PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 20 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 24. MAJ 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs strana 4.

Od ovog broja sve fotografije

~a~anskih maturanata, osim u listu,

objavqujemo i na portalu www.cagl

as.rs

PATRIJARH

SLU@IO

SVETU

LITURGIJU

Osve}en hram u Ka~ulicama

strana 3.

Branko Nedovi} i Dragi{a Petkovi},

zajedno do ortopetskog pomagala

strana 9.

MEHANI^KI

FIZIOTERAPEUT

Preduze}e „Milan Blagojevi} - Namenska”

strana 13.

OBELE@ILI

64 GODINE

POSTOJAWA

U poseti Zoranu Nikitovi}u,

vo}aru iz Miokovaca

NEOPHODNA VE]A

POMO] DR@AVEstrana 17.

[ahovski turnir

u Gora~i}ima

strana 12.

A OD KUMA

MAT!

Delegacija Republike Iraka

u poseti ^a~ku

SRPSKE FIRME

PONOVO

U IRAKU

2 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

OSVE]EN HRAM U KA^ULICAMA

3DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

Up r i s u s t v u

brojnih me-

{tana, gosti-

ju, crkvenih i

dr`avnih zva-

ni~nika, pro{le subote, je

u Ka~ulicama osve}en

hram posve}en ro|ewu

Presvete Bogorodice (ma-

la Gospojina). Temeqi za

ovu crkvu iskopani su jo{

tridesetih godina pro-

{log veka. Od tada je pola-

ko gra|ena, ali i nagriza-

na ratom, zubom vremena i

sudskim sporovima. Ne-

davno je zavr{ena i posle

osve}ewa, spremna da pri-

mi vernike sa svih strana.

Prvu Svetu liturgiju u

novom ka~uli~kom hramu,

osim ~a~anskih sve{teni-

ka, slu`ili su patrijarh

Srpske pravoslavne crkve

Irinej i vladika [uma-

dijski Jovan. Od kada je

ustoli~en na ~elo SPC,

Irinej je pro{le subote

prvi put zvani~no posetio

svoj rodni kraj.

- Kada jedan doma}in

gradi dom, raduju se wego-

va porodica, srodnici i

prijateqi. Ako gradimo

{kolu, raduju se deca i ~i-

tav taj kraj. Jer {kola je,

bar do sada, bila drugi

hram, drugo mesto gde se

sti~u znawe i pogled na

svet i `ivot. Kada gradi-

mo jedan hram, tada se ra-

duju i nebo i zemqa. Raduje

se Gospod, kada jedan na-

rod podi`e crkve i mana-

stire. To je dokaz gde su

narodu srce i du{a. Srce

na{eg je uvek bilo sa Bo-

gom, zato smo mogli da

pre`ivimo i 500 godina

pod Turcima. Imali smo

zalog Duha svetog, crkve i

manastire - rekao je par-

tijarh Irinej i podsetio

da su, osim materijalnih,

Bogu najugodniji hramovi

u na{im srcima i du{ama:

- Svi mi koji smo kr-

{teni postali smo `ivi

hramovi u kojima obitava

Duh sveti koji se obnavqa

svetim tajnama, svetim `i-

votom, a najvi{e onda ka-

da pristupimo ~a{i Bo-

`ijoj, primimo u sebe Go-

spoda i postanemo jedno sa

wim. U te hramove se Go-

spod najradije useqava i

za to bi trebalo da nam

pomognu ovi materijalni

hramovi.

Posle Svete liturgije,

partijarh je u ime Srpske

pravoslavne crkve, nagra-

dio ministra gra|evine i

urbanizma Velimira Ili-

}a Ordenom Svetog cara

Konstantina za doprinos

u izgradwi crkve Presvete

Bogorodice u Ka~ulica-

ma. Zahvalnicu SPC do-

bili su gradona~elnik

^a~ka Vojislav Ili}, kao

i javna preduze}a i usta-

nove koje su u~estvovale u

gradwi ovog hrama. Veli-

ki doprinos dali su i me-

{tani Ka~ulica.

- Drago mi je da smo ko-

na~no sve zavr{ili. Dosta

qudi iz sela je pomoglo,

nismo hteli da crkva stoji

nedovr{ena da propada i

kisne. U ^a~ku je trenutno

pet crkava u izgradwi, u

Rakovi, Ostri, u ^a~ku

gradimo Duhovni centar

vladike Nikolaja, u Pri-

jevoru. Vrlo brzo }e biti

osve}en i hram posve}en

Svetom caru Lazaru na br-

du Qubi}u - najavio je Ve-

limir Ili}. Kako je Ili}

rekao, patrijarh Irinej

prisustvova}e i osve}ewu

hrama u Qubi}u. To bi

trebalo da bude vrlo sko-

ro, odmah posle Vidovda-

na. Z. J.

PATRIJARH SLU@IO

SVETU LITURGIJU

Vladika Jovan i patrijarh sa sve{tenstvomOsve}ewe crkve Presvete Bogorodice

Orden cara Konstantina za Velimira Ili}a Zahvalnica i za gradona~elnika

4 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEPRIVREDA

Ambasador Francuske u

Srbiji Fransoa Gzavije

Denio posetio je u petak

^a~ak. On se prvo sastao sa pred-

stavnicima Grada, koji su ga upo-

znali sa privrednim i turisti~-

kim potencijalima ^a~ka, a za-

tim je posetio firmu “SNE

Energy”, koja proizvodi opremu

za trafo stanice prema licenci

francuske firme “[najder elek-

trik”.

Gradona~elnik Vojislav Ili}

rekao je da je sa ambasadorom do-

govoren susret delegacije pri-

vrednika Francuske i ^a~ka, u

ciqu dubqe ekonomske saradwe,

koja je u posledwe dve decenije

usporena zbog recesije.

- Predstavili smo potenci-

jalne resurse i zamolili wegovu

ekselenciju da jedna privredna

delagacija iz Francuske poseti

^a~ak, da poku{amo da usposta-

vimo ekonomsku saradwu sa jo{

nekom firmom iz ove zemqe. Do-

bili smo obe}awe da }e se to do-

goditi kada se sa puta vrati Dra-

goqub Damjanovi}, direktor

“[najder elektrika” za Srbiju i

Crnu Goru - reko je Ili}.

Ambasador Francuske Fran-

soa Gzavije Denio naglasio je da

je ovo prva wegova oficijelna

poseta ^a~ku i da se nada daqoj

saradwi Francuske i na{eg gra-

da:

- Nadam se da }emo nastaviti

da gradimo dobre odnose, kako na

ekonomskom, tako i na kulturnom

planu. Za sada postoji ekonomska

saradwa, koja je ostvarena sa

firmom “[najder elektrik”. Na-

`alost, ekonomska kriza u svetu

sputava br`i razvoj ekonomske

saradwe.

Nakon razgovora sa lokalnim

rukovodstvom, ambasador Denio

posetio je firmu “Elektrovat”,

koja je osnovala fabriku “SNE

Energy”, izraziv{i zadovoqstvo

{to je posetio kompaniju koja u

svojoj proizvodwi koristi naj-

moderniju tehnologiju.

- Veliko mi je zadovoqstvo

{to sam danas ovde na poziv kom-

panije “[najder elektrik”, u fa-

brici koja je rezultat partner-

stva doma}e i francuske kompa-

nije i jednom od energetski naje-

fikasnijih postrojewa u zemqi.

Francuska ambasada je izuzetno

ponosna na ovu saradwu i nadam

se da }e ovakvi projekti postati

sve u~estaliji u Srbiji - rekao je

ambasador Denio. Kompaniju

“SNE Energy” osnovalo je predu-

ze}e “Elektrovat” 2011. godine, u

ciqu proizvodwe elektroener-

getske sredwenaponske opreme po

licenci renomirane multinaci-

onalne kompanije “[najder elek-

trik”. Fabrika je izgra|ena po

najstro`ijim tehni~kim i tehno-

lo{kim zahtevima i prema kon-

ceptu “zelene, pametne i poslov-

no-edukativne zgrade”, koja za

grejawe i klimatizaciju koristi

obnovqive izvore energije - to-

plotu zemqe sistemom geotermi-

je, dok je kompletan krov objekta

pokriven fotonaponskim }elija-

ma. Nakon posete kompaniji

“SNE Energy”, ambasador Fran-

cuske posetio je i ~a~ansku Gim-

naziju, Narodni muzej i Gradsku

bilblioteku.

I. M.

RAZGOVORI O MOGU]OJ EKONOMSKOJ SARADWI

FRANCUSKI AMBASADOR U POSETI ^A^KU

Posle prijema kod gra-

dona~elnika Vojislava

Ili}a, delegacija Mi-

nistarstva gra|evine

Republike Iraka pose-

tila je preduze}e “Uni-

promet”, gde je potpisa-

la pismo o namerama

budu}e saradwe. - Zva-

ni~an ugovor, kako je

re~eno, bi}e potpisan

3. juna u Bagdadu

Usredu je u ^a~ku boravila

delegacija Ministarstva

gra|evine Republike Ira-

ka, u sastavu Mohamed Jaber Ab-

bod, generalni direktor Gene-

ralne direkcije za gra|evinu,

Saad Mohamed Amin, generalni

direktor gra|evinske i preduzi-

ma~ke kompanije “Ashor”, Zeydan

Khalif Luaibi, generalni direktor

gra|evinske preduzima~ke kom-

panije “Almansur”, Zeyd Burhan

Rasheed, direktor i {ef Kabine-

ta ministra, Mohamed Kusaj Ab-

dulsahid, generalni direktor

kompanije za puteve “Wasit” i

Khalid Hussein Mohamed, pred-

stavnik medija. Oni su sa grado-

na~elnikom Vojislavom Ili}em

i wegovim saradnicima razgova-

rali o budu}im zajedni~kim pro-

jektima. Po{to je pozdravio

ira~ku delegaciju, gradona~el-

nik je izrazio zadovoqstvo {to

}e se srpske firme ponovo na}i

na gradili{tima Iraka i ista-

kao da su gosti do{li u na{ grad

da potpi{u pismo o namerama

budu}e saradwe sa ~a~anskim

preduze}em “Unipromet”:

- “Unipromet” }e imati pri-

liku da ugovori velike poslove u

Iraku. Razgovarali smo i o po-

slovima koje bi mogle da rade i

ostale ~a~anske firme. Srbiji su

ponu|eni izuzetno zna~ajni pro-

jekti, u vrednosti od 120 mili-

jardi eura, za koje }e u dogledno

vreme biti raspisani tenderi.

Ira~ka delegacija `eli da {to

vi{e posla dobiju srpske firme,

koje su ostavile izuzetno dobar

utisak kada su svojevremeno gra-

dile u Iraku. Nadam se da }e

uskoro biti i konkretnih dogo-

vora u domenu izgradwe puteva,

mostova i stambenih jedinica.

Novinarima se posle sastanka

sa gradskim ~elnicima obratio

Saad Mohamed Amin, generalni

direktor gra|evinske i preduzi-

ma~ke kompanije “Ashor”:

- Poseta delegacije Mini-

starstva gra|evinarstva Repu-

blike Iraka usledila je kao na-

stavak sporazuma i poseta Srbije

Iraku u protekle dve godine. De-

legaciju ~ine i generalni direk-

tori firmi koje se bave gradi-

teqstvom u Iraku. Tokom na{e

posete Srbiji, u Beogradu je or-

ganizovano vi{e sastanaka sa

predstavnicima nadle`nih mi-

nistrstava i Privredne komore

Srbije. Ovih dana }emo potpisa-

ti sporazume za realizaciju vi{e

projekata. Srpske firme imaju

veliku reputaciju u na{oj zemqi,

jer su 80-ih godina pro{log veka

mnogo poslovale u Iraku. @eli-

mo da se va{e firme vrate na

ira~ko tr`i{te, istom “sili-

nom” kao nekada, jer je poslovna

klima dobra za realizaciju pro-

jekata. Renovirawe puteva u Ira-

ku zahteva najsavremeniju za-

{titnu opremu, kakvu ima ovo

~a~ansko preduze}e, jer sve kom-

ponente za ograde proizvodi po

evropskim standardima.

Po{to je na srda~noj dobro-

do{lici zahvalio gradona~el-

niku Ili}u, Saad Mohamed Amin

je naglasio da je dogovoreno da

~a~anska delegacija po~etkom ju-

na organizuje uzvratnu posetu,

tokom koje }e firma “Unipro-

met” potpisati ugovor o zajed-

ni~kim projektima.

Posle razgovora sa gradona-

~elnikom i wegovim saradnici-

ma, {esto~lana delegacija je po-

setila preduze}e “Unipromet”.

- Gosti iz Iraka su videli po-

strojewa na{e fabrike, jer imaju

jako veliku potra`wu za na{im

proizvodima. U ovom trenutku je

re~ o izgradwi odbojnika na pu-

tevima za 4.000 kilometara. Da-

nas }emo potpisati ugovor o na-

merama budu}e saradwe, koju }e-

mo konkretno definisati 3. juna

u Bagdadu. Na{i prijateqi iz

Iraka `ele da {to pre zapo~ne-

mo saradwu, radove i nadzor. Svi

koji budu anga`ovani na tim

projektima radi}e u zelenim zo-

nama, tako da rat ne}e ugro`ava-

ti ni~iju bezbednost - istakao je

Milisav Novi~i}, generalni di-

rektor preduze}a “Unipromet”,

izraziv{i zadovoqstvo {to }e

se Srbija posle 20 godina vrati-

ti na ira~ko tr`i{te.

N. R.

DELEGACIJA REPUBLIKE IRAKA U POSETI ^A^KU

SRPSKE FIRME PONOVO U IRAKU

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 5GRAD

- Usvojen zavr{ni ra~un

buxeta za 2012. godinu.

- Ve}nici doneli i pra-

vilnik na osnovu koga

}e deca mo}i da letuju

u odmarali{tu “Ov~ar”

u Ulciwu

Zavr{ni ra~un za 2012. go-

dinu obrazlo`io je na~el-

nik Gradske uprave za fi-

nansije Zoran Todosijevi}.

Prema wegovim re~ima priho-

di buxeta su iznosili 2,94 mi-

lijarde dinara.

- Rashodi su bili 2,73 mili-

jarde dinara. Vi{e od 100 mili-

ona je preneto u buxet za 2013.

godinu. Najve}i prihod je

ostvaren od poreza na zarade

1,22 milijarde. Prihodi od

transfera iznose 323 miliona

dinara. Buxet se ove godine pu-

ni planiranom dinamikom, ali

nas pla{i najavqena izmena po-

reskih zakona, kojom bi se porez

na zarade koje ubiraju lokalne

samouprave smawio sa 12 na 10

odsto, a to bi nam godi{we sma-

wilo prihde za 250 miliona di-

nara. Radi}emo rebalans buxeta

i poku{a}emo da u{tedama na-

domestimo umawewe sredstava i

ne ugrozimo planirane investi-

cije - istakao je Todosijevi}.

Gradski ve}nik Radomir

Kru{~i} podsetio je da su to-

kom pro{le godine realizvane

brojne investicije na izgradwi

seoskih vodovoda i zamerio je

nadle`nim slu`bama {to spo-

ro izdaju gra|evinske dozvole.

^lan Gradskog ve}a Milijan

Mini} je pohvalio izve{taj o

zavr{nom buxetu i zakqu~io da

su tro{kovi putovawa gradona-

~elnika i ~lanova Gradskog ve-

}a skromni, ali da sa druge

strane postoje neverovatno vi-

soki putni tro{kovi Turisti~-

ke organizacije ^a~ak. Pitao je

i da li se kontroli{u subven-

cije koje su date pojedinim pri-

vatnim preduze}ima, me|u koji-

ma su neka i zatvorena. Po pita-

wu tro{kova putovawa u TO^-

u, Todosijevi} je rekao da su od-

bornici Gradske skup{tine

usvojili program rada te orga-

nizacije, kao i izve{taj o po-

slovawu za 2012. godinu.

Ve}nici su usvojili i pred-

log odluke o finansirawu od-

mora i rekreacije dece u odma-

rali{tu “Ov~ar” u Ulciwu u

2013. godini o tro{ku buxeta

grada. Pravo na besplatan od-

mor i rekreaciju u Ulciwu ima-

ju deca uzrasta od navr{ene ~e-

tiri do sedam godina, a koja su

upisana u pred{kolske ustano-

ve na teritoriji ^a~ka. Pravo

na odmor imaju u~enici koji su

zavr{ili osmi razred u ovoj go-

dini, a nosioci su Vukove di-

plome. Letovawe dece bi}e or-

ganizovano po smenama od 20. ju-

na do 21. septembra. Svaka sme-

na podrazumeva devet no}ewa.

^lan Gradskog ve}a Zvonko

Mitrovi} je pohvalio odluku

gradskog rukovodstva o adapta-

ciji odmarali{ta u Ulciwu.

Dodao je da }e pomo}u izdvoje-

nih sredstva biti sanirano oko

90 odsto uo~enih nedostataka

na objektu. Radovi napreduju i,

kako je rekao Mitrovi}, bi}e

zavr{eni do 20. juna. Ostoja

Mijailovi} je tako|e pohvalio

odluku o besplatnom letovawu

dece, isti~u}i da }e, prema po-

sledwim informacijama, ovu

pogodnost koristiti oko 1.920

dece. Kako je rekao, ve}ini wih

ovo }e biti prvo letovawe na

moru. Miladin Ristanovi} je

imao primedbu da u pravilniku

o letovawu nije precizirano da

doktori i medicinsko osobqe

pored plate, imaju pravo i na

besplatan sme{taj i prevoz, pa

su se ~lanovi Gradskog ve}a usa-

glasili da se ova sugestija une-

se u pravilnik.

Radomir Kru{~i} je pitao

da li su ta~ne informacije da

}e vaspita~i po danu dobijati

100 evra na ime dnevnica. Na-

~elnik Gradske uprave za dru-

{tvene delatnosti Miroslav

Vujovi} je rekao da }e vaspita-

~i biti pla}eni isto kao i pro-

{le godine. Za devet dana }e

primiti oko 19.000 dinara na

ime dnevnica i oko 8.000 dina-

ra na ime uve}awe osnovice od

30 odsto, dok }e servirke i ku-

vari imati ni`e pove}awe

osnovice.

^lanovi ve}a su na posled-

wem zasedawu utvrdili i pred-

log programa za{tite, ure|ewa

i kori{}ewa poqoprivrednog

zemqi{ta za teritoriju ^a~ka

za 2013. godinu, kao i predlog

odluke o uvo|ewu samodoprino-

sa za mesnu zajednicu Vapa. Da-

ta je i saglasnost za raspisiva-

we tre}eg konkursa za dodelu

sredstava, kojima se ostvaruju

op{ti interesi u oblasti spor-

ta za 2013. godinu. Prihva}en je

i predlog o raspisivawu javnog

poziva za postignute rezultate

i doprinos u razvoju sporta.

Nemawa Trnavac je pohvalio

odluku da nagra|ivawem budu

obuhva}eni i u~enici koji su

postigli dobre rezultate na

{kolskim takmi~ewima.^lano-

vi Gradskog ve}a doneli su i

odluku da se iz buxetske rezreve

Gimnaziji dodeli jo{ 150.000

dinara za potrebe odlaska u~e-

nika na takmi~ewa. O ovoj od-

luci se pozitivno izjasnio i

Milan Plazini}, koji je zakqu-

~io da bi trebalo da se izdvoje

i dodatna sredstva podr{ke ta-

lentovanoj deci.

^lanovi Gradskog ve}a dali

su saglasnost JKP “Duboko” o

utvr|ivawu cene za odlagawe

otpada od 29,5 evra po toni.

V. S.

SA 38. SEDNICE GRADSKOG VE]A

BESPLATNO LETOVAWE DECE

PRAVI POTEZ GRADA!

6 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEPOLITIKA

Inicijativa za demokrat-

sko dru{tvo, u ponede-

qak je u sali Skup{tine

grada ^a~ka, organizovala tri-

binu pod nazivom “Direktno bi-

rani gradona~elnik da ili ne”,

na kojoj su u~estvovali Aleksan-

dar Da~i}, pomo}nik gradona-

~elnika za dru{tvena pitawa

(SPS), Milan Dra{ki}, portpa-

rol GO Nove Srbije, Ivan Star-

~evi}, portparol GO Demokrat-

ske stranke i Nikola Krsti}, ge-

neralni sekretar IDD.

Tribina je organizovana kao

stru~na rasprava u kojoj su gosti

ponudili argumente u prilog bo-

qem funkcionisawu lokalne sa-

mouprave. Na panelu je bilo re~i

o modelima izbora gradona~el-

nika i lokalnih odbornika,

prednostima i manama direktno

i posredno biranog gradona~el-

nika, karakteristikama ve}in-

skog i proporcionalnog sistema

birawa odbornika, Zakonu o lo-

kalnim izborima, Zakonu o lo-

kalnoj samoupravi, odnosu lo-

kalnih ograna vlasti i mnogim

drugim va`nim pitawima u lo-

kalnim samoupravama.

- Jedna od osnovnih ideja zbog

koje je Inicijativa za demokrat-

sko dru{tvo pokrenula niz tri-

bina jeste decentralizacija vla-

sti. Smatramo da ona predstavqa

vrlo va`an korak ka pribli`a-

vawu politi~kih procesa gra|a-

nima, koji su neopravdano is-

kqu~eni iz procesa odlu~ivawa.

Lokalna samouprava mora dobi-

ti ve}a ovla{}ewa i wena auto-

nomija mora biti strogo po{to-

vana. Svrha i ciq dana{weg oku-

pqawa je pokretawe javne debate

na temu reforme Zakona o lokal-

nim izborima. Planiramo da na-

pi{emo projekat na temu refor-

me, promene na~ina izbora gra-

dona~elnika. Poznato je da se po

sada{wem sistemu gradona~el-

nik bira tako {to dobije ve}inu

u Skup{tini op{tine. Mi sma-

tramo da gradona~elnik treba da

se bira direktno, kao {to je bi-

lo po Zakonu iz 2002. godine, ka-

da je gradona~elnik neosporno

imao mnogo ve}i legitimitet i

autonomnost u dono{ewu svojih

odluka u odnosu na republi~ku

vlast - rekao je, izme|u ostalog,

Nikola Krsti}.

Aleksandar Da~i}, pomo}nik

gradona~elnika za dru{tvena

pitawa (SPS), podsetio je da je

kod nas nekoliko godina bio na

snazi i direktan izbor gradona-

~elnika, koji je pokazao izvesne

prednosti, ali i mane.

- Zakon je 2007. godine prome-

wen i do{li smo do takozvanog

modela “jakog parlamenta i sla-

bog gradona~elnika”. Taj model

tako|e ima svoje prednosti i svo-

je mane. Uva`ava se politi~ka

realnost zastupqenosti poli-

ti~kih stranaka u na{oj lokal-

noj zajednici, tako da shodno

proporcionalnom izbornom si-

stemu u lokalnoj samoupravi,

stranke iz svojih redova biraju

legitimne i legalne predstavni-

ke, i me|u wima najboqeg za gra-

dona~elnika. Kada govorimo o

prethodnom sistemu “jakog gra-

dona~elnika i jakog pojedinca”,

jak pojedinac je taj koji }e se u

okviru svoje samouprave, odno-

sno lokalne zajednice, izboriti

za validno mesto svojim autori-

tetom, politi~kom snagom, mo}i

i popularnosti, pobediti na iz-

borima po ve}inskom sistemu i

biti gradona~elnik - obja{wava

Da~i}.

U teorijskom smislu, kako ka-

`e, ve}i je autoritet i politi~-

ka mo} neposrednog birawa. Pre-

ma wegovim re~ima, Socijali-

sti~ka partija Srbije daje, ipak,

blagu prednost neposrednom iz-

boru, odnosno modelu jakog gra-

dona~elnika.

- Tako|e SPS se zala`e i za

decentralizaciju, {to je u pro-

gramu na{e stranke. Postoji iz-

vesna korelacija izme|u poli-

ti~kih stranaka, kada govorimo

o aktuelnom proporcionalnom

sistemu, gde politi~ke stranke

~ije su centrale (u 99 odsto stra-

naka) u Beogradu, vrlo bitno

uti~u na kadrirawe u lokalnim

samoupravama i na lokalne iz-

borne liste. To poni{tava jedno

drugo, tako da ovaj prethodni mo-

del u nekom obliku daje ve}u de-

centralizaciju. U skladu sa na-

{im programom, smatram da je

direktni neposredni izbor gra-

dona~elnika prava politi~ka

utakmica, u kojoj }e se videti ko

}e biti boqi i ko }e osvojiti po-

verewe gra|ana i predstavqati

lokalnu zajednicu - ka`e Da~i}.

Govore}i o stavu Nove Srbije,

da li gradona~elnici treba da

budu birani neposredno od stra-

ne gra|ana, ili kao {to je u ovom

trenutku u Srbiji, da predsedni-

ke op{tina, odnosno gradona~el-

nike bira parlamentarna ve}i-

na, Milan Dra{ki}, portparol

GO Nove Srbije, istakao je:

- Kada je re~ o izborima za lo-

kalne organe samouprave boqe bi

bilo primeniti ve}inski, u od-

nosu na proporcionalni izbor-

ni princip, kao {to je to nekada

bilo, odnosno da predsednike op-

{tina i gradona~elnike na nepo-

sredan na~in biraju gra|ani. O

svemu tome se mo`e diskutovati,

jer svaki od tih modela ima i

svoje dobre, ali i lo{e strane.

Ivan Star~evi}, portparol

GO Demokratske stranke, ka`e da

je od 2000. godine bilo puno lu-

tawa od ve}inskog ka proporcio-

nalnom i ka razli~itim kombi-

nacijama i jednog i drugog siste-

ma.

- Stav Demokratske stranke je

da sistem kojim se biraju lokal-

ni odbornici treba da bude {to

reprezentativniji, odnosno da

zastupa {to ve}i deo populacije

gra|ana ^a~ka. Ne `elimo da ve-

}ina odbornika bude iz u`ih

gradskih izbornih jedinica, ve}

da u lokalnoj skup{tini okupi-

mo odbornike iz razli~itih de-

lova ^a~ka. Dakle, da postoji ne-

ka direktna veza izme|u onih ko-

ji biraju i onih koji su izabrani,

da gra|ani lako mogu do}i do

svojih odbornika, koji }e re{a-

vati wihove probleme. Nema me-

sta visokoj politici, jer treba

da se re{avaju problemi obi~nih

qudi, infrastrukturna i neka

druga pitawa koja su u nadle`no-

sti lokalne vlasti - nagla{ava

Star~evi}. N. R.

UPovereni{tvu Dveri u

^a~ku u ponedeqak je

predstavqena inicijati-

va Radmile Vojnovi}, publici-

ste, pisca i predsednice Udru`e-

wa “Ruski imperatorski flag” iz

Novog Sada, da se u Gorwoj Trep-

~i oformi rusko - srpski etno

kamp. Bo{ko Obradovi} iz Dve-

ri rekao je da je ovakva inicija-

tiva odli~na prilika da i na{a

sredina dobije jednu vrstu ruskog

prostora na srpskoj zemqi, koji

bi ponudio razne kulturne, obra-

zovne, nau~ne, turisti~ke i pri-

vredne sadr`aje koji bi ja~ali

srpsko - ruske veze, ali i nagla-

sio da se ovako veliki projekti

ne mogu ostvariti bez pomo}i

srpske i ruske dr`ave. Zemqi{te

za izgradwu ovog kampa poklo-

nio je Milinko Gojkovi} iz Gor-

we Trep~e, ~lan Saveta MZ Gor-

wa Trep~a u ime pokreta Dveri.

Radmila Vojnovi} kao pred-

sednica Udru`ewa “Ruski impe-

ratorski flag” ve} godinama ra-

di na ja~awu srpsko - ruskih veza,

kroz razli~ite aktivnosti i u

Srbiji i u Rusiji.

- Do{li smo na ideju da u

Gorwoj Trep~i napravimo ne{to

{to li~i na kulturne centre u

Rusiji. Da napravimo paviqon

slovenske kulture, etno selo koje

bi predstavqalo letwi kamp za

srpsku i rusku decu. Jedan poli-

gon za nove tehnologije i pedago-

giju, tradicionalnu narodnu ru-

sku medicinu i da kroz saradwu

razli~itih udru`ewa radimo na

unapre|ewu na{ih bratskih veza

- rekla je Radmila Vojnovi}.

Milinko Gojkovi} je za iz-

gradwu etno - kampa poklonio ze-

mqi{te povr{ine 80 ari, na vi-

soravni iznad Atomske bawe.

- Uz podr{ku moje porodice,

rodbine i Mesne zajednice Gor-

wa Trep~a, odlu~io sam se da tu

parcelu po sistemu zadu`binar-

stva i donatorstva poklonim za

ovakav projekat. Pozivam pred-

stavnike lokalne samouprave i

dr`ave da nam pomognu u reali-

zaciji ovog projekta, a korist }e

biti obostrana - rekao je Gojko-

vi}. I. M.

Predstavnici stranaka

“Zeleni” i LDP preda-

li su u petak zajedni~ku

primedbu na nacrtr novog GUP

– a, koju su potpisali “Zeleni”,

LDP, Omladina DS ^a~ak , Ko-

lo srpskih sestara i Udru`ewe

“^a~ani”. Pored stranaka i

udru`ewa, primedbe su na Grad-

skom trgu proteklih dana pot-

pisivali i gra|ani.

- Kontaktirali su nas su-

gra|ani sa molbom da organizu-

jemo akciju u kojoj bi oni izra-

zili svoje nezadovoqstvo nacr-

tom Generalnog urbanisti~kog

plana 2015. za na{ grad. Gra|a-

ni su naro~ito nezadovoqni

predlo`enim saobra}ajnim re-

{ewima koja predvi|aju prolaz

Ulice Sveti Sava kroz Gradski

park, zatim prekategorisawem

Gradskog parka u zonski ili re-

jonski park, namerom da se par-

kovsko zemqi{te prekategori-

{e u gra|evinsko i da ulice

Svetog Save i Cara Du{ana

preseku Gradski bedem. Gra|ani

tako|e negoduju i zbog namere da

se biorazgradivo sme}e i daqe

odla`e na deponiju u Preli}i-

ma. Mi smo u ovom slu~aju pri-

hvatili inicijativu gra|ana da

organizaciono odradimo pri-

kupqawe primedbi i evo danas

smo Gradskoj upravi za urbani-

zam predali vi{e od 900 pri-

medbi – rekao je Du{ko Brko-

vi}, predsednik GO “Zeleni Sr-

bije” ^a~ak.

Javna sednica na kojoj }e za-

interesovani gra|ani mo}i da

diskutuju o predlo`enom nacr-

tu GUP - a i svojim primedbama,

zakazana je za 27. maj u velikoj

sali Skup{tine grada.

I. M.

U ORGANIZACIJI IDD ODR@ANA TRIBINA POD NAZIVOM “DIREKTNO BIRANI GRADONA^ELNIK DA ILI NE”

NEZADOVOQNI NACRTOM GENERALNOG URBANISTI^KOG PLANA 2015.

DVERI ZA JA^AWE SRPSKO - RUSKIH VEZA

RUSKO - SRPSKI ETNO

KAMP U GORWOJ TREP^I

PREDATO SKORO HIQADU PRIMEDBI

ARGUMENTI U PRILOG BOQEM

FUNKCIONISAWU LOKALNE SAMOUPRAVE

Milan Dra{ki}, Nikola Krsti}, Aleksandar Da~i} i Ivan Star~evi}

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

VELIMIR ILI] POSETIO GRADILI[TA BUDU]EG AUTO - PUTA

ZA RAZVOJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

7

marketing 032/342-276

DRU[TVO

Ministar gra|evi-

narstva i urbani-

zma Velimir

Ili} posetio je u petak

gradili{ta na delovima

budu}eg autoputa Koridor

11 u mestima Di}i, Takovo

i Br|ani. Ili} je ove deo-

nice posetio zajedno sa di-

rektorom azerbejxanske

kompanije “AzVirt” Fi-

kratom Najafovim i direk-

torom projekta “AzVirt”-a

Serdarom Uluo~akom.

Osim azerbejxanskog

“AzVirta”, koji izvodi ra-

dove na Koridoru 11, sa

Ili}em su gradili{ta bu-

du}eg auto-puta posetili i

predstavnici srpskih

preduze}a, direktor gra|e-

vinske firme “Planum” Ra-

tomir Todorovi}, direk-

tor “Energoprojekt Nisko-

gradwa” Stojan ^olakov,

kao i direktor projekta

Koridor 11 - “Koridori

Srbije” Ivan Pavlovi}.

Ratomir Todorovi}, di-

rektor gra|evinske firme

„Planum“, rekao je da se ra-

dovi koje ovo preduze}e iz-

vodi na sektoru tri i dva

uglavnom realizuju po

zacrtanom dinami~kom

planu u dogovoru sa inve-

stitorom „AzVirtom“.

- Najvi{e se radi na

sektoru tri, gde se trenut-

no izvode radovi na tunelu

„Br|ani“, a zapo~eti su i

na Savincu i na mostovi-

ma. Na sektoru dva jo{ uvek

postoje problemi sa eks-

proprijacijom. Me|utim,

prema obe}awima iz Vlade,

to }e se veoma brzo re{iti.

Mislim da je “AzVirt” za-

dovoqan dosada{wim po-

slovima, ali je osnovno da

se eksproprijacija re{ava

– rekao je Todorovi}.

Na radovima na sekto-

rima dva i tri je uposleno

vi{e od 300 radnika, a o~e-

kuje se i prijem novih.

Anar Ajamov, prvi se-

kretar ambasadora Azerbej-

xana rekao je da je veoma za-

dovoqan saradwom svoje ze-

mqe i Srbije, kao i da se na

ovaj na~in produbquju od-

nosi dveju zemaqa.

- Mogu da ka`em da je

“AzVirt” jedna od najbo-

qih kompanija Azerbejxana

u oblasti izgradwe autopu-

teva i infrastrukture i

koliko sam upu}en najboqe

srpske kompanije u~estvuju

sa “AzVirtom” u izgradwi

auto-puta - naglasio je Aja-

mov.

Ministar Velimir

Ili} rekao je da se radovi

izvode prema planu. - U to-

ku su radovi na krupnim

objektima, nadvo`wacima,

mostovima, izme{tawu re-

ka i Ibarske magistrale u

stranu. Na svim gradili-

{tima se radi punom pa-

rom, od Qiga ka ^a~ku.

Na{ je ciq da se auto - put

zavr{i za 38 meseci – re-

kao je Ili}. On je istakao i

da sa eksproprijacijom ne-

ma problema, kao i da je au-

to-put ve} jedan kilometar

u{ao u ^a~ak.

Gradona~elnik ^a~ka

Vojislav Ili} je tako|e po-

setio koridor 11 u Br|ani-

ma i izrazio uverewe da }e

auto - put ^a~ak – Beograd

biti gotov za tri godine.

- Auto - put je ve} jedan

kilometar u{ao na terito-

riju na{eg grada. Na rado-

vima je uposlen veliki broj

~a~anskih firmi i radni-

ka. Vi{e od 2.500 qudi tre-

nutno radi na probijawu

tunela, izgradwi mostova i

saobra}ajnica – rekao je

Ili}.

Na koridoru tri je zapo-

~elo probijawe tunela u

Br|anima, iz pravca ^a~ka

prema Gorwem Milanovcu.

Ovaj tunel je duga~ak 450

metara, a prema re~ima

upravnika gradili{ta, za

mesec dana se o~ekuje pro-

bijawe tunela i sa suprotne

strane.

I. M.

Program integrisane

podr{ke inovacija-

ma (IISP), koji fi-

nansija Evropska unija, uz

podr{ku Ministarstva fi-

nansija i privrede, Nacio-

nalne agencije za regional-

ni razvoj i Ministarstva

prosvete, nauke i tehnolo-

{kog razvoja organizuje, od

4. do 6. juna u ^a~ku, bes-

platnu trodnevnu trening

radionicu za unapre|ewe

inovacija u malim i sred-

wim preduze}ima. Za u~e{}e

na trening radionici, koja

se realizuje okviru IISP pro-

grama za unapre|ewe inova-

cija, mogu se prijaviti

preduze}a iz regiona Cen-

tralna i Zapadna Srbija.

Program treninga je veoma

interaktivan, prilago|en

trenutnim potrebama predu-

ze}a i osmi{qen tako da mo-

tivi{e preduze}a da identi-

fikuju i realizuju svoje ino-

vativne aktivnosti.

U okviru treninga bi}e

obezbe|ena besplatna teh-

ni~ko-konsultantska podr-

{ka za predstavnike malih i

sredwih preduze}a, u ciqu

pove}awa wihove konku-

rentnosti i efikasnog raz-

voj proizvoda, usluga ili

procesa proizvodwe. Pred-

stavnici preduze}a }e ima-

ti priliku da se tokom tri

dana, u okviru {est temat-

skih modula, upoznaju sa ak-

tivnostima neophodnim za

planirawe i realizovawe

inovacija.

[est tema koje }e biti

prezentovane preduze}ima

tokom trening radionice su

utvr|ivawe inovacionih

potreba i definisawe ino-

vacionih prioriteta; nove

marketing mogu}nosti - raz-

umevawe tr`i{ta i kupaca;

pozicionirawe proizvoda -

konkurencija, kupci i raz-

voj novih proizvoda; razvoj

postoje}ih i uvo|ewe novih

procesa u preduze}u; put ka

kupcima - definisawe stra-

tegije i poslovnih partnera

i inovacioni projekti i de-

finisawe planova za wiho-

vo sprovo|ewe.

Tokom prvog dana predu-

zetnici }e nau~iti kako da

identifikuju svoje inovaci-

one potrebe i defini{u

inovacione prioritete.

Ima}e priliku da se upozna-

ju sa prakti~nim alatima i

tehnikama neophodnim za

pravilno razumevawe tr`i-

{ta i kupaca, kao i za wiho-

vo kori{}ewe za uspe{niji

prodor na tr`i{te. Tokom

drugog trening dana fokus

}e biti na pozicionirawu

proizvoda, razvoju postoje-

}ih i uvo|ewu novih proce-

sa u preduze}u u ciqu ostva-

rivawa konkurentske pred-

nosti. Kroz seriju prakti~-

nih primera tokom tre}eg

dana bi}e predstavqeni

inovativni pristupi za iz-

bor poslovne strategije i

kreirawe akcionog plana za

sprovo|ewe odabranih ino-

vacionih projekata. Indi-

vidualne konsultacije sa

ekspertima razli~itih spe-

cijalnosti bi}e organizo-

vane tokom sva tri dana, ta-

ko da }e predstavnici pred-

uze}a imati priliku da se

posavetuju o va`nim temama

za unapre|ewe inovacija u

svom poslovawu.

Do sada je obuku u okviru

Programa za unapre|ewe

inovacija u malim i sred-

wim preduze}ima zavr{ilo

235 malih i sredwih predu-

ze}a iz Srbije, a organizo-

vano je 187 individualnih

konsultacija.

Dokumenta za prijavqi-

vawe mogu se preuzeti na veb

sajtu www.iisp.rs - Javni po-

ziv Program za unapre|ewe

inovacija u MSP.

Na 80. Me}unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom

Sadu, koji se danas zavr{ava, Stanimir Mini} iz

Dowe Trep~e, u `estokoj konkurenciji me|u vi{e od 100

izlaga~a, osvojio je jo{ tri nagrade, Veliku zlatnu, Zlat-

nu i Srebrnu medaqu za rakije od {qive, duwe i kru{ke.

Gra|evinac u penziji, proizvodwom rakije po~eo je da

se bavi iz hobija, po~etkom 80-ih godina. Od 2005. godi-

ne na svim me|unarodnim sajmovima, uzorci iz “Mini}e-

ve ku}e rakije” dobijaju visoke ocene, odnosno zlatne ili

velike zlatne medaqe, kao i titule “{ampion kvaliteta”.

Me|u brojnim nagradama izdvaja se i jedna posebna za ra-

kiju od {qive sa ocenom 19,20, koja, kako ka`e Mini},

nije zabele`ena ni u zemqi, ni u svetu.

On isti~e da su i zlatne i srebrna medaqa sa Me|una-

rodnog poqoprivrednog sajmu u Novom Sadu jo{ jedna

potvrda da “ako se ne{to radi iz qubavi, rezultati ne

mogu izostati”. N. R.

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E,

DOBITNIK TRI MEDAQE NA

80. ME\UNARODNOM POQOPRIVREDNOM

SAJMU U NOVOM SADU

“MINI]EVA KU]A

RAKIJE” U ZLATU

I SREBRU

TRENING ZA

UNAPRE\EWE INOVACIJA

REALIZACIJA RADOVA PO PLANU

8 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEOBRAZOVAWE

Prema podacima

SO^- a, prvi ~as

22. maja nije odr-

`an u 20 od 26 ~a~anskih

{kola. [trajk upozorewa

organizovale su {kole -

~lanice Unije sindikata

prosvetnih radnika Srbi-

je, kako bi skrenule pa`wu

javnosti na sve mawi broj

u~enika i opasnost da ve-

liki broj nastavnika osta-

ne bez posla.

Procena Unije je da }e u

septembru u sredwim {ko-

lama u Srbiji biti 7.000

mawe prvaka, a da }e se u

osnove {kole upisati 1.500

dece mawe nego prethodne

godine. Zbog toga }e, o~eku-

je sindikat, oko 600 pro-

svetara postati tehnolo-

{ki vi{ak. Da bi se vi{ak

zaposlenihu prosveti

amortizovao, Unija tra`i

da se broj u~enika u odeqe-

wu ograni~i na 25, umesto

30, kako je bilo do sada.

Zahtevi Unije odnose se i

na odlagawe primene si-

stema finansirawa po u~e-

niku do 2020. godine i uvo-

|ewe obaveznog sredweg

obrazovawa.

Slede}e {trajkove upo-

zorewa Unija je najavila za

30. maj i 4. jun.

E. V.

Obilaze}i gradove Srbije, slike

Qiqane Stevanovi} Qis, na koji-

ma su prikazane slavne li~nosti

Balkanskih i Prvog svetskog rata, stigle

su u ^a~ak, a na{i sugra|ani ih mogu vi-

deti na izlo`bi “Preci i potomci” u ho-

lu Prehrambeno - ugostiteqske {kole.

Izlo`bu je organizovalo Udru`ewe

potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920.

godine, povodom stogodi{wice Drugog

balkanskog rata. Na sve~anosti otvarawa,

22. maja, predsednik udru`ewa Slobodan

^vorovi} je rekao da je izlo`ba prire|e-

na u {koli kako bi se mladi nara{taji

boqe upoznali sa istorijom i znamenitim

li~nostima svog naroda.

- Kada ste za kompjuterom, ponekad

kliknete i na imena vojvode Stepe, vojvo-

de Putnika ili Ar~ibalda Rajsa, da biste

razumeli pro{lost, boqe podnosili

stvarnost i lak{e i{li ka budu}nosti -

apelovao je ^vorovi}.

Umesto slikarske ki~ice Stevanovi}e-

va koristi savremenu kompjutersku tehni-

ku, ali u tragawu za temama se`e u tradi-

ciju i istoriju srpskog naroda. Junake

Prvog svetskog rata (Kraqa Petra I, kra-

qa Aleksandra, vojvode Stepu Stepanovi-

}a, Mi{i}a, Putnika i Bojovi}a ...), le-

karke i bolni~arke koje su negovale i bo-

drile ratnike, me|u kojima je i Nade`da

Petrovi}, kao i srpske saveznike, umetni-

ca je prikazala na realisti~an na~in,

konsultuju}i, bez sumwe, fotografije zna-

menitih li~nosti i drugu istorijsku gra-

|u. Do~arala je ne samo wihov izgled ve}

psiholo{ki i karakterolo{ki profil.

Sa slika Qiqane Stevanovi} slavni rat-

nici u kolektivno se}awe jezde na belim

kowima, rame uz rame stoje slavne vojsko-

vo|e Brusilov, Fran{e de Pere i @ivo-

jin Mi{i}.

Izlo`ba “Preci i potomci” u ^a~ku

}e biti otvorena do subote, a onda }e se

preseliti u Kragujevac.

E. V.

Ciq nam je da su-

gra|anima na kraju

{kolske godine po-

ka`emo {ta su to-

kom prethodnih me-

seci radili i po-

stigli na{i u~eni-

ci i profesori, ka-

`e direktor Muzi~-

ke {kole Slavoqub

Nikoli}

Uholu Doma kulture

^a~ani su sino}

imali priliku da

prisustvuju koncertu koji

su priredili horovi ~a-

~anske i Muzi~ke {kole

“Lale Stefanovi}” iz

U`ica. Time je zapo~ela

serija koncerata, objedi-

wena nazivom Dani Muzi~-

ke {kole “Dr Vojislav

Vu~kovi}”.

Ve} naredne sedmice,

29. maja, u velikoj dvorani

Doma, na tradicionalnom

koncertu pri kraju {kol-

ske godine, nastupi}e po-

laznici sredwe muzi~ke

{kole, da bi 5. juna u istoj

sali koncert odr`ali u~e-

nici ~a~anske {kole koji

su na ovogodi{wim takmi-

~ewima osvojili nagrade.

- Sezona takmi~ewa jo{

nije zavr{ena, a do sada je

nagra|eno 70 na{ih u~eni-

ka. Wih 48 je dobilo prve

nagrade i bi}e te{ko iz-

dvojiti one koji }e svirati

te ve~eri - rekao je na kon-

ferenciji za novinare u

ponedeqak, direktor Mu-

zi~ke {kole Slavoqub Ni-

koli}, naglasiv{i da tak-

mi~ari iz ^a~ka iz godine

u godinu posti`u sve boqe

rezultate. Serija koncera-

ta okon~a}e se nastupom

nastavnika {kole, 20. juna

na Gradskom trgu, a orga-

nizatori ovog koncerta

bi}e Muzi~ka {kola i

Dru{tvo srpsko - kuban-

skog prijateqstva.

Nikoli} je tako|e saop-

{tio da su u Muzi~koj

{koli po~ele aktivnosti

koje su vezane za prijem no-

vih polaznika. Za 20 mesta

u sredwoj {koli (12 na vo-

kalno - instrumentalnom i

osam na teoretskom odseku)

kandidati }e mo}i da se

prijave od 25. do 28. maja,

dok }e prijemni ispit biti

obavqen 6, 7. i 8. juna. Pri-

jemni ispit za u~enike koji

polaze u pripremni razred

predvi|en je za 29, a za decu

koja iz pripremnog prelaze

u prvi razred osnovne

obavqen je 22. maja.

Svi su izgledi da }e na-

stava u narednoj {kolskoj

godini biti realizovana u

objektima drugih obrazov-

nih ustanova, po{to je pla-

nirano da u me|uvremenu

bude sru{ena sada{wa

zgrada Muzi~ke {kole i na

istoj lokaciji otpo~ne

gradwa novog objekta od

1.900 kvadratnih metara.

- U novoj zgradi bi}e

dovoqno mesta i za osnov-

ce i za sredwo{kolce, koji

su tokom proteklih sedam

godina ve}i broj ~asova

imali u Gimnaziji. Dobi-

}emo savremene uslove i za

grupni i za pojedina~ni

rad, koncertnu salu sa 210

mesta, u kojoj }emo dr`ati

skoro sve na{e koncerte, a

postoja}e i studio za sni-

mawe muzike - naveo je Ni-

koli}. Osnovna muzi~ka

{kola u ^a~ku ima 416 po-

laznika, a sredwu poha|a

54 u~enika. E. V.

Sredinom maja, u Vrani}ima, prvaci

izdvojenog odeqewu O[ “Stepa

Stepanovi}”, sa u~iteqicama Lepo-

savom Pejovi} i Biqanom Milo{evi}, do-

~ekali su goste iz ^a~ka - vr{wake iz O[

“Vuk Karaxi}” i wihovu u~iteqicu Ja-

sminku Mari} Gli{ovi}. Doma}ini i go-

sti su organizovali tematski dan “Prole-

}e”, u ciqu dru`ewa, me|usobnog upoznava-

wa i zajedni~kog upoznavawa prirode.

Tematski dan je, prema kazivawu u~ite-

qica iz Vrani}a, po~eo do~ekom gostiju,

kojima su kapiteni grupa iz {kole - doma-

}ina podelili bexeve sa slikama cveta, bu-

bamare, leptira, lista, sunca i lopte. Na

taj na~in je formirano {est jednakih gru-

pa. Posle kra}eg upoznavawa, u~enici su

dobili zadatak da u {kolskom dvori{tu

uo~e, evidentiraju i u korpice sakupe do-

kaze da je stiglo prole}e. Usledio je grup-

ni rad u u~ionici, gde su kapiteni grupa

izvla~ili, iz „~arobne kutije“, nazive

predmeta (srpski, matematika, svet oko

nas, ekologija, likovno, muzi~ka kultura)

iz kojih su deca re{avala zadatke.

Na ovaj na~in prvaci su, re~ima, pokre-

tom, bojama i muzikom, izrazili svoju kre-

ativnost, a ve{tine i takmi~arski duh po-

kazali su i na sportskom terenu - kroz igru

“patkice u akciji”.

Prvaci iz gradske i seoske sredine za-

jedno su u Vrani}ima posetili etno ku}u u

kojoj su nekada `iveli preci pesnika Du-

{ka Radovi}a. E. V.

SUSRET PRVAKA GRADSKE I SEOSKE [KOLE

DRU@ILI SE

I UPOZNAVALI PRIRODU

U PREHRAMBENO - UGOSTITEQSKOJ [KOLI POVODOM

STOGODI[WICE DRUGOG BALKANSKOG RATA

IZLO@ENE SLIKE

QIQANE STEVANOVI] QIS

[TRAJK UPOZOREWA U [KOLAMA

NASTAVNICI NISU

DR@ALI PRVI ^AS

PO^ELI DANI MUZI^KE [KOLE “DR VOJISLAV VU^KOVI]”

KONCERTI U^ENIKA

I NASTAVNIKA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

ZAHVAQUJU]I SARADWI BRANKA NEDOVI]A I DRAGI[E PETKOVI]A

NASTAJU NOVA ORTOPETSKA POMAGALA

20. REPUBLI^KO TAKMI^EWE SREDWIH MA[INSKIH [KOLA ODR@ANO U ^A^KU

9OBRAZOVAWE

Pomagalo je izumeo

Branko Nedovi}

(78), u `eqi da po-

mogne k}erki obo-

leloj od skleroze

multiple, a izra-

dili su ga nastav-

nici i u~enici Ma-

{insko - saobra-

}ajne {kole, pred-

vo|eni profesorom

Dragi{om Petkovi-

}em

Zaista se de{avaju

~uda kada rodi-

teqska patwa na-

i|e na razumeva-

we i humanost

drugog ~oveka. Do pre dve

godina Branko Nedovi} i

Dragi{a Petkovi} se nisu

ni poznavali, a sada mogu

da se pohvale da su stvori-

li dva nova ortopetska po-

magala.

Branko, ma{inbravar u

penziji, doselio se pre ne-

koliko godina iz Novog

Sada u Gorwu Trep~u, gde

sa porodicom `ivi wegova

k}erka

Branka Nikitovi}. @e-

leo je da bude bli`e i po-

mogne, koliko je u wegovoj

mo}i, svojoj jedinici obo-

leloj od skleroze multi-

ple. Od ranije sklon nova-

torstvu, on je najpre na

svim zidovima postavio

rukohvate, kako bi ~etrde-

setosmogodi{wa `ena lak-

{e mogla da se kre}e po ku-

}i i obavqa osnovne po-

slove. Branka je, me|utim

bila sve slabija, motorika

ju je izdavala, pa je wen

otac izumeo sistem za kre-

tawe sa jednim to~kom, ko-

ji se montira na obi~noj

stolici i omogu}ava kre-

tawe u svim pravcima ~ak

i u sku~enom prostoru.

Problem se, me|utim, poja-

vio kada je trebalo proiz-

vesti ovo pomagalo. Cene

proizvo|a~a nisu bile do-

stupne Nedovi}evim fi-

nansijskim mogu}nostima,

ali je imao sre}u da od

prijateqa ~uje za radioni-

cu Ma{inske {kole i pro-

fesora Petkovi}a, koji va-

`i za ~oveka koji ho}e da

saslu{a i pomogne qudima

u nevoqi.

- ^im sam kro~io u {ko-

lu, znao sam da sam na pra-

vom putu. Petkovi} je po-

gledao moje crte`e, kon-

sultovao se sa kolegama i

obe}ao da }e mi pomo}i.

Zahvaquju}i humanosti i

stru~nosti wegovog tima, u

kome su sve sami ma{inski

vukovi, moja k}erka je do-

bila pomagalo, koje joj je

mnogo olak{alo svako-

dnevni `ivot - pri~a

Branko, kroz suze.

Dragi{a priznaje da

nikada nije uskratio po-

mo} drugom ~oveku, ako je

bio u mogu}nosti da mu po-

mogne:

- Bio bi greh ne iza}i u

susret ovom ~oveku. Naj-

sre}niji i najispuweniji

sam kada znam da sam u~i-

nio dobro delo.

Wih dvojica su nastavi-

li saradwu, a iz radionice

Ma{insko - saobra}ajne

{kole pro{le godine je

iza{ao “mehani~ki fizio-

terapeut”, pomagalo koje

invalidnim osobama koje

nisu u mogu}nosti da odla-

ze u rehabilitacione cen-

tre omogu}ava da neophod-

ne ve`be izvode u sopstve-

noj ku}i. Ure|aj je skladan,

ne zauzima mnogo mesta, i

veoma jednostavan za upo-

trebu.

- Mehani~ki fiziotera-

peut radi na struju, po si-

stemu prenosnih mehaniza-

ma. Osoba koja ga koristi

smesti noge ili ruke na po-

stoqe, a ure|aj automatski

odra|uje ve`be zadate pu-

tem softvera. Iako sam is-

kusan in`ewer, efekti

ovog pomagala su nadma{i-

li moja o~ekivawa - pri-

znaje Petkovi} i dodaje da

je prilikom programirawa

ve`bi konsultovao stru~ne

fizioterapeute.

Nedovi} nagla{ava da

se pomo}u mehani~kog fi-

zioterapeuta mogu raditi

~etiri vrste ve`bi, ali i

mehani~ka foreza.

- Ve`be nisu te{ke, a ak-

tiviraju ceo mi{i}ni si-

stem. Moja k}erka prote-

klih pet godina nije mogla

da ide, noge nije ose}ala.

Sada je ponovo u stawu da

se kre}e, weno zdravstveno

stawe se mewa na boqe -

presre}an je otac obolele

Branke.

Kad bi se sve pla}alo,

pomagalo bi, procewuje

Petkovi}, ko{talo oko

1.500 eura. Branka Nedovi}

ga je dobila besplatno.

[to nije moglo da se uradi

u radionici, ura|eno je,

kao i prethodnog puta, u

“Remontu”, “Slobodi”,

“Progresu”, “Atenik ko-

mercu”, preduze}u “]o-

so”....

Nema sumwe da bi ovaj

ure|aj bio od koristi i

drugim osobama, sa sli~-

nim zdravstvenim proble-

mima.

- Interesovawe je veli-

ko, javqali su nam se i qu-

di iz drugih mesta. Imamo

kompletnu tehni~ku doku-

mentaciju, postupak smo

razradili do tan~ina, ali

nemamo sredstva za masov-

niju proizvodwu, a nije

nam namera da na tu|oj mu-

ci zara|ujemo - ka`e Pet-

kovi}.

Izvesna nada da meha-

ni~ki terapeut koji kori-

sti Branka Nikitovi} ne-

}e ostati usamqeni prime-

rak qudske solidarnosti

ipak postoji.

- U Odboru za nauku i

tehnologiju Grada ^a~ka

voqni su da nam finansij-

ski pomognu. Ako obe}awe

bude ispuweno, u na{oj ra-

dinici izradi}emo jo{ pet

ovih pomagala - nagla{ava

Dragi{a Petkovi}. E.V.

Manifestaciju, ~i-

ji je doma}in 17.

i 18. maja bila

Ma{insko - saobra}ajna

{kola, otvorio je predsed-

nik Zajednice ma{inskih

{kola Srbije Milo{ Ma-

zalica, a u teorijskom zna-

wu i prakti~nom radu tak-

mi~ilo se vi{e od 60 u~e-

nika iz 31 {kole.

U kategoriji “automeha-

ni~ar” najboqi rezultat je

postigao Dragan Milo{e-

vi} (Tehni~ka {kola Mla-

denovac), drugo mesto zau-

zeo je Dragan [uwka

(Sredwa ma{inska {kola

Novi Sad), a tre}e Milan

Birta{evi}, u~enik Teh-

ni~ke {kole u Smederevu.

U takmi~ewu budu}ih bra-

vara pobedio je Ivan Ran-

kovi} (Sredwa {kola Ko-

ceqeva), na drugo mesto

plasirao se Nikola Mi-

trovi} (Tehni~ka {kola

Ub), a na tre}e Nemawa Kr-

sti}, iz Tehni~ke {kole u

Pirotu. Me|u “autolima-

rima” najboqi je bio Sve-

tislav Vla{ki (ST[

“Mileva Mari}” Titel),

drugoplasirani je Dragan

Ostoji} (Ma{insko - sao-

bra}ajna {kola ^a~ak),

dok je tre}e mesto zauzeo

Marko Gatari} (S[ “22.

oktobar “ @abaq). Naju-

spe{niji “strugar” bio je

Marin ^avrgov (Tehni~ka

{kola Subotica), na drugo

mesto plasirala se Mili-

ca Soki}, iz ~a~anske {ko-

le, a tre}e je zauzeo Zoran

Kqaji}, u~enik novosadske

Sredwe ma{inske {kole. U

nadmetawu “gloda~a” pobe-

dio je Ranko Stefanovi},

iz {kole - doma}ina, dok

su se za drugo i tre}e mesto

izborili Xemaiq Morina

(SM[ Novi Sad) i Filip

\or|evi} (Tehni~ka {kola

Trstenik).

Prvo mesto u ukupnom

plasmanu pripalo je ~a~an-

skoj {koli, a sledi je Teh-

ni~ka {kola iz Novog Sa-

da. [kola pobednik je od

strane slovena~kog predu-

ze}a “Unior Teos alati”

nagra|ena garniturom ala-

ta, koja vredi 190.000 dina-

ra. Kragujeva~ka firma

“Unior components” ponudi-

la je zaposlewe u~esnicima

koji su osvojili prvo mesto

u kategoriji bravar, stru-

gar i gloda~, dok je {kola -

doma}in u~esnike koji su

se plasirali na prva tri

mesta darivala kompletom

alata.

E.V.

Najboqi takmi~ari

nagra|eni alatima

i radnim mestima POBEDILA [KOLA - DOMA]IN

MEHANI^KI FIZIOTERAPEUT

OPRAVDAO POVEREWE IZUMITEQA

Branko Nedovi} i Dragi{a Petkovi}

10 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEDRU[TVO

Javni ~as zdravqa u sredu je odr`an u vi{e

gradova Srbije. Inicirali su ga ministr-

stva prosvete, zdravqa i sporta u saradwi

sa Udru`ewem gra|ana “Zen art”, Sportskim sa-

vezom za {kolski sport i Hemofarm fondaci-

jom. U ^a~ku je javni ~as, pod sloganom “Ve`bam

- ja~am telo i razvijam ideje”, odr`an u Osnov-

noj {koli “Filip Filipovi}”. U~enici svih

uzrasta, od prvaka do osmaka, ve`bali su na

{kolskom poligonu zajedno sa svojim u~iteqi-

ma i profesorima. Pojedini u~enici i profeso-

ri “Filipa” su ve} iskusni sportisti.

- Svi znamo da je sport vrlo va`an za na{e

zdravqe i razvoj. Ja ve} dve godine treniram

stoni tenis i svakodnevno posle ~asova, sa dru-

garima igram ko{arku, fudbal ili odbojku.

Sport mi poma`e da boqe u~im, ali i da stalno

sti~em nove prijateqe - re~i su osmaka Lazara

Me~anina.

Javni ~as je i iskusnije mlade sportiste i one

koji }e to mo`da tek postati, trebalo da nau~i

koliko je va`no svakodnevno ve`bati, naro~ito

na otvorenom prostoru, kao i da se posle poraza

ne tuku sa protivnicima, ve} da ga prihvate kao

dodatni stimulans za napredak.

- Razvoj savremene tehnologije je uspeo, skoro

u potpunosti, da elimini{e de~ju igru. Umesto

da se igraju napoqu sa svojim drugovima, mladi

sve vi{e vreme provode pored kompjutera. Tako

su zapostavili ono {to je u {kolskom uzrastu

najbitnije, u~ewe i igra. Ciq javnog ~asa je i da

afirmi{e {kolski sport. Sve vi{e roditeqa

ne mo`e da pla}a deci treninge u raznim klubo-

vima, zato je uloga {kole vrlo va`na u podsti-

caju de~jeg sportskog duha - napomenuo je Nema-

wa Trnavac, profesor fizi~kog vaspitawa i

~lan Gradskog ve}a. Kako je najavio, javni ~as bi

uskoro trebalo da bude organizovan i na Grad-

skom trgu u ^a~ku.

Z. J.

POLICIJA ODUZELA

72 PAKETI]A MARIHUANE

^a~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa

Aleksandru R. (1992) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io

krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojih

droga, dok }e protiv Marka R. (1990) iz ^a~ka biti podneta krivi~na pri-

java za krivi~no delo neovla{}eno dr`awe opojnih droga.

Policija je, postupaju}i po prijavi Mirka G. iz ^a~ka, da je u svojoj

ku}i, koja je bila zakqu~ana, uo~io vi{e nepoznatih lica, iza{la na lice

mesta i u ku}i imenovanog zatekla ~etiri lica, svi iz ^a~ka. Pregledom

ovih lica policija je kod Aleksandra R. prona{la i oduzela 72 paketi}a

ispuwena biqnom materijom za koju se pretpostavqa da je opojna droga

marihuana, te`ine oko 85 grama, dok su kod Marka R. prona|ena dva

paketi}a iste biqne materije.

Osumwi~eni Aleksandar R. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden

istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku, dok }e protiv Marka R. krivi~na

prijava biti podneta u redovnom postupku.

TE[KA KRA\A

^a~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa

Branku P. (1965) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io dva

krivi~na dela te{ka kra|a.

Osumwi~enom se stavqa na teret da je pro{le godine, iz ku}e Vladana

^. u selu Prijevor, otu|io dve pu{ke i raznu robu, u vrednosti od oko 800

hiqada dinara, dok je iz ku}e Dragoslava N. u Qubi}u, otu|io raznu

tehni~ku robu, alat i delove name{taja, u vrednosti ve}oj od 150 hiqada

dinara.

Branko P. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji

Osnovnog suda u ^a~ku.

NASILNI^KO PONA[AWE

Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~ko

pona{awe ~a~anska policija odredila je meru zadr`avawa Radomiru D.

(1994) iz ^a~ka i Miodragu B. (1993) iz Dowe Trep~e.

Osumwi~eni su, pro{log ~etvrtka, u 14,45 ~asova, na Autobuskoj stani-

ci u ^a~ku, maltretirali Slavi{u K. (1984) iz sela Vi~a, op{tina

Lu~ani, a kada im je pri{ao policijski slu`benik, koji nije bio na

du`nosti, i poku{ao da zaustavi wihovo nasiqe nad Slavi{om K.

osumwi~eni su policijskom slu`beniku zadali vi{e udaraca palicom u

predelu glave i tela.

Radomir D. i Miodrag B. su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom

sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AKU [KOLI “FILIP FILIPOVI]” ODR@AN JAVNI ^AS ZDRAVQA

GDE JE NESTALA DE^JA IGRA?

Na nedavno zavr{enom

57. Me|unarodnom sajmu

tehnike i tehni~kih do-

stignu}a u Beogradu „Korak u

budu}nost“, na {tandu Fakulte-

ta tehni~kih nauka u ^a~ku pre-

zentovani su rezultati istra-

`ivawa sa pet nau~no-istra`i-

va~kih projekata koje finansi-

ra Ministarstva prosvete, nau-

ke i tehnolo{kog razvoja Repu-

blike Srbije, na kojima su anga-

`ovani profesori i asistenti

~a~anskog fakulteta. Posetio-

ci sajma imali su priliku da

vide savremene tehnologije iz

oblasti automatizacije, robo-

tike, be`i~nih komunikacija,

elektroenergetike, elektroni-

ke, procesne tehnike, logistike,

materijala, dostignu}a iz obla-

sti reindustrijalizacije, ener-

getske efikasnosti, alternativ-

nih i obnovqivih izvora ener-

gije, primene IT u industriji.

Na sajmu je u~estvovalo vi{e

od 600 izlaga~a iz 22 zemqe, bi-

lo je izlo`eno vi{e od 200 no-

viteta, od kojih je pod okriqem

Ministarstva prosvete, nauke i

tehnolo{kog razvoja Srbije,

pod sloganom „Istra`ivawe za

inovacije“, 77 tehnolo{kih no-

vosti nau~nih organizacija, in-

stituta, fakulteta, me|u kojima

je i FTN u ^a~ku, kao i 124 no-

viteta ostalih izlaga~a.

Na poster prezentacijama

predstavqeno je devet tehni~-

kih re{ewa do kojih su do{li

profesori i istra`iva~i sa

Fakulteta tehni~kih nauka u

^a~ku. Pa`wu posetilaca pri-

vukla je demonstracija rada

elektromagnetne ko~nice za

kontrolisano optere}ivawe

elektri~nih motora snaga do 7,5

kw, nastale kao rezultat pro-

jekta TR 33016 na kome su anga-

`ovani dr Miroslav Bjeki},

vanredni profesor FTN i asi-

stenti Milo{ Bo`i} i Marko

Rosi}.

Ko~nica je konstruisana i

izra|ena u Laboratoriji za

elektri~ne ma{ine, pogone i

regulaciju FTN, u saradwi sa

Saobra}ajno-ma{inskom {ko-

lom u ^a~ku i Tehni~kim re-

montnim zavodom. Tako|e, na

Sajmu je predstavqen i inova-

cioni projekat koji se realizuje

preko Inovacionog centra Ma-

{inskog fakulteta u Beogradu,

na kome su bili anga`ovani

profesori ~a~anskog Fakulte-

ta.

Izraziv{i zadovoqstvo na-

stupom na sajmu, prodekan za na-

uku i nau~noistra`iva~ki rad

na FTN, profesor dr Neboj{a

Mitrovi}, ka`e da je sajam bio

sjajna prilika da se predstavi

deo vi{egodi{weg rada profe-

sora i asistenata:

- FTN ^a~ak je stao “rame uz

rame“ sa najve}im fakuletima i

institutima iz oblasti tehni~-

kih nauka u zemqi. O~ekujemo da

}e se na narednoj smotri tehni~-

kih dostignu}a FTN predstavi-

ti u jo{ boqem svetlu i sa ve-

}im brojem eksponata.

NA 57. ME\UNARODNOM SAJMU TEHNIKE I TEHNI^KIH DOSTIGNU]A U BEOGRADU,

PROFESORI SA FTN U ^A^KU PREDSTAVILI SVOJA DOSTIGNU]A

„RAME UZ RAME” SA NAJVE]IM

FAKULTETIMA I INSTITUTIMA

- Za Staropramen karao-

ke izazov saznao sam u ka-

fi}u “Srpski pab”. Kada

sam se prijavio nisam o~e-

kivao pobedu, ali sam o~e-

kivao fer takmi~ewe, kako

je i bilo. Svima bih prepo-

ru~io da se prijave i dobro

zabave. Poku{a}u da osvo-

jim glavnu nagradu na veli-

kom beogradskom finalu, a

do tada }u da posetim Prag

sa svojim najboqim drugom

- istakao je Lazar Jeki}.

Nakon karaoke izazova

u ^a~ku, Lazar Jeki} je po-

stao osmi finalista, koji

}e svoj talenat pokazati u

finalu u Beogradu, krajem

juna. Finalisti iz 17 gra-

dova nadmeta}e se za glavnu

nagradu u Beogradu - bes-

platan semestar u {koli

pevawa Aleksandre Rado-

vi}. Stru~ni `iri na ~elu

sa Aleksandrom Radovi}

proglasi}e nacionalnog

pobednika Staropramen

karaoke izazova, a vredne

nagrade o~ekuju i ostale

finaliste.

Marija Kilibarda, vo-

diteqka, zadu`ena za neza-

boravnu atmosferu, posle

takmi~ewa je izjavila da su

^a~ani odli~ni:

- ^a~ani su bili sjajni,

kao i pro{le godine, ~ak

su prema{ili na{a o~eki-

vawa. Bila je odli~na at-

mosfera, qudi su sve vreme

igrali i |uskali i podr-

`avali svoje favorite.

Staropramen karaoke ka-

ravan se uvek rado vra}a u

^a~ak. Na{e putovawe se

nastavqa.

Vi{e od 400 takmi~ara

koji su u~estvovali na Sta-

ropramen karaokama u

2011. i 2012. godini pod-

stakli su Staropramen tim

da i ove godine krene na

put u potrazi za talentima.

Ina~e, za izbor pobednika

u svakom od 17 gradova za-

du`en je `iri sastavqen od

predstavnika lokalnih me-

dija, organizatora takmi-

~ewa i predstavnika loka-

la u kome se takmi~ewe

odr`ava. Zna~ajno mesto u

`iriju pripada i publici

koja svoj glas daje navija-

wem i ja~inom aplauza. Po-

bednike o~ekuje ~etvoro-

dnevno putovawe u Prag za

dve osobe, a zanimqive na-

grade o~ekuju i takmi~are

koji se budu plasirali na

drugo i tre}e mesto.

Staropramen tim je pre

^a~ka posetio Novi Sad,

Smederevo, Beograd, Ko-

stolac, Priboj, Zrewanin,

Pan~evo, a potom su krenu-

li put Lazarevca, Suboti-

ce, Ba~ke Palanke, Zaje~a-

ra, Kragujevca, Kraqeva,

U`ica, Ni{a i Jagodine.

N. R.

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

STAROPRAMEN KARAOKE IZAZOV

11

marketing 032/342-276

GRAD

Kao pobednik Staropramen karaoke

izazova u ^a~ku, Lazar Jeki} je put u

Prag i plasman na super finale u Beo-

gradu obezbedio pesmom “Sve jo{ miri-

{e na wu”, od “Parnog vaqka”. U fina-

lu ~a~anskog takmi~ewa, koje je odr`a-

no pro{log ~etvrtka, drugo mesto osvo-

jio je \or|e Antonovi}, sa pe-

smom “Krug” od “EKV”-a, a tre}e mesto

pripalo je Emi ^oli} koja je izvela pe-

smu “Daj ne pitaj”, od grupe “Viktorija”.

LAZAR JEKI], NAJTALENTOVANIJI

VOKAL U ^A^KU

12 PETAK 24. MAJ 2013. GODINELU^ANI

Na ~etvrtoj “Kumovija-

di”, koja je pro{log vi-

kenda odr`ana u Gora-

~i}ima, snage je odme-

rio 21 kumovski par.

Pobedili su kumovi (ve-

lemajstori) Miroslav

Markovi} iz Ni{a i Da-

nilo Milanovi} iz Mla-

denovca. Drugo mesto su

zauzeli internacional-

ni majstori Mladen Mi-

lenkovi} i Boroqub

Zlatanovi}, dok se za

tre}e mesto izborio ku-

movski par: velemajstor

Borko Lajthajm i inter-

nacionalni majstor De-

jan Pavlovi}. Za sve ku-

move koji su u~estvova-

li u takmi~ewu obezbe-

|ene su simboli~ne na-

grade: {ajka~e, pletene

~arape, rakija, med i

kajmak.

UJelica kupu je u~estvovalo

15 ekipa. U `estokoj kon-

kurenciji {ahovskih la-

vova na prvo mesto se plasirala

ekipa [ahovskog kluba “Jaseni-

ca” iz Smederevske Palanke (VM

Aleksandar In|i}, IM Goran N.

Todorovi}, VM Du{an Rajkovi},

VM Nenad Risti}). Drugo mesto

su zauzeli “Profi}i”, ekipa sa-

stavqena od {ahovskih profesi-

onalaca (VM Miroslav Marko-

vi}, VM Goran ^abrilo, VM De-

jan Pikula, IM Zoran Arsovi}).

Tre}e mesto je osvojila ekipa

[ahovskog kluba “Jugovi}” iz

Ka}a (VM Mi{a Pap, VM Borko

Lajthajm, IM Jovan Radlova~ki,

VM Atanas Kizov).

Gran pri “Draga~evo 2013” je

imao 129 u~esnika (112 iz Srbije,

10 iz Crne Gore, {est iz Ma|ar-

ske i jedan iz Makedonije), {to

predstavqa rekord do sada odr-

`anih {ahovskih turnira u Go-

ra~i}ima. Prva tri mesta su

osvojili velemajstori Branko

Damqanovi}, Miroqub Lazi} i

Du{an Rajkovi}.

Ova {ahovska smotra je dobi-

la ime po srpskom kumstvu, koje

se od davnina neguje i po{tuje.

Kako se u narodu ka`e kumstvo

traje ve~ito. I sama manifesta-

cija je postala tradicionalna i

prerasla je lokalne okvire. Sva-

ka nova “Kumovijada” ima sve vi-

{e u~esnika iz susednih zemaqa i

polako postaje novi draga~evski

brend. Kako je rekao Neboj{a Ba-

rali}, iz [ahovskog kluba “Jeli-

ca” Gora~i}i, samo prvi put je

bilo te{ko dovesti u Gora~i}e

poznate {ahiste, a da se sada za

svaku novu “Kumovijadu” sami ja-

vqaju, jer je draga~evski {ahov-

ski sabor vrlo brzo postao po-

znat. Tako se u Draga~evu na{ao i

dvadeset{estogodi{wi Piter

Sitl iz Budimpe{te, koga smo za-

tekli kako u`iva u draga~evskoj

panorami. Do{ao

je na “Kumovijadu”

da se dru`i sa u~e-

snicima turnira i

mo`da pobedi. On

je rekao da prvi put

boravi u Srbiji i da je za wega to

dobra prilika da upozna qude i

nau~i ne{to vi{e o svojim suse-

dima.

- U~estvovao sam na svim dosa-

da{wim {ahovskim turnirima u

ovom prelepom draga~evskom selu

i vidim veliki napredak u broju

u~esnika i bogatsvu prate}ih sa-

dr`aja manifestacije. Jednom

sam zauzeo drugo mesto na “Kumo-

vijadi”. Tada sam se takmi~io sa

kumom. Ove godine u~estvujem u

pojedina~nom takmi~ewu i nadam

se da }u imati dobre rezultate -

izjavio je za “^a~anski glas” Bo-

jan Vu~kovi}, velemajstor iz Beo-

grada.

Glavni pokroviteq “Kumovi-

jade” je Visoka {kola za poslov-

nu ekonomiju i preduzetni{tvo.

- Na{a {kola je sponzor mno-

gih sportova. Ipak, “Kumovija-

da” je za nas jako va`na, jer smo

mi prakti~no i weni pokreta~i.

Jako nam je stalo da iz godine u

godinu bude sve boqa. Ona to i je-

ste. Svaki put se uvodi ne{to no-

vo. Po~eli smo od {aha, pa smo

uveli ko{arku i fudbal. Slede}e

godine ovde }e se igrati i odboj-

ka. Sve je vi{e u~esnika takmi-

~ewa, a i posetilaca manifesta-

cije i to nas mnogo raduje - rekao

je o “Kumovijadi” prof. dr Goran

Krgi}, direktor PEP-a.

Za posetioce manifestacije

me{tani su pripremili svadbar-

ski kupus i prase}e i jagwe}e pe-

~ewe. Ove godine je prvi put orga-

nizovano i takmi~ewe u pripre-

mawu jeli~ke gibanice.

IZLO@BA SLIKA

„KORPA PUNA RADOSTI”

Posetioci manifestacije su

imali priliku da u prostorijama

Osnovne {kole u Gora~i}ima po-

sete izuzetno interesantnu izlo-

`bu slika pod nazivom “Korpa

puna radosti” Sne`ane Rakovi}

Kosti}, koja je ro|ena u Gora~i-

}ima. Iako je po struci elektro-

in`ewer i radi u Elektrodistri-

buciji u Gu~i, deo svog slobodnog

vremena redovno posve}uje sli-

karstvu. Slika od 1997. godine.

Na po~etku je uqanim bojama ra-

dila na drvetu i

staklu, ali je ka-

snije slikawe na

platnu preraslo u

wen stalni izbor.

U~estvovala je u radu brojnih li-

kovnih kolonija i izlagala je sa-

mostalno i kolektivno u zemqi i

inostranstvu. ^lan je i predsed-

nik Udru`ewa samoukih slikara

i vajara Draga~eva. Do sada je na-

slikala 305 slika raznih dimen-

zija. Wen nepresu{ni izvor in-

spiracije su lepota, obi~aji i

tradicija draga~evskog kraja.

- Ovde se nalaze moja rodna ku-

}a i moja {kola. Ovde sam se i pr-

vi put zaqubila. Brojne ~arolije

detiwstva me vezuju za moje rodno

mesto. Izlagala sam slike u mno-

gim mestima u zemqi i inostran-

stvu, ali nikada nisam bila to-

liko uzbu|ena koliko sam danas u

rodnim Gora~i}ima - izjavila je

Sne`ana Kosti}, govore}i o svo-

joj izlo`bi.

Izlo`ba je obuhvatila 45 sli-

ka, na kojima su zastupqeni ra-

znovrsni motivi iz draga~evskog

kraja.

V. S.

[AHOVSKI TURNIR U GORA^I]IMA OKUPIO KUMOVE IZ CELOG REGIONA

A OD KUMA - MAT!

U okviru “Kumovija-

de” obele`ena je 120. go-

di{wica Gora~i}ke bu-

ne. Nakon polagawa vena-

ca na spomenik poginu-

lim seqacima iz Gora~i}a, Guberevaca i @ivice,

koji su `ivote izgubili bore}i se za ustavna pra-

va gra|ana, Mladomir Sretenovi}, predsednik

op{tine Lu~ani, otvorio je novu postavku Muze-

ja Gora~i}ke bune, uz prigodan govor.

Povodom 120. godi{wice od pogibije draga-

~evskih seqaka, sredstva za

sanaciju Muzeja i spomenika

Gora~i}ke bune je obezbedila

lokalna samou-

prava. Zgrada

Muzeja i spome-

nik su bili u

prili~no lo{em

stawu, tako da je

bilo krajwe vre-

me da se zaustavi

wihovo propada-

we. U sklopu sa-

nacije objekta

ura|ena je potpu-

no nova muzejska

postavka, za koju

je sredstva obez-

bedilo Mini-

starstvo za kul-

turu. Ukupna

vrednost kom-

pletnog projekta

kre}e se oko mi-

lion dinara. Mu-

zejsku postavku su

obnovile Sne`ana [apowi} A{anin, etnolog

Narodnog muzeja u ^a~ku i Jana Jure{, istori~ar.

Na gora~i}koj manifestaciji promovisana je i

kwiga o Gora~i}koj buni, autora Radovana M.

Marinkovi}a i wegovog sina Zorana, koju je izda-

la Biblioteka u Gu~i.

OTVORENA NOVA MUZEJSKA POSTAVKA

Autor izlo`be

Sne`ana Rakovi} Kosti}

Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine prilikom

otvarawa muzejske postavke

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 13LU^ANI

Fabrika “Milan Blagojevi} -

Namenska” u Lu~anima danas

zapo{qava 1.100 radnika.

Prema obimu proizvodwe i re-

zultatima koje ostvaruje u iz-

vozu proizvoda, svrstava se u

red vode}ih firmi u sektoru

namenske industrije Srbije.

Rukovodstvo ovog kolektiva

planira da, u narednoj 65. ju-

bilarnoj godini postojawa,

uvede, pored postoje}ih deset,

jo{ jednu novu tehnologiju.

Procewuje se da bi podizawe

novog pogona za proizvodwu

trobaznih baruta stajalo oko

tri i po miliona evra.

- Vlada Republike Srbije i Ministar-

stvo odbrane ula`u napore da obezbede

sredstva za nove programe i modernizaciju

na{ih pogona. Nova tehnologija proizvod-

we trobaznog baruta bi bila pravi biser

pridodat na{em ukupnom programu, {to bi

za na{u fabriku, ali i ~itavu Srbiju bilo

itekako zna~ajno. Mogli bismo da ra~una-

mo na nove izvozne poslove. Kada bi nam

dr`ava obezbedila sredstva pod nekim po-

voqnim uslovima, u{li bismo u jo{ jednu

veliku, ali za nas veoma zna~ajnu investi-

ciju. Uveli bismo najsavremeniju tehnolo-

giju nitracije celuloze, koja bi ko{tala

oko {est miliona evra - isti~e Rado{ Mi-

lovanovi}, direktor ove poznate lu~anske

fabrike.

Osnovna delatnost preduze}a “Milan

Blagojevi} - Namenska” je proizvodwa

energetskih komponenti - jednobaznih i

dvobaznih baruta, sferi~nih baruta, ba-

rutnih puwewa, nitroceluloze, nitrogli-

cerina. Asortiman proizvoda i wihov kva-

litet prate svetske standarde i potrebe tr-

`i{ta. Zlatni period rada preduze}a, kada

su zabele`eni veliki izvozni rekordi, pre-

kinut je devedesetih godina, koje su zapam-

}ene po strogim ekonomskim sankcijama i

blokadi. Sve {to su generacije radnika

stvarale pola veka, 1999. godine nestalo je

u NATO bombardovawu. Na fabriku je ba-

~eno 65 projektila. Energetski deo fabri-

ke je u potpunosti sravwen. Materijalna

{teta je procewena na 70 miliona dolara.

Me|utim, 13 godina kasnije kompletirano

je novo postrojewe energane, daleko mo}ni-

je od starog, sa dva kotla za paru i dve tur-

bine za proizvodwu struje. Potpuno je ob-

novqen i elektrofilter za pre~i{}avawe

dimnih gasova i redukciju pra{kastih ma-

terija i drugih ~vrstih ostataka koji na-

staju kao produkt sagorevawa ugqa u kotlu.

U ovom preduze}u se uvek insistiralo

na kvalitetu proizvoda, kao najja~em argu-

mentu pozicionirawa mesta na doma}em i

svetskom tr`i{tu. I danas se podjednako

brinu o tome, jer je to jedini na~in da zadr-

`e postignuti rejting firme. Ekonomska

kriza i dana{wi uslovi privre|ivawa ne

idu na ruku izvozno orijentisanim firma-

ma, jer dr`ava malo toga ~ini da im olak-

{a opstanak, smatra Rado{ Milovanovi}.

- Dr`ava je pro{le godine poku{avala

da pomogne privredi putem subvencionisa-

nih kredita, ali i toga nema vi{e. Izvo-

znike bi trebalo pomo}i da budu kurentni-

ji na tr{i{tu i da do|u do posla. Da bi ra-

dili na{i fabri~ki pogoni, svakog meseca

je neophodno da obezbedimo vi{e od 350 hi-

qada evra za ugaq, gas i struju. Za mese~nu

zaradu radnika je potrebno oko 800 hiqada

evra, a da bi se zaradio sav taj novac mora-

mo imati ugovorene poslove. Mi se trudi-

mo da maksimalno ispo{tujemo kupce. Na-

{i glavni aduti su kvalitet i veoma {irok

asortiman proizvoda. Svaki dan nam sti`u

novi zahtevi. Ipak, ova firma nema stalan

posao. Mi se neprekidno borimo za nove

ugovore i nova tr`i{ta - ka`e Milovano-

vi}, obja{wavaju}i da se smewuju periodi u

kojima ima velikih zahteva kupaca, sa go-

dinama kada nema potra`we za tom vrstom

proizvoda.

Lu~anska namenska industrija je od svog

nastanka predstavqala sto`er razvitka

draga~evskog kraja. Svoju 64. godi{wicu

rada sa~ekala sa 1.100 zaposlenih, koji re-

dovno primaju plate, {to u uslovima eko-

nomske krize predstavqa itekako va`nu

~iwenicu. Zarade se kre}u od 400 do 600

evra. Osnovni zadatak poslovodstva ove

fabrike je da maksimalno uposli proiz-

vodne kapacitete, kako bi omogu}ili rad-

nicima boqi standard, koji sigurno i za-

slu`uju. Ove godine je primqeno 40 novih

radnika. Planiraju u narednom periodu i

nova zapo{qavawa, a u kom obimu, zavisi-

}e od novih ugovora. Kako tvrde u ovom ko-

lektivu, u proteklih godinu dana fabrika

je izmirivala redovno sve svoje obaveze

prema dr`avi, {to, svakako, predstavqa

veliki pomak u odnosu na neki raniji pe-

riod.

- Ulo`ili smo oko trideset miliona

evra sopstvenih sredstava u obnovu poru-

{enih pogona. S obzirom da su posledice

granatirawa jo{ uvek vidne, i daqe izdva-

jamo novac za tu namenu. Sve {to smo do sa-

da sanirali, odvojeno je od usta radnika i

i{lo je na u{trb wihovih zarada. Mnogo

su u~inili za ovu fabriku i zaslu`uju da

`ive boqe - isti~e Milovanovi}, dodaju}i

da su potrebe srpske vojske minimalne i da

se perspektiva celokupne odbrambene in-

dustrije Srbije, a samim tim i ovog predu-

ze}a nalazi u izvozu. Tr`i{te je nestabil-

no i mewa se iz dana u dan. Da bi se do{lo

do novih kupaca, neophodno je stalno ula-

gawe u nove tehnologije.

- Okrenuli smo se uvo|ewu novih tehno-

logija i osvajawu novih proizvoda, jer svet

je mnogo uznapredovao u ovoj oblasti. Mi

proizvodimo energetske komponente i tru-

dimo se da na vreme osvojimo nove i kvali-

tetne proizvode i na taj na~in dolazimo do

posla. Imamo kupce od Indije do Ju`ne

Amerike. Izvozimo u sve zemqe Evropske

Unije. Raspola`emo {irokim asortima-

nom veoma kvalitetnih proizvoda i to je

na{a glavna prednost. Konkurentni smo i

u pogledu cena. Imamo potpisane ugovore,

ali je pitawe u kojoj }e meri biti realizo-

vani, jer se ekonomska kriza sna`no odra-

`ava i na na{e poslovawe. I inostrani

kupci robu pla}aju odlo`eno, u nekim slu-

~ajevima ~ak i godinu dana, {to predsta-

vqa veliki problem za Fabriku. Mi smo

bili prinu|eni da uzmemo skupe kredite od

banaka, kako bismo obezbedili proizvod-

wu. Kad naplata potra`ivawa kasni, jed-

nostavno nam se kruni dobit - obja{wava

Milovanovi}. On ka`e da su srpski pri-

vrednici u daleko lo{ijoj poziciji, jer ne-

maju na raspolagawu jeftine kreditne li-

nije, kao {to je to slu~aju u nekim drugim

zemqama Evrope i sveta.

- Ovo je specifi~na fabrika koja proiz-

vodi energetsku komponentu, takozvanu

energiju koja pokre}e, gde spadaju svi tipo-

vi baruta, raketna goriva i sve ono {to je

neophodno za naoru`awe i vojnu opremu.

Re~ je o opasnim proizvodwama, u kojima

mala nepa`wa qudi mo`e da izazove veli-

ku katastrofu. Ula`emo velika sredstva u

za{titne mere, kako bismo ispo{tovali

propise za{tite na radu i mere bezbedno-

sti. Najve}i na{ zadatak je da sa~uvamo

radnike, jer nema opasnije proizvodwe od

ove. Ulo`ili smo ogromna sredstva i u

filtere radi za{tite `ivotne sredine -

ka`e Milovanovi}, dodaju}i da ova oblast

zahteva velika sredstva, kako bi se ispo-

{tovali svi standardi i ekolo{ki zahtevi

koje tra`i Evropa.

Milovanovi} o~ekuje da }e dra`ava de-

finitivno izvr{iti i konverziju dugova-

wa ovog preduze}a, koja su nastala nakon

bombardovawa pogona. On ka`e da je Vlada

Srbije obe}ala da }e taj proces biti zavr-

{en, {to je itekako zna~ajno za daqe poslo-

vawe. Kada bude oslobo|eno tog balasta,

ovo poznato lu~ansko preduze}e }e mo}i

lak{e da dolazi do neophodnih kreditnih

sredstava, bez kojih je u dana{wim uslovi-

ma gotovo nemogu}e poslovati. Cene ener-

genata rastu brzo i dr`ava bi trebalo da

preduzme neke mere, koje bi pomogle izvo-

zno orijentisanim firmama da lak{e op-

stanu.

V. S.

PREDUZE]E “MILAN BLAGOJEVI] - NAMENSKA” OBELE@ILO 64 GODINE POSTOJAWA

NOVIM TEHNOLOGIJAMA DO BOQE

POZICIJE NA SVETSKOM TR@I[TU

14 PETAK 24. MAJ 2013. GODINELU^ANI

Udru`ewe samoukih

slikara i vajara

Draga~eva je u~e-

{}em u manifestaciji No}

muzeja skrenulo pa`wu jav-

nosti da i ovaj kraj Srbije

ima bogatu kulturno-umet-

ni~ku i istorijsku ba{ti-

nu, kojom se ponosi. U pro-

storijama udru`ewa pose-

tioci su imali priliku da

pogledaju izlo`bu, koja se

sastojala od 168 eksponata.

I u~enici Osnovne {kole

u Gu~i u`ivali su u slika-

wu, a najboqi wihovi li-

kovni radovi izlo`eni su

pored slika vrsnih draga-

~evskih umetnika. Nika

Nikola Stoji} je predsta-

vio prisutnim gra|anima

svoja vajarska dela. Do ka-

sno u no} ~ula se pesma pe-

va~kih dru{tava, koja su se

odazvala pozivu da u~estvu-

ju u programu. Izvorne pe-

sme draga~evskog kraja iz-

vodili su “Draga~evci” i

“Draga~evke”, kao i peva~-

ke grupe iz Puhova. I rom-

ski orkestar je pru`io

svoj doprinos ve{tim mu-

zicirawem, tako da su pose-

tioci No}i muzeja mogli

da u`ivaju u raznovrsnom

muzi~kom repertoaru.

- Gra|ani polako prepo-

znaju na{u dobru `equ da

sa~uvamo kulturnu ba{ti-

nu ovog kraja. Iako smo vi-

{e puta organizovali gu~-

ka posela, No} muzeja je za

nas bila izazov i sasvim

novo iskustvo. Trudili

smo se da predstavimo kul-

turno blago i tradiciju

na{eg kraja u prostorijama

Udru`ewa bogatom izlo-

`bom i izvornim narodnih

stvarala{tvom. Odziv gra-

|ana je bio solidan. Naj-

brojniji su bili na{i

stalni posetioci, koji re-

dovno dolaze na sva na{a

prela. S obzirom da svuda u

svetu ovu manifestaciju u

velikom broju pose}uju i

mladi qudi, o~ekivali smo

da }e ih i kod nas u Gu~i

biti znatno vi{e. Za na{

program su se zaiteresova-

li i osnovci iz Gu~e. Li-

kovna radionica je urodi-

la plodom i drago nam je

{to su deca u`ivala u sva-

kom trenutku kreativno

provedenog vremena u na-

{em klubu. Pridru`ili su

nam se i ~lanovi likovne

sekcije Sredwe {kole

“Draga~evo” i doprineli

da ova no} bude jo{ uspe-

{nija - izjavila je Sne`ana

Kosti}, predsednik Udru-

`ewa samoukih slikara i

vajara Draga~eva, analizi-

raju}i No} muzeja, organi-

zovanu u Gu~i.

- Draga~evo je prepozna-

tqivo po svojim znakovima

pro{losti, spomenicima

kulture i trubi. Sude}i po

nazivu manifestacije, cen-

tralno mesto u organizaci-

ji bi trebalo da imaju muze-

ji, ali pou~eni primerima

drugih preuzeli smo ini-

cijativu. Udru`ewe slika-

ra i vajara Draga~eva je od-

lu~ilo da se prikqu~i

brojnim ustanovama kultu-

re, koje {irom Srbije orga-

nizuju No} muzeja. Posebno

mi je drago {to smo uspeli

da se ukqu~imo u manife-

staciju koja je prihva}ena u

mnogim gradovima Srbije,

jer mi se ~ini, kada je kul-

tura u pitawu, da smo se svi

ovde prili~no uspavali.

@eleli smo da izvu~emo

qude iz te u~malosti i do-

vedemo ih u neki lep{i

svet, koji je udaqen od po-

litike i svega ostalog {to

optere}uje u ovom ekonom-

ski te{kom vremenu - rekao

je Jovi{a Slavkovi}, samo-

uki slikar i kwi`evnik,

koji je bio zadu`en za umet-

ni~ki deo manifestacije.

On je izrazio `aqewe {to

vi{e mladih qudi nije

prisustvovalo manifesta-

ciji i {to su kafi}i u Gu-

~i i tokom No}i muzeja bi-

li prepuni.

^etiri ~lana Udru`ewa

samoukih slikara i vajara

Draga~eva odlu~ili su da

u~estvuju u programu koji je

povodom No}i muzeja orga-

nizovala Galerija naivne

umetnosti u Kova~ici. Ka-

ko isti~e Sne`ana Kosti},

draga~evski slikari bi se u

daleko ve}em broju odazva-

li pozivu iz Kova~ice, ali

su odlu~ili da prednost

daju programu u Gu~i, jer se

ova manifestacija ovde po

prvi put organizuje.

Zadovoqni su bili i po-

setioci manifestacije, ko-

ji su odlu~ili da subotwe

ve~e provedu u prostorija-

ma Udru`ewa samoukih

slikara i vajara u centru

Gu~e. Me|u wima je bila i

Miqana Kaplarevi}, koja

je procenila da Gu~i nedo-

staju upravo ovakvi sadr-

`aji. Istakla je da joj je po-

sebno drago {to su i umet-

nici Draga~eva odlu~ili

da organizuju No} muzeja,

tako da se na taj na~in i

wihova varo{ica prikqu-

~ila brojnim mestima u

Srbiji, koja neguju ovu

svojstvenu kulturnu mani-

festaciju. Kako je naglasi-

la, neophodno je da se `ite-

qima Draga~eva omogu}i

da tokom ~itave godine

u`ivaju u razli~itim kul-

turno-umetni~kim sadr`a-

jima, a ne samo tokom avgu-

sta, kada se organizuje Sa-

bor truba~a.

- Manifestacija je do-

bro organizovana i ima le-

pu poruku, ali mislim da

bi odziv gra|ana mogao bi-

ti i daleko boqi. Poku{aj

Udru`ewa samoukih slika-

ra i vajara Draga~eva da za-

interesuju javnost raznovr-

snim kulturnim sadr`aji-

ma je na pravom mestu, ali

imam utisak da Gu~a spava

dubokim snom. Moralo bi

da postoji daleko ve}e in-

teresovawe za manifesta-

cije ovakvog tipa, jer one

~uvaju na{e kulturne vred-

nosti i oplemewuju - ka`e

tridesetdevetogodi{wa

Aleksandra Vuji~i}, ~lan

peva~ke grupe “Draga~ev-

ke”.

- Ove godine smo redov-

no u~estvovali u svim ma-

nifestacijama koje je orga-

nizovalo Udru`ewe. No}

muzeja je za ovo podru~je ne-

{to sasvim novo i organi-

zatori su osmislili inte-

resantan program. Dopada

mi se {to su i izvo|a~i

starih izvornih pesama do-

bili svoje mesto. Ovo je iz-

uzetna prilika da se podse-

timo starih pesama, koje su

se {irom Draga~eva preno-

sile sa kolena na koleno, i

da svoje nadahnu}e tom vr-

stom muzike podelimo sa

drugima - rekao je dvadeset-

{estogodi{wi @eqko Ko-

sti}, vo|a mu{ke peva~ke

grupe “Draga~evci”, izra-

`avaju}i nadu da }e ovakve

manifestacije vremenom

zainteresovati i mlade qu-

de, kako bi se u {to ve}em

broju posvetili izvornom

narodnom stvarala{tvu.

V. S.

NO] MUZEJA PO PRVI PUT U GU^I

KULTURNA BA[TINA DRAGA^EVA

KROZ PRIZMU SLIKARA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

ZNA^AJ RANOG PREPOZNAVAWA BOLESTIOBELE@ENA NEDEQA ZDRAVQA USTA I ZUBA

15ZDRAVSTVO

Zavod za javno zdravqe

^a~ak obele`io je

pro{le sedmice Ne-

dequ zdravqa usta i zuba,

koja se u na{oj zemqi obe-

le`ava svake godine tokom

tre}e nedeqe maja da bi se

ukazalo na zna~aj oralnog

zdravqa, ali i na veliku

zastupqenost bolesti usta

i zuba. Ove godine, slogan

je bio “Zdravi zubi za

zdrav `ivot”.

Ova promotivna mani-

festacija sprovodi se uz

podr{ku Ministarstva

zdravqa Republike Srbije,

a u organizaciji Institu-

ta za javno zdravqe Srbije

„Dr Milan Jovanovi} Ba-

tut” i Stomatolo{kog fa-

kulteta Univerziteta u Be-

ogradu. Tokom Nedeqe

zdravqa usta i zuba inten-

ziviraju se razli~ite ak-

tivnosti, pre svega na in-

formisawu stanovni{tva

o zna~aju oralnog zdravqa

i merama prevencije, a po-

sebno o potrebi i mogu}-

nostima da se li~nim i ko-

lektivnim anga`ovawem i

pozitivnim pona{awem

~uva i unapre|uje zdravqe

usta i zuba.

Zavod za javno zdravqe

danas je ovaj dan obele`io

u O[ “Vuk Karaxi}”, za-

jedno sa u~enicima ove

{kole, ali i mali{anima

PU “Radost”. U holu {ko-

le bili su izlo`eni rado-

vi dece iz vrti}a na temu

zdravqe zuba, me|u kojima

su najboqi nagra|eni.

Doktor Momir Janko-

vi}, na~elnik Stomatolo-

{ke slu`be Zdravstvenog

centra ^a~ak, rekao je da je

ciq ove kampawe preven-

tivni rad sa decom, u ciqu

spre~avawa pojava karije-

sa u kasnijem `ivotnom

dobu.

- Posebnu pa`wu posve-

}ujemo zdravqu usta i zuba

kod dece i svake godine se

trudimo da to obele`imo

prigodnom sve~ano{}u,

kao danas. Dr`ava je stavi-

la akcenat na zdravqe usta

i zuba kod dece, i na pre-

ventivni rad, kojim se

spre~avaju ne`eqene po-

sledice u kasnijem `ivot-

nom dobu. Svaka {kola je

pokrivena sa stomatolo-

gom odre|enim brojem dana

u nedeqi, jer na jednog sto-

matologa ide 1.500 dece -

rekao je dr Jankovi}.

Doktorka Qiqana Mo-

ji}evi} iz Zavoda za javno

zdravqe upozorila je da

karijes ima iste rizike po

zdravqe ~oveka kao i kar-

diovaskularne bolesti

ili {e}erna bolest.

- ^uvaju}i zube ~uvamo

i srce i sve ostale organe.

Va`na je pravilna ishrana

i higijena usta i zuba, re-

dovna kontrola, ali i

opreznost pri fizi~koj

aktivnosti kako bi spre-

~ili lomqewe zuba - rekla

je dr Moji}evi}.

Akciju u O[ “Vuk Ka-

raxi}” su podr`ali Zavod

za javno zdravqe, Udru`e-

we privatnih stomatolo-

ga, lokalna samouprava i

Zdravstveni centar ^a~ak.

Zavr{na manifestacija }e

biti odr`ana u Vaqevu

pod sloganom “Zdravqe

usta i zuba u svakodnevnoj

praksi”.

I. M.

Evropska komisija je proglasila maj

mesecom posve}enim bolestima mo-

zga, kao i podizawu svesti u vezi sa

zna~ajem ranog prepoznavawa i otkrivawa

oboqewa centralnog nervnog sistema, me-

|u kojima su alkoholizam, depresija, {i-

zofrenija, multipla skleroza, Alchajme-

rova bolest, anksioznost i druge.

Kao {to je mozak veoma slo`en i bitan

organ, tako su i bolesti mozga kompleksna

oboqewa sa medicinskim i dru{tvenim

posledicama. Prema istra`ivawima

Svetske zdravstvene organizacije, 13

odsto od svih bolesti ~ine bole-

sti mozga, {to zna~i da je od

ovih bolesti obolelo vi{e

od 700 miliona qudi.

Alkoholizam

Alkoholizam pred-

stavqa jedan od najve-

}ih problema u le~e-

wu bolesti mozga i

za lekare, ali i pa-

cijente. Procewuje

se da u Evropi `i-

vi 12 miliona za-

visnika od alkoho-

la, a 195.000 zavi-

snika umre svake go-

dine od prevelikih ko-

li~ina alkohola. Glavni

problem u le~ewu alkoholi-

zma predstavqa niska stopa di-

jagnostikovawa oboqewa, a pokazateq to-

ga je i podatak da se samo deset odsto od

ukupnog broja zavisnika le~i. Ustanovqe-

no je da konzumirawe alkohola uzrokuje 60

razli~itih oboqewa, kao {to su rak, bo-

lesti srca i depresija.

Depresija

Depresija predstavqa ~esto i ozbiqno

oboqewe, zanemareno od strane dru{tva.

Prema istra`ivawima, od depresije u sve-

tu boluje vi{e od 350 miliona qudi, a u

Evropi ta cifra iznosi 11 odsto ukupne

populacije. Depresija je jedno od najbr`e

rastu}ih oboqewa, a brz tempo `ivota i

svakodnevni stres najvi{e doprinose to-

me. Mawe od 25 odsto obolelih od depre-

sije imaju pristup adekvatnoj terapiji,

me|utim postoje}i lekovi nisu uvek delo-

tvorni, ~ak i kada su pravilno propisa-

ni. Depresija umnogome uti~e i na opada-

we produktivnosti rada, zbog ~ega ima i

velike ekonomske posledice.

[izofrenija

[izofrenija je jedna od najve}ih zago-

netki medicine. Iako je ovo bolest sa in-

cidencom ispod jedan odsto, po~etak

simptoma u adolescenciji, komplikacije

bolesti i hroni~an tok u velikoj meri do-

prinose nepovoqnom uticaju na pojedin-

ca, porodicu i dru{tvo i traju decenija-

ma. Zbog straha od „`igosawa“, odlazak

lekaru se odla`e mesecima, pa i go-

dinama. Svest o zna~aju ranih

intervencija u psihozama,

informacije o faktori-

ma rizika, kao i pravo-

vremeno uspostavqawe

efikasnog terapij-

skog re`ima velika

su {ansa savremene

medicine. Psiho-

ti~ni proces se

danas mo`e obu-

zdati, a wegove

posledice uma-

witi ako se in-

terveni{e na

vreme.

- Tokom pro-

{log veka saznali

smo izuzetno mnogo o

tajnama qudskog orga-

nizma, le~ewu mnogih tele-

snih poreme}aja, kao i o metodama preven-

cije masovnih zaraznih, ali i nezaraznih

bolesti. Qudski vek je dosta du`i, a broj

stanovnika na planeti nikada ve}i. Iza

svih ovih uspeha savremenog ~oveka stoji

wegov mozak. Do{lo je vreme da i wega

upoznamo boqe. Neuronauke u svom inten-

zivnom razvoju otvaraju neslu}ene dimen-

zije za napredak medicine, psihologije,

sociologije, matematike, filozofije... U

21. veku nalazimo se pred mo`da najve}im

izazovom za qudski um, a to je prilika da

~ovek spozna samog sebe. Da li nam je dato

da razumemo svoj mozak? Vreme je da sazna-

mo – izjavila je doc. dr Na|a Mari} Bojo-

vi}.

„Maj – mesec mozga“ je prvi korak i na-

java za 2014. godinu, koju je Evropska ko-

misija proglasila „Godinom mozga“, orga-

nizovanom od strane Evropskog saveta za

mozak. I. M.

ZDRAVI ZUBI

ZA ZDRAV @IVOT

David Zincenko, autor

kwige “Ovo jedite, a

ovo nemojte” preporu~uje

koje su to namirnice koje

bi trebalo jesti svakodnev-

no za zdrav i dug `ivot.

Jogurt - poma`e ja~awu

imunolo{kog sistema i

pru`a za{titu od kancero-

genih susptanci. Neki jo-

gurti sadr`e probiotike,

koji se bore protiv {te-

tnih bakterija u telu. Mo-

`ete ga uzimati sa vo}em i

medom, kao brzi zalogaj

ili za doru~ak, a mo`e po-

slu`iti i za pripremu ra-

znih soseva.

Paradajz - ovo povr}e

puno je antioksidansa li-

kopena koji smawuje rizik

od raka plu}a, prostate,

be{ike i `eluca.Orah - sadr`i vi{e

omega-3 masnih kiselina

nego losos, ali i vi{e pro-

tivupalnih polifenola

nego crveno vino. Dobra

zamena su mu bademi ili

kikiriki, a mo`ete ga kon-

zumirati u raznim vrstama

salata ili u integralnom

keksu.

Spana} - bogat je izvor

omega-3 i folne kiseline

koja poma`e u smawewu ri-

zika od bolesti srca, sr~a-

nog udara i osteoporoze.

Folna kiselina tako|e po-

boq{ava dotok krvi u ni-

`e delove tela, {to mo`e

pomo}i kod impotencije.

Zob - ova `itarica puna

je vlakana koje smawuju ri-

zik od bolesti srca. Mo`e-

te je uzimati sa mlekom,

kao zobenu ka{u, u jogurtu

ili salatama.

[argarepa - puna je ka-

rotenoida, skupa `utih,

crvenih i naranxastih

pigmenata u prirodi pri-

sutnih u listovima, plodo-

vima i cvetovima vo}a i

povr}a. Poma`u u borbi

protiv raka i umawuju ri-

zik od raznih upala, ali i

astme i artritisa.

Borovnica - bogata an-

tioksidansima koji poma-

`u u prevenciji raka i di-

jabetesa, poboq{avawu

pam}ewa i koncentracije.

Osim toga sadr`i i vita-

mine A i C koji odr`avaju

kardiovaskularno zdra-

vqe. I. M.

NAMIRNICE ZA SVAKI DAN

MAJ – MESECPOSVE]EN

BOLESTIMA MOZGA

16 PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

SVE^ANOM AKADEMIJOM PROSLAVQENO 100 GODINA [KOLE U MILI]EVCIMA

GRAD NANEO VELIKE [TETE

I VO]ARIMA MIOKOVACA

SELO

[kola u Mi-

li}evcima

je pro{le

subote sve-

~anom akademijom obele-

`ila 100 godina postojawa

i rada. Tom prilikom je

promovisana i monografi-

ja mili}eva~ke {kole, koja

je 1965. godine postala iz-

dvojeno odeqewe O[ “Ste-

pa Stepanovi}” u Gorwoj

Gorevnici. Sve~anosti ko-

ja je prire|ena u {kolskom

dvori{tu prisustvovali

su predstavnici lokalne

samouprave, javnih predu-

ze}a i ustanova, nastavno

osobqe {kole, u~enici,

me{tani i brojni gosti.

Gradona~elnik ^a~ka Vo-

jislav Ili}, izrazio je za-

dovoqstvo {to u ime Grada

mo`e da pozdravi profeso-

re, u~enike i me{tane i da

im ~estita zna~ajan jubilej

- 100 godina uspe{nog rada

i postojawa {kole:

- To je zaista zna~ajan

jubilej kojim se malo {ko-

la mo`e pohvaliti, ne samo

u ^a~ku, nego i mnogo {i-

re. Iskoristio bih prili-

ku da profesorima i u~e-

nicima ~estitam i na lepo

ure|enom dvori{tu. Vidi

se da savesno rade, da odr-

`avaju {kolu i mogu da bu-

du primer mnogim {kola-

ma, ne samo u gradu, nego u

~itavoj Srbiji.

Gradona~elnik je nagla-

sio da Grad ^a~ak ula`e

zna~ajna sredstva u pred-

{kolsko, osnovno i sredwe

obrazovawe, kao i da }e za

2012. i 2013. godinu ukupno

biti ulo`eno oko

1.396.000.000 dinara. Tako-

|e je podsetio, da }e ove go-

dine oko 2.000 pred{kola-

ca besplatno letovati u

odmarali{tu u Crnoj Go-

ri, kao i najboqi u~enici

osnovnih {kola, a da Vu-

kovci sredwih {kola od-

laze na petodnevno putova-

we u jednu od dr`ava EU.

- Grad }e i daqe ulagati

u obrazovawe, jer `elimo

da na{e {kole budu odli~-

no opremqene, da u~enici

imaju sve uslove bez obzira

na to da li je {kola na seo-

skom ili gradskom podru~-

ju. Rukovodstvo Grada }e

nastojati da mladima obez-

bedi radna mesta, da bi po

zavr{etku {kolovawa mo-

gli da ostanu ovde da `ive

i razvijaju svoj grad - ista-

kao je gradona~elnik Ili}.

Lela \a~i}, direktorka

O[ “Stepa Stepanovi}” u

Gorwoj Gorevnici, nagla-

sila je da je jubilej mili}e-

va~ke {kole ponos ne samo

u~enika, u~iteqa i nastav-

nika, ve} i me{tana ovog

sela:

- Danas je za nas veliki

praznik. [kola u Mili-

}evcima je po~ela da radi

1912. godine i sa ponosom

slavimo vek postojawa.

Osnovna {kola “Stepa

Stepanovi}” ima 200 u~e-

nika, zajedno sa tri izdvo-

jena odeqewa. Mili}eva~-

ka {kola je opremqena sa-

vremenim nastavnim sred-

stvima i ne mo`emo se po-

`aliti da je ote`an rad.

Ono {to nam nedostaje je

ve}i broj u~enika.

Najdu`e od svih, |ake u

mili}eva~koj {koli u~ili

su bra~ni par Paunovi},

Dragomirka Draga 39, a su-

prug Budimir 36 godina.

Recenzent monografije mi-

li}eva~ke {kole u~iteq

Budimir Paunovi}, u svo-

joj besedi je poru~io: “^u-

vajte pro{lost, da bi ima-

li i zaslu`ili budu}nost”.

Vi{e mili}eva~kih |a-

ka vinulo se u vrh lestvice

nau~nika, umet-

ni~kog stvarala-

{tva i dr`avnih

funkcija. Me|u

wima je i doktor tehni~-

kih nauka Milica Slijep-

~evi}, ro|ena Nik{i}, ko-

ja je podsetila kako se ona

{kolovala, kao i mnoge ge-

neracije pre i posle we.

- Nismo ni mi bili ba{

sjajni |aci, pravili smo

razne nesta{luke. Ja sam

najvi{e volela da iza|em

sa ~asa likovnog vaspita-

wa da operem ~etkicu, a on-

da da kru`im biciklom...

Jabuke smo brali zajedno,

~istili dvori{te preda-

no... Istovremeno smo gaji-

li cve}e... A najvi{e smo

zahvalni na{im u~iteqi-

ma zbog toga {to su od nas

napravili qude, {to su po-

stavili taj bazi~ni i emo-

tivni stub u svakom od nas,

koji smo poneli i iz ku}e i

iz {kole, {to nas je usme-

ravalo u `ivotu, da izvu~e-

mo najvi{e iz sebe - rekla

je, izme|u ostalog, Milica

Slijep~evi}.

Predsednik Ogranka

Vukove zadu`bine Grozda-

na Komadini}, tom prili-

kom je u~enicima podelila

kwige, a povodom proslave

jubileja, 100 godina posto-

jawa Osnovne {kole u

Mli}evcima, prire|en je

bogat kulturno-umetni~ki

program. N. R.

Jako nevreme pra}eno

gradom i olujnim ve-

trom, koje je nedavno za-

hvatilo podkablarska

sela Ro`ce, Jan~i}e, Ca-

gawe i Vrn~ane, nanelo

je velike {tete i vo}a-

rima Miokovaca. Prema

re~ima Vojkana Tomi}a,

predsednika Upravnog

odbora Udru`ewa “Mi-

okova~ka kajsija”, najve-

}e {tete pretrpeli su

vlasnici zasada kajsija,

jabuka, {qiva, tre{awa

i u mawem obimu kru{a-

ka i nektarina. Udru`e-

we je formiralo svoju

komisiju i po{to su

preliminarno proceni-

li {tetu, kako ka`e To-

mi}, izve{taj su preda-

li stru~noj gradskoj ko-

misiji, Sektoru za van-

redne situacije i Radar-

skom centru U`ice.

- Grad je naneo velike

{tete vo}arima, a {teta

na kvalitetu roda je od

60 do 80 odsto. Na 140

hektara kajsije, 92 jabu-

ke, 45 {qive, 40 tre{we,

6,2 kru{ke i 4,5 nekta-

rine, prema prvim pro-

cenama, ukupna {teta je

oko 350 miliona dinara.

Pored prijavqenih

o{te}enih parcela, selo

ima mnogo i mladih za-

sada. Miokovci ina~e

imaju velike povr{ine

pod vo}em, vi{e od 200

hektara kajsije i oko 150

hektara jabuke. Plodovi

kajsije jo{ uvek opadaju,

a tek }emo videti koli-

ko }e iznositi ukupna

{teta - zabrinuto ka`e

Vojkan Tomi}. N. R.

UKUPNA [TETA OKO 350

MILIONA DINARA

PONOSNI NA VEK POSTOJAWA

Vojkan Tomi}, predsednik UO Udru`ewa

„Miokova~ka kajsija”

MESNA ZAJEDNICA MIOKOVCI

Oko 60 odsto stanovni-

{tva Mesne zajednice

Miokovci profesio-

nalno se bavi vo}arstvom.

Selo je poznato po zasadima

vo}waka u kojima dominira

kajsija, a prema re~ima pred-

sednika MZ Miokovci Zora-

na Nikitovi}a, svaka ku}a

ima ovu vo}ku. Ovaj vo}arski

kraj poznat je i po planta`a-

ma jabuke, {qive, kru{ke i

tre{we. Me{tani se mogu

pohvaliti i brojnim pri-

vrednicima, a jedna od najve-

}ih i najpoznatijih firmi je

“Domis”.

Miokovci su svojevreme-

no bili me|u prvim selima

koja su imala asfaltirane

puteve, dobila gradski pre-

voz, izgradila {kole, a danas

sa oko 300 doma}instava i

vi{e od 1.000 stanovnika,

ova Mesna zajednica nema

Dom kulture, zdravstvenu am-

bulantu, putevi su u veoma

lo{em stawu, a uli~na rasve-

ta je poseban problem, ka`e

Nikitovi}.

- Ponosni smo {to selo

ima puno dece, ali mnogo to-

ga nedostaje da bi mali{ani

i me{tani imali boqe uslo-

ve za `ivot. Omladina nema

gde da se okupqa, osim na

fudbalskom terenu “Zove”.

Prostorije na{e Mesne za-

jednice su veoma male. Mio-

kovci imaju Osnovnu {kola

do ~etvrtog razreda, koja je

izdvojeno odeqewe O[ “Ste-

pa Stepanovi}” u Gorwoj Go-

revnici. Stara {kola, jedna

od prvih izgra|enih u ~a~an-

skoj op{tini, u jako je lo{em

stawu. Neophodna je rekon-

strukcija ovog objekta, koji

mo`e biti spomenik kulture.

Renovirawem Stare {kole,

koja ima velike prostorije,

dobili bi prostor koji bi

mogli da koristimo za sku-

pove i savetovawa vo}ara, za

organizovawe veseqa i ra-

znih manifestacija. Poznato

je da Udru`ewe proizvo|a~a

“Miokova~ka kajsija” i MZ

Miokovci, uz pomo} Grada

^a~ka, organizuju manife-

staciju “Dani srpske kajsije”

- podse}a Nikitovi}.

Prema wegovim re~ima,

me|u planiranim akcijama,

koje bi uskoro trebalo da re-

alizuju me{tani ovog sela su

~i{}ewe grobqa i ure|ewe

re~nog korita ^emernice.

Tako|e, tvrdi Nikitovi},

gra|ani su spremni da pomog-

nu u fizi~kim poslovima

pri sanaciji puteva i posta-

vqawu betonskih bandera i

uli~ne rasvete.

- Ali, molimo qude dobre

voqe da nam pomognu da iz-

gradimo kapelu i da renovi-

ramo Staru {kolu, koja mo`e

biti i mesto okupqawa za

mlade. Novo rukovodstvo

Mesne zajednice ~ine mladi,

obrazovani qudi, koji nisu

politi~ki anga`ovani i za-

to `elimo sa svima da sara-

|ujemo, posebno sa Gradom

^a~kom i javnim preduze}i-

ma, od kojih smo ve} dobili

obe}awa da }e nam pomo}i da

re{imo najprimarnije pro-

bleme sela - isti~e predsed-

nik MZ Miokovci.

N. R.

VO]ARSKI KRAJ SA LO[OM

INFRASTRUKTUROM

Zoran Nikitovi},

predsednik MZ Miokovci

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 17SELO

Iako je u posled-

wih nekoliko

godina vo}ar-

ska proizvodwa napredo-

vala, neophodni su strate-

gija razvoja sela i poqo-

privrede u Srbiji i sna-

`nija materijalna podr-

{ka dr`ave, isti~e tride-

set{estogodi{wi Zoran

Nikitovi}, vo}ar iz Mio-

kovaca, dok nam pokazuje

svoj vo}wak.

- Ta~no je da se posled-

wih godina u Srbiji podi-

`u intenzivni zasadi, sa

novim savremenim sorti-

mentom i visokim nivoom

tehnologije proizvodwe.

Kvalitetan sadni materi-

jal se proizvodi i u doma-

}im rasadnicima, a sve je

ve}i broj savremenih hlad-

wa~a za ~uvawe plodova,

kao i novih pogona za pre-

radu. Za uspe{nu proiz-

vodwu, u bilo kojoj obla-

sti, neophodni su visoko-

kvalitetne sadnice, siste-

mi za navodwavawe i zasa-

di pokriveni protivgrad-

nim mre`ama. Ali, budimo

realni. Koliko proizvo-

|a~a mo`e da obezbedi sa-

vremenu proizvodwu? Eto,

nedavno je u podkablar-

skim selima bio grad. Ne

mogu svi poqoprivredni

proizvo}a~i da postave

protivgradne mre`e, jer je

veoma skupa, po hektaru je

oko 12.000 evra. U na{em

selu protivgradnu mre`u

mo`da mo`e da postavi

oko pet odsto proizvo|a~a.

Ali, kada bi dr`ava ga-

rantovala cenu poqopri-

vrednih proizvoda, poqo-

privrednici bi mogli da

naprave ugovore sa firma-

ma koje se bave proizvod-

wom protivgradnih mre`a

- smatra Zoran, nagla{ava-

ju}i da je tako|e jedan od

zna~ajnih problema sela i

nedostatak tehnologija i

opreme za ~uvawe plodova

vo}a, te je neophodno iz-

graditi savremene hladwa-

~e sa prate}om mehaniza-

cijom.

Porodica Nikitovi}

se tradicionalno bavi vo-

}arstvom, proizvodwom

kajsije, jabuke i tre{we.

Kajsije i tre{we gaje ve}

nekoliko decenija, a jabu-

ke su skoro zasadili. Zora-

novi roditeqi, majka Na-

da i otac Mladen, tako|e

su se bavili vo}arstvom,

ali ne na velikim povr{i-

nama.

- U me|uvremenu smo za-

po~eli savremenu proiz-

vodwu, koliko je to finan-

sijski izvodqivo. Pod vo-

}em imamo zasad jabuke od

tri hektara, tre{we oko

hektar i po i kajsije na dva

hektara. Te{ko je u dana-

{we vreme kupiti savre-

mene ma{ine. Deo mehani-

zacije smo davno kupili,

imamo traktore, freze za

traktor, prikolice, auto-

mizere, ali nedostaje nam

novi automizer i traktor

sa zatvorenom kabinom sa

karbonskim filterima.

Na primer, samo jabuka se

godi{we tretira 15 do 18

puta - pri~a Zoran.

Nikitovi}i su re{ili

problem navodwavawa, ve-

}i deo vo}waka je pod si-

stemom kap po kap, a deo

zalivaju. Za ovo doma}in-

stvo protivgradna mre`a

je jo{ uvek velika investi-

cija, a po{to su rakete naj-

jeftiniji vid odbrane od

grada, vo}ari Miokovaca

i ostali zainteresovani

proizvo|a~i su odlu~ili

da sakupe novac za wihovu

kupovinu.

Prema re~ima na{eg sa-

govornika najve}i pro-

blem je plasman robe:

- Na`alost, i putem me-

dija se plasira idealna

slika o selu, {to je pogre-

{no. Smatram da bi dr`a-

va vi{e trebalo da poma`e

poqoprivrednim proizvo-

|a~ima i ula`e u razvoj se-

la. Neophodno je da dr`ava

strate{ki organizuje i

usmerava proizvodwu i

plasman robe. Tako|e su

potrebna i ve}a podsticaj-

na sredstva. Bilo bi ide-

alno primeniti savremene

sisteme poqoprivredne

proizvodwe i razvoja sela,

kao {to su u [vajcarskoj,

Nema~koj, Francuskoj. Na

primer, na{e selo je me|u

ve}im proizvo|a~ima vo}a

na teritoriji ^a~ka, a u

posledwih deset godina su

mo`da kupqena dva nova

traktora.

Populaciona politika

u seoskim sredinama mora-

la bi da se temeqi na odgo-

varaju}oj ekonomskoj,

agrarnoj, regionalno-raz-

vojnoj i kulturnoj politi-

ci, razli~itoj od dosada-

{we, koja je mlade qude go-

tovo terala iz sela, isti~e

Zoran. Zato je neophodno,

kako ka`e, da se popravi

nepovoqan polo`aj poqo-

privrede, da se vi{e inve-

stira u saobra}ajnu i ko-

munalnu infrastrukturu

seoskih podru~ja, ali i

prosve}ivawe mladih po-

qoprivrednika. Za razvoj

sela je, prema wegovom mi-

{qewu, presudno stru~no

obrazovawe poqoprivred-

nika:

- Potrebno je i formi-

rawe mre`e savetodavnih

centara, kako bi saveto-

davci prenosili stru~na

znawa o modernoj poqo-

privredi. Za`ivele su

mnoge nove agro i pomoteh-

ni~ke mere. Potrebni su

obrazovani qudi, koji zna-

ju problematiku sela,

agronomi raznih specijal-

nosti, agroekonomi, vete-

rinari i svi ostali agrar-

ni stru~waci. Po`eqno je

organizovati seminare i

predavawa u kontinuitetu,

a za po~etak bi bilo dobro

obezbediti jednog stru~-

waka koji }e obilaziti

parcele i davati upustva i

savete.

Zoran isti~e da je najva-

`nije mlade motivisati da

`ive na selu, jer ni on, sa

svojom tridesetdvogodi-

{wom suprugom Mirja-

nom, }erkom Emilijom i

sinovima Andrijom i Mi-

hailom, nije ostao na po-

rodi~nom imawu {to je

voleo, ve} {to nije imao

izbora. Potrebno je mnogo

novca da bi se `ivelo na

selu, veliki su rashodi,

puno je ulagawa, rada, ne-

spavawa i nervirawa, za-

kqu~uje na{ sagovornik,

ipak, ne gube}i nadu da }e

dr`ava ubudu}e vi{e po-

magati agraru.

N. R.

U POSETI ZORANU NIKITOVI]U, VO]ARU IZ MIOKOVACA

NEOPHODNA VE]A

POMO] DR@AVE

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

mladi krompir 150 -

160

pasuq 300

paprika 250

paradajz 180

krastavac 100 - 120

praziluk 100

tikvice 120

brokoli 250

kupus 50

per{un 30

{argarepa 80

cvekla 100

zelena salata 20

spana} 70

crni luk 20

mladi crni luk mladi 70

beli luk mladi 30

rotkvice 30

VO]E

suve {qive 250

jabuke 50 - 80

tre{we 150 - 200

jagode 200

ju`no vo}e 100 - 200

orasi 1.000 - 1.100

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350

jaja 10 - 12

kajmak 500 - 600

sir 200 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 300 - 900

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 190

prasi}i 250 - 270

ovce 100 - 110

jagwad 250

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

18 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEKULTURA

“Duhovna gozba”, kako re~e profesor ~a-

~anske Gimnazije mr Vladimir Dimitrije-

vi}, dogodila se u okviru 50. Disovog pro-

le}a pro{log petka, u Umetni~koj galeriji

“Nade`da Petrovi}”, na kwi`evnoj ve~eri

nazvanoj po pesmi, a sada i po naslovu kwi-

ge, zavi~ajnog pesnika Vladislava Petko-

vi}a Disa “Sa zaklopqenim o~ima”. Pri-

redila ju je Gradska biblioteka “Vladi-

slav Petkovi} Dis”, kao izdava~ dve kapi-

talne kwige objavqene povodom poluvekov-

nog jubileja manifestacije o kojima su go-

vorili kwi`evni kriti~ar i pesnik dr

Dragan Hamovi}, mr Vladimir Dimitrije-

vi} i direktor manifestacije Danica Ota-

{evi}. Predstavqawe novih kwiga sudbin-

ski je koincidiralo sa datumom Disovog

stradawa, kada je 17. maja 1917. godine stra-

dao na torpedovanom brodu “Italija”

ostav{i zauvek u Jonskom moru, putuju}i iz

Francuske na Krf.

IZBOR POEZIJE I PRVA

KOMPLETNA BIOGRAFIJA

Prvu, “Sa za-

klopqenim o~i-

ma”, ~ini izbor sa-

branih pesma Vla-

dislava Petkovi}a

Disa {tampanih

prema redakciji dr

Novice Petkovi}a,

a povodom 165. go-

dina Gradske bi-

blioteke i jubileja

Disovih sve~ano-

sti. Predgovor

potpisuje profe-

sor dr Radivoje Miki}, a urednik izdawa je

Danica Ota{evi}, koja je ujedno i autor

odeqka najkompletnije i najta~nije Disove

biografije objavqene do sada. Mo`e se re-

}i da je ova kwiga, sublimiraju}i sva dosa-

da{wa i nova saznawa o zavi~ajnom pesni-

ku, novo i jedinstveno polazi{te za budu}a

prou~avawa i tuma~ewa tragi~nog poete.

Kwigu je likovno grafi~ki opremio Zoran

Jure{, a weno {tampawe pomogli su ^a-

~anska banka a.d. i Lisa Braun, vlasnica

izdava~ke ku}e The english book d.o.o. iz Be-

ograda, koja je i potomak porodice Petko-

vi}.

LAUREATI I

BESEDE

Kao trajno

obele`je svih 50

“Disovih prole-

}a” nastala je

druga kwiga

“Disu u gosti-

ma”, koju ~ini

izbor iz inter-

vjua ura|enih sa

dosada{wim la-

ureatima Disove

nagrade, kao i beseda, eseja i tekstova koje

su kazivali gosti Disovih sve~anosti, u

okviru programa “Slovo o poeziji”, usta-

novqenog 1974. godine. Kwigu je priredio

dr Dragan Hamovi}, kome je bio na raspo-

lagawu obiman materijal, naro~ito iz po-

sledwih petnaestak godina kada je dola-

skom Danice Ot{evi} na ~elo Gradske bi-

blioteke ~vr{}e utemeqen koncept mani-

festacije, dok su za raniji period karakte-

risti~ni vi{e kurtoazni i {turi prilozi,

koji su u skladu s tim srazmerno i kra}i,

istakao je, pored ostalog, Hamovi}. Pred

wim su bili razgovori sa dobitnicima

Plakete “Gost - Disovo prole}e” od 1971. i

dobitnicima istog priznawa preimenova-

nog u “Disovu nagradu” 1999. godine. Tom

prilikom i na{oj ku}i priznawe je odala

direktorka manifestacije istakav{i da su

se bibliotekari u prikupqawu ove gra|e

zna~ajno i neizbe`no oslonili i na ono

{to su zabele`ili “^a~anski glas” i list

“Disovo prole}e”. Prire|iva~ je uz sagla-

snost izdava~a i prema raspolo`ivoj gra|i

odabrao i mozai~no preneo odlomke iz raz-

govora koji imaju izrazitiju kwi`evno-do-

kumentarnu vrednost, kao i besede koje

predstavqaju zaokru`ene celine. Prvi deo

kwige koji je naslovqen sa “Gosti i razgo-

vori, re~i o Disu” sadr`i 34 segmenta iz

razgovora sa pesnicima, a drugi naslovqen

“O poeziji, pred Disovom bistom” obra}a-

wa 21 pesnika, me|u wima i {est laureata

“Disove nagrade”. Kwigu je grafi~ki opre-

mio Milenko Savovi}. Po~etne stranice

posve}ene su prvoj manifestaciji i govoru

“Zakasnelo prole}e pesnika Disa”, koji je

tom prilikom odr`ao wen rodona~elnik

Branko V. Radi~evi} kada je rekao: “@ele-

li smo da iz dosada{we grobqansko-zadu-

{ni~ke atmosfere Disa dovedemo u wegovo

prole}e”. Slede odlomci iz razgovora i

re~i o Disu koje su izgovorili: Milo{

Crwanski, Du{an Mati}, Skender Kuleno-

vi}, Stevan Rai~kovi}, Miodrag Pavlo-

vi}, Milovan Danojli}, Matija Be}kovi},

Qubomir Simovi} i drugi velikani srp-

ske kwi`evnosti.

- Samo prelistavawe kwige Disovih pe-

sama je tako lepo da vra}a ~oveku nadu da su

ovako lepe kwige jo{ mogu}e. Dostojno su

sme{tene me|u korice i na~in na koji je to

ura|eno je za svaku pohvalu. Ova kwiga }e

biti izvanredan izvor ne samo za istoriju

“Disovog prole}a, nego za istoriju na{eg

pesni{tva krajem 20. i po~etkom 21. veka i

siguran sam da }e biti rado ~itana i citi-

rana u danima koji dolaze - rekao je mr Vla-

dimir Dimitrijevi} i svoje obra}awe po-

svetio stogodi{wici od objavqivawa Di-

sove zbirke “Mi ~ekamo cara”, koja je inte-

gralno u{la u ovu kwigu, apostrofiraju}i

da je 1910. godine Dis objavio svoju svevre-

menu pesmu “Na{i dani”, kao “manifest

o~ajawa u dru{tvu koje je izgledalo trulo

do sr`i” i analizirao istorijski kontekst

i wegove refleksije na pojedine Disove pe-

sme i tragiku wegove porodice.

Isti~u}i da je prire|ivawe kwige “Di-

su u gostima” do`iveo kao izazov, dr Dra-

gan Hamovi} je naglasio da koncept “Diso-

vog prole}a” nikako nije mogla osmisliti

nekakva birokratska pamet, ve} samo pe-

sni~ka, kakva je bio Branko V. Radi~evi},

obezbediv{i ovoj po mnogo ~emu izuzetnoj

manifestaciji vekovnu trajnost. Svoje iz-

lagawe Hamovi} je te ve~eri posvetio me-

stu Disa i wegove pozicije u predratniom

periodu kada je bio odba~en, i avangardi-

stima, koji su potom kao zastavu svog kon-

cepta isticali upravo Disa. Disove pesme

“Himna”i “Na{i dani” govorila je dram-

ska umetnica Andrijana Videnovi}, a od-

lomke iz Disove biografije kazivali su

Slobodan Nikoli}, Marijna Lazi} i Qu-

bi{a ]irkovi}. Solo pevawem je ve~e

oplemenila An|ela Todorovi}, u~enica

Sredwe muzi~ke {kole u klasi profesorke

Dragane Vukovi}.

Z. L. S.

- Prvu nagradu za esej

osvojila je Maja Savi},

doktorant na Filozof-

skom fakultetu u Novom

Sadu

Me|u 26 rukopisa, koliko

ih je stiglo na konkurs

50. Disovog prole}a za

prvu pesni~ku zbirku, jednogla-

snom odlukom `irija nagradu

“Mladi Dis” ove godine pone}e

Bojan Markovi} (1985) iz U`ica

i wegov rukopis potpisan {i-

from “Riba”, saop{tila je na

konferenciji za novinare u uto-

rak Danica Ota{evi}, direktor

manifestacije i Gradske biblio-

teke, koja }e, kao i do sada, biti

izdava~ kwige pobednika kon-

kursa u svojoj ediciji “Tokovi”.

@iri koji su ~inili Milo{

Petkovi}, predsednik, Enes Ha-

lilovi} i Vladimir Stojni} po-

hvalio je i rukopis pod {ifrom

“Leamas” Marka Tomi}a (1989)

iz Jagodine, konstatuju}i na`a-

lost, da se broj rukopisa iz godi-

ne u godinu smawuje, {to uti~e

na kvalitet izbora, a tome zna-

~ajno doprinosi i nekriti~no

objavqivawe radova na interne-

tu.

Neujedna~enost radova i po-

navqawe tema, primedbe su i `i-

rija konkursa za esej o Disovom

stvarala{tvu na koji je stiglo 17

rukopisa. Pobedio je analiti~ki

duh autora, a po ovom kriteriju-

mu su se izdvojila tri nagra|ena

eseja. @iri, koji je radio u sasta-

vu: Goran Korunovi}, Mina \u-

ri} (raniji dobitnici nagrada

za esej, a sada asistenti na fakul-

tetima) i Branislav @ivanovi},

predsednik, jednoglasnom odlu-

kom prvu nagradu za esej “Nesmi-

renost jedne egzistencije Uto-

pqene du{e Vladislava Petkovi-

}a Disa” osvojila je Maja Savi},

doktorant na Filozofskom fa-

kultetu u Novom Sadu. Drugu i

tre}u nagradu dobili su eseji

“Motiv preegzistencijalne teme

i ti{ine u Disovom ose}awu sve-

ta” Milice Vu~kovi} iz Ni{a i

“Se}am li se i~eg vi{e? (Prasli-

ke i problem zaborava u poeziji

Vladislava Petkovi}a Disa sa

motivom mrtve drage)” Marije

Slobode iz Novog Beograda. Na-

gra|enima za esej pripada i odgo-

varaju}i nov~ani iznos.

Nagrade pobednicima ova dva

konkursa }e biti uru~ene 30. ma-

ja, tradicionalno pred Disovim

spomenikom u dvori{tu Muzeja,

a nagra|enim u~enicima na kon-

kursu za osnovce i sredwo{kolce

u osnovnoj {koli u Zabla}u 29.

maja. Na u~eni~ke konkurse pri-

stigao je ove godine rekordan

broj radova u svim kategorijama.

Z. L. S.

KWIGAMA “SA ZAKLOPQENIM O^IMA” I “DISU U GOSTIMA” PODIGNUT NOVI SPOMENIK

VLADISLAVU PETKOVI]U DISU

REZULTATI KONKURSA ZA MLADE NA 50. DISOVOM PROLE]U

„MLADI DIS“ U@I^ANINU BOJANU MARKOVI]U

OVEKOVE^ENI PESNIK I SVA WEGOVA PROLE]A

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 19KULTURA

Osma “No} muzeja” u ^a~ku, a de-

seta u Srbiji, otvorila je vrata

ustanova kulture u 68 gradova

{irom zemqe. U subotu, 18. maja,

vrata ustanova kulture i drugih

javnih prostora bila su otovrena

od 18 do dva sata posle pono}i.

Do kasno u no} pred ~a~anskom

publikom bila je raznovrsna po-

nuda kulturnih sadr`aja, od li-

kovnih, muzi~kih i scenskih, do

istorijskih i filmskih. Pokrovi-

teq ove manifestacije u Srbiji je

tradicionalno Ministarstvo kul-

ture, a partneri programa u na-

{em gradu bili su ^a~anska ban-

ka a.d. i Kancelarija za mlade. U

realizaciji manifestacije, ~iji

je nosilac sve ove godine bila

Umetni~ka galerija “Nade`da Pe-

trovi}”, a koordinator programa

Branko ]alovi}, u~estvovale su

sve ustanove kulture i nekoliko

umetni~kih udru`ewa. Program je

obuhvatio 15 sadr`aja koji su re-

alizovani na devet lokacija u

centru grada.

VI\ENO

U No}i muzeja qubiteqi kulture i

umetnosti mogli su da vide ve} otvorene

izlo`be. U Istorijskom arhivu u toku je

zanimqiva izlo`ba prire|ena povodom 65

godina postojawa i rada ove ustanove, pod

nazivom “Jedan vek prikazan Dokumenti-

ma ~a~anskog Arhiva. Izlo`ba “Starost”

Jovanke Stanojevi} i Jelene Bulaji} u

Umetni~koj galeriji “Nade`da Petro-

vi}”, bavi se ambivalnetnim odnosom pre-

ma konceptu starosti; u okviru ove izlo-

`be na svaki sat prikazivan je i pedeseto-

minutni film “Bajne vile” sa istom te-

mom. Vrata Galerije “Risim” bila su otvo-

rena za izlo`bu karikatura “Pjer Kri`a-

ni}: hroni~ar jednog vremena”, na kojoj je

u tri tematske celine predstavqen izbor

karikatura iz fonda ~a~anske Umetni~ke

galerije i Spomen zbirke Pavla Beqan-

skog iz Novog Sada. U Likovnom salonu

Doma kulture ve~e uo~i No}i muzeja otvo-

ren je 17. Prole}ni anale sa temom “O

identitetima”; na sredwem holu stari ~a-

~anski roker Slobodan Paji} je, uz doku-

mentarnu izlo`bu fortografija o po-

~ecima i razvoju rokenrola u na{em

gradu, priredio i prate}i muzi~ki

program, evocirawem uspomena na ne-

kada{we disko ve~eri odr`avane upra-

vo u ovom prostoru; u gorwem holu pu-

blici je bila dostupna izlo`ba arhi-

tektonskih projekata “Ambijenti arhi-

tekture” i “Delotvorni preobra`aj”

dva beogradska ateqea. U konaku Jova-

na Obrenovi}a bilo je organizovano

svakog sata stru~no vo|ewe kroz stalnu

postavku Narodnog muzeja, koja obuhva-

ta istoriju ^a~ka od praistorije do

sredine 20. veka. Kafe galerija “@uta

ku}a” bila je otvorena za qubiteqe fo-

tografske umetnosti, gde su u okviru

redovnog programa, izlo`ene 64 mini-

jature 20 ~lanova Foto kino kluba ^a-

~ak.

NOVI SADR@AJI

Bilo je i novih sadr`aja, prire|enih

specijalno za “No} muzeja”. U Rimskim

termama izveden je scensko muzi~ki po-

zori{ni performans “Vergilijev

vergl”, za koji je izbor i adaptaciju tek-

stova Vergilija, Ovidija i Marsenija

uradio Ba}ko Bukumirovi}. U muzi~koj

pratwi komada bio je sastav “^udesmo”.

U Galeriji Narodnog muzeja prire|ena

je postavka sa stru~nim

vo|ewem “Znamewa ~asti i

slave” iz privatne kolek-

cije militarija Zorana

Baji}a iz ^a~ka, na kojoj

su predstavqena srpska i

jugoslovenska odlikovawa

19. i 20. veka, portreti

znamenitih li~nosti, uni-

forme i oru`je. Postavka

obuhvata i kolekciju ordewa

od Takovskog krsta do Jugo-

slovenske krune, medaqe i

spomenice iz oslobodila~kih

ratova vo|enih od 1876. do

1918. godine. Autor izlo`be i

stru~ni vodi~ bio je istori-

~ar Radivoje Bojovi}. U Ode-

qewu za odrasle ~itaoce

Gradske biblioteke premijer-

no je prikazan jednosatni

film o slikarki Zori Bogi-

}evi} Nikezi} iz Zavi~ajne

video biblioteke “Znameniti

^a~ani”, autora Olge Raki}. U De~jem

odeqewu odr`ana je kreativna radionai-

ca i ~itawe bajki za najmla|e, a mladi ~i-

taoci su dobili na poklon kwigu iz pro-

dukcije Gradske biblioteke, koja je u No}i

muzeja odobrila popust za upis ~lanova

oba odeqewa u pola cene. U suterenu Gale-

rije “Risim” predstavqen je nagra|eni mo-

zaik “Portret pesnika Disa”, koji su u~e-

nici i profesori Umetni~ke {kole rea-

lizovali tokom prethodnih Letwih dana

kulture, a virtuelna prezentacija

mozaika na gradskim fasadama

omogu}ila je publici da neposred-

no glasa na kom bi se mestu ovaj

mozaik eventualno mogao na}i. U

ulaznom holu Doma kulture Cen-

tar za vizuelna istra`ivawa

“Krug” realizovao je likovni pro-

gram “Umetnik i wegov model”, u

kome je upoznao publiku sa moti-

vima koji mogu inspirisati umet-

nika za stvarawe dela. Demonstra-

ciju na licu mesta izvodili su

umetnici: Ana Prodanovi}, Vesna

Matijevi}, Rosa Jankovi}, Milan

^akajac i Bo`idar Plazini}. U

Kulturnom centru “Lift” izlo-

`ene su karikature “Poznatih ^a-

~ana” Tijane Petrovi}, koje na{e

istaknute sugra|ane stavqaju u

kontekst vremena i zavi~ajnog

prostora.

Sve u svemu vaqa naglasiti, da

ovakve, zbirne kulturne manife-

stacije, bez vremenskih odrednica

u toku jedne ve~eri, nedostaju na-

{em gradu, upravo u sli~no vreme

i bar jednom mese~no, zarad otva-

rawa, privla~ewa i edukovawa

publike, definitivno bez “~eka-

wa” na jednu jedinu “No} muzej”.

Ovo je bila no} i ~a~anske kultu-

re, a uvek se ima {ta pokazati.

Z. L. S.

PETNAEST PROGRAMA,

DEVET LOKACIJA

DOBRO POSE]ENA „NO] MUZEJA” U ^A^KU

U holovima Arhiva

Predstavqawe programa u Umetni~koj galeriji Milan ^akajac, portretisawe na licu mesta

Pajo, po~eci

rok muzike

Poznati ^a~ani u karikaturama

„Vergilije“ u Rimskim termama

Ordewe Zorana Baji}a

Projekcija filma

Olge Raki}

20 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Zdravqe se ne mo`e kupiti, poznata je

istina koju sve ~e{}e ~ujemo od na{ih su-

gra|ana. Ni li~na sre}a. Nema tih para ko-

jima se to mo`e kompenzovati. Ali, toga se

obi~no setimo kada je ve} kasno. [to zbog

velike procedure, {to zbog nedovoqne

zdravstvene kulture, do lekara odlazimo po

pravilu u posledwem trenutku, samo kad se

mora. Sude}i po onima koji ispuwavaju ~e-

kaonice zdravstvenih ustanova, najstariji

su i najvredniji. Ve}ini nije te{ko da pre-

|e kilometre od izabranog lekara do speci-

jaliste i natrag, pa tek onda do apoteke, i

usput se napla}a patricipacija po 100 dina-

ra za svako “dobar dan” koje izgovori. O toj

“kilometra`i” smo ve} pisali, a u procedu-

ri se jo{ uvek ni{ta nije promenilo. Ap-

surdno, ali dug put bolesnika od lekara do

leka se nije skratio. Naprotiv. Lekari,

zbog novih pravila mnogo vi{e vremena

provode buqe}i u kompjutere nego u bole-

snike. Dok “ubodu” gde treba, bolesnik zabo-

ravi za{to je do{ao. A participacija oti{la sto od-

sto, {to ide u prilog izre~enoj tezi da se do leka, za

te pare, mo`e do}i “popreko”, zapravo, odmah, odlaze-

}i pravac u apoteku. Kupi{ i ne ~eka{ birokratizo-

vanu medicinsku uslugu da bi stigao do terapije. A ta-

mo, u apoteci, prema mogu}nostima. Lekovi na tablu,

tablete na komad... Obi~no “krpqewe”. U me|uvreme-

nu, svako potra`i travku za svoju boqku. ^ajevi, mele-

mi, kupke... Do{lo vreme da i stoci pozavidimo. Na to

me podseti ono {to jedna kom{inica nedavno re~e:

“Boqe bi bilo da pasem na livadi sve`e biqke, nego

{to skupqam bakterije po ~ekaonicama. Ne ~uh da se

`ivotiwe svaki ~as od ne~ega le~e... Kakav pritisak,

kakav holesterol, kakve glavoboqe, nikad ~uli!”

Z. L. S.

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Mu`. @ena. Qubav-

nica. Na ~ijoj }ete vi

biti strani?

„Savr{eno {tivo za

pla`u. Ova kwiga bi

trebalo da ima upozore-

we – ne uzimajte ako

imate posla. Tes Stim-

son je prevazi{la sebe.“

Sandej tajms

Nikolas Lajon savr-

{en je mu` – zgodni

advokat za razvode koji

obo`ava svoju `enu i

porodicu. Sara Kaplan

savr{ena je zavodnica –

seksepilna mlada prav-

nica koja se umorila od toga da bude singl. A Malin~a

Lajon savr{ena je `ena – i daqe je lepa, pi{e popularne

kuvare i majka je tri predivne k}erke.

Nikolas, ~ovek koji je lud za svojom `enom, sasvim

neo~ekivano po~iwe da ma{ta o Sari. Sara se poigrava

sa wim, a Malin~a se suo~ava sa sopstvenim izazovima.

Od skupih londonskih klubova do `ivopisne engleske

unutra{wosti, ono {to je po~elo kao trenutna fizi~ka

privla~nost sada se u potpunosti otrglo kontroli. Neka-

da sre}no o`ewen ~ovek i dve veoma razli~ite `ene sa-

zna}e kako je to kada im se ispune najsmelije `eqe i kada

svako od wih dobije ono {to zaslu`uje.

Pro{lost nas na

kraju uvek sustigne...

Kad-tad.

Rim, 1552. godina.

Madalena Nera – ime

koje izaziva radozna-

lost, zavist, prezir ili

neizmerno duboku mr-

`wu. Gre{nica poznata

poput svetice, u gradu

koji joj je pod nogama.

Ova rimska bludnica i

qubavnica najva`nijeg

~oveka u Rimu, brutal-

no je ubijena. Sveti

otac zakliwe se da }e

prona}i ubicu i pove-

rava istragu lukavom

jezuitu Sandru Karisi-

miju. Tragovi vode do Madaleninih komplikovanih od-

nosa sa visokim zvani~nicima Vatikana, mo}nim poli-

ti~arima i zvu~nim imenima, pripadnicima najbogati-

jih i najmo}nijih porodica u Rimu. Onda, sasvim neo~e-

kivano, ubica ponovo napada – `rtva je mladi dominika-

nac koji je Sandru poverio tajnu o no}i Madaleninog

ubistva. Poput vetra koji rasteruje oblake la`i i preva-

re, Sandro }e poku{ati da rasplete zamr{eno klupko qu-

bavi, izdaje i zabrawenih strasti, i do|e do istine.

Istine koju }e skupo platiti.

Rasko{ i beda prepli}u se u gradu kojim dominira ap-

solutna mo} Crkve, i u kojem i konkubina bo`jeg zastup-

nika na zemqi mo`e da postane kraqica Rima.

Erik Valc

RIMSKI PE^AT

Tes Stimson

PREVARI ME AKO SME[

APSURD DO APSURDA

Tradicionalna likovna izlo-

`ba Doma kulture osnovana

1994. godine Prole}ni anale,

otvorena je 17. put pro{log ~etvrtka

u Likovnom salonu ove ustanove. Po-

{to se odr`ava i u sklopu Disovih

sve~anosti, obe ustanove kulture do-

dequju nagrade najuspe{nijim umet-

nicima. Na 17. Prole}nom analu svo-

jim radovima na temu “O identitetu”

predstavilo se 12 umetnika po pozivu

selektora Milice Todorovi}, isto-

ri~ara umetnosti iz Ni{a. Nagradu

Anala jednoglasnom odlukom `irija

dobio je Goran Despotovski iz Vr{ca

za rad Social/Face, a nagradu Gradske

bibioteke “Vladislav Petkovi}

Dis”, umetnica iz ^a~ka, Bojana Sta-

menkovi} za rad “@ena i svet”. Jedno-

glasnu odluku o nagradi Anala doneo

je `iri koji je radio u sastavu: Sla|a-

na Petrovi} Varagi}, Suzana Nov~i}

i @arko Vu~kovi}, predsednik.

- ^iwenica je da `ivimo u vremenu

koje je obele`eno naletom procesa

globalizacije {to izaziva podeqene

reakcije. Pristalice te multikultu-

ralnosti i raznolikosti prepoznaju

prednosti, dok kriti~ari isti~u da

je to kolonizacija 21. veka koja dono-

si opasnost od asimilacije i gubit-

ka odre|enih vrsta identiteta. Eks-

tremizam sa kojim nastupaju obe gru-

pacije, sve kobnije optere}uje razli-

~ite sfere dru{tva zbog ~ega se pojam

identiteta na{ao u sredi{tu diskur-

zivne pa`we - rekla je selektorka To-

dorovi} i primetila da izlo`bu ~i-

ni skup od “dvanaest individualnih

umetni~kih identiteta, me|usobno

prili~no udaqenih po misaonom ko-

du, vizuelnom izrazu i kori{}enim

sredstvima, ~iji je jedini zajedni~ki

imeniteq estetska i likovna rele-

vantnost”. Goran Despotovski je

opravdano izostao sa dodele nagrade,

dok mlada ~a~anska umetnica Bojana

Stamenkovi}, nije krila iznena|ewe,

ali i radost {to je dobila nagradu

ba{ u svom rodnom gradu.

Na 17. Prole}nom analu izlagali

su pored nagra|enih i: Zoran Grebe-

narovi}, Vladimir Devi}, Vladimir

Duwi}, Draga Jovanovi}, Jelena Ki-

ti}, Tijana Koji}, Aleksandar Mla-

denovi} Leka, Nevena Popovi}, Mi-

leta Prodanovi} i Igor Stepan~i}.

Z. L. S.

DODEQENE NAGRADE NA 17. PROLE]NOM ANALU

- Moj identitet je identitet jedne ̀ ene ko-

ja se bavi prou~avawem polo`aja `ene u dru-

{tvu, od wenog stvarawa, kao umetnice, do

wenog delovawa u dru{tvu i situaciji u ko-

joj se nalazi. Nagra|eni rad predstavqa moj

pogled na jedan od prvih `enskih ~asopisa

“@ena i svet”, koji je izlazio u Srbiji 1925.

godine, koji je ovde specifi~no obre|en. Ve-

zom je istaknuto ono {to je meni bilo bitno,

a same teme koje su istaknute, mo`da su i ak-

tuelnije od tema koje imamo u savremenim

`enskim ~asopisima. Na osnovu ovog ~asopi-

sa mo`emo re}i da su `ene u Srbiji bile ja-

ko napredne, po~ev od Nade`de Petrovi} pa

naovamo, tako da imamo jednu zanimqivu pri~u - rekla je tuma~e}i svoj

nagra|eni rad Bojana Stamenkovi}, saglasiv{i se sa konstatacijom da se

`ena kroz ~itavu istoriju civilizacije bori, ne samo za svoja prava, ve}

i za svoj identitet, odnosno, svoje mesto u vrednosnom sistemu dru{tva

svugde i u svakoj oblasti delovawa.

„@ENA I SVET” BOJANE STAMENKOVI]

- Nagra|eni Goran Despotovski i Bojana Stamenkovi}

UMETNICI O IDENTITETU

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Izuzetno senzualno!

Od autorke romana „Kada si

oti{ao“i „Ruka koja je prva dr-

`ala moju“, dobitnice nagrade

Kosta sti`e jo{ jedan svetski

hit. [esta kwiga Megi O’Fa-

rel „Talas vreline“ je portret

jedne irske porodice u krizi

tokom legendarne vru}ina 1976.

godine, porodi~na drama, veoma

sna`na i emotivna. Po oceni kriti~ara „Talas vreline“

je delo izvanredne romansijerke na vrhuncu stvarala~kih

mo}i, boqi od romana „Kada si oti{ao“ koji ju je pro-

slavio.

U julu 1976. London je zahvatio talas vru}ina. Ki{a ni-

je padala mesecima, ba{te su bile preplavqene lisnim

va{ima, vodu su raznosili u cisternama, a Robert Rior-

dan je kazao svojoj `eni Greti da ide iza ugla da kupi no-

vine i nije se vratio.U potrazi za Robertom Greti poma-

`u wihova deca – dve sestre koje su se me|usobno udaqile

i brata na ivici razvoda. Vrativ{i se ku}i, svako od

wih ima druga~iju zamisao o tome kuda je wihov otac mo-

gao oti}i. Ali niko od wih ne sumwa da majka mo`da ima

obja{wewe, koje ~ak ni sad ne mo`e ni sa kim da podeli.

Megi O’Farel je ro|ena u Severnoj Irskoj 1972. Odrasla

je u Velsu i [kotskoj, a danas `ivi u Londonu. Ova mla-

da autorka je ve} za svoj debitantski roman „Kada si oti-

{ao“bila nagra|ena presti`nom nagradom Betty Trask

Award.

Pred vama je priru~nik za sa-

mousavr{avawe koji bi mo-

gao da ima podnaslov: Veruj u ~u-

da, i ~uda }e se desiti. Zorica Ka-

ranovi} otkriva ~itaocima tajne

preokreta poraza u pobedu te iz-

nosi originalnu formulu uspe-

{nog `ivqewa i pozitivnog mi-

{qewa i najboqi na~in za ostva-

rivawe `eqa. Sva otkri}a nave-

dena u kwizi li~no je testirala i

primenila u svom `ivotu.

Ovaj vodi~ za `ivotni optimi-

zam }e vam osloboditi um, pro~istiti ~ula i udahnuti

`ivotnu energiju koju ranije niste osetili ili niste

znali da je imate u sebi. Lepota `ivota je u nama, a ne u

stvarima i pojavama koje nas okru`uju. Na{i ciqevi u

`ivotu su zapravo na{e `eqe. Kad ostvari `equ, ~ovek

oseti zadovoqstvo. A ukoliko je ta `eqa izuzetno va`na,

onda weno ostvarewe vodi ka dostizawu sre}e. Sre}ni i

zadovoqni qudi su uvek uspe{ni jer se ne takmi~e sa dru-

gima nego `ive u skladu sa svojim vrednostima i `eqama.

Dr Zorica Karanovi} u svojoj najnovijoj kwizi „Mo}

`eqe“ predstavqa niz stru~nih saveta, sugestija i pri-

mera iz svakodnevnog `ivota koji }e vam pomo}i da po-

boq{ate `ivot i pomirite se sa sobom jer samo tako mo-

`ete da se pomirite i sa svetom koji vas okru`uje.

Zorica Karanovi}

MO] @EQE –

VODI^ ZA @IVOTNI OPTIMIZAM

Megi O’Farel

TALAS VRELINE

UMe|uop{tinskom istorij-

skom arhivu pro{log ~etvrt-

ka predstavqena je edicija

“Stari srpski arhiv”. Re~ je o prvom

~asopisu koji je potpuno posve}en

srpskoj diplomatici, a pokrenuo ga

je akademik Rade Mihaq~i} u Beo-

gradu 2002. godine. U diplomati~ke

izvore spadaju poveqe, isprave, ugo-

vori, presude, diplome, pisma, ra~u-

ni i sva druga zvani~na akta dr`ave

ili grada. Izdava~i ove retke publi-

kacije su Filozofski fakulteti iz

Beograda i Bawaluke, a od 2003. godi-

ne i Me|uop{tin-

ski istorijski ar-

hiv u ^a~ku. Do sa-

da je publikovano

11 svezaka u kojima

se oglaslo 35 nau~-

nih radnika, a ob-

javqeno 180 doku-

menata, prete`no

poveqa, u kolor-

nim dodacima sva-

ke sveske pojedi-

na~no. O osnivawu

~asopisa, wegovim

ciqevima i per-

spektivama, u svoje

ime i ime opravda-

no odsutnih, a najavqenih, dr Andri-

je Veselinovi}a, redovnog profesora

Filozofskog fakulteta, odgovornog

kourednika ~asopisa od 2008. godine,

ro|enog u Je`evici kod ^a~ka i isto-

ri~ara Zorice Matijevi}, govorio je

docent dr Dejan Je~menica, istra`i-

va~ i saradnik. Gosta prezentacije,

ro|enog ^a~anina, Dejana Je~menicu,

predstavila je direktorka ~a~anskog

Arhiva Lela Pavlovi}. Precizira-

ju}i da je Diplomatika pomo}na

istorijska nauka koja se bavi izu~a-

vawem poveqa i starih dokumenata,

ali se veoma ~esto identifikuje sa

diplomatijom kao politi~kom ve-

{tinom, Je~menica je istakao ciqeve

~asopisa u kome je sekretar redakcije

i saradnik.

- Ime koje nosi ovaj ~asopis je na{

glavni zadatak. Rekonstruisati, sa-

brati i obnoviti stari srpski ar-

hiv, iako je dobar deo te dvorske, ma-

nastirske, vlastelske, trgova~ke i

druge gra|e izgubqen netragom, je je-

dan od na{ih glavnih ciqeva. Izvo-

ri se nalaze u Dubrovniku, na Svetoj

Gori, Beogradu, Be~u, Budimpe{ti i

drugim regijama. Ono {to je postig-

nuto do sada, rezultat je uglavnom in-

dividualnih napora. Glavni ciqevi

ovog zama{nog nau~nog poduhvata

ostali su isti oni koji su istaknuti

prilikom pokretawa prvog broja

2002. godine. To je, pre svega, moder-

no, kriti~ko preispitivawe i izda-

vawe srpske diplomati~ke gra|e

sredweg veka, kao i daqi napori za

izdavawe Srpskog diplomatara.

Planiramo da te`i{te na{eg rada u

narednom periodu bude skoncentri-

sano na starijem periodu, na vremenu

posle smrti kraqa Milutina i naro-

~ito na vremenu careva Du{ana i

Uro{a - rekao je tom prilikom Je~-

menica i podsetio na neke istorijske

poku{aje da se ova gra|a sabere.

Ve} decenijama se planira i pri-

prema izdavawe prvog dela “Prvog

srpskog diplomatara”, koji }e obu-

hvatiti period od kraja vladavine

kraqa Milutina, a redakcija ~aso-

pisa insistira}e na ispravama na-

stalim posle 1321. godine, naglasio

je pored ostalog istori~ar Je~meni-

ca.

Z. L. S.

PREDSTAVQENA EDICIJA “STARI SRPSKI ARHIV”

Diplomati~ke zbornike prvi

su objavili Poqaci u 18. veku,

potom Rusi u 19. veku, a “Srpski

spomenici” iz 1840. godine je

na{ pionirski poduhvat u ovoj

oblasti, kojim je obuhva}eno 180

isprava iz Dubrova~kog arhiva.

Poznato je da su austrijske vla-

sti prebacile 5.000 starih srp-

skih dokumenata u Be~, od kojih

je srpski sve{tenik \or|e Ni-

kolajevi} tajno prepisao 180.

Slede}u va`nu zbirku dokumena-

ta “Monumenta Serbica” 1858. go-

dine objavio je Franc Miklo-

{i}. Wom su obuhva}eni 487 do-

kumenata iz Dubrova~kog arhiva

i manastirske darovnice, a kwi-

ga je do`ivela dva reprint izda-

wa 1964. u Gracu i 2006. u Beo-

gradu. Dubrov~anin Medo Pu-

ci} objavio je 1862. u Beogradu

dve sveske }irili~nih dokume-

nata iz Dubrova~kog arhiva pod

nazivom “Spomenici srpski od

godine 1395. do 1423”. Konstan-

tin Jiri~ek objavio je u Beogra-

du 1892. godine 11 kwiga “Spo-

menici srpski - Spomenik Srp-

ske Kraqevske Akademije”. Najo-

bimniju zbirku “Zakonski spo-

menici srpskih dr`ava sredweg

veka” objavio je Stojan Novako-

vi} 1912. godine, izdav{i samo

zakonske delove Poveqa, {to je

veliki propust za nauku. Oko

1.100 dokumenata objavio je Qu-

bomir Stojanovi} u dve kwige

“Stare srpske poveqe i pisma”

1921. i 1934. godine.

HRONOLOGIJA

PUBLIKOVAWA

DIPLOMATI^KA

GRA\A U NOVOM SVETLU- Izdava~i ove retke publikacije, osnovane 2002. godi-

ne, su Filozofski fakulteti iz Beograda i Bawaluke, a

od 2003. godine i Me|uop{tinski istorijski arhiv u

^a~ku

22 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEDRU[TVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i

elektri~nih `i~a-

nih instru-

menata (gi-

tara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Iz uzorne Vojno - indu-

strijske {kole “Boba

Mileti}”, koja je u ^a~-

ku radila od 1947. do 1953. godi-

ne, iza{li su vrsni majstori me-

talske struke, koji su kasnije, na

svojim radnim mestima {irom

zemqe, dali nesebi~an doprinos

privrednom razvoju. Neki su

ostali zanatlije, drugi se do-

{kolovali i stigli do rukovode-

}ih mesta, ali su svi bri`no ne-

govali uspomenu na {kolske dane

i prijateqstva za~eta u mlado-

sti. Godi{wice mature nisu za-

boravqali, a wihova okupqawa

su, sa godinama, postajala sve ~e-

{}a.

Iako se bli`e osamdesetoj,

nisu propustili ni ovogodi{we

okupqawe - u wima omiqenoj ka-

fani “Car Lazar”, uz muziku i

raspolo`ewe kakvo se samo po`e-

leti mo`e.

- Bili smo deca kada smo kre-

nuli na zanat. Ja sam me|u naj-

mla|ima, imao sam samo 14 godi-

na, jedva su me primili. Malo

nas je `ivih, neki su bolesni.

Malopre me je zvao Petar Smi-

qani}, javqa da ne mo`e da do|e,

jer je u bolnici u Beogradu - ka`e

jedan od biv{ih pitomaca Rade

Jelu{i}. Izu~io je za metalo-

strugara i zaposlio se u “Auto-

prevozu”, a kasnije se do{kolo-

vao za saobra}ajnog tehni~ara.

Radio je u Gradskom komitetu

omladine i BIP - u, a u penziju

oti{ao iz “Partizana”, gde je

bio rukovodilac transporta.

Na vi|ewe sa {kolskim drugo-

vima stigao je i Radi~ Marko-

vi}, po zanimawu ma{inbravar,

koji je ceo radni vek proveo u

Fabrici reznog alata. [kola je,

vodi nas Radi~ u pro{lost, po-

stojala pri vojnom preduze}u

“Boba Mileti}”, najja~em u tada-

{wem ^a~ku, u kome su reparira-

ne ma{ine zaostale iz rata i iz-

ra|ivana oprema za pe{adiju.

- Po zavr{etku zanata sam

oti{ao u vojsku, a kada sam se

vratio “Boba Mileti}” je bio

rasformiran i od wega su nasta-

la ~etiri preduze}a, “Sloboda”,

FRA, “Cer” i “Remont”. Zapo-

slio sam se u FRA, kao 27. rad-

nik, a kada sam odlazio u penziju

u fabrici je ostalo 4.000 radni-

ka.

Me|u pitomcima je wihov ne-

kada{wi vaspita~ Bo`o Niki-

tovi}, tek nekoliko godina sta-

riji od svojih vaspitanika.

- Zaposlio sam se odmah po za-

vr{etku u~iteqske {kole. Me|u

pitomcima je bilo i gradske de-

ce, ali ve}ina je poticala iz seo-

ske sredine. Disciplina je bila

vojni~ka. @iveli su u internatu,

sami name{tali krevete, hrani-

li se u zajedni~koj menzi. Pre

podne su provodili u radionici,

popodne i{li u {kolu, a uve~e

u~ili. Oni su zanat ozbiqno

shvatali, a kasnije su se dokazali

i kao odli~ni majstori, nosioci

industrije u ^a~ku i drugim me-

stima - kazuje osamdesettrogodi-

{wi Bo`o, koji je tokom `ivota

radio kao nastavnik, prosvetni

savetnik i sekretar SIZ - a obra-

zovawa u ^a~ku.

Monografiju {kole, objavqe-

nu 1982. godine, napisao je Milo-

rad Mi}a Luki}. Nekada{wi

alatni~ar je stekao fakultetsku

diplomu i postao profesor ~a-

~anske Gimnazije, ali u srcu i

du{i je ostao Bobovac.

- Uvek se radujem susretu sa

{kolskim drugovima. Dugo se po-

znajemo, kao da smo rod ro|eni -

konstatuje Mi}a, svakako jedan

od najzaslu`nijih za redovna

okupqawa biv{ih pitomaca.

Iz Vojno - industrijske {kole

“Boba Mileti}” iza{le su ~eti-

ri generacije. Ona sredwa, koja je

diplomirala {kolske 1952/53 go-

dine ima poseban razlog za sla-

vqe - 60. godi{wicu mature.

Proveselili su se, svi zajedno, uz

muziku, a na istom mestu i u

istom raspolo`ewu na}i }e se,

obe}avaju, i naredne godine. Ne-

ma {ta, Bobovci su poseban soj

qudi, oni se ne predaju godinama,

jo{ uvek su puni vedrine i umeju

da u`ivaju u `ivotu. E. V.

BOBOVCI PONOVO NA OKUPU

DRU@EWE POSLE [EST DECENIJA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 23MATURA

IV2

IV1

Maturanti

GIMNAZIJA

26 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studi-

jske programe (osnovne, trogodi{we studije):

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO

Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA

Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.)

Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLA-

GAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do

16,00 ~asova).

PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti tele-

fonom: 032 302-782.

Za{to upisati studije na V[TSS?

[kola budu}im studentima nudi:

- studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi,

- akreditovane studijske programe,

- trogodi{we studije (180 ESPB ),

- specijalisti~ke studije (60 ESPB),

- programe usagla{ene sa zahtevima privrede,

- kompetentan nastavni kadar,

- opremqene u~ionice i laboratorije,

- stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu,

- biblioteku sa prostranom u~ionicom,

- partnerski odnos sa studentima,

- u~e{}e studenata u radu organa [kole,

- prostorije za rad i dru`ewe studenata,

- pristup internetu, studentske radionice,

- nagrade i priznawa najboqima,

- organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no.

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM!

V[TSS ^A^AK

Svetog Save 65

032-222-321

www.vstss.com

VISOKA [KOLA

TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

^A^AK

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 27VODI^

Utorak, 28. maj

- Kwi`evno ve~e "IZMI[QENI

@IVOT", predstavqawe kwige prepis-

ki Gorana Markovi}a i Milana

Oklopxi}a, Likovni salon u 19,30

~asova

- ANIMANIMA:

NAGRA\ENI 2012, najboqi

filmovi sa pro{logodi{weg me|unaro-

dnog festivala animacije, mala sala u

21 ~as

^etvrtak, 30. maj -

Predavawe:

PANTERI I

LAVOVI

ZEMQE

SRBIJE",

predava~ dr Mileta

Prodanovi}, profe-

sor na Fakultetu

likovnih umetnosti

u Beogradu, Likovni

salon u 20 ~asova

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

Petak, 24. maj - MILAN

PETROVI] KVARTET,

22 ~asa

Subota, 25. maj - FUNC'D

LIVE ACT, 23 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

"SRPSKI PAB"

Petak, 24. maj - Svirka benda

"POGRE[ILA RODA", 22 ~asa

Subota, 25. maj - Svirka

"DUDA I KOLE", 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~aso-

va, vikendom od 9 do 13 ~asova

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310 KAFE “[TO DA NE”

PETAK 24. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 25. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 26. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 27. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 28. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 29. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 30. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

Subota, 25. maj

- Kocert grupe "^UDESMO",

velika sala u 20 ~asova

Dom Kulture

28 PETAK 24. MAJ 2013. GODINELU^ANI

Pedesetpetogodi{wi Mi}o

Rakovi} iz Gora~i}a uspe-

{no se bavi poqoprivre-

dom ve} trideset godina.

Doma}instvo je preuzeo od

svog oca, koji je, tako|e,

bio vi|eniji poqopri-

vrednik u draga~evskom

kraju. Pou~en takvim isku-

stvom, qubav prema ovom

zahtevnom i nimalo lakom

poslu uspe{no je preneo i

na svoje sinove, koje je od

wihove najranije mladosti

polako uvodio u proble-

matiku agrara. Dvadeset-

{estogodi{wi Svetolik,

po struci automehani~ar,

odlu~io je da se posveti

vo}arskoj proizvodwi, koja

je bazi~na u wihovom do-

ma}instvu. Dok je i{ao u

{kolu, se}a se, raspuste je

provodio na porodi~nom

imawu, podi`u}i nove za-

sade vo}a, zajedno sa osta-

lim uku}anima, i obavqa-

ju}i razne poqoprivredne

poslove. I dve godine sta-

riji Temeqko, agronom po

struci, iako je zaposlen u

poqoprivrednoj apoteci,

mnogo poma`e u doma}in-

stvu, posebno u oblasti za-

{tite biqa, {to je itekako

zna~ajno u uslovima sve

izra`enijih klimatskih

promena. Timski rad, zna-

we, upornost i posve}enost

poslu su kvaliteti koji

krase ovu porodicu. ^ak i

u lo{ijim godinama, kada

su{a ili grad uberu leti-

nu, oni ne posustaju. Hvata-

ju se u ko{tac sa proble-

mima i nastoje da spremno

do~ekaju svaku novu sezo-

nu.

Rakovi}i imaju ukupno 26

hektara obradive zemqe.

Dominantno mesto u pro-

izvodwi zauzima jabuka, koju gaje

na pribli`no deset hektara. Po-

digli su i po hektar i po zasada

kru{ke i oraha, ~ime su dopuni-

li asortiman vo}a. Kako isti~u

u doma}instvu Rakovi}a, imaju i

starih, ali i novih zasada. Ono

{to su otpo~eli Mi}ov deda i

otac, svi su pomalo nadogra|i-

vali. Najmla|e vo}wake su zasno-

vali Svetolik i Temeqko, ~ime

se svi u porodici ponose. Dok

omladina u Srbiji prete`no

stremi gradskom `ivotu, Mi}o-

vi naslednici kora~aju stopama

svojih predaka i na porodi~nom

ogwi{tu grade svoju budu}nost.

Rakovi}i jo{ uvek nisu uspe-

li da obezbede vodu za navodwa-

vawe svih vo}nih zasada koje po-

seduju, {to se negativno odra`a-

va na rod vo}a. Kako ka`u, ume-

sto o~ekivanog roda, koji se ra-

nijih godina kretao od {est do

osam vagona, u pro{loj izrazito

su{noj sezoni ubrali su samo dva

vagona jabuke.

BEZ ZALIVNIH

SISTEMA NEMA

STABILNOG RODA!

- Pre pet ili {est godina po-

ku{ao sam da razre{im problem

navodwavawa vo}nih zasada.

Krenuo sam u realizaciju projek-

ta na osnovu odobrewa nadle-

`nog ministarstva, ali sam bio

prinu|en da odustanem od plani-

ranog vodozahvata, jer od predu-

ze}a “Srbijavode” nisam dobio

neophodnu dozvolu. Nije nam

stiglo ni obrazlo`ewe. Sada

nam samo preostaje da tra`imo

izvorsku vodu i na taj na~in po-

ku{amo da razre{imo svoj pro-

blem. Nemogu}e je govoriti o ne-

koj uspe{noj poqoprivrednoj

proizvodwi ukoliko nemate vo-

du. Zalivawe je neophodno i u

normalnim sezonama, a da ne go-

vorimo o izrazito su{nim godi-

nama, koje su sve ~e{}e - ka`e do-

ma}in Mi}o, isti~u}i da za sada

navodwavaju izrazito male povr-

{ine zemqi{ta iz postoje}ih

bunara na imawu, tako da prete-

`ni deo wihovih vo}waka nije

pokriven sistemom za navodwa-

vawe.

DOMA]INSKI I KAD

PODBACI SEZONA

Jabuka sa draga~evskog pod-

ru~ja je pro{le jeseni prete`no

oti{la u preradu po ceni od 19

do 21 dinar za kilogram, jer su

izostali kupci iz Rusije. Bilo

ih je samo na startu prodajne se-

zone, kada su izvezene izuzetno

male koli~ine ovog cewenog vo-

}a. Ostvareni prihodi jedva da

su pokrili tro{kove proizvod-

we, jer su vo}ari uglavnom bili

prinu}eni da konzumnu jabuku

prodaju kao industrijsku. Ni

oraha nisu mnogo ubrali pro{le

jeseni, jer je ranostasne sorte ob-

rao mraz, dok je rod onih sa po-

znijom vegetacijom redukovala

su{a. Kru{ka je imala standard-

no dobru cenu i solidan rod. Ka-

da se sve sabere, bila je to jedna

od lo{ijih sezona. Mi}o Rako-

vi}, ipak, ka`e da spremno do~e-

kuje novu sezonu, iako u pro{loj

nije postigao zadovoqavaju}e

finansijske efekte.

- Dobar doma}in ne sme nika-

da da ostane bez novca za novi

ciklus proizvodwe. Mora o tome

da razmi{qa na vreme. Kada do-

|e dobra godina, tada bi trebalo

da se ekonomi{e. Pare bi treba-

lo ostavqati na stranu za one

ekstremne sezone, jer seqak ni-

kad ne mo`e da zna {ta ga ~eka -

dodaje Mi}o, koji je poput svih

poqoprivrednika u Srbiji debe-

lo osetio na svojoj ko`i {ta to

zna~i kad grad ili su{a uberu

letinu, a pomo}i nema ni sa koje

strane. Kako isti~e, iako rani-

jih godina nije praktikovao da

osigurava useve od grada, pro{le

godine je iskoristio dr`avnu

subvenciju za regresirawe dela

polise poqoprivrednog osigu-

rawa. Da nije bilo toga, ne bi se

ni upustio u tu pri~u, jer u po-

stoje}im uslovima privre|iva-

wa te{ko ko od poqoprivredni-

ka samostalno mo`e da iznese

svaki vanredni tro{ak. Raduje ga

i ~iwenica da }e i lokalna sa-

mouprava sredstvima iz op{tin-

skog agrarnog buxeta podr`ati

poqoprivrednike, regresiraju}i

20 osto polise osigurawa.

Kako tvrde Rakovi}i, cene

poqoprivrednih proizvoda go-

dinama unazad ne prate tro{ko-

ve repromaterijala. Uz to, pro-

izvodwu prati i ote`an plasman

proizvoda. Kada bi imali do-

voqno vode za navodwavawe, mo-

gli bi da proizvedu daleko vi{e,

a postizali bi i daleko boqi

kvalitet vo}a. Kada problem za-

livawa razre{e, tek tada }e raz-

mi{qati o eventualnom {irewu

proizvodwe.

V. S.

U POSETI DOMA]INSTVU MILORADA RAKOVI]A, VO]ARA IZ GORA^I]A

PORODI^NU TRADICIJU

NASTAVQAJU SINOVI

Svetolik Rakovi} Mi}o Rakovi}

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 29LU^ANI

Predsednik op{tine Mladomir

Sretenovi}, zajedno sa saradnici-

ma, do~ekao je, ovih dana, vi{e od

90 |aka prvaka iz Gu~e, Gorwe Kravarice,

Rtiju, Tijawa i Turice. Iako mnogi me|u

wima nikada nisu dolazili u zgradu lo-

kalne samouprave, naslu}ivali su da se

upravo na tom mestu odlu~uje i o nekim iz-

uzetno va`nim stvarima, koje su vezane za

wihovo odrastawe. Dok su sedeli u odbor-

ni~kim klupama, pa`qivo su slu{ali Zo-

ricu Kova~evi}, zamenika predsednika

op{tine, Draganu Lazarevi}, na~elnika

Op{tinske uprave, i Vesnu Kodranov, se-

kretara Skup{tine, koje su poku{ale da,

biranim i de~jem uzrastu prilago|enim

re~ima, do~araju ~ime se to bavi lokalna

samouprava. Koliko su od svega toga razu-

meli - te{ko je naslutiti. Ipak, reklo bi

se sasvim dovoqno, jer su na prijemu u ka-

binetu predsednika op{tine dobro proce-

nili da se nalaze na pravom mestu, gde mo-

gu da govore o svojim potrebama. Na srda~-

no pitawe predsednika op{tine da li

imaju neke posebne `eqe, prvaci su odgo-

vorili da bi voleli da se u wihovim seli-

ma izgradi vi{e sportskih terena i da do-

biju vi{e quqa{ki na igrali{tima. Za-

tra`ili su i vi{e lopti i kompjutera.

- @elim vam da budete dobri |aci, da

izu~ite velike {kole i jednog dana zame-

nite mene i moje saradnike, a, naravno, i

one koji }e do}i posle nas. Vi treba da

u~ite, a mi iz Op{tine }emo obezbediti

za vas igrali{ta, bazen, boqe uslove u

{kolama i sve ono {to }e vam koristiti -

rekao je prvacima Mladomir Sretenovi},

dodaju}i da bi svaki odli~an u~enik tre-

balo da dobije stipendiju za daqe {kolo-

vawe i da }e lokalna samouprava pru`iti

podr{ku studentima i wihovim rodite-

qima, kako bi {to lak{e podneli tro-

{kove {kolovawa.

- U Lu~anima postoji praksa da prvaci

Osnovne {kole u Gu~i svake godine pose-

}uju op{tinsku upravu. Ciq takvih pose-

ta je da deca ~uju i nau~e ne{to novo o op-

{tini u kojoj `ive i na taj na~in upozna-

ju svoju okolinu - rakla je Dragana Mitro-

vi}, u~iteqica izdvojenog odeqewa {kole

u Rtima, dodaju}i da u~enici svake godine

pose}uju i op{tinske uprave u Po`egi i

Ivawici.

V. S.

U^ENICI OSNOVNE [KOLE U GU^I POSETILI OP[TINSKU UPRAVU

@ELE VI[E SPORTSKIH TERENA,

LOPTI I KOMPJUTERA

@ELE VI[E SPORTSKIH TERENA,

LOPTI I KOMPJUTERA

Ivana Ne{ovanovi}, u~enica 7. razreda

Osnovne {kole “Milan Blagojevi}” u Lu~a-

nima, osvojila je drugo mesto na takmi~ewu

iz srpskog jezika na Kwi`evnoj olimpijadi

u Sremskim Karlovcima. Ova odli~na u~e-

nica posebno interesovawe ispoqava prema

srpskom jeziku i kwi`evnosti i planira da

upravo u tom smeru nastavi svoje daqe {ko-

lovawe. Iako svakodnevno u~i, deo svog slo-

bodnog vremena posve}uje pisawu pesama.

- Ovo je moje prvo repu-

bli~ko takmi~ewe i veoma

mi je drago {to sam osvoji-

la nagradu. Testovi nisu

bili ni laki, ni te{ki i

ovo je veliko iskustvo za

mene. Iako sam imala mno-

go {kolskih obaveza, tak-

mi~ewe nisam htela da

propustim, jer posebno vo-

lim srpski jezik i kwi`ev-

nost. Veoma sam posve}ena

toj oblasti, a i planirala

sam da nastavim {kolova-

we u Gimnaziji, a kasnije

da se upi{em na fakultet.

Ovaj moj uspeh me je podsta-

kao da jo{ ~vr{}e verujem

u svoj izbor - izjavila je

Ivana povodom ostvarenog

rezultata.

Monika Sretenovi}

[imi}, nastavnica srp-

skog jezika i kwi`evnosti,

ka`e da je za takmi~ewe

pripremala pet u~enika. Na republi~ko

takmi~ewe su se plasirale dve u~enice. Dru-

go mesto je pripalo Ivani Ne{ovanovi},

{to predstavqa veliki uspeh, ako se uzme u

obzir da je konkurencija bila izuzetno jaka.

- Radile smo svakog dana posle ~asova i

trud se isplatio. Ova nagrada mi godi i da-

je veliku motivaciju. ^ini mi se da sam se

sada mnogo vi{e obradovala Ivaninom pla-

smanu, nego sopstvenim uspesima, kada sam

tokom {kolovawa pobe|ivala na takmi~e-

wima - rekla je Monika Sretenovi} [imi}.

Ina~e, O[ “Milan Blagojevi}” bila je

ove godine doma}in okru`nog takmi~ewa

Kwi`evne olimpijade, na kojem je u~estvova-

lo 50 u~enika iz ~etiri grada Moravi~kog

okruga. U~enici lu~anske {kole su se ve} ta-

da izdvojili po svom znawu i na taj na~in

potvrdili dobar rejting svoje {kole.

U Osnovnoj {koli “Milan Blagojevi}”

nastavu poha|a 475 u~enika. [kola zapo-

{qava 73 radnika. Postoji 114 godina i jed-

na je od uspe{nijih {kola u ovom kraju.

Ipak, kako isti~e Radojka \or|evi}, direk-

tor ove {kole, svake godine upisuje se u pro-

seku od 20 do 30 u~enika mawe, a takva ten-

dencija je prisutna i na drugim podru~jima

u Srbiji. Od pet izdvojenih odeqewa, jedno

ne radi, jer nema |aka. Re~ je o {koli u Ne-

gri{orima, koja je zatvorena ve} tri godine.

Osim u Dowoj Kravarici, u~enici poha|aju

nastavu i u izdvojenim odeqewima u Marko-

vici, Puhovu i Krstacu.

V. S.

Prve {kolske olimpijske igre

Draga~eva, koje su pro{log vi-

kenda odr`ane u Gu~i, otvorio

je Mladomir Sretenovi}, predsednik

op{tine Lu~ani. On je u~esnicima po-

`eleo puno uspeha u sportskom nadmeta-

wu, a pre svega u daqem {kolovawu i

`ivotu.

- Danas u svet {aqemo najlep{u sli-

ku iz Draga~eva. Po prvi put organizu-

jemo olimpijske igre, u kojima u~estvuju

u~enici iz {est osnovnih {kola op-

{tine Lu~ani. Okupili smo se u ovako

velikom broju, na sportskom takmi~ewu

koje objediwava sedam disciplina - re-

kao je Sretenovi} prilikom otvarawa

{kolske olimpijade, po`elev{i svim

u~esnicima puno dobrog dru`ewa i sre-

}e u sportskom nadmetawu.

[kolske olimpijske igre je organi-

zovao Centar za kulturu i sport, koji

godinama unazad afirmi{e razli~ite

sportove. Kako je istakao Adam Tadi},

direktor Centra, ciq lokalne samou-

prave je da decu i mlade podstaknu da se

vi{e bave sportom. [kolska olimpija-

da je osmi{qena kao kruna svih dosada-

{wih takmi~ewa, jer je objedila vi{e

sportskih disciplina. Trebalo bi da

postane tradicionalna, jer jedna ovakva

op{tina, koja je pravi rasadnik sport-

skih talenata, zaslu`uje da ima sport-

sku manifestaciju ovakvog tipa, zakqu-

~io je Tadi}.

Pokroviteq ove sportske manifesta-

cije je Op{tina, a u wenoj organizaciji

je u~estvovao i Sportski savez Lu~ana.

V. S.

OSNOVNA [KOLA „MILAN BLAGOJEVI]” LU^ANI

ZAPA@EN USPEH NA

KWI@EVNOJ OLIMPIJADI

NAJBOQI NA PRVIM OLIMPIJSKIM

IGRAMA OSNOVNIH [KOLA

- SVEUKUPNI POBEDNIK Osnovna {kola Gu~a

- PRVO MESTO (DE^ACI) Osnovna {kola Gu~a

- PRVO MESTO (DEVOJ^ICE) Osnovna {kola Kotra`a

- NAJBOQA SPORTISTKIWA Ivana Seni~anin, Osnovna {kola "Kotra`a"

- NAJBOQI SPORTISTA Igor Topalovi}, Osnovna {kola Gu~a

PRVA [KOLSKA

OLIMPIJADA DRAGA^EVA

U~enica Ivana Ne{ovanovi} i Monika

Sretenovi} [imi}, nastavnica srpskog jezika

30 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEIVAWICA

Danijela i Ivan Rabre-

novi} iz Ivawice po-

sledwih deset godina

poku{avaju da pomognu

svom mla|em sinu Mi-

lanu, kome je dijagno-

stikovan te{ki oblik

autizma. Ali, wihova

muka je jo{ ve}a, jer

stambeni prostor u ko-

me ova porodica `ivi

ne zadovoqava primar-

ne qudske potrebe. Oni

su prostorije objekta u

kome `ive, koje su bile

predvi|ene za gara`u i

podrum, adaptirali za

svakodnevni boravak, a

umesto na planiranom

spratu, su{e ve{ pod

krovom.

Kada su se Danijela i Ivan

ven~ali imali su opre-

mqenu samo jednu prosto-

riju, ali namera im je bila da u

narednom periodu postepeno sre-

|uju svoj `ivotni prostor. Me|u-

tim, sav novac koji zarade, ali i

kredit koji su podigli tro{ili

su na malog Milana, kome je bo-

lest dijagnostikovana ve} u 20

mesecu `ivota.

- Morali smo da uzmemo kre-

dit za le~ewe na{eg sina, a od-

mah zatim i da ga refundiramo.

Zimi je ovde mnogo vla`no i

hladno, sve {to smo opremili,

uradili smo na brzinu, a za vi{e

i boqe nemamo. Otkako se razbo-

leo, nismo u mogu}nosti bilo

{ta da uradimo. Sve ula`emo u

wega – pri~a majka Danijela.

Milan je zbog svoje bolesti

~esto sklon agresivnom pona{a-

wu, vrti se u krug, ima i tikove.

Nekada baca i lomi stvari po ku-

}i, povre|uje se i {tipa... Na we-

govim rukama su brojni o`iqci.

I pored svega, ovaj de~ak voli da

{eta po {umi sa dedom, da se ku-

pa, a najvi{e voli quqa{ku u

dvori{tu koju su mu poklonili

kumovi.

Milanova baba Zorka ka`e da

su za deset godina le~ewa potro-

{ili mnogo novca kojim su mo-

gli da ostvare pristojne stambe-

ne uslove.

- Ovo nije bilo predvi|eno za

stambeni prostor, tu je bila ga-

ra`a i podrum, a iznad je plani-

ran sprat. U prizemqu smo opre-

mili ono najnu`nije, a to su dve

prostorije koje nisu dovoqne za

nas {estoro. Moj mu` i ja smo

penzioneri, poma`emo koliko

mo`emo, ali mnogo stvari ovde je

opasno po na{eg Milana.

Otac Ivan koji radi u „Pro-

leteru“ kao elektri~ar ka`e da,

bez obzira {to i on i supruga ra-

de, wihova primawa nisu dovoq-

na da se pokriju svi tro{kovi.

- I otac i ja smo uzeli kredi-

te. Automobil star 15 godina sam

uzeo na kredit, jer Milana baba i

deda svaki dan voze u {kolu „Mi-

odrag Mati}“ u U`icu. Milan

tra`i da se ~esto kupa, bojler i

ve{ ma{ina su stalno zbog wega

ukqu~eni, a ra~uni za struju sve

ve}i. On mora da se kupa na svaka

dva sata, a mnogo novca odvajamo

i za pelene – pri~a Ivan. Danije-

la radi na odr`avawu u Satelit-

skoj stanici u Prilikama, a po-

red svih poslovnih i ku}nih oba-

veza, trudi se da dosta vremena

provede sa sinovima.

- Bila sam najsre}nija majka

na svetu, ali nisam o~ekivala da

}e nas ovo zadesiti. Pre ~etiri

godine i{li smo na le~ewe kod

jednog ruskog lekara u Beograd.

Od sedam, Milan je primio ~eti-

ri terapije i ~inilo nam se da je

bilo pomaka. Me|utim, posle ~e-

tvrte terapije, lekar iz Rusije je

jednostavno nestao. Izgubila sam

i kontakt sa majkom obolelog de-

~aka iz Ni{a koja mi je rekla za

wega. Ali, ne odustajem, ~ula sam

za lekara na klinici „Neuroc-

hlore“ u Brestu koji testira lek

bumetanid i preko prevodioca

mu poslala tri pisma. Pro{lo je

dva meseca, jo{ uvek nam nije od-

govorio. Volela bih da nas pri-

mi bar na razgovor da se infor-

mi{emo kako da `ivimo sa Mi-

lanom, bilo koliko da mu pomog-

ne – ka`e Danijela.

Milan prima nadoknadu za tu-

|u negu i pomo}, a ivawi~ka op-

{tina mu pokriva deo putnih

tro{kova za odlazak u {kolu.

Plate, penzije i pomo} koju pri-

maju ipak nisu dovoqni da bi

opremili ku}u.

- Qudi misle da je to {to

imamo plate i penzije, i prima-

mo tu|u negu dovoqno, ali nas je

{estoro u ku}i. Sav novac tro-

{imo na Milanove potrebe.

Stalno smo uz wega, jer strepimo

da }e se povrediti. I kad nema{,

za wega mora{ da ima{. U ve}im

gradovima imaju dnevni boravci

za decu obolelu od autizma. Mi-

lan je ovde u sku~enom i neadap-

tiranom prostoru – pri~a Dani-

jela.

Godine le~ewa i obilazaka

svakog mesta za koje su samo ~uli

da im mo`e pomo}i, finansijski

su iscrpeli ovu porodicu. U Ko-

mercijalnoj banci jo{ uvek je

otvoren ra~un na koji odavno ni-

ko nije upla}ivao novac. Ali,

Rabrenovi}i ne mogu sami Mila-

nu da obezbede udoban sme{taj.

I. M.

PORODICI RABRENOVI] IZ IVAWICE POTREBNA POMO]

DE^AK KOJI BOLUJE OD AUTIZMA

@IVI U NEADAPTIRANOJ KU]I

RA^UN U KOMERCIJALNOJ BANCI:

Ra~un je otvoren na ime Ivan Rabrenovi},

broj je 205 - 9001009531385 - 81, Komercijalna

banka.

Obele`avaju}i 140. godi{wicu

O[ “Sreten Lazarevi}”, u~enici

i nastavnici su `eleli da prosla-

vi daju {iru dimenziju i zato je raspisan

nagradni konkurs na temu “Najlep{e pri-

~e o {koli”.

Na konkurs je prispelo 75 radova pod

{ifrom, a stru~ni `iri (Nata{a Niko-

li}, profesor iz Gorweg Milanovca,

Sla|ana Mijatovi} i Danijela Kova~e-

vi} Miki}, iz [kolske uprave u ^a~ku)

odlu~ivao je o najboqim radovima.

U kategoriji “odrasli” prva nagrada je

dodeqena Nadi \okovi}, u~iteqici u

penziji iz Prilika,

druga Todori [koro iz Beograda, a

tre}a Oliveri Nedeqkovi} iz ^a~ka.

Najboqim me|u sredwo{kolskim radovi-

ma progla{en je rad Ane Kolarevi} iz

Ivawice, druga nagrada je pripala Ani

Krsti} (Ni{), a tre}a ^a~anki Anici

Peruni~i}. Prva nagradu u uzrasnoj kate-

goriji “osnovci” dodeqena je Mariji

Pantovi} (Prilike), drugonagra|ena je

Nikolina Pejovi}, dok je tre}u nagradu

dobila Anastasija Roganovi} iz ^a~ka.

Sve prispele radove, a stizali su iz svih

krajeva Srbije, pa ~ak iz Makedonije,

{kola je objavila u zbirci “Najlep{e

pri~e o {koli”.

Osnovna {kola “Sreten Lazarevi}”,

koja nosi ime svog prvog u~iteqa, spada u

tri najstarije {kole moravi~kog kraja.

Podignuta je 1873. godine, dobrovoqnim

radom me{tana Prili~ke op{tine, deli-

la je sudbinu naroda ovog kraja i genera-

cije u~enika priprem

ila za daqi put u `ivotu. Danas je to

savremeno opremqena vaspitno - obrazov-

na ustanova

sa 246 u~enika i 29 pred{kola-

ca u pripremnom odeqewu. Povo-

dom 140. godi{wice u {koli su

prire|ena sve~ana akademija, orga-

nizovan susret generacija i upri-

li~ene izlo`be radova akademske

slikarke Petrije Jovi~i} i na-

stavnika likovne kulture Gorana

Kosti}a. Posetioci su mogli da

vide film o {koli, autora Narci-

se Darijevi} Markovi}, i prisu-

stvuju promociji kwige “Najlep{e

pri~e o {koli”.

Nagrada koja nosi ime {kole

ove godine je dodeqena u~iteqici

u penziji Nadi \okovi}, a prosla-

vi je prisustvovao pomo}nik mi-

nistra prosvete Qubi{a Antoni-

jevi}.

E. V.

OBJAVQENA ZBIRKA

NAJLEP[IH PRI^A O [KOLI

U O[ “SRETEN LAZAREVI]” U PRILIKAMA POVODOM 140. GODI[WICE

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 31SPORT

Borac: \uri~i}, Bora-

nija{evi}, Masla}, Babi},

@ivkovi}, Martinovi},

Milojevi} (Vusqanin), Ra-

{kovi}, Zo}evi} (Spirov-

ski), Jeremi} (Pavi}evi}).

Novi Sad: Kalajxi}, Te-

ri, Miji}, Patkovi}, Jeli}

(Mr|an), Petri}, Simi},

Tomani} (Ra|rn), Roksa, Je-

reni} (Te{i}) i Vu~kovi}.

Fudbaleri Borca

priredili su svo-

jim navija~ima u

30. kolu Prve lige Srbije

pravu reviju golova. Dva

puta su mre`u Novog Sada

zatresli Nikoli} i Ra{ko-

vi}, a u listu strelaca su se

upisali Martinovi}, Jere-

mi} i Pavi}evi}. Kako ka-

`u najverniji navija~i,

ovoliko golova nije vi|eno

na na{em stadionu od vre-

mena kada je za Borac igrao

Milovan ]irkovi}. Vrede-

lo je sa~ekati i pola sata,

koliko je kasnio po~etak

utakmice, zbog problema

koje su na putu do ^a~ka

imali Novosa|ani.

I pre ovog poraza, FK

Novi Sad se nalazio na po-

sledwem mestu na tabeli i

na korak je do ispadawa u

tre}u ligu.

- Svaki put nastupamo

sa sve mla|im i mla|im sa-

stavom. U ^a~ku je igralo

{est ili sedam omladina-

ca, ali to nije opravdawe.

Bi}e vrlo te{ko

opstati u ovoj li-

gi, {to bi trebalo

da shvate oni koji

vode na{ klub i za-

ustave sunovrat.

Na nama je da prvo

stabilizujemo i onda ofor-

mimo ekipu koja }e igrati u

tre}oj ligi - rekao je tre-

ner Novog Sada Mirko Ba-

bi}.

Za razliku od gostiju,

^a~ani su kona~no do{li

do igre kakvu `ele.

- Posledwe ~etiri utak-

mice i sve ~etiri pobede,

bez primqenog gola, su ono

~emu stremimo. Bez obzira

na to {to za Novi Sad

igraju mahom mla|i fudba-

leri, insistirali smo na

ozbiqnoj igri. Ona je pri-

mer kako i u budu}e da pri-

stupamo utakmicama - ko-

mentar je pomo}nog trenera

FK Borac Miodraga Star-

~evi}a.

U 30. kolu PLS Mla-

dost iz Lu~ana i Metalac

Gorwi Milanovac su izgu-

bili na gostovawima. Me-

talac je pora`en od Sloge

2:0, a Mladost protiv Tele-

optiuka, 1:0. Z. J.

PEJOVI] SPASIO

JEDINSTVO

U26. kolu vode}i dvojac je zabele`io pobede. Slati-

na je savladala ateni~ku Mladost posle preokre-

ta. Gosti su poveli ve} u 10. minutu golom Kne`e-

vi}a, a u drugom poluvremenu doma}ini uspevaju da odi-

graju u svoju korist. Najpre je Tomovi} u 71. minutu izjed-

na~io, da bi do pobede dove-

li Drulovi} i Tutunovi}

pred sam kraj utakmice.

Draga~evo je u Gu~i slavi-

lo protiv Rudara, 2:0, po{to

gosti po~etkom drugog polu-

vremena nisu iskoristili

kazneni udarac. Vujan je do-

`iveo jo{ jedan ubedqiv po-

raz protiv Miokovaca, 1:5.

U borbi za opstanak Kotra-

`a je sa 3:0 savladala Dowu

Vrbavu, dok su Morava i

Brezak podelili bodove, 1:1.

U duelu dva imewaka, Jedin-

stva iz Kowevi}a i Gorwe

Gorevnice tako|e, nije bilo

pobednika, me~ je zavr{en

nere{enim rezultatom 1:1.

Gorevnica je vo-

dila golom Kr-

xi}a, a potpuni

preokret spasio

je Pejovi}, od-

braniv{i kazne-

ni udarac u 85.

minutu. U Mar-

kovici je Ov~ar

savladao Luwe-

vicu, 4:2. Slavio

je i Napredak

protiv Sparta-

ka, 2:1.

FK BORAC - FK NOVI SAD 7:0 (2:0)

PQU[TALI GOLOVIPQU[TALI GOLOVI

31. KOLO

Timok - Borac 2:1

Metalac - Radni~ki NP 4:0

Mladenovac - Mladost L 0:1

Posle osnivawa FK

Lugovi, za vrlo

kratko vreme grad-

ski fudbalski savez dobio

je jo{ jednog ~lana. Novoo-

snovani Kej i Lugovi ovih

dana su odigrali prija-

teqsku utakmicu. Lugovi

su uspeli da pobedom pro-

biju led u pravom kom{ij-

skom duelu. Od naredne se-

zone Gradska liga }e biti

bogatija, {to }e, prema

o~ekivawima predstavni-

ka FSG, izazvati jo{ ve}e

interesovawe qubiteqa

fudbala i doprineti kva-

litetnijoj igri.

Na utakmici protiv

Keja za Lugove su igrali:

Pe{i}, \. Markovi}, Vu-

kovi}, Milinkovi}, I.

Markovi}, Vukomanovi},

Bojovi}, Ristanovi}, A}i-

movi}, Bo`ovi}, Rai~e-

vi}, a pojedince iz prve

postave tokom utakmice

zamenili su: Savi}, Pa-

vlovi}, Stevani}, Krxi},

Trifunovi}, Aksentije-

vi}.

Kej: M. Ostoji}, Rista-

novi}, Obu}ina, Fajt, D.

Ostoji}, Savi}, Bogosa-

vqevi}, Malenovi}, Uro-

{evi}, Bjeli}, Milo{e-

vi}, Obrenovi}, Brkovi},

Vasilijevi}, Todorovi}.

Golove su postigli Rista-

novi} i Rai~evi} (Lugovi)

i Todorovi} (Kej). Utak-

micu su sudili Petar Da-

vidovi}, Nemawa Bogda-

novi} i Vlade \ukanovi}.

Pro{log vikenda

19. kolo Gradske

lige obele`ili su

definitivno kom{ijski

dueli. Tri boda na svom te-

renu osvojila je Mladost

iz Preqine koja je pobedi-

la Rakovu sa 3:0. U Stan~i-

}ima je palo ~ak {est golo-

va, doma}a Budu}nost i Za-

drugar iz Dowe Trep~e

igrali su nere{eno, 3:3.

Ubedqivu pobedu u gosti-

ma zabele`ila je Preme}a

koja je u @ao~anima savla-

dala Malbu sa 0:4. Krajwe

neizvestan bio je me~ ^a-

~ak 94 - Strelac. Na kraju

je slavio ^a~ak, 2:1.

LUGOVI - KEJ 2:1 (1:0) OKRU@NA LIGA

GRADSKA LIGA

DUEL NOVAJLIJA

20. KOLO

SUBOTA

I NEDEQA,

17 ^ASOVA

Parmenac - Malba, (S)

Preme}a - ^a~ak 94

Strelac - Planinac

Morava - Mladost

Rakova - Budu}nost

Zadrugar - Polet,

van konkurencije

TABELA

1. Mladost 45

2. Parmenac 40

3. Budu}nost 32

4. Zadrugar 25

5. Preme}a 25

6. Rakova 23

7. ^a~ak 94 21

8. Morava 21

9. Planinac 16

10. Strelac 12

11. Malba 8

12. Polet 0

TRI KOM[IJSKA ME^A

TABELA

1. Draga~evo 61

2. Slatina 60

3. Jedinstvo (K) 48

4. Miokovci 45

5. Rudar 41

6. Mladost 41

7. Spartak 40

8. Ov~ar 39

9. Jedinstvo (GG) 33

10. Dowa Vrbava 32

11. Napredak 31

12. Kotra`a 30

13. Morava 30

14. Brezak 26

15. Vujan 22

16. Luwevica 6

Polet, Orlovac,

Omladinac Za-

bla}e i Prijevor su na

za~equ tabele. Polet je

deveti (36), Orlovac

11. (33), Omladinac 15.

(19) i Prijevor 16.

(18). Slede}e kolo obele`i}e kom{ijski derbiji, Prijevor

igra sa Orlovcem, a Omladinac sa Poletom.

U27. kolu Srpske lige Zapad igrali su Sloboda ^a~ak

i Polet Qubi}. Slavio je Polet sa 1:2. Na tabeli

klub iz Qubi}a se dr`i na ~etvrtom mestu sa 45, dok je

Sloboda 12. sa 30 bodova. U slede}em kolu Polet do~eku-

je Pobedu, a Sloboda gostuje Rudaru u Kostolcu.

27. KOLO

SUBOTA I NEDEQA,

17 ^ASOVA

Napredak - Vujan

Spartak - Draga~evo

FK Rudar Bresnica - Ov~ar

Luwevica - Morava, subota

Brezak - Slatina

Mladost - Jedinstvo GG

Jedinstvo K - Kotra`a Franc komerc

Dowa Vrbava - Miokovci

SRPSKA LIGA ZAPAD

POLET POBEDIO

SLOBODU

27. KOLO

Polet (T) - [umadija 2:2

Takovo - Omladinac Z 5:2

Orlovac - Jo{anica 1:2

Kara|or|e - Prijevor 4:2

ZONA MORAVA

RIBOLOVA^KE DOZVOLE

ZA SVE VODE

Kako isti~e predsednik Udru`ewa sportskih ribolova-

ca “Gradac” Lazar Marinkovi}, ovaj kolektiv ve} du`i

niz godina ima odli~nu saradwu sa Turisti~kom orga-

nizacijom na{eg grada, koja gazduje Za{ti}enim podru~jem iz-

uzetnih odlika Ov~arsko – kablarskom klisurom, u sklopu ko-

ga je i jezero Me|uvr{je, izuzetno bogato raznim vrstama ribe.

Tako su aktivisti “Gradca” tokom aprila pomagali prilikom

poribqavawa jezera, a zahvaquju}i razumevawu novog direkto-

ra TO^-a Dragomira Savi}a {estorica me{tana Ov~ar Bawe

i Me|uvr{ja, pasioniranih pecaro{a starijih od 80 godina,

dobili su besplatne dozvole za sportski ribolov. Tako }e se

tokom ove godine uz obalu jezera bezbri`no rekreirati Qubo

Mitrovi}, Du{an Matovi}, Milutin Kova~evi}, Marko Sta-

nojevi}, Dragoslav Ne{ovi} i Radomir Novakovi}.

Predsednik USR “Gradac” Lazar Marinkovi} ka`e da }e

Udru`ewe i ove godine distrubuirati ribolova~ke dozvole za

sve vode. Cena redovne dozvole je 6.000 dinara, uz doplatu za je-

zero Me|uvr{je od 3.000, s tim {to pojedine kategorije pecaro-

{a imaju pravo na popust. Sve informacije se mogu dobiti pu-

tem telefona 064/ 19 119 58.

SPORTSKI RIBOLOV

32 PETAK 24. MAJ 2013. GODINESPORT

Na atletskom takmi~ewu Kup cen-

tralne Srbije, ~lan ~a~anskog

kluba ^AAK Milorad Stevovi}

osvojio je tre}e mesto u trci na 200 meta-

ra. On je stazu pretr~ao za 22:34, {to je za

41 stotinku br`e od norme predvi|ene za

u~e{}e na Svetskom prvenstvu za mla|e

juniore, koje }e biti odr`ano u Ukrajini

od 10. do 14. jula.

Kup centralne Srbije odr`an je pro-

{log vikenda u Kragujevcu i predsta-

vqao je kvalifikacije i za Kup Srbije.

Miloradov uspeh je i utoliko ve}i jer je,

kao najmla|i takmi~ar trke tokom koje

mu je vetar duvao u grudi brzinom 1,4 me-

tra u sekundi, samo dan ranije u~estvovao

na [kolskom prvenstvu u Sremskoj Mi-

trovici i tom prilikom ostvario najbo-

qi li~ni rezultat na 100 metara. Isto je

uradio sutradan u Kragujevcu i za tri da-

na tri puta oborio li~ni rekord.

Milorad trenira atletiku samo godi-

nu dana. Kao talentovanog trka~a pro{le

godine ga je treneru AK ^AAK Draganu

Dukancu preporu~ila Marina Radi{i},

profesorka fizi~kog u Medicinskoj

{koli.

Zapa`ene rezultate u Kragujevcu ima-

li su Kristina Tovilovi} u trci na 800,

Jovana Xamba{evi} na 1.500 m i tako su

se zajedno sa Miloradom plasirale u fi-

nale Kupa Srbije. Dr`avni kup }e, tako-

|e biti odr`an u Kragujevcu od 1. do 2. ju-

la.

Atletski klub ^AAK nedavno je po-

stao jedan od 10 klubova koji }e realizo-

vati projekat “De~ja atletika”, ~iji su

inicijatori Ministarstvo sporta i

Atletski savez Srbije. ^AAK }e projekat

sprovesti uz pomo} lokalne samouprave,

a wegovi realizatori }e ovog vikenda po-

ha|ati i seminar u Kragujevcu. ^a~ak }e

predstavqati atletski stru~waci Dra-

gan Dukanac i Vesna Pe{ov.

Z. J.

Na Evropskom turniru za teniserke

do 14 godina, koje je ovih dana odr-

`ano u Nik{i}u, ^a~anka Jana Bo-

jovi} je osvojila tre}e mesto. Na turniru

su u~estvovale devoj~ice iz vi{e evropskih

zemaqa i Japana. Talentovana ~lanica TK

“Tenis point” i u~enica Osnovne {kole

“Ratko Mitrovi}” Jana Bojovi} je posle

prikazane odli~ne igre i tri pobede, pora-

`ena u polufinalu od prvog nosioca tur-

nira Ruskiwe Anastasije Kulikove. Ana-

stasija je trenutno 32. igra~ica Evrope.

Pre takmi~ewa u Crnoj Gori, Jana je od-

igrala i turnir u Vinkovcima, gde je u bor-

bi za polufinale izgubila od prvog nosio-

ca turnira [vajcarkiwe Tamare Arnold

(7:5, 6:3). Tamara je 29. igra~ica Evrope, a

na takmi~ewu u Hrvatskoj, u vrlo jakoj kon-

kurenciji, u~estvovalo je sto najboqih te-

niserki Evrope.

Jana trenutno igra jo{ jedan Evropski

turnir u Subotici, gde bi trebalo da

ostvari dobre rezultate. Z. J.

Na petom Me|unarodnom memori-

jalnom turniru “Jovan Gojkovi}

Cune” i “Vladimir Tokovi} To-

ko” takmi~ilo se sedam ekipa, Crvena

zvezda, Vojvodina, Borac ^a~ak, BIP,

Zadrugar Dowa Trep~a, Muka~evo i ^u-

kari~ki. Zvezdi je pripalo prvo mesto

ekipno, Vojvodini drugo, Borcu tre}e,

dok je tim iz ukrajinskog Muka~eva po-

neo titulu za fer plej.

Za najboqeg golmana turnira progla-

{en je Vlada Vasil, Lilik Muka~evo, za

najigra~a Vladan Pavlovi} iz ~a~an-

skog Borca, dok je najstrelac Milo{

Zliki}, FK Vojvodina. Takmi~ili su se

de~aci ro|eni 1999. godine. Do sada je

turnir koji organizuje FK BIP bio po-

sve}en samo Cunetu, a od ove godine i

Toku. Cunetu je BIP zvani~no bio prvi

klub. Igrao je i za Borac, Crvenu zvezdu,

Iraklis... Poginuo je u Beogradu 2001.

godine, kada je bio na vrhuncu karijere.

Toko je na zalasku fudbalske karijere

igrao za BIP. On je iznenada preminuo

na jednoj fudbalskoj utakmici u okolini

^a~ka.

Organizaciju petog Me|unarodnog

memorijalnog turnira pomogao je Grad

^a~ak, sponzori i ovda{wi klubovi za

koje su Cune i Toko igrali. Z. J.

Od 15. do 20. maja u mestu Kaorle, ne-

daleko od Venecije, odr`ano je

Evropsko prvenstvo u karateu na

kome su u~estvovali i karatisti klubova

^a~ak i Nemawa. Obe ekipe su se ku}i vra-

tile sa medaqama. Marija Stojkovi} (KK

^a~ak) osvojila je tre}a mesta pojedina~-

no u ko-go kumiteu, u enbu timu sa Damja-

nom Veli~i}em i kata timom sa Nevenom

Todorovi} i Sne`anom Prodanovi}. Fi-

lip ^vorovi}, tako|e KK ^a~ak, doneo je

dve bronze koje su mu pripale u kata timu

sa Nikolom Milovanovi}em i Damjanom

Veli~i}em i u ko-go kumite ekipi sa Ne-

nadom \uri~i}em, Brankom Stojanovi}em

iz [apca i Stefanom Dimitrijevi}em iz

Jagodine.

Andrijana Simovi} (KK ^a~ak) zauze-

la je peto mesto u kategoriji mla|ih pio-

nira u vrlo jakoj konkurenciji, dok je Sa-

{a Drobwak uspeo da se plasira u prvih

osam takmi~ara, {to je za ove mlade kara-

tiste izuzetan uspeh.

Odlazak u Veneciju karatistima su

omogu}ili roditeqi dece i sponzori,

Grad ^a~ak, Telekom i ~a~anske firme

“Miveks” i Balesta”.

^lanice ^a~ka Aleksandra Ili} i An-

|ela \urovi} su zajedno sa Marijom Pau-

novi}, KK Nemawa, kao kata tim osvojile

bronzu i pehar. Na turniru je nastupila i

Zorana Koji}, trener KK Nemawa. Ona je

vodila reprezentaciju i sudila takmi~e-

wa. Z. J.

Profesor Aleksandar Stefanovi},

sportski novinar i predsednik

Udru`ewa sportskih novinara Mo-

ravi~kog okruga, donirao je ~etiri lopte iz-

dvojenom odeqewu Osnovne {kole “22. decem-

bar” u Gorwoj Trep~i. Umesto nekada{wih

pohabanih, u~enici ni`ih razreda sada ima-

ju potpuno nove lopte za fudbal, odbojku, ko-

{arku i rukomet. [ta je deci bilo neophod-

no, profesor Stefanovi} je slu~ajno zapa-

zio. Nedavno je boravio u Gorwoj Trep~i, gde

je u blizini {kole sreo nekada{wu u~enicu

i studentkiwu Veru Joksimovi}. Sada u~ite-

qica u {koli “22. decembar”, Vera je bila u

dru{tvu koleginice Vesne Stojanovi}. Ali,

wih dve se nisu `alile i molile za pomo}.

- Iznenada sam u {kolskom dvori{tu za-

pazio dve pocepane lopte za ko{arku i fud-

bal. Od tada mi je stalno bilo na umu da mo-

ram nekako da pomognem ovoj deci - ka`e Ste-

fanovi}.

Za mnoge kupovina fudbalskih, ko{arka-

{kih ili odbojka{kih lopti nije veliki iz-

datak, ali se retko ko odlu~i da ovako ne{to

uradi. Uz to, profesor Stefanovi} potvr|u-

je da motivacija dece da se bave sportom i

razvoj {kolskog sporta za wega nisu samo

prazne pri~e. Z. J.

ATLETIKA TENIS

MILORAD OSTVARIO NORMU

ZA SVETSKO PRVENSTVO

JANA TRE]A U CRNOJ GORI

[KOLA U GORWOJ TREP^I DOBILA NOVE LOPTE

PRAVA MOTIVACIJA ZA SPORT

ODR@AN PETI MEMORIJAL ZA CUNETA I TOKA

ZVEZDA NAJBOQA EKIPA

^A^ANI USPE[NI NA EVROPSKOM PRVENSTVU U KARATEU

KONKURENCIJA I ZA EVROPU

KK ^a~ak sa Marijom Paunovi} (~etvrta s leva)

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 33SPORT

Skup u~esnika je u nedequ, u 9.30 sati, na

Gradskom trgu, a polazak pola sata

kasnije. Okrepna stanica za u~esnike je po-

sle 12 kilometara u Miokovcima, kod

preduze}a “Domis”, a ciq kod crkve u Ko-

{tuni}ima.

U Ko{tuni}ima biciklisti }e voziti

MTB - brdsku trku od tri i po i MTB vo-

`wu po prirodi na stazi od osam i po ki-

lometara. Oproba}e se i na poligonu

spretnosti i u dru{tvenim igrama.

Na “Biciklijadi” mogu u~estvovati sve

generacije od “7 do 77” godina. Jedini

uslov je da u~esnici imaju bicikl i `equ

da provedu rekreativni dan u prirodi.

Za sve u~esnike je obezbe|en i ru~ak. Po-

vratak za ^a~ak je oko 15 ~asova.

Biciklijadu organizuju BK Borac i re-

kreativna sekcija kluba. U slu~aju ki{e

manifestacija se odla`e za sedam dana Z. J.

Evropsko prvenstvo Specijalne

Olimpijade u odbojci ove godine }e

biti odr`ano u Istambulu od 19. do

23. juna. Na wemu }e u konkurenciji 10 re-

prezentacija nastupiti i najboqa selek-

cija Srbije, ali za razliku od prethodnih

godina turnir se organizuje u takozvanom

inkluzivnom sportu, odnosno pored tak-

mi~ara sa hendikepom nastupi}e i u~eni-

ci iz redovnih {kola.

^lanovi odbojka{ke reprezentacije

na{e zemqe pripreme }e obaviti od 26. do

31. maja u Brze}i. Pored |aka iz [kole za

osnovno i sredwe obrazovawe “1. novem-

bar” Nikole A{anina, \or|a Gli{ovi}a,

Sa{e Mutapovi}a, Dejana Cveti}a i Fi-

lipa Paunovi}a, na Kopaoniku }e se pri-

premati i u~enici Ekonomske {kole Ne-

mawa ]endi}, Luka Lukovi}, Nikola Jo-

vi}evi}, Rado{ Zari} i Stefan Maksimo-

vi}. Sa odbojak{ima }e raditi profesori

Milorad \ondri} i Dragan Tomi}.

Posle nastupa na Evropskom prvenstvu

Specijalne Olimpijade u Turskoj, na{a

reprezentacija }e otputovati u Var{avu,

gde }e braniti boje Srbije na me|unarod-

nom turniru u odbojci na pesku od 4. do 8.

jula.

Utakmicu ~etvrtog

kola Prve srpske

lige ~a~anski An-

|eoski ratnici u nedequ

igraju sa Piratima iz Ze-

muna. Utakmica je u 15 ~a-

sova na BIP-ovom stadio-

nu. Namera ^a~ana je da

prekinu gubitni~ku seriju,

jer su u prethodnim kolima

jednom pobedili i dva puta

izgubili.

- Izgubili smo posled-

we dve utakmice i vi{e ne-

mamo {ansi da u|emo u Su-

per ligu. Za Zemunce smo se

spremali koliko smo mo-

gli. Ulazimo u me~ opu-

{teno, ali naravno sa im-

perativom pobede, kao pra-

vi ratnici - najavquje Mi-

lo{ Lomovi}, defanzivni

end Ratnika.

- Ho}emo da pobedimo u

posledwoj utakmici na

svom terenu. Ona je i pri-

lika za mlade igra~e da se

poka`u, jer od wih o~ekuje-

mo da budu nosioci igre u

juniorskoj ligi. Ako bude-

mo odlu~no u{li u utakmi-

cu, primenimo taktiku

trenera i odigramo isto

kao i drugo poluvreme u

Mladenovcu, siguran sam u

pobedu - ka`e Radivoje Ja-

wi}, ofanzivni tekl Rat-

nika. Z. J.

Prvi alpinisti~ki tabor, koji je

okupio i peto~lanu ekipu ~a~an-

skog Kluba ekstremnih sportova

Armadiqo, odr`an je nedavno u Gorwa~-

koj klisuri nedaleko od Petrovca na

Mlavi. Tabor “Gorwak 2013”, sa vi{e od

50 u~esnika, postao je jedan od najbrojni-

jih u istoriji srpskog alpinizma.

U pewa~kom pogledu najzahtevnija je

bila stena Malog vulkana, visoka 100 me-

tara i vrlo {irokog rasprostrawewa.

Stena je kre~wa~kog tipa i razli~itog

kvaliteta. Sezona pewawa na Mali vul-

kan traje od po~etka prole}a do kasne jese-

ni. Akcija je uspe{no izvedena, dva ~lana

Armadiqa osvojili su {est smerova, me|u

kojima je bio i prvenstveni, najve}i iza-

zov u alpinizmu.

Osim pewa~kih izazova odr`ana su i

predavawa iz prve pomo}i, bezbednosti u

pewawu i izradi skica ispewanih smero-

va.

Tabor u Gorwa~koj klisuru organizo-

vali su Alpinisti~ki odsek Po`arevca i

Komisija za alpinizam Planinarskog sa-

veza Srbije.

Armadiqo se sprema i za odlazak na

Alpe. ^lanovi kluba bi trebalo da osvoje

najzahtevnije i najve}e vrhove Francuske,

[vajcarske i Italije.

U NEDEQU „BICIKLIJADA“

OD ^A^KA

DO KO[TUNI]A

AMERI^KI FUDBAL

ALPINIZAM

RATNICI PROTIV PIRATA

PO^IWU PRIPREME ZA EVROPSKO PRVENSTVO

SPECIJALNE OLIMPIJADE U ODBOJCI

^A^ANI BRANE BOJE SRBIJE

POSLE GORWAKA, ALPI

U22. kolu Okru~ne lige petli}a Or-

lovac je kod ku}e sa 3:0 pobedio Gu-

~u. Kako odavno nije vi|en tako lep

fudbal, najve}a zasluga pripada trenerima

oba tima Stjepanu Katani}u i Marku Mar-

kovi}u.

Orlovac je prvu {ansu imao ve} u tre-

}em minutu, ali je Nikoli} {utirao iznad

gola. Doma}i su uspeli da slome otpor go-

stiju tek u 26. minutu. Posle gre{ke kapi-

tena Tadi}a, najspretni-

ji u {esnaestercu bio je

Luka Da~ovi}. Orlovac

je mogao da duplira pred-

nost samo dva minuta ka-

snije, ali posle udarca

iz ugla, Desivojevi} {u-

tira pored gola Bo`ani-

}a. Prednost pove}ava

^ani}, a kona~nih 3:0

postavio je Vu~i}evi}.

Dru{tvo srpsko - gr~kog prijateqstva ^a~ak - Katerini i klub “Deci s quba-

vqu” u subotu, 25. maja u 18 sati, u Ivkovi}a ku}i kod Gradskog parka, orga-

nizuju zanimqivu sportsku manifestaciju, {ahovski me~-simultanku izme|u

velemajstora Stanimira Cana Nikoli}a i nekolicine ~a~anskih pasioniranih {a-

hista. Simultanka }e biti odigrana na vi{e od 20 tabli, a planirano je da ovom pri-

likom Nikoli}u bude uru~eno Blagodarje, kao priznawa za doprinos razvoju drevne

igre na 64 crno-bela poqa. Na ovaj na~in organizatori `ele da uka`u du`nu pa`wu

jednom od ~etiri {ahovska velemajstora ponikla u na{em gradu, ~oveku koji je imao

zna~ajnu ulogu i u privredi na{eg grada, kao direktor TURO “Morava” i JIK ban-

ke.

OKRU@NA LIGA PETLI]A

U ^AST CANU NIKOLI]U

ORLOVAC SLAVIO

PROTIV GU^E

23. KOLO

Junior soker - Srpski orlovi

1:0

Borac 2 - ^a~ak 94 1:2

Takovo - Borac 1 0:12

Mladost radost - Javor 3:0

[umadija - Metalac, odlo`e-

no

TABELA

1. Mladost radost 52

2. Metalac 50

3. Borac 1 49

4. Orlovac 48

5. Borac 2 32

6. Javor 31

7. Gu~a 26

8. ^a~ak 94 23

9. Junior soker 22

10. Mladost Lu~ani16

11. Srpski orlovi 11

12. Takovo 3

13. [umadija Br|ani 0

ZANIMQIVA [AHOVSKA MANIFESTACIJA U IVKOVI]A KU]I

34 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEOGLASI

Na osnovu ~lana 19. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sred-

stava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013,

2/2013 i 7/2013),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI POZIV

ZA DODELU NOV^ANE NAGRADE ZA POSTIGNUTE

SPORTSKE REZULTATE I DOPRINOS RAZVOJU SPORTA

1. Predmet ovog konkursa je dodela nov~anih nagrada sportskim organizacija-

ma, mladim talentima i istaknutim sportistima za postignute sportske rezultate

i doprinos razvoju sporta.

2. Pravo na dodelu nagrada imaju:

1) Sportske organizacije koje osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnom

prvenstvu organizovanom od strane nacionalnog granskog sportskog saveza preko

koga se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji;

2) U~enici i studenti (mladi talenti) koji osvoje jedno od prva tri mesta na

nacionalnom prvenstvu organizovanom od strane nacionalnog granskog sportskog

saveza preko koga se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji,

odnosno osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnom nivou takmi~ewa u oblasti

{kolskog sporta;

3) Lica (istaknuti sportisti) koja kao reprezentativci Republike Srbije

u~estvuju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, [ahovskoj olimpija-

di, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim i paraolimpijskim sport-

skim disciplinama, ili budu u~esnici DEJVIS Kup-a ili FED Kup-a Me|unaro-

dne teniske federacije, odnosno u teku}oj godini ostvare plasman u prvih 1000

tenisera na ATP i WTA rang listi.

3. Osnovni uslovi za dodelu nagrada su:

- da je sedi{te sportske organizacije na teritoriji Grada,

- da je sportska organizacija osnovana u skladu sa propisima kojim je ure|eno

weno osnivawe;

- da mladi talenti i istaknuti sportisti imaju prebivali{te na teritoriji

grada ^a~ka, najmawe godinu dana pre sticawa uslova za dodelu nagrade.

4. Izuzetno, nagrada se mo`e dodeliti i istaknutim sportistima koji nemaju

prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka, a ~ije je mesto ro|ewa na teritoriji

grada ^a~ka.

5. Nov~ana nagrada se dodequje jednom godi{we za postignute rezultate u 2013.

godini.

6. Izuzetno, nov~ana nagrada se mo`e dodeliti i mladim talentima za

postignute rezultate u periodu 1. septembar - 31. decembar 2012. godine, pod

uslovom da nisu ostvarili to pravo u prethodnoj godini.

7. Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas" i traje do

kraja 2013. godine.

8. Prijavni obrazac se mo`e preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka,

na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (Prijava i Pravilnik).

9. Prijave dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Komisija za sport, ul.

@upana Stracimira broj 2.

PREDSEDNIK

GRADSKOG VE]A

mr Vojislav Ili}

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sred-

stava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013,

2/2013 i 7/2013),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA

KOJIMA SE OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI

SPORTA NA TERITORIJI GRADA

^A^KA U 2013. GODINI

1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava sportskim organizacijama za

realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na ter-

itoriji grada ^a~ka u 2013. godini.

2. Pravo na dodelu sredstava sportske organizacije mogu ostvariti za:

1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqe-

wa gra|ana sportom, posebno dece, omladine, `ena i osoba sa invaliditetom;

2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad ^a~ak;

3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog

rada sa wima;

4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada ^a~ka u klupskim

takmi~ewima;

5) pred{kolski i {kolski sport;

6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad

^a~ak;

7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udru`ewa,

granskih i teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada ^a~ak od

posebnog zna~aja grad ^a~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od

zna~aja za grad ^a~ak koja je kategorija sportske grane, koliko sportista okupqa,

u kojoj meri se unapre|uje stru~ni rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organi-

zacija u~estvuje i u kojoj meri se pove}ava obuhvat bavqewa gra|ana sportom;

8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportsko-

zdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping

obrazovawe;

9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno

perspektivnih sportista;

10) spre~avawe negativnih pojava u sportu;

11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esni-

ka u sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim

aktivnostima i delatnostima;

12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih

informacija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na ter-

itoriji grada ^a~ka, istra`iva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih pub-

likacija;

13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada

^a~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i

vrhunskih sportista;

14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u

javnoj svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i

dodelu termina za trenirawe u~esnicima u sistemu sporta;

3. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma:

- ranga takmi~ewa;

- postignutih rezultata;

- broja takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa;

- tro{kova takmi~ewa.

4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su:

- da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada,

- da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno

wegovo osnivawe;

- da se Program realizuje na teritoriji Grada.

5. Pravo na dodelu sredstava nemaju sportske organizacije kojima su sredstva

za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na

teritoriji grada ^a~ka u 2013. godini ve} dodeqena.

6. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici

Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (pri-

java, smernice i Pravilnik).

7. Konkurs je otvoren 8 (osam) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski

glas".

8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e

grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE

OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS".

PREDSEDNIK

GRADSKOG VE]A

mr Vojislav Ili}

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29.stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA

NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA

NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, donela je re{ewe broj 501-28/13-IV -

2-01 kojim je utvr|eno da investitor DRU[TVO SA OGRANI^ENOM ODGOV-

ORNO[]U ZA PROIZVODWU, TRGOVINU I USLUGE DALMAS ^A^AK, nije

du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu postrojewa za

{tampu i formirawe ambala`e od papira i kartona na k.p. br. 25/11 K.O. Atenica,

u ulici 56. br. 2, teritorija grada ^a~ka.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi

se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 35MARKETING

marketing 032/342-276

36 PETAK 24. MAJ 2013. GODINESAOBRA]AJ

U na{oj zemqi i daqe

postoji mit da je kli-

ma u automobilu

{tetna po zdravqe. To

je zbog neredovnog

dezinfikovawa klime

i pravqewa velike

razlike u temperatu-

ri, jer mnogi gre{e i

misle da je apsolutno

nebitno kolika je

spoqna temperatura

vazduha. Ve}a razlika

od 5, 6 °C, u putni~kom

prostoru vozila u od-

nosu na spoqnu tempe-

raturu, proizvodi

svojevrsni {ok na

qudski organizam.

Za{to auto klima

ne radi dobro

Voza~i naj~e{}e prime-

}uju simptome kao {to su da

iz klime uop{te ne izlazi

hladan vazduh, izlazi pre-

vi{e hladnog vazduha ili

izlazi nedovoqno hladnog

vazduha, auto klima ne hla-

di ili hladi neefikasno.

Naj~e{}i problem auto

klime je nedostatak gasa u

sistemu. Nedostatak gasa

voza~ }e primetiti tako

{to }e klima hladiti nee-

fikasno ili ne}e uop{te.

Iste simptome mo`e iza-

zvati i zaprqan filter ka-

bine ili zapu{ena ventila-

cija. U tom slu~aju je po-

trebno promeniti filter

kabine, odnosno o~istiti

sistem ventilacije, jer se

de{ava da je li{}e i pr-

qav{tina zapu{e. Isti

problem mo`e biti izazvan

jo{ i nekim drugim elek-

tri~nim problemom, neis-

pravnim kompresorom kli-

me ili ekspanzionim venti-

lom. U tom slu~aju se prepo-

ru~uje poseta auto - elek-

tri~aru .

Mo`e se desiti da je

kvar auto klime sasvim ba-

nalan, kao kada, na primer,

pregori neki osigura~. U

tom slu~aju, klima ne funk-

cioni{e uop{te. Isti

simptom }e izazvati i neis-

pravno kva~ilo kompresora

klime.

U slu~aju da je do{lo do

problema u distribuciji

(usmeravawu) vazduha, desi-

}e se da uop{te nema hlad-

nog vazduha, ili da ga ima

previ{e. Do slabijeg hla|e-

wa u kabini mo`e do}i u

slu~aju kvara klapne za re-

cirkulaciju vazduha, ili-

ventilatora kabine. Isti

simptom se mo`e pojaviti i

ako otka`e ventilator

hladwaka. U tom slu~aju,

dolazi do pove}awa tempe-

rature i pritiska u siste-

mu, pa presostat reaguje i

iskqu~uje kompresor.

Auto klima je jako kom-

pleksan sistem, tako da je

jako te{ko precizno utvr-

diti uzrok kvara. U najve-

}em broju slu~ajeva potreb-

ni su ure|aji za dijagnosti-

kovawe kvarova, koje pose-

duju ovla{}eni i boqe

opremqeni servisi. Ipak,

neke od kvarova auto klime

mo`ete popraviti sami.

Proverite klima

ure|aj u

va{em automobilu

na vreme

Nemojte ~ekati letwe

vru}ine da biste proverili

klimu, nego je isprobajte na

prole}e. To }e vam dati do-

voqno vremena da otkloni-

te eventualne nedostatke.

Ukqu~ite klimu pritiskom

na dugme A/C, isprobajte da

li dovoqno hladi, da li

ventilator “duva” na svim

brzinama…

Za pravilno funkcioni-

sawe klima ure|aja u vozi-

lu, najva`nija je redovna za-

mena filtera klime (ovaj

filter se ~esto naziva i

filterom kabine, odnosno

polenskim filterom). Wi-

hova redovna zamena bitna

je i zbog toga {to se u siste-

mu klima ure|aja skupqaju

bakterije. Proizvo|a~ sva-

kog vozila je predvideo ser-

visni interval zamene fil-

tera klime. On obi~no iz-

nosi od 10 do 15.000 kilo-

metara.

Dopunite gas u

klima ure|aju

Ako je klima ukqu~ena,

ali slabo hladi, nejvero-

vatnije je u pitawu nedo-

voqna koli~ina gasa u si-

stemu. Vremenom mogu na-

stati mikro o{te}ewa na

cevima i spojevima, tako da

gas mo`e vremenom cureti.

Nedostatak gasa se naj~e-

{}e manifestuje na taj na-

~in {to se kompresor star-

tuje, ali vazduh koji izlazi

iz ventilacionih otvora

nije hladan. U slu~ajevima

kada u sistemu nedostaje ve-

lika koli~ina gasa, kom-

presor se ne}e ni ukqu~iti.

Pri tom, neophodno je pro-

veriti da li postoji mesto

gde gas curi i problem ot-

kloniti. Normalno je da se

gas u klima ure|aju mora do-

puniti posle ~etiri godine

od dana proizvodwe auto-

mobila, pa ponovo na svake

dve, tri godine.

Redovno koristite

klima ure|aj

Ako `elite da produ`i-

te radni vek klima ure|aja u

va{em vozilu, povremeno ga

ukqu~ite. Na taj na~in }e

uqe, koje je pome{ano sa ga-

som podmazati kompresor i

poboq{ati zaptivawe spo-

jeva i mikro o{te}ewa na

crevima. Preporuka je da

klimu ukqu~ujete bar jed-

nom nedeqno, ~ak i kada na-

poqu nije toplo.

Nekoliko minuta pre ne-

go {to ugasite automobil,

iskqu~ite klima ure|aj,

ali ostavite ukqu~enu ven-

tilaciju. Tokom rada klima

ure|aja, stvara se vlaga na

ispariva~u, {to u velikoj

meri pogoduje razvoju bak-

terija, mikro-organizama,

bu|i...

Ako se neprijatni miri-

si iz klime ipak pojave,

neophodno je da dezinfiku-

jete sistem. Na tr`i{tu po-

stoji veliki broj preparata

za tu namenu. Naj~e{}i su

oni u obliku spreja i u ob-

liku pene. Ako mirisi ne

nestanu i posle upotrebe

sredstva, morate posetiti

neki od auto klima servisa.

Odmah reagujte na

promene u radu klime

U slu~aju da se javi bilo

kakva promena u radu klima

ure|aja u va{em automobi-

lu, nemojte je zanemarivati.

[to pre posetite neki od

servisa auto klima.

Barica vode ispod auto-

mobila dok je ukqu~en kli-

ma ure|aj nije problem. To

je sasvim normalna pojava.

Kondenzovana vlaga se po-

mo}u cevi odvodi sa ispa-

riva~a.

Barica vode u autu se mo-

`e vrlo lako re{iti. De-

{ava se da se cev koja odvo-

di vlagu sa ispariva~a za-

pu{i, pa se vlaga zadr`ava

na ispariva~u i na kraju

ulazi u kabinu. Naj~e{}e se

skupqa ispod tepiha na su-

voza~evoj strani.

Po ulasku

u automobil

^im startujete automo-

bil, ukqu~ite klima ure|aj.

Potom otvorite sve prozo-

re, podesite uvla~ewe

spoqnog vazduha, tempera-

turu podesite na minimal-

nu, ventilator podesite ta-

ko da duva najve}om brzi-

nom, a vazduh usmerite tako

da duva najja~e na otvorima

na instrument tabli koji su

najbli`e prozorima.

Na taj na~in }ete istera-

ti vreo vazduh koji se naku-

pio unutar automobila za

vreme dok je automobil sta-

jao. To je najefikasniji na-

~in za brzo rashla|ivawe

kabine automobila.

Kada krenete, trebalo bi

da zatvorite prozore, pode-

site recirkulaciju vazduha,

smawite brzinu duvawa

ventilatora,

podesite odgovaraju}u

temperaturu i vodite ra~u-

na da temperatura u automo-

bilu nije mnogo ni`a nego

spoqna.

Savet za bezbednost saobra}aja raspisuje

JAVNI POZIV

1. Predmet ovog javnog poziva je dodela sredstava opredeqenih za medijsko

pra}ewe aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobra}aja, a u skladu sa Programom

kori{}ewa sredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevi-

ma na teritoriji grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl. list grada ^a~ka broj 1/2013 i

11/2013).

2. Sredstva se dodequju za realizaciju projekata iz oblasti bezbednosti

saobra}aja, i to: izrada i emitovawe radio i televizijskih priloga i emisija,

reklamnih spotova, izrada novinskih ~lanaka i sadr`aja na internet portalima, a

~iji je ciq unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima.

3. Osnovni kriterijumi za dodelu sredstava su:

- zna~aj projekta za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima,

- dosada{we iskustvo podnosioca projekta.

3. Javni poziv je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski

glas".

4. Predloge projekata dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Savet za

bezbednost saobra}aja, ul. @upana Stracimira broj 2.

SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

GRADA ^A^KA

SVE O AUTO KLIMI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 35MARKETING

marketing 032/342-276

38 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEOGLASI

Centar za kulturu i sport

op{tine Lu~ani u Gu~i

Na osnovu Odluke Upravnog odbora Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u

Gu~i broj od 9-95 od 22.05.2013.godine

CENTAR ZA KULTURU I SPORT OP[TINE LU^ANI U GU^I

objavquje

OGLAS - POZIV ZA PODNO[EWE PONUDA

RADI ZAKQU^EWA

UGOVORA O ZAKUPU MOTELA "AS" I KIOSKA NA BAZENU

1. Predmet ugovora o zakupu su objekti vlasni{tvo Centra i to: motel "AS", koji

se nalazi u Gu~i, sa svom prate}om opremom, posteje}im inventarom i drugim stvari-

ma koje se nalaze u istom u vreme zakqu~ewa ugovora, i maloprodajnog objekta - kios-

ka, koji se nalazi na bazenu neposredno do motela, u vreme sezone rada bazena.

2. Ugovor o zakupu predmetnih nepokretnosti zakqu~uje se na period od 5 godina

po~ev od dana zakqu~ewa ugovora.

3. Po~etni iznos mese~ne zakupnine iznosi 500 evra u dinarskoj protivvrednosti

po sredwem kursu NBS-a na dan uplate zakupnine.

4. Izbor zakupca izvr{i}e se iskqu~ivo na osnovu najve}eg ponu|enog iznosa

mese~ne zakupnine uz obavezno ispuwewe odgovaraju}ih uslova iz ta~ke 3 oglasa.

5. Ponude se podnose pismeno u zatvorenim kovertama u roku od 8 dana od dana

objavqivawa poziva u ovom listu, na adresu Centra za kulturu i sport op{tine

Lu~ani u Gu~i - Trg slobode bb, 32230 Gu~a, sa naznakom "PONUDA ZA

ZAKQU^EWE UGOVORA O ZAKUPU".

6. Uz ponudu se prila`e slede}a dokumentacija:

- izvod iz registra nadle`nog organa da je ponu|a~ registrovan, odnosno upisan u

odgovaraju}i registar

- potvrda nadle`nog suda da ponu|a~ i wegov zakonski zastupnik nisu osu|ivani

za neko od krivi~nih dela kao ~lanovi organizovane kriminalne grupe, da nisu

osu|ivani za krivi~na dela protiv privrede, krivi~na dela protiv `ivotne sredine,

krivi~no delo primawa ili davawa mita, krivi~no delo prevare

- potvrda nadle`nog suda ili nadle`nog organa za registraciju privrednih sub-

jekata da ponu|a~u nije izre~ena mera zabrane obavqawa delatnosti koja je na snazi

u vreme objavqivawa ponude

- potvrda nadle`nog poreskog organa i organa za obavezno socijalno osigurawe da

je ponu|a~ izmirio dospele poreze i doprinose i druge javne da`bine u skladu sa

propisima Republike Srbije ili potvrda nadle`nog organa da se ponu|a~ nalazi u

postupku privatizacije

- va`e}a dozvola za obavqawe odgovaraju}e uslu`ne delatnosti koja je u vezi sa

predmetom Ugovora o zakupu

- izvod iz APR-a kojim se potr|uje da se ponu|a~ u posledwih 6 meseci, koji preth-

ode zakqu~ewu Ugovora o zakupu, ne nalazi u blokadi.

7. Zakupac je obavezan da u vreme trajawa Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i

pru`a usluge organizatorima Sabora po predsaborskim cenama u skladu sa cen-

ovnikom koji se utvr|uje 15 dana pre dana po~etka Sabora.

8. Informacije u vezi sa podno{ewem ponuda mogu se dobiti na broj 032/854-110

svakog radnog dana od 7 do 15 ~asova.

Centar za kulturu i sport

op{tine Lu~ani u Gu~i

Adam Tadi}, direktor

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE

POSLOVE GRADA ^A^KA

@upana Stracimira br. 2

Objavquje

OGLAS

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA NA

ODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE

POSLOVE

Slu`ba obezbe|ewa odr`avawa i pomo}no tehni~kih poslova

1. Jedan izvr{ilac radi osposobqavawa za poslove odbrane, protivpo`arne

za{tite i vanrednih situacija iz nadle`nosti lokalne samouprave.

Uslovi: zavr{en fakultet bezbednosti i da ispuwava uslove za rad u organima

lokalne samouprave:

- da je dr`avqanin Republike Srbije;

- da je punoletno;

- da ima op{tu zdravstvenu sposobnost;

- da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est

meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom

organu.

Pripravni~ki sta` traje 12 meseci.

Uz prijavu sa biografijom podnose se slede}a dokumenta u originalu ili overenoj

fotokopiji:

- diploma kojom se dokazuje stru~na sprema;

- uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ( ne starije od {est meseci);

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih ( izdat na osnovu Zakona o mati~nim kwigama

"Slu`beni glasnik RS", br. 20/09);

- uverewe o zdravstvenom stawu ( ne starije od {est meseci);

- uverewe Policijske uprave da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu

kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za

obavqawe poslova u dr`avnom organu ( izdato nakon objavqivawa ovog oglasa);

Prijave uz koje nisu prilo`eni svi tra`eni dokazi u originalu ili fotokopiji

overenoj u sudu ili gradskoj, odnosno op{tinskoj upravi, kao i nepotpune, neuredne i

neblagovremene prijave, ne}e se razmatrati.

Adresa na koju se podnose prijave: Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove

grada ^a~ka, ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 2, sa naznakom "Za oglas"

Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/309- 005

Akcionarsko dru{tvo za trgovinu i usluge "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice,

Ul. Branislava Nu{i}a br. 14, u ste~ajnom postupku St.br. 296/12, koji se vodi pred

Privrednim sudom u ^a~ku, preko ste~ajnog upravnika Agencije za privatizaciju iz

Beograda, objavquje slede}i:

OGLAS ZA IZDAVAWE IMOVINE U ZAKUP

Ogla{ava se prikupqawe pisanih ponuda za izdavawe u zakup slede}eg objekta:

Objekat se izdaje u zakup na period od tri meseca sa mogu}no{}u produ`ewa ugov-

ora, a najdu`e do prodaje istog u ste~ajnom postupku nad zakupodavcem. Ukoliko

imovina koja je predmet zakupa, za vreme trajawa zakupa, bude prodata u postupku

unov~ewa ste~ajne mase u ste~ajnom postupku koji se vodi nad AD "NOVI DANI" u

ste~aju iz Ivawice, zakupac je du`an da u roku od 8 dana od dana prijema obave{tewa

o prodaji imovine i raskidu ugovora o zakupu, imovinu koja je predmet zakupa preda

zakupodavcu.

Pisane ponude se dostavqaju na slede}u adresu: Agencija za privatizaciju-Centar

za ste~aj, Terazije br. 23, Beograd, sa naznakom na koverti: "Ponuda za zakup imovine

ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju, ne otvarati". Krajwi rok do kada

ponude moraju biti dostavqene je zakqu~no sa 30.5.2013. godine do 16:00 ~asova.

Ponuda mora da bude jasna, nedvosmislena, ~itko ispisana i overena pe~atom i

potpisom ovla{}enog lica. Ponude sa varijantama nisu dozvoqene. Sve ponude se

dostavqaju na srpskom jeziku.

Uslov za u~e{}e na javnom oglasu je uplata depozita u iznosu od 23.000,00 dinara

na teku}i ra~un zakupodavca br. 355-3200183244-79 kod "Vojvo|anske banke" AD, sa

naznakom "uplata depozita za u~e{}e u postupku za izdavawe u zakup imovine

ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice". Dokaz o uplati depozi-

ta mora se dostaviti zakupodavcu zajedno sa ponudom za zakup.

Sa najboqim ponu|a~em zakqu~i}e se ugovor o zakupu, a upla}eni depozit }e

zakupodavac zadr`ati kao garantni depozit u slu~aju da u toku trajawa zakupa zaku-

pac prestane da pla}a zakupninu ili prouzrokuje {tetu na imovini zakupodavca. Po

isteku trajawa zakupa, depozit }e biti vra}en zakupcu pod uslovom da je izmirio sve

obaveze po osnovu ugovora o zakupu. Ostalim ponu|a~ima depozit }e biti vra}en u

roku od 7 dana od dana isteka roka za dostavu ponuda za zakup. Ukoliko najboqi

ponu|a~ ne potpi{e ugovor o zakupu u roku od jednog dana od dana prijema

obave{tewa zakupodavca o izboru za zakupca, isti gubi pravo na povra}aj depozita,

a ugovor }e biti zakqu~en sa slede}im najpovoqnijim ponu|a~em. Ukoliko ni slede}i

najpovoqniji ponu|a~ ne potpi{e ugovor o zakupu u roku od jednog dana od dana pri-

jema obave{tewa zakupodavca o izboru za zakupca, isti gubi pravo na povra}aj

depozita, procedura se ponavqa sa slede}im najpovoqnijim ponu|a~em. Ukoliko ni

jedan od ponu|a~a u ostavqenom roku ne potpi{e ugovor o zakupu, postupak za

izdavawe u zakup imovine ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju iz

Ivawice se obustavqa, a zakupodavac }e zadr`ati sve upla}ene depozite.

Odluka o prihvatawu ponude i potpisivawu ugovora o zakupu bi}e doneta u roku

od dva dana od dana isteka roka za dostavu ponuda za zakup, o ~emu }e biti obave{teni

svi ponu|a~i. Zakupodavac zadr`ava pravo da po prijemu svih ponuda donese odluku

da ni jednog ponu|a~a ne izabere, o ~emu }e se ponu|a~ima dostaviti pisano

obave{tewe. Agencija za privatizaciju

Centar za ste~aj

Poslovni objekat "Maksi 4" - u izgradwi, na k.p. br. 1260/1 KO Prilike, neto

povr{ine 383,40 m2. Katastarska parcela se nalazi uz magistralni put Ivawica-

Po`ega, naseqe Prilike. Predmet zakupa je poslovni objekat "Maksi 4"- u izgradwi

(dozvoqena namena objekta: poslovno-uslu`na delatnost, prodaja prehrambene,

tehni~ke, hemijske, tekstilne robe, servisi za popravku elektroure|aja, projektni

biroi, advokatske kancelarije). Neto povr{ina objekata je 383,40 m2. Objekat je pro-

jektovan kao prizemni, gabarita 12,75 x 24,75 m, kao poslovni objekat trgovinske

delatnosti. Na parceli gde se nalazi predmetni objekat, nalazi se i obezbe|en park-

ing prostor ispred i iza samog objekta, postoji i ulaz za snadbevawe oko zgrade, a

ulaz na parcelu je sa glavne ulice.

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 39OGLASI

GRAD ^A^AK

radi realizacije projekta ''Odr`ivost rada kancelarije romskog koordi-

natora u gradu ^a~ku''

raspisuje

JAVNI POZIV

za anga`ovawe Romskog koordinatora u gradu ^a~ku, za period od 8 mese-

ci, po ugovoru o delu

1. Pravo u~e{}a imaju sva zainteresovana fizi~ka lica koja ispuwavaju

slede}e uslove:

- da je dr`avqanin Republike Srbije (dokazuje se uverewem o dr`avqanstvu),

- da ima op{tu zdravstvenu sposobnost (dostavqaju kandidati koji u|u u u`i

izbor) ,

- da ima najmawe sredwu stru~nu spremu, ~etvrti stepen stru~ne spreme ekonom-

skog, pravnog ili drugog odgovaraju}eg smera (dokazuje se uverewem o zavr{enom

{kolovawu),

- da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe

{est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u

dr`avnom organu ( dokazuje se uverewem izdatim od MUP RS),

- da ima prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka (dokazuje se potvrdom izdatom

od MUP RS PU ^a~ak),

- bliska saradwa i poznavawe problema lokalne romske populacije (za kandi-

date koji u|u u u`i izbor),

- poznavawe programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine (za kandidate

koji u|u u u`i izbor),

- sposobnost i spremnost na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima (za

kandidate koji u|u u u`i izbor) ,

- dobre organizacione sposobnosti (za kandidate koji u|u u u`i izbor)

- kompjuterske ve{tine (MS Office, Internet…) (za kandidate koji u|u u u`i

izbor)

2. Grad ^a~ak ovim putem poziva zainteresovane da dostave ponudu sa biografi-

jom i li~nim referencama (CV) kao i dokazima o ispuwavawu formalnih uslova

iz ta~ke 1. javnog poziva.

3. Usluga koja treba da se realizuje je vr{ewe poslova Romskog koordinatora u

gradu ^a~ku, u skladu sa Projektom - 1 izvr{ilac.

4. Izbor i anga`ovawe izvr{ioca vr{i se na osnovu kvalifikacija. Vreme i

mesto odr`avawa testirawa kandidata koji su ispuwavawem svih formalnih uslo-

va u{li u u`i izbor, bi}e odre|eno naknadno. Testirawe }e obuhvatiti proveru

znawa kandidata iz oblasti poznavawa problema lokalne romske populacije, poz-

navawa programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine, proveru organiza-

cionih sposobnosti, sposobnosti i spremnosti na intenzivnu saradwu i komu-

nikaciju sa qudima, kompjuterskih ve{tina. Testirawe kandidata iz navedenih

oblasti }e vr{iti Komisija za stru~nu ocenu i vrednovawe ponuda za javnu

nabavku usluge anga`ovawa Romskog koordinatora u gradu ^a~ku.

5. Sve dodatne informacije pre podono{ewa tra`ene dokumentacije, mo`ete

dobiti u Slu`bi za javne nabavke, Gradske uprave grada ^a~ka, na telefon 032-344-

169, ili od dr Vlajisava Papi}a, rukovodioca Projekta, na telefon 032-309-019

6. Rok za dostavqawe ponuda je 03. jun 2013. godine do 12 ~asova. Otvarawe ponu-

da obavi}e se istog dana u 13,00 ~asova u prostorijama Gradske uprave.

7. Ponudu dostaviti u zatvorenoj koverti neposredno na pisarnicu ({alter 8

ili 9) Gradske uprave grada ^a~ka, ili po{tom na adresu Grad ^a~ak, 32000 ^a~ak,

ul. @upana Stracimira br.2, sa naznakom ''Ponuda za Romskog koordinatora - NE

OTVARAJ''. Na pole|ini koverte nazna~iti ime, prezime, adresu i broj telefona

za kontakt.

Oglas za prijem u radni odnos u Slu`bu za buxetsku inspekciju grada ^a~ka i

Slu`bu za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka

GRADONA^ELNIK GRADA ^A^KA

@upana Stracimira br. 2

Objavquje

OGLAS

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO VREME:

1) U SLU@BU ZA BUXETSKU INSPEKCIJU GRADA ^A^KA

1. Na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju

Uslovi:

- Stru~na sprema:

Visoko obrazovawe na studijama drugog stepena u oblasti ekonomskih nauka

(diplomske akademske studije - master ekonomista, specijalisti~ke akademske studi-

je, specijalisti~ke strukovne studije - specijalista ekonomista), odnosno na osnovn-

im studijama u trajawu najmawe ~etiri godine - diplomirani ekonomista.

- Radno iskustvo :

pet godina na poslovima interne kontrole, finansijske kontrole ili ra~unovod-

stveno - finansijskim poslovima.

2) U SLU@BU ZA INTERNU REVIZIJU KORISNIKA BUXETSKIH

SREDSTAVA GRADA ^A^KA

1. Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada

^a~ka

Uslovi:

- Stru~na sprema :

Visoko obrazovawe na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije -

master , specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije - ),

odnosno na osnovnim studijama u trajawu najmawe ~etiri godine.

- Radno iskustvo:

Najmawe sedam godina iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finan-

sijske kontrole ili ra~unovodstveno - finansijskim poslovima i

- Polo`en ispit za ovla{}enog revizora u javnom sektoru.

U radni odnos mo`e se primiti i lice koje nema polo`en ispit za ovla{}enog

internog revizora u javnom sektoru pod uslovom da podnese prijavu za obuku za sti-

cawe zvawa ovla{}eni interni revizor u javnom sektoru u roku od {est meseci od

dana raspore|ivawa na radno mesto i polo`i ispit ovla{}enog internog revizora .

Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka

ne mo`e biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovode}im

ovla{}ewima u oblasti finansijskog upravqawa kod korisnika buxetskih sredstava

grada ^a~ka u posledwe tri godine.

Pored posebnih uslova propisanih za radno mesto na~elnika Slu`be za buxetsku

inspekciju (ta~ka 1) i radno mesto na~elnika Slu`be za internu reviziju korisnika

buxetskih sredstava grada ^a~ka ( ta~ka 2) ovog oglasa kandidat mora da:

- Ispuwava uslove za rad u organima lokalne samouprave:

- da je dr`avqanin Republike Srbije;

- da je punoletno;

- da ima op{tu zdravstvenu sposobnost;

-da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est

meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u

dr`avnom organu.

Uz prijavu sa biografijom podnose se slede}a dokumenta u originalu ili overenoj

fotokopiji:

- diploma kojom se dokazuje stru~na sprema;

- dokaz o radnom iskustvu na odgovaraju}im poslovima - uverewe-potvrda;

- uverewe o polo`enom dr`avnom stru~nom ispitu;

- uverewe o polo`enom ispitu za ovla{}enog revizora u javnom sektoru ( za radno

mesto na~elnika Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada

^a~ka - ta~ka 2. oglasa);

- uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ( ne starije od {est meseci);

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih ( izdat na osnovu Zakona o mati~nim kwigama

"Slu`beni glasnik RS", br. 20/09);

- uverewe o zdravstvenom stawu ( ne starije od {est meseci);

- uverewe Policijske uprave da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na

bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini

nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu ( izdato nakon objavqivawa

ovog oglasa);

Lice koje podnosi prijavu za oba radna mesta treba da navede uz koju od prijava je

prilo`ilo dokaze o ispuwavawu uslova navedenih u oglasu.

Prijave uz koje nisu prilo`eni svi tra`eni dokazi u originalu ili fotokopiji

overenoj u sudu ili gradskoj, odnosno op{tinskoj upravi, kao i nepotpune, neuredne

i neblagovremene prijave, ne}e se razmatrati.

Adresa na koju se podnose prijave: Gradona~elnik grada ^a~ka, ^a~ak, ul. @upana

Stracimira br. 2, sa naznakom "Za oglas"

Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/309- 005

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potre-

bi procene uticaja na `ivotnu sredinu:glavnog projekta izvedenog

stawa poslovnog objekta investitora "BERRY" Beograd ~ija se

realizacija planira na KP br. 702 KO D.Kravarica na teritori-

ji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju uz zahteva nosioca

projekta,mo`e se izvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u

ulici JA br. 5 u vremenu od 09 do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost

mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na

`ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog

obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena

uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

L u ~ a n i

40 PETAK 24. MAJ 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 45 m2 u Nemawinoj

ulici . Cena 26.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 53 m2, kod Solida,

650 eura po m2. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 37 m2, na 1. spratu u

Beogradu, ulica B. Cvetkovi-

}a. Tel. 064/ 665-3-399

PRODAJEM jednosoban stan

od 42 m2 u ulici Bate Janko-

vi}. Tel. 064/ 288-1-716

PRODAJEM jednosoban stan

od 33 m2, 2. sprat, CG, H. Mo-

rava. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan,

povoqno. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 33 m2 na drugom spratu,

CG, kod Hotel Morave. Cena

25.000 eura. Tel. 224-590,

063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan od

60 m2 na Alvaxinici , lift,

CG, interfon. Povoqno. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan 46

m2 u Nemawinoj ulici , kod

{kole M. Pavlovi} . Tel.

011/ 237-9-031, 061/ 291-6-

355

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave, noviji, sa na-

me{tajem. Cena 25.000 eura.

Tel. 064/317 -1 -701

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, 1. sprat, ulica Nema-

wina. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan na

Alvaxinici, bez posrednika,

2. sprat, ima lift. Tel. 060/

506-5-511

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj. Cena

28.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan 40

m2 u Aveniji 2, CG, lift, te-

rasa. Cena 18.000 eura. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Qubi} keju, sa po-

gledom na Moravu. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan 53

m2 sa gara`om u Beogradu,

ulica Suboti~ka. Tel. 063/

743-5-546

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2 u Aveniji 2. Cena

31.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 64 m2, H. Morava, CG.

Cena 40.000 eura. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM trosoban stan od

80 m2, CG, 1. sprat, ulica

Nemawina 47. Tel. 032/ 372-

131

PRODAJEM trosoban stan ,

povr{ine 76 m2, CG, 2 tera-

se, podrum. Cena 47.000 eu-

ra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift,

kod Merkatora. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan 68

m2 sa CG, u Nemawinoj ulici,

3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2 na Gradskom

{etali{tu. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM ~etvorosoban re-

noviran stan u ^a~ku, Bulevar

Oslobo|ewa. Mogu}a zamena.

Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2 , nov, lift,

centar. Telefon: 063/ 735-0-

260

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, visoko prizemqe, Qubi}

kej. Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM garsoweru od 27

m2 , nova, Svetozara Marko-

vi}a. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru na

Gradskom {etali{tu. Cena do-

govor. Tel. 066/ 366-235

PRODAJEM garsoweru od 29

m2, 3. sprat, nova, lift, CG,

Avenija 2. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica Svetog Save ,1 sprat,

CG. Cena 46.000 eura. Tel.

032/ 348-927

PRODAJEM stan od 35 m2 sa

CG, Qubi}ska. Cena 24.000

eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan kod [ipa-

da od 53 m2, tapija. Mogu}-

nost zamene kroz kredit. Cena

33.000 eura. Tel. 061/ 115-

9-863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM nov stan od 47

m2 na 3. spratu, kod Merkato-

ra. Cena 35.000 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 36 m2,

CG, noviji, lift , u Qubi}skoj

ulici. Cena 22.500 eura. Tel.

063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 61 m2 u

centru grada, u Amixinoj uli-

ci, na 1. spratu. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 43 m2,

ulica Nemawina, CG, 4.

sprat. Cena 28.000 eura. Tel.

228-457

PRODAJEM nov stan od 60

m2 u strogom centru grada,

dvostrano orijentisan, izuzet-

no funkcionalan, kvalitet

gradwe odli~an. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan 27 m2,

Gradsko {etali{te. Cena do-

govor. Tel. 066/ 366- 235

PRODAJEM stan 37 m2, Beo-

grad, [umice, CG, 4. sprat,

ukwi`en. Cena 50.000 eura.

Tel. 061/ 228-8-961

PRODAJEM stan od 47 m2, u

Beogradu, lokacija TC “ Zi-

ra”, lift, CG, nova gradwa,

podzemna gara`a. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM stan 65 m2, 1.

sprat, Hotel Morava. Cena

34.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM nov stan od 70

m2, Kej, CG, lift. Povoqno.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 45 m2.

Cena 28.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM stan 28 m2 kod

Hotel Morave. Cena 18.500

eura. Tel. 348-927, 060/

348-9-270

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat, CG, bez posrednika.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM nov stan od 62

m2, dupleks, centar, useqiv,

CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 42 m2, u

^a~ku, u ulici Bate Jankovi}.

Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2, useqiva. Tel. 032/

345-543

PRODAJEM ku}u kod kamenog

mosta od 60 m2 sa 10 ari

placa, ukwi`ena. Cena

28.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u Gori~ani-

ma, useqiva, sa placem od 50

ari. Cena po dogovoru. Tel.

061/ 188-0-429

PRODAJEM staru ku}u sa 1.5

ari placa u strogom centru

grada. Tel. 063/ 803-3-676

PRODAJEM ku}u 35+13 m2,

1 ar zemqe, u ulici Vojvode

Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.

032/ 228-457

PRODAJEM dve posebne

stambene jedinice / ku}e / od

75 m2 i125 m2 na Alvaxinici

sa placem od 4 ara. Povoqno.

Vredi pogledati. Tel. 063/

843- 0- 214

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-

271

PRODAJEM lokal 30 m2, kod

Solida. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM ku}u u varo{ici

u Kotra`i, sa 2 objekta, 40

ari placa, vo}wakom, {umom

i livadom. Tel.

0033604179475

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, blizu ^a~ka, as-

faltni prilaz. Vredi videti.

Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa

2 ara placa kod Bioskopa

Prag. Tel. 011/ 394-0-872

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, 15 kilometara od ^a~ka.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-

354

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 sa strujom na jezeru u Me-

|uvr{ju, u blizini Plave Ste-

ne. Cena 5.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu na Je-

lici sa 10 ari placa. Cena

6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-

428

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 i 12 m2 pomo}ni objekti

na 20 ari placa u Loznici.

Cena 6.000 eura. Mo`e dogo-

vor. Tel. 063/ 691-761

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U BEOGRA-

DU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM DE-

LU GRADA, ILI MEWAM ZA

STAN U BEOGRADU. TEL: 223-

116 OD 9-18

PRODAJEM stan 32 m2, na 6.

spratu, kod Simpa. Cena

19.800 eura, Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 28 m2, 5.

sprat, Hotel Morava. Cena

16.000 eura. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 34 m2, 5.

sprat, Avenija 1. Cena 22.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 23+20

m2, 5. sprat, Stari

Autoprevoz. Cena 25.000

eura. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 40 m2, 2.

sprat, Kej. Cena 29.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 49 m2, 2.

sprat, Avenija 1. Cena 29.000

eura. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 60 m2, 5.

sprat, Alvaxinica. Cena

38.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 48 m2,

VP, Kej. Cena 31.000 eura.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 41 m2, 4.

sprat, Medicinska {kola.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 43 m2, 2.

sprat, Qubi}ska. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 88 m2,

5. sprat, ulica K.V.Popovi}a.

Cena 62.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM name{tenu garso-

weru, na Qubi} Keju, ulica

Danice Markovi} br. 80. Tel.

032/ 354-285, 063/ 525-888

IZDAJEM name{tenu garso-

weru u Sin|eli}evoj ulici

broj 83/1. Tel. 032/ 700-957,

063/700-0-425

IZDAJEM garsoweru. Tel.

060/ 419-0-348

IZDAJEM sobu sa upotrebom

kuhiwe i kupatila, za dve u~e-

nice. Tel. 060/ 540-4-037

IZDAJEM stan, Bau{i}i kod

Herceg Novog, za letovawe.

Povoqno. Tel. 032/ 341-948,

066/ 346-288

IZDAJEM ve}i broj kancela-

rija , od 10 - 80 m2, u u`em

centru grada, kompletno opre-

mqene. Tel. 063/ 654-653

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2. Tel. 032/ 225-431,

063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban nename-

{ten stan, poseban ulaz, nova

gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332-

671

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan na Gradskom bede-

mu. Tel. 011/ 266-5-938,

063/ 876-4-189

IZDAJEM prazan jednosoban

stan u zgradi u Nemawinoj.

Tel. 063/ 844-2-574

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Beogradu, u blizi-

ni Hotela Srbija. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel.

063/ 844-2-791

IZDAJEM cve}aru prema No-

vom Grobqu, kompletno opre-

mqena.Tel. 373-529, 064/

070-4-155

IZDAJEM lokal od 40 m2, u

strogom centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 u centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 81 m2 u

strogom centru grada u Gor-

wem Milanovcu. Tel. 063/

885-6-610

IZDAJEM poslovni prostor u

centru, od 60 - 120 m2, par-

king. Cena po dogovoru. Tel.

064/ 102-2-759

IZDAVAWE privatnog sme-

{taja - soba, blizu pla`e ,

Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel.

0038230350562,

+38267852878.

IZDAJEM dvoiposoban stan

u Beogradu, Medakovi}, 4.

sprat, bez lifta, CG, telefon,

kablovska. Stan je kompletno

name{ten. Cena 250 eura.

Tel. 063/ 646-357, 063/ 809-

4-524

IZDAJEM stan u u strogom

centru grada , odmah useqiv.

Cena od 130 -150 eura. Tel.

061/ 115-9-863

IZDAJEM noviji dvosoban ,

poluname{ten stan, CG. Tel.

063/ 735-0-260

IZDAJEM name{ten stan kod

Solida. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM u strogom centru

grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM u strogom centru

name{tenu kancelariju, tele-

fon, mokri ~vor, povoqno.

Tel. 064/ 102-2-759, 032/

226-417

KUPUJEM mawi jednosoban

stan, uslov centralno grejawe

i lift, bez posrednika. Tel.

063/ 220-808

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog Parka

u ^a~ku, za odgovaraju}i stan

u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-

791

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

VR[IM usluge mu{ko

`enskog frizirawa, po

najpovoqnijim cenama u

gradu. Zakazivawe na

telefon:

060/ 322-4-355.

Specijalan popust za

maturske frizure

PRODAJEM DVE UGOJE-

NE SVIWE.

TEL. 385-396

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI STAN

OD 0.5-1, NI@E SPRAT-

NOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

SAMAC, PENZIONER,

VSS, STAMBENO I FI-

NANSIJSKI OBEZBE-

\EN, VITALAN, NEPU-

[A^, NE PIJE, @ELI

UPOZNATI @ENU RADI

BRAKA, OKO 60. GODI-

NA. TEL. 069/ 181-7-

446, 817-446

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene

jedinice od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Povoqno.

Mo`e zamena za stan, uz

doplatu.

Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE

DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A

/2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHO-

MOTORNI RAZVOJ.

KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I

RA^UN 160-5700100712245-26

UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 41OGLASI

PLACEVI

PRODAJEM plac od 4 ara

na Suvom Bregu. Tel. 032/

554-9-204

PRODAJEM plac u Qubi}u

od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-

6-439

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{i-

ne 5 ari. Tel. 060/ 600-3-

323

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice

Pqo{ta u Viqu{i. Telefon

064/ 210-9-284

PRODAJEM plac od 10

ari, voda i vajat, kameni

most Trbu{ani. Tel. 060/

754-5-011

PRODAJEM parcelu od

30.64 ari , na putu za Gu~u,

kod Restorana Petrovi}. Na

placu voda i struja. Tel.

032/ 366-163

PRODAJEM plac 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od

10 m2, ima struja i voda.

Postoji mogu}nost i zamene

za auto. Povoqno, cena

1.900 eura. Tel. 063/ 843-

0-214

PRODAJEM plac od 5 ari

uz asfalt / ima struja i vo-

da /, na Topalovom Brdu.

Tel. 374-663, 064/ 335-1-

637

PRODAJEM plac od 25 ari

u Preqini. Tel. 064/ 126-

8-507

PRODAJEM povoqno liva-

du u Rtarima , pored seoskog

puta, povr{ine 40 ari. Tel.

064/ 124-1-806

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, u

Parmencu do puta. Cena po-

voqna. Tel. 064/ 250-7-

493

PRODAJEM zemqu, povr{i-

ne 63 m2, u Prislonici,

Vasovi}a kosa. Tel. 032/

554-9-204

IZDAJEM 2 hektara zemqe

To{in dol u Pridvorici, na

dugogodi{wi zakup, odli~no

za vo}wak. Tel. 556-1-495

RAZNO

PRODAJEM vi{e livenih

radijatora, u pola cene.

Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM ugostiteqsku

prikolicu sa pred{atorom.

Povoqno. Tel. 065/ 411-2-

390

PRODAJEM ~uvalicu za

stoku. Tel. 064/ 238-3-761

PRODAJEM pokretnu pe}

na struju, za pe~ewe prasi-

}a i jagwi}a. Tel. 065/ 411-

2-390

PRODAJEM bojler “Termo

Rad” od 50 l, bojler “ Meta-

lac” od 5 litara, rashladnu

vitrinu staklenu od 100 li-

tara. Tel. 064/ 127-4-512

PRODAJEM zamrziva~ san-

du~ar od 410 litara, po-

voqno. Tel. 062/ 856-0-561

PRODAJEM mini elektri~-

ni {poret, “Slobodin “

elektri~ni {poret i ve{

ma{inu. Tel. 064/ 127-4-

512

PRODAJEM cirkular, mo-

tor trofazni, dizalica na

izduvne gasove. Di`e tri to-

ne. Tel. 064/ 174-2-629

PRODAJEM mawi trofazni

cirkular, metalni. Tel.

064/ 238-3-761

PRODAJEM dva sportska

internet domena cacak.foot-

ball, borac.football. Tel. 060/

558-9-296

PRODAJEM |a~ki radni

sto KOMARAKT. Cena 85

eura. Tel. 061/ 297-9-521

PRODAJEM Zepter vi{e-

namenski profesionalni

ure|aj za brzo ~i{}ewe i

dezinfekciju. Tel. 066/

401-690

PRODAJEM me{alicu za

beton. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan, povoqno.

Tel. 371-685

PRODAJEM kotlove na ~vr-

sto gorivo, ekonomik, kvali-

tet i u{teda ogreva. Li~na

izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao-{poret

za eta`no grejawe Gorewe .

Cena 30.000 dinara. Tel.

060/ 4812144

PRODAJEM povoqno po-

lovnu ve{ ma{inu. Tel.

032/ 712-264, 063/ 614-

586

PRODAJEM dva nova drve-

na prozora sa ukrasnim

lajsnama. Tel. 065/ 216-1-

345

PRODAJEM novu traktor-

sku korpu. Cena 120 eura.

Tel. 066/ 910-9-889

PRODAJEM gume za putni~-

ka vozila- 175/65/14,

155/65/13,165/70/30 ,

155/80/13. Tel. 032/ 334-

218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM komplet karbu-

rator servis, mogu}nost

obuke. Klima Panasonik, ko-

ri{}ena, dobra. Tel. 064/

174-2-629

PRODAJEM balirano seno.

Povoqno. Tel. 032/ 712-

264, 063/ 614-586

PRODAJEM hranu za pse i

ma~ke, mlevena piletina i

junetina, izuzetnog kvalite-

ta. Cena 60 din / kg. Tel.

060/ 536-7-852

PRODAJEM baliranu lu-

cerku, 220 bala. Zvati po-

sle 19 ~asova. Tel. 032/

548-1- 044

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM mesing u {ip-

kama fi 12, 6. kg. Cena 48

E. Mo`e zamena. Tel. 063/

749-4-846

PRODAJEM motor Piaggio

Libertu 125, registrovan,

vlasnik, servisiran. Pose-

duje kofer i vetrobran. Ce-

na 750 eura. Tel. 066/ 352-

044

PRODAJEM motor 4 kw ,

1400 obrtaja u minutu. Tel.

064/ 238-3-761

PRODAJEM ~ehoslova~ki

dres za Vr{aj, predratni.

Tel. 064/ 120-6-572

PRODAJEM prskalicu Mo-

rava, 100 litara, na koli-

cima, nova. Tel. 064/ 120-

6-572

PRODAJEM satelitsku an-

tenu sa motorom i risiver

Strong SRP 1500. Tel. 374-

125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM metalnu ci-

sternu za vodu. Cena 220

eura. Tel. 064/ 238-3-761

PRODAJEM metalnu ci-

sternu za vodu od 2750 li-

tara. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM samohodnu ko-

sa~icu , italijanska, is-

pravna. Tel. 032/ 841-674

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 21.000

eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava. Ce-

na 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura sa

PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 40.000

eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

PRODAJEM stan u

Beogradu, lokacija TC

Zira, od 47 m2, lift, CG,

nova gradwa, podzemna

gara`a. Tel. 063/ 735-0-

260

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 42OGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

PRODAJEM satelitski ta-

wir sa motorom i pozicio-

nerom. Cena 90 E. Tel.

063/749-4-846

PRODAJEM kvalitetnu ~ip-

ku, {irine 5 cm. Tel. 371-

685

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM prenosive dvo-

ri{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM polovan crep,

400 komada, grede i bloko-

ve. Tel. 060/ 418-3-333

POKLAWAM pse , lepo

odgajeni, mali, majka malte-

{ka pudla. Tel. 060/ 680-6-

028, 806-028

KUPUJEM kau~ i fotequ na

rasklapawe. Tel. 064/ 673-

2-969

KUPUJEM polovan fri`i-

der i elektri~ni {poret.

Tel. 064/ 673-2-969

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Opel Vectru

Club 2001. godi{te u per-

fektnom stawu. Tel. 064/

238-3-761

PRODAJEM Mercedes

E250 TDI, 2010. godi{te.

Pre{ao 1000 kilometara.

Cena 31.000 eura. Tel.

064/ 653-1-150

PRODAJEM Z-101, 1984.

godi{te, plin, dobar motor,

nove gume, neregistrovan.

Cena 250 E. Tel. 062/ 891-

3-191

PRODAJEM Fiat scudo, pro-

du`eni, 2002. godi{te. Tel.

063/ 610-777

PRODAJEM Golf 2, regi-

strovan do 2014. godine,

1986. godi{te, u solidnom

stawu. Tel. 064/ 141-1-489

PRODAJEM Opel Astru 97.

godi{te, 1.6, 16 v, regi-

strovanu do novembra 2013,

vlasnik 6. godina, dosta

opreme. Cena dogovor. Tel.

063/ 838-5-970

USLUGE

VR[IM usluge ~i{}ewa

stambenog i kancelarijskog

prostora, vrlo povoqno.

Tel. 032/ 375-585

VR[IM usluge mu{ko -

`enskog frizirawa, po naj-

povoqnijim cenama u gradu.

Zakazivawe na telefon:

060/ 322-4-355. Specija-

lan popust za maturske fri-

zure

VR[IM NADOGRADWU,

oja~avawe i izlivawe nok-

tiju sa kvalitetnim silikon-

skim gelovima. Tel. 064/

353-7-871

VR[IM usluge hladne de-

pilacije, veoma povoqno i

higijenski. Tel. 064/ 353-

7-871

^ASOVI matematike za

osnovce i sredwo{kolce.

Povoqno. Tel. 060/ 558-9-

296

^ASOVI interneta i do-

menske industrije. Mogu}-

nost zarade! Tel. 060/

558-9-296

IZRADA kotlovskih oxaka

od metalnih hilzni. Tel.

066/ 910-9-889, 069/ 870-

5-061

IZRADA ma{inskih ce-

mentnih ko{uqica, izvo|e-

we svih gipsanih radova,

postavqawe zvu~ne, termo i

hidroizolacije. Izvo|ewe

svih vrsta betonskih rado-

va. Tel. 064/ 615-2-763

IZRADA i prodaja trak-

torskih korpi po `eqi. Ce-

na povoqna. Tel. 066/ 910-

9-889, 069/ 870-5-061

USLUGA kompletne insta-

lacije Windows XP/7, sa

svim programima. Tel 061/

165-0-232

USLUGE popravke le|nih

prskalica. Tel. 064/ 120-6-

572

AEROBIK. fitnes, sve vr-

ste ve`bi, anticelulit, vi-

bromasa`er. Cena 1200.00

dinara mese~no. Tel. 063/

656-973

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel.

066/ 910-9-889

NAJPOVOQNIJE kwigo-

vodstvene usluge, jedan me-

sec gratis, osnivawe gratis.

Tel. 064/ 196-4-705

ZAPOSLEWE

POTREBAN posao, ozbiq-

noj `eni u trgovini ili pe-

kari. Tel. 064/503-1-260

POTREBNA frizerka sa

radnim iskustvom. Tel. 064/

218-0-327

POTREBNA frizerka za

rad u frizerskom salo-

nu.Tel. 060/ 092-9-492

FRIZERSKOM SALONU

potrebna u~enica. Tel. 064/

218-0-327

TRA@IM `enu za pomo} u

ku}i. Tel. 727-026, 063/

885-6-610

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 43OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

www.stannekretnine.rs

^ITUQE

SE]AWE

25. 5. 2009 - 25. 5. 2013

MILI] MILOJICA

9. 4. 1955 - 10. 5. 2013

MILE PANTOVI]

Iznenada nas je napustio na{ Mile.

Uspomenu na wega ~uva PORODICA

16036

POSLEDWI POZDRAV

od kolega:

CANA, BELOG, PILETA,

@IKA, MARKA, VEQKA,

MLADENA i BO[KA

KOKIJU

Svetlane Eri},

Mire Vu~i}evi},

Vere Radovanovi}

Miwe Uro{evi}a,

Bo{ka ]alovi}a

i na{eg druga

Neboj{e Vukajlovi}a.

Hvala im i ve~an pomen!

SE]AWE

na dragog i dobrog kom{iju

MOMIRA MINI]A

MO[A

1955 - 2013

Preminula je na{a koleginica

Mirjana Kecovi}

Uvek }e{ ostati na{a mila i nasmejana Mira.

Auto^a~ak ^a~ak

44 PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Povodom 25- godi{wice mature se}amo se svojih profesora:

Vreme prolazi ostaju uspomene, se}awa.

Zauvek te ~uvamo u svojim `ivotima, svojim srcima i

mislima.

TVOJI: SNE@ANA, GORAN i ZORICA

16036

BISA i BRANKO

16038

\ONDRI]

Uspomenu na wih ~uva }erka MIRA, zet RADENKO,

unuke BRATISLAVA i IVANA.

16041

28. 5. 2003

RADOSLAV

6. 5. 2012

NADA

Odeqewe IV/3 Gimnazije u ^a~ku

Generacija 1987 - 1988.

Supruga MILENA, sin MILO[,

}erke MARIJA i SVETLANA sa porodicama.

16037

MOMIRU MINI]U

MO[U

1955 - 2013

iz Trnave

U subotu 25. maja 2013. u 12 ~asova na

Trnavskom grobqu da}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

^ITUQE

DU[KO

KAPLAREVI]

31. 5. 2012 - 31. 5. 2013.

Dana 27. maja 2013. navr{ava se

^ETRDESET DANA

od smrti na{e drage

GEORGINE

GRKOVI]

iz ^a~ka

Pro{lo je [EST MESECI

od kako sa nama nije na{

PE]O

^uvamo ga u se}awu.

Brat PROKO sa porodicom

Mila moja drugarice

GACO

Dana 17. maja 2013.

preminula je na{a draga

Hvala ti majko za sve {to si

u~inila.

Sa qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uva}e

tvoji najmiliji: sin SLOBODAN sa porodicom.

16033

MILENA NOVAKOVI]

iz ^a~ka

18. maja 2013. godine

sahrawen je na{ dragi

STANI[A BRADI]

trgovac iz ^a~ka

Dana 28. maja 2013. navr{avaju se

^ETIRI GODINE

od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi a uspomenu na

dragi lik sa ponosom i qubavqu

~uvaju wegovi najmiliji.

PORODICA OBRADOVI]

16035

RADO[A OBRADOVI]A

26. 5. 2007 - 26. 5. 2013.

S qubavqu i tugom

suprug MARKO i }erka OLGICA

16032

QUBICA MARKOVI]

BUBA

Mama!

Nikada ne}u prona}i dovoqno uzvi{ene, dovoqno qubavqu

ispuwene, dovoqno dobre re~i da ti iska`em svu qubav

i zahvalnost.

Nikada ne}u uspeti da napi{em stihove koji mogu da ti ka`u

hvala dovoqno dobro, ba{ onako kako zaslu`uje{.

Volim te!

Tvoja }erka jedinica

JELENA LECA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 45

@ivot te~e, ni`u se dani lepi

i ru`ni, a se}awe i uspomene, stalno naviru ne

daju}i od zaborava da nadja~a.

Tvoja drugarica ZORICA

16031

Vreme koje je pro{lo nije umawilo

bol i qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu

nosimo.

Otac MILAN, brat MIJAILO,

sestre MIRA, CANA i JASA

sa porodicama.

16030

Pro{la je godina dana, uspomenu na

tebe ~uvaju tvoji:

supruga MITRA i sin BOJAN

sa porodicom.

16026

Uspomenu na wega ~uva}e

PORODICA

16034

U subotu, 25. maja 2013. u 15 ~asova na

^a~anskom grobqu dava}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj dragoj i voqenoj

Tu`ni smo {to nisi sa nama, ali veru-

jemo da sada obitava{ u Carstu Bo`ijem.

TVOJI NAJMILIJI

16040

MARINI

RADISAVQEVI]

^ITUQE

ZDRAVKE

\EDOVI]

Sa tugom i ponosom uspomenu na wih ~uva:

k}erka MLADENKA sa porodicom.

16017

STOJANA B.

\EDOVI]A

U subotu 25. maja 2013. godine u 11,30 ~asova

okupi}emo se kod ku}e i krenuti ka grobqu u

Loznici da obavimo

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj dragoj

MARIJI AZAWAC

iz Loznice

SE]AWE

24. 05. 2003 - 24. 05. 2013.

DU[AN KNE@EVI]

iz Dowe Kravarice

1930 - 2003

Dana 28. maja 2013. god. navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{eg dragog

MILO[A

NIKOLI]A

iz Qubi}a

SE]AWE

25. 5. 1999 - 25. 5. 2013.

ILIJA

TUVI]

Dana 26. 5. 2013. godine, navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{e drage

ZORKE

MILUTINOVI]

Danas, 24. maja 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{e drage

Sa ponosom i tugom se}amo se

wene dobrote, bri`nosti i

privr`enosti prema svima

nama.

Uvek je u na{im mislima i `ive}e ve~no u

na{im srcima.

WENI NAJMILIJI:

sin LAZAR i k}erke SVETLANA i JASNA

sa porodicama i ostala rodbina.

KATARINE

KATICE

JOVOVI]

SE]AWE

25. maj 2007 - 25. maj 2013.

Nino,

Tu`no je i ovo prole}e bez tebe.

Sa qubavqu i tugom nosimo te u srcima

i ~uvamo od zaborava.

TVOJI: mama, tata i brat

16016

NIKOLA

NINO

^VOROVI]

Dana 27. 5. 2013. godine u 12 ~asova na grobqu u

Parmencu, dava}emo GODI[WI POMEN

svojoj dragoj tetki

Uvek }e{ nam biti u srcima i mislima.

NADA i DRAGI[A

16018

DOBRILI

PERI[I]

MIHAILO

TOMA[EVI]

2005 - 2013

NADICA

MILUNOVI]

29. 5. 2010 - 29. 5. 2013.

25. 5. 1996 - 25. 5. 2013.

Ceco,

Postoje tragovi koji se ne bri{u, se}awa

koja ne blede i rane koje ne zarastaju.

Uvek }e{ biti u na{im srcima, voqena i

sa~uvana od zaborava.

Tvoji roditeqi i brat DRAGAN sa porodicom.

16019

SVETLANA - CECA

DRAGI]EVI] - \ENADI]

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

46 PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Vreme koje je pro{lo nije umwilo bol i se}awe na

na{u dragu Mariju.

Uspomenu na wu ~uva}e porodica AZAWAC

16020

Pro|e i DESETA GODINA bez tebe ali je sve isto,

bol i tuga u du{i a suze u o~ima... kada bi samo

vodi~u na{ kroz `ivot znao kako nam je bez tebe.

S qubavqu i po{tovawem

supruga, k}erke, sestre, zetovi, unuke i unuci.

16015

Ako je `ivot morao stati, na{a qubav, ponos, uspome-

na na tebe ve~no }e trajati.

Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze

da ne teku.

TVOJI NAJMILIJI

i sedam dana od smrti

na{e drage majke i bake

Dana 24. maja 2013.

navr{ava se SEDAM

GODINA od smrti na{eg

dragog oca i dede

Prolaze godine kako nisi sa nama.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u,

se}awa koja ne blede, dobrotu i tvoj

vedri duh. Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a

qubav ja~a od bilo kog zaborava.

PORODICA

S’ qubavqu

MARKI] i DAJANA

16027

Sa beskrajnom qubavqu i ponosom u na{im srcima i

mislima uspomenu ~uvaju:

supruga BOSANKA, sin MIODRAG,

snaha MIRJANA, unuci DU[AN, MILAN i NADA.

16024

Tvoj dragi lik i osmeh pun topline i razumevawa bi}e

zauvek u na{im srcima. Bio si na{ veliki oslonac i

podr{ka.

Sa puno qubavi i ponosa ~uvamo uspomenu na tebe.

TVOJI NAJMILIJI

16025

^ITUQE

PREDRAG

DABOVI]

1961 2013

iz Beograda

U subotu, 25. maja 2013.

navr{ava se 40 dana od

smrti na{e drage

S qubavqu i tugom

zauvek uspomenu ~uvaju

}erka QUBICA,

snaja NATALIJA,

unuka MIRJANA i unuk

\OKO sa porodicama.

16024

Pesma za na{u IVU

KADA OSETI[ DA TE NEKO

IZJUTRA MILUJE, ZNAJ MAJKA JE TU

AKO OSETI[ DA TE NEKO U PODNE

DODIRNE ZNAJ MAJKA JE TU

AKO OSETI[ VE^E RADOSTI

ZNAJ OTAC JE TU

PA KADA SE U NO]I PROBUDI[

SESTRA MARIJA JE TU

SUZOM OPRANA

I KADA OSETI[ SE]AWE

NA NEKO POPODNE

ZNAJ DA JE TU I SE]AWE

NE^IJE, DAVNIH QUDI

I MAJKE TVOJE

Miwa Mari} - slikar

Vreme prolazi, ali na{e se}awe na

Tebe ne bledi.

S ponosom i po{tovawem

uspomenu na Tebe ~uvaju sestre OLGA i MILKA sa

porodicama.

16022

MILICA TOPALOVI]

iz Trbu{ana

1. 4. 1979 - 30. 5. 2001.

MILICA ILI]

25. novembar 2012 - 25. maj 2013.

Sa nevericom da je pro{lo pola godine obave{tavamo

rodbinu i prijateqe na{eg dragog

PREDRAGA PE]A

NIKITOVI]Aadvokata

da }emo u subotu 25. maja u 11,30 ~asova, davati pomen na

^a~anskom grobqu.

^uvaj nas, ja~aj nas tvojom besmrtnom qubavqu,

nedaj nam da posustanemo.

WEGOVI NAJMILIJI:

NENAD, JANA, SOFIJA i MARINA

16021

IVANA DAVIDOVI]profesor engleskog jezika

(1973 - 2013)

U trenutku kada patwa ispuwava ~itava na{a bi}a i kada bol

za na{om Ivom ne mo`e da stane u re~i, `elimo da zahval-

imo svim Ivinim |acima koji su sa ogromnim srcem i belim

cvetom u ruci pokazali koliko su qubavi i po{tovawa

nosili svih ovih godina za wu. Velika podr{ka od kolektiva

O[ Dr „Dragi{a Mi{ovi}” pomogla nam je da se nosimo sa

najte`om situacijom koju nam je `ivot doneo.

Najdubqa zahvalnost svima koji su svojom plemenito{}u

pomogli da se suo~imo sa gubitkom na{e k}erke i sestre

Ivane Davidovi}.

PORODICA DAVIDOVI]

16020

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE 47

NACI, I NAKON DVANAEST GODINA

@IVI[ U NAMA.

ZABORAV NE POSTOJI, ZA ONE KOJI TE VOLE,

A WIMA ]E BOG SUDITI ZA PATWU,

KOJU SU NANELI I TEBI I NAMA.

TVOJI: MAMA, TATA, SESTRA i TETKE.

62730

MILICE

TOPALOVI]

iz Trbu{ana

Ostale su samo neizmer-

na qubav, se}awa koja ne

blede i velika tuga i bol.

S qubavqu i ponosom

~uvamo uspomenu na tebe.

Neute{na majka

OLGA i brat BOBAN

iz Beograda.

16023

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE