Embed Size (px)
Citation preview
2 April 2014.
N A J A V E - P O R U K E
22226666.... AAAApppprrrr iiii llll uuuu 8888::::00000000 ppppmmmmU Sali crkve Vaskrsenja Hristovog - 5701 N. Redwood Dr. Chicago IL 60631
Pozivamo talentovane kandidate da se prijave i svojim talentom osvoje jednu od veoma presti`nih nagrada.- Pobednik na ovogodi{njem takmi~enju PROLE]E U OGLEDALU sti~e pravo na u~e{}e na najve}em festival u Srbiji
"MORAVSKI BISERI" i promovisanje na preko 40 TV kanala i 160 radio stanica u Srbiji i Republici Srpskoj.- Kandidat koji osvoji drugo mesto, sti~e pravo u~e{}a na NISVILLE internacionalnom festival u Ni{u, gde pored nastupa na festivalu, dobija sme{taj i hranu za 7 dana, kao i promociju na nekoliko radio stanica i na{oj nacionalnoj televiziji RTS.
- Tre}e mesto dobija reporta`u i naslovnu stranu Ogledala.Najbolje }e izabrati stru~ni `iri i `iri publike.
ULAZ $20
PPPPRRRROOOOLLLLEEEE]]]]EEEE UUUU OOOOGGGGLLLLEEEEDDDDAAAALLLLUUUUNa{ list OGLEDALO tradicionalno i ove godine organizuje veliku muzi~ku manifestaciju
Po`urite i prijavite se mo`da ba{ vi sa ovogodi{njom nagradom zapo~nete veliku muzi~ku karijeru.Javite se {to pre, pozovite na{eg muzi~kog korepetitora Slavicu Momakovi} na 708.502.2090
Za sve informacije i detalje. Ili nam pi{ite na: [email protected] Sre}no!
3www.serbianmirror.comApril 2014.
I Z R E D A K C I J E
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Izbori: Glasanje u ^ikagu strana 6
Kijev - svetska tempirana bomba strana 7
Demonstracije ispred zgrade UN strana 8
Novi radovi Bobana Ili}a strana 9
Srbi slave [agi}a, Teslu i Pupina strane 10
@ivot maestralne @anke Stoki} strane 10
Vanjini biseri: Lektira na BG na~in strana 11
Prole}e u Ogledalu
Odsko~na daska u svet zvezda strana 12
Markovi konaci strana 13
Uskr{nje ~estitke strane 14,15,18
Iz va{eg ugla: Ranjeni iscelitelj strana 16
Sport: Fudbalske aktuelnosti strana 21
Bajka koja se ostvarila strane 22
Pravoslavlje: Istorija Hri{}anstva u par slika strana 23
Feljton: Atentat na Franca Ferdinanda strana 24
Volonteri za Nisville strana 26
Nova knjiga Veljka Miljkovi}a:
Gravitacione ma{ine strana 27
Porodica: Uskrs strana 28
^estitke - mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Miti} (Ni{), Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud) Bo{ko Kuzmanovi}
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite
na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
Dragi pri-jatelji, po{tovani~ i t a o c i“Ogledala”
N a k o nvelikih o~ekivan-ja i nadanja,kona~no je ikalendarski stigloprole}e koje namdonosi noveplanove i iza-zove. Dan je
kona~no pobedio tamu i sada o~ekujemojo{ vi{e vere i ljubavi u skladu sa predsto-je}im, najve}im i najradosnijim praznikomHristovog Vaskrsenja. Jedan od najstarijihrituala je paljenje svetog ognja uJerusalimu, na mestu gde je Hrist sahran-jen i vaskrsnuo i to u subotu predpravoslavni Uskrs. Ovaj ritual se ponavljasvake godine i predstavlja vidljivu pojavusvetog duha i potvrdu vaskrsenja IsusaHrista. Veruje se da je njegova pojavabo`ije delo, jer nastaje molitvom. Dakle,Vaskrs kao najradosniji praznik svima
nama budi novu nadu sa prirodom koja sebudi.
Ovog meseca pripremamoobele`avanje desetogodi{njice postojanjasrpskog pozori{ta u ^ikagu “MiraSrem~evi}”, koje }e biti odr`ano u majupod medijskim pokroviteljstvom“Ogledala”.
Na{a tradicionalna manifestacija“Prole}e u Ogledalu” ove godine jedostigla jedan vi{i nivou, jer prvo dvojeplasiranih takmi~ara dobijaju presti`nunagradu i sti~u pravo u~e{}a na dvanajve}a muzi~ka festivala u Srbiji,“Moravski Biseri” u Vrnja~koj Banji i“Ni{vil”u Ni{u . Pored stru~nog `irija, pri-javljene takmi~are ocenjiva}e i `iri pub-like. Zato vas pozivamo da svojim pris-ustvom uveli~ate ovu kulturnu mani-festaciju. Do|ite da proslavimo dugoo~ekivano prole}e!
Hristos Vaskrse Vaistinu Vaskrse!Glavni i odgovorni urednik,Slavica Petrovi}
RE^ UREDNIKA
April 2014.
S R B I N F O
4
Ovo je jedan u nizu koncerata koji se odr`ava
u SAD i u evropskim zemljama kako bi se prikupio
novac za kupovinu klavira za Kolarac.
U SAD su ve} odr`ani u Njujorku i Vasingtonu.
Donatorski koncert za Kolarac }e se od`ati u
Evanstonu, 2. maja, 2014. u 19:30 ~asova
Glavni gost koncerta je
Stefan Milenkovi}, violina
St. Paul's Lutheran Church
1004 Greenwood Street
Evanston, Illinois 60201
12. april, u 8:00 ~asova
prikazuje Srpsko pozori{te MS,
SAM Sveti Sava, 448 W. Barry, Chicago
za rezervacije: [email protected]
773.744.0373
A K T U E L N O
5www.serbianmirror.comApril 2014.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
Republi~ka izbornakomisija je sop{tila da jena parlamentarnim
izborima 16. marta kolicijaAleksandar Vu~i}-SNS, SDPS,NS, SPO, PS ubedljivo pobedilaosvojiv{i 48,34% bira~a. SlediIvica Da~i}-SPS, PUPS, JS sa13,51%, “Sa demokratskomstrankom-za demokratsku Srbiju”sa 6,04% i Boris Tadi}-NDS,LSV, ZZS, VMDK, ZZV, DLRsa 5,71%, koji su na osnovubroja glasova usli u parlament. Urepubli~ki parlament ulaze i trimanjinske liste – Savez vojvod-janskih Madjara, SDA SulejmanaUgljanina i Partija zademokratsko delovanje RizeHalimija.
U novi saziv Skup{tineSrbije u}i }e 23 stranke i orga-nizacije koje su u izbornoj trciu~estvovale na sedam lista, {toje skoro za polovinu manje uodnosu na broj stranaka koje su~inile najvi{e zakonodavno telou prethodnom mandatu. Dok jegradjane Srbije od 2012. godinepa do poslednjih izbora pred-stavljalo ~ak 45 stranaka, {to jebio rekordan broj, u novomsazivu interese gradjana zastu-pa}e daleko manji broj, a uskup{tinskim klupama posledugo vremena ne}e sedeti pred-stavnici DSS, URS i LDP, ali niradikali, koji ni ovog puta nisuuspeli da predju cenzus.
Posle ubedljive pobedekoalicije oko SNS, Srbija bi rel-ativno brzo mogla da dobijenovu vladu. Novi sazivSkup{tine budu}u vladu mora daizabere najkasnije u roku od trimeseca, ali zbog velikih, presvega, ekonomskih problema, ipredizbornih obe}anja, za o~eki-vati je da vlada po~ne dafunkcioni{e i pre 1. maja. SNSje obe}ala suo~avanje sa nagomi-lanim problemima – od slabeekonomije do borbe protiv krim-inala i korupcije. Iako napredn-jaci sa 158 od ukupno 250poslanika, imaju veliku ve}inu uSkup{tini Srbije i mogu bezproblema samostalno da formira-ju vladu, postoje nagadjanja da}e nastojati da ipak sa nekimpodele odgovornost za dr`avu igradjane. Ako isklju~imo DS i
lidera te stranke Dragana Djilasa,koji ne `ele da bude u vlasti sanaprednjacima, onda knjigaspada na dva slova: dosada{njegpartnera u vlasti, koaliciju okoSPS ili Novu demokratskustranku Borisa Tadi}a. Iz SNS-aporu~uju da }e vlada biti mala,funkcionalna i efikasna, a glavnikriterijum u pregovorima zaeventualni ulazak drugihpoliti~kih partija u njen sastavbi}e program tih stranaka. Nasastav budu}e Vlade Srbijemogao bi da uti~e i iskazuhap{enog {efa narko mafijeDarka [ari}a. Ukoliko on ponu-di dokaze o sprezi kriminala inekih politi~kih stranaka, jasnoje da u tom slu~aju te politi~kestranke ne}e mo}i da udju unovu vladu.
Naprednjaci suubedljivu pobedu ostvarili i naKiM, na kojem seodnos politi~kihsnaga prekom-ponovao uodnosu nai z b o r e2 0 1 2 .SNS jev i { en e g oudvostru~iou~inak odpre dvegodine, kada jebio na drugoj pozi-ciji i sada je trijum-fovao sa 51,3 odstoglasova. Socijalisti su izgu-bili tron, osvojiv{i 17,5, dok jeDSS, iako u osetnom padu,zadr`ao tre}e mesto. Novi poli-ti~ki raspored analiti~ar Du{anJanji} tuma~i potrebom man-jina na KiM da imajudirektnu vezu saBeogradom. „PadDa~i}evog rejtin-ga mo`e bitiposledica potpisi-vanja Briselskogsporazuma, sakojim Srbi naKosovu nisunajsre}niji, dok seskok koalicije okoSNS mo`e razumetikao vera u nekiVu~i}ev tajni plan
kojim Srbi ne}e u potpunosti bitigurnuti pod kosovske zakone,”smatra Janji}.
Na srpskoj politi~kojsceni prvi put smo svedocipreuzimanja odgovornosti ipovla~enja partijskih lideranakon slabog izbornog rezultata.Zbog neprelaska izbornog cen-zusa od 5 odsto, lideriDemokratske stranke SrbijeVojislav Ko{tunica, Ujedinjenihregiona Srbije Mladjan Dinki} ipredsednik “Tre}e Srbije”Aleksandar Proti}, podneli suneopozive ostavke, dok iz LDPporu~uju da promena na ~elu tepartije ipak ne}e biti. DS jeosvojila samo{est odstoglasova up o r e d -jenju sa2 2o d s t o
n a
izborima 2012. godine, pa visokifunkcioneri DS-a tra`e ostavkulidera Dragana Djilasa, koji jedecidno naglasio da ne `eli da jeda. Pored velikog izbornog uspe-ha SNS-a, najve}e iznenadjenjeproteklih izbora je pad poveren-ja u DSS koja prvi put od osni-vanja 1992. ne}e imati pred-stavnike u parlamentu.
Politi~ke stranke uSrbiji su tokom kampanje za oveizbore potro{ile oko 13 milionaevra za ogla{avanje na bilbordi-ma i televizijama, pokazao jeMonitoring finansiranja izbornekampanje “TransparentnostiSrbija”. Ubedljivo najvi{e jeko{talo ogla{avanje SNS – skoro4 miliona evra, a kampanjevredne oko milion evra ili vi{e
vodili su i SPS, URS, LDP iNDS.
Od ukupnogogla{avanja na
TV stanica-m a ,
~ak
41 odsto potro{ila SNS. Druga jekoalicija okupljena oko socijal-ista, koju je kampanja na nave-denim TV stanicama ko{tala vi{e1,5 miliona evra, {to je 16 odstosredstava koja su ukupnoulo`ena u ogla{avanje.Zanimljivo je i da su URS iLDP, koje nisu uspele da predjucenzus ni na parlamentarnim nina beogradskim izborima, imalekampanje vrednije od milionevra. Posle izbora partije dobija-ju oko sedam miliona evra oddr`ave, u zavisnosti od brojaosvojenih glasova, a za ostatakbi trebalo da objave ko ih jefinansirao. Transparentnost je ipre raspisivanja izbora ukazivalada detaljno treba ispitati ta~nosti potpunost izve{taja o finansir-anju kampanje, ali i pokrenutiprekr{ajne postupke zbog eventu-alnih sumnji da je bilozloupotrebe javnih resursa ili pri-tisaka na medije.
S tim u vezi, monitor-ing je ukazao i da su javnifunkcioneri i na ovim izborima uvelikoj meri koristili svoje
funkcije u kampanji, kako biobezbedili dodatno
pojavljivanje u infor-mativnim emisijama.Zabele`eno jeredovno kombino-vanje dr`avnih i par-tijskih aktivnosti utoku iste posete fab-rikama i ustanovama,
ili kod potpisivanjamemoranduma. Najvi{e
promotivnih aktivnosti sutokom predizborne kampanje
imali Zorana Mihajlovi}, GoranVesi} i Vanja Udovi~i}, ka`e seu izve{taju.
Direktor “Transpare-ntnosti” Vladimir Goati ocenioje da su poslednji parlamentarniizbori u Srbiji bili fer i slobod-ni, ba{ kao i svaki posle 2000.godine i istakao da nije dobro{to niko do sada nijepravosna`no osudjen za krivi~nadela navedena u zakonima ofinansiranju politi~kih partija.Iako su izrazito skupaaktivnost, izbori su ipakneophodna institucija i bez njihnema demokratije, rekao jeGoati.
UBEDLJIVA VU^I]EVA POBEDA
6 April 2014.
V R E M E I Z B O R A
Pi{e: Aleksandra Miti}
Povodom martovskih parla-mentarnih izboria u Srbiji,glasanje u ^ikagu na jed-
nom od tri bira~ka mesta uAmerici, proteklo je u najboljemredu i po planu. S obzirom da jeglasanje u dijaspori obavljenodan ranije rezultati ipak nisu poz-nati do zatvaranja bira~kih mestau Srbiji. “Ogledalo” je bilo nalicu mesta u vreme glasanja.Zabele`ili smo razgovor vicekonzulom generalnog konzulataRepublike Srbije u ^ikagu,Milinkom [picom, koji vamprenosimo u celini.
Ogledalo: -Kako proti~eglasanje?
- Glasanje proti~e unajboljem redu. Glasa~ko mestoje otvoreno, po planu u 7 sati iza sada je odziv o~ekivanodobar. Veoma je va`no da dijas-pora ima pravo da u~estvuje uizborima.
Ogledalo: Kada binapravili pore|enje sa prethod-nim izborima, kakav je odzivovoga puta?
- U odnosu na prethod-ne izbore, odziv je ovoga putane{to bolji, ali naravno, ve}i brojglasa~a se uvek o~ekuje.Na`alost, ovo su vanredni izbori,a rok za prijavljivanje je bio vrlokratak.
Ogledalo: -Pored toga,da li postoji jo{ neki razlogslabog odziva, koji se mo`e uzetiu obzir?
- Sam zakonski procesprijavljivanja, uti~e da glasa~i izdiijaspore ne koriste svoje pravo
u punoj meri. Naime, glasa~i udijaspori smatraju da, ako su jed-nom prijavljeni i uneti u bira~kispisak, nema potrebe da se pono-vo prijavljuju. I to se mo`e uzetiu obzir kao jedan od razloga.
Ogledalo: - Da li imateinforamciju, kakva je situacija udrugim ameri~kim gradovima potom pitanju?
Glasa~ka mesta postojeu ^ikagu, Njujorku i u Va{ing-tonu. Dakle, odziv je i uNjujorku i Va{ingtonu sli~an kaou ^ikagu. Ne postoji tu mnogo
razlike.Ogledalo: - Koliko
glasovi iz dijaspore uti~u nakreiranje politi~ke scene u Srbiji?
Meni je drago da ljudiimaju mogu}nost da glasaju iveoma je va`no da se ~uje taj glasdijaspore. Na`alost, od 4 milionaSrba u dijaspori, za ove izbore pri-javilo se 6 600 glasa~a, {to je vrlomali broj, tako da dijaspora procen-tualno ne mo`e da izmeni rezultateizbora, ali ljudima u Srbiji jeveoma va`no da Srbi u rasejanjuimaju pravo da u~estvuju.
Jedan od glasa~a Prof.Dr. Miodrag Radulova~ki izjavioje prilikom glasanja za“Ogledalo”:
Ogledalo: - U kolikojmeri glasovi iz dijaspore moguda uti~u na politi~ku situaciju uSrbiji?
-Mislim da je ovoveoma va`an potez. Uop{temogu}nost da ljudi iz dijasporeimaju priliku da glasaju. Izdaljine se {uma vidi, a iz blizinese vidi svako drvo. Prema tome,mi iz dijaspore bolje i objektivni-
je mo`emo da sagledamo situaci-ju i da razlu~imo {ta je bolje.
Ogledalo: - [ta je poVama va`no za dana{nje izbore iza{to treba iza}i na glasanje?
- Iza{ao sam na glasan-je zato {to smatram da svoj glastreba da dam nekome u Srbiji, kozaslu`uje da bude izabran. Jasam oti{ao iz Srbije pre polaveka. U Srbiji sam davno glasao,a ovde u ^ikagu uvek. Smatramda kao srpski dr`avljanin imamsvoje pravo, da u~estvujem uizborima.
Vandredni parlamentarni izbori - mart 2014.
GLASANJE U ^IKAGU
Bilo je i porodi~nih glasa~a
Glasa~ki Odbor Gen. konzulata u ^ikagu: Vice konzul Milinko [pica, Nada Kraj{ek i Vesna Zafirovski
Prof. Dr Miodrag Radulova~ki Vice konzul Milinko [pica
A K T U E L N O
Pi{e: Milan Lu~i}
Napad na Srbiju ibesomu~no bombardovanjekoje je trajalo 78 dana i
no}i, po~elo je bez bilo kakveodluke Saveta Bezbednosti, samo-voljnim napadom NATO snaga.
Bio je to pravi rat bezobjave. Bila je to demonstracijagrube sile protiv svih medjunarod-nih i humanih zakona u kojoj jeuni{tena privreda, infrastruktura igotovo sve {to je vredelo u Srbiji.
A, ta ista Srbija, bila jejedan od osniva~a Ujedinjenih naci-ja koje su trebale da budu garancijamira i pravde u celom svetu, pod-setili su demonstranti.
U~esnici demonstracija uNjujorku, medju kojima je poredSrba, bilo Jevreja, Rusa, Ukrajinaca
i Amerikanaca, posebno su ukazalina ljudske `rtve i stradanje nevinedece i za to tra`ili odgovornost.
Majkl Kramer,Amerikanac, predstavnik organizaci-je “Veterani za mir” iz Nju D`ersi-ja rekao je da bi svaka vojska nasvetu trebala da se bori za mir ipo{tovanje ljudskih prava i istakaoda mnogi toga postanu svesni tekposle ratova u kojima su u~estvo-vali.
Demonstranti su nosilizastavu Srbije i transparente na koji-ma je pisalo “Kosovo je Srbija –Krim je Rusija”, “Kosovo i Krim suisto”, “NATO – dalje ruke odBalkana, Ukrajine, Rusije!”
Profesor Bari Letuci,direktor instituta za prou~avanjezlo~ina u Jasenovcu, istakao je da sefa{izam ponovo javlja i to ba{ na
mestima gde je ostavio najdubletragove zlo~ina, u Hrvaskoj, naKosovu i Metohiji, nekimSkandinavskim zemljama, a sada i u
Ukrajini, gde su neofa{isti, nasledni-ci zloglasnog Banderasa, u Kijevu
ubili skoro stotinu ljudi i policajaca.U~esnici protesta u
Njujorku uputili su pitanjeUjedinjenim Nacijama, {ta je sa
Rezolucijom 1244 i ko ima pravoda je menja ili zaboravlja i tra`ili
odgovornost za bombardovanjeSavezne Republike Jugoslavije.
Zapa`eno je da su u~esni-ci demonstracija iz Amerike nosilitransparente “Dajte novac zaposlove, obrazovanje i stanovanje, ane za ratove i ratovanje”.
Demonstracije u Njujorkuorganizovao je InternacionalniAkcioni Centar i to im je dalo jo{ve}i zna~aj.
Sara Flaunders, aktivistaAkcionog centra, rekla je da su rato-vanje i neredi, bilo gde na svetu,ugrozavaju mir i stabilnos i moguda dovedu do globalnog rata i daoni zato osudjuju svako nasilje. Davelike i male dr`ava i veliki i malinarodi treba da imaju ista prava imogu}nosti jer samo to je garantmira i uspeha, a sve ostalo je dom-inacija sile i teror.
DEMONSTRACIJE ISPRED
UJEDINJENIH NACIJA
Ogledalo na licu mesta
“Za{to je pre 15 godina bombardovana Srbija i ko je odgovoran za zlo~ine”, pitali su protestanti koji su se 24. marta okupili pred ulazom u Ujedinjene Nacije u Njujorku
Ove godine, navr{ava se 73godine od {estoaprilskogbombardovanja Beograda,
1941. godine. Kao {to je poznato izistorijskih ~injenica, Nema~ka je,bez objave rata, napala glavni gradSrbije, {to se prema istorijskimizvorima smatra li~nom Hitlerovomosvetom za 27. mart 1941, kada suzbog potpisivanja pakta saNema~kom oboreni vladaCvetkovi}-Ma~ek i namesni{tvo ~ijaje prva li~nost bio knez PavleKara|or|evi}. Ta~an broj `rtavabombardovanja Beograda nije ta~noutvr|en. Britanski predsednik vladeVinston ^er~il je 12. aprila na radioLondonu izjavio da je broj `rtavabio oko 17.000. Vlasti u Beogradusu najpre saop{tile da je poginulooko 2.500 gra|ana, a premanema~kim izvorima broj poginulihbio oko 1700.
Pripadnici jugoslovenskogratnog vazduhoplovstva hrabro su sesuprotstavili napada~ima i naneli imznatne gubitke. Zgrada Narodne bib-lioteke na Kosan~i}evom vencu,uni{tena je tako|e tog 6. aprila1941. u po`aru, pri ~emu je izgoreo~itav bibliote~ki fond od preko300.000 knjiga, me|u kojima su senalazili i brojni retki i dragoceniprimerci, autografi, dokumenta.
Napad na Beogradzapo~eo je 6. aprila, na Uskrs, oko
6 ~asova ujutru. U prvom talasu unapadu je u~estvovalo preko 200bombardera. U ~etiri napada togdana u~estvovalo je 484 bom-bardera, koji su na grad bacili oko360 tona bombi.
Beograd je u II svetskomratu bombardovan i od saveznika inajintenzivnije je bilo saveznickobombardovanje 16. i 17. aprila
1944. godine. Prvog danasavezni~kog bombardovanja, pono-vo na pravoslavni Uskrs, ba~eno jena Beograd vi{e od 1.500 tonabombi, navodno, radi uni{tenjavojnih i privrednih objekata i zgra-da u kojima su sme{teni Nemci.
Evidentirano je da jetokom vazdu{nih napada poginulo1160 Srba civila, i 18 Nemaca, alita~an broj nikada nije utvr|en, dokje u bombardovanju ranjeno 1.400
stanovnika prestonice.Tada je pogo|eno i
porodili{te u Krunskoj, jednoobdani{te, Slavija, Nemanjina iDe~anska ulica, Bajlonijeva pijaca,Pa{ino brdo, Zeleni venac, `eleznic-ka stanica, Narodno pozori{te.Savezni~ka bombardovanja su bilaizuzetno razorna. Ameri~ko ratnovazduhoplovstvo i avijacija ostalih
zapadnih saveznika po~eli su sis-tematski da bombarduju gradove uSrbiji, pa i drugim krajevimaJugoslavije, od 20. oktobra 1943.godine, kada se nekoliko desetinaaviona bombardera ustremilo naNi{, a taj grad je do kraja rata nji-hova meta bio jo{ 14 puta. Beogradje bombardovan u 11 navrata. Takoje u jednom od bombardovanjaNi{a, poginula mlada kom{inica~uvenog pesnika Branka Miljkovi}a,
Ru`a. Branko je od nekoga ~uo daje Ru`a preba~ena u bolnicu, “ali dase vi{e ne budi” {to to ga jeinspirisalo da napi{e svoju ~uvenupesmu “Uzalud je budim”
Budim je zbog sunca kojeobja{njava sebe biljkama
zbog neba razapetog izme|uprstiju
Budim je zbog re~i koje pekugrlo, volim je u{ima
Treba i}i do kraja sveta i na}irosu na travi
Budim je zbog dalekih stvarikoje li~e na ove ovde zbog ljudikoji bez ~ela i imena prolaze uli-com zbog anonimnih re~i, trgova
Budim je zbog manufakturnihpejza`a javnih parkova
Budim je zbog ove na{e plan-ete, koja }e mo`da biti mina
U raskrvavljenom nebuZbog osmeha u kamenu, dru-
gova zaspalih izme|u dve bitkeKada nebo vi{e nije bilo veliki
kavez zap tice, nego aerodromMoja ljubav, puna drugih je
deo zoreBudim je zbog zore, zbog
ljubavi, zbog sebe, zbog drugihBudim je, mada je to uzaludni-
je nego dozivati pticu zauveksletelu
Sigurno je rekla: – neka metra`i i vidi da me nema
Ta `ena sa rukama deteta, koju
volimTo dete koje je zaspalo ne
obrisav{i suze koje budim.Uzalud, uzalud, uzalud,uzalud je budim, jer }e se
probuditi druk~ija i nova.Uzalud je budim, jer njena usta
ne}e mo}i da joj ka`uUzalud je budimTi znas, voda proti~e, ali ne
ka`e ni{taUzalud je budimTreba obe}ati izgubljenom
imenu ne~ije lice u peskuAko nije tako, odsecite mi rukeI pretvorite me u kamen.
Priseti}emo se ovom pri-likom, jo{ jednog, u nizu bombar-dovanja tokom 1999. godine, ukojem je 23. aprila, pogo|enaRadio Televizija Srbije. Tokomnapada NATO snaga na SaveznuRepubliku Jugoslaviju ozbiljno jeprekr{eno me|unarodno pravo, a nipetnaest godina nakon bombar-dovanja dr`avne televizije niko nijeizveden pred lice pravde, kaoodgovoran za ovaj zlo~in. Za{to jetelevizija bombardovana i da limedijske ku}e spadaju u vojne cil-jeve, je pitanje na koje jo{ uveknije poznat odgovor. U ovomnapadu, poginulo je {esnaest radni-ka dr`avne televizije.
Aleksandra Miti}
APRILSKA BOMBARDOVANJA SRBIJE
7April 2014. www.serbianmirror.com
U M E T N O S T
8 April 2014.
Na kojem projektu trenutnoradite?
- Radim na vi{e projekata simul-tano i nadam se da }u ih do kraja godinezavr{iti. Uglavnom su to narud`bine kao{to je na primer skulptura koja }e bitipostavljena u „The Great River RoadMuseum of Contemperary Art„ . To je zana{e prilike ~udan rad, jer pravim devo-jku koja upravlja motociklom, HarlIjem.Volim izazove, vide}emo kako }e izgle-dati rezultat. Ujedno radim i kolekciju{est manjih skulptura za moju novuPublicisti~ku Agenciju. Skulpture }e bitiodlivene od ~elika i svaka }e imati edici-ju od 25 primeraka.
U kojoj meri srpski umetnici urasejanju sara|uju?
- Nema puno uspe{ih umetnika izSrbije u Americi, a da se aktivno baveslikarstvom ili vajarstvom. Postoji uHjustonu jedan na{ veoma talentovanslikar i ilustrator, Memnad Mirkovi}, alise do sad nismo upoznali. Pratim {ta onradi, jer pre svega ima zadivljuju}utehniku hiperrealizma.
Da li ste ~lan nekog udru`enjaSrba u ^ikagu i ako jeste, koliko Vamje to pomoglo u adaptaciji na nov na~in`ivota?
- Da, bio sam u predsedni{tvusrpskog kulturnog centra u ^ikagu godi-nama, a na kraju i predsednik, uvek samnesebi~no volontirao i pomagao o~uvanjesrpske kulture, slova i re~i. Naravno i kadsam do{ao davne 1990. Srbi su mi prvopomogli da se sna|em, da na|em bilokakav posao, a stanovao sam kod na{eg,ni{kog pesnika, a danas profesora, IvanaCvetanovi}a. Ma gde bili, logi~no je dakrenete od svojih.
Koliko Vam je obrazovanjekoje ste stekli u Srbiji pomoglo uAmerici?
Veoma. Mislim da je Akademijau Beogradu, odnosno Fakultet primenjenihumetnosti jedan od najboljih u Evropi.
Da li se isplati biti umetnik uAmerici i mo`e li se od toga `iveti?
Konkurencija je zastra{uju}a.
Veliki rad se mora ulo`iti, ba{ stra{an radbez obzira na talenat. To je isto kao usportu, treba sti}i me|u prvih sto, a pos-toji stotine hiljada umetnika koji se boreda budu prihva}eni i da uop{te `ive odsvog umetni~kog rada.
Da li ste dostigli svoj “ameri~kisan”?
- To je filozofsko pitanje i trebanajpre da defini{emo snove i san kao sen-zaciju na{e unutra{nje prirode. Ako mis-lite na slavu, slava mi ne zna~i puno.Znam da sam u{ao u nekoliko ameri~kihmuzeja, da sam imao preko stotinusamostalnih izlo`bi od isto~ne do zapadneobale, a na kraju umetni~ko delo je zamene postalo svakodnevni posao gde sepomalo mu~im savijaju}i i obra|uju}i
~elik, pomalo u`ivam i pri~am sa svojimdelima u ti{ini.
[ta biste poru~ili mladim ljudi-
ma koji planiraju da odu iz Srbije?- Poru~io bih da dva puta
razmisle. Ni{ta ih idealno ne}e ~ekati. Akad drugi put razmisle, nek ponesu {tovi{e para da bi izbegli mogu}a poni`enjai du{evnu patnju kroz koju }e pro}i u sebii nositi je sa sobom do kraja `ivota .
U ~emu vidite korisnost posto-janja Kancelarije za saradnju sa dijas-porom u Ni{u?
- Mislim da je to dobra ideja,posebno za Ni{ i jug Srbije. Ne znam kojaje ponuda usluga i servisa Kancelarije, alidovoljno je da jedan iseljenik preko vaskupi plac i sazida ku}u i ve} je tu stvorenposao za ~etu ljudi. O krupnijim investici-jama nema potrebe ni govoriti.
Koliko me|u na{im uspe{nimljudima vlada interesovanje za investi-ranje u Ni{ i Srbiju uop{te?
- Za sad vrlo malo, zanimljivo jeda svi bogatiji Srbi iz ^ikaga koje pozna-jem, kupe stan u Beogradu i obnovecrkvu u svom selu i na tome se zavr{imisija. Mislim da jo{ uvek postojinepoverenje u na{e bankarstvo, a jo{ vi{esudstvo gde se ne garantuje pravda pre-varenima, a obi~no smo mi prevareni, mikoji do|emo sa nekim parama u svojuotad`binu. U prevodu, nemate kome da se`alite ako se stvari pravno zakomplikuju,a emigrant investitor postane lako i brzoizgubljeno jagnje me|u vukovima. Mislimda je to razlog zbog kog imu}ni Srbi okl-evaju i {to su na distanci od ozbiljnijeginvestiranja u Srbiju.
Va{ predlog za unapre|enjesaradnje Srbije i njene dijaspore?
- Moj predlog je malo vi{epo{tenja, iskrenosti i morala, ako toga imai ako se sami promenimo, prona}i }e sezajedni~ki interes u svemu. Mislim da uSrbiji pre svega vlada kriza morala, ipo{tenja. Sve ove druge krize se moguzaustaviti ako se zaustavi epidemija i{irenje lo{ih navika na{eg sopstvenogmentaliteta.
American Eagle ." The Great River RoadMuseum of Contemperary art"
NOVI RADOVI BOBANA ILI]A
J U B I L E J I
9www.serbianmirror.comApril 2014.
Pi{e: Marko Lopu{ina
Navr{ava se dva veka odkako je prvi Srbinzvani~no useljen u SAD.
\or|e [agi}, bogoslov i trgovaciz Stonog Beograda kodBudimpe{te stigao je u Filadelfijuu jesen 1814. godine. Bilo je pre[agi}a srpskih doseljenika uAmerici, ali oni nisu bili zvani~nozavedeni kao dr`avljani. Ume|uvremenu u SAD je stiglo jo{milion Srba, koji su, kako je jed-nom prilikom rekao predsednikBarak Obama, „sa ostalim narodi-ma gradili Ameriku”. Povodomovog zna~ajnog datuma u istorijiameri~kih Srba u Filadelfiji se zaVidovdan priprema velika prosla-va.
– \or|e [agi} predstavl-ja simboli~ni po~etak srpskogprisustva na ameri~kom kontinen-tu. Obele`avanje 200 godina pris-ustva Srba u Americi je zna~ajnoza srpsku naciju u Americi, sasame Amerikance, kao i za dr`avuSrbiju, jer se time pokazujemosveukupni doprinos na{e kulture itradicije ne samo ameri~komdru{tvu, ve} i svetu u celini –ka`e Milo{ Rastovi}, ~lanOrganizacionog odbora proslaveobele`avanja dolaska prvog Srbinau Ameriku.
U Filadelfiju, prvuameri~ku prestonicu, [agic je sti-gao iz nema~ke luke Hamburg kaoslepi putnik u brodu “Delaver”.Kako pokazuju muzejska doku-menta iz Hjustona i Ostina,aktivno je u~estvovao u uspostavl-janju nezavisnosti dr`ave Teksas.Bio je u~esnik u ratu izme|uAmerike i Meksika do 1848.godine. Kada je o`enio bogatudevojku nasledio je planta`upamuka i otvorio fabriku teksasa ifarmerki. Bavio se trgovinom, ali ipolitikom. Bio je izdava~ novina ipisac avanturisti~kog romana.
– [agi} je bio generalarmije Novog Meksika i majorameri~ke vojske, direktor carine isudija za ve{anje. Vr{io jekomasaciju zemlje u Kaliforniji istvarao srpsku koloniju. Doprineoje podizanju prve srpske crkve“Sveti Sava” u D`eksonu 1864.godine. Dosta Srba su potompostali uspe{ni gra|ani Amerike.U bogatoj istoriji od dva veka
imali smo devet kongresmena,{est vlasnika Oskara, ~etiri vlasni-ka Pulicerove nagrade, na hiljadeheroja ameri~ke vojske. Danas uSAD ima stotinu hramova Srpskepravoslavne crkve i ~ak 33.000toponima srpskog porekla – ka`e
Nikola Lon~ar, predsednik Teslinenau~ne fondacije, koja je glavniinicijator i organizator proslave..
Uprava grada Filadelfije,u kome je potpisan akt o nezavis-nosti SAD, prihvatila je predlogSrba da na Vidovdan zajednoorganizuju veliki srpsko-ameri~kisabor. Proslava dve veka od
doseljevanja prvog Srbina u SAD}e biti posve}ena i obele`avanju100 godina od po~etka Prvogsvetskog rata, u koji su ameri~kiSrbi, zahvaljuju}i Mihailu Pupinui Srpskoj narodnoj odbrani poslali16.000 dobrovoljaca i doprineli
pobedi na Solunskom frontu.– Na{ cilj je da okupimo
sve Srbe sveta na Vidovdan uFiladelfiji i poka`emo snaguna{eg slo`nog naroda. U~e{}e suve} potvrdili Srpska pravoslavnacrkva, SNO, Srpski nacionalnisavez iz Pitsburga, Kongres srp-skog ujedinjenja, Srpski institut iz
Va{ingotna, Srpsko bratsko slo-bodnih zidara i mnoge drugeugledne srpske organizacije iinstitucije. Poziv je upu}en irukovodstvu Republike Srbije iRepublike Srpske – otkriva NikolaLon~ar, koji planira da naFrenklinovom institutu naVidovdan u Filadelfiji otvorispomenik Nikoli Tesli.
Programom, koji seupravo zaokru`uje, je predvi|enkoncert srpskog folklornogdru{tva na glavnom gradsko trgu,premijera filma o \or|u [agi}u ipromocija filma „Teslin narod” oNikoli Tesli i jo{ pedeset najzna-menitijih ameri~kih Srba uGradskoj ku}i Filadelfije. Autorifilmova su Miodrag Kolari},re`iser RTS-a i @eljko Mirkovi},re`iser i kandidat za ameri~kogOskara. Izlo`be o [agicu, Tesli,Pupinu prati}e predavanja kustosamuzeja iz Hjustona, Ostina,Njujorka, Beograda, prikaz Milo{aRastovi}a o istoriji Srba uAmerici i govor ~lanova porodicei potomaka \or|a [agi}a.
– Uputili smo javnipoziv svim zainteresovanim
Srbima i Ameirkancima dau~estvuju u na{oj proslavi.Pozori{te iz Banja Luke namdolazi sa svojom predstavom.Milan Kne`evi} i Zoran Bulovi}iz Beograda snimi}e dokumentarnifilm o ovom prvom velikom srp-skom saboru u SAD. Planiramoako je mogu}e da proslavuistovremeno odr`imo i uBeogradu, jer je prvi srpski dosel-jenik \or|e [agi} neprestanorazmi{ljao da se vrati u Srbiju –otkriva specijalno za „Novosti”glavni organizator Nikola Lon~ariz Filadelfije.
Naime, u pismu koje je\or|e [agi} 1844. uputio pri-jatelju u Sremske Karlovce, molioga je da mu po{alje brojne srpskeknjige. Mu~en nostalgijom, [agi}se zanosio idejom da proda imov-inu u Americi, koja je vredelatada{njih fantasti~nih 20.000dolara i da se zauvek nastaniSremskim Karlovcima. \or|e[agi} je, me|utim, ostao uAmerici, izrodio potomke, ~iji }enaslednici biti glavni gosti naproslavi Vidovdana 28. juna uFiladelfiji.
SRBI SLAVE [AGI]A,TESLU I PUPINA
Obele`avanjem dva veka prisustva Srba u Americi pokazujemo sveukupni doprinos na{e kulture i tradicije ne samo u ameri~kom dru{tvu,ve} i svetu u celini – ka`e Milo{ Rastovi}, ~lan Organizacionog odbora
OSAM IMENAU svom dugom `ivotu od 1795. do 1873. Djorde Šagic je
koristio osam imena i prezimena – Djorde Ribar, D`ord` Fišer,Jorge, Georgije ili Merkurio Šagi}. Za sebe je pri~ao da je porodjenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteruTeksašanin, a po dr`aljanstvu Amerikanac.
Amerikanci i Srbi za Vidovdan u Filadelfiji organizuju veliki narodni sabor
PARADA MASONAÐorde Šagice bio ameri~ki mason. U Meksiku je 1825.
osnovao prvu masonsku lo`u, a drugu u Panami i tre}u uKaliforniji. U leto 1848. je sa ~inom starešine slobodnihzidara Teksasa putovao u Vašington. Ameri~ki i srpski slo-bodni zidari dogovaraju se da Šagicu u ~ast za Vidovdanodr`e paradu masona u Filadelfiji i Beogradu.Djordje [agi}, prvi srpski doseljenik
Nikola Lon~ar i Tomislav Nikoli} jesenas u Njujorku
Potomci Djordja [agi}a iz Misisipija
K U L T U R A
Ko je, zapravo, bila @ankaStoki}? Odgovor je jed-nostavan, glumica za
koju je Branislav Nu{i}, odu{evl-jen njenim gluma~kim ume}em,li~no napisao ve}inu uloga? @ank-ina biografija, ili kao {to isti~uteatrolozi, jedan odnajromanti~nijih i najtragi~nijih`ivotnih romana, po~inje 1887.godine, u Velikom Gradi{tu, gdeje ro|ena od oca Bogosava, poli-cijskog pisara ili pekara, i majkeJulke. @ivana, kako joj je bilokr{teno ime, vrlo brzo ostajesiro~e, a njena majka se kaomlada udovica udaje za sve{teni-ka Aleksandra Nikolajevi~aSandu, poznatog po svemu, samone po duhovnom i religioznom`ivotu.
@ankin biograf, profesorPetar Volk, zapisao je da o~uhnije bio preterano odu{evljen@ivaninim prisustvom, zbog ~egase ve} u 14-toj godini udaje zaneuglednog abad`iju iz Zaje~ara.Nesre}na @anka, po prirodi radoz-nala, nesta{na, pametna i lepa,1902. godine napu{ta mu`a i be`iiz Zaje~ara sa putuju}ompozori{nom trupom tada ~uvenogLjubomira Raji~i}a ^vrge.
U po~etku, njen jedinizadatak bio je da glumcima iztrupe pere ve{, a kasnije je po~elai da statira. Uz AleksandraGavrilovi}a, prvog srpskogljubavnika na sceni, @anka Stoki}se u zna~ajnijoj ulozi prvi putpojavila kao Tereza, u komadu“Bra~na no}”. Zajedni~ki rad nas-tavili su u trupama Mana
Petrovi}a, Mihajla Markovi}a,Dimitrija Ni{li}a, odakle su stiglii u Osijek.
Skadarlija i ”Tri {e{ira”
Biograf @anke Stoki},Petar Volk, iznosi ~injenicu da jeOdbor koji je rukovodio velikomproslavom, 25 godina rada @ankeStoki}, od priloga njenihobo`avalaca @anki kupio ku}u naTop~iderskom brdu. Izme|u dvasvetska rata. Mogla je da dobije
sve {to po`eli, a nisu je preteranozanimali ni slava, ni bogatstvo, nijavnost. Gotovo svake ve~erisedela je sa svojim prijateljima u“Tri {e{ira” u Skadarliji, volela jepse i u intervjuima je vi{e govo-rila o njima, nego o sebi i svojimulogama.
Svojoj plemenitojgazdarici
Spomenik @anki Stoki}podigla je njena ku}napomo}nica, sa napisom: “Svojoj
plemenitoj gazdarici @anki podi`eovaj spomenik blagorodnaMagda”. Kulturna javnost Srbijese i kasnije u vrlo retkim situaci-jama se}ala @anke, njenih uloga ionoga {to je ona zna~ila za srpskopozori{te. Njena gluma je,me|utim, kao {to je izjavila iMira Stupica, ipak brani od zabo-rava.
Obele`avaju}i {estdecenija gluma~kog rada, MiraStupica, koju su njene kolege –glumci, po~astvovali titulom“Najve}e srpske glumice pro{logaveka”, zamolila je kulturnu javnostSrbije da joj ispuni dve `elje.
- Nisam ja najve}a srps-ka glumica pro{loga veka.Najve}a glumica koju je srpskopozori{te imalo je @anka Stoki},koja je nepravedno zaboravljena,a toliko je zadu`ila pozori{nuumetnost i na{u kulturu. Zatomolim na{u kulturnu javnost da@anku Stoki} vrati na mesto kojejoj pripada, i predla`em da seustanovi gluma~ka nagrada koja}e se zvati “Velika @anka” –rekla je u svom sve~anom govoruu Narodnom pozori{tu MiraStupica.
Nagrada je ustanovljena2003. godine. To priznanjedodeljuju Narodno pozori{te uBeogradu i Ve~ernje novosti, astatuetu @anke Stoki} dodeljujeSkup{tina op{tine Po`arevac.
Nagrada nazvanaimenom slavne glumice @ankeStoki} dodeljuje se gluma~kojli~nosti koja je obele`ila pozori{nii filmski `ivot Srbije stvarala~kom
zrelo{}u i bogatstvom gluma~kogizraza.
@anka Stoki} smatra senajslavnijom ‘gospo|om min-istarkom’, zahvaljuju}i nezabo-ravnoj ulozi u istoimenoj dramiBranislava Nu{i}a.
@anki Stoki} posve}enaje i drama ‘@anka’ u naslovnojulozi, kojom su autori ukazali napoliti~ki osetljiva vremena i nas-tojanja svake vlasti da prive`e zasebe nekog uglednog stvaraoca.
Autor drame ‘@anka’,Miodrag Ili} bio je zaokupljenpitanjima koliko je ona uistinubila kriva {to je svoj blistavi tal-enat stavila u slu`bu re`ima podokupacijom?’ Da li je na to bilaprinu|ena ili nije mogla da seodupre istinskom porivu zabavl-ja~a da bude na sceni, pred o~imapublike, bez obzira na vreme ukojem `ivi? Da li je bila svesnoopredeljena protiv narodnooslo-bodila~ke borbe i saveznika ili jekao apoliti~no bi}e, boem, prih-vatala komi~ne uloge u Centraliza humor da bi op{ti jad narodaubla`ila i njegove ratne mukepotisnula smehom i igrom’.
Predstava poku{ava daodgovori i na pitanja kako seose}ala slavna glumica kaozabavlja~ u godinama op{tenacionalne tragedije, a kako nasaslu{anjima pred islednicima –partizanima, na su|enju i umesecima po izlasku iz zatvora’.Predstava opisuje i poslednju no}@anke Stoki} i njen predsmrtniko{mar, koji se me{a sarealno{}u.
@IVOT MAESTRALNE @ANKE STOKI]Tragi~na sudbina najve}e srpske glumice pro{loga veka, za koju je Nu{i} pisao uloge.
12. APRILA, PRIKAZIVANJE PREDSTAVE “ZANKA”Srpsko pozoriste iz ^ikaga prikaza}e pozori{nu predstavu “@ANKA” po tekstu
Miodraga Ili}a, u re`iji Slavice Petrovi}.U poslednjoj no}i `ivota, komfuzna u svojim mislima i halucinacijama, glavna
junjakinja prise}a se svojih uloga i najupe~atljivijih momenata iz svoje veoma burnei te{ke `ivotne pri~e. Ova upe~atljiva drama nikoga ne ostavlja ravnodu{nim.
U predstavi lik velike @anke igra Slavica petrovi}, uz dugogodi{njeg ~lana ovogpozori{ta Mi{u Petkovi}a i mladog i talentovanog Vladimira Muline.
Predstava “@anka” odr`a}e se u subotu 12. Aprila, u 20 ~asova, a nakon premijere predvidjeno je dru`enje sa glumcima. Cena ulaznica je $15Srpsko ameri~ki muzej Sveti Sava: 448 W. Barry u Cikagu.Parking nije obezbedjen, pa se mole posetioci da potra`e parking na Brodvej
ulici, gde ima nekoliko gradskih parking, a nije isklju~eno na}i mesta i na samojulici.
Mo`ete rezervisati va{e ulaznice i preko websajta:srpskopozoristechicagoIli na email:[email protected]
10 April 2014.
