2.ROBA. KAPACITET

8/2/2019 2.ROBA. KAPACITET

1/21

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

predmet:MEHANIZACIJA PRETOVARA

Studijski program:DRUMSKI SAOBRAAJPredmetni nastavnik:

mr Boban Cvetanovi

Predavanje broj 2.

TRANSPORTNI MATERIJAL.KAPACITETI


2/21

2

Sadraj predavanja

2.1. KLASIFIKACIJA ROBE2.1.1. OSNOVNA PODELA

2.1.2. PALETIZACIJA

2.1.3. KONTEJNERIZACIJA

2.2. KAPACITET PRETOVARNO-TRANSPORTNE

MEHANIZACIJE2.2.1. TEHNIKI KAPACITET

2.2.2. EKSPLOATACIONI KAPACITET


3/21

3

2.1. KLASIFIKACIJA ROBE 2.1.1. OSNOVNA PODELA

Predmeti prevoza pa samim tim i pretovara su skoro svi artikli

proizvodnje svih grana privrede.

Vrsta i karakteristike materijala koji se transportuje (pretovaruje) ima

izuzetno veliki uticaj na izbor odgovarajueg tipa pretovarnog(transportnog) sredstva. Drugim reima koliina i pojavni oblik robeodreuje primenu mehanizacije to znai odabrati odgovarajuupretovarnu tehnologiju ili ostati na runoj manipulaciji.


4/21

4

Za projektovanje pretovarnih postrojenja i pravilan izbor pretovarnemehanizacije moemo formirati 3 snvn grup transportnogmaterijala (grupe homogene po nacinu utvrivanja osobina robe) :

1.

KOMADNI

2.

RASUTI

3.

TENI


5/21

5

Rasuti (nasipni) materijal obuhvata razliite zrnaste i prakastematerijale koji se javljaju u velikim koliinama sa osnovnomkarakteristikom da se moe grabiti i sipati. U ovu vrstu spadaju: ugalj,rude i koncentrati, nemetali, cement, graevinski materijal (ljunak,pesak...), ita i itni proizvodi, eerna repa, vetako ubrivo i neki

proizvodi iz grupe ostalo.

Tena roba. Ovde spadaju nafta i derivati, kao i druge tenosti izgrupe ostalo kao to su kiseline, alkoholna pia, vod... Ukoliko se ovrb pkuje u burdim ili psudm n pstje kmdn rb.

Komadna roba. Ovde spada sva roba koja se pojavljuje u komadimau transportu (tj.u jedinicama koje se mogu brojati), bilo da su toprirodni komadi (razne maine, delovi main, blokovi crne i obojenemetlurgije, cigle, crep, trupci) ili je pkovn rb tj. krz mblu

pstl kmdn. T su snduci, ble, burd, psude,kutije,vr.


6/21

6

Osnovne karakteristike ovih materijala, sa stanovita izbora i konstrukcijetransportnog (pretovarnog) sredstva su teina i dimenzije komada.Teina odreuje nosivost, a veliina dimenzije transportno-pretovarnogsredstva.

Pored toga neophodno je, pri izboru ili projektovanju ureaja voditi raunao drugim osobinama materijala kao to su: oblik, temperatura,

zapaljivost ...


7/21

7

Osnovne karakteristike koje definiu robu:

1.

Komadna roba

oblik, dimenzije, teina, zapaljivost, eksplozivnost,

temperatura...

2.

Rasuta roba

krupnoa komada,

ugao

prirodnog

pada,

zapreminska gustina, abrazivnost, vlanost, lepljivost...3.

Tena roba

hemijski sastav, stepen viskoziteta, zapaljivost,

nagrizajue dejstvo

...

Tehnoloke i fizike osobine robe

su od presudnog znaaja za:

Konstrukciju pretovarno-transportnih maina i ureaja Njihov uinak (proizvodnost)

Izbor potrebne snage za pogon

Izbor odgovarajue maine


8/21

8

2.1.2. JO

NEKE PODELE PREDMETA PREVOZA (PRETOVARA)

Svi artikli koji dolaze na prevoz grupisani su u 13 grupa masovne

vrste

robe, od kojih 12 grupa imaju svoj poseban naziv, a svi ostali artiklispadaju u trinaestu grupu.

1.

ugalj (koks)

2.

nafta (i derivati)

3.

rude i koncentrati

4.

nemetali

5.

proizvodi crne i obojene metalurgoje

6.

obraeno i neobraeno drvo

7.

ogrevno i celulozno drvo

8.

cement

9.

ostali graevinski materijali

10.

ita i itni proizvodi

11.

eerna repa

12.

vetaka ubriva

13.

ostalo


9/21

9

Prema propisima Drutva nemakihinenjera-VDI (br.2393),

klasifikacija

ra-

sutih materijala

prema

veliini

zrna

pre-

dvia

10 grupa, pri emu

je neophodno

da

najmanje

60%

zrna

u ukupnoj

masi

ima

odgovarajuu veliinu

datu

u tabeli

(npr.


10/21

10

Klasifikacija materijala prema zapreminskoj gustini (t/m3) masajedinice zapremine slobodno rasutog materijala

1.

Vrlo teki materijali >2

ruda

2.

Teki

materijali

=1,1 do 2 pesak, ljunak

3.

Srednje

teki

materijali

=0,6 do 1,1 itarice, ljaka

4.

Laki

materijali


11/21

11

Palete i konteneri

su pomona sredstva koja slue za homogenizaciju-

ukrupnjavanje tereta .


12/21

12

2.1.2. PALETIZACIJA

To je skup povezanih postupaka i tehnikih sredstava koji omoguavajumehanizovano manipulisanje robom u svim fazama transporta.

Paletizacija omoguava pretovar vee koliine tereta, bri pretovar iutovar, jednostavnija evidencija, skraenje vremena prevoza i

pretovara.Tehnika sredstva koja se koriste pri ovom procesu su: palete i viljukari.Palete su specijalne podloke na koje se slae roba, konstruisane tako da

ih viljukari mogu zahvatiti i prenositi. Standardna europaleta jedimenzija 1200x800mm.

U klasinim transportu moe se smestiti na m3

prostora 0,6t materijala, a

pomou paletizacije koliina se poveava na 2t.Kamionski utovar ili istovar robe na paletama traje oko pola asa, a

klasini 3 do 4 h.

Masovnom paletizacijom cena proizvoda bi pala za 3 do 5%


13/21

13


14/21

14


15/21

15

Kontejnerski sistem transporta su posude, sudovi,

nepokretne cisterne i

dr. Ona su trajnog karaktera i mogu se ponovo koristiti, olakan je

utovar i istovar na njima-laka manipulacija, nepotrebnost pretovara

robe itd.

Ova sredstva

omoguavaju da se roba skladiti na

otvorenom prostoru.Dele se na male: 1,2 do 3m3

i velike 5 do 40t. Standardni ISO kontejneri

su poprecnog preseka 8x8 stopa i duina 20, 30 ili 40 stopa. Za

odreivanje prosenog dnevnog pretovara uzima se kao standardni

onaj od 20 stopa. Proseni dnevni pretovar u najveim svetskimlukama narastao je od 30 na 60 hiljada ovakvih kontejnera dnevno,

odnosno 20 miliona godinje.

Da bi se sto veci broj ovih jedinica prevezao-transportovao prave se

brodovi kapaciteta do 14000 jedinica.

2.1.2. KONTEJNERIZACIJA


16/21

16


17/21

17

Treba istai da su komadni tereti u preko 90 posto sluajeva paletizovani,a za prekomorske transporte uglavnom kontejnerizovani.

Ukoliko su komadni tereti preko kontejnerskih dimenzija kao to su nekidelovi konstrukcija i opreme oni se transportuju i prtvaruju pdpsbnim uslvima.


18/21

18

2.2. KAPCITE PRETOVARNO -

TRANSPORTNE

MEHANIZACIJE

Odluujui faktor u primeni (izboru) pretovarno-transportnemehanizacije je pravilno utvrivanje kapaciteta.

Kapacitet pretovarne maine je njena sposobnost da odreenomvremenskom intrvalu (1 as, dan, smna) u dtim uslovima i datojorganizaciji rd premesti odreenu koliinu robe.

U zavisnosti ta je mera koliine materijala razlikujemo:

teinski kapacitet Q (t/h) - koliina robe izraena u tonam n s

komadni kapacitet Z (kom/h) -koliina robe izraena u komadim ns

zapreminski kapacitet V (m3

/h) - koliina robe izraena u kubnimmetrima


19/21

19

U zavisnosti od konkretnih uslova rada razlikujemo:

) tehni

ki kapacitet Qtb) eksploatacioni kapacitet Qe


20/21

20

2.2.1. TEHNIKI (RAUNSKI) KAPACITET

Ovo je tehniki mogu, a ujedno i maksimalni transportni efekatmaine-postrojenja koji ona moe izvriti s obzirom na svoje tehniko-tehnoloke karakteristike, uz dobru organizaciju i ostale najpovoljnije

uslove koji odgovaraju nameni maine.

Tehniki kapacitet nije teorijski kapacitet jer ukljuuje gubitke koji suposledica osobina transportnog materijala i karakteristika samog

ureaja (npr.koeficijent punjenja noseeg elementa, smanjenja

kapaciteta usled nagiba ureaja). Teorijski (idealni) kapacitet je prijemna sposobnost ureaja bez ikakvih

gubitaka.


21/21

21

2.2.2. EKSPLOATACIONI (STVARNI) KAPACITET

Eksploatacioni kapacitet je koliina robe koja se moe premestiti ukonkretnim (stvarnim) uslovima, uzevi u obzir sve gubitke koji se pri

transportu (pretovaru) deavaju. Ti gubici u odnosu na tehnikikapacitet odnose se na konkretnu primenu i organizaciju rada maine.

Documents

2.ROBA. KAPACITET