Transportne Osobine Roba

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEDrumski saobraaj danas postaje osnovni vid masovnog, a odavno je ve postao najmasovni i najrasprostranjeniji vid individualnog transporta u svetu. Razlozi za to su svakako njegove prednosti u odnosu na druge vidove transporta: vremenska i prostorna nezavisnost, mogunost prevoza od vrata do vrata, udobnost, brzina, nezavisnost od drugih vidova transporta, laka obuka za upravljanjem vozilima, mogunost linog posedovanja i sl.

UVOD...Razvojem drutva, gradova, industrije i stvaranjem velikog evropskog pa i svetskog trita i stvaranjem unije drava (EU), zasnovanih pre svega na ekonomskim interesima javlja se vea potreba za komunikacijom izmeu raznih podruja i regijona, pa se upravo zbog toga poveavaju svi oblici i vidovi saobraaja i transporta.

Plasman pojedinih vrsta robe na tritu u velikoj meri zavisi od pravovremene isporuke. Ta isporuka se moe lake obaviti ako se upotrebljavaju odreena pakovanja za tu robu kao i prevozna srestva. Kako kod nas tako i u meunarodnom prevozu roba tei se sve veoj specijalizaciji kako pakovanju (ambalae) tako i vozila. Samim tim to roba sigurnije stie do svojih korisnika bolja je i iskorienost tovarnog prostora to poslovanje ini rentabilnijim.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEUee drumskog transportnog sektora u obavljanju transporta robe je veoma visoko. Procenjuje se da drumski transport u Evropskoj uniji uestvuje sa vie od 70% u ukupnom obimu prevezenog tereta, a ovaj podatak se moe primeniti i na ostale razvijene zemlje. Kod nas, i u zemljama u razvoju uopte, ovajprocenat je i znatno vei.Tako visok stepen uea drumska transportna sredstva duguju svojojelastinosti u pogledu zadovoljenja zahteva korisnika (odnosno usluzi od vratado vrata). Meutim, paralelno uvoenje savremenih logistikih tehnologija (kao just-in-time i drugih) dovelo je, sa jedne strane, do smanjenja zarobljenih materijalnih sredstava u zalihama, a sa druge, do znaajnog poveanja preenih kilometara i to naroito drumskim vozilima.Struktura drumskih transportnih sredstava obuhvata elemente koji ine jedno drumsko vozilo (vuno, prikljuno), odnosno sisteme i agregate od kojih se ono sastoji. Polazei od osnovne funkcije transportnih sredstava, tj. od transporta robe i putnika, sva drumska transportna sredstva moraju posedovati sisteme koji omoguavaju bezbedno i nesmetano obavljanje ove funkcije.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEStruktura drumskog motornog vozila

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE1. PREGLED KARAKTERISTINIH VRSTA PREVOZAKomercijalna vozila su prvenstveno namenjena za prevoz putnika i robe koji obavljaju auto-transportna preduzea i ijom eksploatacijom se ostvaruje profit, odnosno privreuje se (nazivaju se jo i privredna vozila). To su motorna vozila za prevoz putnika (autobusi), motorna i prikljuna vozila za prevoz tereta (dostavna vozila, kamioni, prikolice i poluprikolice). Prvo komercijalno vozilo konstruisano je u Nemakoj. Gottlieb Daimler je 1896. godine izradio prvi kamion u dananjoj fabrici Mercedes. Vozilo je kao transportno sredstvo dobilo najiru moguu primenu i koristi se za veoma veliki broj vrsta prevoza.Konstrukcija vozila kod svih proizvoaa razvija se u smeru sve vee prilagoenosti vozila uslovima eksploatacije i pojedinim vrstama prevoza. Time se obezbeuje potrebna efikasnost i pogodnost pri korienju. Kao rezultat ovih tenji u eksploataciji se nalazi sve vei broj vozila razliitih tehniko-eksploatacionih parametara i konstruktivnih karakteristika.

Osnovna podela vozila se odnosi na prohodnost vozila. U prvu grupu razvrstavaju se vozila namenjena korienju na kategorizovanoj putnoj mrei. Vozila visoke prohodnosti namenjena su za eksploataciju u terenskim uslovima, sa manjom specifinim optereenjem guma, veim snagama motora, veim brojem pogonskih tokova itd.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBESve vrste vozila moemo podeliti na transportne (koriene za prevoz robe ili putnika) i vozila specijalne namene. U vozila specijalne namene spadaju: vatrogasna, komunalana, vozila hitne pomoi, autodizalice i druga vozila. Transportna vozila po nameni korienja dele sa na vozila za prevoz tereta i vozila za prevoz putnika. Vozila za prevoz putnika dalje se dele na autobuse i putnika vozila. Sve tri grupe vozila (teretna, autobusi i putnika vozila) mogu se podeliti prema konstruktivnoj emi. Teretna vozila se dele na teretna vozila i vune vozove (skupove vozila u koje spadaju kamioni sa prikolicom i tegljai sa poluprikolicom).Drumski transport se moe razvrstati prema ukupnoj masi vozila. Prilikom navoenja tehnikih karakteristikama vozila, proizvoai navode i korisnu nosivost asije. Stvarna korisna nosivost vozila na nekoj asiji zavisi od vrste, mase nadgradnje i dopunske opreme koji poveavaju sopstvenu masu vozila. Korisna nosivost vozila razliitih nadgradnji nije ista na istoj asijiKod teretnih vozila osnovna klasifikaciona podela je po ukupnoj masi, odnosno korisnoj nosivosti. Za potrebe korisnika vozila glavna karakteristika je korisna nosivost vozila. Prema naim standardima, korisna nosivost teretnih vozila je podeljena na veliki broj intervalnih grupa.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPrema pomenutoj klasifikaciji teterna vozila su podeljena na: vozila izuzetno male korisne nosivosti (do 0,5 t) vozila male korisne nosivosti (0,53 t) vozila srednje korisne nosivosti (3-7 t) vozila visoke korisne nosivosti (7-12 t)vozila izuzetno visoke korisne nosivosti (preko 12 t)Kategorizacija komercijalnih vozila u Evropskoj uniji2: 1. Dostavna vozila (pick up) 2. Transporteri do 2,8 t 3. Transporteri do 3,5 t 4. Laki kamioni do 7,5 t 5. Srednja klasa kamiona 12 t 6. Kamioni do 18 40 t 7. Teki kamioni 18 40 t 8. Teki kiperi

TRANSPORTNE OSOBINE ROBESva teretna vozila i skupovi teretnih vozila podeljeni su u dve osnovne grupe: standardna teretna vozila univerzalne nemene sa tovarnim sandukom, nadstanicama, nosaima cirade specijalna teretna vozila sa tovarnim prostorom prilagoenim prevozu jedne ili nekoliko vrsta roba Specijalna vozila pokazuju itav niz prednosti nad standardnim vozilima usled boljeg obezbeenja i ouvanja robe pri transportu, skraenja vremena ekanja vozila na utovaru-istovaru i utede na ambalai. Meu najrasprostranjenija specijalna vozila spadaju: vozila sa ureajem za istovar, cisterne, hladnjae, furgoni, plato vozila, silos vozila itd.1.1 Dimenzije vozila i ukupna masa Kako je za uspeno poslovanje neophodno pravno regulisati sve elemente od znaaja za datu delatnost, tako je i u oblasti saobraaja stvorena opsena pravna regulativa. Poto e u ovom radu biti rei o komercijalnim vozilima za prevoz tereta, naveemo samo neke pravne norme koje ta vozila moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraaja. Pravne norme su sadrane u Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja i odnose se na dozvoljene dimenzije, ukupnu masu, osovinsko optereenje, i dr.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBENajvea dozvoljena duina vozila za: solo teretna vozila - 12 m, specijalna teretna vozila, zglobnog konstruktivnog sastava - 17m prikljuna vozila ( vozila sa rudom): - sa jednom osovinom 6 m - sa dve osovine 10 m - sa tri i vie osovina 12m skupna vozila: - teglja sa poluprikolicom 16,5 m - vuna vozila sa 1 ili 2 prikljuna vozila 18 m Najvea dozvoljena irina navedenih vozila je 2,5 m, a najvea dozvoljena visina 4,0 m.

Odnos bruto snage motora i najvee dozvoljene mase vozila mora biti za: teretna vozila najmanje 10 KS/t teretna vozila za obavljanje prevoza u poljoprivredi, umarstvu, graevinarstvu i rudarstvu, kao i za skupove motornih i prikljunih vozila- najmanje 6KS/t.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE1.2 Transportni kapaciteti drumskog prevoza Transportne kapacitete drumskog prevoza ine saobraajnice, njhova propusna mo i vozila za prevoz robe. Najvei deo meunarodnog drumskog prevoza obavlja se sledeim tipovima kamiona: kamioni sa prikolicom kamioni leperi kamioni hladnjae kamioni cisterne dambo kamioni specijalni kamioni za prevoz kontejnera niskonosee prikolice dambo prikolice1.3 Vrste drumskog prevozaJedna od osnovnih karakteristika drumskog prevoza je mogunost prevoza od vrata do vrata tj. od mesta proizvodnje do mesta potronje to ga ini konkurentnijim od drugih vidova prevoza. Fleksibilnost drumskog prevoza podrazumeva prilagoavanje zahtevima i potrebama korisnika prevoza u znatno veoj meri nego ostali vidovi prevoza. Lako kombinovanje sa drugim vidovima prevoza ini drumski prevoz veoma estim elementom multimodalnog prevoza.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPrema obliku prevoza, drumski transport je najei prevoz od sluaja do sluaja, a mnogo ree liniski prevoz. Prema prirodi i nainu pakovanja robe koja se prevozi, drumski prevoz moe biti:5 prevoz generisanog tereta prevoz rasutog tereta prevoz smrznutog ili tenog tereta prevoz kontejnera prevoz specijalnih tereta

Prevoz specijalnih tereta obuhvata prevoz vangabaritnih koleta, lako zapaljivih, otrovnih i ekslozivnih tereta. Vangabaritni teret ine jedinice tereta koje sa vozilom prelaze dozvoljene profile za saobraaj na drumovima (premauju duinu od 16,5 ili irinu 2,5 metara). Ako teina robe sa vozilom prelazi 40 tona, takoe je re o specijalnom prevozu, jer osovinsko opteree premauje propisani limit od 20 tona po osovini. Da bi se ovakav transport obavio, potrebna je odgovarajua dozvola Ministarstva za saobraaj, kojom se propisuje prevozni put, tehnika ili policiska pratnja i ostali uslovi kojih se prevoznik mora striktno pridavati. Tehnika pratnja sprovodi se vozilom sa utim rotacionim svetlom u sluaju kada duina vozila sa robom ne prelazi 18 metara, irina 3 metra i visina 4,5 metara. Ukoliko je bilo koja dimenzija vea, obavezna je policijska pratnja.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPrevoz lakozapaljivih, otvrovnih i eksplozivnih tereta spada u prevoz opasnih tereta regulisan je Evropskim sporazumom o meunarodnom prevozu opasne robe drumom (ADR) prema kojem su svi tereti klasifikovani prema takama zapaljivosti, stepenu otrovnosti i eksplozivnosti. Takoe su propisani kriterijumi koje mora ispunjavati svako vozilo i vozako osoblje da bi moglo obavljati prevoz, kao i mere zatite koje se moraju preduzimati u cilju bezbednosti saobraaja, ljudi i okoline. Za obavljanje ovakvog prevoza potrebne su odgovarajue dozvole nadlenih dravnih organa zemlje preko ije teritorije se obavlja prevoz, u zavisnosti od stepena zapaljivosti, otrovnosti ili eksplozivnosti.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBETovarni sanduci predstavljaju prostor za smetanje tereta koji moe biti delimino ili potpuno zatvoren vrstim materijalom (drvenom, metalnom konstrukcijom i sl.) ili mekim (deformabilnim) zatitnim materijalom (ciradnim platnomi sl.). Postoji podela tovarnih sanduka na one sa fiksnim i one sa pokretnim stranicama, a znaajna je i mogunost podizanja tovarnog prostora, posebno kod transporta rasutih tereta. Posmatrajui jedno teretno vozilo sa sandukom, moe se uoiti vie moguih modifikacija samog sanduka. U cilju zatite transportovane robe, na odreene tipove sanduka se postavlja ciradno platnoZatita transportovane robepostavljanjem ciradnog platnaTovarni sanduk sa pominimkrovom i bonom ciradom Drumska transportna sredstva

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPokretljivost stranica tovarnog sanduka daje mogunost istovara robe sa pogodne strane Znaajna je prilikom runog istovara, npr. paketa, jer je u tom sluaju roba pristupanija. Kod rasutog tereta se uvoenjem mogunosti kipovanja, tj. samoistovara, znaajno poveava brzina istovara. U tom sluaju, razlikuju se konstrukcije kod kojih se istovar ostvaruje preko zadnje strane ili preko bonih strana Podizanje tovarnog sanduka se ostvaruje pod dejstvom hidrocilindraSamoistovar preko zadnjestraneSamoistovar preko bone strane

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPoluprikolica sa funkcijom samoistovara kiper

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaBone strane se mogu vertikalno podii, a zadnja strana se moe zaokrenuti oko oslonaca na gornjem delu konstrukcije. Unutar poluprikolice se nalazi i unutranja pokretna pregrada koja je namenjena: ubrzavanju i olakavanju procesa istovara tereta sa zadnje strane, sabijanju tereta i ostvarivanju ravnomernog optereenja poluprikolice.Poluprikolica Pushing Floor

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaNeki od tipova tovarnih sanduka sa hidraulinom platformom koji su namenjen podizanju tereta od nivoa podloge do nivoa sanduka prikazani su na slikamaPrimeri hidrauline podizne platforme

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaUobiajena elja za brzim i kvalitetnim utovarom i istovarom moe se ostvariti odgovarajuom promenom poloaja robe u toku same vonje. Tako je fabrika TLS(Truck Loading System) iz Minhena razvila dvoetani sistem utovara tereta na paletekoje se programski pripremaju za istovar jo u toku vonje. U zavisnosti od redosleda istovara, radom raunarskog sistema se odreuje lokacija potrebne paletne jedinice. Zatim se po principu izmenjivih ploica sa jednim uvek praznim mestom ona transportuje do vrata za istovar. Osnovni nedostatak ovakvog sistema je njegova relativno visoka cena. Jedan od aktuelnih problema distributivnog transporta je brzo prilagoavanjetransportnog sredstva zahtevima razliitih vrsta roba. Kao mogua rjeenja, na sajmu Logistike Minhen 2001. predstavljene su posebne furgonske nadogradnje sa dva sprata, nadogradnje koje pruaju mogunost brzog montiranja stalaa i nadogradnje kod kojih postoji mogunost otvaranja itavog bonog dela, tako da se roba moe uzeti sa bilo koje strane Nedostatak ovakvih reenja je znaajno poveanje mase vozila, to za negativnu posledicuima smanjenje korisne mase tereta. Proizvoai taj problem reavaju izradom nadogradnje od specijalnih materijala koji se karakteriu manjom gustinom i veom vrstoom.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaMehanizovana nadgradnja sa brzim otvaranjem stranicaNadogradnja u koju se mogu montirati stalae

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPrimena stalaa se moe objasniti i potrebom da se na efikasan nain odgovorina problem transporta tereta koji ima malu masu, a koji zauzima veliki prostor Takoe, njihovom primenom se moe ostvariti zbirni transport, kada je transportovani teret razliitih visina i razliitih oblika.Dvospratna (Double Deck) poluprikolica

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaUtovar i istovar tereta se esto obavljaju pomou viljukara. Osnovni problem koji se u tom sluaju javlja jeste potreba za postojanjem viljukara na mestima na kojima se vri manipulacija teretom. Veina viljukara je po svojim gabaritnim dimenzijama i masi nepogodna za zajedniki transport sa teretom. Kao reenje ovog problema Palfinger je patentirao mali montani viljukar Njegova ukupna masa je u granicama od 1,5 do 2,1 t. Tokom transporta viljukar je u rasklopljenom poloaju postavljen ispod prikljunog vozilaPrenosni rasklopivi viljukar

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaNadgradnje se prilagoavaju posebnim vrstama tereta i posebnim transportnim zadacima. Tako su razvijene sledee grupe nadgradnji, odnosno vozila sa nadgradnjama: cisterne, furgoni, hladnjae, damperi, za prevoz tereta veih gabaritnih dimenzija, za prevoz ivih ivotinja, za prevoz oteenih vozila samoutovarivai, mealice za beton, kamioni sa dizalicom, kontejnerski kamioni...Cisterne ine grupu specijalnih teretnih vozila namenjenih za prevoz razliitih vrsta tenosti, npr. vode, mleka, nafte, gasa, opasnih materija Osnovni sklop cisterne je rezervoar. Popreni preseci rezervoara mogu biti razliiti: kruni, eliptini i pravougaoni sa zaobljenim uglovima. U sluajupotrebe za rezervoarima veih dimenzija preporuuje se primena eliptinog poprenog preseka jer on poseduje nabolje karakteristike sa aspekta stabilnosti vozila (nii poloaj teita). Nedostatak njegove primene je u poveanoj ceni usled sloenije izrade. U cilju ostvarivanja utovara i istovara robe, cisterne su opremljene dodatnim ureajima, meu kojima su najei pumpe, cevovodi, merni instrumenti, sistemi za cirkulaciju vode.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaKamioni cisternePoluprikolice cisterne

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaUtovar se najee ostvaruje preko otvora na gornjem delu rezervoara.Pranjenje rezervoara se ostvaruje pomou pumpi ili na principu samonaginjanja. Cisterne se prazne dejstvom vazduha pod pritiskom, ime se utie na poveanje brzine istovara. Veina dodatnih ureaja za pranjenje rezervoara su hidraulikog tipa.Transport rasutih tereta se moe ostvarivati i primenom kiper cisterni. Zapremina rezervoara je najee u granicama od 40 do 70 m3, a postoje i konstrukcije rezervoara ija je zapremina vea od 90 m3Specifinosti konstrukcije cisterne su uslovljene vrstom transportovane robe. Tako se mogu nai rezervoari sa termoizolacijom, specijalnom zatitom, grejaima, unutranjim pregradama za ublaavanje hidraulikih udara itd. Rezervoar je najee paralelan sa horizontalnom povrinom tla.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaCisterna za transport prakastih materijalaKod transporta prakastih materijala poluprikolice nisu paralelne podlozi ve zaklapaju odreeni ugao u odnosu na tlo . Na donjem delu se nalazi talonik, tj. sabirni sud, ija je funkcija da preko cevovoda odvodi mehanike elemente iz rezervoara.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaRinfuzeri predstavljaju cisterne sa vertikalnim rezervoarima a namenjeni su za prevoz rasutih materijala (koncentrovana stona hrana, itarice, kukuruzno brano i sl.). Prednost njihovog korienja je u iskljuenju trokova pakovanja robe u vree. Takoe se njihovim korienjem znaajno smanjuje vreme utovara i istovara. Zapremina rinfuzera je najee u rasponu od 13 do 19 m3. Utovar i istovar se ostvaruje preko kompresora i odgovarajuih cevovoda.Cisterna rinfuzer

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaU sluaju transporta hemijskih proizvoda neophodno je da unutranjost rezervoarabude obloena materijalom koji je otporan na dejstvo agresivnih materijala.Poreenjem nabavnih cena rezervoara koji poseduju stepene unutranje zatiterezervoara uoavaju se male razlikeU sluaju prevoza brana pojavljuje se problem njegovog lepljenja za zidoverezervoara, pa se u tom sluaju za istovar koriste vibratori. Za prevoz hemijskoggranulata rezervoar je sa unutranje strane ispoliran, u cilju spreavanja lepljenja i meanja sa materijalom rezervoara. U sluaju prevoza hrane potrebno je pridravati se posebnih mera zatite koje se odnose na vrstu materijala od kojih su napravljeni svi elementi u dodiru sa robom. Tako gumeni ventili ne smeju da sadre crnu gumu koja moe da oteti kvalitet namirnica.Tokom transporta fluida, prvenstveno goriva, nastaju isparenja koja se odvode pomousigurnosnih ventila. Ventil je konstruisan tako da se u sluaju prevrtanja cisterne sprei isticanje fluida. Takoe je spreeno i prodiranje plamenau unutranjost rezervoara.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPotencijalna opasnost od gubitka stabilnosti u toku transporta tenosti javljase kada cisterna nije sasvim puna ili sasvim prazna. U sluaju kada je koliinatenosti manja od minimalno dozvoljene vrednosti, usled kretanja vozila dolazido udaranja tenosti o zidove cisterne. Da bi se spreile takve pojave, proizvoaisu odluili da unutranjost cisterne podele na vie manjih komora. U vezi saovim problemom naftna kompanija ESSO je proizvoaima postavila zahtev zaproizvodnjom cisterni ukupne zapremine 41 000 L. Unutranjost cisterne trebada bude podeljena pregradama na osam komora sledeih zapremina:4 7 000 L, 2 5 000 L, 1 2 000 L i 1 1 000 L. Osim poveanja bezbednosti, primenom ovakvog koncepta omoguuje se maksimalno iskorienje korisne zapremine cisterne. Sa aspekta bezbednosti, ESSO zahteva postojanje jakog grebena(ojaani deo koji se nalazi na vrhu cisterne) koji treba da zatiti poklopce u sluaju prevrtanja cisterne. U greben je potrebno ugraditi ljeb za prihvatanje vika tenosti koja se moe javiti tokom procesa utovara.Problem nestabilnosti cisterni obraen je i ADR-om. Prema ADR-u, rezervoari ukupne zapremine preko 7 500 L bez ugraenih komora, ili sa komorama zapremine preko 7 500 L, treba da budu maksimalno napunjene u rasponu od 80 do 90%. Ostatak (10 do 20% zapremine rezervoara) je predvien za irenje fluida usled njegovog zagrevanja. Da bi se spreila pojava nepravilne popunjenosti rezervoara i komora mogu se koristiti senzori. Zadatak senzora je da automatski zaustavi punjenje rezervoara kada zapremina fluida postane vea od dozvoljene vrednosti.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaFurgon predstavlja teretno motorno vozilo sa jedinstvenim zatvorenim tovarnim prostorom specijalne namene, odvojenim od prostora vozaa. Oni se najee koriste za brz prevoz lako kvarljive robe, nametaja, konfekcije i sl. Na slici je prikazano vozilo namenjeno za utovar i istovar pakovanog tereta I paletizovane robe. Naroito je pogodno za prevoz od skladita do prodajnih objekata. Na njegovom zadnjem delu se nalazi utovarna stranica (hidraulina platforma) koja je privrena za asiju. U nastavku je prikazan i furgon za transport nametaja.. Furgon za dostavu robe. Furgon za ransport nametaja Pored standardnih furgona, proizvoai vozila nude i odreene modifikacije standardnog vozila. Tako se prua mogunost ugradnje vrata na bonim stranicama, promene (poveanja) osovinskog razmaka i zadnjeg prepusta standardnihvozila, radi ugradnje furgona, ili tovarnih sanduka veih duina, za lake terete.Za prevoz hleba i peciva koriste se specijalna vozila. Njihovi kapaciteti su razliiti, pa tako u Zastavinom programu postoje nadgradnje za prevoz 72, 96, 128 i 160 korpi. Unutranji deo nadgradnje obloen je poliesterom otpornim na abrazivnu sredinu slane pare. Za nanoenje korpi slue police izraene od standardnih aluminijumskih profila.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaFurgon za dostavu robeFurgon za transport nametajaZa prevoz hleba i peciva koriste se specijalna vozila. Njihovi kapaciteti su razliiti, pa tako u Zastavinom programu postoje nadgradnje za prevoz 72, 96, 128 i 160 korpi. Unutranji deo nadgradnje obloen je poliesterom otpornim na abrazivnu sredinu slane pare. Za nanoenje korpi slue police izraene od standardnih aluminijumskih profila.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaHladnjae predstavljaju transportna vozila, tipa furgona, koja obezbeuju zahtevanu temperaturu u tovarnom prostoruTeglja sa poluprikolicom hladnjaom i poluprikolica hladnjaaHladnjae predstavljaju transportna vozila, tipa furgona, koja obezbeuju zahtevanu temperaturu u tovarnom prostoru

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaTovarni prostor hladnjae se moe podeliti gredama na polovine. Kada nisu u funkciji, grede su provuene ispod krova. Vreme koje je potrebno za njihovo postavljanje se kree u rasponu od 3 do 7 minuta. Kvalitet vrenja osnovne funkcije hladnjae se opisuje preko k-vrednosti koja predstavlja koeficijent proputanja toplote. Njegova potrebna vrednost se nalazi u rasponu od 0,28 do 0,4. Prilikom izbora hladnjae znaajna je i vrednost potrebnog vremena hlaenja. Tako na primer za hlaenje sa +30 na 20C potrebno je izmeu 4 i 6 asova. Maksimalna granina propisana vrednost iznosi 6 asova. Vodei proizvoai rashladnih sistema za upotrebu u transportnim sredstvima (tzv. hladnjaama) su Carrier i Thermo King.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaSpreavanje kvarenja robe u velikoj meri zavisi od reavanja problema obezbeivanja cirkulacije vazduha unutar tovarnog prostora hladnjae. Potrebno je obezbediti strujanje vazduha oko svih strana tereta. To se obezbeuje korienjem odgovarajuih paleta, zadovoljenjem minimalne vrednosti meusobnog rastojanja izmeu paleta sa teretom,kao i minimalnog rastojanja izmeu tereta i povrina tovarnog sandukaStrujanje vazduha oko palete i unutar tovarnog sanduka hladnjaeCool Station sistem

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaHlaenje tovarnog sanduka hladnjae se najee ostvaruje primenom uobiajenog koncepta hladnjae, koji za pogon koristi dizel motor. Thermo King je ponudio nov koncept pod nazivom Cool Station (Hladna stanica). Hladna stanica je sistem zasnovan na ploama koje su postavljene u nepokretne pregrade u gornjem delu tovarnog sanduka hladnjae. Hlaenje ploa se ostvaruje u logistikoj bazi, gde potrebno vreme hlaenja ploa iznosi 10 asova. Tako pripremljena, hladna stanica odrava zahtevanu temperaturu tokom 8 do 10 asova rada hladnjae.Odravanje zahtevane temperature se ostvaruje primenom kriogenih sistema koji koriste dehitratizovani teni ugljen-dioksid. Kriogeni sistemi zamenjuju klasine rashladnesisteme sa kompresorom. Prednosti kriogenih sistema u odnosu na klasine rashladne sisteme trokovi odravanja su manji za 50%, manja je masa celopkupnog vozila za 160do 200 kg, ne postoji buka i emisija tetnih gasova tokom eksploatacije hladnjae.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaDamperi, ili kiperi velikog kapaciteta za rad van puteva, vie lie na graevinskumehanizaciju nego na teretna vozila. Koriste se iskljuivo u tekimuslovima eksploatacije van puteva, kao to su otvoreni kopovi rudnika, kamenolomii slino (velika koliina praine i teko pristupani tereni). Transportovanirasuti teret moe se istovarivati sa strane i/ili prema zadnjem delu vozila, to seuvek dodaje kao karakteristika uz naziv vozila. Meu najpoznatijim proizvoaimaovih tekih transportnih vozila su Liebherr, Caterpillar, Komatsu, Peterbilt i Hitachi.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaVozila za transport tereta veih gabaritnih dimenzija ine posebnu grupu specijalnih teretnih vozila. Problem kod ovih vozila su njihove nestandardne duine ili irine. Iz tog razloga je potrebno obratiti panju na zahteve sa aspekta bezbednosti i prohodnosti.Vozilo za prevoz vangabaritnog tereta

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaTransport graevinskih maina se najee ostvaruje korienjem poluprikolica.Jedna od njih je prikazana na slici. Ova poluprikolica je opremljena vazdunim oprugama. One omoguavaju da se tovarna platforma u odnosu na standardnu visinu od 92,5 cm od podloge spusti ili podigne za 10 cm. Maksimalna korisna nosivost iznosi 75,9 t. Utovar i istovar se ostvaruju pomou dve hidrauline rampe koje se nalaze na zadnjoj strani poluprikolice.Poluprikolica sa pet osovinaKonstrukciona reenja mogu biti razliita. Transport se moe ostvariti kombinacijom tegljaa i poluprikolice ili prikolice razliitih dimenzija.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaTransport tereta vee duine (cevi, stabala...) moe se ostvariti na taj nain to se teret jednim svojim krajem oslanja na vuno, a drugim na prikljuno vozilo. U tom sluaju teret ima ulogu veze izmeu vunog i prikljunog vozila.Teretno vozilo za prevoz izolovanih cevi

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaVelike dimenzije i mase transportovanog tereta dovode do problema utovarai istovara. Zato veliki broj vozila ove namene ima dizalice koje su opremljene razliitim zahvatnim ureajima: kukom, grabilicom itd. Odreene grupe tereta imaju posebne zahteve u odnosu na transport, da se ne bi poremetila sposobnost obavljanja funkcije za koju je transportovani teret i namenjen.Vozilo za utovar i transport stabala

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaVozila za prevoz ivih ivotinja su namenjena za prevoz krupnih ili sitnih ivotinja.Kompletna nadgradnja izvedena je od standardnih profilisanih kutijastih nosaa.Sa prednje strane nadgradnje postavljen je zatitni lim, koji titi ivotinje od eonog udara pri prevozu. Utovar i istovar ivotinja moe se vriti preko zadnjih dvokrilnih ili bonih vrata, a moe se koristiti spoljna ili sopstvena utovarno-istovarna rampa.Vozilo za prevoz stoke

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaVozilo za prevoz oteenih vozila opremljeno je nadgradnjom za utovar iprevoz oteenih vozila. Utovar i istovar se ostvaruju elektrovitlom,koje poseduje elino ue i kuku, ili dizalicom (to se vidi na slici. Upravljanjedizalinim mehanizmima se ostvaruje pomou komandne table koja senalazi na bonoj strani asije. Platforma na koju se postavlja oteeno vozilo,zbog olakanja procesa utovara i istovara, poseduje mogunost pomeranja i promenenagiba.Vozilo za prevoz oteenih vozila

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaSamoutovariva se koristi za postavljanje, uklanjanje, prevoz i pranjenje kontejnera, u kojima se odlau sekundarne sirovine, hartija, biljni otpad iz parkova i drugi otpadni materijali manje specifine teine. Specijalna tovarna platforma napravljena je od vrstih elinih profila i pokrivena elinim limom. Kontejneri predstavljaju posebne celine i meusobno se razlikuju po obliku i dimenzijama. Tako jednom vozilu moe odgovarati vie razliitih tipova kontejnera. Utovar, istovar i pranjenje kontejnera se ostvaruju primenom hidrocilindara. Samoutovariva

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaVozila sa mealicom za beton se primenjuju za transport betona od fabrike betona (pogona za proizvodnju betona) do graevinskog objekta. Specifinost njene eksploatacije je u zahtevu da beton zadri svoje karakteristike tokom transporta. Zbog toga je potrebno da se nadgradnja, betonska mealica, tokom transporta okree. Dato kretanje se ostvaruje pogonom sa motora vozila ili sa dodatnog pogona. Takoe je neophodno i dodavanje aditiva koji treba da spree ovravanje betona.Kamion mealica za betonKamion sa pumpom zatransport betona

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaKamioni sa dizalicom su namenjeni za utovar i istovar razliitih vrsta tereta:grae, cevi, otpadnog materijala... U najveem broju sluajeva to je klasian kamion sa skraenim sandukom i dizalicom. Dizalica je postavljena izmeu kabine i tovarnog prostora koji je u odnosu na standardne dimenzije najee skraen. Na bonim stranama ugraena su dva stabilizatora za bezbedniji utovar tereta. Stabilizatori su, zbog uslova stabilnosti od prevrtanja kamiona, najee postavljeni u oblasti gde je postavljena i dizalica (prednji deo kamiona).Kamion sa dizalicom

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaKontejnerski kamioni se koriste za transport kontejnera. Uprilogu 5 Kontejneri dimenzije date su standardne dimenzije kontejneraTokom transporta je neophodno ostvariti krutu vezu kontejnera sa vozilom,kao i meusobnu vezu kontejnera ukoliko se vie njih transportuje jednim vozilom. U tom cilju se koriste sledei elementi: ugaoni elementi hvatai, elementi za meusobnu vezu kontejnera, elementi za uvrivanje tereta u kontejneru, ureaji za uvrivanje i vezivanje kontejnera za platformu vozila.Pretovar kontejnera sa voza na kontejnersku poluprikolicu

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPoto se kontejneri mogu transportovati svim vidovima transporta, znaajna je procedura njihovog pretovara sa transportnih sredstava jednog vida na transportna sredstva drugog vida Utovar, istovar i pretovar kontejnera se najee vri pomou ramne dizalice auto-dizalice. Date operacije se mogu vriti samo manipulacijom kontejnerom ili manipulacijom celokupnom prikolicom, koja je kruto vezana za kontejner.Utovar kontejnera auto-dizalicom na kontejnersku poluprikolicu

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPoseban sluaj su kamioni namenjeni za transport izmjenljivih transportnihsudova i kontejnera. Na ovim kamionima se nalaze posebni nosai i mehanizmi kojima se izmjenljivi transportni sudovi privruju za asiju kamiona. Vozilo je opremljeno vazdunim ogibljenjem, to omoguava sputanje asije. Na taj nain kamion moe da utovari ili istovari izmjenljivi transportni sud bez pomoi dizalice.Kamion za transport izmenjivihtransportnih sudova i kontejneraNoga izmenjivog transportnog suda u rasklopljenomi sklopljenom stanju

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaPostupak istovara izmjenljivog transportnog suda obuhvata sljedee operacije: runo izvlaenje nogu izmjenljivog transportnog suda koje se postavljaju na sva etiri ugla, odvijanje vijaka kojima se vezuje asija kamiona i izmjenljivi transportni sud, sputanje asije kamiona do visine na kojoj se izmjenljivi transportni sud potpuno oslanja na sopstvene noge, pokretanje kamiona unapred, ime se on i formalno odvaja od izmjenljivog transportnog suda.Utovar se obavlja obrnutim redosljedom operacija.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaTransportna sredstva za prevoz opasnih materija. zavise od karakteristika transportovane robe, meu kojima se izdvajaju osobine kao to su oblik tereta (komadni ili rasuti), njegove gabaritne dimenzije itd. Kao jedan od znaajnih uticajnih parametara javlja se i odgovor na pitanje da li se transportovani teret moe klasifikovati u grupu opasnih materija, tj. opasne robe. U literaturi se moe nai vie definicija kojima se blie odreuju opasne materije, a neke od njih su sljedee: Pod opasnim materijama se podrazumijevaju sve one materije koje imaju takve osobine da mogu, usljed nestrunog i neodgovornog rada, ili bilo kakve nezgode u toku proizvodnje, transporta, skladitenja ili rukovanja, izazvati posljedice tetne po zdravlje ili okolinu Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koji mogu biti gotov proizvod, poluproizvod, meuproizvod, nusproizvod, sirovine ili otpad, a imaju karakteristike opasnih materije i u toku prevoza mogu dovesti do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i zagaivanja ivotne sredine; Pod opasnim materijama podrazumjevaju se one materije i predmeti koji prilikom utovara, istovara, transporta i skladitenja mogu izazvati eksploziju, poar, oteenje transportnih sredstava, skladita, zgrada, oboljevanja ljudi i ivotinja.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaZbog prethodno navedenih osobina, opasne materije je potrebno transportovati uz zadovoljenje posebnih uslova, definisanih razliitim meunarodnim propisima: drumski transport ADR18, eljezniki transport RID19, vazduni transport ICAO-TI20, pomorski transport IMDG-Code21, transport na unutranjim plovnim putevima ADN22.Transport opasnih materija na rijekama Nemake, koji se primjenjuje za cio tok Dunava, regulisan je sporazumom ADN. Prethodno navedeni sporazumi obuhvataju: nabrajanje opasnih materija, propise za pakovanje i obeleavanje, propise o sredstvima prevoza, podatke o prevozu, transportnu dokumentaciju, obuku vozaa.Interesantno je pomenuti da u Evropi, od ukupne koliine transportovane robe, ak 18% spada u grupu opasnih materija. Najvea koliina se transportuje korienjem drumskog transporta (63%), a daleko iza njega su vodni (27%) i eljezniki transport (10%). Primjenom vazdunih transportnih sredstava ostvaruje se prevoz zanemarljive koliine robe (manje od 0,1%).

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaSvaka opasna materija (roba) tokom transporta mora biti oznaena korienjemustanovljenih pravila koja su definisana ADR-om. Prema uspostavljenim kriterijumima ADR-a (hemijske osobine, agregatno stanje, stepen opasnosti), razlikuje se 9 klasa opasnih materijaPropisi za vozila koja prevoze opasne materije se odnose na tip vozila,zatitu vozila od podletanja, oznaavanje vozila, koioni sistem vozila, protivpoarnu zatitu, elektroopremu vozila i raznu opremu.Prema ADR-u, razlikuju se sledei tipovi vozila: EX/II, EX/III vozilo opremljeno za prevoz eksploziva, FL vozilo namenjeno transportu tenosti kojima je taka paljenja ispod 65C, OX vozilo namenjeno transportu hidrogen peroksida, AT vozilo namenjeno prevozu opasnih materija u tank-cisternama, ili malim tankovima, fiksiranim i demontanim cisternama kapaciteta veeg od 1 m3.Vozila se tite od podletanja primjenom zatitnika koji se postavljaju sa zadnje i sa bonih strana. Karakteristike zatitnika zavise od dimenzija i mase vozila. ADR propisuje obavezu posjedovanja ureaja za ograniavanje brzine, ABS-a i dopunske konice (usporaa) za sve tegljae i kamione najvee dozvoljene ukupne mase preko 16 t izvedene kao vozila cisterne.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaUreaj za ograniavanje brzine kretanja vozila, u cilju ogranienja maksimalne brzine kretanja vozila na propisanu ili eljenu vrijednost manju od propisane, ostvaruje svoju funkciju kontrolom napajanja motora gorivom. Sastavni dijelovi ovog ureaja su: elektronski regulator, elektromotor, prekida za podeavanje eljene brzine kretanja vozila, adapteri za spajanje poluge gasa sa pumpom visokog pritiska i set kablova. Elektronski regulator posjeduje informaciju o maksimalno dozvoljenoj brzini kretanja za kategoriju vozila na kom je ugraen. Elektronski regulator dobija informaciju o stvarnoj brzini kretanja vozila od tahografa. Uporeujui vrijednosti maksimalno dozvoljene i stvarne brzine kretanja vozila, regulator alje elektromotoru informaciju na osnovu koje se regulie napajanje gorivom. Vozau se daje mogunost da sam podesi eljenu brzinu kretanja vozila pomou prekidaa za podeavanje eljene brzine kretanja vozila. Ta vriednost je manja od maksimalne dozvoljene brzine kretanja za kategoriju vozila na kojem je ugraen. Adapteri za spajanje poluge gasa sa pumpom visokog pritiska omoguavaju ugradnju ureaja za ograniavanje brzine kretanja vozila na razliite tipove vozila. Transportna sredstva koja su namijenjena transportu opasnih materija odklase 1 do klase 5.2, izuzev opasne materije klase 4.3, moraju biti opremljena hvataem varnica postavljenim na izduvnoj cevi.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstvaADR propisom se definiu posebni zahtjevi koji se odnose na elektroopremu,i to na: provodnike sa stanovita dimenzionisanja, izolovanja i ugradnje u cilju zatite od pregrijevanja, kratkog spoja, fizikih oteenja i slino; posjedovanje prekidaa za prekidanje svih elektrinih tokova (upravljanje se mora ostvariti iz kabine i izvan vozila; poslije prekidanja elektrinih tokova, pod naponom ostaje samo tahograf); dio opreme koja se nalazi iza kabine vozaa u smislu konstrukcije, instalacijei zatite, a sve u cilju spreavanja pojave varnice.Vozila koja su namijenjena za transport opasnih materija treba da budu opremljena opremom za odvoenje statikog elektriciteta na kolovoz (elektroprovodljiva guma bakarni provodnik u gumenoj traci). Tokom procesa punjenja I pranjenja vozila se moraju uzemljiti.Tokom transporta, vozila za transport opasnih materija treba da budu opremljena i: torbom sa alatom za neophodne terenske popravke na vozilu, najmanje jednom dizalicom odgovarajueg kapaciteta, najmanje dvjema svjetiljkama nezavisnim od elektrinog izvora na vozilu, koje moraju biti takvih konstrukcionih karakteristika da ne mogu izazvati zapaljenje tovara koji se prevozi, najmanje jednom svjetiljkom koja se moe napajati sa akumulatora, a konstruisanom tako da ne moe izazvati zapaljenje tovara koji se prevozi,

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Drumska transportna sredstva najmanje jednim klinastim podmetaem, opremom za vuu vozila poluga i ue, najmanje dvama znakovima za zaustavljeno vozilo, znakom za ogranienje brzine kretanja vozila (70 km/h), signalizatorom pritiska u pneumaticima, opremom za ostvarenje mjera bezbjednosti vozaa upozoravajui prslukza vozaa, odgovarajua zatita oiju, ureaj za normalno disanje, odgovarajuerukavice i izme, flaa vode za pranje oiju.Detaljni izvodi ADR-a sa konkretnim ogranienjima i preporukama semogu nai u priruniku Transport opasne robe u drumskom saobraaju upoznavanjerestruktuiranog ADR-a, pa zato ti podaci nee biti ovde dodatno priloeni.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPoznavati robu znai detaljno biti upoznat sa njenim porijeklom, osobinama, postupcima i nainima pakovanja, prevoenju i upotrebi. Sa aspekta prevoza to znai, treba poznavati sve inioce koji izazivaju promjene na robi od trenutka utovara po do istovara sa vozila. Podjela robe se moe izvriti na vie naina i to: prema porijeklu na: organsku neorgansku sintetiku prema stepenu obrade na: sirovine poluproizvode gotove finalne proizvode prema kvalitetu na: pravu surogate (zamene) falsifikate prema ekonomskoj nameni na: proizvodi za reprodukciji proizvodi za ivesticije proizvodi za potronju

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKako postoji veoma veliki broj razliitih roba, sa isto tako velikim brojemrazliitih karakteristika koje direktno utiu na tehnologiju realizacije logistikihprocesa uopte, to je neophodno da se formiraju grupe roba homogene poodreenim obelejima. Otuda i potreba za razvrstavanjem i formiranjemhomogenih grupa roba, odnosno potreba za razvojem odreenih klasifikacionihsistema. injenica je da postoji veliki broj kriterijuma u odnosu na koje je moguevriti homogenizaciju, pa se tako moe govoriti i o razliitim klasifikacionimsistemima. Kriterijumi klasifikacije, odnosno formiranja homogenih grupa robemogu se odnositi na fizike karakteristike (tenosti, gasovi, vrste materije), moguopisivati hemijski sastav (organske, neorganske...) i sl. U logistici, meutim, robase po pravilu razvrstava u odnosu na obeleja koja su od znaaja za realizacijuskladitenja, pretovara i transporta, pri emu je dominantan kriterijum razvrstavanjapojavni oblik robe. Pri tome, pojavni oblik predstavlja kompleksno obeleje saskupom karakteristika koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa rukovanjarobom (zahvatanja, odlaganja, uvanja i sl.).Imajui reeno u vidu, roba se razvrstava u sledee kategorije: komadna roba, rasuta roba, tena roba, gasovita roba.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKomadna robaPod komadnom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje u jedinicikoja se moe brojati. Pri ovome, postoje izvorno komadne robe (kao to su koulja,pantalone, par cipela, elektrini poret, televizor i slino) i robe koje u svomizvornom stanju mogu biti tene, gasovite, rasute (prakaste, zrnaste i sl.) a koje sepakovanjem u odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik.Asortiman komadne robe koja se moe pojaviti je izuzetno irok. Takoe, ipojavni oblici robe po svojim relevantnim karakteristikama mogu biti do te mererazliiti, da je praktino nemogue odrediti uzak broj reprezentanata koji e jepokrivati u celosti. Te razlike se odnose na: teinu (od nekoliko grama do vie tona), oblik (ipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan itd.), hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladitenja homogena i nehomogena), gabaritne dimenzije, otpornost na spoljanje uticaje (otporna, delimino otporna, neotporna).

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOvako raznolik sastav komadnog tereta sigurno nije mogao biti ukljuen uprocese distribucije bez odreenih intervencija, kao to su: pakovanje,ukrupnjavanje do paketa pogodnog za runo rukovanje, paletizacija,kontenerizacija. Danas se retko koja proizvodnja ne zavrava, a da se roba nepripremi na adekvatan nain za sve operacije koje e se na njoj deavati do konanepotronje. Najea priprema robe za otpremu se obavlja njenim pakovanjem uodgovarajuu ambalau. Operacijom pakovanja obino se ostvaruje uobiajenakoliina robe koja je najprihvatljivija za krajnjeg korisnika (kg eera, kg brana, 2kg brana, 0,2 kg kafe...). Logino da su jedinice proizvoda razliite u zavisnosti odsubjekta konane potronje. Ako je u pitanju domainstvo, pogodna jedinicaproizvoda brana je kesa od 1 ili 2 kg, a za pekara e to biti vrea od 50 kg. Zaindustriju (industrijske pekare), brano se uopte ne ambalaira ve se doprema ucisternama u rinfuzi.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBERasuta robaPod rasutom podrazumeva se roba koja se pojavljuje kao rastresit materijal,sa glavnom karakteristikom da se moe grabiti ili sipati. Rasuta roba po pravilu sepojavljuje kao masovna, dakle prisutna u velikim koliinama, a po strukturi moebiti krupnije ili sitnije granulacije.Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju nizspecifinosti koje, otuda, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija zamanipulaciju, transport i skladitenje. Naime, pojavni oblik vrstih komadnihmaterijala, obezbeuje relativno laku manipulaciju i korienje irokog spektraopreme u procesu skladitenja, sa ciljem da se skladite to bolje iskoristi.Preuzimanje ovih materijala iz procesa koji prethode i njihovo predavanjeprocesima koji se realizuju nakon skladitenja, po pravilu ne stvara vee tekoe.Sline konstatacije se odnose i na tene i gasovite materijale. Oni su, po pravilu,smeteni u odgovarajue sudove, kojima se, ukoliko je to potrebno, manipulie naslian nain kao sa vrstim komadnim robama, to znai bez veih problema.Prevoenje ovih materijala iz jedne faze procesa u drugu (dovoenje materijala izfaze skladitenja u fazu potronje, na primer) ostvaruje se korienjem relativnojednostavne opreme, koja odgovara irokom asortimanu materijala.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBETena robaTena roba, kada se posmatra kao pojavni oblik tereta u procesima skladitenja, pretovara i transporta, oznaava razliite vrste materija u tenom agregatnom stanju koje se uvaju u skladinim rezervoarima, pretovaraju sistemima cevnog transporta i transportuju u cisternama. Dakle, pojam tenih roba ne odnosi se na ambalairane tenosti koje se, prema pojavnom obliku, svrstavaju u neku od komadnih roba. Tene terete koji se kao takvi, to znai u svom prirodnom stanju pojavljuju kao zahtev za realizaciju skladino-pretovarno-transportnih operacija, obino karakterie masovnost, odnosno prisustvo velikih koliina.Tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovaraspecifina je i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme namenjeneradu sa fluidima. Tipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama (zapaljive tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije:kiseline, baze... i sl.) za koje vae posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta,koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenata sa neeljenim posledicama. Oigledan primer, koji najreitije govori u prilog da tene robe po pravilu pripadaju kategoriji opasnih materija, predstavljaju derivati nafte koji predstavljaju jednu od, u odnosu na koliinu i zastupljenost, najmasovnijih tenih roba, koja uz to poseduje izraenu poarnu opasnost.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEGasovita robaRobe u gasovitom agregatnom stanju gasovi, s obzirom na malu gustinu, u procesima skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvijek u nekom od sljedeih oblika: komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, sa ciljem da se time povea koliina gasa u jedinici zapremine, a time omogui racionalnije korienje ovih materija. Slino tenim robama, s obzirom da je i kod ovog pojavnog oblika re o fluidima, tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta I pretovara je specifina i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme.Meutim, za razliku od tenih roba koje, iako najveim delom jesu, ne pripadajuba sve kategoriji opasnih materija, gasovite robe se uvek svrstavaju u kategorijuopasnih. Takav tretman posledica je prethodno ve iznete injenice da se gasoviterobe u prometu sreu iskljuivo kao komprimovane, utenjene ili smrznute.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBENeke od karakteristinih roba u prevozu i njihovo ponaanje i postupanje u toku prevoza. prevoz specijalnih tereta (opasne robe, prevoz ivih ivotinja) prevoz rasutog tereta (ito) prevoz smrznutog ili tenog tereta (lako-kvarljive robe) prevoz generisanih tereta (graevinski materijali) prevoz kontejnera

OPTE O MATERIJALIMAProizvodi industrije su mnogobrojni i veoma sloeni. Njihov broj i oblik stalno se mijenja i usavrava u skladu sa zahtjevima koje nameu trenutne i budue ovjekove potrebe. Kratki hronoloki pregled tehniki vanih materijala (materijala posebnih svojstava):20. vijek pronalazak i upotreba novih materijala kojih nema u prirodi,1907. bakelit, prvi potpuno sintetski polimer (Leo Baekand, Belgijanac) SAD1909. precipitacijsko ovravanje Al legura (aeronautika); elici s 13 % Cr1915. Pyrex, staklo za visoke temperature1925. nehrajui elik, 18/8 Cr/Ni1930. vjetaka guma; staklena vlakna (za kompozite)1933. polietilen1934. poliamid, Nylon1936. polimetilmetakrilat, Plexiglass1938. politetrafluoretilen, Teflon1940. Ni superlegureCr, Ti + Al legure za mlazne motore, energane, svemirske brodoveKeramiki magneti (feriti, sloeni iz karbida eljeza, Ni i drugih metala), visokofrekventne komunikacije, snimanje muzike

Materijali budunosti:

Nanomaterijali mikrostruktura koja je reda veliine od 1 do 100 nanometara i i imaju neuobiajena svojstva Pametni materijali - avionska krila koja e samostalno odluivati, zgrade koje e se same stabilizirati u sluaju zemljotresa Okoliu prihvatljivi materijali biorazgradljive ili fotorazgradljive plastike Materijali za: dugotrajnije baterije, za lopatice turbina koje mogu raditi na ekstremno visokim temperaturama, supraprovodnici koji rade na sobnoj temperaturi, hemijski senzori, odjea koju nee trebati glaati i koja e se prilagoavati vanjskoj temperaturi Materijali koji e se proizvesti prouavajui prirodu, kojih ima u prirodi ali ih zasad ne znamo proizves

PODJELA MATERIJALAPodjela materijala se moe izvriti na vie naina. Jedna od podjela jeste i prema porijeklu. Prema porijeklu materijali se mogu podijeliti na prirodne i vjetake (sintetske). U prirodne materijale spadaju: metali, kamen, glina, drvo, vuna, svila, koa, krzno, pamuk, itd. U vjetake (sintetske) spadaju: legure metala, polimeri, poluprovodnici, supraprovodnici, tehnike keramike, kompoziti, itd.Moe se koristiti i sljedea podjela: na metale i njihove legure, nemetalne materijale (drvo, koa, guma, plastine mase, azbest i drugi materijali) I pogonske materijale (goriva, maziva, voda u industriji)METALI I LEGUREDo sada su poznati 107 hemijskih elemenata od kojih se 92 nalaze u prirodi, a ostali su dobijeni u laboratoriji. Hemijskih elemenata koji spadaju u grupu matala ima 80, a od ovih praktino se koristi oko 16 (Fe, Cu, Al, Cr, Ni, Mo, W, V, Co, Cd, Ti, Sn, Zn, Sb, Mg, Mn).

PODJELA METALAKlasifikacija metala izvrena je prema fizikim, hemijskim, mehanikim i tehnolokim svojstvima, pa je time odreena i njihova primjena. Metale moemo podijeliti na sljedee naine:Prema specifinoj teini metali se dijele na teke i lahke:- teki metali predstavljaju metale ija je specifina teina vea od 50 N/dm3, a tu spadaju eljezo, bakar, nikal, olovo i dr. Od svih metala najtei je osmijum (225 N/dm3);- lahki metali imaju specifinu teinu manju od 50 N/dm3. Najvaniji lahki metali su aluminij, berilijum i magnezijum. Litijum je najlaki metal (5,4 N/dm3). Prema temperaturi topljenja metali se dijele na lahko topljive, ija je temperatura topljenja ispod 1223 K (kalaj, olovo, cink), srednjetopljive, ija je temperatura topljenja izmeu 1223 K i 2273 K (eljezo, bakar, zlato) i tekotopljive ija je temperatura topljenja iznad 2273 K (tantal, iridijum, volfram, molibden i dr.) Prema boji metali se dijele na crne (eljezo) i obojene (aluminij, magnezijum, titan, berilijum, silicijum i dr. lahki obojeni metali; bakar, olovo, cink, kalaj, nikal, antimom i dr. teki obojeni metali)

SVOJSTVA METALA I LEGURASvojstva istih metala i njihovih legura mogu biti: fizika, hemijska, mehanika i tehnoloka.Fizika svojstva metala i legura su: boja, sjaj, oblik, specifina zapreminska teina, struktura, temperature topljenja i kljuanja, toplotna i elektrina provodljivost, magnetinost i dr.Specifina teina nekog materijala je teina jedinice zapremine potpuno zbijenog materijala pri normalnoj sobnoj temperaturi. Mjera za specifinu teinu za vrsta tijela i gasovita tijela je N/m3 uz naznaku pri kojem pritisku i pri kojoj temperaturi je izvreno mjerenje.Temperatura topljenja je temperatura na kojoj metal prelazi iz vrstog u teno stanje. Provodljivost toplote i elektrine energije je svojstvo veine metala i legura da provode toplotu i elektrinu struju. Materijale koji nedovoljno ili nikako ne provode struju zovemo neprovodnicima (izolatori), za razliku od provodnika koji dobro provode. Od metala najbolje provode struju srebro i bakar, a zatim aluminij. Toplotni izolatori su materijali koji ne provode toplotu. To su: drvo, azbest, porculan, liskun, amot, plastine mase (araldit, teflon) i dr.

Specifina toplota je koliina toplote koju je potrebno predati jedinici teine tijela da bi mu se povisila temperatura za 1 K.Hemijska svojstva metala i legura su: hemijski sastav, afinitet i otpornost prema korozijiHemijski sastav utvrujemo hemijskom analizom ispitivanog materijala koja pokazuje koliko je i kakvih hemijskih materijala ili elemenata zastupljeno u njemu (kvalitativna analiza) i u kom su meusobnom teinskom ili zapreminskom odnosu (kvantitativna analiza).Hemijski afinitet je tenja za meusobnim spajanjem pojedinih elemenata u jedinjenja Otpornost prema koroziji ukazuje kakva je otpornost materijala prema vodi, gasovima, kiselinama i sl. Neki metali koroziraju a za druge kaemo da su hemijski otporni (cink, srebro, zlato).Mehanika svojstva metala i legura su: vrstoa, tvrdoa, elastinost, ilavost i dr.

vrstoa materijala je otpor koji prua materijal djelovanju spoljanjih sila, koje tee da izazovu: promjenu oblika, dimenzija, kidanje i prskanje materijala. vrstoa (slika) moe biti na zatezanje, pritisak, savijanje, izvijanje, smicanje i uvijanje. Dijelovi mogu biti izloeni prostom i sloenom naprezanju (kada je materijal izloen istovremeno na vie naprezanja). vrstoa metala se oznaava sa m i izraava se u N/m2 (izvedena jedinica moe biti u kN/cm2 ili daN/mm2).Slika 1. Vrste naprezanja: a istezanje, b- pritisak, c savijanje, d uvijanje

Tvrdoa je definisana veliinom otiska koji utiskiva tano odreenog oblika i dimenzija (izraen od naroito tvrdog materijala) ostavlja na povrini ispitivanog uzorka pod dejstvom odreene sile. Tvrdoa se izraava u kN/cm2 ili daN/mm2. Metode za mjerenje tvrdoe su: Brinelova (HB), Rokvelova (HR) i Vikersova (HV). Na osnovu tvrdoe metala i legura procjenjuje se njihova sposobnost obraivanja i otpornost prema troenju.Elastinot je sposobnost materijala koji usljed djelovanja sila djelimino promijeni svoj oblik i dimenzije, da, po prestanku tih sila, ponovo dobije svoj prvobitni oblik i dimenzije ilavost je svojstvo materijala da podnese trajnu promjenu oblika usljed uestalog udarnog ili mirnog djelovanja sile, i da pri tome ne doe do prskanja materijala. Svojstvo suprotno ilavosti jeste krtost materijala.

PLASTINE MASEsu materijali izraeni na osnovi prirodnih ili sintetikih visoko molekularnih jedinjenja. Visokomolekularni spojevi predstavljaju smjee polimera raznih molekularnih teina. Hemijska graa, molekularna teina, struktura niza i meusobni raspored molekula odreuju osobine visokomolekularnih jedinjenja.KLASIFIKACIJA PLASTINIH MASAPlastine mase mogu da se sastoje samo iz polimera (polietilen, polistirol), ali najee predstavljaju viekomponentne sisteme u iji sastav, pored polimera ulaze i druge komponente, kao: vezivo, katalizatori ovrivai, punioci, plastifikatori i boje.Plastine mase se dijele u etiri grupe:I grupa:Plastine mase na bazi visokomolekularnih jedinjenja, dobijene lananom polimerizacijom. Polimeri etilena i njegovih alkilderivata, koji daju proizvode koji se nazivaju polietilen i poliizobutilenPolimeri hlornih derivata etilena, sa polimerima polivinil hlorida i kopolivinilhlorida: njihovi proizvodi nazivaju se vinilplast, plastikat i penolplast

Polimeri fluornih derivata etilena, iji proizvodi se nazivaju feroplasti.Polimeri etara etilkarbonskih kiselina, koji daju proizvode sa nazivom akrilati.Kopolimeri stirola , iji proizvodi se nazivaju polistiroli, itd.II grupaPlastine mase na bazi visokomolekularnih jedinjenja, dobijene na bazi polikondenzacije i stepenaste polimerizacije fenol-adheidne smole,Poliuretani i poliuree,Epoksidne smole, itd.III grupaPlastine mase na bazi hemijski modificiranih prirodnih polimera, kao to su etri celuloze. Zavisno od komponenata daju proizvode celuloid, celoplast i druge.IV grupaPlastine mase na bazi prirodnog i naftnog asfalta i smola.

GUMAGuma se koristiu razne svrhe: za zatitu hemijskih aparatura, u konstrukcijama,Za priguenje,Za elektroizolaciju,U pokretnim i transportnim ureajima,U transportu vode, tenog goriva, kiselina, zraka i drugih medija.Prema namjeni i zahtjevima koritenja, guma se dijeli na dvije velike grupe:Guma opte namjene: automobilske gume, remenici, amortizeri, rukavci,Guma posebne namjene, guma koja posjeduje posebna svojstva: otpornost na niske i poviene temperature, otpornost na masnou, napropustivost plinova itd.Zavisno od koritenja, guma se dijeli na: meku, tvrdu (ebonit) spuvastu (poroznu), gumu u obliku past, za zaptivanje.

Gumeni materijali takoe se mogu podijeliti prema obliku sirovina, prema tehnologiji prerade i na druge naine.Guma je smjea raznih komponenata. Osobine gumenih proizvoda odreuju se odnosom zastupljenosti raznih komponenata. Sastav smjee gume ine: kauuk, sredstvo za vulkanizaciju (sumpor 2 do 3%), ubrziva vulkanizacije (magnezijum oksid i cink oksid), suspstanca za aktivizaciju ubrzivaa vulkanizacije (magnezijum oksid i cinkovo bjelilo), punioci (prakasti-a, kaolin, talk i kreda i u obliku tkanina- kord, remeni materijal i razne tekstilne materije), materija koja usporava starenje (vosak, parafin, vazelin i aromatini amini) i boja (u koliini od 10% od mase kauuka)

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE2.1 Transport opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, transportu (unutranjem i javnom), rukovanju i koricenju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ili mogu dovesti do materijane tete na imovini, ukoliko se njom nestruno rukuje.Bez obzira na stepen opasnosti, ove materije imaju iroku primenu kako u privredi, tako i u svakodnevnom ivotu. Zato je od posebnog znaaja da se strunim osposobljavanjem svih lica su sa njima u kontaktu, mogunost nastajnja nezgoda, svede na najmanju moguu meru.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBENa slici prikazan je statistiki prikaz koliine opasniih roba prema vidovima transporta uNemakoj za 1997.godinu. Moe se uoiti da se najvie opasnih roba prevozi u drumskom saobraaju(63%). Procenjuje se 1997god. u Nemakoj, da su od ukupne koliine svih roba u transportu, oko 18% bileopasne robe.

Statistiki prikaz koliine opasnihi roba prema vidovima transporta u Nemakoj za 1997.god

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEDa bi broj nezgoda sa opasnim robama bio to manji ili njihova teina, potrebno je utvrditi odreena pravila ponaanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiu na na bilo koji nain. To se moe ostvariti kroz donoenje i definisanje:Nacionalnih propisa: Zakon o prevozu opasnih materija Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuMeunarodnih sporazuma (slika 2): ADR drumski saobraajRID elezniki saobraajICAO-TI vazuni saobraajIMDG-CODE pomorski saob.ADN reni saobraajNadzor kontrola (Bitna funkcija upravljanja) - Utvruje se postojanje razlike izmeu planiranog I ostvarenog. Nadlena ministarstva: Ministarstvo saobraaja Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo za zatitu ovekove okolineOsnovni cilj je sticanja uvida u izvravanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovarajuih mera.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Vrste sporazuma za prevoz opasnih roba po vidovima transporta preduzimanja odgovarajuih mera.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEEvropsti sporazum o mounarodnom drumskom prevozu opasnih roba ADR (European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road), potpisan je u enevi 30.09.1957.godine i drave potpisnice imaju obavezu da svoje nacionalne propise iz ove oblasti prilagode ovom sporazumu, s tim da ostupanja od sporazuma, ako postoje, ne mogu biti sa blaim kriterijumom, isti obuhvata:.ADR - MEUNARODNI SPORAZUM O PREVOZU OPASNIH ROBA U DRUMSKOM TRANSPORTUPrilog A - nabrajanje opasnih materija, propise za pakovanje i obeleavanje i odgovarajue dodatkePrilog B - propise o sredstvima prevoza, prevoz, transp. dokumenta, obuku vozaa i odgovarajue dodatke

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEA - OPTI ZAHTEVI I ZAHTEVI U POGLEDU OPASNIH MATERIJA I PREDMETAPoglavlje 1 Opti propisiPoglavlje 2 KlasifikacijaPoglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni propisi I slobodne koliine opasnih roba, granine koliinePoglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisternePoglavlje 5 Propisi za isporukuPoglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalae, velikih sredstava za pakovanje (IBC), velikih pakovanja i cisterniPoglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije

B - PROPISI U POGLEDU TRANSPORTNE OPREME I TRANSPORTNIH OPERACIJAPoglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacijaPoglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPodela opasnih materija izvrena je u skladu sa meunarodnim propisima koji ureuju njihovu upotrebu, prevoz i skladitenje. Zavisno od osobina i karakteristika, sve opasne materije su prema Evropskom sporazumu o meunarodnom drumskom prevozu opasnih materija (ADR-u) svrstane u devet klasa:KLASA 1 -EKSPLOZIVNE MATERIJE I PREDMETI SA EKSPLOZIVNIM MATERIJAMAa) Eksplozivne materijeb) Ekplozivni predmetic) Materije i predmeti koji nisu gore navedeni, a izraeni su radi nekog praktinog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehnikih efekata Hemiske reakcijeKLASA 2 - GASOVI pritisak pare pri 500C, vei od 3 bara ili materija je u celosti u gasovitom stanju pri 200C i standardnom pritisku od 1,013bar (atmosferski pritisak)

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKLASA 3 - ZAPALJIVE TENE MATERIJE se nalaze u tenom stanju prema kriterijumima koji su dati u ADR-u, na temperaturi od 500C imaju pritisak pare do najvie 3 bara i koje na standardnom pritisku od1,013 bar (atmosferski pritisak) i temperaturi od 200C nisu u potpunosti u gasovitom stanju, imaju temperaturu paljenja do najvie 610C.Pored gore navedenih uslova, u klasu 3 spadaju i: zapaljive tene materije i rastopljene vrste materije sa takom paljenja iznad 610C koje se prevoze ili predaju na prevoz zagrejane do temperature koja je jednaka ili via od njihove temperature paljenja , dizel gorivo, meavine gasa i sirove nafte, lako ulje za grejanje i u sluaju kada je temperatura paljenja iznad 610C.KLASA 4.1 - ZAPALJIVE VRSTE MATERIJE, SAMOREAGUJUE MATERIJE I VRSTI DESENZITIVISANI EKSPLOZIVI Lako zapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomou varnica ili usled trenja, Samoreagujue vrste materije, ili tenosti, vrsti desenzibilizovani(umanjene osetljivosti) eksplozivi, Materije povezane sa samoreagujuim materijama.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKLASA 4.2 MATERIJE SKLONE SAMOZAPALJENJU Samozapaljive-piroforne materije su materije ukljuujui i smee i rastvore (tene ili vrste), koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koliinama pale u roku od pet minuta. Samozagrevajue materije i predmeti su materije i predmeti, ukljuujui meavine i rastvore, koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovoenja energije (potrebne su vee koliine-vie kilograma i dui periodi vremena-vie sati ili dana).KLASA 4.3 - MATERIJE KOJE U DODIRU SA VODOM EMITUJU ZAPALJIVE GASOVE Materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom daformiraju i eksplozivnu smeu, kao i predmeti koji sadre takve materije.KLASA 5.1 OKSIDIRAJUE MATERIJE Materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog vika kiseonika kojim raspolau, mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKLASA 5.2 - ORGANSKI PEROKSIDI Organske materije koje sadre bivalentni O-O- strukturni elemenat i koji mogu da sesmatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atom zamenjena organskim radikalima.KLASA 6.1 OTROVNE MATERIJE Materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na ivotinjama moe pretpostaviti, da one pri jednokratnom ili kratkotrajnom delovanju u relativno maloj koliini udisanjem, upijanjem preko koe ili gutanjem mogu da kode zdarvlju ili da dovedu do smrti ljudiKLASA 6.2 - INFEKTIVNE MATERIJE Materije za koje je poznato ili se moe pretpostaviti da sadre izazivae bolesti, kao to su mikroorganizmi(ukljiujui bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili rekombinovanimikroorganizmi(hibridi ili mutanti), za koje je poznato ili se moe pretpostaviti da kodivotinja ili ljudi prouzrokuju zarazne boliesti. Takoe i predmeti koji su zagaeni virusima ili mikroorganizmima smatraju se materijama ove klase.KLASA 7 - RADIOAKTIVNE MATERIJE Materije koje sadre radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupnaaktivnost za poiljku iznad vrednost koje su date prema kriterijumu ADR-a.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKLASA 8 - KOROZIVNE (NAGRIZAJUE) MATERIJE Materije i predmeti koji sadre te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju povrinsko tkivo koe i sluzokoe sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobaanja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti. Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tenosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu.

KLASA 9 OSTALE OPASNE MATERIJE I PREDMETI Materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaena pojmovima drugih klasa.Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koji mogu biti gotov proizvod, poluproizvod, meuproizvod, nusproizvod, sirovine ili otpad, a imaju karakteristike opasnih marerija, tako da u toku prevoza mogu dovesti do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i zagaivanja ivotne sredine.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBETransportna dokumentacija vezana za prevoz opasnih roba1. Sertifikat za vozaa2. Sertifikat za vozilo3. Isprava o prevozu4. Upustvo o posebnim merama bezbednosti5. Odobrenje za prevoz6. Potvrda o osiguranju robe1.Sertifikat za vozaaObaveza predviena: ADR-om Pravilnikom o strunom osposobljavanju vozaa motornog vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuSertifikat koji dobijaju vozai je utvrenog sadraja i oblika. Izdavanje sertifikata vri ovlaena ustanova. Ispisuje se na engleskom,ili francuskom ili nemakom i jeziku zemlje koja ga je izdala.Prihvata se bez prevoenja u svim dravama potpisnicama ovog sporazuma do isteka njegove vanosti (pet godina).

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE2. Sertifikat za voziloObaveza predviena: ADR-om Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuPregled vozila i izdavanje odgovarajueg sertifikata vre ovlaene ustanove prema zahtevima I kriterijumima koji su dati u ADR-u. Ispisuje se na engleskom ili francuskom ili nemakom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Prihvata se bez prevoenja u svim dravama potpisnicama ovog sporazuma do isteka njegove vanosti (jedna godina).Neophodno je znati da za odreene opasne materije, konstrukciono izvoenje vozila mora biti usklaeno sa zahtevima Dodatka B.2, ADR-a.Posebno istai kontrolu zahteva koji se odnose na: Elektrine instalacije (kablovi i razvodne kutije u S izvoenju) Odgovarajui baterijski prekida strujnih krugova (napr. lemer) Tahograf (VDO u S izvoenju) Limitator brzine ( VDO ) ABS koioni sistem i odgovarajui sistem za trajno koenje

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE3. Isprava o prevozuObaveza predviena: ADR-om Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuPopunjava se na mjestu utovara.Nije u potpunosti definisana forma pisanja. Moe da bude u obliku tovarnog lista, otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima sledee informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN broj) Klasu, ambalana grupa Inicijale ADR Broj i opis paketa Ukupna koliina (zapremina,bruto ili neto masa) Potvrda poiljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz, nain i vrsta pakovanja, obeleavanje, vozau predato upustvo za sluaj nezgode) Ime i adresa poiljaoca Ime i adresa primaocaPotrebno je takoe da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neoieno vozilo sa odgovarajuim napomenama.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE4. Uputstvo o posebnim mjerama bezbjednosti ili upustvo u sluaju nezgode u drumskom transportu (pisane instrukcije)Obaveza predviena: ADR-om Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuObaveza poiljaoca opasnih materija je da vozau predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u sluaju nezgode najkasnije pre zapoinjanja prevoza.Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume, jeziku zemlje gde se vri utovari i istovar, kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi.Uputstvo treba da sadri: Naziv materije, ADR klasa, ambalana grupa br.opasnosti, identifikacioni broj materije UN-broj Osobine materije Opasnosti Lina zatitna oprema Mjere predostronosti u sluaju nezgode,isticanja, poara Brojeve telefona policije i vatrogasaca Prva pomo: Adresa i broj telefona poiljaoca

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE5. Odobrenje za prevoz

Obaveza predviena: Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuZa odreene opasne materije predviaju se posebni uslovi za transport, zbog stepena opasnosti koju imaju.CILJ: Da se vozila sa ovim materijama ne kreu nekontrolisano po saobraajnoj mrei kao ni po naseljenim mestima.Uobiajeno je da se ovaj problem reava nacionalnom zakonskom regulativom.Kod nas se zahteva posebno odobrenje nadlene ustanove sa uslovima za prevoz: Eksplozivnih materija Otrovnih materija Radioaktivnih materija

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEDodatna oprema vozilaObaveza predviena: ADR-om Zakonom o prevozu opasnih materija Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraajuKada dou na mesto utovara ili istovara voza i vozilo moraju da zadovoljavaju propisane zahteve za prevoz opasnih materija.Dodatna oprema vozila (Zakon o prevozu opasnih materija): vozaki alat i dizalica za vozilo, najmanje dva aparata za gaenje poara, dve rune baterijske lampe narandaste boje sa trepuom ili stalnom svetlou koja se vidi sa najmanje 150 metara, dva trokuta, dvije zastavice za oznaavanje vozila kojima se prevoze opasne materije dvije lopate i jedan pijuk i prenosna lampa koja se moe ukljuiti na akumulator i koja ne moe izazvati eksploziju ili poar.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEDodatna oprema vozila (ADR od 01.01.1997 god.) komplet alata za najnunije opravke sa najmanje jednim klinastim podmetaem za svako vozilo ponaosob, veliine prilagoene teini vozila i preniku toka dva svjetla narandaste boje sa stalnim ili trepuim svjetlom koja moraju biti nezavisna od elektrine opreme i tako konstruisana da njihova upotreba ne moe da izazove poar na robi koja se prevozi propisana runa svjetiljka za svakog lana posade neophodna oprema za preduzimanje preventivnih mjera koja je data u upustvu za sluaj nezgode za zatitu vozaa: sigurnosne jakne ili sigurnosna odijela za svakog lana posade u vozilu odgovarajua zatita za oi prikladna zatita za disanje kod prevoza otrova za svakog lana posade odgovarajue rukavice odgovarajue cipele zatitna kecelja boca za ispiranje oiju sa odgovarajuom tenou

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE za zatitu okoline prekriva za kanalizaciju i odvode otporan na supstancu koja se prevozi (minimalne veliine 90X90 cm) odgovarajua lopata metla odgovarajue sredstvo za upijanje opasne materije odgovarajua posuda za sakupljanje opasne materije (samo za male koliine)

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE Mjeoviti teret

Odreene opasne materije mogu opasno da reaguju jedna sa drugom. Radi toga ne smiju da budu zajedno u tovarnom prostoru vozila ili kontejnera.Sa slike moe lako da se uoi da eksplozivne materije, materije kojima je eksplozivnost dodatna opasnost, kao i eksplozivno pogodne materije, ne smiju da se tovare ni sa jednom drugom opasnom materijom. Takoe, postoje odreeni zahtjevi i kod prevoza otrova i hrane za ljude i ivotinje. Kada u tovarnom listu pie napomena mjeovita roba, to znai da se roba mora utovariti ili je utovarana prema propisima o mjeovitom teretu, i tada se mora znati meusobni odnos pojedinih opasnih materija. Roba mora biti u originalnoj ambalai i prema zahtjevima ADR propisa to je obaveza i odgovornost poiljaoca.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOBILJEAVANJE PAKOVANJA SA KOMBINOVANOM AMBALAOM

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEMOGUI NAINI OBEZBJEENJA ROBE OD POKRETANJA U TOVARNOM PROSTORU VOZILA

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOBILJEAVANJE VOZILA TABLE ZA OBILJEAVANJE


Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:2 - sabijen gas,3 - zapaljive tenosti,4 - zapaljive vrste materije5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi,6 - otrovne materije,8 - nagrizajue (korozivne) materije,9 - ostale opasne materijeDruga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje:0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana1 - opasnost od eksplozije,2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili vlagom),3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova,4 - zapaljive vrste materije5 - oksidirajue delovanje,6 - otrovnost,8 - korozivnost,9 - opasnost od spontane energine reakcije.Slovo X u gornjem delu table Opasnost o burne reakcije sa vodomOZNAKE OPASNOSTI (oznake u gornjem delu table)

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOBILJEAVANJE VOZILAVozilo cisterna sa istom materijom u svim komorama

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOBILJEAVANJE VOZILATeretno vozilo, pokriveno,sa kontejner cisternom u tovarnom prostoruVuno vozilo i poluprikolica sa velikim kontejnerom

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOBILJEAVANJE VOZILAVozilo cisterna sa razliitom materijom u svim komorama


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Grupu opasne robe klase II ine gasovite supstance, odnosno GASOVI.Gasovi su smee koje :reaguju na okolinu u zavisnosti od svog svojstva, isparavaju na temperaturi od 50C pri pritisku veem od 300kPa (3 bara), se nalaze u gasovitom stanju na temperaturi od 20C i standardnom pritisku od 101,3 kPa.


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Gasovi obuhvataju:tene gasove, gasove pod pritiskom, smeu vie gasova, smee jednog ili vie gasova sa jednom ili vie drugih supstanci i materija koji pripadaju nekoj drugoj klasi, iste gasove (dobijeni u procesu proizvodnje).


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Prema meunarodnoj regulativi opasna roba klase II, je podeljena u sedam kategorija: Sabijeni ili komprimovani gasovi poznati kao permanentni gasovi ili trajni koji se pod ekstremnim uslovima prevode u tenost.Utenjeni gasovi, odnosno gasovi prevedeni u teno stanje.Gasovi prevedeni u teno stanje jakim hlaenjem (prilikom prevoza su u delimino tenom stanju zbog niske temperature i poznati su kao rashlaeni gasovi),


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Gasovi rastvoreni pod pritiskom (prilikom prevoza su rastvoreni u rastvarau),Ureaji za rasprivanje aerosola i male posude sa gasom (gasne patrone),Ostale predmete koji sadre gas pod pritiskom,Nekomprimovani gasovi za koje vae posebni propisi (uzorci gasa)


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Komprimovani gasovi : gasovi koji su pod pritiskom, koji su upakovani za transport, nalaze se u gasovitom stanju na temperaturi od -50C. U ovu kategoriju gasova spadaju svi svi gasovi ija kritina temperatura iznosi -50C ili je manja od -50C.Teni gasovi : gasovi koji su pod pritiskom, koji su upakovani za transport, nalaze se delimino u tenom stanju na temperaturama veim od -50C. Prema njihovim odlikama razlikujemo :utenjene gasovi visokog pritiska: sa kritinom temperaturom veom od -50C, a manjom ili jednakom +65C;utenjene gasovi niskog pritiska: sa kritinom temperaturom veom od +65C.


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Duboko rashlaeni utenjeni gasovi: gasovi koji su upakovani za transport, nalaze se delimino u tenom stanju pri veoma niskim temperaturama.Gasovi u rastvorima: gasovi pod pritiskom upakovani za transport su rastvoreni u tenoj fazi rastvora. Predmeti napunjeni gasom: sadre gasove pod pritiskom koji se pakuju u rezervoare, cisterne, boce. i u sline ambalae. Takve su na primer : plinske boce, boce za ronjenje, cisterne za prevoz nafte.Aerosoli: delii i sudovi, malih dimenzija i koliina, koji sadre gas.


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Gasovi, prema primarnim opasnostima koje mogu prouzrokovati u toku prevoza, svrstavaju se u tri osnovne podklase:2.1. zapaljive;2.2. nezapaljive i neotrovne;2.3. otrovne.Pored ove klasifikacije,prema IATA DGR u, ADR-u i RID-u, a shodno svojim osobinama, gasovi (osim aerosoli) se mogu svrstati u sledee grupe:


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II A (asphyxiant) zaguljivi;O (oxidizing) oksidiui;F (flammable) zapaljivi;T (toxic) otrovni;TF otrovni, zapaljivi;TC otrovni, korozivni;TO otrovni, oksidiui;TFC otrovni, zapaljivi, korozivni;TOC otrovni, oksidiui, korozivni.


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Prema datim kriterijumima gasovi koji su smeteni u vie od jedne grupe ( T toxic) imaju prednosti nad ostalim grupama u transportu. Pa tako grupe pod slovom F imaju prednosti nad grupama A i O.Prethodno navedene oznake u vidu velikih slova pokazuju opasnost koju pojedini gasovi imaju a zajedno sa brojem koji pokazuje pojavni oblik gasova i koji se nalazi ispred slova, ine KLASIFIKACIONI KOD materija klase 2.Primer: Amonijak 2, UN broj 1005, ima klasifikacioni kod 2TC.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEGrupa A zaguljivi gasovi su smee koji nisu zapaljive prirode i nisu otrovni, ne oksidiu i razgrauju kiseonik u vazduhu. Mogu biti vrlo opasni i smrtonosni ako se ne rukuje sa njima po propisima. Takvi su azot, agron i dr.Grupa O oksidiui gasovi, sadre kiseonik, zapaljive su prirode i u dodiru sa nekim materijama izazivaju proces sagorevanja, vie nego to to ini u dodiru sa vazduhom. Njena jaina odreuje se testiranjima ili proraunima koje se vre u skladu sa ISO standardima.

Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II


Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II Grupa F zapaljivi gasovi koji na temperaturama od 20C pri standardnom pritisku: su zapaljivi kada se meaju sa koliinom vazduha manjom ili jednakom 13% i ima opseg zapaljivosti sa bar 12% vazduha bez obzira na niu granicu zapaljivosti. Grupa T otrovni gasovi su gasovi koji mogu biti vrlo opasni po zdravlje ljudi. Mora se paljivo rukovati njima. Neki od ovih gasova su dodatno i korozivni. Korozivni gasovi su smee koje razgrauju odnosno razjedaju neku materiju (kiseline). Ne potovanje procedure prilikom rukovanja sa ovakvim gasovima, moe dovesti do trajnih posledica po zdravlje (oteenje vida sluzokoe, disajnih kanala, oiju).

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE IIGasovite supstance se znatno razlikuju od vrstih i tenih i NAJMANJE su pogodne za pakovanje i transport. ire se i tee da zauzmu maksimalnu zapreminu. Ako se gas izloi naizmeninom hlaenju i sabijanju moe se pod odreenim uslovima prevesti u teno stanje. Pretvaranjem gasa u tenost postie se najmanja zapremina gasa i poveava se mogunost pakovanja istih u eline boce i metalne sudove.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOpti zahtevi za pakovanja:Pakovanja moraju biti tako napravljena da odravaju nisku temperaturu tenih gasova i JAKA da izdre potrese i sve to se deava pri normalnim uslovima prilikom transporta avionom, kao i pri rukovanju i transportu.Pakovanje mora biti zatieno od otvaranja ventila ili naprave za isputanje u sluaju opasnosti, da se sprei stvaranje dodatnog pritiska unutar pakovanja. Ukoliko pakovanje sadri posebne viestruke delove za tenost, otvori za ventile moraju biti zatieni pokrivaem za spreavanje ulaska vode i sl. PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEOpti zahtevi za pakovanja:Sigurnosne naprave moraju biti tako postavljene da se ne mogu pomerati,zapuiti ili izvitoperiti u toku transporta.Pakovanja moraju biti tako napravljena ili zapakovana da pri rukovanju i utovaru ne dozvoljavaju drugu poziciju osim NA GORE.Pakovanja na sebi moraju nositi instrukcije koje treba slediti u bilo kojoj opasnoj situaciji, kanjenju u toku leta ili ako isporuka nije prijavljena na odreditu.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE IIOpti zahtevi za pakovanja:Specifine instrukcije duboko zamrznutih gasova se moraju potovati.Pozicija NA GORE za svaki paket, mora biti oznaena vidljivim strelama ili nalepnicom: PACKAGE ORIENTATION. Rei KEEP UPRIGHT moraju se nalaziti na svakih 120 oko celog pakovanja i jasno oznaeno sa: DO NOT DROP HANDLE WITH CARE.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE IINain pakovanja gasova prema stanju u kome se alje u transport, moe se podeliti u etiri osnovne grupe: Sabijeni ili komprimovani gasovi Permanentne ili trajne gasove, da bi preveli u tenost potrebno je pored velikog pritiska primeniti i znatno sniavanje temperature, tj. hlaenje. Na ovaj nain se pakuju: vodonik, kiseonik i azot pod pritiscima od 180 atmosfera i metan pod pritiskom od 200 atmosfera.Gasovi prevedeni u tenost na normalnoj temperaturiTo su lako kondezivi gasovi i pakuju se uglavnom pod pritiscima od 2 do 20 atmosfera. Propan-butan (10atm), amonijak (9atm), hlor (6 - 8atm), sumpor-dioksid (3atm), ugljen-dioksid (36atm), acetilen (12atm) i sl.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEGasovi prevedeni u tenost na niskim temperaturamaPri odreenim pritiscima, ovi gasovi su reenje za transport pomou specijalnih cisterni na brodovima hladnjaama. Ti gasovi su: prirodni gas, butan propan gas, amonijak, etilen - oksid i dr.Pakovanje gasa upijanjem u posrednu tenostPrimenjuje se kada gasovi imaju posebne osobine. Boce za pakovanje su najee eline, izraene od vuenog elika, a za one koji se pakuju pod manjim pritiskom mogu i boce od legura obojenih metala, posebno bakra.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEGasovi se pakuju u eline boce cilindrinog oblika, razliitih zapremina, izraenih od beavnog materijala, zapremine vee od 1l, pa ak do cilindara zapremine od 40l.Za svaki gas koji se pakuje propisan je postupak za proveravanje izdrivosti boce. Izdrivost se slubeno ispituje svake pete godine, a za neke gasove koji su agresivni, kao hlor i sumpor-dioksid, i posle svake dve godine.Svaka boca se sastoji od postolja, tela boce, reducir ventila i poklopca koji se navija preko ventila, gde je reducir najosetljiviji deo.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEtelo bocepostoljezatitna kapaventilPAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEZa skladitenje i transport gasova pored pojedinanih pakovanja (boce), mogue je gasove pakovati u snop boca koje su meusobno povezane glavnom sabirnom cevi i uvrene metalnim okvirom.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBESudovi sa komprimovanim gasovima (elini cilindri) se obeleavaju razliitim bojama na samoj boci, a ukoliko se boca nalazi u zatitnom pakovanju, predvienom za dui transport, onda se i na spoljnje pakovanje stavlja odgovarajue obeleje.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

Komprimovani gasarakteristina bojakiseonikPlavaVodonikCrvenaAcetilenBijelaHlorZelena

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEVeoma vana injenica koja se odnosi na pakovanje opasne robe klase II jeste da u okviru ove klase NE POSTOJI PODELA NA AMBALANE GRUPE!Prostorija namenjena skladitenju ove vrste roba treba da zadovolji sledee kriterijume:da onemogui prodor sunevih zraka do boca u kojima su upakovani gasovi,da temperatura unutar skladita ne bude visoka kako usled poviene temperature ne bi dolo do povienja pritiska u samim bocama, to bi kao posledicu moglo da ima poputanje ventila, njegovo oteenje, pa ak i eksploziju same boce, PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEda poseduje dobru ventilaciju, pri emu treba voditi rauna da gasovi, kao laki od vazduha, mogu da se nagomilavaju u gornjim slojevima magacinskih prostorija.da prostorija u kojoj se skladiti opasna roba klase II poseduje protivpoarni sistem.PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEZa transport gasova odnosno opasne robe klase II koriste se i boce meusobno spojene glavnom razvodnom cevi uvrenih okvirom, iji je skraeni naziv MEGC (multiple-element gas container).MEGC sainjavaju: boce pod pritiskom, tube, snopovi cilindara kao i spremnici namenjeni transportu gasova sa zapreminom veom od 450 litara. TRANSPORT OPASNE ROBE KLASE II

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPROPUSTI PRI TRANSPORTUNa sledeim slikama prikano je kako NE BI TREBALO pakovati boce pod pritiskom u vozilo namenjeno transportu opasne robe klase II.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPOJAM OPASNE ROBE KLASE IIIU grupu opasnih roba klase III spadaju : tenosti, smee tenosti i tenosti koje u rastvoru ili suspenziji sadre vrste materije. Tenosti su supstance i materije koje se nalaze : u tenom stanju; isparavaju na temperaturi od 50C pri pritisku manjem od 300kPa (3 bar); delimino u gasovitom stanju na temperaturi od 20C i standardnom pritisku 101.3 kPa;imaju taku paljenja na temperaturi manjoj od 61C.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEKLASIFIKACIJA OPASNE ROBE KLASE IIIKlasa III sadri : tene supstance i rastvorljive vrste materije sa takom paljenja veom od 61C i koje se uvaju ili predaju na transport i kada se zagrevaju na temperaturama veim ili jednakim njihovoj taki paljenja.Klasa III sadri : tenosti sa manjom eksplozivnou. Tenosti sa manjom eksplozivnou su eksplozivne supstance koje se rastvaraju ili izoluju u vodi ili nekoj drugoj tenosti koja smanjuje irenje eksplozije.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPrema svojim karakteristikama, supstance i materije klase III, mogu se rasporediti u sledee grupe :F zapaljive tenosti bez dodatnog rizika : F1: zapaljive tenosti koje imaju taku paljenja manju ili jednaku 61C;F2: zapaljive tenosti koje imaju taku paljenja veu od 61C, koje se uvaju ili predaju na transport zagrejane na, ili iznad njihove take paljenja.FT zapaljive tene i otrovne tenosti :FT1 : zapaljive i otrovne tenosti;FT2 : pesticidi;KLASIFIKACIJA OPASNE ROBE KLASE III

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEFC zapaljive i korozivne tenosti;FTC zapaljive, otrovne i korozivne tenosti;D tenosti sa manjom eksplozivnou.KLASIFIKACIJA OPASNE ROBE KLASE III

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEZa opasne robe klase III grupe pakovanja se odreuju u zavisnosti od zapaljivosti tenosti odnosno take paljenja. Pored take paljenja za odreivanje grupe pakovanja vana je i taka kljuanja.Tenosti se pakuju tako da imaju slobodnu zapreminu od 2% radi mogunosti irenja.U zavisnosti od prethodno navedenih parametara robe klase III (prema stepenu opasnosti) su svrstane u tri grupe pakovanja odnosno ambalane grupe, i to:ambalana grupa I velike opasnosti;ambalana grupa II srednje opasnosti;ambalana grupa III male opasnosti.PAKOVANJE OPASNE ROBE KLASE III

TRANSPORTNE OSOBINE ROBEPAKOVANJE OPASNE ROBE KLASE III

GRUPA PAKOVANJA (AMBALANA GRUPA)TAKA PALJENJA (ZATVOREN SUD) POETNA TAKA KLJUANJA Imanja ili jednaka 35C (veoma otrovne ili nagrizajue)IIManja od 23C Vea od 35C IIIJednaka ili vea od 23Cali manja ili jednak 60.5C Vea od 35C

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE 1. TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU 1.1. Osobine teretaPrema agregatnom stanju tereti koji se transportuju su:vrsti;teni igasoviti.

vrsti tereti se razvrstavaju na:Rasute;Komadne.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE1. TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU 1.1. Osobine rasutih teretaRasuti tereti su tereti koji se javljaju u manje ili vie rastresiteom stanju, bilo sitnijih ili krupnijih frakcija, u velikim kolioinama, sa glavnom karakteristikom da se mogu grabiti i sipati.

Rasuti tereti imaju odreena svojstva koje mogu da budu posebna i opta pri transportovanju.Posebne transportne osobine se odnose u sagledavanju mogunosti da se rasuti teret prenosi zbijenim vazduhom u sluaju kod itarica, stim da vazduh ne utie na promjenu osobine robe; ili da se prenosi pomjean sa vodom s tim da ni voda ne utie na promjene na robi, to je sluaj kod pijeska.

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE1. TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU 1.1. Osobine rasutih teretaU opte transportne osobine koje nepovoljno utiu na podobnost transporta rasutrih tereta treba

Documents

Transportne Osobine Roba