1

MIMIŠŠIIĆĆNI NI SISTEMSISTEMInstitut za anatomijuInstitut za anatomiju

Medicinski fakultet u NiMedicinski fakultet u Niššuu

PokretPokret jeje osnovnaosnovna karakteristikakarakteristika žživota kojim ivota kojim se:se:

izraizražžavaju oseavaju oseććaji (mimikaji (mimikomom))uspostavlja verbalna i gestovna uspostavlja verbalna i gestovna komunikacija (govorkomunikacija (govoromom, gestikulacija, gestikulacijamama))ovladava prostoromovladava prostorompostipostižže bioloe biološška samostalnostka samostalnost

Kretanje, Kretanje, kaokao susušština ftina f--cije tela, ostvarena cije tela, ostvarena kontrakcijom i relaksacijom mikontrakcijom i relaksacijom miššiićća.a.

Kosti i zglobovi Kosti i zglobovi ––osnova tela, ali nisu osnova tela, ali nisu sposobni da se sposobni da se samostalno pokresamostalno pokrećću.u.MiMiššiiććno tkivono tkivo––visoko visoko specijalizovano za specijalizovano za aktivno stvaranje aktivno stvaranje snage. snage. ČČini 40ini 40--50% 50% mase tela. mase tela.

Podela miPodela miššiiććnog tkivanog tkivaMiMiššiiććno tkivo se prema no tkivo se prema građigrađi, inervaciji i na, inervaciji i naččinu inu kontrakcije deli na:kontrakcije deli na:GlatkoGlatkoSrSrččanoano((poprepopreččnoprugasta noprugasta vlakna koja se kontrahuju vlakna koja se kontrahuju bez uticaja volje i bez uticaja volje i izgrađuju srizgrađuju srččani miani miššiićć))SkeletnoSkeletno(popre(popreččnoprugasto koje noprugasto koje se kontrahuje pod se kontrahuje pod uticajem volje i pripaja na uticajem volje i pripaja na kostima)kostima)

Glatko miGlatko miššiiććno tkivono tkivo(Textus muscularis nonstriatus)(Textus muscularis nonstriatus)

Specijalizovano je za:Specijalizovano je za:--kontrakcije slabe snagekontrakcije slabe snage--dudužžeg trajanjaeg trajanja--automatski, bez uticaja volje izvode se spori i slabi pokreti. automatski, bez uticaja volje izvode se spori i slabi pokreti.

Nalazi se:Nalazi se:--u zidovima krvnih i limfnih sudovau zidovima krvnih i limfnih sudova--u zidovima pribora za varenjeu zidovima pribora za varenje (peristaltika)(peristaltika)--duduššniku i njegovim ograncimaniku i njegovim ograncima--oko veoko veććih odvodnih kanala ih odvodnih kanala žžlezdilezdi--u odvodnim mokrau odvodnim mokraććnim i polnim putevimanim i polnim putevima--u okuu oku--u kou kožžii

Osnovna morfoloOsnovna morfološška jedinica je ka jedinica je glatka glatka mimiššiiććna na ććelijaelija (myocytus)(myocytus)

IzduIzdužžena, vretenastaena, vretenastaOvalno, centralno Ovalno, centralno

postavljeno jedropostavljeno jedroDuDužžina 200ina 200µµm m (20(20µµm u malim krvnim sudovima) m u malim krvnim sudovima) DuDužžna ispruganost potina ispruganost potičče od kone od konččastih tananih astih tananih kontraktilnih struktura, kontraktilnih struktura, myofibrillamyofibrilla..

2

Glatko miGlatko miššiiććno tkivo mono tkivo možže dugo da se nalazi u e dugo da se nalazi u stanju kontrakcije razlistanju kontrakcije različčitog intenziteta. To je toniitog intenziteta. To je toniččna na kontrakcija glatkog mikontrakcija glatkog miššiiććaa -- tonustonus. Va. Važžan je za an je za odrodržžavanje lumena avanje lumena ššupljih i cevastih organa: kada upljih i cevastih organa: kada se tonus povese tonus povećća lumen se smanjuje i obrnuto.a lumen se smanjuje i obrnuto.

Autonomna motorna vlakna upravljaju radom Autonomna motorna vlakna upravljaju radom glatke muskulature (ubrzavaju i usporavaju ritam glatke muskulature (ubrzavaju i usporavaju ritam kontrakcije).kontrakcije).Stepen inervacije i uticaj Stepen inervacije i uticaj žživaca na rad tkiva ivaca na rad tkiva razlirazliččiti su na mnogim mestima u telu. iti su na mnogim mestima u telu.

SrSrččano miano miššiiććno tkivono tkivo(Textus muscularis striatus cardiacus)(Textus muscularis striatus cardiacus)

Gradi myocardiumGradi myocardiumPoprePopreččnoprugasta noprugasta mimiššiiććna vlaknana vlaknaKraKraćća od skeletniha od skeletnihGranaju se i međusobno Granaju se i međusobno anastomozirajuanastomozirajuPoseduju prelazne ploPoseduju prelazne pločče e (disci intercalares) na (disci intercalares) na mestima spajanja mestima spajanja mimiššiiććnih nih ććelijaelija

Miokard se funkcionalno ponaMiokard se funkcionalno ponašša kao celina zbog a kao celina zbog prelaznih ploprelaznih pločča; impuls nasto na jednom mestu a; impuls nasto na jednom mestu proprošširuje se po celom miokardu i ceo miiruje se po celom miokardu i ceo miššiićć se se kontrahuje. kontrahuje.

Kontrahuje se bez uticaja volje, pod dejstvom Kontrahuje se bez uticaja volje, pod dejstvom autonomnog nervnog sistema.autonomnog nervnog sistema.Do kontrakcije dolazi spontano, bez pobude Do kontrakcije dolazi spontano, bez pobude žživaca.ivaca.Srce embriona kuca, pre nego Srce embriona kuca, pre nego ššto u njega to u njega urastu urastu žživci.ivci.ŽŽivivččana vlakna ubrzavaju (simpatikus) ili ana vlakna ubrzavaju (simpatikus) ili usporavaju ritam (parasimpatikus)usporavaju ritam (parasimpatikus)

Skeletno miSkeletno miššiiććno tkivono tkivo(Textus muscularis striatus sceletalis)(Textus muscularis striatus sceletalis)

Naziv zbog lokacije i Naziv zbog lokacije i pripoja uglavnom za pripoja uglavnom za periost kostiju skeletaperiost kostiju skeletaPoprePopreččna ispruganost na ispruganost mimiššiiććnih vlakananih vlakana--optioptiččki ki fenomen uslovljen fenomen uslovljen strukturom mistrukturom miššiiććnih nih vlakanaca (myofibrila). U vlakanaca (myofibrila). U svakom vlakancu se svakom vlakancu se smenjuju svetla i tamna smenjuju svetla i tamna mesta, koja lemesta, koja ležže u istoj e u istoj visinivisini u svim,u svim, paralelno paralelno poređanim vlakancimapoređanim vlakancima. .

--Izgrađuje celokupnu skeletnu muskulaturuIzgrađuje celokupnu skeletnu muskulaturu--Za razliku od glatke muskulature, popreZa razliku od glatke muskulature, popreččnoprugasto noprugasto mimiššiiććno tkivo samo retko gradi slojeve u zidu nekog no tkivo samo retko gradi slojeve u zidu nekog ššupljeg organa, npr. gornji deo jednjaka.upljeg organa, npr. gornji deo jednjaka.--Ono Ono iizgrađuje zasebne jedinicezgrađuje zasebne jedinice, koje predstavljaju , koje predstavljaju organ miorgan miššiiććnog sistema nazvan nog sistema nazvan mimiššiićć (musculus)(musculus)..

Specijalizovano je za:Specijalizovano je za:--kratkotrajne, snakratkotrajne, snažžne kontrakcijene kontrakcije--inerviinerviššu ga motorna vlakna cerebrospinalnih u ga motorna vlakna cerebrospinalnih

žživaca, pa je pod uticajem volje (izuzetak su ivaca, pa je pod uticajem volje (izuzetak su mimiššiićći jednjai jednjakka i prea i preččaga)aga)

Osnovna morfoloOsnovna morfološška jedinica skeletnog ka jedinica skeletnog mimiššiićća je poprea je popreččnoprugasto noprugasto mimiššiiććno vlaknono vlakno

Masa sarkoplazme sa Masa sarkoplazme sa mnogo jedara koja su mnogo jedara koja su periferno postavljena.periferno postavljena.DuDužžina 1mmina 1mm--12cm12cmDebljina 10Debljina 10--100100µµmmNajtanjaNajtanja--spoljaspoljaššnji minji miššiićći i ooččne jabune jabuččiceiceNajdebljaNajdeblja--mimiššiićći udovai udovaZadebljavaju kod Zadebljavaju kod pojapojaččanog mianog miššiiććnog radanog rada

3

MiMiššiiććna vlakna u na vlakna u skeletnomskeletnom mimiššiićću su postavljena u su postavljena paralelno, tako da svako moparalelno, tako da svako možže da se nadrae da se nadražži i i i

kontrahuje nezavisno od drugih.kontrahuje nezavisno od drugih.Između pojedinih vlakana Između pojedinih vlakana nalazi se malo vezivnog nalazi se malo vezivnog tkivatkiva--endomysiumendomysiumViVišše vlakana se udrue vlakana se udružžuje uje u snopu snop--fasciculusfasciculusIzmeđu snopova je Između snopova je grublje vezivogrublje vezivo--perimisiumperimisiuminternuminternumSnopovi grade miSnopovi grade miššiićć--musculusmusculusPovrPovrššinu miinu miššiićća obavija a obavija spoljaspoljaššnji perimizijumnji perimizijum--perimisiumperimisium externum s. externum s. epymisiumepymisium

MiMiššiiććna vlakna skeletnog mina vlakna skeletnog miššiićća su sastavljena od a su sastavljena od mnogobrojnih mnogobrojnih mimiššiiććnih vlakanaca (myofibrillae)nih vlakanaca (myofibrillae)

MiMiššiiććna vlakanca su na vlakanca su kontraktilni deo citoplazmekontraktilni deo citoplazmePruPružžaju se paralelno sa aju se paralelno sa uzduuzdužžnom osovinom minom osovinom miššiiććnog nog vlaknavlaknaSvako miSvako miššiiććno vlakance grade no vlakance grade miofilamentimiofilamentiMiofilamente izgrađuju Miofilamente izgrađuju paralelno postavljeni nitasti paralelno postavljeni nitasti molekuli komolekuli konntraktilnog proteina traktilnog proteina actomiozina (actin actomiozina (actin ++ myosin)myosin)

Na svakom miNa svakom miššiićću se razlikuju u se razlikuju dva pripoja na dva krajadva pripoja na dva krajaPolaziPolaziššte te (origo)(origo) je onaj pripoj koji je onaj pripoj koji pri skrapri skraććenju mienju miššiićća ostaje na a ostaje na mestu mestu (punctum fixum)(punctum fixum)HvatiHvatiššte te (insertio)(insertio) pripoj koji pri pripoj koji pri skraskraććenju mienju miššiićća bitno promeni a bitno promeni polopoložžaj aj (punctum mobile)(punctum mobile)TaTaččka osloncaka oslonca -- nepokretni pripoj nepokretni pripoj u trenutku posmatranjau trenutku posmatranjaJedan miJedan miššiićć momožže delovati u dva e delovati u dva smerasmera

Na svakom miNa svakom miššiićću se razlikujeu se razlikuje--mesnati deo, mesnati deo, trbuh (venter)trbuh (venter) koji se pri koji se pri

kontrakciji skrakontrakciji skraććuje i zadebljavauje i zadebljava--tetivni deo, tetivni deo, tetiva (tendo)tetiva (tendo) koja oblikom koja oblikom

odgovara mesnatom delu miodgovara mesnatom delu miššiiććaaPoPoččetni deo mietni deo miššiićća uz polazia uz polaziššte je te je glava glava (caput)(caput), a , a zavrzavrššni deo rep ni deo rep (cauda)(cauda)..Ako polazi na viAko polazi na višše mesta koja su e mesta koja su samostalna polazisamostalna polaziššta, ima vita, ima višše glavae glavaMiMiššiićć momožže imati i vie imati i višše tetiva koje se e tetiva koje se pripajaju na razlipripajaju na različčitim mestimaitim mestima

Skeletni miSkeletni miššiiććii su zbog velike aktivnosti bogato su zbog velike aktivnosti bogato vaskularizovani.vaskularizovani. ObiObiččno mino miššiićć prima arterijsku prima arterijsku vaskularizaciju iz nekoliko izvora. Glavna arterija vaskularizaciju iz nekoliko izvora. Glavna arterija pristupa mipristupa miššiićću preko duboke strane, dok pomou preko duboke strane, dok pomoććne ne probijaju miprobijaju miššiićć na drugim mestima i stvaraju na drugim mestima i stvaraju vaskularne teritorije, koje su arterijskim lukovima vaskularne teritorije, koje su arterijskim lukovima povezane u vaskularnu mrepovezane u vaskularnu mrežžu. u.

Da bi skeletni miDa bi skeletni miššiiććmogao da se mogao da se kontrahuje, mora da kontrahuje, mora da bude stimulisan bude stimulisan impulsom iz nervne impulsom iz nervne ććelije elije

Motorna nervna vlaknaMotorna nervna vlakna su aksoni nervnih su aksoni nervnih ććelija elija iz motornih jedara kranijalnih nerava (za miiz motornih jedara kranijalnih nerava (za miššiićće e glave i neke vrata) ili iz prednjih rogova kiglave i neke vrata) ili iz prednjih rogova kiččmene mene momožždine za ostale skeletne midine za ostale skeletne miššiićće. e. Motorna vlakna se granaju i oMotorna vlakna se granaju i ožživivččavaju razliavaju različčiti iti broj mibroj miššiiććnih vlakana (5nih vlakana (5--150) u zavisnosti od 150) u zavisnosti od finofinoćće i preciznosti pokretae i preciznosti pokreta koje vrkoje vršši i odgovarajuodgovarajućći mii miššiićć.. U miU miššiiććnom vlaknu ogranci nom vlaknu ogranci žživaca grade ivaca grade motornu plomotornu ploččuu, preko koje se , preko koje se prenosi nadraprenosi nadražžaj na miaj na miššiiććno vlakno. no vlakno. Motorna vlakna i za vreme mirovanja donose Motorna vlakna i za vreme mirovanja donose mimiššiiććnim vlaknima male nadranim vlaknima male nadražžaje koji izazivaju aje koji izazivaju njihovu napetost njihovu napetost (tonus mi(tonus miššiićća)a)..

4

ŽŽivci za miivci za miššiićće se oznae se označčavaju kao avaju kao motorni motorni žživciivci, ali oni sadr, ali oni sadržže i e i motornamotorna i i senzitivnasenzitivnavlakna,vlakna,

Senzitivna nervna vlaknaSenzitivna nervna vlakna ččine 40ine 40--50% ukupnog 50% ukupnog broja nervnih vlakana. Ona prenose broja nervnih vlakana. Ona prenose

--oseoseććaj bolaaj bola--dubokog pritiskadubokog pritiska--proprioceptivne senzacije iz miproprioceptivne senzacije iz miššiiććnih vretena nih vretena

(registruju du(registruju dužžinu miinu miššiiććnih vlakana i brzinu nih vlakana i brzinu promene njihove dupromene njihove dužžine)ine)

--senzacije iz tetivnih receptora (registruju napetost senzacije iz tetivnih receptora (registruju napetost tetive tokom kontrakcije mitetive tokom kontrakcije miššiićća i primaju utiske a i primaju utiske dubokog senzibiliteta)dubokog senzibiliteta)

MiMiššiiććno tkivo se razvija od no tkivo se razvija od paraaksijalnogparaaksijalnog, , intermedijernogintermedijernog i i lateralnoglateralnog mezoderma, dok mimezoderma, dok miššiićći glave i vrata nastaju od i glave i vrata nastaju od ektomezenhimaektomezenhima..

Somatski miSomatski miššiiććii trupa trupa i udova nastaju od i udova nastaju od miotoma.miotoma.Visceralni miVisceralni miššiiććii se se formiraju od formiraju od splanhnopleuralnog i splanhnopleuralnog i intermedijernog intermedijernog mezoderma.mezoderma.

Ma od kog dela mezoderma da nastaju, miMa od kog dela mezoderma da nastaju, miššiiććni ni elementi prolaze iste stadijume razvoja:elementi prolaze iste stadijume razvoja:

U 5. nedelji gestacije, kondenzacijom U 5. nedelji gestacije, kondenzacijom mezenhimamezenhima nastaje nastaje miogeni blastemmiogeni blastemmiocitoprogenitorne miocitoprogenitorne ććelijeelije blastema imaju blastema imaju sposobnost migracije do određenih podrusposobnost migracije do određenih područčja i ja i sposobnost proliferacijesposobnost proliferacijeu procesu diferencijacije nastaju u procesu diferencijacije nastaju promioblastipromioblasti i i mioblastimioblasti koji se osposobljavaju za stvaranje koji se osposobljavaju za stvaranje aktinaaktina i i miozina (u 6. nedelji nastaju miofibrile)miozina (u 6. nedelji nastaju miofibrile)Uspostavljanjem neuromiUspostavljanjem neuromiššiiććnih sinapsi i nih sinapsi i sposobnosti kontrakcije, nastaju diferentovane sposobnosti kontrakcije, nastaju diferentovane efektorne efektorne ććelije elije -- miocitimiociti

Glatko miGlatko miššiiććno tkivono tkivo se razvija iz se razvija iz intermedijarnogintermedijarnog i i lateralnog mezodermalateralnog mezoderma..

MiMiššiićći urogenitalnog sistema nastaju od i urogenitalnog sistema nastaju od intermedijarnog intermedijarnog mezodermamezodermaMiMiššiićći kardiovaskularnog, respiratornog i digestivnog i kardiovaskularnog, respiratornog i digestivnog sistema nastaju od sistema nastaju od splanhnopleuralnog mezodermasplanhnopleuralnog mezodermaMiMiššiiććne ne ććelije zidova krvnih sudova trupa i udova nastaju elije zidova krvnih sudova trupa i udova nastaju od od somatopleuralnog mezodermasomatopleuralnog mezodermaGlatki miGlatki miššiićći irisa, cilijarnog tela, znojnih i mlei irisa, cilijarnog tela, znojnih i mleččnih nih žžlezdi lezdi nastaju od nastaju od ektodermaektoderma

SrSrččano miano miššiiććno tkivono tkivo se razvija od se razvija od splanhnopleuralnogsplanhnopleuralnog mezodermamezoderma..

Od mezoderma se u srOd mezoderma se u srččanom regionu razvija anom regionu razvija kardiogeni kardiogeni blastemblastem koji okrukoji okružžuje primarnu sruje primarnu srččanu cev.anu cev.MeMezzenhimneenhimne ććelijeelije proliferiproliferiššu i prelaze u mioblaste.u i prelaze u mioblaste.Mioblasti poMioblasti poččinju rano da se kontrahuju, pre nego inju rano da se kontrahuju, pre nego ššto se to se pojave miofibrili u citoplazmi.pojave miofibrili u citoplazmi.Pojavljuju se miofibrili i poprePojavljuju se miofibrili i popreččna ispruganost.na ispruganost.Mioblasti se izduMioblasti se izdužžuju i ostaju spojeni, a jedro ostaje u uju i ostaju spojeni, a jedro ostaje u sredini.sredini.Purkinijeva vlakna se razvijaju iz iste osnove kao i Purkinijeva vlakna se razvijaju iz iste osnove kao i miokard. U njimmiokard. U njima ima malo miofibrila i oni su raspoređeni a ima malo miofibrila i oni su raspoređeni po periferiji.po periferiji.

Skeletni miSkeletni miššiićći i nastaju iznastaju iz paraaksijalnog paraaksijalnog mezodermamezoderma..

skeletni miskeletni miššiićći glave i vratai glave i vrata (mimi(mimiččni, mastikatorni, ni, mastikatorni, ekstraokularni, miekstraokularni, miššiićći faringealnih lukova i larinksa) i faringealnih lukova i larinksa) razvijaju se od prvih sedam somitomera koje se ne razvijaju se od prvih sedam somitomera koje se ne segmentisegmentiššu, i u koje urastaju u, i u koje urastaju ććelije nervnog grebena elije nervnog grebena (ektomezenhim)(ektomezenhim)

mimiššiićći trupa i udovai trupa i udova nastaju od mezoderma somita nastaju od mezoderma somita ––miotomamiotoma

--mimiššiiććii jezikajezika--okcipitalni miotomiokcipitalni miotomi--dijafragmadijafragma--pet cervikalnih miotomapet cervikalnih miotoma--mimiššiićći trupa ii trupa i udovaudova--torakalni, lumbalni, sakralni i torakalni, lumbalni, sakralni i

kokcigealni miotomikokcigealni miotomi

5

MiMiššiićći trupai trupa se razvijaju od se razvijaju od mitomamitoma od kojih se svaki deli na od kojih se svaki deli na --dorzalni deo dorzalni deo -- epimeruepimeru--ventralni deo ventralni deo -- hipomeruhipomeru

EpimereEpimere daju midaju miššiićće leđa e leđa ((ekstenzoriekstenzori kikiččmenog stuba)menog stuba)HipomereHipomere daju midaju miššiićće zida e zida trupa trupa (lateralna i ventralna (lateralna i ventralna fleksornafleksorna muskulatura)muskulatura)Muskulatura nastala iz Muskulatura nastala iz hipomera deli se u tri sloja.hipomera deli se u tri sloja.U toraksu od ovih slojeva U toraksu od ovih slojeva nastaju spoljanastaju spoljaššnji, unutranji, unutraššnji i nji i duboki interkostalni miduboki interkostalni miššiićći i i i zadrzadržžavaju segmentisani avaju segmentisani karakter.karakter.U abdominalnom zidu fuzijom U abdominalnom zidu fuzijom raznih segmenata nastaju raznih segmenata nastaju spoljaspoljaššnji, unutranji, unutraššnji i nji i transverzalni abdominalni transverzalni abdominalni mimiššiićć

MiMiššiićći udovai udova nastaju od specifinastaju od specifiččnih miotoma koji nih miotoma koji migriraju u pupoljke udova u razvimigriraju u pupoljke udova u razviććuu

U 7. nedelji razviU 7. nedelji razvićća ektoderm udovnih pupoljaka indukuje a ektoderm udovnih pupoljaka indukuje kondenzaciju susednog mezenhima i to je pokondenzaciju susednog mezenhima i to je poččetak etak stvaranja muskulature udova. stvaranja muskulature udova. IzduIzdužživanjem udovnih pupoljaka, joivanjem udovnih pupoljaka, jošš uvek uvek nediferentovano minediferentovano miššiiććno tkivo se deli na ventralni no tkivo se deli na ventralni (fleksorni) i dorzalni (ekstenzorni) deo.(fleksorni) i dorzalni (ekstenzorni) deo.U poU poččetku su mietku su miššiićći udova segmentisani, ali se kasnije i udova segmentisani, ali se kasnije segmenti spajaju, tako da se pojedini misegmenti spajaju, tako da se pojedini miššiićći sastoje od i sastoje od vivišše delova.e delova.Spinalni nervi rano prodiru u udovne pupoljke i imaju Spinalni nervi rano prodiru u udovne pupoljke i imaju uticaja na diferentovanje muskulatureuticaja na diferentovanje muskulature..

RođenjemRođenjem se zavrse završšava in utero sazrevanje.ava in utero sazrevanje.

Posle devet meseci intrauterinog Posle devet meseci intrauterinog žživota, dete dolazi na ivota, dete dolazi na svet sa vesvet sa veććinom veinom većć razvijenih i formiranih organa i razvijenih i formiranih organa i sistema koji su sposobni da obavljaju funkcije gotovo sistema koji su sposobni da obavljaju funkcije gotovo kao kod odraslih. Ovo ne vakao kod odraslih. Ovo ne važži za CNS,i za CNS, koji je u momentu koji je u momentu rađanja jorađanja jošš uvek nezreo uvek nezreo..

Muskulatura je kod novorođene dece slabo razvijenaMuskulatura je kod novorođene dece slabo razvijena. . MiMiššiiććna vlakna su tanka sa dobro razvijenim na vlakna su tanka sa dobro razvijenim intersticijumom.intersticijumom.

Postnatalni rast poprePostnatalni rast popreččnoprugastih minoprugastih miššiiććnih vlakana se nih vlakana se sastoji u njihovom izdusastoji u njihovom izdužživanju, a pojavljuju se i nova ivanju, a pojavljuju se i nova vlakna.vlakna.

Apgar score

brani se, plačegrimasebez odgovoraNadražljivost

dobra fleksijaslaba fleksijamlitavTonus

kratak plačpovršneodsutneRespiracije

>100<100odsutanPuls

ružičastacijanotičnableda Boja kože

210PARAMETRI

Apgar scoreApgar score predstavlja zbirnu ocenu predstavlja zbirnu ocenu kardiopulmonalne i nervne funkcije deteta.kardiopulmonalne i nervne funkcije deteta.

u prvom minutu daje podatke o vitalnosti u prvom minutu daje podatke o vitalnosti neonatusaneonatusau petom minutu daje dodatne informacije o u petom minutu daje dodatne informacije o sposobnosti neonatusa da se oporavi od stresa sposobnosti neonatusa da se oporavi od stresa rađanja i adaptira na estrauterini rađanja i adaptira na estrauterini žživotivot

Za zdravo, Za zdravo, doneseno novorođendoneseno novorođenčče karakteristie karakterističčan an je u budnom, mirnom i opuje u budnom, mirnom i opušštenom stanju polotenom stanju položžaj aj

totalne fleksijetotalne fleksijeU budnom stanju zdravo U budnom stanju zdravo novorođennovorođenčče moe možže biti e biti

--mirno i relaksirano sa mirno i relaksirano sa oskudnom motorikomoskudnom motorikom

--budno i motoribudno i motoriččki vrlo ki vrlo aktivnoaktivno

--budno i razdrabudno i razdražženo u plaeno u plaččKod budnog i aktivnog Kod budnog i aktivnog novorođennovorođenččeta, u eta, u leđnom leđnom polopoložžaju pokreti aju pokreti ekstremiteta su ekstremiteta su stereotipni i sastoje se od stereotipni i sastoje se od

--naizmeninaizmeniččne fleksije i ne fleksije i ekstenzije, i ekstenzije, i

--pokreta levo desno.pokreta levo desno.

6

Postavljeno potrbuPostavljeno potrbušške, ke, novorođennovorođenčče je u e je u polopoložžaju aju totalne fleksije totalne fleksije ekstremitetaekstremiteta, tako da su , tako da su kolena vikolena viššee--manje manje podvupodvuččena pod trbuh, ena pod trbuh, ččineinećći pokrete puzanja i pokrete puzanja (primitivno (primitivno puzanje) puzanje) kojima se novorođenkojima se novorođenčče e momožže znatno kretati. U e znatno kretati. U tom polotom položžaju dete moaju dete možže e bez tebez tešškokoćća okrenuti a okrenuti glavu desno ili levo da bi glavu desno ili levo da bi drdržžalo nos slobodnim za alo nos slobodnim za disanje.disanje.

NajvaNajvažžnije obelenije obeležžje deteta je da je deteta je da rasteraste. Smatra se . Smatra se da rast i razvoj sada rast i razvoj saččinjava pet glavnih injava pet glavnih komponenata:komponenata:gruba motorikagruba motorikafina motorikafina motorikaadaptivno ponaadaptivno ponaššanjeanjegovorgovorrazvoj lirazvoj liččnostinosti

Normalan motorni razvoj novorođenNormalan motorni razvoj novorođenččeta, a eta, a kasnije deteta odvija se kasnije deteta odvija se spontanospontano i prema i prema prorodnim zakonitostima. On dorektno zavisi od prorodnim zakonitostima. On dorektno zavisi od anatomskog i funkcionalnog razvoja mianatomskog i funkcionalnog razvoja miššiićća i a i CNSCNS--a, i a, i određen jeodređen je

--genetski utvrđenim obrascima razvoja igenetski utvrđenim obrascima razvoja i--nadranadražžajima sredine.ajima sredine.

Za dete to znaZa dete to značči:i:--stalno poboljstalno poboljššavanje motornih sposobnosti kojima avanje motornih sposobnosti kojima

se ono bori za svoju nezavisnost, ise ono bori za svoju nezavisnost, i--sposobnost adaptacije na uslove sposobnost adaptacije na uslove žživotaivota

Sve motorne radnje dete nauSve motorne radnje dete naučči i savlada potpuno samo, i i i savlada potpuno samo, i nije potrebno unije potrebno uččiti dete da sedi, hvata, stoji ili hoda. iti dete da sedi, hvata, stoji ili hoda. UUččenje deteta predstavlja grubo uplitanje u motorni enje deteta predstavlja grubo uplitanje u motorni razvoj kojim se ometa i usporava usvajanje motornih razvoj kojim se ometa i usporava usvajanje motornih funkcija.funkcija.

Proces razvoja se odvija u cefalokaudalnom pravcu. Proces razvoja se odvija u cefalokaudalnom pravcu. Pokreti glavom poPokreti glavom poččinju pre pokreta ruku da bi usledili inju pre pokreta ruku da bi usledili voljni pokreti nogu; pokreti ruku i nogu povoljni pokreti nogu; pokreti ruku i nogu poččinji pre inji pre pokreta zglobova prstiju, stopala.pokreta zglobova prstiju, stopala.

Fina motorika je u vezi sa adaptivnim ponaFina motorika je u vezi sa adaptivnim ponaššanjem deteta anjem deteta i odnosi se na nai odnosi se na naččin upotrebe predmeta u in upotrebe predmeta u svakodnevnom svakodnevnom žživotu, i reivotu, i reššavanje novih problema avanje novih problema korikoriššććenjem steenjem steččenog iskustva.enog iskustva.

VODIVODIČČ ZA VREDNOVANJE SAZREVANJA ZA VREDNOVANJE SAZREVANJA DETETADETETA1. mesec1. mesec

Kad leKad ležži na trbuhui na trbuhuFleksioni stav, glava okrenuta u stranu, kolena savijena Fleksioni stav, glava okrenuta u stranu, kolena savijena ispod trbuhaispod trbuhaKad leKad ležži na leđimai na leđimaSimetriSimetriččan stav sa fleksijom gornjih udova i spoljnom an stav sa fleksijom gornjih udova i spoljnom rotacijom donjih udova uz izrarotacijom donjih udova uz izražžene pokrete fleksije i ene pokrete fleksije i ekstenzije udovaekstenzije udovaManipulacija Manipulacija ššakomakomStisnute pesnice, naglaStisnute pesnice, naglaššena fleksija poslednjih falangi, ena fleksija poslednjih falangi, otpor na ekstenziju prstiju, izraotpor na ekstenziju prstiju, izražžen refleks hvatanja, en refleks hvatanja, prinosi ruku ustima, ne koristi palacprinosi ruku ustima, ne koristi palacKada stojiKada stojiAutomatski hod. Reakcija preskakanjaAutomatski hod. Reakcija preskakanjaKada sediKada sediGlava pada unazad, lGlava pada unazad, leđa su povijenaeđa su povijena

2. mesec2. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuPodiPodižže glavu, delimie glavu, delimiččno je okreno je okrećće u stranu, postoji e u stranu, postoji obostrana ekstenzija donjih udova sa spoljnom rotacijom obostrana ekstenzija donjih udova sa spoljnom rotacijom u stranu, kolena savijena ispod trbuhau stranu, kolena savijena ispod trbuhaKad leKad ležži na leđimai na leđimaGlavu drGlavu držži okrenutu u stranu, noge simetrii okrenutu u stranu, noge simetriččno savijene no savijene sa spoljnom rotacijom, povremeno se odupire petom. sa spoljnom rotacijom, povremeno se odupire petom. Bilateralna ekstenzija nogu. OkreBilateralna ekstenzija nogu. Okrećće se u stranu, valja se e se u stranu, valja se odrodržžavajuavajućći glavu u ekstenziji.i glavu u ekstenziji.Manipulacija Manipulacija ššakomakomDrDržži igrai igraččku nekoliko sekundi, hvata u pronaciju, ku nekoliko sekundi, hvata u pronaciju, ččeeššćće e otvara rukeotvara rukeKada stojiKada stojiPostavljeno u uspravni poloPostavljeno u uspravni položžaj povremeno podiaj povremeno podižže glavu, e glavu, nestaje automatski hod preskakanjanestaje automatski hod preskakanjaKada sediKada sediPovremeno diPovremeno dižže glavu.e glavu. Dok sedi glava pada napred Dok sedi glava pada napred, , leđa manje povijenaleđa manje povijena

7

3. mesec3. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuSa karlicom na podlozi podupire se na podlaktice i Sa karlicom na podlozi podupire se na podlaktice i podipodižže glavu.e glavu.Kad leKad ležži na leđimai na leđimaSpontano okreSpontano okrećće glavu. Fleksija sa spoljae glavu. Fleksija sa spoljaššnjom njom rotacijom nogu i porotacijom nogu i poččetak ekstenzije u kukovima. etak ekstenzije u kukovima. Uspostavljaju se simultani udarci nogama i pokreti Uspostavljaju se simultani udarci nogama i pokreti stopala.stopala.Manipulacija Manipulacija ššakomakomRefleks hvatanja nestaje, Refleks hvatanja nestaje, šširoko otvorene ruke u miru, iroko otvorene ruke u miru, igra se zveigra se zveččkom, sisa pesnicu.kom, sisa pesnicu.Kada stojiKada stojiUz pridrUz pridržžavanje, poavanje, poččinje da preuzima deo teinje da preuzima deo težžine na ine na svoje noge.svoje noge.Kada sediKada sediGlava se manje klati. Uz pridrGlava se manje klati. Uz pridržžavanje, glavaavanje, glava je skoro u je skoro u liniji sa telom. Glavliniji sa telom. Glava pada unazad,a pada unazad, leđa su povijena leđa su povijena

4. mesec4. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuDiDižže glavu i grudni koe glavu i grudni košš, potpuna ekstenzija sva , potpuna ekstenzija sva ččetiri etiri ekstremiteta, stopala se podiekstremiteta, stopala se podižžu sa tlau sa tlaKad leKad ležži na leđimai na leđimaSimetriSimetriččan stav. Ruke moan stav. Ruke možže dovesti u srednju liniju. e dovesti u srednju liniju. Donji ekstremiteti simetriDonji ekstremiteti simetriččni u fleksiji i abdukcijini u fleksiji i abdukcijiManipulacija Manipulacija ššakomakomPrinosi ruke ustima i sisa palac. Posmatra objekte u Prinosi ruke ustima i sisa palac. Posmatra objekte u svojim rukama i prinosi ih ustima. svojim rukama i prinosi ih ustima. ŠŠake otvorene, ake otvorene, manipulimanipulišše njima. Hvata e njima. Hvata ččeeššćće, ali ne dre, ali ne držži.i.Kada stojiKada stojiŠŠiri donje ekstremitete, podiiri donje ekstremitete, podižže se na prste, pravi fleksiju e se na prste, pravi fleksiju nonožžnih prstijunih prstijuKada sediKada sediGlava se lagano klati. Laka nestabilnost glave kada se Glava se lagano klati. Laka nestabilnost glave kada se trup pomera, ltrup pomera, leđa su manje savijena sa poeđa su manje savijena sa poččetnom etnom ekstenzijom kiekstenzijom kiččme vrata, ruke savijene napred. Ne pada me vrata, ruke savijene napred. Ne pada na stranu, ponekad pada pozadi. Prvi pokuna stranu, ponekad pada pozadi. Prvi pokuššaji da uzme aji da uzme predmet.predmet.

5. mesec5. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuPoPoččinju pripreme za inju pripreme za ččetvoronoetvoronožžni hod, dete podini hod, dete podižže telo e telo oslanjajuoslanjajućći se na ruke. Oslanjajui se na ruke. Oslanjajućći se na podlakticu i se na podlakticu momožže prue pružžiti drugu ruku da bi dohvatilo predmet.iti drugu ruku da bi dohvatilo predmet.Kad leKad ležži na leđimai na leđimaPrinosi stopala ustima, igra se svojim noPrinosi stopala ustima, igra se svojim nožžnim prstima, nim prstima, prupružža ruke da bi bilo uzeto.a ruke da bi bilo uzeto.Manipulacija Manipulacija ššakomakomBimanuelni pristup, drBimanuelni pristup, držži boi boččicu koja mu je stavljena u icu koja mu je stavljena u ruke.ruke.Kada stojiKada stojiPrenosi skoro potpuno tePrenosi skoro potpuno težžinu na noge.inu na noge.Kada sediKada sediNe klati glavu. Ne klati glavu. Leđa su uspravnaLeđa su uspravna. .

6. mesec6. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuPodupire se jednom rukom u ekstenziji. Kompletna Podupire se jednom rukom u ekstenziji. Kompletna ekstenzija jedne ili obe noge.ekstenzija jedne ili obe noge.Kad leKad ležži na leđimai na leđimaOkreOkrećće se na trbuh, spontano die se na trbuh, spontano dižže glavu, noge e glavu, noge ispruispružžene.ene.Manipulacija Manipulacija ššakomakomSteStežže predmete rukama, hvata dlanom sa pronacijom, e predmete rukama, hvata dlanom sa pronacijom, dohvata predmete jednom rukom, udara predmete po dohvata predmete jednom rukom, udara predmete po stolu, dohvata svoja stopala, hvata ispustolu, dohvata svoja stopala, hvata ispušštenu kocku.tenu kocku.Kada stojiKada stojiPridrPridržžavano u uspravnom poloavano u uspravnom položžaju pokreaju pokrećće i savija e i savija kolena, nagovekolena, nagovešštava hitre i nekoordinisane pokrete, tava hitre i nekoordinisane pokrete, kukovi u fleksiji, kolena odrkukovi u fleksiji, kolena održžava u potpunoj ekstenziji.ava u potpunoj ekstenziji.Kada sediKada sediOstaje da sedi samo, lOstaje da sedi samo, leđa pravaeđa prava, pridr, pridržžava se rukama ava se rukama napred.napred.

8. i 9. mesec8. i 9. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuPuzi unazad. Bilateralna ekstenzija u miru i fleksija kada Puzi unazad. Bilateralna ekstenzija u miru i fleksija kada puzi. Okrepuzi. Okrećće se na trbuh da bi selo.e se na trbuh da bi selo.Kad leKad ležži na leđimai na leđimaNe voli da ostaje na leđimaNe voli da ostaje na leđima, okre, okrećće se na trbuh ili seda. e se na trbuh ili seda. Noge se drNoge se držže u ekstenziji i priblie u ekstenziji i približžene, a stopala u ene, a stopala u dorzofleksiji. U 9. mesecu samo se postavlja u sededorzofleksiji. U 9. mesecu samo se postavlja u sedećći i polopoložžaj.aj.Manipulacija Manipulacija ššakomakomU 9. mesecu opozicija, prikuplja mrvice, sluU 9. mesecu opozicija, prikuplja mrvice, služži se i se kakažžiprstom da bi pribliiprstom da bi približžilo predmete, prinosi ilo predmete, prinosi ššolju ustima olju ustima ali joali jošš ne zna da pije.ne zna da pije.Kada stojiKada stojiStoji uspravno oslanjajuStoji uspravno oslanjajućći se na predmete i dii se na predmete i dižže se na e se na isti naisti naččin. Rin. Raspoređuje teaspoređuje težžinu na celo stopalo, inu na celo stopalo, šširi prste iri prste na nogama.na nogama.Kada sediKada sediSedi samo u dobroj ravnoteSedi samo u dobroj ravnotežži, koristi rotaciju trupa da bi i, koristi rotaciju trupa da bi se okrenulo u stranu.se okrenulo u stranu.

10. mesec10. mesecKad leKad ležži na trbuhui na trbuhuPostavlja se u Postavlja se u ččetvoronoetvoronožžni poloni položžaj, aj, ččesto ide unazad. esto ide unazad. Na trbuhu jaka ekstenzija tela i donjih ekstremiteta.Na trbuhu jaka ekstenzija tela i donjih ekstremiteta.Kad leKad ležži na leđimai na leđimaU miru noge imaju tendenciju ka spoljnoj rotaciji, bolja U miru noge imaju tendenciju ka spoljnoj rotaciji, bolja ekstenzija donjih ekstremiteta, stopala u ekstenziji, noge ekstenzija donjih ekstremiteta, stopala u ekstenziji, noge jako razmaknutejako razmaknuteManipulacija Manipulacija ššakomakomBaca predmete na zemlju, pruBaca predmete na zemlju, pružža predmet ali ga ne daje. a predmet ali ga ne daje. U 11. mesecu hvata palcem i kaU 11. mesecu hvata palcem i kažžiprstom. Popuiprstom. Popuššta ta predmet da bi ga dao. Pozdravlja se rukom.predmet da bi ga dao. Pozdravlja se rukom.Kada stojiKada stojiOstaje uspravno drOstaje uspravno držžeećći se za namei se za namešštaj i ditaj i dižže jednu e jednu nogu. U 11. mesecu hoda drnogu. U 11. mesecu hoda držžeećći se za predmete, dri se za predmete, držži se i se obema rukama.obema rukama.Kada sediKada sediVrti se, okreVrti se, okrećće u krug da bi dohvatilo predmet.e u krug da bi dohvatilo predmet.

8

12. mesec12. mesec

Motorni razvojMotorni razvojHoda drHoda držžeećći se jednom rukom, ide sa strane, saginje se i i se jednom rukom, ide sa strane, saginje se i uspravlja druspravlja držžeećći se na tabanima. U uspravnom poloi se na tabanima. U uspravnom položžaju aju popoččetak ravnoteetak ravnotežžnih reakcija. nih reakcija. Manipulacija Manipulacija ššakomakomHvata preciznoHvata preciznoššćću odraslog, ima teu odraslog, ima teččkokoćće pri spue pri spušštanju tanju manjih predmeta. Baca loptu kada mu se pokamanjih predmeta. Baca loptu kada mu se pokažže. e. Uspostavlja se opozicija palac Uspostavlja se opozicija palac –– kakažžiprst sa ekstenzijom iprst sa ekstenzijom ššake. Pomaake. Pomažže pri oblae pri oblaččenju i stavlja ruke u rukave.enju i stavlja ruke u rukave.

Svaka jaSvaka jačča asimetrija, opua asimetrija, opušštenost, sklontenost, sklonost uvijanja ost uvijanja leđa i vrata leđa i vrata (opistotonus) su patolo(opistotonus) su patološški znak.ki znak.Pasivna pokretljivost ekstremiteta novorođenPasivna pokretljivost ekstremiteta novorođenččeta eta zavisi od gestacijske starosti. Kod zavisi od gestacijske starosti. Kod prevremeno rođenih prevremeno rođenih pasivna pokretljivost je zbog hipotonije muskulature i pasivna pokretljivost je zbog hipotonije muskulature i labavosti zglobova mnogo velabavosti zglobova mnogo većća nego kod donesenog a nego kod donesenog novorođennovorođenččeta.eta.

M. pectoralis majorM. pectoralis major M. biceps brachiiM. biceps brachii--podeljena terminalna tetiva bicepsa i varijacija m. podeljena terminalna tetiva bicepsa i varijacija m. palmaris longuspalmaris longus--aa--tretrećća glava bicepsaa glava bicepsa

M. biceps brachiiM. biceps brachii--tretrećća glava bicepsa pripojena na humerusua glava bicepsa pripojena na humerusu--iregularni miiregularni miššiiććni pripoj na humerusuni pripoj na humerusu

M. biceps brachiiM. biceps brachii--ččetiri glave etiri glave --pet glavapet glava

9

M. biceps brachiiM. biceps brachiiM. biceps brachiiM. biceps brachii –– spoj sa m. pronator spoj sa m. pronator teres teres

M. triceps brachiiM. triceps brachii -- ččetiri glaveetiri glave

M. pronator teresM. pronator teres--tretrećća glavaa glava--pomopomoććna glava iz nadlaktana glava iz nadlakta

M. palmaris longusM. palmaris longus--varijacije mivarijacije miššiiććaa--dupli sa m. flexor digiti minimi accesoriusdupli sa m. flexor digiti minimi accesorius

M. flexor pollicis longusM. flexor pollicis longus--GantzerGantzer--ov miov miššiićć--varijacije Gantzervarijacije Gantzer--ovog miovog miššiiććaa

M. pronator quadratusM. pronator quadratus

10

M. brachioradialisM. brachioradialis--iregularan miiregularan miššiiććni snopni snop--pomopomoććni mini miššiićć

M. extensor digitorumM. extensor digitorum--kratki i dugi ekstenzor srednjeg prstakratki i dugi ekstenzor srednjeg prsta--dupli ekstenzor srednjeg prstadupli ekstenzor srednjeg prsta

Psoas major accesoriusPsoas major accesoriusM. sartoriusM. sartorius--biceps (dve glave)biceps (dve glave)--bicaudatusbicaudatus

M. peroneus longus et brevisM. peroneus longus et brevis ((ččetiri etiri peroneusa)peroneusa)M. gastrocnemiusM. gastrocnemius (izostanak spolja(izostanak spoljaššnje glave)nje glave)

M. gastrocnemius tertiusM. gastrocnemius tertius--varijacije trevarijacije trećće glave gastrocnemiusae glave gastrocnemiusa

11

M. popliteusM. popliteus--m. popliteus bicepsm. popliteus biceps--dupli m. popliteusdupli m. popliteus

M. tibialis posteriorM. tibialis posterior

Ekspanzija tetive m. Ekspanzija tetive m. tibialis posterior u tibialis posterior u kosu glavu m. kosu glavu m. adductor hallucisadductor hallucis

PlatysmaPlatysma M. M. ddigastricusigastricus -- venterventer anterioranterior

Varijacije prednjeg Varijacije prednjeg trbuha trbuha

M. sternocleidomastoideusM. sternocleidomastoideus--komponente mikomponente miššiiććaa--cleidoatlanticuscleidoatlanticus

M. trapeziusM. trapezius--unilateralni izostanakunilateralni izostanak--bilateralno redukovanbilateralno redukovan

12

M. trapeziusM. trapezius--coracoclaviculariscoracoclavicularis--levator claviculaelevator claviculae

Mm. infrahyoideiMm. infrahyoidei

HyofacialisHyofacialis

Mm. infrahyoideiMm. infrahyoideiM. levator glandulae thyroideaeM. levator glandulae thyroideae

Skeletne miSkeletne miššiićće pogađa veliki broj metabolie pogađa veliki broj metaboliččkih, kih, degenerativnih i zapaljenskih bolesti. Najdegenerativnih i zapaljenskih bolesti. Najččeeššćće su:e su:

Mišićne bolesti

Mišićne distrofije Miotonije

Zapaljenska oboljenja

mišića

Metaboličke i endokrinemiopatije

MiMiššiiććne distrofijene distrofije su grupa naslednih bolesti koje su grupa naslednih bolesti koje se odlikuju:se odlikuju:

postepenom degeneracijom mipostepenom degeneracijom miššiiććnih vlakananih vlakanapopoččetkom u ranom uzrastuetkom u ranom uzrastuzahvazahvaććenoenoššćću viu višše proksimalne nego distalne e proksimalne nego distalne muskulaturemuskulaturegubitkom dubokih tetivnih refleksagubitkom dubokih tetivnih refleksapseudohipertrofijom mipseudohipertrofijom miššiiććaa

Postoji Postoji ššest osnovnih oblika miest osnovnih oblika miššiiććne distrofije koje se ne distrofije koje se razlikuju u klinirazlikuju u kliniččkoj slici, ali imaju istu koj slici, ali imaju istu patolopatološškohistolokohistološšku osnovuku osnovuponavljanje epizode nekroze i regeneracije miponavljanje epizode nekroze i regeneracije miššiiććnih nih ććelijaelijapromene na mipromene na miššiiććnim vlaknima u smislu zadebljanja, nim vlaknima u smislu zadebljanja, hijalinizacije, atrofije, akumulacije kolagena i masnih hijalinizacije, atrofije, akumulacije kolagena i masnih ććelija između mielija između miššiiććnih vlakana.nih vlakana.

Duchenneova, pseudohipertrofiDuchenneova, pseudohipertrofiččka mika miššiiććna na distrofijadistrofija

najnajččeeššćći i najtei i najtežži oblik,i oblik, nasleđivanje je vezano za X hromozom nasleđivanje je vezano za X hromozom, , patogenezapatogeneza--morfolomorfološške i funkcionalne promene plazma membrane ke i funkcionalne promene plazma membrane mimiššiiććaapopoččinje postepeno, pa se prvi simptomi i znaci najinje postepeno, pa se prvi simptomi i znaci najččeeššćće previde; e previde; obiobiččno se otkriva posle usporenog motornog razvojano se otkriva posle usporenog motornog razvoja--dete kasnije dete kasnije popoččinje da sedi, hoda, trinje da sedi, hoda, trčči (retko pre 3. godine)i (retko pre 3. godine)zbog slabosti slabinskih i karlizbog slabosti slabinskih i karliččnih minih miššiićća nestabilan, gegav hod, a nestabilan, gegav hod, tetešškokoćće pri penjanju i silae pri penjanju i silažženju niz stepeniceenju niz stepenicekarakteristikarakterističčan Gowersan Gowers--ov znakov znak--dete pri ustajanju sa poda najpre dete pri ustajanju sa poda najpre kleklečči, zatim postepeno uspravlja i, zatim postepeno uspravlja ""puzepuzećći rukama po sopstvenom i rukama po sopstvenom telutelu""kasnije su zahvakasnije su zahvaććeni mieni miššiićći ramena,postoji pseudohipertrofija mii ramena,postoji pseudohipertrofija miššiićća a ramena, rramena, ređe deltoideusaeđe deltoideusauveuveććanje srca, tahikardija, sranje srca, tahikardija, srččana insuficijencijaana insuficijencijanema znakova disfunkcije glatkih minema znakova disfunkcije glatkih miššiićća a mentalna zaostalost, CT atrofija mozgamentalna zaostalost, CT atrofija mozgasmrt nastupa u adolescenciji zbog sekundarne infekcije i smrt nastupa u adolescenciji zbog sekundarne infekcije i kongestivne srkongestivne srččane insuficijencijeane insuficijencije

13

Facioskapulohumeralna miFacioskapulohumeralna miššiiććna distrofija na distrofija (Landouzy(Landouzy--Dejerine)Dejerine)

laklakšši oblik,i oblik, nasleđuje se autozomno nasleđuje se autozomno--dominantnodominantnopopoččinje u kasnijem detinjstvu i adolescencijiinje u kasnijem detinjstvu i adolescencijimanifestuje se slabomanifestuje se slaboššćću i atrofijom lica i ramenog pojasau i atrofijom lica i ramenog pojasalice je bezizrazno, poput maske, nije mogulice je bezizrazno, poput maske, nije mogućće forsirano zatvaranje e forsirano zatvaranje ooččnih kapaka i zvinih kapaka i zvižždanjedanježživotni vek bolesnika nije skraivotni vek bolesnika nije skraććenen

Kongenitalne miKongenitalne miššiiććne distrofijene distrofije

Nasleđuju se autozomnoNasleđuju se autozomno--recesivnorecesivnoOdlikuju se hipotonijom u prvim mesecima Odlikuju se hipotonijom u prvim mesecima žživotaivotaUkoliko proces zahvati disajnu muskulaturu i dijafragmu, nastupaUkoliko proces zahvati disajnu muskulaturu i dijafragmu, nastupasmrt u respiratornoj insuficijencijismrt u respiratornoj insuficijenciji

Erbova juvenilna miopatijaErbova juvenilna miopatija

Prenosi se autozomnoPrenosi se autozomno--recesivnorecesivnoPojavljuje se u kasnijem detinjstvuPojavljuje se u kasnijem detinjstvuProces zahvata i gornje i donje ekstremitete, uglavnom bez miProces zahvata i gornje i donje ekstremitete, uglavnom bez miššiiććne ne pseudohipertrofijepseudohipertrofijePrognoza je povoljnaPrognoza je povoljna

MiotonijeMiotonije su grupa oboljenja kod kojih postoji:su grupa oboljenja kod kojih postoji:

sporost dekontrakcije popresporost dekontrakcije popreččnoprugaste muskulaturenoprugaste muskulaturespor, tonispor, toniččki odgovor na mehaniki odgovor na mehaniččku i elektriku i električčnu nu stimulacijustimulacijupatohistolopatohistološški postoje razliki postoje različčite promene na skeletnim ite promene na skeletnim mimiššiiććimaima

Kongenitalna miotonijaKongenitalna miotonija(Thomsenova bolest)(Thomsenova bolest)

prenosi se autozomnoprenosi se autozomno--dominantnodominantnoklinikliniččka slika zavisi od uzrasta u kome se pojavljuju simptomika slika zavisi od uzrasta u kome se pojavljuju simptomi

--kod odojkod odojččeta se manifestuje sporim gutanjem zbog izostanka eta se manifestuje sporim gutanjem zbog izostanka relaksacije orofaringealnih mirelaksacije orofaringealnih miššiiććaa

--kod starije dece je karakteristikod starije dece je karakterističčna nemoguna nemoguććnost da otvori stisnutu nost da otvori stisnutu pesnicupesnicukontrahovanost mikontrahovanost miššiićća nestaje kada se pokret ponovi nekoliko putaa nestaje kada se pokret ponovi nekoliko putamimiššiićći su i su ččesto dobro razvijeni, jaki, esto dobro razvijeni, jaki, ššto detetu daje izgled sportisteto detetu daje izgled sportiste

MiotoniMiotoniččka distrofijaka distrofija

nasleđuje se autozomnonasleđuje se autozomno--dominantnodominantnokarakterikarakterišše se udrue se udružženoenoššćću miotinije i distrofije, uz razliu miotinije i distrofije, uz različčite ite endokrine poremeendokrine poremeććajeajekarakteristikarakterističčna je distribucija mina je distribucija miššiiććne atrofije ne atrofije –– popoččinje na licu inje na licu (mastikatorni i temporalni mi(mastikatorni i temporalni miššiićć) i vratu (sternokleidomastoidni, a ) i vratu (sternokleidomastoidni, a vremenom se vremenom se ččiri na miiri na miššiićće ekstremiteta, naroe ekstremiteta, naroččito na njihove ito na njihove distalne delovedistalne deloveprati je mentalna retardacija, kataraktaprati je mentalna retardacija, kataraktaendokrini poremeendokrini poremeććaji (hipogonadizam, inzulin zavistan dijabetes aji (hipogonadizam, inzulin zavistan dijabetes melitus)melitus)

Zapaljenska oboljenja miZapaljenska oboljenja miššiiććaa

Primarno zapaljenje Primarno zapaljenje --polimiozitispolimiozitis, difuzno hroni, difuzno hroniččno zapaljenje mino zapaljenje miššiićća sa primarnom a sa primarnom

degeneracijom midegeneracijom miššiiććnih vlakana uz nih vlakana uz ććelijsku infiltraciju i izvestan elijsku infiltraciju i izvestan stepen regeneracije, manifestuje se bolnim paralizama mistepen regeneracije, manifestuje se bolnim paralizama miššiićća, prvo a, prvo je zahvaje zahvaććena karliena karliččna muskulatura, a zatim se slabost na muskulatura, a zatim se slabost šširi i na iri i na mimiššiićće ruku i lica. U nastajanju ulogu imaju autoimuni procesi.e ruku i lica. U nastajanju ulogu imaju autoimuni procesi.

--myositismyositis ossificans progressiva ossificans progressiva, n, nasleđuje se autosomnoasleđuje se autosomno--dominantno, dominantno, nastaje postepena, ali ireverzibilna osifikacija minastaje postepena, ali ireverzibilna osifikacija miššiićća, vezivnog tkiva a, vezivnog tkiva i fascije sa ankilozom zglobova. Smrtni ishod je posledica i fascije sa ankilozom zglobova. Smrtni ishod je posledica respiratorne insuficijencije.respiratorne insuficijencije.Sekundarno zapaljenje u sklopu raznih infekcija (toksoplazmoza, Sekundarno zapaljenje u sklopu raznih infekcija (toksoplazmoza, tuberkuloza,sarkoidoza, trihinoza)tuberkuloza,sarkoidoza, trihinoza)