3.2.3. Izvrsni Postupak

IIZZVVRREENNJJEE II OOBBEEZZBBEEEENNJJEE

I ZVRENJE I OBEZBEENJE

- 2 -

SADRINA ZAKONA (lan 1. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

11..

Kad je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnostima, ne moe se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti.

(Vii privredni sud, P. 3772/95)

22.. U izvrnom postupku mogu se izvriti kondemnatorne presude koje se odnose na inidbu, dava-

nje ili trpljenje. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1421/90)

33.. Ako se presuda pobija albom samo u jednom delu, poverilac moe traiti i sud e dozvoliti iz-

vrenje presude u delu u kome se ne pobija albom. (Vii privredni sud, P. 476/79)

POKRETANJE I SPROVOENJE

POSTUPKA (lan 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

44.. Ocena pravilnosti i zakonitosti izvrne isprave vri se u postupku u kom je doneta, a po redov-

nim i vanrednim pravnim lekovima, dok je sud u izvrnom postupku ovlaen samo da ceni ispunje-nost uslova za prinudno izvrenje obaveza iz izvrne isprave koje propisuje ZIP-u.

(Okruni sud u Kraljevu, G. 1492/08)

55.. Izjava stranaka da povlai tubu uz odricanje od tubenog zahteva, data po nastanku izvrnog

naslova, smatra se odricanjem od prava da potraivanje iz izvrnog naslova naplati izvrnim putem. (Vrhovni privredni sud, Si. 1430/70)

66.. U izvrnom postupku sud po slubenoj dunosti pazi na aktivnu legitimaciju traioca izvrenja.

(Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 1/60)


- 3 -

NADLENOST SUDA

(lan 3. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

77.. Po predlogu za izvrenje radi prinudne naplate novanog potraivanja na ime naknade za

korienje zemljita nadlean je da postupa izvrni sud, s obzirom da odredbe lana 266. Za-kona o optem upravnom postupku i l. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji upuuju na nadlenost redovnog suda opte nadlenosti.

Iz obrazloenja: Predmet prinudne naplate po podnetom predlogu za izvrenje u konkretnom sluaju je nakna-

da za korienje vodnog zemljita i za utvrenje prirode tog prihoda. S tim u vezi, neophodno je imati u vidu sledee: lanom 81. Zakona o vodama propisano je da se za obavljanje vodoprivred-ne delatnosti osniva Javno vodoprivredno preduzee Srbijavode; lanom 8. stav 2. taka 1. Zako-na o glavnom gradu, propisano je, izmeu ostalog, da grad Beograd na svojoj teritoriji osniva javno preduzee za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadlenosti grada Beograda; lanom 99. Zakona o vodama predvieno je da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeuju iz naknada navedenih u stavu prvom tog la-na, s tim da su, shodno stavu 3. ovog lana, sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, na-knade za navodnjavanje i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga prihod Javnog vodoprivrednog preduzea; lanom 90. Istog Zakona propisano je da visinu naknada, koje predstavljaju prihod uz saglasnost Ministarstva nadlenog za poslove vodoprivre-de, donosi Upravni odbor Javnog vodoprivrednog preduzea.

Odlukom o visini naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga u 2005. godini, na osnovu koje je doneta odluka o naknadi, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari (u lanu 14.) kao jedna od naknada za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga predviena je i naknada za korie-nje vodnog zemljita.

Imajui u vidu navedene zakonske odredbe, kao i odredbe lana 266. Zakona o optem uprav-nom postupku i l. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje sve sku-pa upuuju na nadlenost redovnog suda opte nadlenosti za sprovoenje postupka izvrenja reenja Javnog vodoprivrednog preduzea o utvrenoj naknadi za korienje vodnog zemljita, Vii sud na-lazi da je pogreno stanovite prvostepenog suda da nije nadlean za odluivanje o ovde podnetom predlogu izvrnog poverioca

Zbog toga je pobijano reenje moralo biti ukinuto. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 13254/2010 od 11.05.2011. godine)

88.. Za postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje nadlean je sud, a ne organ uprave.


- 4 -

Iz obrazloenja: Izvrni poverilacje podneo predlog za prinudno izvrenje na osnovu izvrne isprave - izvrnog

reenja izvrnog poverioca, kojim je izvrnom duniku utvrena naknada za odvodnjavanje. Postupajui po podnetom predlogu, prvostepeni sud je najpre doneo reenje o izvrenju, ali je

potom - imajui u vidu izjavljenu albu izvrnog dunika doneo pobijano reenje kojim je usvojio albu izvrnog dunika, ukinuo doneto reenje o izvrenju i sprovedene radnje, odbacio predlog i oglasio se nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, shodno lanu 16. stav 1. Zakona o par-ninom postupku, navodei da postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje po takvim ree-njima sprovodi nadleni organ uprave koji je i doneo reenje, shodno odredbama o prinudnoj naplati poreza, propisanim u l. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ako se navedene odredbe imaju u vidu, proizilazi da naknada za odvodnjavanje, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari, predstavlja prihod izvrnog poverioca koji ne ulazi u katego-riju javnih prihoda, u smislu lana 7. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, niti predstavlja naknadu za korienje dobara od opteg interesa iz lana 9. taka 1. odn. ostale javne prihode iz la-na 9. taka 4. istog Zakona.

(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 13230/2010 od 03.11.2010. godine)

99.. U postupku izvrenja primenjuje se lan 3. Zakona o izvrnom postupku, koji predstavlja odred-

bu o optoj mesnoj nadlenosti izvrnog suda prema prebivalitu, odnosno seditu izvrnog dunika, ako zakonom nije predvieno neto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvrenja, predviena je posebna mesna nadlenost. Kada je sredstvo izvrenja izvrenje na novanim sredstvi-ma sa rauna izvrnog dunika i prenosom na raun izvrnog poverioca, lanom 196. navedenog za-kona je predvieno da se nadlenost uspostavlja prema seditu banke kod koje se vodi raun izvr-nog dunika, odnosno prema seditu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se raun dunika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odluio pobijanim reenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajui u vidu da je izvrni poveri-lac u predlogu za izvrenje oznaio da se rauni dunika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S.

Bez uticaja su albeni navodi izvrnog poverioca da je meu strankama ugovorena mesna nadle-nost. Mesna nadlenost se moe ugovarati samo ukoliko nije predviena iskljuiva nadlenost ne-kog suda. Odredbe o mesnoj nadlenosti u postupku izvrenja su odredbe o iskljuivoj mesnoj nadle-nosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji e izvrni sud biti mesno nadlean da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadlenosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za sluaj da je protiv done-tog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave od strane iskljuivo mesno nadlenog suda po lanu 196. Zakona, izvrni dunik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazloen, u kom sluaju se postupak nastavlja prema odredbama parninog postupka pred sudom ugovorene nadlenosti.

(Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 383/2010 od 12.02.2010. godine)

1100.. Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadlenosti privrednog suda kao izvrnog, nije od uticaja

u fazi sprovoenja pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvrni dunik oznaeno fiziko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnano-


- 5 -

sti reenja postao bivi vlasnik je nebitna i moe samo prouzrokovati potrebu dopune podataka po-trebnih za sprovoenje izvrenja na njegovim novanim sredstvima utvrivanjem kod kojih poslov-nih banaka je otvorio tekui raun ili vie rauna nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan.

Ako je u vreme podnoenja predloga i donoenja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne is-prave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnanost ovog reenja, izvrni dunik bio preduzet-nik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadlenost privrednog suda kao izvrnog suda. Ovo zato to se u postupku izvrenja shodno prime-njuju odredbe Zakona o parninom postupku, pa i odredbe o stvarnoj nadlenosti prema kojima se sud moe oglasiti stvarno nenadlenim samo do okonanja prvostepenog postupka. U ovom sluaju postupak odluivanja je okonan pravnosnanou reenja o izvrenju na osnovu verodostojne ispra-ve, pa ukoliko se okolnosti promene u toku sprovoenja takvog pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnanosti ne moe menjati, iste ne bi bile od uti-caja za promenu nadlenosti privrednog suda, koji dalje moe sprovesti reenje u odnosu na fiziko lice, oznaeno kao izvrni dunik u pravnosnanom reenju o izvrenju, a koje samo sada nema svoj-stvo preduzetnika. Ako je tekui raun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugaen, to e biti od uticaja na mogunost sprovoenja izvrenja i obavezu suda da od izvrnog poverioca za-trai da se otklone nepravilnosti u pogledu oznaenog sredstva, odnosno predmeta izvrenja.


1111.. Za odreivanje izvrenja i sprovoenje izvrenja izmeu privrednih subjekata na osnovu verodo-

stojne isprave, prema vaeem Zakonu o ureenju sudova, nadlean je privredni sud, ak i u sluaju kada je kao sredstvo izvrenja, odreena prodaja nepokretnosti u vlasnitvu izvrnog dunika.

(Vii sud u Kraljevu, 3G. 310/10)

1122.. Kada su izvrni poverilac i izvrni dunik fizika lica, za izvrenje je stvarno nadlean optnski

sud, bez obzira to je sredstvo izvrenja udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou. (Reenje Vrhovnog suda, R. 266/07 od 14.02.2008. godine)

1133.. Kada je izvrni poverilac pravno lice, a izvrni dunik fiziko lice, za sproovoenje izvrenja na

osnovu verodostojne isprave stvarnio je nadlean optinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 10/08 od 24.01.2008. godine)

1144.. Za sprovoenje izvrenja novanog potraivanja po osnovu izvrenih advokatskih usluga, kada

je izvrni poverilac advokat, a dunik pravno lice, stvarno je nadlean optinski a ne trgovinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 1/08)

1155.. Optinski sud je nadlean za sprovoenje izvrenja na nepokretnostima i reavanje sporova koji

nastanu u toku ili povodom izvrenja. (Vrhovni sud Srbije, R. 13/08)


- 6 -

1166.. Kada je izvrni poverilac fiziko lice za postupak izvrenja stvarno je nadlean optiniski (sada

osnovni) sud i na to ne utie okolnost to je trgovinski sud doneo reenje o izvrenju. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 522/06 od 20.03.2006. godine)

1177.. Za odreivanje izvrenja po predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave donete od strane tr-

govinskog suda, gde je izvrni poverilac fiziko lice, a izvrni dunik pravno lice u steaju, stvarno je nadlean optinski sud.

(Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1156/od 8.06.2006. godine)

1188.. Za izvrenje je mesno nadlean sud gde se nalazi sedite izvrnog dunika.

(Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1210/06 od 7.06.2006. godine)

1199.. Kada je u predlogu za izvrenje navedeno da se trai naplata novanog potraivanja tuioca po-

pisom i prodajom pokretnih stvari tuenika izvrnog dunika, koji se nalazi u G.M., za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean optinski sud. Bez uticaja je okolnost to je utvreno izlaskom izvrnog radnika na lice mesta, da je prebivalite dunika sada u Beogradu.

(Okruni sud u aku, G. 196/06 od 8.10.2006. godine)

2200.. Za donoenje reenja o dozvoli izvrenja gde je poverilac preduzee, a dunik vlasnik radnje

kao fiziko lice nadlean je privredni sud, jer su obaveze dunika proistekle iz njegove privredne delatnosti.


2211.. Kad dunik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadlenosti suda koji je doneo reenje o iz-

vrenju, pa taj sud usvoji prigovor pre ustupanja predmeta nadlenom sudu, sud nije duan da stavi van snage svoje reenje o izvrenju i ukine sprovedene radnje.

(Savezni sud, Grs. 180/85)

NAELO HITNOSTI (lan 6. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

2222.. Postupak izvrenja je hitan, pa se zastoj istog moe odrediti samo izuzetno i krajnje restriktivno.

(Vii trgovinski sud, I. 2053/08)


- 7 -

2233.. Pod izuzetno opravdanim vrstama potraivanja podrazumevaju se potraivanja od osobitog zna-

aja za egzistenciju graana, naroito maloletnih lica, za isplatu zatienih linih dohodaka, za vra-anje radnika na rad, za osiguranje mirnog poseda, sprovoenje prethodnih, odnosno privremenih mera sline prirode i dr.

Pod izuzetno opravdanim podrazumevaju se one okolnosti koje su od znaaja za ouvanje pred-meta izvrenja, umanjenja njegove vrednosti, relevantno poveanje trokova postupka i slino.

Kada poverilac ne ukazuje na okolnosti koje opravdavaju primenu navedenih izuzetaka, sud e postupiti kao u navedenim stavovima po slubenoj dunosti ukoliko podaci iz predloga (spisa) uka-zuju na potrebu primene pravila o izuzetku.

Kod donoenja reenja o izvrenju, sudovi postupaju strogo po redosledu prijema, osim u sluaju kada odstupanje doputeno izriitom odrdbom poslovnika.

(Zakljuak savetovanja u Saveznom sudu, od 10.06.1981. godine)

ROKOVI ZA POSTUPANJE (lan 7. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

2244.. U konkretnom sluaju, spor izmeu stranaka je bio smetanje dravine i u takvim sluajevima potre-

ba je da se stanje koje je bilo pre smetanja dravine to pre uspostavi. Zbog toga je odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku propisano da tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvre-nje reenja kojim se tuenom po tubi zbog smetanja poseda nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao izvrenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje. Navedenu odredbu, prvostepeni sud je morao imati u vidu prilikom odluivanja po predlogu za izvre-nje. Prema izloenom, osnovano se u albi izvrnog dunika prvog reda istie da prvostepeni sud je pri-likom donoenja pobijanog reenja, pogreno primenio odredbu l. 7. Zakona o izvrnom postupku i l. 451. Zakona o parninom postupku, ime je uinio bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 1. Zakona o parninom postupku koje su od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog reenja, zbog ega se isto mora ukinuti. U ponovnom postupku prvostepeni sud e imajui u vidu primedbe koje su iznete od strane drugostepenog suda, otkloniti navedene bitne povrede postupka, te e najpre na osno-vu uvida u parnine spise utvrditi da li je izvrni poverilac, predlog za izvrenje podneo u roku koji je propisan odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku. Ukoliko je predlog za izvrenje podnet bla-govremeno, u tom sluaju e se odrediti izvrenje u skladu i u granicama kako glasi izvrna isprava.

(Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1294/2008 od 21.05.2008. godine.)

NAELO FORMALNOG LEGALITETA (lan 8. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

2255.. Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne

isprave, radi naplate iznosa od 547.038,59 dinara, te je kao izvrnog dunika oznaio Optinu L, L.


- 8 -

Uz predlog je dostavio raun u orginalu broj 1 od 4.05. 2009. godine, koji glasi na ukupni iznos od 1.090.946,60 dinara i gde je kao dunik oznaena Optina L, L.

Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je nepravilno primenio l. 36. st. 2. ta. 4. Zakona o izvrnom postupku l. 7. i l. 52. istog Zakona, kada je odbio da odredi izvrenje po podnetom predlogu, sa obrazloenjem da priloena isprava - raun, ne predstavlja verodostojnu ispravu. Naime, prema l. 36. st. 4. Zakona o izvrnom postupku, verodostojne isprava je podobna za iz-vrenje ako su u njoj oznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, predmet, vrsta, obim i vreme is-punjenja obaveze. U konkretnom sluaju, priloeni raun broj 01 od 4.05.2009. godine, sadri sve elemente predviene citiranim lanom, koji su na identian nain uneti i u predlog za izvre-nje. Pored toga, raun predstavlja raunovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nasta-loj poslovnoj promeni kod izdavaoca i shodno l. 8. i l. 10. Zakona o raunovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloeni raun za-kljuuje se da isti sadri sve elemente propisane Zakonom o raunovodstvu i reviziji. Shodno la-nu 7. Zakona o izvrnom postupku, sud je duan da donese reenje o izvrenju, kad su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlaen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne is-prave, u ovom sluaju rauna, kao i osnovanost potraivanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog.

U ponovnom postupku, imajui u vidu navedeno, prvostepeni sud e ponovno ceniti da li su se stekli uslovi za odreivanje izvrenja, u smislu l. 7, l. 36. i l. 52. Zakona o izvrnom postupku, pri tome, primenjujui naelo formalnog legaliteta, iskljuivo cenei da li postoji identitet izmeu ozna-enog poverioca i dunika, kao i ostalih propisanih elemenata u predlogu za izvrenje i priloenoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraivanja, imajui u vidu da to moe biti predmet ispitivanja samo u parninom postupku.


REDOSLED POSTUPANJA I REDOSLED NAMIRENJA


2266.. U izvrnom postupku dozvoljeno je odlaganje ili zastajanje kada to poseban propis predvia.

Iz obrazloenja:

Iz odredbe lana 9. stav 5. Zakona o izvrenju i obezbeenju proizilazi da se odredbe o prekidu i odlaganju mogu primeniti u izvrnim postupcima, sa odreenim izuzecima - onda kada je posebnim propisom to predvieno. Za zastoj vai pravilo da se shodno primenjuju odredbe Zakona o parni-nom postupku. Novi Zakon o parninom postupku u lanu 227. propisuje da e sud zastati kada je to propisano zakonom.

Dakle, postupak se moe prekinuti, izvrenje se moe odloiti ili se sa postupkom izvrenja mo-e zastati ukoliko je to predvieno posebnim propisom.

(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)


- 9 -

2277.. U postupcima u kojima se ostvaruju novana potraivanja iz radnog odnosa ne mogu se

primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju.

Iz obrazloenja: lan 9. stav 5. Zakona o izvrenju i obezbeenju propisuje kada se odredbe drugih zakona o

prekidu i odlaganju ne primenjuju - to su postupci u kojima se ostvaruju novana potraivanja iz radnog odnosa. Iz toga proizilazi da se u ostalim stvarima mogu primeniti.

(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)

PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNINOM POSTUPKU (lan 10. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

2288.. Pravni lek protiv reenja o odreivanju privremene mere u parnici je alba.

Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakon o parninom postupku, pravni lek protiv reenja o odreivanju privre-

mene mere u parnici je alba (prethodni Zakon o parninom postupku takvu odredbu ne predvia). Pri tome, u parninom postupku nije predvieno da se shodno primenjuju odredbe zakona koji ure-uje izvrni postupak.

Odredbe Zakona o izvrenju i obezbeenju, u pogledu uslova za odreivanje mera (koje su mate-rijalno-pravne prirode) se primenjuju u parninom postupku kao odredbe materijalnog, a ne proce-snog prava, i to ako poseban propis ne predvia drugo (npr. Zakon o igovima i sl.).

Dakle, procesne odredbe - odredbe o vrsti pravnog leka se ne primenjuju, ve se primenjuju od-redbe Zakona o parninom postupku kojima je predvieno da je pravni lek protiv reenja alba.

(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

2299.. U postupku izvrenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, osim

ukoliko tim zakonom nije drugaije predvieno, to vai i za institut vraanja u preanje stanje iako je na drugaiji nain propisano kada je povraaj dozvoljen.

Iz objanjenja: U postupku izvrenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako tim zako-

nom nije predvieno neto drugo - lan 10. Zakona o izvrenju i obezbeenju. Dakle, to vai i za institut povraaja u preanje stanje.


- 10 -

Meutim, Zakonom o izvrenju i obezbeenju na drugaiji nain je propisano kada je povraaj dozvoljen: osnovno je pravilo da isti nije dozvoljen, a izuzetno - da je dozvoljen zbog proputanja roka za izjavljivanje prigovora protiv reenja o izvrenju. Protiv reenja o izvrenju prigovor mogu izjaviti i poverilac (protiv odluke o trokovima) i dunik (protiv reenja, u celini ili delimino).

Iz toga sledi da protiv drugih reenja, zbog proputanja roka za izjavljivanje prigovora, povraaj u preanje stanje nije dozvoljen.

Posebno je i pravilo da vraanje u preanje stanje ne odlae izvrenje (po reenju o izvrenju). Po Zakonu o parninom postupku, o predlogu za povraaj u preanje stanje se mogu doneti sle-

dee odluke: Ukoliko je predlog osnovan (tj. razlozi su opravdani) - donosi se reenje o dozvoli vraanja u

preanje stanje i ukidanju svih odluka donetih zbog proputanja, a postupak se vraa u stanje pre proputanja. To u izvrnom postupku znai ukidanje sprovedenih izvrnih radnji, ako se radi o ree-nju protiv koga prigovor odlae izvrenje.

Na drugoj strani, da bi o osnovanosti predloga za povraaj sud mogao odluivati, nuno je da je uz predlog preduzeta radnja koja je proputena iz opravdanih razloga, da je predlog podnet blagovre-meno i da je uz njega priloen ili predloen dokaz radi ocene ispunjenosti uslova odn. opravdanosti razloga. U protivnom, sud reenjem odbacuje predlog kao neuredan ili kao neblagovremen.

Nedozvoljen predlog sud takoe odbacuje reenjem. Rok za izjavljivanje predloga za vraanje u preanje stanje nije posebno regulisan, pa se prime-

njuje rok iz Zakona o parninom postupku - subjektivni rok od 8 dana i objektivni rok od 30 dana u privrednim stvarima.

Ukoliko je podnet dozvoljen i blagovremen predlog za povraaj u preanje stanje, uz koji je preduzeta i proputena radnja i priloeni ili predloeni dokazi radi utvrivanja opravdanosti razloga, a sud ocenom tih dokaza utvrdi da razlozi nisu opravdani - donee reenje kojim se predlog odbija.

Odredbe Zakona o parninom postupku shodno se imaju primeniti i u odnosu na pravni lek. Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje pravni lek nije dozvoljen, osim

ukoliko je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog. Dakle, pravni lek je dozvoljen protiv re-enja o odbaaju predloga i protiv reenja o odbijanju predloga.

U izvrnom postupku, to je prigovor o kome odluuje vee prvostepenog suda. (Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

3300.. Iako je predlog za izvrenje koji je, u ime maloletnog deteta kao izvrnog poverioca podne-

la i potpisala majka kao zakonski zastupnik, snabdeven peatom advokata ali bez priloenog punomoja - mora se smatrati da je takav predlog podneo zakonski zastupnik maloletnog dete-ta a ne punomonik.

Iz obrazloenja: U albi se pravilno navodi da je predlog za izvrenje podnet od strane zakonskog zastupnika -

majke maloletnog izvrnog poverioca - a koja se ima smatrati neukom strankom, jer ista nije advo-kat. Zbog injenice da je predlog za izvrenje snabdeven peatom advokata, u situaciji kada je pred-log potpisala zakonski zastupnik (majka maloletnog izvrnog poverioca) a kada u spisima predmeta ne postoji punomoje kojim je advokat ovlaen za zastupanje u konkretnoj pravnoj stvari, ne moe se smatrati da je podnesak u ime stranke podneo advokat.



- 11 -

3311.. Steajna masa nema svojstvo pravnog lica i ne moe biti stranka u postupku, osim ako

joj je odlukom suda to svojstvo priznato. Zbog toga, ukoliko takve odluke nema, sud ne mo-e odrediti izvrenje protiv steajne mase kao izvrnog dunika.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odredio izvrenje protiv izvrnog dunika - steajne mase, pri emu nije do-

neo odluku da steajnoj masi priznaje stranaku sposobnost. Steajna masa nema svojstvo pravnog lica, niti moe biti stranka u postupku, sem ukoliko joj ne-

kom posebnom odlukom suda nije priznato pravo stranke u postupku. Kako takve odluke u konkret-nom sluaju nema, to je donoenjem ovakvog reenja prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku, na koju ovaj sud pa-zi po slubenoj dunosti.

Iz tih razloga je odluka prvostepenog suda morala biti ukinuta. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G1. 1598/2010 od 31.08.2011. godine)

3322.. Iz navedenih razloga alba izvrnih poverilaca se uvaava, a prvostepeno reenje ukida na osno-

vu odredbe lana 387. stav 1. taka 3) ZPP, i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluivanje.

(Reenje Vieg suda u aku, G. 412/2010 od 31.03.2010. godine)

3333.. U prvostepenom postupku nisu poinjene bitne povrede postupka i to kako one na koje drugostepeni

sud pazi po slubenoj dunosti tako ni one na koje je ukazano albom. U prvostepenom postupku nije poinjena bitna povreda odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 7) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) jer se u izvrnom postupku, u fazi odluivanja o predlogu za izvrenje, ne primenjuje princip kontradiktornosti koji bi nametao oba-vezu sudu da o podnetom predlogu i radnjama preduzetim pre odluivanja o istom kao inicijalnom aktu obavetava suprotnu stranu. U toj fazi postupka ne postoji ni obaveza dranja roita. Ovo jasno proizla-zi iz osnovnih odredbi ZIP, naroito odredbi l. 5. i 7. ZIP, koji uspostavlja princip formalnog le-galiteta ne poznavajui kontradiktornost u postupku, ve je sud jedino duan da ceni da li su ispu-njeni uslovi za donoenje reenja o izvrenju i sprovoenje izvrenja u skladu sa odredbama ZIP koje propisuju sadrinu reenja o izvrenju. Princip kontradiktornosti se uspostavlja po odluivanju o podnetom predlogu i, po donoenju reenja o izvrenju, sud je duan da isto dostavi suprotnoj strani zajedno sa inicijalnim aktom - predlogom o kome je odluivano i svim prilozima. Ovo isto-vremeno znai da, odluujui o predlogu, sud ne uzima u obzir izjanjenja koja je izvrni dunik eventualno dao pre odluivanja po predlogu za izvrenje jer je takvo postupanje suprotno navede-nim odredbama ZIP. Kako je prvostepeni sud postupao saglasno navedenim odredbama, te kako je izvrnom duniku izvrena dostava u svemu saglasno odredbama ZIP, te mu omogueno da podne-se albu i na taj nain raspravlja o zakonitosti donete odluke, to je prvostepeni sud u svemu postu-pio saglasno zakonu i nema povrede postupka na koju alilac ukazuje.

(Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2274/2008 (1) od 4.09.2008. godine)


- 12 -

3344.. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom sluaju, primenom odredaba lana 194. Za-

kona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi lana 27. Zakona o izvrnom postupku, predlog iz-vrnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvrne isprave i na istom sredstvu izvrenja predloeno izvrenje radi naplate potraivanja na ime neisplaenog izdravanja (pored ve odreenog izvrenja radi namirenja trokova postupka) smatra preinaenjem predloga za izvrenje, isticanjem drugog zahteva, uz ve postojei. Meutim, ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zakljuenje rasprave u parninom postupku moe poistovetiti sa donoenjem reenja o izvre-nju u izvrnom postupku. Naime, zakljuenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parninim prvo-stepenim sudom, ne mogu se predlagati nove injenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu; meutim, reenje o izvrenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odluuje o osnovanosti pred-loga za izvrenje i donoenjem istog tek se otvara mogunost za sprovoenje izvrenja i definitivno namirenje potraivanja izvrnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne moe se pri-hvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvrnih poverilaca neblagovremen iz razloga to je podnet nakon donoenja reenja o izvrenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u al-bi izvrnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajui u vi-du da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema lanu 106. stav 1. ZPP, raunaju na dane, mesece i godine.

3355.. Izvrni sud e zastati sa postupkom kad u toku postupka oceni da je to celishodno.

(Okruni sud u Valjevu, G. 1067/08)

OSNOVE ZA ODREIVANJE IZVRENJA (lan 12. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

3366.. Izvrni sud ne moe odbiti predlog za izvrenje zato to je dolo do promene u linosti glav-

nog i odgovornog urednika navedenog u izvrnoj ispravi.

Iz obrazloenja: Odredbom lana 90. Zakona o javnom informisanju predvieno je da je glavni i odgovorni ured-

nik duan da objavi presudu kojom je izreena obaveza naknade tete. Ako ne postupi u skladu sa od-redbom iz stava 1. ove odredbe, sud e mu - na predlog izvrnog poverioca - izrei novanu kaznu, po odredbama zakona kojim se ureuje izvrni postupak.

U konkretnom sluaju, u izvrnoj ispravi kao glavni i odgovorni urednik navedeno je lice koje je u meuvremenu prestalo da vri ovu funkciju, te se u odnosu na njega vie ne moe zahtevati izvrenje navedene inidbe - u smislu citirane odredbe lana 90. Zakona.


- 13 -

U takvoj situaciji, pobijano reenje - kojim je odbijen predlog za izvrenje navedene inidbe u od-nosu na lice koje je oznaeno u predlogu za izvrenje kao glavni i odgovorni urednik tog dnevnog lista (aktuelni glavni i odgovorni urednik) - doneto je na osnovu pogrene primene materijalnog prava, zbog ega je isto u oalbenom delu moralo biti ukinuto.

(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 25309/2010 od 29.0 6.2011. godine)

3377.. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)

IZVRNE ISPRAVE (lan 13. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

3388.. Izvod iz registra zalonih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finan-

sijskog lizinga su izvrne isprave, ali njihovo postojanje samo znai pravo tuioca da svoje po-traivanje naplati iskljuivo iz predmeta zaloga, do visine vrednosti predmeta zaloga.

Iz obrazloenja: Parnine stranke su u konkretnom sluaju bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o

prodaji. Pravni prethodnik tuioca nesporno je isporuio tuenom robu po fakturisanim raunima, zbog ega je pravilan zakljuak prvostepenog suda - tueni je neosnovano isticao da je na rauni-ma koji su predmet spora naznaeno drugo pravno lice, s obzirom da iz dokaza u spisu predmeta proizlazi da je ovde tuilac pravni sledbenik prodavca robe. Tueni nije dostavio dokaz da je dug po ispostavljenim raunima platio.

Tokom postupka je bilo sporno da li je tueni obavezan da tuiocu plati naznaeni utueni iznos na ime isporuke robe prodate treim licima, s obzirom da iz izjave direktora prodaje pravnog prethod-nika tuioca od 25.11.2010. godine (overene peatom pravnog prethodnika tuioca) proizilazi da tue-ni nije u obavezi da tuiocu plati vrednost izdate robe, dok krajnji kupci ne plate robu ovde tuenom.

Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da imenovani nije bio ovlaeno lice za potpisivanje izjave. Takoe, prvostepeni sud je imao u vidu i da se taksativno navedene fakture u izjavi od

25.10.2010. godine samo delimino poklapaju sa datumom izdavanja robe ovde tuenom po pred-metnim fakturama.

Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je neosnovan navod tuenog da potraivanje nije dospe-lo, iz razloga to su se stranke, kako je predvieno sporazumom o podmirenju duga od 02.12.2010. godine i ugovorom o zasnivanju zalonog prava, sporazumele da je potraivanje tuioca prema tue-nom po osnovu isporuke robe u ukupnom navedenom iznosu dospelo na dan 31.08.2011. godine.

Takoe, injenica da je ustanovljeno zalono pravo u korist ovde tuioca nema uticaja na posto-janje pravnog interesa tuioca za podnoenje tube kojom trai isplatu duga po osnovu ispostavljenih faktura, za nesporno isporuenu robu tuenom. lanom 9. istog ugovora predvieno je da - ukoliko


- 14 -

potraivanje zalonog poverioca prestane istekom duga ili na drugi nain koji podrazumeva i izvre-nje konkretne presude - zalono pravo prestaje i brie se iz registra zaloga na zahtev zalonog pove-rioca ili zalogodavca na osnovu odgovarajue isprave, te nema opasnosti da ovde tuilac dva puta naplati isti dug.

Odredbom lana 13. Zakona o izvrenju i obezbeenju propisano je da izvod iz registra zalonih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadri podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga predstavljaju izvrnu ispravu. Meu-tim, postojanje ove izvrne isprave znai samo pravo tuioca da svoje potraivanje naplati iskljuivo iz predmeta zaloga, a to znai do visine vrednosti predmeta zaloga. Zbog toga, postojanje ovog izvo-da nije od uticaja na pravo tuioca da povodom svog potraivanja pokrene i parnini postupak, jer e na taj nain obezbediti izvrnu ispravu, na osnovu koje e takoe moi da trai isplatu utvrenog iz-nosa ali na svim sredstvima tuenog kao dunika. Na drugoj strani, tueni ima mogunost da u tom postupku kroz izjavljivanje prigovora ospori deo potraivanja koje je eventualno naplaeno iz pred-meta zaloge.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 5743/2012 od 03.04.2013. godine)

3399.. Na svojstvo predmetnog reenja, kao izvrne isprave ne utie okolnost da je protiv njega po-

krenut upravni spor. Naime, po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvrnosti imaju konana reenja - a to su ona koja se vie ne mogu napadati albom.

Iz obrazloenja: albeni navod (da je predlog za izvrenje preuranjen i da je izvrenje odreeno na osnovu ne-

pravnosnanog reenja protiv koga je pokrenut upravni spor) - je neosnovan. Relevantne odredbe: Naime, odredbom (dalje: ZIP) propisano je da Izvrnom ispravom se, izmeu ostalog, smatra iz-

vrna odluka doneta u upravnom postupku, ako glasi na ispunjenje novane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno; izvrnost se, u smislu ovog zakona - lana 32. ZIP, ima ceniti u skladu sa pravilima kojima se ureuje postupak u kome je ta odluka doneta - lan 30. Zakona o izvr-nom postupku.

Po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvrnosti imaju konana reenja (ona koja se vie ne mogu napadati albom), kao i ona reenja kod kojih alba nema odlono dejstvo, a to je situacija u konkretnom sluaju.

Tbog toga, injenica da je protiv reenja na osnovu koga je predloeno izvrenje pokrenut uprav-ni spor ne utie na njeno svojstvo izvrne isprave.

(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 19568/2010(2) od 09.02.2011. godine)

4400.. Poto izvrna vansudska hipoteka predstavlja izvrnu ispravu, poverilac moe birati da

li e se namiriti u sudskom izvrnom postupku ili prema pravilima vansudskog namirenja.


- 15 -

Iz obrazloenja: Zakljuak prvostepenog suda (da se postupak namirenja, ije je potraivanje obezbeeno izvr-

nom vansudskom hipotekom, ne moe namiriti u sudskom postupku) - pogrean je. Izvrna vansudska hipoteka iz lana 15. Zakona o hipoteci je i izvrna isprava iz lana 30. stav 1.

taka 3. Zakona o izvrnom postupku. Poverilac, ije potraivanje je obezbeeno izvrnom vansud-skom hipotekom, ima pravo da bira pravni put namirenja svog potraivanja.

U konkretnom sluaju isti se opredelio za sudski postupak, pa nije bilo mesta donoenju pobija-nog reenja, zbog ega je isto moralo biti ukinuto.


4411.. Neistinit je albeni navod da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pobi-

janog reenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je odreeno predloeno izvrenje. Za-kon o finansijskom lizingu (dalje: Zakon) u lanu 30. ureuje poseban postupak za sticanje dravine na predmetu lizinga. Navedena norma predvia da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sainjen pred sudom u kome je sadran sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome da u sluaju neplaanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u dravinu. Istim lanom predvien je i postupak, odnosno radnje koje da-valac lizinga treba da preduzme radi donoenja reenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini predmet lizinga nalazi. Iz sadrine st. 3., 4. i 5. lana 30. Zakona sledi da je za donoenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvrni poverilac uz predlog za izvrenje podneo potpisani zapisnik iz stava 1. navedenog lana, te da uz predlog nije du-an da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traeno izvrenje. Naprotiv, iz stava 7. istog lana jasno sledi da je na izvrnom duniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pomenutog reenja i to dostavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvrio obave-zu isplate lizing naknade.

U smislu lana 30. stav 1. taka 1) Zakona izvrno sudsko poravnanje je izvrna isprava, a nje-gova dospelost se, u smislu lana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U konkretnom sluaju podneti predlog za izvrenje sadrao je sve potrebne elemente propisane u lanu 49. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, a uz isti bila je priloena isprava iz stava 2. navedenog la-na - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. lana 30. Zakona.


4422.. Raun koji je sainio izvrni poverilac u kome je obraunao zakonsku zateznu kamatu za kanje-

nje u isplati dela duga se ne moe smatrati podobnom izvrnom ispravom, pa se na osnovu ovog ra-una nije moglo odrediti izvrenje.

(Vii sud u Kraljevu, G. 556/10)

4433.. Primenom naela formalnog legaliteta u izvrnom postupku, odluka suda o naknadi trokova ve-

taenja jeste izvrna isprava, ali reenje kao oblik sudske odluke mora da sadri obrazloenje da bi bilo podobno za izvrenje.

(Vii trgovinski sud, P. 2221/07)


- 16 -

4444.. Presuda Vrhovnog suda Srbije kojom je poniteno reenje Ministarstva finansija o oduzimanju

PIB broja ne poseduje svojstvo izvrne isprave, jer se ne mogu izvriti samo kondemnatorne odluke koje se odnose na inidbu, davanje ili trpljenje.

(Vii trgovinski sud, I. 1702/07)

4455.. Vansudsko poravnanje predstavlja ugovor, ali ne i izvrn ispravu iz l 31. ZIP, pa se na osnovu

istog ne moe doneti reenje o izvrenju. (Okruni sud u Kraljevu, G. 289/06)

4466.. Rjeenje istranog sudije, kojim se povjeriocu naknada odreuje za izvreno vjetaenje, pred-

stavlja punovanu izvrnu ispravu u smislu odredbom l. 16. i 17. stav 1. ZIP-a. Prema odredbama l.16. i l.17. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, punovanu izvrnu ispravu

predstavlja i rje enje suda, bez obzira da li je ono doneseno u parninom ili krivi nom postupku, ako ispunjava uslove iz l.18. i l.20. ZIP-a. Rjeenja na osnovu kojih je doneseno pobijano rjeenje, predstavljaju izvrne isprave, jer su u njima, nasuprot navodima zahtjeva za zatitu zakonitosti, na-znaeni povjerilac i dunik (Osnovni sud) i obim njegove obaveze. Bez znaaja su navodi u zahtjevu za zatitu zakonitostu, da se sredstva na ime trokova krivinog postupka izdvajaju iz budeta duni-ka na posebnom raunu. Stoga je Osnovni sud pravilno odluio kada je odbio prigovor du nika izja-vljen na rje enje o dozvoli izvrenja na osnovu pomenutih rjeenja, kao neosnovan, pa je valjalo i za-htjev za za titu zakonitosti odbiti kao neosnovan.

(Presuda Vrhovnog suda RCG, Gzz. br. 22/01 od 19.09.2001. godine)

4477.. Presuda kojom je utvreno da tuenik nema pravo slubenosti prolaza preko parcele vlasnitvo tui-

oca, a koja ne sadri zabranu prestanka korienja slubenosti prolaza ne predstavlja izvrnu ispravu. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1584/94 od 21.12.1994. godine)

ODLUKA I PORAVNANJE (lan 14. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

4488.. Nedostatak potpisa na zapisniku o poravnanju postupajueg sudije ne utie na pravnu vanost nave-

denog poravnanja ni zbog injenice to se parnica zakljuenjem poravnanja ne okonava meritornom odlukom suda. To je samo stranaka radnja kojom se otklanja spor, a naziva se sudskim zato to je sklo-pljeno pred sudom i zasvedoeno sudskim zapisnikom. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji tuioca ukazuje da sporno poravnanje nije pravno valjano zbog toga to ga nije potpisao postupajui sudija.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 49/06 od 22.03.2006. godine)


- 17 -

4499.. Sporazum izvrnog poverioca i izvrnog dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se

dunikova obaveza iz izvrne isprave na osnovu koje je dozvoljeno izvrenje zamenjuje obavezom koja ima drukiji predmet, ne predstavlja samo nain okonanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 348. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se moe odrediti novo izvrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika.


5500.. Ne moe se prigovorom u izvrnom postupku napadati arbitrana odluka kao izvrna isprava ko-

ja nije podobna za izvrenje. (Vii Privredni sud Srbije, P. 2878/79)

5511.. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda. Ono pored mate-

rijalnopravnog dejstva jednog stranakog ugovora, ima dejstvo sudske odluke. Prilikom zahteva za izvr-enje jednog sudskog poravnanja izvrni sud ne moe da ispituje podobnost poravnanja za izvrenje, jer je poravnanje u pitanju ve podvrgnuto kontroli suda, pred kojim je sklopljeno. Sud pred kojim je porav-nanje sklopljeno ve po samom Zakonu je obavezan da primajui poravnanje u zapisnik pazi da ne po-mogne strankama da ostvaruju ciljeve koji idu preko granice to ih javni poredak ili javni moral ostavio njihovoj dispoziciji. Sud po slubenoj dunosti odluuje da li je poravnanje doputeno, istina on to ne iz-rie, jer mu zakon to ne nalae, ali ako sud smatra da je poravnanje protivno zakonu ili javnom moralu po slubenoj dunosti odluuje da se poravnanje ne doputa.


IZVRNOST ODLUKE (lan 15. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

5522..

Odluka je postala pravnosnana danom donoenja drugostepene presude. Meutim, kako je dostavljena advokatu tuenog kome je otkazano punomoje, nije postala i izvrna.

Iz obrazloenja:

Nisu osnovani albeni navodi kojima se osporava prvostepeno reenje u delu u kome je ukinuta klauzula izvrnosti data na etvrti stav izreke.

Presuda - prema lanu 346. Zakona o parninom postupku - postaje pravnosnana kada se vie ne moe pobijati albom.

Dakle, prvostepena presuda, nakon ulaganja albe, postaje pravosnana danom donoenja drugo-stepene odluke jer se nakon toga albom vie ne moe pobijati. U konkretnom sluaju, prvostepena presuda postala je pravnosnana u naznaenom stavu izreke dana 16.03.2011. godine, kada je drugo-


- 18 -

stepeni sud svojom odlukom preinaio prvostepenu presudu i obavezao tuenog da plati tuiocu na-vedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom.

Shodno lanu 15. Zakona o izvrenju i obezbeenju, prvostepena presuda bi postala i izvrna u ovom delu u roku od osam dana nakon dostavljanja drugostepene presude ovlaenom punomoniku - advokatu tuenog.

Meutim, prema spisima, advokat tuenog otkazao je punomoje dana 12.11.2010. godine i tu-eni je priloenim punomojem od 03.12.2010. godine ovlastio drugog advokata da ga zastupa u ovom predmetu. Kako je presuda Privrednog apelacionog suda od 16.03.2011. godine dostavljena advokatu kome je prestalo punomoje a ne sada opunomoenom, proizilazi da prvostepena presuda nije postala izvrna jer nije ispunjen drugi potreban uslov za nastupanje izvrnosti prema lanu 15. Zakona o izvrenju i obezbeenju: rok za dobrovoljno ispunjenje dosuene obaveze tee od dana uredne dostave sudske odluke duniku, to konkretno nije bio sluaj.

Zbog toga je prvostepeni sud osnovano ukinuo klauzulu izvrnosti, ime su se - nasuprot albe-nim navodima - stekli uslovi da se prvostepeno reenje u tom delu potvrdi.

(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 748/2013 od 03.04.2013. godine)

5533.. O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno

raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je do-neta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi.

Prvostepeni sud je pravilno odluio kada je tubu odbacio na osnovu lana 346. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po slubenoj du-nosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, sud e tubu odbaciti.

Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po osnovu povraaja uplaenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25. 01. 2009. godine do-neta Presuda zbog proputanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tubi ov-de tuioca protiv ovde tuenog, sud usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravno-snana i izvrna dana 24.03.2009. godine.

O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je do-neta odluka, ni u kom drugom postupku suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi.

U konkretnom sluaju, tuilac suprotno napred navedenom, iz istog injeninog i pravnog osno-va zahteva drugaiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnanom odlukom, odnosno tuilac tu-bom trai da se, nakon pravnosnanosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine, isti odnos drugaije rei. Pravnosnanom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tueni je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine "HE ." DOO i


- 19 -

zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., dok po tubi u ovom postupku tuilac trai povraaj avansa zbog neispunjenja.

Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da u smislu navedenog tuba nije dozvoljena. Tuilac je svoj odnos sa tuenim ve pravnosnano reio presudom P 6171/08 od 25. 01. 2009. godine. Ako tu-eni ne postupi po istoj u paricionom roku tuilac moe da u postupku prinudnog izvrenja ishoduje dosuenu posledicu, bilo od strane samog tuenog, kao izvrnog dunika, bilo da je ostvari preko treeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tubu treba odbaciti, jer se radi o pravnosnano presuenoj stvari, te je prvostepeno reenje doneto uz pravilnu primenu lana 346. stav 2. ZPP.

(Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 2618/2010 od 28.07.2010. godine)

5544.. Broj asije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom

proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Stoga, injenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluujui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu.

U toku sprovoenja izvrenja izvren je popis predmetnog vozila, s tim to je u zapisniku o popisu i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraajnoj dozvoli, izmeu brojeva 2 i 1, stoji slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim reenjem obustavio izvrenje, nalazei da ne postoji identitet izmeu broja asije u izvrnoj ispravi na osnovu koje je odreeno izvrenje i broja asije u saobraajnoj dozvoli popi-sanog vozila, imajui u vidu da je u saobraajnoj dozvoli izmeu broja 2 i 1 uneto slovo A.

Ovakav injenino-pravni zakljuak prvostepenog suda za sada se ne moe prihvatiti, obzirom da ne sadri razloge o svim odlunim injenicama, a na ta se osnovano ukazuje u albi izvrnog po-verioca. Broj asije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Prema meunarodnom standardu, prvi deo broja asije oznaava pro-izvoaa vozila, drugi deo opisuje opte karakteristike vozila i trei deo slui da oznai svako poje-dino proizvedeno vozilo. Broj asije se uobiajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne moe lako izbrisati ili zameniti. Obino se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao to je asija vozila, te zapravo broj na asiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se deava da se usled tehnike, odnosno tamparske greke, broj asije unet u saobraajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili broju, razlikuje od broja asije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, i-njenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluu-jui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer nije utvren identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui po-tom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu.


5555.. alba je osnovana, jer je pobijana odluka zahvaena bitnom povredom odredaba postupka iz la-

na 379. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom


- 20 -

postupku (dalje: ZIP), s obzirom na to da je prvostepeni sud odluivao o neem drugom, a ne o ono-me to je inicijalnim aktom traeno, a na koju je povredu posredno ukazano albenim navodom da je sud ukinuo klauzulu pravnosnanosti, te da je izvrni dunik traio ukidanje klauzule izvrnosti.

Sudska odluka stie pravnosnanost u situaciji kada se ista vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekom, a kako propisuje odredba lana 346. stav 1. ZPP, u vezi sa lanom 27. ZIP. Prav-na posledica nastupanja pravnosnanosti je da se predmetna odluka vie ne moe napadati redov-nim pravnim lekom.

Sudska odluka postaje izvrna u situaciji kada je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze iz iste od strane obavezanog lica, a kako propisuje odredba lana 34. ZIP. Pravna posledica nastupa-nja izvrnosti je da se stiu uslovi za prinudno izvrenje. Dakle, pravnosnanost i izvrnost su razli-iti pravni instituti i ne mogu se izjednaavati ak ni u situaciji kada sudska odluka postaje pravno-snana i izvrna u istom trenutku. Nastupanje pravnosnanosti i nastupanje izvrnosti prouzrokuju razliite pravne posledice.

Svojim predlogom od 15.07.2009. godine izvrni dunik, iji je punomonik advokat, izriito je traio ukidanje klauzule izvrnosti, a ne i klauzule pravnosnanosti.

Prvostepeni sud je odluio o valjanosti klauzule pravnosnanosti, iako to nije traeno podnetim predlogom. U tom smislu odlueno je o zahtevu koji nije postavljen, pa je stoga jasno da je poinje-na navedena bitna povreda."


5566.. U postupku izvrenja po odluci koja sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti, ne moe se

osporavati da je izvrna isprava - presuda dostavljena izvrnom duniku. Pravilno nalazei da su is-punjeni svi zakonski uslovi za donoenje reenja o prinudnom izvrenju, jer je priloena izvrna is-prava snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, prvostepeni sud je doneo pobijano reenje u smislu lana 7. Zakona o izvrnom postupku. Nisu osnovani albeni navodi da presuda nije bila podobna za prinudno izvrenje, odnosno da se na osnovu istog predloga nije moglo doneti reenje o prinudnom izvrenju iz razloga to izvrnom duniku nije dostavljena presuda, odnosno izvrna is-prava po osnovu kojeg se trai prinudno izvrenje, jer je prema stanju u spisima uz predlog dosta-vljen primerak izvrne isprave koja je snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, to podra-zumeva da je i strankama iz navedene izvrne isprave, izvrena uredna dostava iste. albeni navodi izvrnog dunika da on nije primio navedenu presudu nisu od uticaja, sve dok izvrna isprava-presu-da sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti i ista je podobna za prinudno izvrenje. Ukoliko stranka smatra da joj presuda nije uredno dostavljena, ona moe pokrenuti postupak ukidanja klauzu-le pravnosnanosti, pa zavisno od ishoda istog, to moe uticati i na postupak izvrenja.


5577.. Prvostepeni sud prilikom odluivanja da li su opravdani razlozi za ukidanje pravnosnanosti i iz-

vrnosti presude, navodi da je punomonik tuioca primio presudu, a da je dostavnica popisana od strane V.V. to nije jasno kako moe da bude uredna dostava, ako je lice V.V. primilo presudu koja nije zaposlena kod punomonika tuioca, ve je je samo vlasnik poslovne prostorije. Sud je sasluao kao svedoka i K.K. potonou, koji nije potvrdio da je lino uruio presudu punomoniku tuioca, a ni svedok V.V. nije potvrdila. Sud takoe konstatuje da je presudu primila V.V. dana 6.07.2004. go-


- 21 -

dine, mada na dostavnici ne stoji njeno ime i prezime, ve pie ime D.D. mada neitko, pa se ne mo-e jasno zakljuiti ko je potpisao dostavnicu, u tom pravcu je trebao da se izjasni dostavlja-potono-a. Kako prvostepeni sud nije na decidan nain utvrdio da li je tuilac odnosno njegov punomonik uredno primio presudu, valjalo je prvostepeno reenje ukinuti.

(Vii sud u Bijelom Polju, G. 1669/06 od 18.11.2008. godine)

5588.. Odredbom lana 37. stav 2. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku propisano je da potvr-

du izvrnosti daje sud, odnosno organ koji je odluivao o potraivanju u prvom stepenu, a stavom 3. istog lana, odreeno je da e neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukinuti reenjem isti sud, odno-sno organ, na predlog ili po slubenoj dunosti. U ovom predmetu potvrda izvrnosti stavljena je na presudu Vieg privrednog suda kojom je preinaena presuda privrednog suda tako to je odlu-eno da se tubeni zahtev u celosti odbija i tuilac obavezuje da tuenom naknadi trokove par-ninog postupka. Kako je presudom Vrhovnog suda Srbije preinaena presuda Vieg privrednog suda tako to je odbijena alba tuenog i potvrena presuda privrednog suda, to je pravilno pre-vostepni sud pobijanim reeenjem po slubenoj dunosti, a na osnovu lana 37. st. 2. i 3. tada va-eeg Zakona o izvrnom postupku, ukinuo potvrdu pravnosnanosti i izvrnosti stavljenu na pre-sudu Vieg trgovinskog suda i stavio potvrdu pravnosnanosti i izvrenosti na presudu privred-nog suda. Prema tome, donoenjem presude Vrhovnog suda Srbije, potvrda pravnosnanosti i iz-vrnosti stavljena na presudu Vieg privrednog suda, postala je neosnovana, pa je morala biti uki-nuta, shodno lanu 37. stav 3. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku.

(Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 519/03 od 26. novembra 2003. godine)

5599.. U postupku povodom ukidanja potvrde izvrnosti ija je sadrina odreena l. 306. ZIP-a, par-

nini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u izvrnoj is-pravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova, u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)

6600.. Za odluivanje o albi na reenje o izvrenju kojim je odbijen prigovor dunika podnet protiv re-

enja o izvrenju, nije relevantan albeni navod da nije primio presudu, na osnovu koje je traeno iz-vrenje. Ovaj navod moe samo da predstavlja razlog za ukidanje neosnovane potvrde o izvrnosti, o kome odluuje parnini sud, a nije razlog koji spreava izvrenje.

(Vii privredni sud, P. br. 1008/95)

6611.. Prema pravnim pravilima izvrnog postupka moe se traiti i dozvoliti izvrenje i na osnovu

sudske odluke koja je samo delimino pravosnana, ali mora biti nesumnjivo i tano utvreno u kom je delu ta odluka postala pravnosnana, jer se ne moe dozvoliti izvrenje na osnovu onog dela odlu-ke, za koji se ne moe pouzdano utvrditi da li je pravnosnaan.

(Vrhovni privredni sud, Sl. 1667/67)


- 22 -

6622.. Sud moe dozvoliti izvrenje ako je u asu odluivanja protekao paricioni rok bez obzira to je

predlog podnet pre isteka paricionog roka. (Vrhovni privredni sud, Sl. 251/55)

IZVRNOST PORAVNANJA (lan 16. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

6633.. Da bi sporazum stranaka o postojanju potraivanja i vremenu njegovog dospea i saglasnosti

stranaka da se uknjibom zalonog prava na nepokretnosti dunika obezbeuje novano potraiva-nje, u sm. l. 251. t. 2. ZIP, imao snagu sudskog poravnanja, pa time i izvrnu isprave u sm. l. 16. st. 2. ta. 1. istog zakona, mora biti potpisan od strane zalonog dunika kao vlasnika nepokretnosti koja je predmet uknjibe zalonog prava.

(Okruni sud u Zrenjaninu, G. 93/00 od 31.01.2000. godine)

PODOBNOST IZVRNE ISPRAVE ZA IZVRENJE


6644.. Ukoliko se izvrni predlog odnosi na isplatu dinarske protivvrednosti DEM, iako ista

valuta nije sredstvo plaanja poev od 01.01.2002. godine, izvrna isprava na kojoj je zasno-van takav predlog je i dalje podobna za izvrenje, jer je mogue utvrditi koliko sada obave-za izvrnog dunika iznosi u evrima, a time i njenu dinarsku protivvrednost na dan isplate.

Iz obrazloenja: albeni navodi (da je pobijano reenje zasnovano na ispravi koja nije podobna za izvrenje, jer

je njome obavezan izvrni dunik na isplatu dinarske protivvrednosti nemake marke, koja je 2001. godine prestala da bude sredstvo plaanja, zbog ega nije mogue ni obraunati domicilnu kamatu na ovu valutu posle njenog povlaenja iz opticaja - nisu osnovani.

Naime, presuda ije se izvrenje trai sadri sve elemente iz lana 34. Zakona o izvrnom po-stupku, potrebne da bi se po njoj postupalo, a pre svega opredeljen predmet (naplata dinarske protiv-vrednosti strane valute i domicilne zakonske kamate na strana sredstva plaanja).

injenica da se trai isplata dinarske protivvrednosti nemake marke, koja od 01.01.2002. godi-ne nije sredstvo plaanja, bez uticaja je na podobnost izvrne isprave, jer je odlukom centralne mo-netarne ustanove (tada Narodne banke SR Jugoslavije) propisan kurs nemke marke u odnosu na evro, zbog ega je mogue utvrditi koliko obaveza izvrnog dunika iznosi u evrima, a time i njena dinarska protivvrednost na dan isplate.

(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 19568/2010(1) od 09.02.2011. godine)


- 23 -

6655.. Izvrna isprava je podobna za izvrenje ako su predmet, vrsta i obim obaveze prema okolnostima

sluaja predvidivi. (Okruni sud u Valjevu, G. 1032/08 od 24.07.2008. godine)

6666.. Presuda je podobna za izvrenje iako je je predmet obaveze izvrnog dunika novani iznos izra-

en u nemakim markama. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 6950/08)

6677.. Ako je obaveza izdravanja utvrena u odreenom procentu najnie zarade, ista se moe upodo-

biti kategoriji minimalne zarade, ali izraene u procentu, a ne u fiksnom iznosu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 799/07)

6688.. Ako izvrnom ispravom nije odreena obaveza isplate zatezne kamate na iznos glavnog duga, ta-

kva naplata se ne moe odrediti u izvrnom postupku. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5631/07)

6699.. Presuda postaje pravnosnana kada se vie ne moe pobijati albom, a ne kada reenje o odbaci-

vanju albe kao neblagovremene postane pravnosnano. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 4036/07)

7700.. U predlogu kojim se trai izvrenje obaveze na neinjenje, odnosno trpljenje mora biti navedeno

u emu se sastoji ponaanje izvrnog dunika koje je protivno obavezi da ne uini odreenu radnju, odnosno da trpi preduzimanje odreene radnje. - Predlogom za izvrenje trai se izvrenje obaveze izvrnog dunika na neinjenje odnosno trpljenje koje se sprovodi prema odredbama lana 218. u vezi lana 45. ZIP-a. Poverilac trai izvrenje zato to dunik svojim ponaanjem odbija da trpi i do-zvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske slubenosti. alba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvrenje morala biti navedena radnja dunika koja je protivna izvrnoj ispravi, odno-sno obavezi dunika iz izvrne isprave. Zato e prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osno-vanost predloga za izvrenje, tako to e utvrditi kako se dunik kritinom prilikom ponaao protiv-no obavezi iz izvrne isprave, odnosno kako je kritinom prilikom bilo ponaanje dunika koje je spreilo poverioca da se slui svojim pravom slubenosti, tj. koju obavezu iz izvrnog naslova izvr-ni dunik nije izvrio u posmatrano vreme, odnosno na koji nain je dunik ometao poverioca u pravcu prolaska. Takoe, prvostepeni sud e u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom po-verilac eleo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvrnom ispravom ili je eleo da se kori-sti prolazom za koji nema pravo po izvrnoj ispravi.

(Reenje Okrunog suda u Valjevu G. 1380/06 od 12.09.2006. godine)


- 24 -

7711.. Novana obaveza je potpuno odreena i kad i izreci presude nije odreena u apsolutnom iznosu,

ako su dati bitni elementi na osnovu kojih se novani iznos obaveze moe pouzdano izraunati u mo-mentu izvrenja presude.

(Presuda Vrhovnog suda F. B. i h, Rev. 208/02 od 20.05.2004. godine)

7722.. Reenje o izvrenju mora biti identino izvrnoj ispravi pa se, shodno tome, ovim reenjem se

moe odrediti da dunik svoju obavezu izvri samo prema poveriocu oznaenom u toj ispravi, a ne prema poverioevom punomoniku.

(Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 16/02 od 3.01.2003. godine)

7733.. Kad je obaveza tuenog utvrena presudom na isplatu u stranoj valuti (DEM) koja vie nije u

pravnom prometu, to ne znai da je takva presuda neizvriva, jer je ovako utvrena obaveza odredi-va obzirom da se zna valuta euro i DEM.

(Okrui sud u Novom Sadu, G. 2937/03)

7744.. Nije podobna za sudsko izvrenje odluka suda kojom se namee duniku da poveriocu "dodeli drugi

odgovarajui trosoban stan na raspolaganje", zato to predmet dunikove obaveze nije odreen ili bar odrediv u skladu sa ovlaenjima koja po ZPP-u, ima sud koji odluuje o predlogu ua izvrenje.

(Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 107/02 od 23.08.2002. godine)

7755.. Postoji istovetnost izmeu izvrne isprave i reenja o izvrenju u situaciji kada izvrna isprava -

presuda glasi na potraivanje u devizama (povraaj deviznog tednog uloga - l. 1035-1046. ZOO), a reenje o izvrenju glasi na dinarsku protivvrednost (l. 394. i l. 395. ZOO).


7766.. U postupku povodom predloga za ukidanje klauzule izvrnosti, ija je sadrina odreena l. 36.

ZIP, parnini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u iz-vrnoj ispravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)

7777.. U konkretnom sluaju iz izvrne isprave se ne vidi niti je na drugi nain mogue odrediti kuda

prolazi put slubenosti koja se ukida kao i u kom delu se zabranjuje dunicima da prolaze navede-nom parcelom, niti je navden taan poloaj, pravac prostiranja a nije odreen put ni u merama i gra-nicama, tako da je izvrna isprava nepodobna za izvrenje.

(Okruni sud u Kraljevu, G. 1707/96 od 27.03.1997. godine)


- 25 -

7788.. Naknadnom odlukom jedne parnine stranke po okonanju parninog postupka ne moe se odre-

ivati konkretna sadrina izvrne isprave u ta spada i pravnosnana presuda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2786/96 od 16.10.1996. godine)

7799.. Ako se obaveza na predaju putnikog automobila domae proizvodnje po inostranoj licenci nije

mogla ni prinudno izvriti zbog prestanka proizvodnje. Sud e dunika obavezati da poveriocu ispla-ti procenjenu vrednost predmeta obaveze koju e utvrditi prema cenama slinih automobila inostrane proizvodnje s tim to u tako utvrenu vrednost ne ulaze carinske dabine.

(Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95 od 10.05.1995. godine)

8800.. Ukoliko izvrna isprava kojom je konstituisana stvarna slubenost ne sadri obavezu dunika na

predaju u dravinu zemljita koje slui kao nuni prolaz izvrenje se ne sprovodi predajom tog dela zemljita u dravinu poveriocu, ve ostavljanjem primerenog roka za omoguavanje prolaza i izrica-njem novanih kazni.

(Okruni sud u Poarevcu, G. 146/95 od 6.02.1995. godine)

8811.. Kada je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnotima, ne moe se na

osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Vii privredni sud, P. 3722/95)

8822.. Odluka Ustavnog suda nije izvrna isprava, i na osnovu takve odluke ne moe se odrediti izvrenje.

(Okruni sud u Beogradu, G. 8256/93)

8833.. Obaveza iz presude da tueni otkloni nedostatke na krovnoj konstrukciji zgrade bez konkretnog

navoenja vrste i obima radova ini presudu nerazumljivom i neizvrivom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 11/88)

8844.. Okolnost da u uzreci izvrne isprave na osnovu koje je odreeno izvrenje, nisu navedene mere i

granice zemljita ija se predaja trai, ne ini izvrnu ispravu nepodobnom za izvrenje ako je pred-met izvrenja odrediv prema obrazloenju izvrne isprave, pa nema mesta obustavi izvrenja u sm. l. 53. st. 4. ZIP.

U takvom sluaju sud e u smislu l. 109. ZPP u vezi lana 14. ZPP naloiti poveriocu da pred-log uza izvrenje dopuni prema obrazloenju izvrne isprave.



- 26 -

8855.. Nije podobna za izvrenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u graevinskim radovima

nema opisa, koliine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom sluaju ne moe se obavezati dunik da deponuje odreeni iznos za otklanjanje nedostataka, poto ovakva isprava nije podobna za izvrenje.


8866.. Za odreivanje izvrenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se trai izvrenje ima svojstvo

izvrne isprave, ve da je isprava podobna za izvrenje. Stoga, ako je u izvrnoj ispravi odreeno da je dunik obavezan da zakljui deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvrenje.


8877.. Sporazum poverioca i dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se dunikova obaveza iz

izvrne isprave na osnovu koje dozvoljeno izvrenje, zamenjuje obavezom koja ima drukiji pred-met, ne predstavlja samo nain okonavanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 384. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se se moe odrediti novo iz-vrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika.


VERODOSTOJNA ISPRAVA (lan 18. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

8888.. Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novanog potraiva-

nja po osnovu izvrenih komunalnih i slinih usluga moe podneti na osnovu izvoda iz poslov-nih knjiga.

Iz obrazloenja: Na osnovu izvoda otvorenih stavki moe se podneti predlog za izvrenje radi naplate naknade za is-

poruene potanske usluge, odnosno isporuenu elektrinu energiju, jer se radi o uslugama koje su sli-ne komunalnim, u prvom sluaju, odnosno radi se o komunalnoj usluzi, u drugom sluaju.

(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)

8899.. Na osnovu otpremnice potpisane od strane kupca kao dokaza da je roba isporuena,

prodavac uvek moe izdati raun kao jednostranu verodostojnu ispravu i u izvrnom po-


- 27 -

stupku zahtevati naplatu svog potraivanja, shodno lanu 18. stav 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju.

Iz obrazloenja: Tuilac je dana 27.11.2011. godine podneo tubu sa zahtevom da sud obavee tuenog da mu na

ime duga plati navedeni iznos a od dokaza o postojanju duga uz tubu je dostavio naznaenu otprem-nicu i predraun.

Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu lana 453. stav 5. Zakona o parninom postupku kada je zakljuio da tuilac nije uinio verovatnim postojanje pravnog interesa za voenje parninog postupka.

U konkretnom sluaju, shodno lanu 18. Zakona o izvrenju i obezbeenju, postoje uslovi da se trai izvrenje na osnovu verodostojne isprave, jer je lanom 18. stav 2. ovog Zakona propisano da je verodostojna isprava raun domaeg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvrni dunik obaveten o nastaloj obavezi.

Dakle, tuilac je uz tubu priloio predraun i otpremnicu kao dokaz da je roba iju naplatu tu-bom trai primljena od strane tuenog, nakon izdatog predrauna o ceni popravke - odnosno zame-ne dela koji je bio predmet poslovnog odnosa parninih stranaka.

albeni navodi, u kojima se istie da je tuilac uz tubu priloio predraun a ne raun, i da zato ne-ma uslova za pokretanje izvrnog postupka na osnovu verodostojne isprave, bez uticaja su na drugaiju odluku. Naime, na osnovu predrauna i otpremnice koju je tuilac priloio, koja je potpisana od strane tuioca i tuenog, tuilac moe izdati raun kao jednostranu ispravu koju e priloiti uz otpremnicu i, na osnovu toga, traiti izvrenje radi ostvarivanja novanog potraivanja na osnovu verodostojne isprave.

(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2578/2012 od 08.11.2012. godine)

9900.. Potraivanja po osnovu naknada za izvrenu komunalnu delatnost, pruenu komunalnu uslugu,

nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novana potraivanja iz lana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, ve potraivanja koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve periodine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Zatezna kamata za period docnje plaanja te vrste novanih obaveza, plaa se poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa rauna od isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tuioev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu za-kupnine i po osnovu ostalih trokova za kojima su fakturisane pruene komunalne usluge, prilikom odluivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je razliito ceniti osnovanost zahteva za kamatu, u zavisnosti od prirode potraivanja pojedinih stavki.

Prvostepeni sud je zakljuio da se tueni neosnovano poziva na odredbu lana 279. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaanja zatezne kamate pri isticanju zahteva za njenu isplatu u ovom postupku.

Odredbom lana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novana potraivanja tee zatezna kamata od dana podnoenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zakljuio da se u konkretnom sluaju ne radi o povremenom dospelom novanom potraivanju iz lana 279. stav 3. ZOO, ve o potraivanju koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve perio-dine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je tueni duan tuiocu na osnovu lana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novane obaveze po osnovu naknade za izvrene usluge iznoenja smea, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaanju novane obaveze, poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)


- 28 -

9911.. Verodostojna isprava je podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u njoj kao poveri-

lac i dunik identina licima oznaenim u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni du-nik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvrnog postupka, izmeu duni-ka po ispravi i treeg lica zakljuen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se poverilac po ispravi sa-glasio (promena dunika), poverilac moe tubom pokrenuti parnini postupak protiv novog duni-ka, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega "ne glase".

Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da na osnovu injenice da je zakljuen ugovor o preuzimanju duga izmeu dunika po verodostojnim ispravama i novog dunika, sa ime se poverilac saglasio, pove-rilac ne moe pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna ispra-va podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u istima kao poverilac i dunik identina licima koja su oznaena u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni dunik.

Nezavisno od toga to je izmeu starog i novog dunika zakljuen ugovor o preuzimanju duga, izvrni poverilac ne moe protiv novog dunika pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostoj-nih isprava u odnosu na koga iste nisu izdate, ve u navedenoj situaciji moe tubom traiti isplatu od lica koje je obveznik plaanja, odnosno dunik na osnovu ugovora o preuzimanju duga.


9922.. Privredno drutvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Zakona o

privrednim drutvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Nakon te promene i fiziko lice, bivi preduzetnik i novoosnovano privredno drutvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne moe odrediti izvrenje prema privrednom drutvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fiziko lice, preduzetnika.

Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloeno izvrenje, jer ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvrenje i po priloenim verodostojnim isprava-ma na osnovu kojih se izvrenje predlae. Nezavisno od toga to je do promene pravne forme iz radnje u privredno drutvo dolo primenom odredbi Zakona o privrednim drutvima, to ne utie na injenicu da je privredno drutvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja pose-ban pravni subjekt u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni su-bjekat registruje kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svo-jom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima uestvuje kao stranka kao fiziko lice sa oznaenjem svojstva preduzetnika to je od uticaja na stvarnu nadlenost, ali ne i na njegovu stranaku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, neza-visno iz kog razloga, da li zbog brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utie na pravnu sposobnost fizikog lica, biveg preduzetnika, kao i na njegovu stranaku sposobnost i mogunost da u postupku uestvuje kao stranka saglasno lanu 73. Zakona o parninom postup-ku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zakljuio da uslovi za odreivanje izvrenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni lana 37. Zakona o izvrnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvrenje na osnovu izvrne isprave, a ne verodostojne, kakav je ovde sluaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge.



- 29 -

9933.. Okonana graevinska situacija, kao i privremena graevinska situacija, sadre sve elemente

fakture, pa stoga predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe pokrenuti postupak iz-vrenja na osnovu lana 21. Zakona o izvrnom postupku.

Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za donoenje reenja o izvrenju na osno-vu verodostojne isprave, a radi naplate svog potraivanja po privremenim situacijama i okonanoj situaciji za izvedene graevinske radove, koji su, kao verodostojne isprave, dostavljene u prilogu predloga.

lanom 36. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je da verodostojnu ispravu predstavlja, izmeu ostalog, i faktura, a kako okonana situacija, kao i privremena situacija, sadri sve elemente koje ima i sam raun, i to kako u pogledu poverioca i dunika, tako i u pogledu novanog po-traivanja koja se istim opredeljeno fakturie, i osnova po kome se fakturie, to privremene situacije, kao i okonana situacija, imaju sve elemente fakture, pa stoga predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu lana 36. ZIP, na osnovu koje se moe, shodno lanu 21. ZIP, doneti reenje o izvrenju na osnovu vero-dostojne isprave. Iz navedenih razloga nisu osnovani albeni navodi da privremene situacije, odnosno okonana situacija po kojoj trai naplatu izvrni poverilac, ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe traiti donoenje reenja o izvrenju po osnovu verodostojne isprave, jer, shodno iznetom, sadre sve elemente fakture, pa stoga imaju i svojstvo verodostojne isprave na osnovu koje se moe pokrenuti navedeni izvrni postupak.

Kako u toku postupka nisu, shodno iznetom, nainjene povrede postupka i kako je pravilno pri-menjeno pravo kada je ocenjeno da su se stekli uslovi za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, to je pravilno i dalje postupanje suda, koji je u smislu lana 21. ZIP, po prigo-voru tuenog isto reenje stavio van snage i ukinuo sve sprovedene radnje, a postupak nastavio kao po prigovoru protiv platnog naloga.


9944.. Kartica otvorene stavke izvrnog overioca PFPIO poljoprivrednika je interni dokument izvrnog

poverioca u pogledu potraivanja prema izvrnom duniku, kao svom korisniku, pa nema svojstvo verodostoje isprave.

(Okruni sud u aku, G. 1907/07 od 28.11.2007. godine)

9955.. Za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom

postupku, po osnovu predloga za izvrenje izvrnog poverioca koji je fiziko lice, stvarno je nadle-an optinski sud kao sud opte nadlenosti, iako je predloeno da se izvrenje sprovede na akcijama izvrnog dunika.

Trgovinski sud se reenjem oglasio stvarno nenadlenim za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom postupku po predlogu za izvrenje poverioca koji je fiziko lice, nalazei da je stvarno nadalean optinski sud, kao sud opte nadlenosti, bez ob-zira to je predloeno da se izvrenje sprovede na akciojama izvrnog dunika. Neosnovani su albe-ni navodi izvrnog poverioca da je trgovinski sud, saglasno lanu 245. Zakona o parninom postup-ku, nadlean za odreivanje i sprovoenje skraenog izvrnog postupka na osnovu verodostojne is-prave po predlogu izvrnog poverioca fizikog lica na akcijama izvrnog dunika. Naime, odredba lana 245. Zakona o izvrnom postupku ne moe menjati stvarnu nadlenost suda propisanu u Zako-


- 30 -

nu o sudovima. Ovo stoga, to je u smislu odredbe lana 15. stav 2. taka v) Zakona o sudovima, tr-govinski sud stvarno nadlean da odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na osnovu verodostoj-ne isprave, koja se odnosi na lica iz stava 1. ta. a), b) i v) lana 15. a u smislu odredaba lana 12. stav 1. taka 4b) Zakona o sudovima, stvarno nadlean za postupanje po predlogu za izvrenje pod-netom od strane izvrnog poverioca, koji je fiziko lice je optinski sud, koji e prilikom postupa-nja izvrenje odrediti i sprovesti primenom posebnih pravila izvrenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima, ukoliko se kao izvrni dunik pojavljuje neko od lica pobrojanih u stavu 1. la-na 242. Zakona o parninom postupku ili kad izvrni poverilac predlae skraeni izvrni postupak na osnovu verodostojne isprave iz lana 253. istog zakona ili izvrenje na akcijama.

(Iz reenja Vieg trgovinskog suda u Beogradu, I. br. 209/06 od 24. 05.2006. godine)

9966.. Promet u partiji i izvod o stanju duga na tekuem raunu ne predstavlja verodostojnu ispravu.

(Okruni sud u Novom Sadu, G. 3152/05 od 30.06.2005. godine)

9977.. Profaktura je poziv na zakljuenje ugovora pod uslovima iz profakture i u ogranienom vre-

menskom vaenju i ona ne predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se moe predlagati iz-vrenje izvrenje.


9988.. Kada su ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave ni-

je dozvoljeno podneti redovnu tubu, a ako je podneta ista e biti odbaena zbog nedostatka pravnog interesa.


9999.. Nalog magacinu koji sadri naturalno zaduenje i kartica finansijskog zaduenja sainjena na

osnovu tog naloga, kao ni izvod iz "analitike kartice" ne predstavljaju verodostojnu ispravu, na osnovu koje se odreuje izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja.


110000.. Ako je kao tueni oznaena firma radnje, a ne i ime njenog vlasnika, sud ne moe doneti reenje

o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, jer samostalna trgovinska radnja nema svojstvo pravnog lica, pa stranka moe biti samo njen vlasnik, jer on odgovara za obaveze radnje.

(Vii privredni sud, P. 4980/99 od 24.12.1999. godine)

110011.. Poverilac nema pravo na podnoenje redovne tube ako su ispunjeni uslovi za podnoenje pred-

loga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. (Vii privredni sud, P. 7404/99)


- 31 -

SREDSTVA I PREDMETI IZVRENJA


110022.. Sredstva oduzeta od izvrnog dunika zbog izvrenja krivinog dela, koja se nalaze u depo-

zitu suda nisu vie stvari u svojini izvrnog dunika, pa se iz istih ne moe izvriti naplata po-traivanja prinudnim putem.

Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Predmetom izvrenja smatraju se stvari na kojima se moe sprovesti izvrenje radi ostvarivanja

potraivanja - lan 42. Zakona o izvrnom postupku. (lanom 70., 111., 155. i 156. Zakona o izvrnom postupku propisana su izuzimanja i ogranie-

nja od izvrenja. Popis i procena imovine izvrnog dunika moe se izvriti samo na stvarima u svojini izvrnog

dunika, a sredstva koja se nalaze u sudskom depozitu su imovina koja je oduzeta od izvrnog duni-ka zbog izvrenja krivinog dela i nisu stvari u njegovoj svojini.

Ista tako ne mogu biti sredstva izvrenja, niti se iz tih sredstava moe izvriti naplata potraiva-nja prinudnim putem.


110033.. Za promenu sredstava izvrenja bitno je da izvrenje prethodnim sredstvom nije otpoelo, a nije

bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedita pravnog lica, izvrnog dunika, oznaenog u reenju. Ova pitanja su relevantna za sprovoenje izvrenja, a naroito za preduzimanje prve izvr-ne radnje novoodreenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari.

Pribavljajui izvetaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema ijoj sadrini proizlazi da se reenje o izvrenju nalazi u redosledu blokade na raunu dunika i da nije sprovedeno, jer nema dovoljno novanih sredstava na raunima izvrnog dunika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio promenu sredstva izvrenja na osnovu l. 42. i 8. Zakona o izvrnom postupku. lanom 42. navedenog zakona predvieno je da se novano potraivanje moe ostvariti pobrojanim sredstvima izvrenja, na izmeu ostalog i izvrenjem na pokretnim stvarima izvrnog dunika. lanom 8. istog zakona predvieno je da se pa predlog izvrnog poverioca odreeno sredstvo izvrenja moe promeniti i odrediti novo, ukoliko sprovoenje po prethodno odreenom nije otpoelo. S obzirom da su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odluio kao u izreci pobijanog reenja.

Bez uticaja su albeni navodi izvrnog dunika da se na adresi sedita izvrnog dunika ustvari nalazi stan u vlasnitvu osnivaa izvrnog dunika u kome se nalaze stvari ovih fizikih lica. Ovo su pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovoenja izvrenja. Naime, nisu postojale nikakve smetnje da sud promeni sredstvo izvrenja i da odredi da se radi ostvarenja novanog potraivanja izvrnog poverioca izvri popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvrnog dunika, a novana sred-


- 32 -

stva ostvarena prodajom prenesu na raun izvrnog poverioca, nezavisno od toga da li e se na licu mesta, na adresi sedita izvrnog dunika pronai pokretne stvari u dravini izvrnog dunika za koje postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema proceni ovlaenog lica i nezavisno od toga da li e procenjene stvari u postupku prinudne prodaje biti prodate ili ne.


OBIM IZVRENJA I OBEZBEENJA


110044.. Odluka doneta po zahtevu poverioca za izmenu popisa donosi se u formi zakljuka.

Iz obrazloenja:

Odluka o izmeni popisa (u smislu l. 87. st. 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju) donosi se u formi zakljuka.

S obzirom da (na osnovu odredbi l. 20. st. 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju) sud u toku po-stupka moe na predlog izvrnog poverioca ili po slubenoj dunosti zakljukom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvrenja, umesto onih koji su prethodno odreeni - to nema razlo-ga da se, u sluaju izmene popisa koji je izvren u pogledu pokretnih stvari izvrnog dunika, odlu-uje u drugaijoj formi.

Osim toga (prema odredbi l. 87. st. 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju), i izvritelj odluuje o izmeni popisa na traenje izvrnog poverioca, a prema l. 36. st. 3. istog Zakona - zakljukom suda odreuje se sprovoenje pojedinih radnji i upravlja postupkom, a u konkretnom sluaju re je o rad-nji izmene popisa.

(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

110055.. Teak ekonomski poloaj dunika i oekivanja njegovog poboljanja nisu od uticaja na promenu

sredstava izvrenja po predlogu poverioca. Prema stanju u spisima izvrni poverilac je podneo predlog za odreivanje izvrenja radi naplate

novanog potraivanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je navedeno reenje, ije izvrenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo mogue predloenim i od-reenim sredstvom izvrenja, odnosno prenosom novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca, a to je utvreno iz obavetenja Narodne banke Srbije. U daljem toku po-stupka izvrni poverilac je predloio da se promeni odreeno sredstvo izvrenja i da se umesto pre-nosa novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca odredi izvrenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika. Zakonom o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je (u delu u kome se regulie obim izvrenja i obezbeenja), lanom 8. stav


- 33 -

4., da sud moe na predlog izvrnog po

Documents

3.2.3. Izvrsni Postupak