4 Kineziterapija - Biomehanicke Osnove Korektivne Gimnastike

7/21/2019 4 Kineziterapija - Biomehanicke Osnove Korektivne Gimnastike

1/37

KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

Dr Nedeljko Rodi

Dr Zoran oki

1


2/37

BIOMEHANIKE OSNOVE

KOREKTIVNE GIMNASTIKEBIOMECHANICAL BASIS OF

CORRECTIVE GYMNASTICS

PREDAVANJE 4LECTURE 4

2


3/37

4. BIOMEHANIKE OSNOVE

KOREKTIVNE GIMNASTIKE

TEMATSKE CELINE:

Definisanje biomehanike korektivne gimnastike.

Zakonitosti transformacije kostiju.

Anatomske strukture u funkci ji pokreta.

Lokomotorni sistem: kosti, zglobovi, miii.

3


4/37

4


5/37

4. BIOMEHANIKE OSNOVEKOREKTIVNE GIMNASTIKE

Poznavanje biomehanike zbog uticaja mehanikih faktorana organizam oveka.

Nastavnik fizikog vaspitanja:

razumevanje odnosa izmeu oblika i funkcije skeleta,

uticaj odreenih mehanikih faktora znaajnih za nastanaktelesnih deformiteta,

bolje razumevanje funkcionalnih poremeaja, potvrivanje efekata primenjenih korektivnih vebi.

Clij pravilan razvoj aparata za kretanje uenika.

Organizam oveka deteta, izloen je permanentnimuticajima mehanikih faktora.

5


6/37

WOLLF zakon transformacije kosti

Pojaan pritisak dovodi do njene hipertrofije, a

smanjeni pritisak do razgradnje kosti.

ROUXOrgani postiu maksimum funkcije sa minimu-mom materijala funkcionalnoprilagoavanje.

U ovom procesu bitna su dva faktora:aktivna hi-pertrofija(priveem optereenju zadebljanje ipoveanjekotanog tkiva) iinaktivitetna atrofija(pri smanjenomoptereenjuili mirovanju kosti

gube kotano tkivo). 6


7/37

ARNDT-SCHULTZOV bioloki zakon

Uticajmehanikihfunkcionalnih nadraaja u fizio-lokim granicama (laki i srednji) deluju stimula-tivno, dok prejaki deluju tetno.

DELPECHOV zakonNepravilnorasporeenpritisak na povrine kostijudovodi do deformacija, delovi izloeni pritiskusporije rastu, dok se druge rastereene povrine

razvijaju normalno.

SKOLIOZA primena, ako proces okotavanja jonije zavren.

7


8/37

KUMMER

Mehanikasila deluje kao nadraaj i uslovljavaodreenebioloke procese.Funkcionalna adap-tacija apozicija (dodavanje) pri pojaanimnaprezanjima. Resorpcija kotanog tkiva usled izostanka ili bitno smanjenog naprezanja.

8


9/37

PAUWELS

Unutranja i spoljanjagraakosti, zavisi od sme-ra sile koja na njih deluje. Ako sila deluje na kostu pravcu savijanja kost treba da bude jaka i ma-sivna, to bi uticalo na poveanje njene teine,

trebalo bi znatno vie materijala za izgradnju.Kost princip lakogradnje kotano tkivo se gru-pie du trajektorija glavnih linija otpora premasili sabijanja i istezanja.

Sa manje materijala postie se isti efekat kao ikad bi kost bila masivna, kompaktna i vrlo teka.

9


10/37

Organizam oveka podlee zakonima fizike.

Delovanjemehanikihsila najbolje seuoavajuna aparatu za kretanje (kosti,miii,zglobovi).

Uticaj sile gravitacije.

Delovanjemiiasuprotno je dejstvu sile gravita-cije.

U odnosu na silu gravitacije,aktivna snagamiiaima ulogu suprotnog tereta.Radi uspostavljanjaravnotee u zglobu, neophodno je da na obe stra-ne proizvod, sile i kraka bude jednak.

10


11/37

ANATOMSKE STRUKTURE U FUNKCIJI POKRETA

Uizvoenjupokreta, bilo da je aktivan ili pasi-van, prost ili sloen aparat za kretanje:

kosti,

zglobovi, miii, centralni nervni sistem, periferni nervni sistem.

Pod kontrolom CNS-a.

11


12/37

KOSTI Meusobno povezane odreenim anatomskih

strukturama u jednu celinu -KOSTUR Mehaniki statiki potporni elementi pruaju

oslonac telu, otpor unutranjim i spoljnim silama,stalan oblik i uspravan stav tela

Kinematika funkcija miii prenose na kostkontrakcije, pomeranje segmenata i tela u pros-toru.

U zavisnosti odtakeoslonca itakedejstva sile,duge kosti deluju kaomehanikepoluge, jedno-krake i dvokrake:

Kinematika poluga ili poluga brzine. Statika poluga ili poluga sile.

Dvokraka poluga ili poluga ravnotee. 12


13/37

1. Kinematika poluga ili poluga brzine.

2. Statika poluga ili poluga sile.3. Dvokraka poluga ili poluga ravnotee.

13


14/37

Promena oblikai unutranje graenastaje pod uticajem raznihspoljanjih i unutranjih faktora.

PLASTINOST u mlaemdobu vea. Dugotrajno leanje kost gubi kompaktno kotano tkivo, atrof ira,postaje porozna i lako lomljiva.

Kotano tkivose razliitoponaa u toku rasta i razvoja i nakonzavretka okotavanja.

Period rasta aktiviranje muskulature pozitivan uticaj (lokalnacirkulacija, energetski potenci jal, metabolizam) do 25. godine.

Starenje staraka osteoporoza.

Regeneracija bioloko svojstvo periost osteoblast i.

Pravilno zarastanje fiksiranje i imobilizacija. Lani zglob. Nee-ljene posledice neadekvatna primena kineziterapije u pojedinim

fazam arehabilitacije (nakon fraktura).

Nakon preloma, dok traje imobilizacija, indikovano samo izo-

metrijsko naprezanje miia (spreavaatrofiju i pospeuje brestvaranje kalusa).

14


15/37

15


16/37

ZGLOBOVI Pokretni (sinartrosis). Nepokretni (dijartrosis).

SASTAVNI ELEMENTI POKRETNOG ZGLOBA

Glavni:zglobna povrina, zglobna upljina, zglobnaaura.

Sporedni:zglobne veze ifibroznohrskaviave ploe.

Zglobna povrina epifize dugih, periferni okrajci kratkih kostijukoji semeusobnododiruju. obloene zglobnom hrskavicom.

Zglobna upljina pukotinast organ, sadri sinovijalnu tenost(ishrana hrskavice iomoguujelako klizanje zglobnih povrina).

Zglobna aura cevoliki opnasti organ koji obuhvata zglobnekrajeve kostiju i stabilizuje zglobove.

16


17/37

17


18/37

U odnosu na oblik zglobnih povrina:

JEDNOOSOVINSKI ZGLOBOVI

Zglobna povrinavaljkasto ispupena, druga od-govarajuevaljkasto izdubljna. Ima jednu osovinu zglob arke. Pokreti pregibanje i opruanje,ako je osovina paralelna uzdunoj osovini kosti tokastzglob uvrtanje i izvrtanje.

DVOOSOVINSKI ZGLOBOVIZglobne povrine jajastog oblika (zglobovi senazivaju jajasti (elipsoidni). Pokreti odvoenja,privoenjai krunog kretanja.

TROOSOVINSKI ZGLOBOVIOkrugao oblik kotanih okrajaka, jedna zglobnapovrina oblika polulopte, a druga odgovarajueloptasto izdubljena najpokretljiviji zglob.

18


19/37

19


20/37

VRSTE POKRETA U ZGLOBOVIMA

pregibanje (fleksija), opruanje (ekstenzija),

privoenje (adukacija), odvoenje (abdukacija), kruenje (cirkumdukcija), uvrtanje (pronacija), izvrtanje (supinacija),

okretanje unutra (unutranja rotacija), okretanje upolje (spoljna rotacija), opozicija (primicanje palca malom prstu), repozicija (odmicanje palca od malog prsta).

Pregibanje i opruanjesagitalna ravan oko eone ose. Odmicanje i primicanje frontalna ravan oko sagitalne ose. Obrtanje upolje i unutra horizontalna ravan oko vertikalne ose.

Prilikom analize pokreta stopala nije dovoljan izraz fleksija iliekstenzija dorzalna fleksija, plantarna ekstenzija, uvrtanjestopala supinacija, izvrtanje stopala pronacija.

20


21/37

MEHANIKE KARAKTERISTIKE ZGLOBOVA Osnovne karakteristike zgloba:vrstinai pokretljivost. vrstinazgloba preko pasivnih i aktivnih zglobnih stabilizatora (tenzora).

Pasivni stabilizatori zglobna aurai zglobne veze. Aktivni stabilizatori miii.

Miiitreba da budu normalne, pa aki veeduine, ali dovoljno snanida obezbede stabilnost i vrstinuzglobova.

Pokretljivostzavisi od anatomske konstrukcije zgloba i duine aktivnih ipasivnih tenzora. Sistematsko izvoenje vebi istezanja pokreti enormnih amplituda

(artsisti, gimnastiari).

Paralelno sa vebama pokretljivosti i vebe zajaanjeaktivnih stabilizatora.

Zglob potrebna permanentna aktivnost. Inaktivitet dovodi do zatezanja zglobne aure,do njene deformacije i

oteanog odvijanja pokreta. Moe doii do bujanja vezivnih elija ukru-enjeili ankiloza zgloba.

Najosetljiviji zglob ramena, kuka i kolena.21


22/37

Funkcionalna pokretljivost odvija se u svako-dnevnom ivotu, pri svakodnevnim uobiajenim

aktivnostima. Rezervna pokretljivost mogunost da ovek

pored funkcionalne pokretljivosti moe da izve-de i pokret velike amplitude.

22


23/37

POLOAJ ZGLOBA

Fizioloki podjednak tonus miiaagonista i antagoni-

sta (mirovanje atrofija najmanja). Funkcionalni omoguujuobavljanje svakodnevnih i-

votnih potreba.

Svaki zglob ima svoj funkcionalan poloaj:

prsti lagana fleksija,

runi zglob dorzalna fleksija od oko 20 stepeni, lakat odnos izmeupodlaktice i nadlaktice oko 90 stepe-

ni, zglob kuka fleksija od oko 15 stepeni i abdukcija od oko10 stepeni,

zglob kolena kada je ono u potpunoj ekstenziji, a za sto-

palo ugao od oko 90 stepeni u odnosu na potkolenicu. 23


24/37

MIII

Osnovni izvrioci motornih funkcija.

Prema histolokoj grai: Glatki.

Popreno-prugasti (osnovni nosioci funkcija lokomotor-nog aparata). Srani mii.

Miino vlakno sposobno da se gri i oputa, brzinu re-gulie nervni sistem.

Miinajedrina tonus (napetost). Kod mlaih,trenira-nih i odmornih sosba tonus je veinego kod starijih, netre-niranih i umornih.

24


25/37

I III Duina relaksiranogmiia.

I II Duina maksimalno

kontrahovanog miia.

I IV Duina maksimalno

istegnutog miia.

25


26/37

Rad jednogmiiaje proporcionalanveliininjego-vogskraivanjai intenzitetu njegove snage.

WEBER-FICK-ov zakonmiinovlakno se pri naj-jaoj kontrakciji moe skratiti akza polovinu odsvoje prvobitne duine.

Snaga(sila)miiazavisi od brojamiinihvlakana i

ona je proporcionalnaveliinifiziolokog preseka. Prema sposobnosti izvrenjamiinihkontrakcija: miiipokreta tanki i dugi, nalaze se na ekstremi-

tetima,

tonini miii ilifiziki,kontrakcije i dekontrakcijesu spore, mogu dugo, bez zamora da vre rad.

Skeletnimiii:bela (brza) i crvena (spora)miinavlakna.

26


27/37

KLASIFIKACIJA MIIA UODNOSU NA KOORDINACIJU

VRSTAMIIA

AGONISTI(Neposredni

izvriocipokreta)

ANTAGONISTI(Izvode

suprotni pokretagonistima)

NEUTRALIZATORI(Eliminiu

suvine pokreteobostranom

kontrakcijom)

FIKSATORI(Stabilizuju

pokretizometrijskom

kontrakcijom)

SINERGISTI(Pomoniizvrioci)

27


28/37

VRSTE MIINIH KONTRAKCIJAPrema ponaanju miinihpripoja za vreme kontrakcije

miia: Koncentrina miinakontrakcija pribliavanje pripoja. Ekscentrina miina kontrakcija spoljanja sila,

udaljavanje pripoja.

Statika miinakontrakcija miinipripoji ostaju naistoj udaljenosti.

U procesu osposobljavanja, naroito nakon povreda,

koriste se sve tri vrste kontrakcija. Naroitu vrednostima statika(izometrijska) kontrakcija.

28


29/37

PODELA MIIA PREMA ULOZI U IZVOENJU KOORDINIRANIH POKRETA

Prema ulozi i znaaju za izvoenje pokreta: Agonisti neposredni izvrioci pokreta.

Sinergisti pomau izvoenjepokreta. Antagonisti suprotna funkciji agonista.

Fiksatori izometrijskom kontrakcijom uvruju odreenedelovetela (segmente).

Neutralizatori istovremenom kontrakcijom spreavajunepotreb-ne, sekundarne pokrete.

Fleksori smeteni ispred osovine zgloba (primicanje oba zglobnakraka).

Ekstenzori smeteni iza osovine zgloba . suprotno dejstvo odfleksora.

Sa strane zgloba primicai(aduktori) i odmicai(abduktori). Miii ijije pravac pruanja postavljen koso u odnosu na zglob

rotatori. 29


30/37

KINETIKI MIINILANAC miiisinergisti nado-vezuju se jedni na druge:

Otvoren kraj ekstremiteta ili deo tela uvrensamo najednom kraju.

Zatvoren delovi tela uvrenina oba kraja.

KINETIKA MIINAVIJUGA (miinazamka) mi-iisa antagonistikimdejstvom meusobnopovezani sakosti ili fibroznom formacijom.

30

BIOLOKE OSOBINE MIIA


31/37

BIOLOKE OSOBINE MIIA Adekvatno iumereno vebanjepotpomae razvoj, delujuina miinoi

kotano tkivo.

Ako vebanje traje dugo, bez velikog naprezanja, kod miiase jedinopoveavaugao pod kojim se njegovi snopii prikljuujutetivi.

Izloen kratkotrajnom radu,sa velikim naprezanjem, dolazi do zadeb-ljanja tetivnih vlakana i nastupaHIPETROFIJA (poveavase fiziolokipresek i sila miia).

Svakodnevnaneznatna telesna aktivnost nema prirasta miinesile.

Miii negativna bioloka svojstva ATROFIJA inaktivitet.

Obim miiase moe smanjiti za polovinu ukoliko mirovanje traje 1-2

meseca.

Ako nakom preloma kost postane kraa,shodno veliini skraenjakostiskraujese i mii uz umanjenje snage njegove kontrakcije.

Posle nekoliko nedelja miiponovo vraasvoju kontraktilnost.

31


32/37

VRSTE POKRETA

CNS objedinjuje, koordinira i upravlja somatskim ivegetativnim procesima, a naroito aktivnostimalokomotornog aparata.

Impulsi iz viih centara prekoodreenihputeva dolazedo kimene modine, a odatle perifernim motornimneuronom do neuro-miine spojnice do miinogvlakna.

Miii koji obavljaju fine, suptilne pokrete angaujumanji broj motornih jedinica, dokmiiikojiuestvujuuodravanju dobre posture angauju iveibroj motornih

jedinica.

32


33/37

Prema mestu i nainu formiranja kretanja:

Voljni pokreti nastaju zahvaljujui odreenimmeha-nizmima CNS-a (najvii nerbni centri).

Automatski pokreti bez ueasvesti (nesvesni auto-matski sistem).

Refleksni pokreti najprostiji pokreti (ne uestvujemodana kora).

33


34/37

4. BIOMEHANIKE OSNOVE

KOREKTIVNE GIMNASTIKE

TEMATSKE CELINE:

Definisanje bimehanike korektivne gimnastike.

Zakonitosti transformacije kostiju.

Anatomske strukture u funkciji pokreta.

Lokomotorni sistem: kosti, zglobovi, miii.

34


35/37

P I T A N J A ?

35


36/37

HVALA NA PANJI ?

36


37/37

BIOMEHANIKE OSNOVE

KOREKTIVNE GIMNASTIKEBIOMECHANICAL BASIS OF

CORRECTIVE GYMNASTICS

PREDAVANJE 4LECTURE 4

Documents

4 Kineziterapija - Biomehanicke Osnove Korektivne Gimnastike