4. Oktobar 2011

  • View
    343

  • Download
    2

Embed Size (px)

Transcript

  • 1. Uvoenje IS-a je dugotrajan proces
    • Ko razvija IS?
    • Korak-po-korak po prioritetima
    • Implementirani moduli se ODMAH koriste
    • Mogue su ispravke
    • Potrebna je bezrezervna podrka nadreenih, ne samo deklarativna ve i expertna
    Idejni i izvrsni projekat razvoja IS

2.

  • Izvetaj o izvodljivosti projekta sainjavaju sledee analize:
  • organizaciono operativna-kadrovskaizvodljivost,
  • tehniko - tehnoloka izvodljivost,
  • vremenska izvodljivost,
  • ekonomska izvodljivost.

Vlastiti razvoj IS ili angazman preduzecaspecijalizovanog za razvoj IS 3. Od cega zavisi uspeh IS

  • Korisnici-Otpor prema promenama efekat kuvane zabe
  • Planiranja i pripreme aktivnosti u vezi sa uvodjenjem IS (aktivnosti sistem analiticara)
  • Podrske nadredjenih
  • Koliko para toliko muzike

4. Uloga sistem analiticara 5. Uspeh projekta moe izostati zbog razliitih razloga i u razliitim stepenima - nekada je neuspeh vidljivo katastrofalan, a nekada samo delimian. U jednom izvetaju navedeno je da u SAD vrednost neuspelih projekata iznosi 81 mlrd dolara godinje. U Velikoj Britaniji je na samo jednom neuspelom projektu (London Stok Market Taurus system) izgubljeno 480 miliona funti. Nije se dobilo ono sto se ocekivalo 6. Zato informatiki projekti ne uspevaju? Pomanjkanje resursa 24,7% U projekt nisu bili ukljueni odgovarajui korisnici 18% Pomanjkanje potpore menedmenta 12,4% Otpori projektu 10,1% Loa analiza organizacije 7,9% Neusklaenost s promenama u okolini 6,7% Neusklaenost projekta s poslovnim planovima 6,7% Nejasna odgovornost za sprovodjenje projekta 6,7% Lo odabir IT alata 3,3% 7. Proseno kotanje projekta premaThe CHAOS Report[ Standish Group , iznosi: velike kompanije 2,32 miliona $, srednje kompanije 1,33 miliona $ i male kompanije 434 hiljade $. Proseno prekoraenje trokova je 189%, a proseno prekoraenje rokova 222%.Prekinutih projekata je 31,1%. 8. Zato Informacioni sistemi propadaju 1? London Ambulance Services Computer Aided Dispatch (1991) Zadatak: Sistem koji je nakon poziva na broj telefona hitne pomoi (999) trebao da locira mesto s koga je poziv upuen, pronadje i obavestiti najblia 3 vozila Hitne pomoi u Londonu, proceni vreme dolaska na cilj i formira nalog za odlazak sa svim potrebnim podacima (konanu odluku donosi dispeer) Cijena: 1,1 milion funti Sistem aktiviran u septembru 26-27.10. 2900 poziva, zaguenje, netane lokacije vozila, ponavljanje poziva, pad sistema = 20-30 nespasenih Problemi: 1h nakon poetka rada novog sistema, sistem je pao i nastao je informacioni haos. Hitna pomo se vratila na stari, runi nain rada s karticama Sistem je pao zbog preoptereenosti, jer se testirao na 50-ak poziva, a samo u prvom satu ive upotrabe pristiglo je 1000 poziva na 999 9. Avio kompanija ComAir Otkazao transakcioni IS Avio kompanije za vreme boinih praznika Inf. sistem se sastojao od prastarih IBM-ovih AIX servera. Sistem nije otkazao zbog starosti servera nego zbog SBSova softvera koji nije biopredvien za od 32.000 odlaganja letova, koliko ih je bilo tog meseca zbog brojnih oluja. Problemi: Hiljade Amerikanaca je boine praznike provelo ekajui u holovimma, tete, tube, naruen ugled. Zato Informacioni sistemi propadaju 2? 10. Adidas novi sistem distribucije i logistike, 1999 Bar-kodiranje svakog proizvoda, upotraba beinih ureaja u kamionima, viljukarima, itd.. trebala je da omogui bri protok informacija i veliku utedu u procesu logistike Softver koji je upravljao sistemom nije radio kako treba (softver je isporucivala outsourcing kompanija partner u projektu) Neprimerena dokumentacija spreavala je Adidasove IT strunjake da poprave programe .Adidas je krenuo u primenu novog sistema pre nego to je projekt bio gotov Problemi: prekid distribucije proizvoda na par mjeseci na svetskom nivou, velika kanjenja u isporukama, veliki pad prodaje (kod nekih distributera i za 90%), Zato Informacioni sistemi propadaju 3? 11.

  • Od tri grupe ljudi puno zavisi krajnji ishod :
  • krajnji korisnici,
  • grupa menadera
  • projektanti

''ta moe da krene loe?'' Razumni ljudi se prilagodjavaju svetu oko sebe. Nerazumni ljudi pokuavaju da svet prilagode sebi. Dakle, sav progres zavisi od nerazumnih ljudi Bernard Shaw 12. Nezadovoljstvo - sa aspektakrajnjeg korisnika:

  • ''Koji sistem? Ja ne vidim novi sistem?'
  • ''Moda radi, ali je uasan za upotrebu!'
  • (radi sporo, nepuzdano, oskudne poruke o grekama, ...)
  • ''Sve je lepo, ali da li radi neto korisno?'

13. Nezadovoljstvo - sa aspekta menadzera :

  • ' ' 'Da sam znao konanu cenu, nikad se ne bih sloio!'
  • (Kanjenjem se, npr, cena drastino poveava)
  • ''Nema koristi ako nam ga sad isporuite bio nam je
  • potreban prolog aprila!'
  • (Kanjenjem projekta, sistem se moe uiniti beskorisnim.)
  • ''U redu, to radi ali instalacija je bila tako loa da joj moje
  • osoblje vie nikad nee verovati!'
  • (Jedna teka havarija sistema moe da uniti poverenje.)
  • ''Kao prvo, ja ga nisam eleo!'
  • (Apatija i opstrukcija mogu da budu rezutat upotrebe neeljenog
  • sistema.)
  • ''Sad se sve promenilo potreban nam je potpuno novi
  • sistem!'
  • (Kanjenjem projekta moe se doi do promenjenih zahteva.)

14. Ja sam oduvek bio za progres !Samo sam protiv promena. Mark Twain 15. Nezadovoljstvo - sa aspekta projektanta:

  • ''Napravili smo ono to su oni rekli da ele!'
  • (Korisnik ne sme da menja zahteve u toku izrade projekta.)
  • ''Nije bilo dovoljno vremena da se uradi neto bolje!'
  • (Vreme i budet mogu da ogranie kvalitet proizvoda projekta.)
  • ''Ne krivite me -nikada ranije nisam radio objektno
  • orijentisanu analizu!'
  • (Svaki posao unutar projekta mora da radi ekspert.)
  • ''Rekli smo da je to nemogue, ali niko nije sluao!'
  • (Nezadovoljstvo projektanata usvojenim reenjem projekta moe da
  • rezultuje u loem proizvodu.)
  • ''Sistem je dobar - korisnici su problem!'
  • (Projektanti mogu biti pristrasni pri vrednovanju sistema.)

16. 17. Trendovi razvoja IS:

  • stalno poveanje odnosa performanse/cena, a posebno u odnosu na trend cene rada,
  • razvoj informacione infrastrukture primenom beine i tehnologije optikih vlakana,
  • mreni raunarski koncept sa dominantnom klijent/server arhitekturom,
  • grafiki i korisniku prilagodjen pristup raunaru injegovim resursima,
  • znaajno poveanje kapaciteta memorije,
  • porast znaaja multimedija i korienja INTERNETA,
  • porast znaaja novih sistema baziranih na neuronskim mreama i ekspertnim sistemima,
  • porast znaaja objektno orijentisanog pristupa,
  • dalje poveanje kompaktnosti raunara,
  • distribuirane baze podataka e postati integralni deo korporacijske klijent/server baze podataka .

18.

  • Problemi razvoja i upravljanja razvojem:
  • Problem sloenosti IS
  • Problem realizacije softverskih reenja koja su adekvatna potrebama poslovnih sistema

19. Modeliranje-osnove razvojaIS

  • Model je uproena predstava dela realnog sistema
    • Funkcionalni pristupvs.OO pristup
    • Dekompozicija sistema na delove
      • Definie arhitekturu sistema
    • Podela razvoja na faze
      • Definie tzv. ivotni ciklus razvoja ili proces razvoja (linearni+evolucioni(prototipski))

20. 21. SSA Strukturna Sistemska Analiza 22.

  • SSA nova metodologija za specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera
  • Specifikacija IS treba da prikae (potpuno, tano, formalno i jasno)TAbudui informacioni sistem treba da radi
  • Treba da opie funkcionisanje IS u idealnoj tehnologiji, gdje praktino nikakva ogranienja ne postoje

Uvod SSA 23.

  • SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generie izlazne podatke
  • Osnovni koncepti za specifikaciju IS u SSA sufunkcije , odnosno procesi obrade podataka,tokovi podataka ,skladita podatakaiinterfejsi .

Uvod SSA 24. Uvod Osnovni koncept DTP SSA SPOLJNI_ OBJEKAT_1 SPOLJNI_ OBJEKAT_2 PROCES_A 1. PROCES_B 2. SKLADITE_PODATAKA TOK_PODATAKA_1 TOK_PODATAKA_2 TOK_PODATAKA_3 TOK_PODATAKA_4 TOK_PODATAKA_5 TOK_PODATAKA_6 25.

  • Dijagram toka podataka koristi simbole:
    • krug ili elipsa funkcija ili proces obrade podataka
    • pravougaonik interfejs
    • usmjerena linija tok podataka
    • dve paralelne linije (otvoreni pravougaonik) skladite podataka

Uvod SSA 26.

  • Potpunu specifikaciju IS ine:
    • Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka
    • Rjenik podataka koji opisuje sadraj i strukturu svih tokova i skladita podataka