Mladi Reporter - Oktobar 2011

8/3/2019 Mladi Reporter - Oktobar 2011

1/24

O K T O B A R 2 0 1 1 - P R A V E O M L A D I N S K E N O V I N E - B E S P L A T N O I Z D A N J E

s8Studenti govore

s2 MARKY RAMONE

s16Volonterizam

s10Flesh mob

intervju


2/24

MARKY RAMONEAND A PART OF HIS BLITZKRIEG

TheRamones,bendkojijekrenuosasvirkamauuvenom

njujorkomklubuCBGBgdesuubrzopostal

ijedanodvodeih

bendovanovogpravcarockmuzike-punkro

cka.Underground

muzika,punabuntairevolta,nova,sirovogzv

uka,satekparrifova,

alinenormalnoekasna,planulajeioivelar

ock`n`roll(kojije

utovreme,sredinom`70-ihbiozadivljujuedosadan

,monoton,

skoroisezaoikaovrhunac,biodostupansam

odobrostojeimpo-

jedincimakojusudesetinamaminutarazvla

ilivirtuozne

gitarskesolae

2S


3/24

3S

Tvorci te ive muzike bila su etirisina Lady Ramone... visok, mrav, saogromnom kosom koja mu je pokrivalaoi, Joey - peva, Johnny - gitarista,otkaeni DeeDee - basista i Tommy- bubnjar koga je posle treeg albuma zamenio Marky. Famozna etvorka svi-rala je do sredine devedesetih, kada suizdali poslednji album Adios Amigos.

Ubrzo nakon toga, Ramonesi su prestalida postoje. 2. marta 2002. zaslueno suuli u Rock `n` roll kuu slavnih. Iakonjih trojica vie nisu ivi, njihove pesmeive i oni su i dalje najvei i moda i naj-genijalniji bend ikada okupljen.

Par godina kasnije, Marky uz podrkuMichale Gravesa (jednog od pevaa Mis-tsa) nastavlja da svira.

Marky Ramones Blitzkrieg, ve etvrti putnastupio je u Srbiji, poslednji put na BeerFestu, 18. avgusta. To vee ortak i ja us-peli smo da uemo u bekstejd i Marky-jupostavimo nekoliko pitanja. :D Imali smo5 minuta jer je svirka svakog trenutka tre-balo da pone. M.Graves, sa slualicama uuima etao je po sobi, basista Martin Sau-an, pripremao bas, gitarista nije bio tu, aMarky je sedeo u uglu sobe. Uli smo i nakratak razgovor sa Marky-jem je krenuo. :D

JELENA BEGENII

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina june Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jona - Lektura, prelom i grafka obrada: apa Sindikatd.o.o. - Tira: 2000 - tampa: Rotografka, Suboca - Novina je publikovana kao deo projekta Drutveni mediji-alat za razvijanje omladinskog akvizma na juguSrbije - Podrka: Nacionalna zadubina za demokraju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjia Bana 3, Potanski Fah 72, 16000 Leskovac,Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - [email protected] - www.rcleskovac.rs /// Miljenja i stavovi u iznem tekstovima su iskljuivo miljenja i stavoviautora/autorki i ni na koji nain ne odraavaju stavove redakcije i Nacionalne zadubine za demokraju (NED). ///

MARKY I GRAVES ISPRATILI SU NASNASMEJANI, A NAS DVOJE SMOISTRALI NAPOLJE VEOMA SRENI.SVIRKA JE UBRZO KRENULA, ODSVIRA-LI SU 32 PESME, KAKO SU I REKLI, BEZBRBLJANJA. KAO I SVAKI PUT PUBLIKAJE BILA ODUEVLJENA... NEGDE SAMPROITALA DA SU SVIRALI PRED 70.000LJUDI I DA IM JE TO REKORD.NISU SPOMINJALI KADA E DOI

PONOVO, ALI U SVAKOM SLUAJU,OVDE SU UVEK DOBRODOLI!

* PRE NASTUPA NA BEER FESTU, BILOJE ORGANIZOVANO POTPISIVANJE AU-TOGRAMA, KADA SU MARKY I GRAVESKOD OPING CENTRA UE POTPI-SIVALI MAJICE, PAPIRE, ULAZNICE SAKONCERATA, SKEJTBORDOVE I JOSVAKAKVA UDA :D

-ZDRAVOO

- MARKY:ZDRAVO, SEAMSEDASIBILA NAPOTPISIVANJU AU

TOGRAMA.

-DA,DA,BILASAM.MI SMOIZ GRADAKOJISENALAZIBLIZUBE

OGRADA, IVOLELI BISMODA VAMPOSTAVIMO NEKOLIKO

PITANJA.

-KAKOJEUBEOGRADU?- MARKY:VRATIOSAMSEE!DOB

RO JEDOIOVDE,DOBROJE DOIBILOGDE, SVEDOKJESVIMAZABAVNO.

-PRVIPUTSVIRATENABEERFESTU,KAKOVAMSEINI, KAK

VA EBITISVIRKA?

- MARKY:MNOGOLJUDI,TOJEDOBRO,TOMISESVIA... VIDE

EMO,VIDEEMO... NIKADSENEZNA.

- TAETESVIRATIVEERAS?BONZOGOESTOBITBURG?

-MARKY:NE, TAPESMAJE PREVIEPOLITIZOVANA.WONDERF

ULWORLD, BLITZKRIEG BOP,SEDATED, ROCKAWAYBEACH,

ROCKNROLLHIGHSCHOOL...I JOMNOGONJIH...

-SVIRAETEPUNOPESAMA,KAOIUVEK.

- MARKY: ODA,32. :D32...ZNATEKAKO,MINE PRIAMO, SAMO

SVIRAMO.MNOGIBENDOVISAMOBRBLJAJU, BRBLJAJU...

MISVIRAMO, NEMABRBLJANJA.

- HVALAVAM,MOEMOLI DASESLIKAMOJO:D

- MARKY:HVALAVAMA,NARAVNO:D


4/24

AFORIZMI-DREKAVCITOBOLJEZNAJU

- JEDAN VEGETARIJANAC JEKRIOMPROBAO MESO. UGRIZA

O SEZAJEZIK.

-PRVI TALASRECESIJEUAMERICI NAJBOLJEJE OSJETIOSRPSKI NAROD.NJEGAJE ZAPAOOSIRO

MAENIURANIJUM.

-NA GODINJEMOKUPLJANJUDREKAVACAZAUZETJEJEDINS

TVENSTAV. NA ESTRADI IMAMJESTAZASVE.

- JEDNABEBAOZBILJNOMI SEPOTUILANARODITELJE. U ISH

RANU SUJOJUVRSTILI ZAMJENSKO MLIJEKO.KAO PRO

TIVMJERUPOTRAIEZAMJENSKE RODITELJE.

-JEDNAZUBIVILAPOSJETILAJEJEDNOGHRABROGDJEAK

AUJEDNOMSELUI USNU ODNIJELA MUJEDANZUBI.

UKOLIKO JEVIDITEJAVITEMU VENEKAKODAJOJPOKAEPR

EOSTALE ZUBE NAJAVI.

- POSLJEDNJAELJAJEDNOGATEISTE.SAMOBOEZDRAVLJA

.

-KAD USKUPTINIPUSTITEJEDNUBUVU, MNOGI SEEKAJU

.

-TO TOMENIKONERAZUMIJEMOE ZNAITI DAPRIAM GLU

VIMILI SAMOKRUENSTRANCIMA.

- MOJA ZEMLJAJENEKAD BILANUKLEARNASILA, AONDAKAO

DA JEPUKLAATOMSKABOMBA.

- NEKADSUSESUKOBIZAVRAVALI TAKOTOBI POPUILI LULU

MIRA. DANASNAKONSVAKOGSUKOBASAMO ISPUIMO.

4S

Popisanasamitimsenediim,viemejesramota

GOTOVO JE! POPISANA SAM!I SAD, ETO TAKO, SEDIM I GLEDIM I UDOM SE UDIM.

PROSTO NE VERUJEM TA ME SNALO.NARAVNO, KONTRA-ARGUMENT BI BIO DA SE JA NE RAZUMEM U STATISTIKU I DEMOGRAFIJU I OSTALE NAUKE. JA BIH

REKLA KO BRE OVDE KOGA ZEZA (DOBRO AJDE, ZNAMO KO KOGA ZEZA) ALI DOKLE BRE !

Da se razumemo, drago je meni, to je bar

malo njih, od ove armije nezaposlenih, us-pelo da zaradi neki dinar, radei ovaj popis,ali stvarno

Da li je potrebno da ekamo par godinaili decenija, da saznamo koliko para jeodvojeno da bi se uradila ova Miki Mausstatistika sprdnja i ko je tu koliko sebi parastrpao u dep.

Recimo, ivo me zanima - naravno neusaznati - ko je uradio obrasce, pripremu zatampu i samu tampu. Koliko je to kotalo ida li je izabrana najpovoljnija ponuda?

Da ne pitam, ko je na osnovu koje i ijestudije, smislio pitanja!Ma pitanja ima mali milion.

Negde sam proitala da e biti potrebnegodine, da se obrade ovi podaci?????

Pitanja na koja emo sigurno dobiti odgovorsu:- Koliko nas sedi za kompjuterom u kuhinjiprosene kvadrature od 9,5 m2 i aktivnotrai posao preko neta- Koji mesec je na Balkanu a i u Srbiji najpo-voljniji za migraciju, bilo milom ili silom.- Koliko njih iz armije nezaposlenih bi poelo

da radi u roku od 2 nedelje (tako neto) akobi im NEKO ponudio posao.

Dok ekamo da se NEKO pojavi da se os-vrnem na moj sluaj.Poto sam mukom nahvatala sve ukuane

(4), koji su bili malo pozitivniji od mene,

paljivo sam odsluala, svih 7 i po minuta,koliko je trajao popis svih nas zajedno sapopisom objekta i mojim dramskim upadi-cama.Da kaem bar neto pozitivno i dobro, lepoo ovom popisu mnogo su nam lepa deca,devojke, popisivaice, kao upisane, lepe,slatke, milina ih gledati. Eto da ne kaeneko da sam negativna, ovo je fakat.Ostalo horor bez sadrajato se mene lino tie, od kada znam zasebe, mama mi je govorila:Dete moje, ti kao da si pala sa Marsa!Tu izjavu su potvrivali mnogi, tokom

mog, bogatog ivotnog puta.Sad je to i potrvreno zvanino,popisom, poto sam u veinirubrika u kategoriji:OSTALO

Vanzemaljski entitetuhvaen u nezgod-nom trenutku ukuhinji od 18m2 uzemlji, koja sebetrenutno nazivaSrbija - doklee ne znamo?

Ni ovaj popismi neer a z r e i t idilemu dali sam barfo r m a l no ,

poto sam de facto Marsovka, da li sam

Srpkinja (kao pripadnik naroda i stanovnikdrave) ili Srbijanka (kao stanovnik drave).

Na pitanje da li aktivno traim posao(moje ugovorne aktivnosti se ne raunajuu zaposlene) upitah ta to znai. To znai,da li itam oglase i redovno se javljam nata, upitah, ni jedan oglas ne videh gde limitnije 35 godina, devoje, lepoje zatrepta,krupnim okicama svojim i ja odustala. Ispa-la iz one grupe, koja bi mogla da pone daradi u najkraem roku, ako NEKO ponudi

posao.

ifre nemam, blogovanje nijeifrirano. Ma ta ja priamuopte. Nada je temu mnogo

lepe obradila. Miki Mausdrava Miki Maus

popis!


5/24

5S

Odrekla sam se televizora i....ne oseamnikakav nedostatak. tavie, mnogosam pozitivnija, poletnija. Da li sam vantokova? Da li sam propustila neto?Moda Trei svetski rat? Ni to ne znam.Do onoga to mi je potrebno znam kakoda doem, a za ono to mi ne treba, vienemam ureaj. Kakvo otkrie! Jedna odnajboljih odluka do sada.

Svakoga dana sluam radio i u pauzamaizmeu muzikih kompozicija, oslunemvremensku prognozu i blic informacije odogodovtinama u zemlji i svetu. Okrznume tu i tamo sa po nekom tragedijom,ali u mnogo manjoj meri nego to bi sedogaalo da pored tona imam i prelepusliku te nesree, koju bi trebalo da leimneogranienom koliinom epizoda, sadaturskih sapunica.Odvikavanje od zavisnosti gledanja uveselu kutiju nije trajalo ni dana. Prosto,

sve je to bila samo loa navika i nita vie.Neto to nas kobajagi lei od samoe,razmiljanja i slobodnog vremena. A te tristavke su u stvari kljune za rad na sebii formiranje realnog miljenja, odnosnosagledavanja stvarnosti.Tek kada proe odreeno vreme kojeprovedemo sa knjigom u ruci, ili ukorienju uzaludno baenog vremenana zamajavanje modanih elija tragedi- jama, praenim neurotinim reklamama okorienju medikamenata i plasticiranjemljudi, tako da spoljanji izgled predstavlja

sve i svja, a uz to jedino na ta navo-di je naravno, razmnoavanje bezrazmnoavanja (kod ljudi popularan nazivza to je seks) koje postaje svrha posto-janja, vidimo da je danas sve vie ljudi saispranim mozgovima.Nekada razumna vrsta, ne tako davnopopularna pod nazivom ovek, postaje de-bil koji se napumpan raznim plastinim

umecima privatava sa drugim debilomgde god im se ukae prilika. Sve vie debilase ugleda na prethodnike, a tom debilizmunema kraja. Sami sebe unazaujemo,gazimo po drugima, ismevamo moralnenorme, kao, traei neku slobodu, a nevidimo da smo u jo veem zatoenivusamoinicijativno.Poznato je da koristimo svega neki pro-cenat genijalnog organa mozga, ali u po-slednje vreme uporno negiramo njegovopostojanje. Tako je lake. Lake je ne mis-liti o krizi u zemlji, o poskupelim namirni-cama, neplaenim raunima, bolestima

kao posledici nerviranja oko svega gorenavedenog i jo po neega da ne budedosadno, i jednostavno se uuriti ispredmanipuliueg ureaja bilo da je obina ku-tijetina ili 3D varijanta.

Trgnimo se, iskljuimo ureaje i izaimonapolje, posetimo prijatelje, otiimo uetnju, jednostavno PRESTANIMO DA NEMISLIMO! Na rezultat je gubitak sebe, anjima je to cilj.IZ

OLACIJA

Moda zbog navike, a moda i zbog ra-doznalosti i one velike elje za saznanjem,ubrzano prelistava stranice i trai arobneredove. Ne zna ti ko je to pisao, niti zbogega, ali siguran si da je u pravu. On imaneku mo da pogledom na zvezde krozudesnu spravu sagleda tvoju budunost,kao i budunost svih drugih. Isitava malipasus, a nakon toga raspoloenje se malopogorava. Loije je od oekivanog.

Ipak, tu su i druge novine, a onda i tree pae moi da odabere ono predvianje kojeti se najvie dopada. Moda e ih proitatina brzinu uz jutarnju kafu, a opet, modae im dati mnogo vie znaaja. Moda tise jednom zaista desilo ono to je bilo tu za-pisano. Nemogue da je to bila sluajnost.E sad, nisu ni zvezde uvek dostupne i nemoe se iz njih sve uvek sagledati, pa ako

tvoj dan nema ni malo povezanosti sa onimto ti je predvieno, pokuae ponovosutra. Nee ga kriviti, ipak on mora znatisudbine miliona ljudi. Teak je to posao.

Ponekad mu, meutim, nije dovoljno onoto se iz zvezda moe sagledati pa su tuonda i razni brojevi, datumi a moda doei do linog kontakta. To ve zavisi od tebei toga koliko zaista veruje u taj drugi svet,kao i od toga koliko si daleko spreman daide.A onda se odjednom zapita da li svet zais-ta tako funkcionie. Kako bi neka osobakoja te ak i ne poznaje mogla da saznakakav e tvoj ivot biti, hoe li se iznenadaobogatiti, imati neuspeh na poslu, zbliiti sesa nekim, ili razoarati u nekoga? Na osn-ovu ega e taj neko zakljuiti kako e se titada oseati i koji e dan u mesecu biti tvojsrean? Budunost se ne moe proitati.Ona pripada tebi, ali jo uvek nije tvoja. Akada bi je tako lako otkrio, nestao bi savsmisao. Tajna je u sadanjosti.

udno je to shvatanje o ivotu i sudbini.ak i ako duboko veruje da je ona negdezapisana, zar zaista misli da bi to bilo utih par redova koje svakodnevno moe

da proita? Svoju e budunost saznationada kada ona postane tvoja sadanjost.Pre toga je ne moe uhvatiti jer si ti taj kojije gradi. Gomila razliitih mogunosti i od-luka, ali izbor je jedan. Tvoj. Koraanje unepoznato i jeste smisao. Sa svakim tvojimkorakom, pa i onim najmanjim, uzbuenja ioekvanja rastu. Polako kreira sebe i svoju priu, onu koju samo ti potpuno zna. Izato ne dozvoli da poveruje da neko drugimoe otkriti tvoje korake. Sauvaj samo zasebe tu mo.S vremena na vreme potrebno je samo dazatvori oi i potrai osobu koja si sada,onu koja si bio, i onu koja eli da bude. Ito je dovoljno da zna, a ostalo e ve doi.

Im the master of my fate,

Im the captain of my soul.S VREMENA NA VREME POTREBNO JE SAMO DA ZATVORI OI I POTRAI OSOBU KOJA SI SADA, ONU KOJA SI BIO, I ONUKOJA ELI DA BUDE. I TO JE DOVOLJNO DA ZNA, A OSTALO E VE DOI.


6/24

6S

FILM

Za mene, jedan od najboljih dokumenta-rac na temu Drugog svetskog rata zovese HELL IN THE PACIFIC. U njemu, bezustezanja i peglanja detalja, vojnici koji suuestvovali na obe strane opisuju svoja

iskustva u sukobu izmeu imperijalnog Ja-pana i Sjedinjenih drava tokom najrazorni-jeg rata u istoriji.

Svedoanstva ljudi o nemilosrdnim bor-bama koje su od predivnih tropskih ostrvanapravili spaljene stene nalik na povrinuMeseca su uasavajua, ali istovremeno iopinjavajua, jer opisuju okraje u kojimasu ljudi na obe strane bili primorani da sebore, udaljeni hiljade kilometara od svojidomova.

Serija THE PACIFIC, namerno ili sluajno,gotovo savreno hvata duh ovog doku-

mentarca. Kroz visokobudetnu prezentac-iju, koja je, zahvaljujui podrci kompanija

Toma Henksa i Stivena Spilberga, u rangusa lmskom produkcijom, serija prikazujesudbine nekolicine amerikih marinaca kojisu proveli etiri uasne godine u paklu naPaciku. Njihove ivotne prie, linosti i ra-

zlozi za odlazak u vojsku su drugaiji, aliubrzo dobijaju neto to svi dele iskustvorata.

Glumaka podela, veoma bitna za uverljivprikaz ljudi koji su baeni u krvoprolie,sprovedena je balansirano. Ona je kom-binacija veterana poput Vilijama Sadlerai Dona Seda, novih lica u usponu kojepredvodi vrlo upeatljiv Dejms Bad Dejlu ulozi cininog redova Roberta Lekija,pa ak i bivih dejih glumaca kao to jeDozef Mazelo. Najbitnije, producentinisu pozvali zvezde, to se pokazalo kaoodlina odluka.

Snaga serije lei u odlunosti da ne glo-

rikuje sukob, niti da opravda postupkenjegovih uesnika. Umesto toga, onapria prie o ljudima koji su se u njemu bo-rili. Ameriki marinci nisu junaci kockastihvilica, Japanci nisu bezlini fanatici. Svi

oni su samo ljudi, uhvaeni u mreu rata,gde su desetine ili stotine mrtvih vojnikasamo brojevi na listama. Okrueni predi-vnim, bisernim morem, nemaju drugog iz-bora osim da se bore za, po reima jednogod glavnih likova, pukovnika Luis estijaPulera (kog tumai sjajan Sadler), maletake na mapama za koje nikada nisu uli.

THE PACIFIC je vie nego dostojnoumetniko svedoenje da pod pravim okol-nostima, ovek nije oveku samo vuk, veneto mnogo gore. Ali serija takoe poka-zuje da su se u istim okolnostima obiniljudi pretvarali u neto mnogo vee od

oveka, pokazujui neopisivu hrabrost, ma-kar na samo nekoliko kratkih trenutaka.

IVICA MILARI

MAX PAYNE

Tri uz slabo osvetljeno stepenite, ot-

vori vrata, zameni okvire na duplim MP5koje nosi. Ukljui bullet time i skoi uhodnik ispred sebe. U letu se okreni nabok i pucaj, pucaj, pucaj.

Igra MAX PAYNE 2: THE FALL OF MAXPAYNE je naslov koji sam ovako zapamtio.Iako se seam da je posedovao ubedljivupriu, dobar dizajn nivoa i druge snane el-emente, akcija je ostavila najjai utisak namene.

Sasvim neoekivano, ekranizacija ovefranize pristupila je drugaije mranompanduru Maks Pejnu i njegovoj elji za os-vetom smrti svoje porodice.Jedino to je u potpunosti preuzeto iz igrejeste atmosfera: veina radnje se odvija nanonim ulicama, skladitima i zgradama sasuvim, vetakim osvetljenjem, ili u oronu-lim stanovima, naputenim dokovima, labo-ratorijama narkotika i salonima tetovaekoji sjaje u bolesnim tonovima kobaltnoplave i zelene.Dnevne sekvence snimljene su podoblanim nebom sa kog dolazi ledena kia,kao i sneg, ali ija belina nikada ne prekrivasive ulice.

Neo-noar peat na ovom delu ne moe sepromaiti.

Jasno, MAX PAYNE nikako ne moe da seporedi sa lmovima poput SE7EN ili BRICK,ali vizuelno, posebno na planu fotograje idizajna svetla, ova ostvarenja nisu daleko.Pored mrane atmosfere, lm nosi i snaanuticaj nadrealnog i psihotinog okosnicaprie je misterizne droga Valkira, iji koris-nici vide crna krila i senke koje se prelivajuniz zidove i tavanice.

Da bi ovo ostvarili, reiser se odluio zakompjuterski generisane efekte; na sreu,time nisu nita naruili, ve su uspeli daprodube celokupan oseaj jeze, kao inepratajuu mrnju Maksa koji prolazikroz sve to mu stoji na putu do istine.

Za mnoge, odnos akcionih i triler/misterijaelemenata bio je kamen spoticanja. MAX

PAYNE jeste akcija, ali sa veoma maloprepucavanja i gotovo nimalo krvoprolia.Bullet time koji je proslavio igru pojavljujese u jednoj jedinoj sekvenci, a veinu lmapopunjava Maksova istraga i traganje zavezama izmeu narko-dilera, starih krimi-nalaca, policije i farmakoloke kompanije.

Teza jeste da fanovi igre nisu dobili krljainukoju su eleli, a svi ostali nisu dobili trilerkoji bi imao dovoljno teine kao samostalnodelo. Slaem se sa prvim delom, ali mislimda je MAX PAYNE lm koji pogaa drugumetu, a da publici nije potrebno posebno

znanje o svetu u kojoj se odvija igra.


7/24

7S

Kada si poeo da se bavi hip hopom?

Hip hopom sam poeo da se bavim 1994.godine i tad sam snimio prvu pesmu Zloinbez kazne kao lan grupe CB4. Prvo po- javljivanje na zvaninom izdanju se desilo2000. godine kroz muziku za lm Dorol-Manhattan, a prvi disk koji sam plasirao jeCB4 - Ol skul it 2004. godine u produkcijiizdavake kue Ammonite Records. Tre-nutna diskograja broji 2 albuma, 2 kom-pilacije i gostovanja na 9 albuma drugihizvodaa. Mnogo toga je u pripremi, takoda e se lista sigurno i proiriti.

Prvi solo album Prvi simptomi jeizaao tek septembra prole godine.Zato se toliko ekalo, imajui u vidu dase ovim bavi dosta dugo?

Nakon izlaska CB4 albuma, koji je snim-ljen u saradnji sa Marconierom i Jokerom(ex D-Fence), radilo se na promovisanju iCB4 i D-Fence albuma zajedno. Dok smodoli do toga da spremamo naredni album,grupa kao takva se razila i svako je nas-tavio rad na neki svoj nain. Moj nain jebio da to vie toga uradim sam, ne samopisanje tekstova ve i muziku, vokalne i in-strumentalne aranmane. Nisam eleo daurim iz prostog razloga to sam eleo daalbum bude dobro osmiljen i produciran usvakom pogledu. Nadam se da sam u tomei uspeo.

Do sada si promovisao album u mnogim

mestima. Kako publika reaguje na tvojepesme?

Promovisanje je poelo kroz serijal CLAS-SICK HIP HOP SESSIONS urki, koje suse ranije pune 2 godine odigravale samo uNovom Sadu, a ovog puta kroz celu Srbiju iu sklopu tog kruga sam obiao 14 gradovapredstavljajui album sa plejera, zajednosa pesmama drugih izvodaa. Tek u martusu usledile koncertne promocije, to je pu-blici dalo dovoljno vremena da poslua al-bum i nae svoje favorite. Reakcije publikesu odline. Neki su za mene uli prvi put,

neki znaju odavno i iekivali su album, alisvima je zajedniko da im se svia.

ta te motivie da pie tekstove i gdenalazi inspiraciju?

Pre svega potreba da stavim razmiljanjana papir i na taj nain prokomentariemstvari koje vidim i kako ih razumem, a hiphop je jedan od naina da utvrdim gradivo,osiguram kako sam neto doiveo i ra-zumeo. Tek ako sam siguran da je to baonako kako mislim da jeste i moj stav otome o emu piem, onda to postaje tekstkoji snimam. A inspiracija je svuda una-okolo, meu ljudima, dogaajima, vestima,dilemama. U tom pogledu se album razli-kuje od albuma veine drugih izvodaa,tekstovi su tematski razliiti, ne dre seklasinog kalupa rep pesama.

Nedavno si objavio spot za pesmu Boliglava. Zato je izaao nekoliko mesecinakon objavljivanja albuma i ko je radiona njemu?

Poto sve radim sam, nije bilo uslova dasnimim spot ranije, ali se to u meuvremenupromenilo. Spot sam snimio u saradnji saprijateljem Goranom Vujiem (SoulFoodVidz). Zajednikim snagama smo uradilikompletnu produkciju spota i srean samto sam u mogunosti da se kreativno iz-razim i na taj nain. Kako je ovo tek prvispot iz nae kuhinje, prezadovoljan sam

rezultatom i jedva ekam rad na sledeem.

Poto si duboko u hip-hop vodama,kako ocenjuje srpsku hip-hop scenu?Ima li mladih snaga vrednih pomena?

Scena je tokom godina imala i uspona ipadova. Mnogi su posegnuli za slavom,a malobrojni su uspeli u tome da snimeneto to e biti upameno. Pokuavalose da se na sve trendovske naine doedo panje publike, ali veina izvoaa ni-kako da shvati da time to rade neke stvariisto kao i svi ostali ne mogu da se izdvojei istaknu. Druga pauza je trajala negde od2007-2010, no nakon toga su poeli pono-vo da se pojavljuju dobri albumi, i starih inovih izvoaa. Od stare garde su odlinealbume objavili: Marconiero, Bdat Dutim,Suid, kabo i Blokovski, dok se od novihimena po mom miljenju izdvajaju: I. Bee,Majki P, Naopak, Bauk Squad, Kue i jopar grupa. Zakljuak - hip hop ne poputa ina dobrom je putu.

Kakvi su ti planovi za dalje?

Pre svega jo jedan spot sa albuma, a nara-vno i nov album sa planom da bude plasiran

krajem sledee godine. U meuvremenue se pojaviti nekoliko izdanja na kojimase pojavljujem kao gost, a takoe i 2 kom-pilacije. I naravno mnogo koncerata i urkiirom Srbije i Balkana. Bie veselo!

Poruka itaocima

...e stii u inbox, ako postave pitanje!

Ako ste zainteresovani da mu post-avite pitanje/a, njegovu stranicu moetelako nai na facebook-u. Tu se moeteupoznati i sa njegovom biograjom,

presluati muziku, proitati tekstove.Ne zaboravite da ga pronaete i nayoutube-u. Kada sledei put poseti vaemesto, pravac da ga ujete i uivo.

INTERVJU //TRIP - R

NASTAVLJAM DALJE SA PREDSTAVLJANJEM MUZIARA IZLESKOVCA. NEZAOBILAZNO JE NE SPOMENUTI PRAVOG VETER-ANA U HIP HOPU - DANILA BAJETU, POZNATIJEG KAO TRIP-R.


8/24

8S

Ja sam Mila Kecman, student etvrte go-dine lozofskog fakulteta odseka za et-nologiju i antropologiju. Nisam lan M21(za one koji ne znaju marks 21) niti ASI- ja (anarho sindikalistika inicijativa). Madaceo ivot poznajem ljude iz navedenihgrupa, nikada me niko od dotinih nijepokuavao da vrbuje za neto to ja nisam

htela da radim ili da uestvujem u neemuu emu nisam htela da uestvujem. Ovopiem zato to sam izuzetno ga-nuta saoptenjem koje je parla-ment dao povodom blokade, da je dotino delo odreenih grupakoje ele da se samopromoviuovim putem. Takoe znam i MatijuMedeniu i nisam zapalila prvucigaretu jer me je on nagovorio nato (poto vidim da neki prodekanitrae glavnog krivca u njegovomliku i delu). Potovani parlamen-tu, gospoo Vesna i ostali: da livi zaista mislite da sam ja toliko

glupa da ne vidim zato nam jepotrebna blokada? Da li misliteda je ok da kolarina iznosti preko1.300 evra u zemlji u kojoj jeprosena plata 150 evra.Plata moje dobre drugariceiznosi 10 000 dinara meseno,osim toga nema nikakva druga primanja, a lozofski fakultet joj je odbio molbu za sman-jenje kolarine koja meseno uratama iznosi preko 14.000 di-nara. Ja sam na budetu. I to samna budetu pukom sluajnou.

Recimo da sam na ispitu uspela da nabo-dem pitanja koja su mi odgovarala. Jesamuila ali ne neto previe. Moju drugaricu je odreena profesorka uzela na zub iznerazjanjenih razloga. Ona je uila mnogovie od mene ali je uprkos svemu zbog fak-tora zvanog via sila pala na samonansi-ranje. Takvih pria je XY i moja drugaricasvakako nije usamljen sluaj. Takoemoj dobar kolega koji ima izuzetno tekuporodinu situaciju, ili bolje reeno nemaporodicu uopte, je pao na samonansir-anje jer je svake godine davao sve u roku(?!) i onda mu je zafalilo bodova da preena budet. Tanije samo jedan bod. Onnema porodicu i ne postoji niko ko moeda mu plati kolovanje. Da li vi mislite damene treba M21, Matija Medenia i ASIda nagovore na blokadu? Vi vreatemoj intelekt za koji su mnogi psiholozi ut-

vrdili da je zadovoljavaju. Ako nisu bili upravu to znai da je lozofski fakultet loeodkolovao kadar psihologa i opet ste Vikrivi gospoo Vesna. Elem gospoo Vesna,povodom vae izjave da su studenti pretilibatinama profesoru koji je pokuao daodri predavanje - moram da vam kaemda sam lino uoi blokade prisustvovala

predavanju koje je na profesor drao kada je blokada poela i niko ga nije prekinuo.

Takoe gospoo Vesna moram da vamkaem da ja dolazim iz porodice u kojoj svirade kao profesori na beogradskom uni-verzitetu i znam, ali ne moete da zamislitekoliko dobro znam da kolarine studenataidu vama u dep. Takoe gospoo Vesna,ja na svakoj pauzi izmeu predavanja idemkui u toalet (bog mi dao da ivim blizu, hv-ala mu) jer toaleti na lozofskom fakultetunemaju klozet olje, ve uavce, a takoesu vrlo dobro neopremljeni toalet papi-rom i sapunom. Dakle nemamo bazinehigijenske uslove. Na naem fakultetustudira 6000 ljudi od ega oko 70% plaakolarinu. Prema mojim proraunima kojesam prilino precizno obradila, fakultetgodinje obrne preko 6 000 000 evra. Toje gospoo Vesna moda za vas sitnica, aliza nas obine smrtnike to su nezamislivecifre. Znam da ste svi Vi jako dobro partijski

potpaljeni i potkovani, ali mi ipak nije jasnokako nou spavate pored ovolikih lai kojeste izrekli. Vi, a pogotovu se ovo odnosi naVas gospoo Vesna, se obraunavate saljudima meu kojima ima dece od 18,19 godina (za mene je ovek detedo 21). I opet mi nije jasno kakospavate nou. Sluite se laima,

predstavljate nas kao divljake.Parlament je izmeu ostalog, za

mene neligitiman jer nemauporite u veini. Ljudi kojisu u parlamentu se izgla-savaju tako to na hod-niku BUKVALNO hvatajuljude, kolege i drugare,da glasaju za njih. eljaza vlau i novcemvam je pojela mozak,zdrav razum vam truneogrezao u elji za nov-cem i foteljama kojeprete da vam srastu sa

dupetom. Sramota me je to delim fakultetskeprostorije sa vama, i toudiemo isti vazduh. Do-slovno me je blam. Ljudiiz parlamenta, kao i izskonusa, pokuavaju daizgrade svoje politikekarijere preko naih lea.Drugaricu moje mame jepandur 5-og oktobra zve-knuo tako jako da je izgubilasluh na levo uvo. Vi ste, vidim,spremni da ponovite taj scenario

i na nama. Opet se ja onda pitam, emu jesluio taj isti 5. oktobar, ako mi opet ivimou tiraniji, pod stalnim pritiskom i pretnjamakoje dolaze sa vrha. Sluite se laima imene ne udi da neto kasnije otponetesa primenom sile. Pogledajte se u ogledaloi zapitajte se po emu ste vi onda razliiti odHitlera, Staljina itd. Moje elementarno pravo jeste da stiem znanje. Prihvatam da stu-denti moraju neto da plate kako bi fakultetimao neka stalna i sigurna primanja, ali jane mogu da shvatim gde nestane svakegodine vie od 6 000 000 evra. Modasam glupa ali to je onda opet propust kadrapsihologa sa lozofskog fakulteta koji suprocenili drugaije. nije mi onda jasno zakoj moj... plaaju 1,300 evra kolarine. Abudui i da nam je predsednik psiholog,onda smo se ba zajebali - priznaete.Ah, da, on se ikolovao za dabe.

MOJE SAOPTENJE ZA JAVNOST POVODOM BLOKADE

Studenti govore

...I ZNAM, ALI NE MOETE DA ZAMISLITE KOLIKO DOBRO ZNAM DAKOLARINE STUDENATA IDU VAMA U DEP !!!

MILA KECMAN


9/24

9S

ta je to Bolonja? To je skuppravila koja su smislili istri-povani doktori nauka, bodo-vanja, gluposti od kojih e dacrkne 8 sati na faxu, da izvukui poslednju kap krvi iz tebe (dabi odustao) sve sa ciljem da ilizavri fax posle 10 godina ili

ga uopte ne zavri kako im tine bi posle uzeo leba iz usta,

jer si im konkurencija u najavi.Jedna od veih poasti koja jezadesila ove prostore. Ginemogore nego u proteklim ratovi-ma. Na faksu od jutra do mra-ka, i kad doe kui, loginoda ti se spava. Za uenje ondaostaju dve solucije-Ili da uidok spava, ili da ne spavanikako, pa onda moe ida stigne da ui. J**** teivote.

Sarkazam na stranu, Bolonjane propisuje nikakve obime isadraje nastave i programa.Propisuje samo minimalnezahteve da se neto nazovevisokim obrazovanjem. Gorn-

je limite nema, osim to naneki nain ograniava duinu

studiranja. Ali, ni to nije nekoograniavanje, s obzirom da se i

tu na neki nain dri modela koji jeve odavno ustanovljen kao norma.

Meutim, u Srbiji je Bolonja stvar in-terpretacije ili, bolje reeno, improvizacije-

svaki fakultet, na elu sa poltronima, me-diokritetima i ostalom bagrom od prosvetnihNEradnika, vodi i sprovodi svoju politiku.Bitange su videle da mogu da sad degradi-raju princip rada i prilagode svojim levicama,desnicama, zadnjicama, a da se i dalje zovuprofesori, fakulteti i univerziteti i plus uzimaju

jo vee pare za to. Pa, udri, po sistemu Ko*** omladinu i ta e biti s njima, bitno da misad moemo bahato da ivimo. I to je to,ao, Srbijo, opet su te tvoji zaj**ali, po kozna koji put.

Ko danas, zapravo ima ansu da studira?

Nesposobni parazit sa pedigreom koji obinoima para i nesposobni parazit je esto, dok je ziki prolazio kroz prostor Univerzitetaimao priliku da upozna druge nesposobneparazite sa pedigreom, koji takoe imaju no-

vac. Oni svoja druenja nastavljaju i dalje istvaraju prilino jake meusobne veze, tou kljunim trenucima je za vlasnika kapitalakoji ih upoljava mnogo bitnije od prostogodraivanja posla, koji se u sutini preputaonima koji su iste univerzitete zavrili i steklistvarno znanje, ali nisu imali pedigre.

Jedna od najveih mahinacija ispod ita jeda su mnogi fakulteti Bolonju i zloupotrebilikako bi to vie studenata obnovilo godinu iprelo na samonansiranje, jer se prematzv. srpskoj Bolonji, po obnavljanju godineautomatski gubi budet. Eee, moji prosvetnidostojanstvenici i potovaoci Bolonje, po

Bolonji obnavljanje godina nije predvieno!!!O tome jasno govori i injenica da ove go-dine dve treine studenata nije steklo uslovza upis naredne godine. Nije Bolonja nitakriva, krivi su ljudi koji je ovde navodno spro-vode... A, u stvari su samo tetoine koje suskontale nain za drpanje para uz malo ilinita rada. Nije mi namera da kritikujem, jomanje da osporavam reformatore svih bojai vrsta; namera mi je samo da ih razumem,da pokuam da shvatim kakvi ih to motivi,osim materijalnih (naravno), nagone da onoto je bilo dobro prevode u svima oigledno- manje dobro. A o emu se, zapravo, radi?Naravno, kao i uvek, radi nam se o glavi.

udovita Bolonjske ume

DRAGANA STOJII

A o emu se, zapravo, radi? Naravno, kao i uvek,

radi nam se o glavi.


10/24

10S

Flash mob

U ovekovoj prirodi je da se on menja, radina sebi, napreduje. Stvara svoju kulturu.Kad se pomene napredak, prvo se pomislina tehnologiju, koja sve vie uzima maha,postaje ljudska svakodnevica u meri kojanije preporuena i zamenjuje prave vred-

nosti, baca senku na neke stvari poputsocijalizacije u okviru postojeeg stvarnogdrutva.Imaginarno brzo postaje sinonim za ljud-sko otuenje a naini da se tako imagi-narno napreduje postaje primarni cilj svakemlae ljudske jedinke. Druenje i socijalnaaktivnost sada imaju potpuno drugaije,pogreno znaenje.

Hovard Reingord je verovatno imao slianpogled na trenutno stanje stvari, te je doaona ideju da promeni neto. Naao je nainna koji e se ljudi vie pribliiti, raditi za-

jedno i usput se dobro zabaviti. Naao jefash mob.

Prvi put je izveden 2002. godine, i odtada nastavlja svoj put ka ljudima izraznih ivotnih sfera.

Re fash mob prvi je upotrebio Bil Vasik2003. godine, a taj naziv je zadran i da-nas. Kovanica rei ash (iznenada) i mob(masa) zapravo predstavlja grupu ljudikoji nastupaju pred publikom, na javnommestu, marketinki se ne eksploatiui.Nastupi nisu unapred najavljeni ve sumesto i vreme poznati jedino uesnicimaash moba. Uglavnom izvode besmislenei neobine take za kratko vreme, a zatimmisteriozno nestaju, ba onako kako su idoli na dogovoreno mesto u dogovorenovreme. Flash mob nema za cilj da neto

reklamira, diskriminie, propagira i slino,ve da zabavi, kako publiku, tako i sebe.

Da bi ash mob bio ash mob potrebnisu sledei elementi:

1. Mob (vrsta akcije) ;2. Mober (grupa ljudi koja e tu akciju dasprovede u delo) ;3. Agent (osoba/osobe koje ce sve organi-zovati) ;4. Fomich (pasivni nasumini posmatra) ;5. Pingvin (aktivni nasumini posmatrakoji uestvuje u akciji ne znajui tano kojije zadatak)6. After-party (sledi nakon uspeno izvede-nog ash moba).

Postoje nekoliko vrsta ash moba kojise unapreuju s vremenom:

1) Klasini moe biti neka koreograja

koja e se odigrati na nekom trgu, javnatua jastucima, pevanje.;

2) Umetniki predstavlja postavljanjegrupe ljudi tako da oni, gledano odozgo,poprimaju oblik neke ivotinje, predmeta islino;3) Zabavni ima za cilj jedino da zabavimobere i pun je smeha i radosti;4) I-mob odigrava se preko Interneta imoe imati razliite oblike (u naem gradu je odran jedan gde su moberi imali za-datak da na svojim prolima na Fejsbukupostave istu sliku i isti status, vreme i za-datak je bio poznat nekoliko dana pre togai to samo njima);5) Ekstremni ovde su ukljueni razni eks-tremni sportovi i zahtevaju odreenu zikuspremnost pre izvoenja.6) L-mob

Flash mob je jedna vrsta urbane kulture.

MARINA OREVI


11/24

BRANKO RADAKOVI

Rade erbedija - Svetska veliina

Rade erbedija je roen 27. jula 1946. uBuniu, u Hrvatskoj. Ogromnu popularnoststekao je glumei glave uloge u nekim odnajpoznatijih jugoslovenskih lmova i serija,a meunarodni uspeh stie preko glavne roleu lmu Pre kie iz 1994. i od tada poinjeda gradi ozbiljnu karijeru u inostranstvu.Rade je danas jedan od najtraenijih i na-

jaktivnijih glumaca na svetu, a svoju rodnugrudu nije zaboravio. Iako se zemlja u ko-

joj se rodio i zapoeo svoju plodnu karijeruvie ne zove istim imenom i iako se dravekoje su nastale nakon raspada nepovratnoosiromaene u svakom pogledu, Rade ih idalje podjednako voli i rado dolazi u krajevedokazujui tako da ga svetska slava nikadanije razmazila i uobrazila tj. nije dobio sin-drom zvezde, a zvezda u pravom smislu

jeste.

Na ovim naim nesretnim prostorima vladajupredrasude da Rade u svetu glumi negativcei to uglavnom ruske majae, a to prostone stoji jer je on jedan od retkih koji moeda se pohvali da je iza sebe ostavio irokulepezu razliitih likova i u inostranoj produk-ciji. Pored toga oprobao se u svim moguimanrovima. Radio je i uloge u lmovima koje

ne voli jer smatra da su samo obini komer-cijalni produkti koji nemaju umetniku vred-nost, to i jeste tako ali to dokazuje da jeRade, izmeu ostalog, pravi glumac zanatlijakoji svoj posao odrauje profesionalno i to

je najvanije zna da proceni ta je kvalitet ata ne i ne libi se da kae direktno i iskrenoo lmu u kome je glumio. Veina glumaca,to ili ne eli ili ne bi da se zamera monojindustriji koja unitava kvalitet lmskih dela.Bitno je napomenuti i da Rade uvek voli dakae kako je samo u Jugoslaviji mogao daglumi u ostvarenjima koja su zaista umetnikivredna, te da takvu slobodu izraavanja i

takve kvalitete ne moe postii u inostrans-tvu, izmeu ostalog, i zbog mnogobrojnihkompromisa sa kojima se lmadije sreuna putu do realizacije lma.

Iako bi mogao samo da radi sa najveimimenima iz svetske produkcije, Rade se

ipak i dalje pojavljuje u ostvarenjima koja sesnimaju u dravama bive SFRJ, to je jo

jedan dokaz da je ostao veran svojim kore-nima do danas.

Njega ini posebno velikim i to to oduvek,pa i sada kada uiva veliku planetarnu slavu,deluje potpuno nepretenciozno. Boem sasvojim eirom i dugom neurednom kosomne mari za takozvani glamur koji zapravoobjektivno i ne postoji. Rade je realan ovekkoji eli da pokae da je ivot jednostavan itako ga i ivi. Distanciran od lanog sveta, ondeluje kao ovek koji uiva u svakom trenut-ku svog ivota, a ono to ga ini neobinim

je to, to je on sve vreme savreno obian.Svoj prvi lm snimio je 1967. u reiji KrstePapia. Film se zvao Iluzija i u tom ostva-renju je imao malu epizodnu rolu. Glumio

je mladia Zorana koji dolazi u sukob saBrankom koga glumi Vanja Drah. Sukob sezavrava tako to Zoran puca iz pitolja uBranka i bei sa grupom svojih prijatelja.

Suvie grevit i neprirodan, kako i sam gov-ori o sebi kada spominje svoju prvu rolu, nijeostavio dojam da e u budunosti biti takovaan glumac. Ipak, nove uloge u lmovima

i TV dramama su se nizale i to mu je donelopovlaen status na Akademiji, iako premapravilniku i propisu snimanje lmova, radioi TV drama su bili najstroe zabranjeni ali ipored toga to su mu to profesori tolerisli je-dan od njih nije i Rade gubi godinu. Profesorscenskog govora mu nije dao potpis.1967. glumi i u lmu Crne ptice rediteljaEduarda Galia za koji je morao kosu daofarba u crno jer se lik koga je glumio zvaoCrni. Iako je lm crno-beli i tadanja Radeto-va tamno smea kosa bi bila crna na ekranu,on je ipak na kraju morao otii u frizerski sa-lon.

Ve 1968. dobija i prvu glavnu ulogu u kari-jeri u lmu Gravitacija ili fantastina mladostinovnika Borisa Horvata.Sedamdesete mu donose ogromnu popu-larnost. Glumio je u nekoliko serija koje subile veoma gledane, a od kojih je najkvalitet-

nija U registraturi iz 1974. To je verovatnonajbolja ljubavna serija ikada snimljena na

prostorima bivih SFRJ drava.

erbedija je bio i ostao zaljubljenik uivojina Pavlovia. ivojin mu je bio i ostaouzor i ideal u umetnosti. Veliki glumac jeoduvek ostao ponosan na to to je na nekinain bio Pavloviev glumac.Saradnju sa njim zapoeo je kada ga jePavlovi pozvao da glumi glavnu ulogu unjegovom lmu Crveno klasje iz 1970, azatim nastavlja saradnju sa njim. Glavneuloge ostavio je u njegovoj TV seriji Pesmaiz 1975. i lmovima Hajka iz 1976, Zadahtela iz 1983, a poslednji koji je radio sa

Pavloviem bio je Dezerter iz 1992.U osamdesetim godinama erbedija

je takoe bio veoma aktivan. Neke odnajvanijih glavnih uloga koje je ostavio utoj deceniji su recimo u lmovima Una iz1984, ivot je lep iz 1985. i u dva koja susnimljena 1986. godine, a to su San o ruii Veernja zvona.U drugoj polovini devedesetih sve vie glumiu stranim lmovima a sve manje u lmovi-ma koji se rade na prostorima bive SFRJ.Jedan od razloga zbog ega je to tako, jeinjenica da je ve od 1993. iveo u Lon-donu. London je napustio 2002. i od tada ivi

u Los Anelesu. Iako uspeva da stigne dase pojavi i u nekom lmu koji se radi na pro-storima bive domovine, njegovo odsustvosa ovih prostora je nenadoknadiv gubitak zanau kinematograju jer njegove uloge nisutako este u domaoj produkciji kao nekadakada je iveo ovde.

iroj javnosti je poznat i njegov knjievnirad, kao i rad na nekoliko muzikih albuma,od kojih je Ne daj se Ines ostao do danasneprevazien. Rade je ovde pokazao kakose treba recitovati poezija i postavio stan-darde u tom domenu, a ni sam posle toga

vie nije uspeo da dostigne te domete, iakoje i kasnije snimao veoma zanimljive pesme.Rade je pored svega toga reirao i pozorinepredstave, a svojevremeno je predavaoglumu na Akademiji u Zagrebu kao redovniprofesor i na Akademiji u Novom Sadu kaovanredni profesor.

11S

RADE JE DANAS JEDAN OD NAJTRAENIJIH I NAJAKTIVNIJIHGLUMACA NA SVETU, A SVOJU RODNU GRUDU NIJE ZABORAVIO.


12/24

12S

Jo od najranije detinjstvo ga pamtim.Nisam zapamtio iljadu polu-fudbala i jednuoriginal loptu to sam icepio, ni kolca nanavijanje to im prejeba oprugu pre negoto gi ale plati na kasu, ni u peti raz-red kako sam poloio, ni na tetku kad jeroendan. Al tepanje sam zapamtio. I tat-kovo i majkino. Ono me je oblikovalo ovekda budem.Nego, toj si je nekako drugaije.Iiba te roditelj i tolko, ne mo ni da muvrne.

Ovde bih teo da se fokusiram ne na vaspit-no-popravno tepanje, nego pre svega natepanje kao vrstu provoda. Namerno rekoprovod, jer ako ti 4 put meseno izae a6 put se potepa mora da ti je mnogo lepotako. A i drugi ljudi kad se smoriv u ka,odma nekako drugaija atmosfera kad dvo- jica poni da se pangluju u oku, odmanekako ivnu ljudi, uzbueni li su, jebem liga, ne znam koe je. Posle tepanje gi jopola sat dri euforija.

E sad provod ovog tipa se upranjavau Leskovac za vikend. I to je pravilo. Jonisam uo neki da mi kae Zna li ta beeu sredu tepanje. Ne. Dani za tepanje uLeskovac su petak i subota. I svako ko imaneki neraieni rauni ima da gi raisti tad.To su vi vikend - borci. Pripreme kreuod petak popodne. Kree se u teretanu,vebaju se samo ruke, biceps, triceps. Nemoe ovek da se uvati tad za ipku, a i kaddoe do ipku nema tegovi da zakai.Dan prolazi, no se sputa, obukuje se

nova bodi majica i kree se polako u grad.U ka je sve ko i po obiaju, popreko gle-danje, mrtenje, stiskanje vilice. Naruujese pivo, jedno, drugo, tree... osamnesto. Itad poinje zaplet - na oveka se primoa.Treba se proe kroz guvu i da se ode doWC. Kako sad taj ovek, koji je do 8 satidizao tegovi ili radio sklekovi doma, da sesabere u ramena i da proe kroz masu.Nema ni mojega od to. Znam si po mene.Prilikom mimoilaenja sa drugom oso-bom mukog pola dolazi do takozvanogzakainjanja s rame gde prednji deo ra-mena osobe koja prolazi udara drugu os-obu i zavisno od siline udaraca izmeta tojosobi popreno - prugasti miii od rame igrudi. Fizika bol je tu minimalna ali jepsihika ogromna.

Zbog toga je zakainjanje glavni uzrok kon-ikata u leskovakoj kotlini. A i u brda okokotlinu.

Jer kad te neki bidek zakai to seizjednaava sa psovanje majku ili brkanje sprs u oko. Kad ti to neko uradi odma ti sestvara elja da od njega napravi trinu. Taelja je najverovatnije posledica psihoak-tivnog dejstva alkohola koja utie na osobuda, iako je moda razvijena kao albanskaindustrija, dobije muda u datom trenutku.Koliina izedenog tepanja direktno jeproporcionalna kurenju pre tepanja. Daprosto objasnim, koj se vie kuri viee tepanje izede. Jer najee je sluajda su najglasni i najai oni to su osamdana trenirali karate ili gi tri piva teraju naborilake vetine.Dakle, kad oveka zakaiv, to se odmaprenosi do oi rtve koje se ucrveniv i uz-rokuje izgovaranje uvene reenice:Koe bilo be !?. Kako ta reenica pred-stavlja retoriko pitanje na nju se ne daje

odgovor, nego se odgovara s pitanje:Koebe!?. I onda kree serija naizmeninihpitanja koji uglavnom sadre re koe. E,dok beosmo maleki sve se zavravalou ovaj stadijum. Pone sa : Li, li koe tiree za majku, guramo se s grudi ieventualno doemo do pansku krag-nu iz koju se niko nije umeo izvadi. Kadti uvati pansku kragnu tad si gotov.Meutim, to sa tepanje po grad nije sluaj.Sledei stadijum posle koe, koe jeupuivanje udarca s pesnicu iz svu snaguu predelu glave druge osobe. Znai kad

ga udari u etvrti razred da ga vrne. Is-tom merom uzvraa i ovaj to je dobiopreko pi*ku ako jo moe da stoji na noge.Posle razmene udaraca, pristupa se uzi-

manju rekvizita. Pa glup li je neki da ga rukeboliv. Rekviziti su sekundarna oruja kojase koriste da se neko to efektnije ulubi odtepanje. Flaa je najee to oruje. I tood Jelen pivo, jer au viski jo ne vido daneko narui u ka. Ona se udara od glavu,a stolica i astal se udarav od grbinu prvomkoji padne na zemlju.

I tako, dok ti neko saviva gvozdenu nog-arku od barsku stolicu oko kimeni stubdolazi obezbeenje i ti misli spasio si se.Meutim oni te tu obavezno proukljajukolko moev pa vatav za guu i izbacujunapolje. Po nji izlazi pola ka, drugari, dru-garice, devojke od ovi borci i ostala zain-teresovana lica. Uostalom, svi oni na koji gije dosadno u ka.Napolje tepanje prerasta iz individualno ukolektivno. Napolju se tepanje zove fer-ka. Znai fer tepanje po deset ili eteresoveka na jednog golorukog. Dok tog jed-nog razvukuju po asfalt, moda misliteda e ovi ljudi iz publiku da pritriv da po-mognu. Ne, oni su zauzeti s gledanje i sa

prepriavanje koji je taj to ga peglaju. Dase informiu odma da bi znali koe da pren-esev na ovi to nisu izlazili u grad jer poslenee mo da ga prepoznaju od tepanje pae nagaaju. Eventualno moe neki dautri, ali samo da ga dotepa ovog to legana zemlju.

Nakon 45 minuta, kao u ameriki lmovi,dolazi milicija. Vata ovi tepai to nisu po-begli i zapisuje gi u tefter. Koj se opire naupisivanje moe da dobije dodatno tepanjeod miliciju.

Al na kraj svi su zadovoljni, ljudi e ima odkoe da priav sutradan, tepai e ve tajdan da priaju kako su svi utepali od red ikako su mnogo jaki, a i tepani isto priaju ubolnicu dok gi ijev ili turaju u gips...

koe ima po grad

Koe bilo be?


13/24


14/24

14S

KADA MIRIE NA USPOMENE KOJIH NEMA

IVANA RAI

Nikog nema u belom ve godinama, sadaje to kao i svako drugo dvorite. Nema viedreke, pikavaca, varenja ispred ulaznih vra-ta, namerno samo da se nerviraju komije.Stanari nisu mogli da nas podnesu.

Niko vie ne dovikuje : macooo, macoocoma, kao ti nije hladno u miniu? Pa hlad-nije mi je u farmerkama.

Nema vie mangupa. Kada se svi navuku,druenje vie nije bitno. Jedan klinac padneu muriju, jedna racija, jedna loa urka, jed-na loa no za sve. Niko ne treba da odrastatoliko brzo. Svi su pali, neki u depresiju, nekiu rijamu, a veina se zavukla u rupe. estosam usamljena pa se seam.

Kada prodiem krv i kada pregazim struju,videe, treba ti vie od elje da stigne doDenvera. Kao to se ljubav u meni ne udavi

od alkohola, natopljena vata pamti samo do-bra vremena.

I nema ansi da se vratim starim navikama, jednostavno vie ne koristim bus 39, sadsamo kepe. Iako je mleko otrovno, volim

jedanput meseno da se vidim sa starimdizelaima, oni su uvek imali vie muda. Vo-lim taj princeza trip, volim da ujem: od tebemi srce bre kuca. Moja slabost je zaro-bljena u njihovim iluzijama, ne bih da ruim.

Soba leti mirie na neto to ne postoji uSrbiji. To su uspomene koje nemam, one me

ne diraju, samo miriu na neproivljeno. Ovemoje stvarne uspomene mi se motaju okonogu, zovem ih downerke, ima i ovih to ble-

je u oima, hrane se suzama, izvlae mi ihna tone, to su hajerke. Moje uspomene zbogtoga ne umiru, rane se ne lee, velika je lada se rane lee i da prolaze. Rane, samone ubijaju brzinski, ubijaju sporo i sadistiki.

Loe mi je, u onom vremenskom periodukada se zavrava dan, ba u vreme kadaletnje vee ljubi tinejdere. Tu negde oko20h i 00h usamljenost je sijamski vezana zatvrdoglavost. Ne volim da se sama vraam izBigza peaka, ipak, to redovno inim. Nee

se tada nita desiti dramatino, ali ba u tovreme neutoljiva mi je potreba da se druimsa nekim. Nemam koga da pozovem, nikomi nije u kraju. Svejedno da li pada sneg ili jevreme milostivo koraam, kao da e neto dase promeni, fantaziram kao da e da se os-

tvari. Neki nepismeni mukarac mi je ostavioljubavnu poruku na ulazu zgrade. Zabolelame je ziki. Napisao je YLICAMA Ideovako: I DALJE GUVAM YLICE KORAC-IMA ZBOG TEBE SAM, IVANA. Velika jeto optuba, ljubavna zlodela, radila sam ihsvesno i namerno, kajem se samo malo.

Nekad ne ujem kosture reenica koje mikosturi ljudi priaju. Ne ujem ih jer su svikosturi isti. Meni nije bilo zlatno doba ukoli. Bilo je to zanimljivo doba, zanim-ljivo za psihijatriju. Ne bih se nikad vratila,osim ako nije osveta. Otupi vremenom.To je poniavajua i oslobaajua is-tina, ili la, svejedno. Kada se hormoni

smire, kada se egzistencija u vidu plate za-kameni, ne vidi dan, ne vidi no, vae,ne osea. oping je jedina razonoda.Otrenjenje traje samo dok traje kafa, zlatnodoba je za nekog tinejdersko kasapljenje.Volela bih da sam znala, da nikad nitanee biti bitno i znaajno, toliko sam utroilaverujui i neto posle.

Duboko me unesreuje budunost. Nije kaoprolost. Stabilno-nestabilno, isto ti se hva-ta. Zar se ne plai skrivenih umnjaka? Zlat-no doba, zlatni umnjaci, pazi da ne ispustisebe, lako se lomimo.

VOLELA BIH DA SAM ZNALA, DA NIKAD NITANEE BITI BITNO I ZNAAJNO - TOLIKO SAMUTROILA VERUJUI U NETO POSLE.


15/24

15S

Upravljanje otpadom

Porastom broja stanovnika, brojadomainstava i bruto drutvenog proizvodau Evropi, ima za posledicu i porast koliineproizvedenog otpada. Po podacima Orga-

nizacije za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD), u Evropi se u periodu od 1990.do 1995. godine koliina proizvedenog ot-pada poveala za 10%. Pored poveanjakoliine otpada koji uzrokuje zagaenjevazduha, vode i zemljita, kao problemkoji se sve ee pominje je deponovanjeotpada koji zahteva sve vie zemljinogprostora i uzrokuje emisiju ugljen-dioksida(CO2) u atmosferu, zagaivanje zemljitai podzemnih voda hemikalijama i pestici-dima.

Politika EU koja se bavi problemom up-

ravljanja otpadom temelji se na konceptuhijerarhije upravljanja otpadom. Preven-cija i minimizacija stvaranja otpada na-laze se na samom vrhu piramide kojimase omoguava ouvanje ivotne sredinezahvaljujui minimalnoj upotrebi prirodnihresursa. Samim tim smanjuje se koliinaotpada i minimalizuje tetne karakteristikeotpada. Nakon ovih opcija, u hijerarhiji up-ravljanja otpadom slede ponovna upotreba,reciklaa i korienje otpada u energetskesvrhe koje za posledicu imaju spreavanjeili minimalno odlaganje otpada na deponije.Kao najneprihvatljivija opcija za ivotnusredinu je odlaganje otpada koja prouz-

rokuje gubitak znaajnih koliina resursa.Jedan od najveih problema politike zatite

ivotne sredine u Srbiji je nesistematinoi neadekvatno postupanje sa otpadom.Pritom u Srbiji je samo 60% teritorijepokriveno komunalnom infrastrukturom.

Srbija ne moe teiti ka ostvarivanju ciljevadugorone strategije u oblasti zatite ivotnesredine, zasnovane na principima odrivograzvoja, ukoliko ne bude planski pristu-pila razreavanju problema neadekvatnogpostupanja sa otpadom. Nosioci odgovor-nosti u upravljanju otpadom u Srbiji su Vla-da Republike Srbije i lokalna samouprava.Vlada je odgovorna za donoenje zakona ipodzakonskih akata dok je lokalna samou-prava odgovorna u domenu sprovoenjazakona kao i stvaranju adekvatnih uslovaza obavljanje komunalnih deltanosti. Dok seotpad iz gradskih naselja sakuplja od strane

Javno-komunalnih preduzea (JKP) postojiproblem komunalnih usluga u seoskimnaseljima. Problemi se najee odnosena nedostatak adekvatne tehnike oprem-ljenosti, neadekvatan sistem naplate kaoi obavljanje ovih usluga na nivou mesnihzajednica. Kljuni problem u oblasti uprav-ljanja otpadom odnosi se na ne postojanjeadekvatne opreme za merenje otpada. Po-daci kojima JKP raspolae o koliini otpadanisu zasnovani na egzaktnim merenjima.Postoji znaajan prostor za napredak upolitici upravljanja otpadom u Srbiji koji seogleda kroz: ruralna podruja su nedovoljno pokrivena

organizovanim sakupljanjem otpadom; prema konceptu hijerarhije upravljanja

otpadom, najee reenje je odlaganjena deponije koje ne ispunjavaju adekvatnetehnike standarde; u Srbiji postoje preko 4000 divljih deponi-

ja; ne postoji sistem selektovanog sakupljan-ja, sortiranja i reciklae otpada; primarna reciklaa (odvajanje papira,stakla i metala u posebno oznaene konte-jnere) iako denisana zakonom se ne spro-vodi u praksi; stanje opasnog otpada je alarmantno izahteva integrisan pristup reavanja; javna svest o postupanju sa otpadom jenedovoljno razvijena i ne postoji edukacijastanovnitva o postupanju i reciklai ot-pada.

Imajui u vidu navedene probleme u vezisa upravljanjem otpadom u Srbiji, treba seusmeriti na sistemski pristup pitanjima vlas-titog uticaja na drutvo, umesto da je resamo o ad-hoc inicijativama. Poseban iza-zov predstavlja uvoenje upravljakih me-hanizama i standarda radi uravnoteenjaekonomskih i ciljeva zatite ivotne sredine.Tu se pre svega misli na eko poreze i na-knade, sistem refundacije, procena uticajana ivotnu sredinu i strateka procena (EIA,SEA). Znaajna je i obaveza samo-moni-toringa, izvetavanje o uticaju na ivotnusredinu i uvoenja ema i standarda kaoto su EMAS, eko znak, ISO 14000.

NATAA DIMITRIJEVI

Imam trinaest, osamnaest, dvadeset jednuili deset godina vie. Udata sam, zalju-bljena, ostavio me deko, sve devojke suiste. Nosim starke, tikle; mada su previeskupe.O modi se ne raspravlja, moda se podra-zumeva. Moda se uvlai pod kou pa us-

koro nismo ni pitani elimo li je ili ne. Tu je,ma u ta pogledali. A u modi je kukanje, i toTDI ojaano.Nismo li se pretvorili u onu napravu koja jeodavno zaboravljena pa je vidimo samo nacrno-belim lmovima i ponekoj bozinoj baj-ci za decu? Igraka na navijanje. Muzikakutija. Lutka koja na pritisak kmei, pokvarise, pa urlie i kad ne eli. E pa da, kolege,drugovi, komije i oni malo stariji kojimauvek govorim Vi, u to smo narasli jo prepedesetak godina.O razlozima ne umem. Istina, pitali bi steme, emu pokretanje neke teme i prob-

lema ako ve ne mogu dublje da ga raz-radim. Odgovaram Vam, sasvim iskreno,da se ova tema ne spominje, i eto zato.Ova tema je moda, ista ona to se uvue,a ne pita mogu li, smem li, bira li mene.Jer, ma koliko nam se inilo da smo vlas-

titi Gospodari i da nam niko, ama ba nikone moe nametnuti ono to prethodno neodobrimo - varamo se. Svi do jednog. Ti,On, Ja, moja mama, tvoja ujna, nastavnicaiz etvrtog razreda i ona baba to prodajejaja. Ne biramo - bira nas.Nekada je, ini mi se, bilo runo aliti se i

javno prikazati svoje posrnue ili oajnostanje duha. Svaka loa pomisao uvanaje za sebe i zamagljena poznatim kiselimosmehom. Vidi da neto ne valja, nijekako treba, pitao bi, ali se ustruava. utii potuje tuu borbu sa time. Danas? Ne,ne danas, to je bilo nekada. Danas i kaduti drugi kuka umesto tebe; drugi tvitujekako si u daunu, govori naglas iskulirajta ti je; drugi te podsea da mora dakuka na svoj nain kako drugi ne bi kukaliumesto tebe na njihov nain. Blesavilo. I,pitam se, kako sam onda svoj Gospodar,Master uma, tela, rei i postupaka, kada

je, u toliko situacija, tue miljenje ili delan-je ozbiljnije shvaeno nego tvoje. Zato semeaju? Grebu kaiicom po nama kaodno olje nakon pojedenog pudinga. I taonda? Kukamo.Kukamo unapred.

Unapred, kako se ne bi, sluajno, dogodiloda oni zakukaju prvi. Teko je to, jer bi ne-kima znailo da ne umemo sami da prepoz-namo svoje nedae ve su oni tu da nasprosvetle i upute. Upitnik.I, eto, tek tako, preko noi to bi se reklo,postade kukanje moda bez premca. Ku-

kamo i za stvari koje nam ne izazivajunelagodu, ali to da ne, jelte. Bunimo se,alimo, na noge, nove patike, previe plavonebo ili popust koji je u stvari marketing. Ioni kukaju, istina. Nemamo muterije, malaje plata, dugo radno vreme. Kukamo i kadadobijemo 5 u koli ili 10 na fakultetu, jer,boe moj, zato nismo dodatno pohvaljeni,a pucali smo od znanja.Moda kukanja Ili, ipak, nezadovoljstva?Ups.

Bilo kako bilo, nismo sreni. Na ovomsvetu nita ne valja. Svi imaju mane, sve

je pogreno. Nismo sreni i to je to; tolikonismo sreni da i kada doe neto to bitrebalo, kod normalnog oveka, da proiz-vede radost - mi i dalje nismo sreni. Zabo-ravili smo da prepoznamo to oseanje. Kojipropust, ovee.

A tek ja!ANITA ERKER


16/24


17/24

17S

Objasniemo vam: tri grada u junoj iistonoj Srbiji su ugostila tokom tri dana(30.09. u Boru, 08.10. u Bujanovcu i 09.10.u Leskovcu) Putujui festival tolerancije,dogaaj organizovan u saradnji sa Resurscentrom Leskovac (RCLE), Civilnim resurscentrom Bujanovac (CRC Bujanovac) iResurs centrom Bor (RC Bor).

Ali, i dalje moda nije jasno: ta je, u stvari,festival tolerancije? Postoji nekoliko razliitihodgovora. Ali, ipak, ovo bi trebalo da budevie nego obian festival, jer je ovaj dogaajosmiljen da promovie neke ideje: vanostinterkulturalnog dijaloga, toleranciju meuljudima, potovanje razliitosti kao i svest

koliko vana razliitost moe biti. Ovo jefestival koji slavi ivot, mladost, razliitosti mir. Moto? Razliitost je za(in) ivota.Ovaj festival je nastao kao deo projekta -nansiranog od strane Delegacije Evropskeunije u Srbiji zvanog Razliitost na dohvatruke!-promocija interkulturalnog dijaloga,tolerancije i razumevanja u junoj i istonojSrbiji koordinisan od strane Resurs centraLeskovac u koji je izmeu ostalog ukljueno12 volontera iz 9 razliitih zemalja Evrope:Portugal, panija, vajcarska, Poljska,Litvanija, Letonija, Rumunija, Gruzija iAzerbejdan.

Jedan deo programa u sva tri grada je bioposveen predstavljanju razliitih zemaljavolontera, kao to su osnovne informacije,obiaji, istorija, zanimljivosti, ali i hrana. Po-

setioci su imali mogunost da dobiju infor-macije koje nisu imali ili nisu bili u mogunostida dobiju, probaju ukuse razliitih zemaljai kultura. Ostatak programa se sastojaood izlobe fotograja, jednog ashmob-a,tradicionalnih igara i plesova, radionica,pozorinog performansa i koncerta na kraju.Nastupali su hip-hop grupa L2K, Gipsy unitiz Leskovca, TDS iz Bujanovca, rok bendoviDeadend iz Bora i Under iz Leskovca.

U Bujanovcu i Leskovcu, nastupio je imeunarodni cirkus iz Bugarske pod na-zivom Cumbo Circus koji je prisutnima po-

nudio performans ali i nekoliko razliitih radi-onica, kao na primer ongliranje, pravljenjeskulptura od balona, crtanje lica i tela.Ovaj festival verovatno nee promeniti svet,ali je na lokalnom nivou je uspeo da unapre-di toleranciju izmeu ljudi razliitih kultura inacionalnosti. Prijateljstva nastala na ovomprojektu e trajati jo dugo i to je najvei do-prinos koji smo, kao mladi ljudi iz razliitihzemalja mogli da damo.

PEDRO F. GUERREIRO, PORTUGAL

Tolerancija? Razliitost? Pa, hajde da organizujemo festival!

Postoje razliite vrste festivala: muziki festivali, lmskifestivali, festivali mesa i piva... Ali nedavno, Srbija je dobi-

la novu vrstu festivala: Festival tolerancije. Zbunjeni?

VOLONTERI:EWA MRAS, POLJSKA:

Zato volontira - koji su tvoji motivi?Zato je volontiranje korisno?

Volontiranje je najbolji nain da uradi netopozitivno za sebe i druge u isto vreme. Volo-ntiranje znai podeliti vreme, znanje, vetinei pozitivnu energiju sa drugima, ali ne znaisamo pomoi drugima nego i pokuatiusavriti samog sebe. Volonterski rad je jevid neformalnog uenja, nain da razvijeline vetine, upozna nove ljude, steknenova prijateljstva, otkrije razliite stavove,

upozna druge kulture i zemlje i na krajuspozna samog sebe. Volontiranje je irenjenovih perspektiva i sopstvenog uma.

Kako e iskoristiti ovo iskustvo u svombuduem ivotu?

Nadam se da e moje iskustvo koje samstekla tokom volontiranja u Srbiji kao i dru-gim programima sline sadrine, biti od ve-like koristi u mom daljem ivotu jer planiramda radim u jednoj organizaciji po povratkukui, i tamo primenim vetine i znanje kojesam stekla ovde. Takoe elim da sa svojomlokalnom zajednicom podelim informacije oSrbiji, srpskoj kulturi kao i programu u kojemsam uestvovala.

Zato si izabrala Srbiju?

Zato to sam oduvek htela da posetim Bal-

kan, ovaj region mi je veoma interesantan,istorija Srbije, razliitost, kultura Takoesam traila neku zanimljivu mogunost kakoda provedem leto, steknem nova prijateljst-va, nauim neto novo i upoznam drugu kul-turu i zemlju. Volim samu ideju volontiranjate sam se zbog toga i prijavila.

ALI BAJRAMOV, AZERBEJDAN:

Zato volontira-koji su tvoji motivi?Zato je volontiranje korisno?

Pre svega zbog unapreivanja samog sebeali na interaktivan nain. Moe volontiratina razliitim mestima sa razliitim ljudimato te ini eksibilnijim, komunikativnijim, alii iskusnijim. Sa lakoom moe reiti prob-leme, ostvariti komunikaciju sa ljudima ali iproiriti delokrug rada. Sve u svemu aktivnoui i ima motiva da ui druge. Verujemi da posle volontiranja, moe lake da

pronae posao ili ga stvori za sebe. Kadvolontira svakog dana, ui nove vetinei unapreuje ve postojee. Mislim da me

je volontiranje uinilo odgovornijim premasvemu kao i kako da gledam na stvari izdrugog ugla.


18/24

18S

Kako e iskoristiti iskustvo u svombuduem radu?

Radim u omladinskom centru u svojoj zemlji,stoga mislim da e mi iskustvo steeno ovdeitekako koristiti u buduem radu i ivotu.Razliita drutva, razliiti ljudi I razliita zem-lja na etiri meseca sada znam kako da seponaam u razliitim situacijama, kako razg-ovarati sa ljudima o kojima ne zna nita.Stvari koje sam nauio ili podelio sa lokalnimvolonterima, bie deo mog budueg posla.

Zato si izabrao Srbiju i ovaj projekat?

Pre svega sam izabrao projekat, jer je za

mene uvek zanimljivo bilo raditi sa razliitimkulturama, razliitim, ali u isto vreme ravno-pravnim ljudima. Mesto projekta mi je bilointeresantno. Srbijaza veinu ljudi iz mojezemlje je predstavljalo RAT, ali sam saznaoda nije tako I mislim da mogu da promenimstavove ljudi u Azerbejdanu. Pronaao samsebi novu zemlju i nove prijatelje.Moj volonterski ivot.Poeo sam da se bavim volontiranjem prepar godina. Prvo sam bio deo grupe ljudi kojisu bili volonteri. Kao volonteri smo pravilirazliite peojekte, treninge, seminareOnda smo poeli da organizujemo nekelokalne, ali I meunarodne konferencije idogaaje u Azerbejdanu. Posle steenogiskustva odluio sam da se ovim poslombavim za stalno.Velike promene kroz volontiranjeVolonterizam je veoma popularan nain kakostei prvo radno iskustvo ali i nove vetine.Moe biti volonter bilo gde, poevi recimood svog doma. U nekim zemljama uzrastvolontera moe varirati od veoma mladih doonih starijih, ali u nekim zemljama ne postojinikakva informacija o volontiranju. Humani-tarne akcije, rad sa ljudima ometenim urazvoju, sa starim ljudima su samo nekeveoma rasprostranjene forme volontiranja.

Kada volontira neke stvari mogu izgledativeoma male i beskorisne za tebe, ali upravoovakve akcije mogu veoma lako da promenesvet na bolje.

RUXANDRA BORCA, RUMUNIJA

Zato volontira-koji su tvoji motivi?

Poela sam da volontiram kad sam imala 16godina tokom srednje kole. Niko mi tadanije rekao da to moram da radim iz nekograzloga. Za poetak, imala sam potrebuda pripadam nekoj grupi. Poela sam dauestvujem u aktivnostima vezanih za radsa decom, zlostavljanim enama, starim lju-dima po prihvatalitima. Tako sam otkrila hu-manitarni deo volontiranja i shvatila sam dasama ne mogu da promenim svet, ali moguda napravim male korake u menjanju istog.Ponekad sam radila stvari koje mi se nisu

sviale, koje recimo nikad ne bih uradila kodkue, ali sam shvatila da je i to deo volonti-ranja. Takoe promena koju ini moe bitinekad samo povrna, ali i ak i kad ti pot-puni stranac pokloni osmeh zauzvrat, znada si mu barem ulepao dan. Govorei oprojektu u kojem sam uestvovala, shvatilasam da mogu spojiti razliite kulture, ljuderazliitih nacionalnosti, pokrenuti interkultur-alni dijalog meu njima, pokazati im da smosvi mi razliiti po pitanju tradicije, mental-iteta, istorije, ali nas naa ovenost spaja.I kad krene da radi ovo to sam ja radila,stekne puno prijatelja koji e te jo viemotivisati da nastavi sa ovim poslom. Napoetku moda nema dovoljno motivacije,ali tu je potreba pripadnosti nekoj grupi, raz-vijanje sopstvenih vetina, pomo drutvuu kome ivi, sticanje novih prijatelja, boljeupoznavanje sveta oko sebe. Postati volo-nter znai da vie nikad nee biti isti, biedenitivno promenjen na bolje.

Zato je volontiranje korisno?

Obino ljudi, barem je u Rumuniji tako, nisusvesni koje su koristi od volontiranja a ovolontiranju se ni ne pria onoliko koliko mis-lim da bi trebalo. Ljudi i dalje sumnjaju u ide-

ju rada bez para. I povrh svega, volontiranjeu drugoj zemlji na projektu kao to je pomodeci u siromanim zajednicama se gledasa nipodatavanjem iako i mi u naoj zemljiimamo veoma slinih problema. Volontiranje

u drugoj zemlji ti daje ansu da stupi u kon-takt sa razliitim ljudima, sa razliitih krajeva

sveta, prua ti priliku da upozna njihovukulturu, navike, tradicije, ale ali i koniktekoje imaju. ini te tolerantnijim i otvorenijimza dijalog i meusobno razumevanje. Kaodrugo, ini te svedokom problema u svetu,ui te stvarima koje se u knjigama ne moguopisati, spaja te sa ljudima, njihovim navi-kama i emocijama.


U ovom trenutku radim kao asistent na pro-jektima u organizaciji koja se bavi neformal-

nim obrazovanjem, ali sam zapoela proce-duru za osnivanje svoje organizacije. Cilj mije da promoviemo mlade i njihove talente,pokaemo im kakve mogunosti imaju iomoguimo im da aktivno uestvuju na om-ladinskim razmenama. Takvo iskustvo e impomoi da bolje razumeju potrebe mladih unaoj zemlji, stvore socijalni i kulturni pros-tor koji im je potreban da bi prevazili ste-reotipe i predrasude koje postoje izmeuljudi u mom rodnom gradu, nastalim iz nera-zumevanja Rumuna i Maara koji tu ive.

Zato si izabrala Srbiju?

Izabrala sam Srbiju jer iako ivim upograninom regionu i iako smo komije,isuvie sam malo znala o manjinama kojeovde ive i njihovim odnosima. Od tri gradakoji su ukljueni u projekat (Bor, Leskovac,Bujanovac) izabrala sam Bor jer ima velikumanjinsku zajednicu Rumuna koja se jonaziva i Vlasima. Za mene je bilo veomainteresantno videti kako ljudi iste etnikepripadnosti ive u razliitim zemljama, videtikako uvaju svoju tradiciju i jezik, primetitirazlike i slinosti.. Takoe je bio dobar tre-nutak za razumevanje potreba mladih ljudiu ovoj sredini, unaprediti njihove vetine,

uvideti probleme s kojima se suoavaju nalokalnom nivou i pokuati ih reiti globalno.


19/24

19S

ta znate o Litvaniji?, pitao je moj pri- jatelj Vytenis nasumino odabrane ljude uvideo snimku koji smo gledali tokom njihoveprezentacije. Bilo je smeno, a ipak takotuno. Ljudi su davali dve vrste odgovora:diplomatske odgovore shodne misicama naizborima lepote: Znam da je jako lepa zem-lja, puna bogate istorije i kulture i deo Evrop-ske Unije, i one pogrene (ne, Riga nije uLitvaniji). Ipak nakon par kikota odjednom mivie nije bilo do smeha. ta sam uopte jaznala o toj ne preterano eksponiranoj zemlji

u Evropi!? Da, svake godine pratim njihovbasket na prvenstvima. Da, znam da sujedna od Baltikih zemalja i da ume da budebrrrr tamo gore. I moj ih je um povezivao saSSSR-om ali nisam bila sigurna u tu priu.

Iako sam Milici ustupila svoje mesto poredprozora strahovito me je mamio prizor zele-nila tokom naeg sletanja. ula sam punopria o vilama i bogovima iz tih uma, a u tomtrenutku sam i razumela zato su naselili bate prostore i zato su se tako dugo zadralitu. Litvanija je poslednja zemlja u Evropikoja je primila hrianstvo i do 14.veka Ro-muva, njihova paganska religija, je davala

odgovore na mnoga pitanja iz prirode. Sletelismo, vetar nas je doekao. Napolju je viorilazastava ije su boje predstavljale prirodu,prolivenu krv i sunce. Koje sunce, pomislih..Bie ovo hladnih par dana...Na prvi pogled stekla sam utisak da je Lit-vanski jezik ustvari Srpski sa suksom ASiza svake rei. Kupovali smo ananasAS,pincetAS-om upali obrve, odlazili u parkASi verovali u beskrajnu silu akAS NorisAS-a. Ali ve pri prvom kontaktu s govornim lit-vanskim shvatila sam da se radi o mnogokompleksnijem jeziku (kau da je najstarijiod Indo-Evropskih jezika i datira jo od pre

Hrista). Ipak bilo je beskrajno zabavno uitiga i primenjivati u svakodnevnom ivotu. Iljudi su bili oduevljeni naim naporom okouenje jer izgleda da je retka prilika da seneko tako zainteresuje za jezik primenljivsamo u toj malenoj zemlji.

Iako je hrana u hotelu bila dosta prilagoenaraznim evropskim ukusima bilo je pravozadovoljstvo isprobati i neke od tradicio-nalnih jela. Cepelinai i Kugelis su gresi odkrompira, a ja u uskoro nauiti da samakrojim svoj put do pakla. Tradicionalni litvan-ski doek ukljuuje ispijanje neke njihoverakije posluene sa braon hlebom i olju -po meni, tim hlebom bi trebali da se bavesamo kulinarski ekstremisti. Jo jedno velikopotpuno neoekivano iznenaenje su litvan-ski sirevi i piva. U Litvaniji su na glasu male

pivare iz okoline grada koje imaju tamnapiva savreno izbalansirane gorine, pivasa medom i iroku paletu nama poznatijihpiva. Dvaput preni hlebii u ulju s belimlukom, sirevi sa kimom i peene svinjskeui savrene su grickalice za uz pivo. Postojitolika raznolikost ukusa njihovih predivnih si-reva da me i nije toliko iznenadilo kada sam

jednog jutra nakon jako pijane noi u depusvog kaputa pronala smotuljak sa sirevimakoji sam ukrala sa sinone veere. Pa vi pro-sudite..Kao mohito po vrelom danu bilo je pravoosveenje kroiti gradom u kome svi gov-ore bar dva jezika. Oni malo stariji dre

se ruskog koji su uili jo pod SSSR-om,dok mladi govore fantastian engleski bezimalo naprezanja. Na ulici ljudi su nasme-

jani, drueljubivi, oputeni, prijatni, duhoviti.Poruili su sve moje predrasude o hladnoiljudi sa severa. Tokom radionica koje smoimali na ulicama tih dana kontakt sa lokal-nim stanovnitvom bio je dodatni doprinosna ve fantastini trening program koji jeza nas 20-ak organizovala KATUSA, stu-dentska organizacija iz Kaunasa u okviruprograma Youth in Action.

Pomalo hirovito, iako sam nedavno diplo-

mirala, dala sam sebi malo oduka nakonzavretka faksa. Nisam odmah uplovila uvode traenja posla, elei da najpre dobrorazmislim o poslu kakav zaista elim da rad-im ne bih li straila ivot na nezadovoljstvoi svakodnevni stres (If you nd a job you

love, youll never work a day in your life).Ipak, pre ili kasnije, predstoji mi potraga zaposlom, pa je trening na temu izazova neza-poslenosti mladih naiao u pravom trenutku.Svakodnevno smo dobijali ber korisne in-formacije, od osnovnih koje se tiu pisanjaCV-ja i motivacionih pisma, predstavljanjasebe pred buduim poslodavcem, pisanjabiznis plana, preko uenja o preduzetnitvu,do same simulacije poslovanja gde smo pogrupama osnivali nae kompanije, praviliproizvode i na kraju izlazili na ulicu da ih pro-

dajemo. Sve radionice pratili smo podeljeniu multinacionalne timove i uz to dobili i do-datno iskustvo iz oblasti timskog rada. Bio

je to svakako jedan od najkorisnijih treningana kome sam uestvovala u najprijatni-

joj zemlji iKaDa, zemlji prestonici ambera,sa najviom planinom manjom od naegHisara u Leskovcu, koja je u 14-om veku bilanajvea u Evropi, koja dri rekord sa najvieplavua na svetu, u kojoj ivotinje govoreuoi Boia a na Uskrs jaja donosi Uskrnjabaka (Velyku Senele). A myliu Lietuva!

Litvanski u par vanih lekcija:svakodnevno: Labas - Zdravo; Ai - Hvala;

Nra u k / Praom - Nema na emu; sveikat - iveli; Alus -Pivo; A tave myliu -Volim te; A grybas - Glup samromantino: Labas grauolis, ka tu? Einamtuoktis! A geriausia moteris tau! - Zdravodaso, ta ima? Hajde da se venamo! Pravasam ena za tebe!huliganski: Einam po tiltas tau nieko nebus!- Ajmo ispod mosta, neu ti nita! ; Aesu i iauliai, forsas! - Ja sam huligan izauljai-a!seksi: A seksuali ir tu tai inai - Ja samseksi i ti to zna! ; Tu buvai nuostabus ianakti! - Bio si sjajan sino!

pouno: Rytas protingesnis u vakara - Jutroje pametnije od veeriPresluati: GnG sindikatas, Lagaminoturinys, Jazzu, Foje, Ministry of Echology,Moodsellers Band, Bix.

A myliu Lietuva!

PEDRO F. GUERREIRO, PORTUGAL

Zato volontira-koji su tvoji motivi?

Za mene volontiranje je nain razumevanjai unapreenja odnosa sa drugima, ali u istovreme upoznavanje samog sebe. Klie jeklie, ali injenica je ako ve ne moemo dapromenimo svet, barem uvek moemo dapromenimo sebe okrueni drugim ljudima.Budi promena u koju veruje- sa ovominjenicom na umu kao i ciljem upoznatisamog sebe bolje- sam odluio da budemvolonter.

ta smatra koristima volontiranja?

Iskusiti/doiveti je najbolji nain kako stiido znanja kao i volontiranje u drugoj okolini/dravi je sigurno najbolji nain borbe protiv

neznanja i poveanje svesti ljudi oko nas.Tako dvosmerno radi neto za svoju zajed-nicu, ali radi i na sebi.


Postoji jedan citat portugalskog ustavo-branitelja koji ide ovako advokat koji znasamo pravo, ne zna ak ni to to znai dasva iskustva doprinose jaanju sopstvenihvetina. Sva iskustva su dobrodola kakobih bio dobar profesionalac u svojoj struci.to vie iskustva ima, bolji e profesion-alac biti.

Zato si izabrao Srbiju i ovaj projekat?

Mogu otvoreno rei da nisam izabrao Srb-iju niti ovaj projekat. Saznao sam za ovu

mogunost sluajno i prijavio se bez imalooekivanja da u biti izabran. Uprkos spletusrenih okolnosti, veoma sam zainteresovanza istoriju i politiku, naroito istoriju Balkana.Takoe, vrlo me interesuje i oblast ljudskihprava.

TATJANA CVETANOVI


20/24

S20

STEFAN MARKOVI

Edgar A. Poe

1809.Glumci Dejvid Po i Elizabet Arnold Po dobi-jaju svoje drugo dete, Edgara Poa. 19. jan-uara u Bostonu.

1811.Elizabeta Arnold Po, Edgarova majka,umire 8. decembra u Rimondu, Virdinija.Pretpostavlja se da je umrla od neke plunebolesti, ali ne tuberkoloze. Dejvid Po, Ed-

garov otac, umro je nekoliko dana posleElizabete, ali on ve tada nije stanovao sasvojom porodicom.Edgara su 26. decembra kao siroe primiliDon i Frensis Alan iz Rimonda.Don Alannikada nije zakonski usvojio Edgara, madaga je Edgar zvao tata.

1812.Po je krten 7. januara i dobija ime EdgarAlan Po.

1824.Po postaje porunik dobrovoljaca uRimondu Virdinija.Novembra, Po pie pesmu koja se sasto- jala od samo dva stiha: Noas, brigamai poslovima stenjen, / Iznuren, legoh u

postelju da snevnem. Ovo je najranijaPoova pesma, nikada objavljena za njego-vog ivota niti upotrebljavana kao deo nekedue pesme.

1827.Maja 26, Po se upisuje u vojsku SAD podimenom Edgar A. Peri. Te godine je objav-

ljena i njegova prva knjiga Tamerlan i drugepesme. Autor je oznaen samo kao Bos-tonac. Novembra, Poova jedinica stiepod tvravu Moltri, kod arlstona, u JunojKarolini. Ve naredne godine, decembra15., Poova jedinica stie do tvrave Monro,

u Virdiniji. 1829.Aprila 15, Po je razreen dalje vojneobaveze. Decembra, iste godine, objavljujesvoju drugu knjigu Al Araf, Tamerlan i kraepesme.

1831.Poove pesme su objavljene u Njujorku.Jula, sa nekoliko pria Po uestvuje naknjievnom nadmetanju iji je pokrovitelj -ladeljski Sarurday Courier. Ne dobija prvunagradu. Pet njegovih pria je objavljeno,bez njegovog imena.

1833.Oktobra, Po dobija nagradu u iznosu na

50 dolara za svoju priu Rukopis naen uboci, objavljenu u Saturday Visiteru.

1835.Septembra, Po naputa dom u Baltimorui odlazi u Rimond gde postaje uradnikSouthern Literary Messangera iji je vlas-nik Tomas Vajt. Po pie veliki broj kritikihprikaza za iju estitost dobija pohvale.tampa i izvesni broj svojih pesama i pria.

1836.Maja 16, dvadesetsedmogodinji Edgareni se trinaestogogodinjom roakom,Virdinijom u Rimondu. Pretpostavlja seda je Virdiniju venao da bi veno ostala

mlada. Potreban mu je bio odbrambenimehanizam od smrti koja ga je okruivalana svakom koraku, a od koje se izuzetnoplaio.

1838.Edgar i Virdinija Po se sele u Filadelju.Jula, Poova Povest Artura Gordona Primaje objavljena u Njujorku.

1839.koljkoznaneva prva kniga objavljena je uFiladelji. Profesor Tomas Vajat, obezbedio je Poovo sudelovanje u nastanku knjige.Iste godine, Po postaje urednik u Gentle-mans Magazine.

1841.Po objavljuje prvu modernu detektivskupriu Ubistva u ulici Morg.

1843.Poova pria Zlatna buba dobija nagraduod 100 dolara. Pria je bila veoma popu-larna i ubrzo biva prevedena i na francuskijezik. Jula te godine, objavljuje i Prozne ro-manse u Filadelji. Novembra kree sa pre-davanjima o amerikoj poeziji. Posetilaca jeuvek bilo mnogo. Naredne godine Po se saporodicom seli u Njujork.

1845.Janura 29, Poova najuvenija pesmaGavran objavljena je u njujorkom Eve-

ning Mirroru i postal senzacionalni hit. Za-nimljivo je to da je zbog ove pesme stekaoveliku popularnost, ali ja za nju dobio samo15 dolara. Te godine, Gavran i druge pesmekao i Poove prie objavljene su u Njujorku.Naredne godine Po se sa porodicom seli uFordham kod Njujorka.

Seam se trenutka kada sam se upoznao sa Edgarom A. Po-om. Prvi put smose sreli u pesmi Gavran. Ah, kada se samo setim ta sam sve oseao dok mije pogled bojazno etao preko melanholinih stihova. Bio sam kraj bezimenogprotagoniste, koji je delio sa mnom al za izgubljenom Leonorom, dok su ga

gavranove rei Nikad vie odvodile u potpuno ludilo.

Ovog meseca pre stoezdesetdve godine, u Baltimoru, preminuo je pod veomaudnim okolnostima princ Gotik horora u svojoj etrdesetoj godini. Ali hajde dase vratimo na sam poetak i da vidimo kakav je bio njegov ivot, hronoloki i u

kratkim crtama.


21/24

S 21

1847.Januara 30, Virdinija Po umire od tu-berkoloze u Fordhamu. (Kua u kojoj sustanovali Edgar i Virdinija, kao i postelja ukojoj je preminula, mogu se jo uvek videti.)

1848.Po se udvara udovici Sari Heleni Vitman,pesnikinji iz Nove Engleske. Sara je inaeprouavala vetiaranje i sama je mislila damoe svojim rukama da prenosi energiju

na druge ljude. Ona, postavlja uslov Pou daprestane da pije, kako bi se ona udala zanjega. Meutim, njena majka joj preti da eje izbaciti iz testamenta ako se bude udalaza njega. Od tada se vie nisu videli.

1849.Nakon zabave, na putu ka novoj verenici,nestaje na tri dana. Pronali su ga kakolei na ulici u delirijumu, sa tuom gardero-bom na sebi. Umire u bolnici u Baltimoru7. oktobra 1849. godine. Poslednje to jeizustio bilo je Rejnolds. Ni dan danas sene zna ko bi to mogao da bude i zato jeto izgovorio.

Sahranjen je 8. ili 9. oktobra u grobnici svogdede.ak ni posle njegove smrti ne nestaje veomisterije koji okruuje Poa. Od 1949. svakegodine, na dan roenja Edgara Alana Poa,

na njegovom grobu se pojavljuje misteriozniposetilac koji ostavi tri rue, nazdravi fran-cuskim konjakom i ono to preostane odkonjaka ostavi na grobu, kraj rua. Neretkoputa je ostavljao i ceduljice, sa porukamakoje su uglavnom bile u metafori.Jedna od tih poruka iz 1998. godine, navo-di i to da je stari posetilac preminuo alida njegov sin nastavlja sa ovim bizarnimobiajem. 2009. se poslednji put pojavio

posetilac i mnogi misle ako se vie nee ni pojavljavati jer je 2009. godine bilo tano150 godina od njegovog roenja.Po je uticao na rad mnogih ljudi, ukljuujuii mene. Neki od vanijih ljudi na iji rad jeuticao Po su: Agata Kristi, il Vern, koji jenapisao nastavak Poovog romana Avan-ture Gordona Pima, zatim Artur Konan Dojl,bez koga ne bismo imali erlok Holmsa,Dostojevski, poznati strp autor Alan Mur imoj, moda najdrai pisac Franc Kafka, kaoi mnogi, mnogi, mnogi drugi!Edgar nije eleo da pie romane (imao jesamo jedan Avanture Gordona Pima), ve

je preferirao kratke prie, jer je smatrao dase mnogo bolji efekat kod italaca stvara,kada se pria savae odjednom, za polasata, nego li da se isitava sa pauzama, toje sluaj kod romana.Uglavnom se radnje njegovih dela odvijau

zatvorenom prostoru, to moda ukazujena njegovu zatvorenost, a moda je i zid tajkoji ga titi od straha.Pripovetke kao to su Crni maak, Padkue Aer (moja omiljena), RazgovorMonosa i Une, Maska Crveni smrti, kao imnoge druge odiu posebnom, mistinom,atmosferom, koja je jedinstvena kod Poa.Koliko god puta da proitam neko njegovodelo, uvek se iznova vraam, jer uvek prija

etnja kuom Aerovih, poznanstvo saLigejom i strepnja pred mranim gavranom. Poovske slike terora i trilera, kao inenosti i strasti koje su kao kljun gavrana,koji probija srce i unosi nemir i strah u njegasu neprocenljive. Pogotovu njegova delaprijaju sada, dok su kini, sumorni, jesenjidani, te je i atmosfera potpuna.

Jednom u as tuan noni, dok razmiljah,duh nemoni,

nad knjigama koje drevnu nauku u sebeskrie,

bejah skoro u san pao, a neko je na prag

staoi tiho je zakucao, kucnuo to moe tie.Posetilac neki - anuh - kucnuo to moe

tie, samo to i nita vie.

Edgar A. Poe

Sedmo izdanje lmskog festivala Slobodnazona odrae se od 4. do 9. novembra, nadve lokacije: u Dvorani Kulturnog centraBeograda i, po prvi put, u Domu omladine.

Tokom est festivalskih dana, publika Slo-bodne zone imae priliku da vidi 40 lmo-va o najaktuelnijim drutvenim i politikimtemama iz celog sveta. Jo jedna prilika dase upoznamo i razgovaramo sa njihovimautorima i uivamo u sjajnoj zonskoj at-mosferi.

Autorke i autori lmova koji su pred vamasu svojim linim primerom i svojim lm-ovima duboko posveeni veri u oveka imogunost promene, bez obzira na istori- jske okolnosti i lina ogranienja, verske idrutvene dogme i pritiske.

Ovogodinji festival otvara novo ostvarenjeiranskog reditelja Dafara Panahija koji jeosuen pravosnano na 6 godina zatvorai 20 godina zabrane rada, jer veruje daovek moe i ima pravo da menja i preis-pituje sistem u kome ivi, a ne samo da muslui. Provercovan u kolau, na USB stikuOvo nije lm je svojevrsna armacija ivota,ljudskog duha i potrebe za stvaranjem.

Ove godine u goste nam dolaze diplomciLondonske nacionalne lmske kole, aselekcijom lmova e nam se predstaviti i

kolege sa drugih slinih festivala. Najveii najvaniji festival dokumentarnog lma izvedske Tempo iz tokholma, e nam u ok-viru linije Tempo u Beogradu, uz prisustvoautorki i autora lmova predstaviti nekolikonajboljih ostavrenja savremene vedeskedokumentarne produkcije. Publika e ima-

ti priliku da pogleda naslove kao to suLjubav u doba rata, Pokajnici, Moje srcetame, Zov krvii druge.

Polaznici Kampa Slobodna Zona Jr., u ok-viru festivala imaju svoju programsku linijuJuniori Selektori, a u njihovom izboru su senali lmovi koji su imali zapaena ueana prestinim festivalima irom sveta.(Crvena kapela, Oprotaj krvi, Svi ste vi ka-petani, Atenberg i Tibetu pesmama.)

Na promotivnim materijalima Slobodnezone nalaze se radovi Milice Drakuli i An-toana Stefana ojata. Njih dvoje zaslunoje za ovogodinji vizuelni identitet Slobodnezone, a njihovi radovi su izabrani izmeuradova 150 srednjokolaca irom Srbije,koji su poslali svoj kreativan odgovor na

temu SUTRA - moto ovogodinje Slobodnezone.

Svi lmovi i njihovi autori u Slobodnu zonudonose line dileme i dileme sveta u komeivimo, bave se prolou i krivicom, veli-kim stradanjima i malim radostima obinihljudi. Poput nas. Njihov zalog za budunostsu njihovi lmovi. U jednom od njih nekokae da je moda najbitnije da nauimo dabudemo ono najbolje to moemo biti. Takoemo se, kako ree jednom jedan ovek,sresti u budunosti.

Zauzmite mesto u SLOBODNOJ ZONI.Vidimo se SUTRA!

Vise informacija o programu i lmovimamoete pronai na adresi:www.freezonebelgrade.org

Filmski festival SLOBODNA ZONA po sedmi put !SUTRA


22/24

22S

POSAO PREKO INTERNETA A NIJEPOLJOPRIVREDA I NE VREDI MILI-

JARDE EVRA

- Dobar dan, da li je to profesorka Amarilis?- Da, dobar dan.- Moje ime je Miki i Vas su mi preporuiliVai bivi uenici Ljilja i ika.- O stvarno, ba mi je drago, recite Miki,

kako Vama mogu da pomognem?- Znate profesorka Amarilis, radi se o posluo kome bih vie voleo sa Vama da popriamu etri oka. Ako Vam ne bi smetalo da senaemo na ka, mogu ja da doem po Vas?- Bez uvrede, Miki, nisam ba sigurna dasam zainteresovana za posao o kome sepria samo u etri oka.- Ne, profesorka, taman posla, nije nitaneuobiajeno. Samo znate kako je udananje vreme, kad priate mobilnim tele-fonom, to je kao da se dovikujete s brda nabrdo, svako moe da Vas prislukuje.Profesorka Amarilis u trenutku zaneme, podie pogled prema plafonu (naravno u pravcu nebesa) baci pogled na oblinjebrdace i progovori:- Miki, kod mene je zasada sve u redu i gorei preko puta, tako da bih ja ostala kod ko-munikacije telefonom.- Pa dobro, rei u Vam o emu se radi:Znate ja sam veoma uspean u svom po-slu, ali za sad mi nedostaje diploma fakulte-ta. Tako da sam upisao Fakultet za komuni-kaciju, komunikologiju, pisarstvo, marketingi meetarstvo. uli ste za taj fakultet, vrlo jekvalitetan i diploma tog fakulteta se odlinokotira. Sve to se ui na tom fakultetu, janaravno odavno znam i uspeno primen-

jujem u poslu. Ali, znate CV, LinkedIn, jed-nostavno ne izgleda lepo ako nemate tezvanine diplome, to vie to bolje. Tako damoram da zavrim to pre sa tim, pa bihVam ponudio posao, da Vi preuzmete mojengleski.- Mislite, elite da spremate engleski jezik?- Ma ne, niste me razumeli, zato i ne vo-lim da obavljam poslove preko telefona.Moj engleski je sasvim u redu, nije menipotrebna pomo oko uenja. Jednostavnoimam suvie poslovnih i socijalnih obave-za, nemam vremena da se bavim tim trivi- jalnim formalnostima. Ja traim nekoga

da preuzme te obaveze oko studiranja,konkretno za engleski jezik.- Dragi moj Miki, potpuno ste u pravu, ja po-jma nemam o emu Vi priate.- Stvarno ne mogu da verujem da Vi, kaopoznata i iskusna profesorka engleskog jezika jo niste radili ovakve poslove. To je tako uobiajeno. Nema veze, objasniuVam ukratko: ja sam odabrao opciju studen-ta na daljinu. Znai nemam obavezu odlas-ka na predavanja i konsultacije. Dovoljno jeda se ulogujem na sajtu fakulteta a tamopostoje blogovi svih profesora, sa materi-jalom koji se obrauje na redovnim preda-vanjima. Tu su i zadaci, neki online, neki se

alju direktno na mail studenata na daljinu.To bi bio Va posao. Dobili biste moju ifru ipassword i to je to, vi radite zadatke, semi-narske radove, vebe, ta god je potrebno.Nema toga puno, raunajte najvie 2 putanedeljno po jedan zadatak, strana, strana i

po, kako su mi rekli. ta kaete, koja bi bilaVaa cena za celu kolsku godinu. Nara-vno, mogu da Vam dam i avans, novac nijeproblem...Tu se ova istinita pripovest prekida.Miki je u meuvremenu uspeno zavrio pomenuti fakultet, sredio CV I LinkedInprol. Ima ga svuda oko nas i online i of-ine. Uspean je u svom poslu, zna ovekznanje.Profesorka tabana i dalje u svojoj iskons-koj veri da su znanje i obrazovanje jedinomerodavni, kada je kvalitet ivota u pitanju. A mogunosti zaraivanja para preko In-terneta su sve vee i vee. I izvozne i ovemalo skromnije, domae.P.S. Glasajte za znanje i obrazovanje.

Dragana Amaliris

IMAM NEKA POSLA

Nastavlja se epopeja u mojoj radnoj orga-nizaciji. Nije bitno koja je, jer takvih po Srbiji

ima koliko hoete. Vrbuju mlade, zabavne,obrazovane ljude da rade posao koji jekreativan, inspiriu, udoban. Ili baremtako deluje na poetku. Novinarski posaood 9 do 5. Ok, to progutate, jer i sami sh-vatite da biste se, da nema kakvog-takvogdedlajna i da je posao od kue, budili upodne i prokrastinirali u nedogled. Ok, rad-imo od 9 do 5 zanimljiv posao, koji delujeispunjavajue, za koji e nas platiti. Fino.Skoro pa idealno. A onda shvatite da eteprostor u kome radite morati sami da istite,poto direktor, inae veoma bogat ovek,ne eli da uloi u istaicu. Dobro, hajde i

to, taman da se ne sedi ceo dan, nego dase protegnu lepe duge noge. Onda poneda radi, pie za taj asopis, dobro ti ide,ljudi te hvale i deluje kao da je sve ok. Dok jednog dana ne naujete od koleginica daplata kasni, odnosno da je nema ve jakodugo. Pritom vi ste i dalje na nekom pet-naestodnevnom probnom radu. Sve vremese upisujete, jer je bitno kad dolazite, raditena crno (i svakog momenta biste mogli daodete ili to prijavite), istite sami kancel-ariju, od vas se oekuje sjajan rad, a pareete dobiti moda nekad. Naime, fora je utome da ekajui staru platu sedite i daljena istom poslu da biste je dobili i tako os-tajete jo, a to vam, ako odete niko neeplatiti. Kako god okrenete, duni su vam.Caka je u tome da je direktor naao sjajanrecept za izrabljivanje- posao je n, ljudi di-vni, ekaju svoje pare, nadaju se neemui pritom su svi iz Beograda, pa ne morajuda iznajmljuju stanove, ergo- ma njima parenisu ni potrebne. Pritom, taj isti direktor ko-rporacije za doruak potroi na kroasane ikafu tu vau platu. I da, on je ima, samose pravi da nema. Pa da, to je to, bogati ijesu bogati 1. zato to su neto nasledili 2.mukotrpno rade i 3. (to je na sluaj)- nedaju nikom nita. Pitate se ta ja radim? Ja

ekam svoje pare, da bih otila odande i timparama eventualno, ako mi se ispalte u ce-losti odem u Be ili Prag na 5 dana, d egasu 2 u putu, i to bez piva i opinga. Pih!

Ana Vukovi

WE DONT NEED NO THOUGHT CON-TROL

ovek je svojim postankom predodreenda bude individualan, superioran, da samo-stalno misli, dela, odluuje. U sprovoenjusvojih osobina biva izloen pojavama i uti-cajima koje ga sputavaju i ograniavaju. Dali do toga dolazi zbog potrebe za nadmoi,

za egzistencijom ili delovanjem prostogzakona jaeg nismo sigurni. Ali ono egasmo svesni jeste da smo svakodnevnobombardovani injenicama i informacijamakoje tee da manipuliu ovekovim umom inavedu ga da pomisli i uradi ono to inaene bi.Po

Documents

Mladi Reporter - Oktobar 2011