IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, oktobar 2011.

/ GODINA XIV - BROJ 75 / www.monopollist.org

LETO JE MOŽDA

GOTOVO, ALI ZABAVA

TEK POČINJE!

Studentske organizacije na Ekof-u

Nova kriza

Šta je zaista dobro za CV?

Intervju sa Ivanom Stanković

U ovom broju čitaćete:

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Milanka VASILJEVIĆFAKULTET: Branka SENIĆEKONOMIJA: Bojan ČALIJADRUŠTVO: Tatjana RA IČEVIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJAFOTOGRA FIJA: Svetozar KA RA DŽIN Miloš BEKIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILA triD studio, Beogradwww.studiotrid.net

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola Škondrić, Bojan Čalija, Marija Timotić, Tatjana Raiče-vić, Branka Senić, Milanka Vasiljević, Ivana Mandić, Ana Kondić, Ivana Vuković, Marija Perišić, Đoko Bodiroga, Iva Kolundžija, Ivana Milošević, Dušan Sekulić, Dušan Vojnović, Stefan Đerasimović, Luka Kovačević, Ognjen Obućina, Miodrag Milić, Bojana Krivčević, Miloš Bekić, Katarina ilić, Katarina Savić, Jele-na Kotarac, Teodora Đorđević.

LEKTOR: Milena BOJOVIĆ

NASLOVNA STRANA: Ana NIKOLIĆ

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Milanka VASILJEVIĆ+381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 54milankavasiljevicbgd@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SaDRžaJ

CIP - KA TALOGIZACIJA U PUBLIKA CIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

FAKU

LTET

ekoN

oMIJa

DRUŠ

TVO

MOZA

IK

Dragi brucoši,

Dobro nam došli!:) Nadamo se da ćete uživati u čitanju ovog broja bar u pola koliko smo mi uživali radeći na njemu. Mnogi će vam reći da je Ekof težak. Pa, nije da nije. Ali, samo od vas zavisi koliko. Ako na vreme krenete i uhvatite ritam u januaru za vas neće biti zime.:) Videćete, biće ovo jedan zanimljiv put tokom kojeg ćete dosta toga saznati, čuti, naučiti, možda čak najviše o samima sebi. Vreme na fakultetu nekako brže ide, uverićete se i sami uskoro, zato ne dozvolite da vas Ekof proguta, budite Prvi i Pravi, budite pobednici, jer znam da to jeste. Vidimo se na cilju!:)

Milanka VaSILjEVIĆ

4. Za početak...5. Šta Je to USpeH?6. DOBRODOŠLICA8. poSao pReDaVača – kReatIVaN poSaO10. ZaJeDNo SMo LepŠI, ZaJeDNo SMo JačI12. StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeR14. DožIVLJaJI � ekoF-oVaCa Na DaNUBII 201115. UčI oD NaJBoLJIH. ZakoRačI U BUDUĆNoSt!16. S NOVINARSKIM ZVEZDAMA DO ZVEZDA 1�. BUDI U tokU

20. pRoHUJaLo Sa VIHoRoM22. MoĆ SINDIkata23. NoVI aRaNžMaN, StaRI pRoBLeMI24. NIJe SVeJeDNo

25. MoZGaNJe poD JoRGaNoM26. WHeRe eXCeLLeNCe IS eXpeCteD!2�. Šta Je ZaISta DoBRo Za CV?28. VaLJDa NIJe SVe U NoVCU?!29. aL DžaZIRA

30. kaĆe pRepoRUčUJU32. LepotoM kRoZ žIVoT34. toGetHeR eVeRYoNe aCHIeVe MoRe!36. HoBI3�. oVe JeSeNI U VaŠIM BIoSkopIMa...38. kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSaO

FAKULTET Plan zgrade Ekonomskog fakulteta

Za početak...

�

Poštovane kolege, dobrodošli na Prvi i pravi, Ekonomski fakultet. Prvi, zato što je stvoren kao prvi obrazovni centar tadašnje Kraljevi-

ne Jugoslavije, daleke 1937. godine, a pra-vi, jer je bio i ostao lider na polju ekonom-skog obrazovanja na našim prostorima. Kada smo pitali profesora Branislava Bori-čića šta je njegova prva asocijacija kada se pomene «student ekonomije», odgovorio je da je to «budući ekspert» ili «budući lider», zаvisno od modulа koji studirа nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа. Ekonomija je široka oblast, a na našem fakultetu postoji čak devet smerova! Isko-ristite prvu godinu studija da pronađete polje ekonomske nauke u kojem se najbolje osećate, i izaberite da li vam se više dopada da igrate ulogu eksperta ili lidera. Kako biste što bolje upoznali zdanje u ko-jem ćete provoditi mnogo vremena u na-rednih nekoliko godina, Monopollist je za vas pripremio virtuelni obilazak EKOF-a. Kako nismo imali mesta za shematski pri-kaz svih sedam spratova, odlučili smo se za prikaz „prizemlja 2“, ili tzv. „međusprata“, i za prikaz 1. sprata.

pRIZeMLJe Kada uđete na glavni ulaz EKOF-a (postoji i sporedni ulaz, sa suprotne strane zgrade, pored čitaonice (vidi br.12)), pre nego što krenete uz desne stepenice, obratite pažnju na oglasnu tablu i prikupite najnovije infor-macije. Od ulaza pogled nalevo i ugledaćete skriptarnicu u kojoj se prodaju knjige, kao i svi formulari koji vam mogu biti potrebni. Sa desne strane ulaza, na kraju hodnika, na-lazi se kantina opremljena kompjuterima, koji su vam na raspolaganju. Između kan-tine i ulaza, postavljeni su visoki stolovi iza kojih se nalazi kancelarija borca za student-ska prava, studenta prodekana Marjana Jovanovića. Ako produžite dalje hodnikom koji „zavija“ kod kantine, naići ćete na kan-celarije studentskih organizacija na EKOF-u. Prođite pored lifta, pa do kraja hodnika, i dolazite do čitaonice, čija je pozicija prika-zana na shemi za međusprat.

pRIZeMLJe 2 / MeĐUSpRat Proučimo shematski prikaz međusprata. 1 – amfiteatar 1 (ili jednostavno, A1), najveća sala EKOF-a; 2 i 3 – stepenice koje vode u A2 i A3; 4, 5, 6 – amfiteatri 4, 5, 6; 7- biblio-teka; 8 – tehnička služba (šalter za informa-cije); 9 – Studentski parlament; 10 – ogla-sna tabla za 1. godinu; 11 – kopirnica; 12 – čitaonica, nalazi se u nivou prizemlja, do nje se može stići stepenicama koje se nalaze pored A6, ili, ako ste već u prizemlju, pro-đete pored kantine, a zatim nastavite onako kako je to opisano u prethodnom pasusu.

PRVI SPRAT 13 – još jedna čitaonica (za razliku od čita-onice u prizemlju, u ovu čitaonicu možete ući bez indeksa); 14 – referat za osnovne studije (često ćete posećivati ovu kance-lariju i čuvenog Rašu Radovanovića); 15 – dekanat; 16 – profesorska sala (u njoj se održavaju mnoga otvorena predavanja); 17 – Centar za karijerno vođenje i saveto-vanje; 18- Centar za međunarodne studije; 19 – Centar za permanentno stučno usavr-šavanje.

DRUGI SPRAT Prostorije u kojima ćete često boraviti na drugom spratu su sale 21, 22, 23 itd. Osim toga, mnoge kolokvijume imaćete u raču-narskom centru (odnosno, ERC), koji se nalazi iznad profesorske sale (vidi br. 16). Takođe, jedna sala sa računarima u ERC-u je na raspolaganju svim studentima u peri-odu od 8-20h. Novina koja je prošle godine unapredila kvalitet našeg administrativno-studentskog života jeste aktiviranje Studentskog web servisa. Ispiti se sada mogu prijavljivati elektronskim putem, a na svom profilu mo-žete videti i spisak položenih ispita i svoje ocene. Ekonomski fakultet je jedna od ret-kih obrazovnih institucija u našoj zemlji koja poseduje ovakav studentski servis. I generalno, brzo ćete uvideti da je EKOF jedna od najorganizovanijih institucija u državi, i s obzirom na činjenicu da ima više hiljada studenata, možemo reći da zaista funkcioniše kao sat. Napred, u nove pobede!

Branči

Specijalno za naše nove kolege, Monopollist je pripremio vodič za snalaženje na EKOF-u. Upoznajte zgradu u čije zidove je nepovratno utkan duh više od 70 generacija studenata!

�

FAKULTET

ML: Upis na fakultet je jedna od najvažnijih prekretnica u životu. Šta te je motivisalo da pre četiri godine upišeš baš Ekonomski fakultet?Una Savić: Upravo zbog toga što je izbor fakulteta ‘jedna od najvažnijih prekretnica’, pokušavala sam što je moguće mudrije da iza-berem. Trudila sam se da pronađem nešto što spaja lepo i korisno, oblast koja mi se sviđa, ali da u isto vreme diploma koju dobijam vodi do posla koji pruža izazove ali i sigurnost. Kada se tome doda moja izražena sklonost ka matematici, ekonomija se nametnula kao izbor koji ostavlja prostora za kreativnost i praktičnu primenu različitih matematičko-lo-gičkih koncepata.ML: Čega ćeš se najradije sećati iz student-skog doba?US: Za mene je studentsko doba obeleženo

mojim osamostaljivanjem. Pošto sam iz No-vog Sada, kada sam upisala fakultet u Beogra-du, započeo je jedan prilično drugačiji život nego do tad. Doneo mi je puno slobode, ali i neke odgovornosti kojih ranije nisam bila sve-sna. Pored toga, Beograd nudi mnogo prilika za bavljenje zanimljivim stvarima. Na primer, mene su u jednom periodu okupirali među-narodni odnosi i diplomatija pa sam učestvo-vala u različitim međunarodnim projektima za mlade te sadržine. Sve u svemu, studenski život ću definitivno pamtiti po prijateljima koje sam stekla i po svim zajedničkim doživ-ljajima i provodima. ML: Da li bi izdvojila neke svoje osobine koje su ti omogućile da ostvariš ovakav izvanredan rezultat?US: Za svaki uspeh, naravno, bitni su posveće-nost, rad i trud, ali je podjednako važno i da ti to čime se baviš bude blisko. Važno je da osećaš da ne učiš samo zbog ispita i ocene, već da to znanje ima neku svrhu i primenu. Možda to nije uvek lako prepoznati, ali ako uspete, to je definitivno znak da ste napravili dobar izbor fakulteta. Mislim da je mom uspehu na studija-ma najviše doprinelo to sto sam tip ličnosti koji se maksimalno posveti onome što radi i trudi se da to uradi najbolje što može. Pruža mi za-dovoljstvo kad znam da sam dala sve od sebe, a rezultati su tada samo prirodna posledica.ML: Kolika su bila tvoja odricanja tokom studija? Da li si pored svih obaveza uspe-vala da nađeš vremena i za druženje sa pri-jateljima, zimovanja, letovanja i sl.?US: Vreme za prijatelje, ljude koje volim, izla-ske i sve ostale sitnice u kojima uživam sam morala da pronađem, jer ne verujem da iko može normalno da funkcioniše i bude pot-puna osoba ako nije ispunjen u svim sferama. Imala sam sreće da se družim sa ljudima koji su posvećeni onome što rade, ali istovremeno

ne mogu bez malih stvari koje čine život. Tako nam se više nego jednom desilo da iz izlaska idemo pravo na predavanja, ali zato, kada bi došlo vreme kolokvijuma i ispita, znali smo da procenimo pravi trenutak za ozbiljnost na delu.Za letovanja sam uvek imala dovoljno vreme-na pošto sam se trudila da ispite završim do jula. Za zimovanja sam morala da pronađem vreme kako znam i umem, jer ne mogu da za-mislim zimu bez snega, planine i skijanja koje obožavam.ML: Saznali smo da si po završetku studija postala saradnik u nastavi na predmetu EMMM. Zašto si se odlučila za taj korak, a ne za to da se oprobaš kao ekonomista u privredi ili nekoj državnoj instituciji?US: Moja želja je oduvek bila da po završetku osnovnih studija nastavim postdiplomske stu-dije i bavim se naučnim radom. Upravo zato izabrala sam posao na fakultetu, koji obuhvata kako rad u nastavi tako i rad u nauci na daljem usavršavanju. Rad u nastavi sa studentima predstavljao je poseban izazov kao nepoznato iskustvo. Posle ove prve godine mogu reći da je i pored puno odricanja to bilo jedno sasvim posebno zadovoljstvo. Naravno, ne isključu-jem mogućnost da se jednog dana oprobam i na nekom sasvim drugačijem poslu.

Katarina ILIĆ

Intervju sa studentom generacije 2006.

Šta Je to USpeH?Za nekoga je uspeh imati puno prijatelja, dok je drugima važnije da imaju puno novca. Za tenisera je uspeh postati No.1 na ATP listi, a za studenta EKOF-a najveći uspeh je svakako diploma. A kakav je tek uspeh postigla naša koleginica Una Savić završivši Ekonomski fakultet u roku i to sa prosečnom ocenom 9,97! Njeno postignuće zasluženo je krunisano nagradom za najboljeg studenta generacije 2006.

ML: Imaš li neki savet za brucoše i kolege koje još uvek studiraju, kako da uče, zašto je važno da ne odustaju?US: Sudeći po mom iskustvu, ali i iskustvu ljudi koje poznajem, mislim da je kontinuitet tokom studija najvažniji. Na primer, mnogo je lakše spremiti ispit ako ste redovno učili i položili kolokvijum. Mislim da je dovoljno jak motiv za završavanje fakulteta upravo to što započeti posao treba uvek dovesti do završetka jer odustajanje je crta slabog karaktera. takođe, u vremenu u kom živimo diploma fakulteta predstavlja tek jednu od potrebnih ulaznica za svet obrazovanih, uspešnih ljudi. Da biste stekli pravo na uspeh morate pokazati spremnost da nešto i uložite, pa se na završen fakultet može gledati upravo kao na zalog za buduće uspehe.

Šta vas čeka na prvoj godini prvog i pravog na putu saznavanja da „Nije svako znanje isto“...FAKULTET

6

MONOPOLLISTDa, ima i bitnijih stvari koje o EKOF – u treba da znaš, ali nije na odmet da prvih par rečeni-ca potrošim na reklamiranje nas samih. Mo-nopollist je „javni medijski servis“ studenata EKOF – a i, za razliku od nekih drugih stvar-no je besplatan. Osnovan je sredinom deve-desetih godina kao glasilo Studentske unije Ekonomskog fakulteta (SUEF) i od tada postoji, bavi se kreativnim radom u oblasti amaterskog novinarstva i informiše studente o raznoraznim pitanjima koja bi mogla da ih interesuju. Dominantna tema je fakultet i sve što se na njemu događa (a da smo mi čuli i vredno je objavljivanja), a zatim dolaze i sve ostale aktuelne teme: društvene, ekonomske, zabavne, enigmatičke i slično. Redakciju čine studenti EKOF – a, koje ćete najčešće viđati dok Vas smaraju na međuspratu fakulteta sa ciljem da Vam utrape novi, neopisivo zani-mljiv broj Monopollista.

NekoLIko koRISNIH SaVetaSve znam. Čuli ste o EKOF -u. U razne mito-ve, legende a možda i, što da ne, basne. Tek ćete ih čuti kako nedelje počnu da se gube u moru gradiva koje usvajate na sve moguće i nemoguće načine. Da li ćete se osloniti na njih, Vaša je stvar ali jedno je sigurno – naj-bolje je oslanjati se na svoje mogućnosti jer smo u njih najsigurniji. Ili bi tako trebalo da bude. Kako god, siguran sam da će se u moru saveta o tome kako studirati naći me-sta i za ovaj iz Monopollista. Počeću malim rečnikom pojmova. Semestar – isto što i polugodište, samo što na kraju ne može da se padne na popravni već postoji drugi rok za polaganje ispita. Roditeljska podrška seli se iz zbornice u dnevnu sobu, na Vašu sreću ili žalost zavisi od pojedinca.Predavanja – časovi na kojima Vam profe-sori približavaju gradivo koje je obuhvaćeno

literaturom. Možete ih ali i (u najvećem broju slučajeva) ne morate pohađati. Ipak, prisustvo na predavanjima je višestruko korisno. Na njima profesori odgovaraju na Vaša pitanja. Na njima možete čuti šta je neophodno da biste položili ispit. Profesori na predavanjima naglašavaju koji delovi su bitni a koje i ne mo-rate znati baš detaljno. Na posletku, profesori umeju da cene prisustvo na predavanjima jer ono ukazuje na zainteresovanost i garant je da ste pratili predmet čitavog semestra. Vežbe – časovi na kojima vežbate (gle čuda :) sve ono što naučite na predavanjima.Kolokvijum – kontrolni koji se uči iz bar 100 strana literature.Profesor – jesam ja dobronameran, ali opšta kultura je opšta kultura. :)Asistent – često ne drastično mnogo stariji od Vas, izvodi časove vežbi i na raspolaganju je za sva Vaša zdravorazumska pitanja koja se tiču gradiva. Čućete možda da je nekog asi-stent oštetio za bodove na vežbama. Verujte mi na reč, još nikada nisam imao situaciju da

sam učestvovao u diskusijama, radio zadatke i slično a da mi je uskraćen ijedan bod. A evo me na četvrtoj godini, pri čistoj svesti i (koli-ko – toliko) zdravoj pameti.Ispit – test ili usmeno ispitivanje na kojem pokazujete sve ili veliki deo onog što ste nau-čili tokom semestra. Takođe može biti i način da u praksi proverite izreku „Bitno je učestvo-vati.“ Predispitne obaveze – uglavnom izražene kroz broj bodova koji je neophodno ostva-riti ili test koji je neophodno položiti da bi se stekao uslov za izlazak na ispit. Uključuje i bodove koje dobijate za javljanje na časovi-ma vežbi a nekad i na predavanjima. Javljanje je odličan i, videćete, ne baš sizifovski težak način za sticanje bodova. Ovi bodovi često predstavaljaju tas na vagi koji donosi veću ocenu ili čak prolaz na ispitu. Koliko god bilo korisno javljati se, imajte u vidu da i drugi imaju istu želju, pa se trudite da baš ne ličite na Lisu Simpson.Kampanjsko učenje – hronična navika koja

DOBRODOŠLICALeto ti je prošlo u opuštanju od stresa koji je izazvao prijemni (ukoliko ga je izazvao) i sada već proveravaš sa starijim studentima EKOF – a koje poznaješ kako to ovde stvari funkcionišu. Želiš da znaš kako da položiš, kako da učiš, kako da se postaviš prilikom usmenog ispita, kako da uradiš pismeni ispit... Jednom rečju, želiš uspeh u svojoj prvoj (od, nadam se, četiri) godini na Prvom i Pravom. Dobra vest je što Monopollist želi da ti pomogne u tome.

�

FAKULTET

se često stiče u srednjoj školi. Na fakultetu je skoro potpuno neisplativo koliko god neke kolege, kao što ćete videti imaju običaj da se kunu u svoje mogućnosti po tom pitanju. Može proći jednom, dva puta, ali, jednostav-no, sami procenite koliko je realno naučiti ispit od 500 – 600 strana za deset dana. A uglavnom ćete učiti po tri ispita za jedan rok. Čast izuzecima koji to mogu!Skripta – skraćena verzija knjige ili beleški sa predavanja koja omogućava kampanjsko učenje (v. gore). Različita su iskustva sa ko-rišćenjem, ali je u najvećem broju slučajeva gradivo iz skripte dovoljno samo za prolaz. U suštini ekonomija je nauka u kojoj je sve povezano i svaki pojam se oslanja na neki drugi, svaki pasus je ključ za sledeći. Samim tim, stavljanje jedne svrsishodne celine u 50 – 60 strana znači gubitak kvaliteta, i nepotpu-no razumevanje suštine. No, svako bira svoje metode, a i Makijaveli je rekao da „cilj oprav-dava sredstva“...Što se ispita tiče, stvari stoje ovako:

PRVI SEMESTAR

oSNoVI ekoNoMIJeIme predmeta dovoljno govori. Upoznaće-te se sa osnovnim principima na kojima po-čiva ekonomija i iznenadićete se koliko su neke, na prvi pogled banalne, svakodnevne situacije snažno određene svojom ekonom-skom osnovom. Postoje četiri kolokvijuma tokom prvog semestra a moguće je ostvari-ti i određen broj bodova prisustvom i jav-ljanjem na vežbama. Potrebno je da ostvari-te određen broj bodova na kolokvijumima i vežbama kako biste stekli uslov za izlazak na ispit. Ovo, opet, ne znači da treba grupu i asistenta da zatrpate svojim pogledima na svet i kada to ima i kada nema smisla. Da-kle, učestvujte u razumnoj meri i isplatiće Vam se. Ispit se polaže pismeno. Predmet je obiman, ali izuzetno logičan i zanimljiv.

SoCIoLoGIJaPredmet sa kojim se veliki broj brucoša su-sretne još u srednjoj školi. Iako na prvi pogled

izgleda da i nije baš neposredno povezana sa ekonomijom, mnogi pojmovi i činjenice koji se uče na ovom predmetu kasnije su izuzet-no korisni. Jednostavno, kroz ovaj predmet naučićete kako društvo funckioniše, što će Vam kao budućem ekonomisti koji tom istom društvu želi nešto da proda (proizvod, znanje, uslugu, ideju) biti od velikog značaja. Oni koji se budu opredelili na smerove koji se tiču marketinga, menadžmenta, ili ekonom-ske analize i politike videće da ovo savršeno ima smisla. Ispit se polaže pismeno a uslov za izlazak na ispit je položen kolokvijum.

MATEMATIKAPredmet koji je studentima koji su završili gimnaziju dobro poznat. Sa druge strane, oni koji dolaze iz srednjih ekonomskih škola imaće problem sa usvajanjem nekih novih pojmova i matematičkih operacija. Kako god bilo, i jedni i drugi moraće že-stoko da zagreju stolicu ukoliko žele da u januaru iza sebe ostave ovaj ispit a sa sobom ponesu dragoceno znanje koje će u kasnijim godinama biti jako korisno. Iskren savet je da posećujete i predavanja i vežbe ali da pre svega vežbate mnogo i redovno. Potrebno je položiti dva kolokvijuma da bi se stekao uslov za izlazak na ispit a bodovi sa vežbi mogu biti jako dragoceni. Ispit se polaže pi-smeno. Ako to uopšte treba posebno objaš-njavati, ono što naučite iz matematike biće Vam od izuzetne koristi koji god smer da izaberete.

DRUGI SEMESTAR

MakRoekoNoMIJaNa ovom predmetu naučićete kako funkci-oniše ekonomija jedne privrede kao celine. Bavićete se temama inflacije, javne potrošnje, štednje, investicija. Naučićete osnovne stva-ri o makroekonomskim teorijama, njihovim sukobima i stvarima koje zajedno smatraju postulatima makroekonomije. Uslov za izla-zak na ispit je ostvarivanje zadovoljavajućeg broja bodova ostvarenih na kolokvijumima (ima ih četiri), i esejima koje dodeljuju pro-

fesori zainteresovanim studentima. Ispit se polaže pismeno.

oSNoVI StatIStIčke aNaLIZeIli, kraće, statistika. Predmet koji Vas uči osnovnim alatima analize ekonomskih po-dataka. Oni koji misle da se priča o statistici završava kod aritmetičke sredine i procenta ubačenih slobodnih bacanja nakon utakmi-ce NBA lige, vrlo brzo će se uveriti da nisu bili u pravu. Pored izrade zadataka na kojima se praktično vidi kako se statističke metode i merila koriste, trudite se da dobro razumete teoriju jer će Vaše znanje iz statističke teorije biti provereno na usmenom ispitu. Uslov za izlazak na ispit je ostvaren zadovoljavajući broj bodova na jednom kolokvijumu.

ekoNoMIka pReDUZeĆaŠta je preduzeće? Kako ono da bude efika-sno? Kako da bude efektivno? Ekonomika preduzeća, ili EKP kako se „u narodu“ zove, daje odgovore na ova i još mnoga druga pita-nja poslovne ekonomije. Ovaj predmet pruža znanja o osnovnim pojmovima koji će se ko-ristiti kasnije u gotovo svim predmetima vi-ših godina. Upravo zato ovaj predmet zahteva precizno učenje definicija pojmova i njihovo razumevanje. Za izlazak na ispit potrebno je ostvariti zadovoljavajući broj bodova iz dva kolokvijuma (prošle godine nisu bili obave-zni), eseja, prezentacija i studija slučaja.

FINaNSIJSko RačUNoVoDStVoZajedno sa EKP – om, čini osnovu za dalje ra-zumevanje svih predmeta koji se tiču poslov-ne ekonomije i razumevanje kretanja vredno-sti kroz preduzeće. Naravno, sa njim su usko povezani i svi računovodstveni predmeti u višim godinama studija. Prateći ovaj predmet naučićete na primer: šta je aktiva a šta pasi-va, kako se knjiže ekonomske promene kao i zašto je sve to bitno za opstanak preduzeća. Studentima koji dolaze iz gimnazije će raču-novodstvo biti isto ono što je u prvom se-mestru maturantima ekonomskih škola bila matematika. Novi pojmovi, novi postupci, mnogo nove logike koju treba usvojiti. Praće-nje predavanja i vežbi je jako bitno, kao i do-sta samostalnog rada. Uslov za izlazak na ispit su položena dva kolokvijuma pri čemu je prvi teorijski a drugi se sastoji iz izrade zadataka. Ispit se polaže pismeno. Uhhh... Sigurno je izostala po koja informa-cija, ali ja imam još samo toliko snage da po-ručim: Dobrodošli brucoši, Monopollist Vam želi mnogo sreće u studiranju i životu!

Dušan Vojnović

�

FAKULTET

ML: Kako ste se, pri upisu, odlučili za Eko-nomski fakultet? Da li je bilo još potencijal-nih fakulteta o kojima ste razmišljali?Bojan Ristić: Počeo sam da razmišljam o eko-nomiji u drugoj , trećoj godini srednje škole. Imao sam zadovoljavajuće ocene u smislu petica i četvorki, ali su postojali predmeti koje sam više voleo u odnosu na neke druge. Dopadala mi se istorija, pa sam pomislio da bi optimum bio spoj nečeg kvantitativnog sa jedne strane i neka ko-munikacija, objašnjenje, istorija i razvoj sa druge strane. Tako sam se odlučio za Ekonomski fakul-tet.ML: A smer – kako ste se odlučili da upišete Ekonomsku analizu i politiku?Bojan Ristić: Taj smer se nekada zvao Opšta ekonomija. Može se reći da onda nije bio toliko popularan jer je bankarstvo bilo u usponu u Sr-biji, a u ekonomiji, generalno, kako se koji sektor u privredi oformi i kako dođe do porasta potra-žnje za radnom snagom u tom sektoru – tako kreću da se formiraju interesovanja studenata za tu oblast nauke. Pošto sam bio poznat kako večito pričam nešto, jedan drug mi je rekao: „Ti ćeš biti političar“ , misleći na deo „politike“ u na-zivu „Ekonomska analiza i politika“. Počeo sam da razmišljam o tom smeru, jer nisam sebe za-mišljao u bilo kojoj korporaciji. Želeo sam da se bavim ekonomijom kao ekonomijom. Nije bilo mnogo ljudi na tom smeru tada i bio sam zado-voljan zbog toga – komunikacija sa profesorima je bila neposrednija, mogao si da pitaš šta si že-leo, da saznaš ono što te je zanimalo...ML: Koliko je kvalitetno obrazovanje danas? Bojan Ristić: Generalno, po svim nekim merili-ma obrazovanje u Srbiji je na visokom nivou ali naravno da postoje velike razlike između privat-nih i državnih, i između samih državnih fakulte-ta. Što se Ekonomskog fakulteta tiče, mislim da je na veoma visokom nivou. Studentima su na raspologanju razne stipendije, dom, svakom se

Intervju sa asistentom ekonomskog fakulteta u Beogradu, Bojanom Ristićem

poSao pReDaVača – KREATIVAN POSAOMonopollist je razgovarao sa asistentom Bojanom Ristićem o tome kako se on odlučio šta će da studira i kakvo je njegovo školovanje bilo, šta voli u ovom poslu, a usput smo saznali i koji mu je ispit zadavao glavobolju, kao i to da li je imao tremu pred ispite... Naš sagovornik za ovaj broj je odgovorio na još neka zanimljiva pitanja...

9

FAKULTET

nudi mogućnost da dođe do budžeta. Ulaže se u fakultet. Mislim da studentski život može biti jako kvalitetan, bar što se našeg fakulteta tiče. Prednjači u inovacijama, komunikaciji sa studentima, a profesori počinju da vode ra-čuna šta studenti misle i kako usvajaju to što im oni predaju. Izlazi im se u susret, odnos sa studentima je korektan, u smislu kvaliteta predavanja i komunikacije.ML: Po Vašem mišljenju, koje je zanimanje budućnosti?Bojan Ristić: Nano tehnologije, tako barem kažu prema izvesnoj strategiji za razvoj naše zemlje. :)ML: Koliko je važno posećivati seminare, konferencije…?Bojan Ristić: Važno je ne samo da poseću-jete već i da uzmete učešće u tome. Dobro je da izlažete, a da biste to radili neophodno je pre toga nešto da pročitate, proučite, napra-vite prezentaciju na srpskom i engleskom je-ziku… Tako ćete spoznati svoje mogućnosti i podići sve na viši nivo. Na primer, ako imate strah od javnog nastupa, na taj način se suoča-vate sa njim i što više puta ponavljate, onda to više neće biti strah već možda čak i uživanje.ML: Šta najviše volite u ovom poslu? Kakav je Vaš odnos prema radu i studentima?Bojan Ristić: U ovom poslu postoji više se-gmenata koji okupiraju vreme, zato ga i volim jer je kreativan. Jedan deo je vidljiv – to je odnos

s a studentima kroz časove i ispi-te. Drugi deo odnosi se na moje studije, pošto imam paralelno studije, kao što ih i vi imate. A treći deo jeste bavljenje naukom – objav-ljivanje radova, odlazak na konferencije..., što podrazumeva i neka putovanja. Dakle, posao je kombinovan iz delova i svaki je na nekom posebnom koloseku. Nemate nikada oprav-danje ako u prvom delu nešto nije kako bi trebalo da bude a u drugom sve funkcioniše dobro. Sve bi trebalo da štima, ništa da trpi. ML: Da li bi prema studentima trebalo zau-zeti autoritativan stav?Bojan Ristić: Iako više volim neformalan odnos nego formalan, mora se održati neka granica. Koliko god da si dobar, neko to može da zloupotrebi. A opet, to možda nekad i nije tako strašno ako se zloupotrebi na manjim grupama, ali u velikim – tu već postoji zakon mase pa moraju konci da se drže u rukama. Trebalo bi da se održi pristojna tišina da bi čas imao nekog smisla tako da malo autorite-ta nije na odmet, ali naravno ne u smislu da postanete previše strogi ili neprijatni prema ljudima.ML: Najbolji trenutak tokom školovanja bio je…Bojan Ristić: Bilo ih je više, ne bih mogao neki posebno da izdvojim. Najinteresantnije je kada položite sve ispite koje ste planirali pre letnjeg raspusta. Onda ste prilično srećni jer idete kući i do septembra se ne vraćate u Beograd.ML: Da li je postojao predmet koji Vam je zadavao glavobolju?Bojan Ristić: Možda Strategijski menad-žment, u smislu što je materija najobimnija pa ga je trebalo spakovati u neki vremenski period u kome je bilo još ispita.ML: Jeste li imali tremu pred prvi ispit ili pred neki “poseban”?Bojan Ristić: Jesam. Sve što je novo u živo-tu i sve sa čim se prvi put suočavate, izaziva tremu.

ML: Koji Vam je omiljeni fi lm? Imate li omiljenu knjigu, pisca?Bojan Ristić: Volim “Šindlerovu listu” gde glumi Liam Neeson, zatim “Legendu o jese-ni” (iako nije nešto posebno dobro ocenjen), ali fi lm koji bih posebno izdvojio i koji je možda najbolji svih vremena jeste “Bekstvo iz Šošenka”. A knjige - “Bezdno” od Svetlane Velmar Janković i “Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamsa.ML: Šta najviše cenite kod drugih ljudi?Bojan Ristić: Iskrenost i sposobnost ljudi da naprave dobar kompromis. Ovo prvo može biti problematično ako nije kombinovano sa drugim – ako si iskren i drveno principijelan nekada svojim činjenjem možeš lako da ugro-ziš druge ljude.ML: Da li možda postoji neki kratak slogan, nešto što Vam je životni moto ili slično?Bojan Ristić: Glavu gore i ne posustaj :)

Bojana KRIVČEVIĆ

ML: Neka anegdota

u radu sa studentima...Bojan Ristić: Ne sećam se kako je tačno bilo, ali uglavnom – pisao sam nešto na tabli i trebalo je da saberem ½ i ½ , ali sam slučajno pogrešio i pomislio da je puta pa sam napisao ¼. Naravno, ispravio sam to odmah ali sam posle na stolu video papirić na kom je pisalo: „ako imate jednu jabuku, ja Vam dam još jednu jabuku, to je onda cela jabuka.“ :)

ML: Kakav biste savet dali studentima u vezi studiranja i pronalaženja posla?Bojan Ristić: trudite se da osnovne studije završite što pre, za četiri ili pet godina, a ne bi bilo loše i da upišete master studije. to je poslodavcu važan signal ne samo koliko ste naučili već koliko vam vremena treba da spakujete određeni nivo znanja – da mu rešavate probleme i da mu budete jedan kvalitetan šraf koji neće da klima. I ocene su važne svakako, ali je možda najbitniji taj vremenski horizont u kom ste završili fakultet. Najbolje bi bilo da počnete da tražite posao kada budete blizu završetka studija, kada ste na tri ili četiri ispita do kraja, a ne da čekate da diplomirate jer tada se najčešće vraćate kući roditeljima. ako ste iz Beograda onda je lakše.

9

FAKULTET

s a studentima kroz časove i ispi-te. Drugi deo odnosi se na moje studije, pošto

ML: ML: Neka anegdota Neka anegdota

studentima kroz časove i ispi-

FAKULTET

10

Studentske organizacije na ekof-u

StUDeNtSka UNIJa ekoNoMSkoG FakULteta (SUeF)SUEF je osnovan 1997. godine u vreme stu-dentskih protesta. Od tada do danas kroz organizaciju je prošlo preko 1000 ljudi. Trenutno, SUEF ima oko 2000 članova, od kojih oko 60 učestvuje u radu organizacije i aktivno učestvuje u radu Studentske unije Srbije i Studentske unije Beograda. Osnovne aktivnosti su: zastupanje interesa studenata Ekonomskog fakulteta, redovno izdavanje fakultetskog časopisa MONOPOLLIST, promovisanje društvenih vrednosti i kulture Unije i odgovornosti prema široj društvenoj zajednici, organizovanje sportsko – eduka-tivne manifestacije ’’Menadžerijada’’, uklju-čivanje studenata u šire ekonomske zajedni-ce regiona i Evrope.... Projekti ’’Exit’’, ’’Beer fest’’, ’’Međunarodni dan mladih’’, ’’Nastava budućnosti’’, samo su neki od mnogih koji su nastali u kancelarijama SUEF-a. Projekti koji su trenutno aktuelni su: ’’Monopollist’’, ’’Menadžerijada’’, ’’Kalimero’’, ’’Tempus (SI-GMUS)’’, ’’Kursevi jezika’’, ’’Dobrovoljno davanje krvi’’, ’’Budi on – line’’...Ako si revolucionar, tolerantan, realan. Ako imaš kreativne ideje i želiš da radiš u timu, ili samo želiš da upoznaš nove ljude, da se družiš i stekneš prijatelje, svrati u kancelari-ju SUEF-a koja se nalazi preko puta kantine. Oni su tu svaki dan između 11 i 15 h.

StUDeNtSkI paRLaMeNt (SpekoF)Studentski parlament je organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite intere-se na Ekonomskom fakultetu. Studentski parlament prvi put je konstituisan 2006. godine. Svoje poslove, parlament obavlja samostalno i kroz rad svojih resora: Resor

za nastavu i ispite, Resor za studentski stan-dard, Resor za odnose s javnošću, Resor za stručno usavršavanje i praksu, Resor za me-đufakultetsku i međunarodnu saradnju. Na čelu resora Studentskog parlamenta nalaze se rukovodioci resora, koje imenuje i razre-šava Studentski parlament. Studentski par-lament: donosi i menja statuse parlamenta, obrazuje ili formira radna tela koja se bave poslovima iz nadležnosti parlamenta, donosi program i aktivnosti parlamenta, razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem mobilnosti studenata, zaštitom njihovih prava i unapre-đenjem studentskog standarda, organizuje i sprovodi programe vannastavnih aktivnosti studenata, učestvuje u postupku.

SAVEZ STUDENATA EKONOMSKOG FakULteta (SSeF)SSEF je najsta-rija student-ska orga-nizac i ja na Eko-nom-

skom fakultetu, osnovana pedesetih godina prošlog veka sa misijom zaštite prava stude-nata ali i uslova studiranja. U skladu sa mi-sijom SSEF se zalaže za što bolju primenu Bolonjske deklaracije, jer su studenti najbolji svedoci velikih problema sa kojima se su-sreću usled loše i neadekvatne primene ove ideje. Oblast delovanja SSEF-a je i rešava-nje konkretnih problema studenata vezanih za malu prolaznost na ispitima, priznavanje pismenih delova ispita u vezanim rokovima, nadzor regularnosti prijemnih ispita, zaštitu studentskih interesa u komisijama i or-ganima fakulteta. Ovo su samo neke od akcija koje je SSEF sproveo: povratak studentskih predstav-nika u organe fakulteta, po-kretanje inicijativa za analizu i

ZaJeDNo SMo LepŠI, ZaJeDNo SMo JačIDa kvalitetno provodite vaše slobodno vreme, da steknete praktično znanje, upoznate prijatelje za ceo život i da naučite kako da radite u timu. Pronađite ono što vam najviše odgovara i postanite član neke od organizacija na našem fakultetu. Usavršite se lično i profesionalno i dokažite da niste slučajno student Prvog i Pravog.

FAKULTET

11

r e f o r -mu ispit-

nog procesa, učešće studenata u unapređenju

nastavnog procesa i posebno u borbi protiv korupcije na fakultetu,

organizovanje studentskih ekskurzija, or-ganizovanje studentskih žurki na fakultetu, organizovanje Apsolventske večeri, organi-zovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi... Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji žele da uzmu aktivno učešće u organizaciji pro-grama uz poštovanje Statuta i organa Saveza studenata Ekonomskog fakulteta.

MARKETING RADIONICAMarketing radionica osnovana je 1996. go-dine kao studentska organizacija koja se bavi istraživačkim projektima, marketingom i primenom stečenih znanja iz oblasti ekono-mije i marketinga u praksi. Cilj postojanja Marketing radionice jeste pružanje mo-gućnosti studentima ekonomije da prošire i usavrše svoja znanja teorijski i praktično. Projekti kojima se Marketing radionica bavi su iz raznih sfera ekonomije: istraživanje tržišta i javnog mnenja, mustery shopping, pozicioniranje preduzeća, izrada marketing planova i sprovođenje PR kampanja, or-ganizovanje raznih manifestacija i promo-cija, kao i saradnja sa drugim studentskim organizacijama. Prijem novih članova vrši se kroz dva kruga testiranja, pri čemu prvi obuhvata pismeno rešavanje određenog problema iz prakse (case study) uglavnom iz oblasti marketinga, dok kandidate u dru-gom krugu očekuje provera njihovih komu-nikacijskih sposobnosti i samog nastupa kroz lični intervju. ’’Timski rad, fleksibilnost, kreativnost... ključ su uspeha kako danas tako i u vreme-nu koje sledi... zato je Marketing Workshop, nesumnjivo, organizacija budućnosti.’’

DEBATNI KLUB EKONOMSKOG FAKULTETADebata je strukturno argumentovana ra-sprava na zadatu temu. To podrazumeva da su broj govornika, vreme i redosled izlaga-nja unapred određeni. Za razliku od raspra-va koje svakodnevno obavljamo, debata

se razlikuje po tome što sagovor-

nici jedni drugima ne upadaju u reč, ne drže

duge monologe, ne menjaju temu o kojoj govore i slično. S toga

nam debata omogućava da na organizovan i civilizovan način raspravljamo o određe-nim idejama. Zahvaljujući studentskom parlamentu Ekonomskog fakulteta (SPE-KOF-u), projekat Debatni klub je zaživeo. Svi svetski fakulteti i univerziteti poseduju svoje debatne klubove i to upravo čini eli-tu jednog fakulteta. Rad na unapređenju javnog nastupa trebalo bi da je jedna od osnovnih aspiracija studenata našeg fakul-teta, pa rukovođen tom idejom Debatni klub organizuje razne debatne radionice za sve zainteresovane studente. Cilj je da se za-počne sa podučavanjem studenata veština-ma debatovanja i argumentovanog zastupa-nja svojih stavova. Članovi Debatnog kluba Ekonomskog fakulteta imaju prilike da od ove godine učestvuju na debatnim turni-rima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Mogućnost putovanja i upoznavanja deba-tera iz drugih krajeva od neprocenjivog su značaja. Kancelarija Debatnog kluba nalazi se na međuspratu fakulteta, pored šaltera.

AIESECPrisustvom na preko 1.700 univerziteta u preko 110 zemalja sa preko 45.000 članova, AIESEC, najveća studentska organizacija na svetu, je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi ima-li pozitivan uticaj na društvo. To radi tako što omogućava svojim članovima da rade u timovima, na projektima posvećenim tema-ma koje njih interesuju. Neke od tema na kojima se radi su preduzetništvo, finansije, marketing, korporativna društvena odgo-vornost...Tokom tog procesa, članovi imaju priliku da steknu veliki broj veština kao što su veština prezentacije, javni nastup, proda-ja, planiranje i slično, ali i da nauče dosta o sebi. Da bi cilj osnivanja ove organizacije bio ostvaren, članovi AIESEC-a su orga-nizovali više od 470 konferencija, pružili preko 8.500 mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu i više od 9.000 liderskih mo-gućnosti svojim članovima svake godine. AIESEC ima inovativan pristup razvijanju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnih mreža i istražujući njihovo usmere-nje i ambicije za budućnost. Stručne prak-se AIESEC organizuje u kompanijama sa kojima sarađuje u jednoj od 110 zemalja u kojima AIESEC postoji. ’’Ovo je različitost

AIESEC-a – ono što daje ljudima sa ovim iskustvom prednost nad drugim mladim ljudima i što ih pokreće da preuzimaju važ-ne uloge na svojim radnim mestima i unutar svojih zajednica. Razmena je najintenzivni-je ’’iskustvo učenja’’ koje nudimo i ona po-vezuje našu globalnu mrežu.’’

MONOPOLLISTČasopis MonopolList je nastao u maju 1997. godine kao projekat Studentske unije Ekonomskog fakulteta. U proteklih 14 godi-na postao je najveći i najčitaniji studentski časopis u zemlji, koji je od pilot projekta na dve strane vremenom dogurao do 38 stra-na. Oštar i argumentovano kritički odnos prema upravi fakulteta i stanju na Univer-zitetu učinio ga je poznatim, ali je i doneo brojne probleme kao što su zaplena tiraža, oduzimanje prostorija, šamari od strane profesora do zabrane časopisa od strane Ministarstva. Upravo zbog svoje zanimlji-ve istorije i oštrog, često ironičnog pisanja, tekstovi iz MonopolLista su rado citirani u velikim medijima kao što su ’’Glas javnosti’’, ’’Vreme’’, ’’Danas’’, splitski ’’Feral Tribune’’ pa čak i ’’New York Times’’. Časopis ima da-nas šest izdanja godišnje i tiraž od 1.500 pri-meraka. Sastoji se iz četiri rubrike: Fakultet, Ekonomija, Društvo i Mozaik. Od oktobra 2006. godine časopis je deo evropske mreže studentskih časopisa – ’’SPINE’’, koja oku-plja 60 studentskih časopisa iz 16 zemalja. Od aprila 2005. MonopolList se distribuira i na FON-u, FPN-u, po zgradama Student-skog grada i studentskim domovima.

SPORTSKO DRUŠTVOSportsko društvo ’’Ekonomist’’ osnova-no je 2002. godine. Sastoji se iz nekoliko kolektivnih ekipa u ženskoj i muškoj kon-kurenciji: odbojkaške, košarkaške, ruko-metne i muške ekipe u malom fudbalu, popularnijem futsalu. Veliki doprinos daju i pojedinačni sprtovi, pre svih šah, stoni tenis, plivanje...U pripremi je i osnivanje ekipe u američkom fudbalu. Ukupan broj članova ovog sportskog društva procenjuje se na oko 120. Od najznačajnijih takmiče-nja na kojima naši studenti učestvuju su pre svega ekonomijade na kojima su studenti našeg fakulteta višestruki pobednici. Tu je i Univerzitetska liga Beograda gde je osvojen veliki broj medalja. Najveći uspeh postignut je na Svetskim studentskim prvenstvima u Belgiji i Holandiji gde je muška ekipa u futsalu osvojila jedno treće i jedno drugo mesto.

Katarina SaVIĆ

Intervju sa prof dr Branislavom BoričićemFAKULTET

12

Za ovaj broj, Monopollist je popričao sa prof. Dr. Branislavom Boričićem, profesorom matematike i prodeka-nom za nastavu Ekonomskog fakul-

teta u Beogradu. S obzirom da je u značaj-nom kontaktu sa studentima EKOF – a, te da je upućen u sva značajna pitanja koja se tiču održavanja nastave i studiranja na na-šem fakultetu, razgovor sa njim počeli smo na sledeći način:

ML: Kаo prodekаn zа nаstаvu EKOF–а, dаkle s obzirom nа to dа imаte znаčаjаn kontаkt i sа studentimа i sа nаstаvnim kаdrom nа fаkultetu, štа smаtrаte ključnim pokаzаteljem dа „nije svаko znаnje isto“?Prof. Boričić: Mogu dа govorim o egzаktnim pokаzаteljimа. To su, nа primer, rezultаti testirаnjа diplomаcа nа konkursimа nekih velikih orgаnizаcijа ili testirаnjа zа upis nа mаster studije. Verovаtno su do-voljno rečiti jаvni podаci Nаrodne bаnke Srbije o testirаnjimа zа letnju prаksu ili prijem priprаvnikа, gde dominirаju stu-denti i diplomci nаšeg fаkultetа sа dobrim rezultаtimа. Drugi rečit podаtаk koji govori o držаvnim i privаtnim fаkultetimа je sle-deći. Prijemnom ispitu zа upis nа mаster studije kod nаs je 2009. godine pristupilo testirаnju 77 kаndidаtа sа držаvnih i 15 sа privаtnih fаkultetа, а prаvo nа upis je steklo 68 kаndidаtа i to svi sа diplomаmа držаvnih fаkultetа. Mаdа se može postаviti pitаnje reprezentаtivnosti ovih podаtаkа, mislim dа dostа govore o rаzlici u kvаlitetu.

ML: I drugo pitаnje je mаnje–više motivаcionog kаrаkterа što zа nаs koji smo već neko vreme nа ovom fаkultetu, što zа one koji su tek kročili nа njegа. Znаmo dа je EKOF prvi, а zаšto je, gledаno iz Vаšeg, uglа on i „prаvi“?Prof. Boričić: To je mаlo i igrа reči. Moglo bi dа se kаže i «Prvi i prvi», gde prvа reč ukаzuje nа nаjdužu trаdiciju koju imаmo u obrаzovаnju kаdrovа ekonomskog profilа u regionu, već 74 godine, а drugа reč (kаo sinonim zа «prаvi») kаže dа smo zаistа li-

deri u tom poslu.ML: Kаrijeru predаvаčа zаpočeli ste u Mаtemаtičkoj gimnаziji u Beogrаdu. Štа Vаs je motivisаlo dа je nаstаvite nа EKOF–u?Prof. Boričić: Univerzitetskа kаrijerа pružа mnogo više mogućnosti zа nаpredovаnje i usаvršаvаnje u nаuci, što sаm i želeo. Jed-nogodišnji rаd u Mаtemаtičkoj gimnаziji, velikom rаsаdniku tаlenаtа, tаkođe mi je drаgoceno i veomа pozitivno iskustvo.

ML: A dа svoj nаučni opus usmerite kа pitаnjimа mаtemаtičke ekonomije?Prof. Boričić: Dugi niz godinа sаm se bаvio isključivo čistom teorijskom mаtemаtikom, а ondа sаm shvаtio dа trebа dа se temаtski približim svojim stаrijim studentimа i sаrаdnicimа. Ispostаvilo se dа je mаtemаtičkа ekonomijа jednа ozbiljnа, teškа i stogа veomа zаnimljivа mаtemаtičkа disciplinа kojа me аpsolutno ispunjаvа.

ML: Sаrаdnik ste renomirаnih međunаrodnih nаučnih čаsopisа. Smаtrаte li dа se u Srbiji edukаtivni i informаtivni kаpаcitet publikаcijа ovog tipа dovoljno koristi?

Prof. Boričić: Kаdа bi se to moglo tаčno izmeriti sigurаn sаm dа bismo bili iznenаđeni sаznаnjem koliko nаs je poslednjа decenijа prošlog vekа unаzаdilа. Univerzitet u Beogrаdu, kаo i celа mrežа visokoškolskih ustаnovа Jugoslаvije bilа je mnogo kvаlitetnijа od dаnаšnjih univerzitetа. Trebаće još puno vremenа dа se povrаte vrednosti, kvаlitet i rаdnа аtmosferа koji su vlаdаli pre tih rаtnih godinа. Korišćenje publikаcijа o kojem govorite bilo bi mnogo veće dа su u zemlji ostаli svi oni koji su je nаpustili 90-tih, аli, nа žаlost, i oni koji je nаpuštаju ovih dаnа.

ML: Koliko ekonomiji znаči mаtemаtikа, а koliko mаtemаtici ekonomijа?Prof. Boričić: Do pre polа vekа je izgledаlo dа mаtemаtikа u ekonomiji ne može nаći odgovаrаjući predmet istrаživаnjа, među-tim, dаnаs je jаsno dа te dve nаuke jednа bez druge ne mogu. Nаime, velikа inspirаcijа mаtemаtike u 18. i 19. veku bilа je fizikа, а od sredine 20. vekа to su društvene nаuke, među kojimа je vodećа ekonomijа. Dаkle, ekonomijа je dаnаs uprаvo onа nаukа kojа postаvljа mаtemаtici nove probleme i izаzove.

StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeRMatematiku i ekonomiju je upario Pol Samjuelson, a studente i profesore školski sistem. U ovom broju, Monopollist je imao sagovornika koji se dotakao oba ova odnosa i još nekih značajnih pitanja.

13

FAKULTET

StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeRML: Zаšto je znаčаjno sаvlаdаti mаtemаtiku nа početku studijа eko-nomije, pitаnje je koje mnogi studenti prve godine postаvljаju sebi, otudа gа i mi postаvljаmo Vаmа?Prof. Boričić: Mаtemаtičkа аpаrаturа kojа se koristi u ekonomiji, а posebno u menаdžmentu i mаrketingu, veomа je zаhtevnа. Mi u prvoj godini obnovi-mo grаdivo iz srednje škole, zаtim gа nаdogrаdimo i pripremimo studentа zа lek-cije iz stаtistike, mаkroekonomije, mikroe-konomije i menаdžmentа, koje neposred-no slede, аli i zа mаteriju sа stаrijih godinа. Činjenicа dа nemа ni jednog jedinog dobitnikа Nobelove nаgrаde zа ekonomiju čiji rаdovi ne obiluju mаtemаtičkom me-todologijom, te dа među tim dobitinicimа dominirаju sаmi mаtemаtičаri, tаkođe mnogo govori o tome.

ML: Kojа je Vаšа prvа аsocijаcijа kаdа se pomene „student ekonomije“?Prof. Boričić: «Budući ekspert» ili «bu-dući lider», zаvisno od modulа koji studirа nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа.

ML: Postoji li sentecijа, citаt, misаo koju koristite kаo svаkodnevni izvor inspirаcije? Prof. Boričić: Imа ih mnogo, аli često postupаm u sklаdu sа sledeće dve nаizgled međusobno protivrečne lаtinske izre-ke: «Memento mori.» (Seti se smrti.) i «Memento vivere.» (Seti se životа.) Tаko, u rаznim situаcijаmа, korigujem svoje rаspoloženje. Imа i onа koju često studentimа preporučujem, stаrogrčkа: «I ovo će proći.»

ML: Štа nаjviše volite u poslu profesorа? Štа je, sа druge strаne, deo koji i ne voli-te preterаno?Prof. Boričić: Trenutаk kаdа osetim dа sаm neko svoje znаnje podelio sа studen-tom i dаnаs me, podjednаko kаo i nа po-četku profesorske kаrijere, oduševljаvа. Istovremeno, sаznаnje dа nekаdа u tome nisаm uspeo, а to sаznаm obično nа ispi-tu, teško mi pаdа. Zаto više volim nаstаvu nego ispite.

ML: Poznаto je dа ulаžete znаčаjne nаpore kаko biste onemogućili polаgаnje ispitа nа „neаkаdemski nаčin“ (putem bubicа, puškicа i sl.). Zаšto je zа studente to če-sto primаmljivo, а zаšto to ne bi trebаlo dа rаde?Prof. Boričić: To je, prosto, postаo deo folklorа ovog podnebljа. One rаtne godine su nаm ruinirаle nаpore dа unаpredimo si-stem vrednosti. Tаko je čovek spremаn dа se izloži teškom poniženju, pred sobom i pred drugimа, dа bi ostvаrio neki mаli cilj. To je kаo i lаžno predstаvljаnje. Položi neko ispit «nа bubicu», а ondа se šepuri okolo sа ocenom u indeksu kаo dа gа je stvаrno po-ložio. Kаdа bismo sаdа objаvili dа dаjemo diplomu sа svegа dvа položenа ispitа, ve-rujem dа bi u red zа tu lаžnu diplomu stаlo više od polа studenаtа. Sа druge strаne česti su predlozi studenаtа i аsistenаtа dа se još nešto preduzme nа ovom polju rаdi zаštite ugledа nаše diplome. Klub аsistenаtа je predložio niz novih i efikаsnih merа koje rаzrаđuje specijаlno zа to formirаnа komisijа i verujem dа će u sledećoj školskoj godini te mere dаti i prve rezultаte u borbi sа neregulаrnostimа ove vrste.

ML: Štа Vаm je bio nаjlepši doživljаj u životu?Prof. Boričić: Ako izuzmemo neke sаsvim lične, to je svаkаko trenutаk kаdа sаm prvi put rаzumeo аrgumentаciju i znаčenje Ge-delove teoreme nepotpunosti. Dа bi bilo jаsnije sаmo ću reći dа se tu rаdi o nаjvećem mаtemаtičkom otkriću 20. vekа. Mаlo-mаlo pа dođem do nekog novog znаčenjа ovog sjаjnog rezultаtа.

ML: Jedаn ste od retkih profesorа svoje generаcije koji imа аktivne profile nа Facebook-u i Twitter-u. Kаko je došlo do togа?Prof. Boričić: Sve je zаpočelo lаžnim profilimа, pа sаm u borbi sа tim shvаtio dа ću nаjbolje pаrirаti аko imаm prаve profile pod sopstvenom kontrolom. Sаdа preko tih mrežа održаvаm deo kvаlitetne komunikаcije sа prijаteljimа i studentimа.

ML: Dа li ste imаli uzorа kаdа ste počinjаli školovаnje i kаrijeru? Ko je to bio? Koli-ko u životu može pomoći ugledаnje nа nekogа?Prof. Boričić: Kаko dа ne! Mnogo njih, koji su to i do dаnаs. Aristotel, Arhimed, El Greko, Bаh, Dа Vinči, Lobаčevski, Ajnštаjn, Kаzаndzаkis, Gedel,... Svаko od njih u određenom periodu i u određenoj oblаsti. Veomа je dobro imаti «zvezdu vodilju». Međutim, mislim dа nije dobro imаti uzo-re u sаvremenicimа i u sopstvenoj blizini, što zbog izvesne mogućnosti rаzočаrаnjа, što zbog izаzivаnjа nezаdovoljstvа ukoliko ih ne dostignemo, jer oni su nаm tu «nа dohvаt ruke».

ML: U čemu bi studenti tekućih i dolаzećih generаcijа trebаlo dа vide motiv zа stаlni nаpredаk, usаvršаvаnje i učenje, čаk i u ovim nesigurnim vremenimа?Prof. Boričić: Uvek su «nesigurnа vremenа» i uprаvo to je dobаr rаzlog dа sticаnjem boljih kompetencijа sebi obez-bedimo više sigurnosti. Dobro je dа što pre shvаtimo dа u životu nije dobro trаžiti zаvetrinu, dа se učenje nikаdа ne zаvršаvа, kаo i dа je sаdаšnje učenje temelj zа ono buduće, neizvesno kаkvo, koje nаs čekа u ži-votu. Nа krаju, ono nаjvаžnije: аutonomijа univerzitetа podrаzumevа školovаnje če-stitih, nezаvisnih i slobodoumnih ličnosti, а to se postiže isključivo sticаnjem viso-kih kompetencijа. Autonomiju sа tаkvim rezultаtom teško je ostvаriti nа držаvnom univerzitetu jedne siromаšne zemlje kаkvа je nаšа, а još teže nа školi kojа je u privаtnom vlаsništvu. Ipаk, znаjte dа su se nаstаvnici nаšeg fаkultetа posvetili postizаnju tog ciljа.

Intervju: Dušan VojnoVIĆ

1�

FAKULTET eRSte Group Summer University Danubia 2011

ERSTE Group Summer University Da-nubia je putujuća letnja škola name-njena studentima ekonomskih fakul-teta, koji dolaze iz zemalja centralne i

istočne Evrope, u kojima Erste grupa posluje. Ove godine, Danubijci su putovanje započeli u Rumuniji, odakle su odlepršali u Mađar-sku, Slovačku, Češku, i na kraju, Austriju. Sve ukupno mesec dana! Ovaj letnji univerzitet finansirali su i organizovali ERSTE grupa i WU univerzitet iz Beča, a participacije za članove srpske delegacije platio je naš fakul-tet. U svakom gradu imali smo predavanja i seminare u Erste banci, ali je ova letnja škola ipak prevashodno bila usmerena na druženje i obilaske zemalja. Svaka od osam zemalja učesnica imala je po 7 predstavnika, a Srbiju i EKOF predstavljali su Marijana Dobrota, Milica Selaković, Julija Đorđić, Branka Se-nić, Pavle Đorđević, Nemanja Stevanović i Željko Spasenić.

RUMUNIJaIako se pre putovanja nismo poznavali, već u startu pokazali smo se kao odličan tim. Nakon avanturističkog putovanja vozom iz Beograda u Rumuniju, stižemo u Bukurešt. Tamo upo-znajemo ostale učesnike ovog letnjeg univer-ziteta. Moramo priznati da je naš prvi utisak bio da smo lepši, pametniji i bolji od ostalih :) Iako je dobro poznato da standard u Rumuniji nije naročito visok, bili smo prijatno iznenađe-ni što Bukurešt ima metro, operu, parlament koji je jedan od najvećih u svetu, kao i mnogo drugih megalomanskih objekata. Boravak u Rumuniji obeležila je i poseta Drakulinom za-mku, žurba na koncert Bon Jovi-ja, na koji na kraju nismo stigli, kao i nezaboravno uživanje na jezerima glavnog grada.

MaĐaRSkaSledeća stanica bila je Budimpešta. Studenti država koje su bili domaćini organizovali su obilaske, žurke, ekskurzije itd. Naš tim imao je sreće da se ove godine samo gosti i uživa, jer je Danubia zaobišla Beograd. A Mađarska delegacija pokazala se kao najbolji domaćin Danubie. Bili smo oduševljeni njihovom be-sprekornom organizacijom. Kada se na to dodaju lepi i zgodni Mađari, nije ni čudo što je nekim članovima srpskog tima boravak u

Budimpešti bio sasvim poseban. Studenti EKOF-a nastojali su da se zdravo hrane, pa je tradicionalni gulaš došao kao kec na de-setku. Ono što je na nas ostavilo poseban utisak je univerizet Korvinus u Budimpešti, koji je najopremljenijih i najlepši fakultet na kojem smo imali predavanja tokom Da-nubie. Osim Budimpešte, u Mađarskoj smo uživali i u čarima jezera Balaton.

SLoVačkaStižemo u Slovačku. Veći veo vremena pro-vedenog u Bratislavi padala je kiša. Tako smo umesto ekskurzije imali časove salse, a umesto obilaska grada boravili u šoping cen-trima. Kada se razvedrilo, upoznali smo čari male Bratislave. Centar grada podseća na pri-morske gradove, a ostatak na Novi Beograd. Udaljenost Bratislave od Beča je samo 57km, i to su dva najbliža glavna grada na svetu. Sa-znali smo da je san mnogih Slovaka da žive u Bratislavi, a da rade u Beču, i da novac zara-đen u Austriji troše u Slovačkoj.

čeŠkaIako Česi nisu baš bili najsavšeniji domaćini, to nije umanjilo naše oduševljenje zemljom piva. Da li ste znali da se u Češkoj popije čak više od 150 litara piva prosečno godišnje po osobi? U Pragu postoji pivnica stara više od 500 godina. Naravno, nismo je zaobišli :). Prag je grad u kojem se umetnost oseća u vazduhu, a čak i na periferiji možete videti plakate koji najavljuju svakodnevne koncer-te. Na putu za Austriju stali smo da obiđemo Češki Krumlov, gradić u Južnoj Bohemiji, koji je pod zaštitom UNESCO-a.

aUStRIJaKao što smo i mislili pre nego što smo kročili na njeno tle, Austrija je zaista jedna od najsa-vršenijih država na planeti. Ali ono što nam se posebno dopalo, jesu sami Austrijanci :). Nismo mogli da se načudimo da izraz „bečka škola“ i dalje živi u svom punom značenju! Dok smo mi bili oduševljeni manirima, ugla-đenošću, obrazovanjem i ponašanjem koji su imali članovi austrijskog tima, njima se mnogo dopao naš kolektivistički duh, to što smo uvek zajedno i stalno brinemo jedni o drugima. Domaćini su nas poveli u obilazak austrijskih sela na ekskurziju, sa ciljem da nam pokažu da Austrija nije samo Beč. Unu-trašnjost je znatno skromnija od prestonice, ali odiše velikom ljupkošću. Na završnoj ce-remoniji (slika) posetio nas je profesor Boži-dar Cerović, čisto da prekontroliše situaciju :). Znamo da ovo zvuči kao kliše, ali Danubia je zaista apsolutno nezaboravno iskustvo koje nam je umnogome proširilo vidike. Upoznali smo sjajne ljude, naučili mnogo o tome kako se živi u okolnim zemljama, obišli svašta, na-učili ponešto i u akademskom smislu, i sve u svemu, super se proveli.

Reprezentativci EKoF-a na Danubii

DožIVLJaJI � ekoF-oVaCa NA DANUBII 2011 Mesec dana putovanja

kroz Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Austriju. Ili Drakula, gulaš, kiša, umetnost i savršenstvo. 7 EKOF-ovaca izveštava o letnjem univerzitetu Danubia 2011.

1�

Studentska organizacija ESTIEM organizuje “academy of Modern Management” FAKULTET

Nakon prošlogodišnjeg uspeha, AMM i ove godine uključuje stu-dente u svet modernog biznisa i pruža im znanja primenljiva u svim

profesijama. Nije važno da li ste budući pravnik, ekonomista ili politikolog, potreb-no je da naučite kako da postavite sebi cilje-ve, upravljate vremenom, steknete veštine pregovaranja, a upravo to vam Akademija i omogućava. “Academy of Modern Management“ se sa-stoji od predavanja, radionica i poslovne igre.Predavanja će držati predstavnici vodećih kompanija, kao i drugi veliki stručnjaci iz različitih oblasti. Na radionicama će učesni-ci imati priliku da primene stečena znanja u praksi, pokažu svoju kreativnost i snalažlji-vost. Poslednjeg dana će se održati poslov-na igra takmičarskog karaktera – „Elevator Pitch“. Takmačari imaju pet minuta da pre-zentuju svoju ideju predstavnicima kompa-nija, baš kao da su se našli zajedno u liftu!Iskoristite ovu šansu i zakoračite u buduć-nost učeći od najboljih!

Prijave za seminar “Academy of Modern Management“ traju od 25. septembra do 10. oktobra, na sajtu amm.estiem.org.rs

UčI oD NaJBoLJIH. ZakoRačI U BUDUĆNoSt!Evropska studentska organizacija ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka po drugi put organizuje besplatni seminar “Academy of Modern Management“. Seminar je namenjen studentima svih fakulteta u Srbiji i održaće se u periodu od 31. oktobra do 4. novembra 2011. godine.

FAKULTET

16

U toku je upis četvrte generacije no-vinara. Okupili smo i ove godine vrhunsku ekipu profesionalaca, predavača iz Srbije i regiona: Ma-

njo Vukotić, koji je stvorio Blic, Glas Jav-nosti, bio glavni urednik Borbe, a danas je na čelu Večernjih novosti, Dragoljub Žarković, glavni urednik Vremena, Miro-slav Lazanski, ratni reporter i komentator Politike, Drago Hedl, komentator zagre-

bačkog Jutarnjeg lista, pa zvezde RTS i Pinka Nataša Miljković, Srđan Predojević i Jovana Janković... Tu su i predavači dik-cije, scenskog pokreta, psiholozi... Naši će polaznici, dakle, učiti od najboljih.

VAŠA OBUKA SE ZASNIVA NA pRakSI, Šta to ZapRaVo ZNačI? Kad mi studenti s fakulteta dođu da volon-tiraju u emisiji, to su dva sveta, svet teorije i svet prakse. Kad ih pošaljete „na događaj” ne mogu da se sastave - odakle bi krenuli, šta je uopšte vest na nekoj dosadnoj konferenciji za štampu, koje su ključne informacije, jer ne mo-žeš objaviti sve… Radionice, snimanja na te-renu, dosta pisanja, intervjui s poznatima, de-bate, osnova su našeg nastavnog programa uz minimum neophodne teorije. Ionako o istoriji televizije ili štampe, o evropskoj, američkoj ili nekoj drugoj novinarskoj školi, možete čitati u udžbeniku ili na internetu, hajde da vidimo šta se dešava u praksi. Hajde da snimimo prilog, da ga izmontiramo, napišemo izveštaj, uradi-mo intervju i prodiskutujemo to što smo do-bili. Nije dovoljno samo “pecati” tuđe greške, pokaži se sam, kad te bace na zadatak! Tako ćeš najbolje naučiti šta je dobro, a šta se nikad ne radi. O sopstvenim greškama, naprimer, mogla bih da predajem satima. Ali nije stvar u greškama, nego u navici da ih neguješ.

koLIko DUGo tRaJe oBUka?

Novinarska obuka počinje 2. oktobra u prostorijama Balkan media tima u Balkanskoj ulici u centru Beograda. Traje tri meseca, koja uključuju i dvonedeljnu praksu u najčitanijim novinama i najgledanijim telizijama, počev od Večernjih Novosti, Kurira i Pressa, preko Studija B, sportskog SOS kanala, do RTS i Radio Beograda. Nastava se održava subotom i nedeljom, tako da mogu da doputuju i ljudi iz unutrašnjosti i oni koji preko nedelje rade. MoZete LI ReĆI koLIka Je ŠkoLaRINa I koLIko Je pReDVIDJeNo SLoBoDNIH MeSta U GRUPI? - Školarina je u rangu sličnih obuka u nekoj drugoj oblasti. O detaljima razgovaram s bu-dućim polaznicima svakog radnog dana kod nas u Balkanskoj. Potrebno je samo najaviti se telefonom. Što se grupe tiče ne idemo na masovnost, lakše je i efikasnije raditi. Na praksi ih nećemo prepustiti same sebi, gleda-jući kako u redakciji svako juri za svojim po-slom, imaće svoje mentore, ostalo zavisi od njih. Na kraju imaju završni ispit - reportaža, intervju, televizijski ili pisani, prema afinitetu, posle kojeg dobijaju diplomu da su prošli me-dijsku obuku Balkan media tima. Proslaviće-mo, nadam se, kao i svage godine, na koktelu u nekom od beogradskih restorana.

Škola za medijske talente Balkan media tim upisuje novu generaciju polaznika

S NOVINARSKIM ZVEZDAMA DO ZVEZDA Škola za medijske talente Balkan media tim će i ove jeseni pod svojim krovom okupiti najuglednija imena srpskog novinarstva, koja će u narednih tri meseca obučavati buduće novinare iz cele Srbije. o, po mnogo čemu jedinstvenoj, novinarskoj obuci za Monopolist govori olivera Jovićević, poznata novinarka RtS, autorka emisije Upitnik, koja je i šef novinarskog odseka u Školi za medijske talente.

Direktor Balkan media tima i novinar RTS, Olivera Jovićević sa predavačima novinarske škole: Branko Stanković, novinar RTS; Milica Bursać, novinar „U zdravom telu“; Miroslav Lazanski, novinar i vojnopolitički komentator; Srđan Predojević, novinar,voditelj PINK ;

Nataša Miljković, novinar,voditelj RTS; Goran Mitrović, montažer RTS; Marija Savić Stamenić, novinar RTS; Zoran Stanojević, novinar,urednik RTS.

1�

FAKULTET

Studentski parlament Ekonomskog fakulteta u okviru projekta MO-VE21 organizuje obuku za izradu i prezentova-

nje studentskih radova (seminarskih radova, eseja, domaćih zadataka, studija slučaja, prezentacija) upotrebom Office paketa,

široko dostupnih internet resursa i specifičnih veština prezentovanja. Obuka ce se odr-zati 05. i 06. novembra 2011. godine, u prostorijama Fakulteta, a polaznicima će Dekan dodeliti Sertifikat. Prijave počinju uskoro.

BUDI U TOKU

„JoBFaIR 11 – kReIRaJ SVoJU BUDUĆNoSt!”„JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ je sajam poslova za studente i diplomce teh-ničko-tehnoloških fakulteta i predstavlja najveći projekat u organizaciji studentskih udruženja Istek Beograd (engl. EESTEC) i Best Beograd.Sajam poslova „JobFair 11 – Kreiraj svoju budućnost!“ održaće se 7. i 8. novembra u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, sedmi put u organizaciji Udruženja studenata teh-nike Evrope – Best Beograd (engl. BEST) i Udruženja studenata elektrotehnike Evro-pe – Istek Beograd (engl. EESTEC). Od ove godine studenti će po prvi put imati priliku da CV ostavljen u bazi tokom traja-

nja Sajma dopunjuju novim informacijama tokom cele naredne godine. Na taj način i kompanije će u svakom trenutku imati pri-stup osveženim podacima o kandidatima i imati uvid u njihove aktivnosti, lični i pro-fesionalni razvoj.Kao i prethodnih godina, kroz bogat eduka-tivni program posetiocima će biti omogu-ćeno da unaprede veštine pisanja CV-jeva, razgovora za posao i time efikasnije pred-stave svoje kvalitete poslodavcima. Studen-ti će takođe imati priliku da putem anketa i neposrednog razgovora sa predstavnicima kompanija saznaju više o poslovima i prak-sama u ponudi.

Liderstvo ne znači uvek biti veliki vladar, vojskovođa ili umetnik. Lideri smo i kad samo sposobni da promenimo svoju lošu naviku, ili uradimo nešto dobro za ljude oko nas. As-pekata je zaista mnogo, a kroz kretivne radionice koje će se održavati u 3 grada Srbije tokom oktobra (Novi Sad – 05, 06. i 07. oktobar, Niš – 12, 13. i 14. oktobar i Beograd – 19, 20. i 21. oktobar) moći ćete da saznate i naučite više. Radionice se održavaju u okviru AIESEC-ovog projekta “New Leaders”, a pod nazivom “New Leadres Days”. Sve dodatne informacije potražite na www.newleaders.org.rs

Čekamo vas!

Međunarodna studentska organizacija AIESEC poziva sve zainteresovane stu-dente da iskoriste priliku i postanu čla-novi organizacije. Povodom prijema novih članova organizovaće se uvodna prezentacija „Upoznaj AIESEC“ 20. oktobra na Ekonomskom fakultetu, detaljnije na www.aiesec.org.rs . Zanima te kako da pored fakulteta ste-kneš praktično iskustvo, da razviješ liderske veštine, da utičeš pozitivno na društvo u kome živiš i sve to dok se družiš sa studentima iz zemlje i sve-ta? AIESEC ti nudi odgovor. Timskim radom, osmišljavanjem i realizacijom projekata, posetom domaćih i stranih konferencija, kao i vođenjem tima, studenti u AIESEC-u stiču potrebna iskustva i primenjuju teorijska znanja u praksi. AIESEC, takođe omogućava studentima da se razvijaju lično i pro-fesionalno na praksama u Rusiji, Tur-skoj, Kini, Ukrajini, Indiji i u drugim zemljama. Ukoliko želiš da živiš i radiš u inostranstvu, onda se prijavi za pro-gram razvojnih praksi. AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencija-le. Prisustvom na preko 2.100 univer-ziteta u preko 110 zemalja i teritorija sa preko 60.000 članova. Prilike koje AIESEC nudi su neograničene, zato zakorači u svet mogućnosti! Za više in-formacija i prijave posetite sajt www.ai-esec.org.rs i Facebook fan stranuwww.facebook.com/AIESECserbia.

ZakoRačI U SVET MoGUĆNoStI

LeaD YoUR LIFe!

Međunarodni skup studenata tehnike koji organizuje Udruženje studenata tehnike Evro-pe - BEST Beograd održano je ove godine od 05. do 15. septembra. Tokom ovog događaja studenti iz Letonije i Turske su mogli da upoznaju znamenitosti glavnog grada, srpsku kulturu, način života i rada njihovih kolega iz Srbije a sve u cilju jačanja međunarodnih odnosa studenta.

MeĐUNaRoDNI SkUp StUDeNata teHNIke

FAKULTET

1�

EUROBELGRADEEuroBelgrade je internacionalni studentski sportski turnir koji će se po prvi put održati u Beogradu od 14. do 17. oktobra. Glavni organizator ovog događaja je Fakultet organizacionih nauka u saradnji sa Fakulte-tom sporta i fizičkog vaspitanja. Turnir pripada seriji turnira Euro, koja obuhvata neke od najvećih turni-ra u Evropi, kao što su EuroMilano i EuroBarcelona. Studenti iz cele Evrope će se tokom tri dana trajanja turnira takmičiti u četiri sportske discipline: fudbalu, košarci, odbojci i vaterpolu. U svim sportovima, osim vaterpola, predviđena su takmičenja i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Pored sportskog dela turnira za studente će biti organizovano i mnoštvo vansportskih aktivnosti. Očekuje se dolazak oko 300 stranih stu-denata, a planiran broj učesnika turnira, uključujući i domaće studente je 500. Za više informacije posetite: www.eurobelgrade.org.

Da li su zadovoljni uslovima studiranja, koliko poverenja imaju u ustanove, da li je gej parada do-nela neke pozitivne promene, šta je bitnije za na-laženje posla - diploma ili veza, da li koriste kon-tracepciju i kako provode slobodno vreme, samo su neka od pitanja na koja su u okviru istraživanja Marketing radionice Ekonomskog fakulteta od-govarali studenti Beogradskog univerziteta.U istraživanju je učestvovalo 1.300 studenata sa 27 fakulteta Beogradskog univerziteta, a od-govarali su na pitanja o uslovima studiranja, ali i o društvenim, političkim i drugim aktuelnim temama.- Istraživanje stavova studenata sprovodimo već osmi put s ciljem da otkrijemo njihova razmišlja-nja i ukažemo na brojne probleme sa kojima se svakodnevno sreću i time podstaknemo njihovo rešavanje - kažu članovi ove radionice.U istraživanju su podjednako bile zastupljeni i muškarci i devojke, ravnopravno i po godinama studija, s tim što je najmanje bilo apsolvenata. Nešto manje od polovine ispitanika je iz Beogra-da, a ostatak je iz ostalih gradova Srbije.

Rezultati istraživanja pokazali su da je velika ve-ćina studenata zadovoljna nastavnim planom, če-tiri petine je zadovoljno i profesorima i načinom na koji im drže predavanja, a dve trećine nema primedbe na udžbenike. Jedini segment studira-nja na koji se žale je rad studentske službe, za koji više od polovina smatra da bi nešto trebalo da se menja. Dve trećine studenata izdržavaju roditelji, sedam odsto radi, a svaki deseti radi povremeno da bi zaradio “neki dinar“. Najmanje njih se osla-nja na stipendije.Polovina studenata smatra da korupcija na fakul-tetima ne postoji, dok se u drugoj polovini nalaze oni koji znaju konkretne primere korupcije i oni koji su čuli za njih, ali nisu sigurni. Sličan je slučaj i sa diskriminacijom, pa je čak 15 odsto ispitanika proiznalo da je bilo diskriminisano na fakultetu, od strane profesora ili kolega studenata.Iako zadovoljni studijama, većina njih smatra da im diploma nije dovoljna za nalaženje posla i da je i dalje najvažnija veza ili bar nečija preporuka, dok se mali broj oslanja na lične sposobnosti i znanja. Da bi došli do diplome i položili ispite

čak polovina koristi nedozvoljene metode poput prepisivanja, puškica ili bubica.Zabrinjavajuće je da više od polovine anketiranih studenata nema poverenja ni u jednu instituci-ju, dok su Vlada, Skupština, predsednik, vojska, zdravstvo i policija dobili u proseku po dva odsto glasova. Najviše poverenja dobila je SPC (15 od-sto). Kao rezultat tog (ne)poverenja, čak 40 od-sto studenata ne bi izašlo na izbore. O napuštanju Srbije nakon diplomiranja sanja čak 63 odsto stu-denata, dok bi 37 odlučilo da ostane.Svaki 10. student nikada nije izašao iz Srbije, dok je oko 40 odsto njih putovalo do tri puta preko granice. Slobodno vreme provode kao i svi mladi, ali zbog sve većeg korišćenja interneta čak petina studemata uopšte ne gleda TV. Ohrabrujući je podatak da sve više njih posećuje pozorišta i bioskope, što se razlikuje od ostalih istraživanja o navikama studenata. Kada razmi-šljaju o stvarima po kojima je Srbija prepoznat-ljiva u svetu najčešće se sete: sportista, rakije, “Egita”, Guče, ratnih zbivanja, noćnog provoda i lepih devojaka.

IStRažIVaNJe StaVoVa StUDeNata BeoGRaDSkoG UNIVeRZIteta

Jubilarni ‘Katapult’ odrzaće se 8. i 9. oktobra 2011. godine, od 15h do 22h, kao dvodnevna modna manifestacija na kojoj će izlagati svo-je unikate čak 70 neafirmisanih autora. ‘Katapult’ je međunarodna kulturno-umetnička manifestaci-ja koja se svakog meseca realizuje u obliku prodajne izložbe čiji je cilj promovisanje mladih, neafirmisanih umetnika iz oblasti modnog dizajna i primenjene umetnosti. Nastao u organiza-ciji Galerije Pero, ‘Katapult’ se održava od 23. maja 2010. go-dine i danas je postala jedna od najprestižnijih manifestacija prezentovanja umetnosti dizajna, uvek ispraćena dobrom atmos-ferom za koju su zaslužni organizatori i poznati beogradski DJ-evi. Ciljne grupe Katapult projekta jesu sve generacije zainteresovane za stvatralaštvo neafirmisanih umetnika koji će ponuditi svoje unikate po pristupačnim cenama. Stoga će publika na Katapult izložbama imati mogućnost uvida u stvaralačke tokove mlađih generacija, čime će otkriti i jedan novi maštovitiji svet primenjene umetnosti dizaj-na.

‘KATAPULT’

ekoNoMIJa

19

Kreditni rejtng SAD – a je spušten za lestvicu niže, dužnička kriza u kojoj je Grčka već dugo, preti da ozbiljno ugorzi evrozonu. Kao

mera predostrožnosti zbog moguće krize u Srbiju je došao MMF. Opet. Odobrena je milijarda dolara za slučaj destabilizacije zbog eventualnog zahuktavanja nove eko-nomske krize. Ipak, ostaje utisak da MMF nije došao samo zbog toga. Evidentno je da nam nedostaju in-vesticije, poverenje drugih i dinamič-nost koja privlači ulagače. Sve ovo, po nekim oce-nama, želelo se ispraviti nekom vrstom „garanci-je“ MMF – a da ovde sve funk-cioniše po meri jednog pristoj-nog investitora. Međutim, ni povećan kre-ditni rejting, ni aranžmani sa MMF – om, ne mogu do-neti neki zna-čajniji pomak dok se po-slovna klima ne učini racionalnijom. A to se sigurno može postići afi rmacijom lide-ra u vizionarskom, ambicioznom i druš-tveno odgovornom poslovanju. Kakav je na primer, proizvođač sokova Nektar koji može da se pohvali time što je u državi izuzetno konzervativnoj što se stranog kapitala tiče (Slovenije) uspeo da kupi re-nomiranu fi rmu iz iste branše, Fruktal. Da li je bolji kreditni rejting pomogao Nekta-ru? Da li je „uvezena“ ekonomska sigur-

nost pomogla Nektaru? Nije isključeno. Međutim, sudeći po informacijama koje iskrsavaju u vezi sa ovom kupovinom, u Srbiji imamo fi rmu koja posluje, laički re-čeno, svetski. Mudre akvizicije, poštova-nje obećanog nivoa investiranja, korektan odnos prema tehnološkom višku radnika. 2 i 2 su 4. Ako na to dodamo sjajan mar-keting i kvalitet, dobijamo regionalnog lidera u proizvodnji sokova i nacionalnog u vizionarskom poslovanju. Čitavu priču

možemo okre-

nuti nagla-vačke, pa se zapitati šta je to privuklo Nektar da kupi Fruktal. Kreditni rejtnig Slovenije? Aranžman sa MMF – om? Pa, pre će biti da je prevashodno uticala svest o tome da se sa Fruktalom dobija bar nekoliko sjajnih mogućnosti. Tržište EU. Fabrika sa tradicijom dužom od pola veka u lokalnoj sredini koja živi za proi-zvodnju sokova. Sigurnost uređenog pri-vrednog sistema. Da li nešto slično može

da privuče investitore u Srbiju? Tržište Rusije, za čije fi rme koje posluju u Srbiji imaju širom otvorena vrata. Ostali uslovi, koji su Nektar dočekali u Sloveniji, ovde se retko, ili nikako ne mogu naći. Privr-ženost radnika fi rmama iskorenjena je lo-šom privatizacijom. Lokalne sredine (pre svega mislim na male sredine) izgubile su preduzeća koja su bila njihova motorna snaga, ili su ta preduzeća postala mesto gde se ide po mesečnih 100 – 150 evra koje služe za održavanje u životu.

Za sve to vreme, sa druge stra-ne Atlantika

igrači NBA lige štrajkuju objedinjeni u svom sin-

dikatu. Bore se za svoje nule u ugovo-rima. A sindi-kat je rigidan

u svojim sta-vovima, i čak ni priče o soci-jalnom dijalogu ne bi mogle da

ga pomere sa polaznog stano-višta. I sve to bez Henrija Hofe. Njegova snaga je

u tome što preti nečim što niko ne može da zameni – odr-žavanjem najatraktivnije košarkaške lige na svetu. Dakle, da bi moglo nešto da se dobije, neophodno je ponuditi odgovo-rajuću protivvrednost...ili je uskratiti. To je zakon velikih brojeva i interesa. A ne šačice evra i vekne hleba. Na žalost.

Dušan VojnoVIĆ

vesticije, poverenje

čajniji pomak dok se po-slovna klima ne učini racionalnijom. A to se sigurno može postići afi rmacijom lide-

nuti nagla-vačke, pa se zapitati šta je to privuklo

koje služe za održavanje u životu. Za sve to vreme, sa druge stra-

ne Atlantika

se za svoje nule u ugovo-rima. A sindi-kat je rigidan

u svojim sta-vovima, i čak ni priče o soci-jalnom dijalogu ne bi mogle da

ga pomere sa polaznog stano-višta. I sve to bez Henrija Hofe. Njegova snaga je

u tome što preti

DOWNGRADED

ekoNoMIJa

20

Nova kriza koja se nadovezuje na postojeću menja poznati odnos snaga

Nastanak nove svetske ekonomske krize koja se krije iza ćoška može se podvesti pod veoma interesantan. Toliko interesantan, da redove ovog

teksta gura na ivicu avanturističkog romana. Kao da se svet nije dovoljno opekao u krizi koja je izbila 2008. nego pojedine države još i prkose pravilima stezanja kaiša. Grčka ne prestaje da nas iznenađuje – kao na arheo-loškom nalazištu, malo začeprkate i otkrijete neverovatne stvari. Nakon što je grčka vlada usvojila plan štednje koji je prvenstveno po-godio potrošnju stanovništva, a onda i zapo-slene u javnim ustanovama i preduzećima, za-vladili su veliki nemiri i protesti protiv takvih mera. Objašnjene predsednika zemlje da su živeli iznad svojih mogućnosti i da treba da

otplaćuju nagomilane dugove nije pomoglo. Usled viših poreza, polovina trgovina u Atini je stavila katanac na vrata, poreska erozija sve više uzima maha i aktivnosti prelaze u domen sive ekonomije. Sve ovo se preliva na Evrop-sku uniju, ili preciznije, na evro - zonu. Da je problem samo u Grčkoj, potres ne bi bio to-liko veliki, ali u Evropi ima još par zemalja sa kojih je skrenuta pažnja zbog Grčke. Italija, Španija, Portugalija... Na Mađarsku i baltič-ke zemlje više niko ni ne računa... Nama je posebno interesantna Italija, kao jedan od naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u Evropi i glavni izvozni partner Srbije u prvoj polovini ove godine.

Da stane rame uz rame sa komšijama, za malo

je izbegla i Francuska. Popularnost predsed-nika Sarkozija je vrtoglavo padala, naročito potpomognuta novim zakonom iz 2010. o produžetku radnog staža zbog ispražnjenog penzionog fonda. Premijer Fransoa Fijon je izjavio da vlada ne može da ponudi nove ustupke jer bi na taj način ugrozila planiranu reformu penzionog sistema, što bi nagomila-lo dugove u visini od 45 milijardi evra godiš-nje do 2020. Slike koje su ovog leta stizale iz Engleske, u Francuskoj su odavno viđene u predgrađima i Sarkozi je jednostavno morao da nađe načina da spase zemlju bede. Sećanje na stara vremena kada su kolonizovali sever-nu Afriku izgleda je budilo lepe uspomene i Francuska se prva usudila da napadne Libiju. I Sarkozijeva popularnost je za nedelju dana porasla! Kao da je zavladalo ekonomsko za-dovoljstvo. Obama se našao u čudu: kako negde u svetu da se „brani demokratija“, a da Amerika nije inicijator? Da ne propuste ne-što, ubrzo su se priključili. I talas izbeglica je zapljusnuo južnu Evropu. Prva je pogođena Italija, čiji broj emigranata varira do milion! To se desilo u pogrešnom trenutku, kada je Berluskoni već izračunao da će u nared-ne dve godine svaki Italijan biti siromašniji za 4 000 evra. Italija je u krizi javnog duga, kresanje budžeta je već pripremljeno za ško-le i bolnice, a novopridošlo stanovništvo je samo predstavljalo teret koga se trebalo ota-rasiti slanjem u Francusku. Ali Francuska je spustila rampu.

Ako Italija zaista krene u program štednje, manje će uvoziti, biće smanjene italijanske investicije u inostranstvo, jer se pogoršava kreditna situacija kako u Italiji, tako i za ita-

pRoHUJaLo Sa VIHoRoM Još tri godine evropa će morati

da se bavi krizom unutar eU, ocenio je austrijski kancelar Verner Fajman. Kriza u zoni evra može biti najvažniji problem privrede sveta. Da li će i drugi čekati evropu? Šta očekuje Srbiju zbog stroge štednje njenih ekonomskih partnera?

21

ekoNoMIJa

lijanske kompanije; italijanske banke koje rade u Srbiji će imati smanjene mogućnosti kreditiranja ako njihove centrale moraju da smanjuju svoje aktivnosti. Sudbina itali-janske ekonomije je od ključnog značaja za napore evrozone da pobedi dužničku krizu, s obzirom da je ona višestruko veća od eko-nomija Grčke, Portugalije ili Irske - zemalja koje su već dobile ogromnu pomoć za spa-savanje, i da bi njeno spasavanje bilo daleko skuplje. Italija je kao zemlja šesta po ulaganji-ma u Srbiji, a njihove kompanije su za devet godina investirale skoro milijardu dolara.

PREKOOKEANSKI POZIVKriza koja dolazi s druge strane Atlantskog okeana, ne bi trebalo da nas pogodi, ali kako je Evropa ranjiva na svaku američku kijavicu, više zabrinjava kako bi naši evropski spoljno-trgovinski partneri primili ekonomski suno-vrat Velikog brata. U petak, 5. avgusta, prvi put od 1917. godine kada je uvedeno kredit-no rangiranje, jedna od najznačajnijih među-narodnih agencija za kreditne rejtinge “Stan-dard & Poor’s” smanjila je kreditni rejting SAD sa maksimalnih AAA na AA plus. Ber-zanski indeksi širom sveta istovremeneno su zabeležili drastičan pad, a sniženje kreditnog rejtinga SAD će dovesti do povećanja troš-kova zaduživanja američke vlade, kompanija i građana te zemlje. Američki dug trenutno iznosi 14,3 billiona dolara, a novim dogovo-rom limit za zaduživanje će biti veći za 2,4 biliona. SAD uvek teško doživljavaju poraz, a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca - Obama ili njegovi republikanski oponenti. Po svemu sudeći, pitanje ko je proćerdao kre-ditni rejting biće jedno od ključnih u izbor-nom ciklusu 2011-2012. godine. „SAD, pre-ma najboljem scenariju, očekuje spor i bolan oporavak u obliku slova L, sličan onom u Ja-panu, dok će u najgorem slučaju najveću svet-sku privredu zadesiti recesija sa dvostrukim dnom“, ocenio je nobelovac Džozef Štiglic.

KAO SUVO ZLATO...Cena unce zlata je u Londonu početkom av-gusta prvi put u istoriji premašila 1 700 do-lara, a već krajem istog meseca dostigla novi rekord od skoro 2 000 dolara za fi nu uncu (31,1 gram), do čega je dovela i panika na berzama i trka investitora za sigurnija ulaga-njima. Zabrinutost investitora potkrepio je i pad pomenutog kreditnog rejtinga SAD, dok istovremeno cene naft e i metala na svetskim tržištima klize naniže. Makar malo olakšanje. Poređenja radi, ako ste pre izbijanja krize istu svotu novca uložili u oročenu štednju i u ku-povinu zlata, danas bi ulog od zlata vredeo pet puta više nego oročena štednja. Kotacije

bi zasigurno i dalje rasle da naduvani zlatni balon nije morao, kao i često puta u istoriji druge naduvane vrednosti, da pukne. Ek-sperti smatraju da će se investiori okrenuti kupovini srebra, čije će cene „stremiti“ ka 50 dolara za uncu. Od početka godine na svet-skim berzama je zabeležen siguran rast cene zlata i srebra, koje je za investitore predstav-ljalo sigurnu alternativu nestabilnim valuta-ma i nesigurnim akcijama kompanija.

SRBIJa MeĐU ŠLJIVaMaIako svetska ekonomska kriza baca velike ta-lase i povlači mnoge sa sobom, poput uragana koji grle Ameriku, Srbija kao da je nakrivila kapu i plovi Moravom. Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam meseci 2011. godine bila je oko 18,3 milijardi ili za 26,8 odsto veća nego u istom periodu 2010. godine. Izvezeno je robe u vrednosti od oko 4,85 milijardi evra ili za 21,6 odsto više u nego u periodu janu-ar-jul 2010. godine, dok je uvoz bio 8,1 mili-jardu evra ili za 16,6 odsto veći. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 59,9 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu lane, kada je iznosila 57,2 odsto. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija, Nemačka i BiH, a u uvozu Rusija, Nemačka i Italija. Ohrabrujući podaci, ali moraće još mnogo da se radi, Srbija treba još dosta da se potrudi i učini sa sobom da bi do-stigla vodeću poziciju u regionu, kao što joj i predviđaju strani analitičari.

FUtURIStIčka SLIkaEvropska unija je prošlu godinu potrošila na ad hok intervencije u spasavanju naju-groženijih, u 2011. se nada izlasku iz eko-nomskih poteškoća, a povratak privred-nom rastu se obećava dogodine, mada je to

rečeno i pre dve godine. Plan se može sažeti u četiri tačke: prestanak usklađivanja plata s infl acionom stopom, pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na teritoriji cele EU na 65 ili čak 67 godina, približa-vanje fi skalnih politika među članicama i unošenje u ustav svake zemlje principa povratka ravnoteže javnih fi nansija. To ne podrazumeva istovremeno iskorenjivanje defi cita, ali obavezuje na zdravo upravljanje javnim fi nansijama. Analitičar Zelik je uka-zao da će sadašnja kriza „istorijski gledano vrlo brzo“ premestiti ekonomsku moć sa Zapada u Kinu. Kako kriza samo menja svoje faze, pitanje je kako bi se u doglednoj budućnosti ona ponašala. Svaka velika kriza sa pozornice je izbacivala jedne igrače, dok je druge činila još jačim. Ko će u ovoj kri-zi da bude pobednik? Amerika koja, kako se stiče utisak, sve više živi od stare slave? Teško. Nemačka, koja, evidentno, najbez-bolnije podnosi breme krize i vidi svoju mogućnost da ponovo postane dominan-tna u ovom delu sveta? Moguće. Azijske zemlje koje ništa nisu osetile i nameravaju da osnuju svoju zajedničku valutu kako bi smanjile značaj američkog dolara? Sigurno. Ali niko neće dobiti nešto što se meri sa-dašnjim merilima... Demografska i politič-ka mapa Evrope se ubrzano menja na gore, neke nove zemlje iz Afrike, sa Bliskog i Da-lekog istoka, poput Turske, Južnoafričke Republike i Južne Koreje, danas su svakod-nevna vest u medijima. Odnos snaga se me-nja, a kao svedoci jednog vremena vidimo da će najbolji dani Evropske unije i Ameri-ke, kakve pamtimo, prohujati sa vihorom i da će se i SAD i Unija promeniti iz temelja kako bi i dalje hvatale korak sa vremenom.

Dušan SEKULIĆ

NEUSPEŠNI PREGOVORI

Sindikat NBA igrača osnovan je 1954. godine, sa ciljem da štiti pra-va košarkaša koji nastupaju u NBA ligi, kako na terenu, tako i van nje-

ga. Osnivanje ovog tela donelo je brojne pogodnosti igračima, koje im do tada nisu bile na raspoloaganju. Reč je, pre svega, o penzionom planu, minimalnoj zagaran-tovanoj plati, zdravstvenim olakšicama i brojnim drugim aspektima koji su relevan-tni za njih. Gledajući utakmice na televizi-ji i uživajući u spektaklu, ne bismo mogli pretpostaviti da postoje toliko krupni problemi koji će, po sve-mu sudeći, stopirati odigravanje većeg dela ili čitave naredne se-zone. O čemu se zapravo radi?Vlasnici NBA klubova na svakih šest godina potpisuju sa igrači-ma kolektivni ugovor (CBA), u kojem se do detalja razrađuju prava i obaveze obe strane i spre-čava iskorišćavanje sistema od

strane igrača ili vlasnika. Poslednji ugovor istekao je 11. jula 2011. Analize pokazuju da od 30 ekipa koje se takmiče u ligi, čak 22 posluju sa značajnim gubicima, kao i da je godišnja zarada lige 3,8 milijardi dola-ra, pri čemu 2,1 milijarda dolara odlazi na plate igrača. U celu priču uključilo se i ru-kovodstvo lige, na čelu sa komesarom Dej-vidom Šternom(David Stern), koje želi da spreči prekoračenja budžeta, koja su poje-dini klubovi pravili do sada. Takva restrik-tivna mera stimulisala je vlasnike da po-kušaju da smanje plate igračima, pri čemu su naišli na oštar i nepokolebljiv odgovor sindikata. Igrači su pristali na smanjenje plata u iznosu od pola milijarde dolara u narednih pet godina i to je granica ispod koje nisu spremni da idu. S druge strane, udruženje vlasnika klubova nudi predlog po kojem bi igrači ostali ’’kraći’’ za nešto više od 8 milijardi dolara u istom periodu. Sindikat svoju nepokolebljivost bazira na činjenici da je prošla sezona u NBA ligi bila fi nansijski najbolja u istoriji lige. Nai-me, ostvareni su rekordi u prodaji tv prava, broju ljudi na utakmicama i prodaji zva-nične opreme košarkaša. Ako bismo celu situaciju posmatrali u procentima, igrači žele 54% od ukupne, prethodno navedene zarade, a vlasnici su spremni da im daju ’’svega’’ 40%. Ono što igrači suštinski žele je da ne dolazi do značajnih izmena kolek-tivnog ugovora, jer smatraju da su, ipak, najveći razlog velikih prihoda upravo oni. Verovatno jedina bitna promena koju sin-dikat želi, jeste veća fl eksibilnost prilikom razmene igrača između timova (odbaciva-nje pravila o neophodnosti izjednačavanja plata). Pregovori između dve strane traju gotovo 18 meseci, ali su tek u poslednje

vreme intenzivirani. U razgovorima koji su održani tokom leta nijedna strana nije pokazala razumevanje za onu drugu, niti smo mogli čuti nagoveštaje da bi problem mogao uskoro biti rešen. Za to vreme, veliki broj igrača je potpisao privremene ugovore sa brojnim klubovima širom sve-ta (Evropa je najatraktivnija destinacija),

kako ne bi pretrpeli gubitke u pogledu forme, ali i u pogledu novca. Već sada je jasno da će sindikat iz ovih pregovora iza-ći sa manje novca u odnosu na sumu koju su primali do sada, ali je pitanje koliko su spremni da ’’olabave’’ svoje zahteve. Za sada deluju nepokolebljivo.

čekaJUĆI DoGoVoRDo trenutka zaključivanja ovog broja ’’Mo-nopollista’’, nije se moglo predvideti koliko će potrajati štrajk (tzv. lockout). Snaga sin-dikata leži u činjenici da ne postoji meha-nizam koji bi ga naterao da okonča štrajk i započne novu NBA sezonu, sve dok ne pri-stane na uslove novog ugovora. Ako sezona zaista ne počne u novembru kao što je pla-nirano, to će značiti velike gubitke za ligu, naročito posle sezone sa rekordnim priho-dima. S druge strane, može se reći da je već postala fraza da u ovakvim situacijama najvi-še gube navijači, zaljubljenici u najkvalitet-niju košarku na svetu, koji će biti uskraćeni

za sjajne mečeve i nova uzbuđe-nja u borbi za titulu. Ostaje nam da se nadamo da će se prognoze koje govore da liga neće početi pre Nove godine(a neke čak i da uopšte neće biti odigrana ove se-zone), pokazati kao netačne i da će se i vlasnici i igrači u najkraćem roku vratiti onome što je smisao cele priče – košarci.

Đoko BoDIRoGa

22

ekoNoMIJa o štrajku sindikata igrača košarkaške NBa lige

MoĆ SINDIKATAprotekla NBa sezona, 2010 – 2011, završila se spektakularnom pobedom Dalasa u fi nalu, protiv favorizovane ekipe Majamija. osim što je to bila prva titula u Dalasovoj istoriji, prvi put je jedan srpski košarkaš, predrag Stojaković, trijumfovao i osvojio šampionski prsten. Međutim, i pre završetka sezone, sa velikom neizvesnošću se govorilo o tome da li će naredna uopšte biti odigrana, s obzirom na velike razlike u stavovima između sindikata NBa igrača i vlasnika klubova, koje su nagovestile štrajk sindikata igrača.

poslednji štrajk sindikata igrača dogodio se u sezoni 1999 – 2000. i trajao je 20� dana. Timovi su odigrali svega �0 utakmica i na kraju sezone nije bio odigran plej-of. titulu je osvojio San Antonio.

23

Detalji dogovorenog aranžmana sa MMF-om saopšteni su javnosti 31. avgusta. Srbija će na raspolaganju imati oko milijardu evra, ili 200%

kvote u MMF-u, kao podršku deviznim rezervama, koje će iskoristiti u slučaju nepovoljnih međunarodnih ekonomskih kretanja. Aranžman je sklopljen na 18 me-seci. Dakle, ukoliko za tim ne bude potre-be, Srbija se neće zaduživati kod MMF-a za navedeni iznos, ali je važna činjenica da će u slučaju nepovoljnih kretanja svetske privrede i makroekonomskih problema u zemlji, Srbija moći da računa na značajna sredstva. To je, pre svega, dobar signal za investitore da nastave da ulažu u Srbiji, ali, u kontekstu nadolazećeg drugog tala-sa svetske ekonomske krize, još je važnije obezbediti krhku i još uvek nedovoljno oporavljenu srpsku ekonomiju od nove recesije.

RaDIo, Ne RaDIo, VLaDI SVIRa RaDIoRazgovori sa delegacijom MMF-a, koju je predvodio Albert Jeger, počeli su 18. av-gusta u Narodnoj banci Srbije. Posle prvih nekoliko dana razgovora, predstavnici Fon-da su bili veoma zadovoljni podacima koji su im prezentirani od strane NBS, a tiču se kretanja spoljnog duga Srbije. Naime, tokom 2011. godine, spoljni dug Srbije se smanjio za 4,4% u odnosu na stanje kra-jem 2010. godine i na kraju juna je iznosio 22.734 miliona evra. Odnos spoljnog duga i BDP-a se smanjio sa 82,1% krajem prošle godine na 74,8% na kraju juna ove godine, dok se odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga smanjio sa 236,2% na 206,3%. Na taj način, Srbija se vratila u krug srednje zaduženih zemalja, budući da je granica visoke spoljne zaduženosti defi nisana na 80% BDP-a i 220% izvoza robe i usluga. U martu ove godine, Standard & Poor je po-

većao kreditni rejting Srbije sa BB- na BB stabilan, a sklapanjem novog aranžmana sa MMF-om bi trebalo očekivati dalje pobolj-šanje rejtinga zemlje i rast poverenja inve-stitora i kreditora.Međutim, ono čime predstavnici MMF-a nisu preterano zadovoljni je stanje u jav-nom sektoru. Čuvena „crna rupa“ u budže-tu Srbije, odnosno njegov defi cit, iznosiće 153 milijarde dinara, umesto ranije plani-ranih 140 milijardi, što predstavlja 4,5% BDP-a. Štedeće se na izgradnji lokalne in-frastrukture i sportskih terena, dok medij-ski atraktivni infrastrukturni projekti, po-put Koridora X i obilaznice oko Beograda, neće trpeti posledice štednje. Budući da će parlamentarni izbori biti održani sledeće godine, Vlada nije odustala od povećanja plata i penzija, tako da je postignut dogo-vor sa MMF-om da se za te namene izdvoji 13,4 milijarde dinara. S obzirom na to da javni dug Srbije trenutno iznosi oko 42% BDP-a, dodavanjem defi cita budžeta u ovoj godini od 4,5% BDP-a postojećem iznosu javnog duga, država će vrlo verovatno pre-ći nivo zaduženosti od 45% BDP-a, koji je postavila kao gornju granicu zaduženosti do koje sme da ide, izmenama Zakona o budžetskom sistemu. To je još uvek znatno ispod 60% BDP-a, što se uzima kao granica visoke zaduženosti, ali zabrinjava činjenica da je javni dug 2008. godine iznosio samo 26% BDP-a, što znači da je za samo dve i po godine porastao za oko 16% BDP-a.Procena rasta BDP-a za ovu godinu je re-vidirana sa 3% na 2%, dok su prihodi od PDV-a za 10% manji od planiranih, tako da je i bez povećanja javne potrošnje država prinuđena na dodatno zaduživanje. Među-tim, ekonomisti upozoravaju da bi smanji-vanje državnih rashoda u ovom trenutku samo izazvalo recesivna kretanja, budući da privredna aktivnost, već duže vreme

stagnira. Upravo zbog nedovoljno razvije-nog realnog sektora privrede dolazimo u situaciju da su ionako niske penzije veliko opterećenje za državu. U isto vreme dok je odnos zaposlenih i penzionera 1,1 mi ima-mo 28,9% nezaposlenih. Koliko je to izdr-žavanih lica i koliki je to pritisak na državu, nije teško zaključiti. Visina javnih rashoda ostaje ista, radili mi ili ne radili, tako da je minut do dvanaest da država počne aktiv-nije da podstiče proizvodnju, izvoz i za-poslenost. Samo zapošljavanjem trenutno nezaposlenih lica popunio bi se veliki deo defi cita fonda PIO, koji se trenutno popu-njava transferima iz budžeta.

Šta NaM Je čINItI?Dakle, opšti zaključak je da se samo pod-sticanjem proizvodnje i izvoza, postojeći nivo javne potrošnje može učiniti održivim na duži rok. Treba imati u vidu da glavni problem javnog sektora nije visina javne potrošnje sama po sebi, već nedovoljan nivo privredne aktivnosti Srbije, u odnosu na potrebe i mogućnosti. Uštede moraju biti što manje na izgradnji infrastrukturnih projekata, jer postaje jasno da sa nadola-zećim drugim talasom svetske ekonomske krize i sporim oporavkom srpske privrede investicije i podsticanje privredne aktivno-sti moraju postati najveći prioritet.

Stefan ĐERA SIMoVIĆ

NoVI aRaNžMaN, STARI PROBLEMIDelegacija MMF-a, tokom dvonedeljnog boravka u Srbiji, zaključila je novi aranžman iz predostrožnosti sa našom zemljom, u vrednosti od oko milijardu evra

Dogovoren novi aranžman sa MMF-om ekoNoMIJa

NEKADA DAVNO.... Sećam se komentara starijih iz svog detinj-stva po ulasku u megamarket uz pogled ka rafu na kojem se nalaze Fruktalovi sokovi: „Ne, nećemo ovo. Skupi su, slovenački. Ehh, kako smo samo nekad...“. I onda sledi minut do dva jugonostalgije i evociranje uspomene na ukus Fruktalvovih sokova koje, da budem iskren nikada nisam probao. Fructal je svoju priču započeo davne 1945,, u Ajdovščini, u Sloveniji. Tada je pet radnika u napuštenom hangaru tekstilne industrije počela da pravi voćne sirupe i žestoka alkoholna pića. Prelo-mna godina, međutim, za Fruktal je 1963., kada lansiranjem brenda „Dvojni C“ stiču preopznatljivo ime na tržištu SFRJ ali i u inostrantstvu. Od tada postaju sinonim za ukus, kvalitet, i slovenačku domincaciju trži-štem gotovih proizvoda na tržištu SFRJ.

NEKTARNektar je porodična kompanija, osnovana 1998. od strane porodice Radun iz Bačke Palanke. Danas zapošljava oko 650 zaposle-nih, i smatra se drugim po veličini proizvo-đačem sokova na Balkanu. Sudeći po onome što se može pročitati na sajtu ove kompanije, radi se o fi rmi koja zagovara društveno od-govorno poslovanje, jako mudro promišlja svoje poteze, i stalno insisitra na daljem rastu i unapređivanju. O ovome govore i akvizicije koje je Nektar izvršio u Srbiji. Naime, 2003. Je kupljena fabrika koncentrata voća i povr-

ća Delišes iz Vladičinog Hana za 50 miliona dinara, a kasnije je u kapacitete uloženo još 2,5 miliona evra. Ovim je Nektar proširio svoje kapacitete za proizvodnju kaše i kon-centrata za voćne sokove. Pet godina kasnije, Nektar je kupio i Hebu iz Bujanovca koja se bavi proizvodnjom mineralne vode, za dva miliona evra. Značajno je da je i pri kupovini Hebe Nektar ponudio investicioni program, ovaj put u visini od 6 miliona evra. Poznat je Nektarov slogan iz reklamne kam-panje – „Nije svejedno“, koji u ovoj kom-paniji smatraju neotuđivim delom korpo-rativnog identiteta. Što se inovacija tiče, u Nektaru su uvereni da je to jedini način za zauzaimanje liderske pozicije i njeno održa-vanje. Pod inovacijama podrazumevaju sve od novih proizvoda i loga pa do osavreme-njivanja prozivodnje.

poJeDINoStI tRaNSakCIJeFruktal se u međuvremenu našao u proble-mima. Naime, Fruktal je u vlasništvu pivare Union, koja je, opet, u vlasništvu Pivovarne Laško. Pivovarna Laško je trenutno prezadu-žena, pri čemu njeni ukupni dugovi iznose 420 miliona evra. Banke poverenice od ove slovenačke pivare su zatražile da dezinvesti-ra iz biznisa koji ne predstavljaju poslovno jezgro (proi-zvodnju piva). Logič-no, Fruktal se, kao proizvođač sokova, našao u poziciji da nije više poželjan pod korpo-rativnim krovom Pivovarne Laš-ko. Ovakva odluka bila je signal mnogim po-tencijalnim kupcima da se uključe u trku pre svega za ime i reputaciju koje Fruktal nosi sa sobom, ali i za tržišta na kojima Fruktal po-sluje. Među fi rmama koje su želele slovenač-kog giganta u svom poslovnom portfoliju našla su se imena poput austrijskog Rauha, italijanskog San Benedeta, britanskog Argu-sa i hrvatske Stanić grupe. Kao obrazloženje za prodaju Nektaru, upravni odbor (koji je inače ovu odluku podržao jednoglasno) na-veo je pre svega činjenicu da Nektar poznaje veličinu Fruktala, njegovo poslovanje i da će na pravi način nastaviti da ga razvija. To je rezultiralo potpisivanjem ugovora vrednog 50,2 miliona evra čime je Nektar postao vla-snik 93,7 % akcija Fruktala. Postupak akvi-zicije će po svim najavama biti završen do

novembra. Iako je cena bila bitan faktor pri odabiru kupca, jer je 48 miliona evra otišlo bankama poverenicama Pivovarne Laško, iz upravnog odbora Fruktala ističu da su još neki faktori bili značajni. Naime, od Nekta-ra je zatraženo da na području Ajdovščine nastavi ulaganja u proizvodnju sokova, te za-pošljavanje stanovništva, kao i uključivanje lokalne zajednice u poslovanje. Slovenački ministar poljoprivrede, Dejan Židan, istakao je da je veoma značajno da Nektar voće do-bavlja iz Slovenije. E, sad, ovde je zanimljivo videti kako će ta najava biti pretočena „na papir“ jer je u trenutku euforije zbog kupovi-ne Fruktala najavljivan prodor srpskog voća u Sloveniju kao sirovinske baze za Fruktalo-vu proizvodnju. Da li će se naći neki kom-promis, ili će, inače izuzetno konzervativni slovenački pirvrednici, izboriti snabdevanje potpuno iz Slovenije, ostaje da se vidi. Slovenačka strana je uvidela da Nektar akvizicjama prilazi pažljivo, promišljeno i da ih ne čini u maniru rigidne korporativ-ne prakse, već sa velikim razumevanjem i poznavanjem poslovnog jezgra. Investicije u razvoj proizvodnih kapaciteta, društvena odgovornost ali i proklamovano insistiranje na organskoj proizvodnji su takođe bitni ra-

zlozi.Sudeći po odnosu prema radnicima koji su progla-

šeni tehnološkim viš-kom u Hebi (isplaćeno 23,5 hiljade dinara po

godini radnog staža), i sa ove strane se Nektar

pokazao kao odgovoran kupac. U slučaju akvizicije Delišesa iz Vladičinog Hana, na primer, u početku nije ni došlo do otpuštanja tehnološkog viška. Slovenci su se, dakle, za Nektar odlučili jer za sva obećanja koja da, ima validnu potvrdu u prethodnim postupcima.

NaJ, NaJ, NaJKupovina Fruktala je najveća srpska investi-cija u Sloveniji. To je i najveća investicija u Sloveniji ove godine. Ovo je takođe i najveća investicija iz Srbije u bivše jugoslovenske re-publike. Ostaje, međutim da se vidi, da li će osećaj za biznis nastaviti da služi dinamičnu fi rmu iz Bačke Palanke, i da li ćemo im za koju godinu dodati još neko „naj“ u tekstu slične sadržine.

DUŠan Vojnović

o kupovini čuvenog slovenačkog proizvođača sokova, Fruktala, od strane Nektara

NIJe SVeJeDNoekoNoMIJa

2�

Hrabrost se u biznisu isplati. Nektar je u oštroj konkurenciji fi rmi koje posluju na tržištu eU uspeo da ponudi najprihvatljivije uslove za kupovinu nekadašnjeg jugoslovenskog giganta u proizvodnji sokova.U skladu sa svojim sloganom, izgleda da su uočili da nije svejedno poslovati samo na tržištu bivše Jugoslavije i proširiti poslovanje na tržišta koja nude mnogo više. ali i traže mnogo više

2�

DRUŠTVO

MoZGaNJe poD JoRGaNoMžeNSka StRaNa

Nečuveno! ali po ko zna koji put u istoriji dolazimo do iste konstatacije – muški mozak i ženski mozak nemaju dodirnih tačaka, pa to ti je... ali ovaj tekst nema veze sa muškarcima, nego sa vama drage moje dame. kad ste se poslednji put opustile i prepustile?

žeNe I SeX...Zaista je zabrinjavajuća činjenica da 10% žena nikada u svom životu nije doživela vr-hunac, a 40% njih se u većini slučajeva tako-reći folira. Zašto nam se to dešava? Iskreno, biće da je u nama problem moje dame. Kod nas sve mora težim i kompolikovanijim pu-tem. U tekstu koji sledi, pokušaću da vam dočaram šta smatram glavnom kočnicom ženske seksualnosti. I odmah da bude ja-sno – ovo je samo jedan laički point of view. Sve uzmite sa rezervom. Nadam se samo da ćete uživati, za promenu.

DAKLE?Pa da krenemo od početka. A kad kažem početak, mislim na sexualnu revoluciju koja nam je donela svašta nešto, osim zado-voljavajućeg procenta žena koje umeju da uživaju u svom telu i sa svojim partnerom. Neki bi rekli samo – mah, to je problem u glavi! I što je najgore, jeste tako. Imam utisak da ženska frustracija zapravo leži, u socijalnim kategorijama, a ne u fizičkim predispozicijama. Izgooglajte objašnjenje ženskog orgazma, i naćićete da tri faktora utiču na njega – fiziologija, psiha i vrednosni stavovi. Druga dva su dominantna, dok kod muškaraca oni i ne postoje. Dakle, žene sex pre svega posmatraju kao socijalnu katego-riju. Jel vam palo ovo nekada na pamet? A sad još eksplicitnije - njihov odnos prema ovoj kategoriji ujedno određuje i njih kao ličnosti! Na taj način dobijamo „kaluđeri-ce“, „promiskuitetne“ i druge tipove žena koje u stvari etiketirate na osnovu njihovog seksualnog života, a da pri tom toga niste ni svesni. Bilo kako bilo, kroz moju laičku prizmu i neformalne ankete sa brojnim že-nama došla sam do ovog zaključka. I čini mi se da nešto što nas tako kompleksno određuje ne može ni da nas zadovolji, dok ga ne shvatimo na pravi način. Rešenje?

„SeX Za poNetI?“Hajde da se podsetimo čuvene serije „Sex i Grad“. Tu je žena opisana kao samostalna, okrenuta sebi, svom poslu, izgledu - svom zadovoljstvu. Pošto u njega spada i sex, nema nikakve prepreke da se prepusti uži-

vanju istog. Na žalost, imam samo da kažem – malo sutra! Još smo prilično daleko od ovakvog shvatanja sex-a. Kad kažem „smo“ mislim i na žene i na muško shvatanje žene kao sexualnog bića. Dakle, kako stvari zai-sta stoje? Biološki, žena nije zamišljena kao promiskuitetno biće koje stupa u sexualne odnose svaki put kad za tim oseti potrebu (muška osobina) . Sposobna je da zatrudni s jednim muškarcem, plod nosi 9 mesecii i njenom organizmu treba vremena da se

nakon toga oporavi. Svaki sexualni odnos nosi sa sobom potencijal da žena ostane u drugom stanju. Zato, svesna toga ili ne, uvek bira partnera koji će da da njenom potomku odgovarajući genetski materijal. Za taj proces je potrebno vreme. Zahva-ljujući tome, žena opet, ne može da bude non-stop fokusirana na svoju potrebu. Pre je fokusirana na okruženje. Muškarci sa druge strane imaju pun fokus na svoju po-trebu. Ne nose decu, i nije im cilj da nađu odgovarajuću partnerku, već da šire svoj ge-netski materijal na što više istih. Pogledi na reprodukciju nam se toliko razlikuju, i to na

nivou biološkog zapisa, da nijedna emanci-pacija neće u tom smislu izjednačiti žene i muškarce. Ovde je važno da shvatimo da to ni ne treba da se desi, već da smo biološki predodređene da pre stupanja u odnos sva-ki put dobro razmislimo.

„Ne HVaLa!“Dakle „Sex i Grad“ nije rešenje. Takvim ponašanjem možete da zaradite samo osećaj nelagode, krivice ili jako površne odnose. Rešenje je shvatanje i prihvatanje svog sexualnog bića. To znači da za početak osvestite da je ono u vama, a ne van vas, i da vi imate pravo i obavezu da ga razvijate. Zaboravite na druge ljude, njihova mišlje-nja. Udovoljite sebi. Ta imate jedan život drage moje, nećete valjda da ga isfolirate?! Ali pazite. Nemojte da upadnete u zamku, i postavite se prema svemu kao muškarac, jer to niste. Ono što je potrebno jednoj ženi da bi istinski bila zadovolj(e)na u svakom smislu, jeste stabilan odnos sa samom so-bom i sa svojim partnerom. Zato ga pažlji-vo birajte. Ništa ne može da vas uzbudi kao činjenica da vas neko razume, shvata i pri-hvata za to što jeste. Budite sigurne u sebe i vašem partneru objasnite šta je to što vas čini srećnom – i isiključite mozak!

Dr Da Wajt

tekst nije za mušku populaciju! Skrenite pogled moliću.

26

DRUŠTVO poVLačeNJe StIVa DžoBSa Sa MeSta IZVRŠNoG DIRektoRa koMpaNIJe epL

WHeRe eXCeLLeNCe IS eXpeCteD!Krajem avgusta ove godine šef Epla,

Stiv Džobs, podneo je ostavku, kako se spekuliše, zbog zdravstve-nih problema. Iznenadni odlazak

ovog genija, oca Ajfona, Ajpeda i Meka, revolucionara u oblasti personalnih ra-čunara, u trenutku kada ova kompanije beleži najbolje rezultate u svojoj istoriji propraćen je burom komentara u javnosti. Sama vest da se Džobs povukao iz Epla je u trenutku smanjila vrednost akcija ove kompanije u vrednosti od 7 odsto, što na najbolji način ilustruje snažnu reputaciju koju uživa u javnosti. Ako bacimo pogled na njegov lik i delo, možemo uvideti da se ovde radi o čitavom sklopu jedne vizionar-ske i nemilosrdno jake ličnosti, čoveku čija karijera i životni put prevazilaze maštu naj-smelijih holivudskih scenarija. Iza Džobsove reputacije simbola tehnološke inovativnosti stoji lik ekscentričnog bizni-smena i marketinškog genija, osobine koje su odigrale presudnu ulogu na njegovom putu do uspeha. Praktično bez inženjerskog obrazovanja, on je ipak uspeo da na njegovo ime do danas bude registrovano preko dve stotine patenta, zbog čega ga neki danas stav-ljaju rame uz rame sa velikim pronalazačima poput Edisona. Prema rečima Stiva Vozni-jaka suosnivača Epla i tvorca prvih računara ove kompanije, Džobs nikada nije imao zna-nje da sam konstruiše računar, niti je znao da napravi funkcionalan operativni sistem, ali je oduvek imao viziju šta je potrebno tr-žištu, kao i harizmu da izvuče maksimum iz svojih saradnika. Imajući jasnu viziju onoga što želi, uspeo je da od skromnih početaka kompanije Epl, osnovane u garaži svojih roditelja, za samo desetak godina stvori brend vredan 2 milijarde dolara, unoseći revoluciju u svet personalnih računara. Naravno, jedna od glavnih Džobsovih me-nadžerskih sposobnosti ogleda se i u prepoznavanju tačno onih kva-liteta saradnika, koji su mu potrebni za ostvarenje zacrtanih ciljeva, tako da je od početka svoje

karijere bio okružen nekima od najstručni-jih ljudi iz sveta biznisa i tehnologije.

BACK TO BASICS... Međutim, i najbolji greše. Naime, jedna takva odluka ga je svojevremeno koštala mesta u kompaniji Epl. Naime, sredinom 80-ih, kada je Epl već postao respektabilni brend na tržištu, Džobs je osetio potrebu da na mesto izvršnog direktora kompanije do-vede osobu sa većim iskustvom. Tako se od-lučuje da angažuje Džona Skalija, tadašnjeg uspešnog izvršnog direktora Pepsi Kole, prišavši mu sa jednom od najarogantnijih rečenica u istoriji biznisa: „Da li želiš da ostatak života provedeš prodajući zašećere-nu vodicu ili želiš priliku da promeniš svet?“.

Nakon što je 1983. Skali prešao u Epl, njih dvojica su narednih par godina nastavili da “menjaju svet“. Međutim, njihove vizije da-ljeg razvoja kompanije su počele sve više da se razlikuju, što je 1985. rezultiralo time, da je Džobs bio primoran da napusti sve funk-cije u kompaniji koju je osnovao.U 30. godini života prodaje svu svoju imovi-nu, osim akcija Epla i osniva novu kompani-ju pod imenom NeXT. Kako je sam kasnije izjavio, težinu koju nosi uspeh zamenila je rasterećenost početnika. Iako je kompanija

proizvodila neke od najboljih raču-nara tog vremena, ipak je nailazila na ograničen komercijalni uspeh. U međuvremenu, Džobs kupuje Grafiks Grup od grafičkog ogranka Lukasfilma za ukupnu sumu od 10 miliona dolara. U narednim godina-

ma uspeva da uspešno tran-sformiše ovaj studio, u

kome su u saradnji

sa Diznijem stvoreni neki od najboljih ani-miranih filmova, poput “Priče o igračkama“, “U potrazi za Nemom“ itd. Epizoda sa Pik-sarom završena je tako što je Džobs prodao ovaj studio Dizniju, ali ne za novac, već u za-menu za akcije u kompaniji, čime je postao najveći pojedinačni akcionar. Sa uspehom Piksara Džobs je pokazao da se njegovo polje kompetentnosti proteže daleko izvan oblasti razvoja i prodaje Hi-Tech gedžeta. U međuvremenu, nakon decenije koju je Epl proveo bez Džobsa, kompanija je došla do ivice kolapsa. 1996. Epl, suočen sa finan-sijskim bankrotom, kupuje Džobsovu kom-paniju NeXT i na taj način ga ponovo vraća u svoje redove. Implementirajući tehnologi-ju koju je razvio tokom godina provedenih u NeXT-u, zajedno sa svojim beskompro-misnim insistiranjem na vrhunskom kva-litetu, atraktivnom izgledu i specifčnom načinu distribucije proizvoda, Epl u nared-noj deceniji postaje lider u industriji visoke tehnologije i jedna od najprofitabilnijih kompanija na svetu. Epl je postao simbol za inovaciju, unoseći revolucionarne promene na polju personalnih računara, načinu slu-šanja i skidanja muzike sa interneta, kao i u oblasti telekomunikacija.Danas, nakon odlaska Džobsa, možemo čuti različite prognoze o budućnosti kompanije Epl, dok, s druge strane, konkurencija ne krije olakšanje. Njegovo bogatstvo se pro-cenjuje na 8.3 milijarde dolara, dovoljno za mirnu penziju. Sigurno je da će zaveštanje njegove uspešne poslovne prakse još dugo biti prisutno u udžbenicima modernog me-nadžmenta širom sveta.

Bojan ČaLIja

“BeING tHe RICHeSt MaN IN tHe CeMeteRY DoeSN’t MatteR to Me … GoING to BeD at NIGHt SaYING We’Ve DoNe SoMetHING WoNDeRFUL… tHat’S WHat MatteRS to Me.” SteVe JoBS

2�

DRUŠTVOMS IRoNY IStRažUJe Za VaS

Šta Je ZaISta DOBRO ZA CV?

STARA “DOBRA“ VREMENADobar dan, ja sam Miloš Slobodanović. Rodjen sam 1959. Bio sam odličan student Ekonomije, odmah po završetku fakulteta predao sam dokumenta na šalter u NZS (na-cionalni zavod za zapošljavanje ). Javio sam roditeljima, koji su bili ugledni članovi par-tije da sam diplomirao, kao i drugu Raji koji mi je bio nadredjeni u toj istoj partiji. Sutra me je čekao posao! Bio sam mlad voleo sam sve da radim, nešto i putovao, fino zaradji-vao ali doslo je i ovo novo vreme. Posle ne-sto vise od tri decenije ostao sam bez posla. Sada svi traže znanje engleskog, računare! U moje vreme računari nisu ni postojali. Staž do penzije dopunjujem kao kondukter...

VReMeNa Se MeNJaJUDobar dan ja sam Vredna Učić rodjena 1986. Završila sam Ekonoski fakultet u Be-ogradu sa odličnim prosekom. Znam Engle-ski, računarski sam pismena i komunikativ-na. Nemam još uvek posao ali nisam gubila vreme! Išla sam na radionice koje su držali

kolege studenti koji imaju iskustva u traže-nju posla. Spremna sam na većinu pitanja koja mogu da mi postave na intervjuu, ali mislim da uvak padnem na onom ’’zašto ste baš Vi dobri za ovaj poso’’? Ne gubim nadu, spremna sam da idem na sve radionice i se-minare koje su dobre za CV, znate, vremena su se promenila i sada hvala Bogu postoje ljudi koji organizuju razne edukacije za za-pošljavanje. Možete čak i da naručite da Vam napišu CV!

Šta SaM NoĆaS pRopUStIo? Dobar dan ja sam Ms.Irony i znam da su se vremena promenila. Nije više moguće samo završiti fakultet, predati dokumenta na čuve-ni šalter, javiti se partiji ili roditeljima i već sutra ste ugledni činovnik sa novokuplje-

nom akten tašnom i sigurnošću do penzije. I jeste važno biti uspešan na fakultetu ali, na žalost, ni to nije garancija. Da, na sreću ili žalost, u tržišnom kapitalizmu stvari funkci-onišu drugačije. Vidim da su svi to shvatili, i zato su počeli masovno da se organizuju ra-zni treninzi za brzo i lako napredovanje u ka-

rijeri ili za gradjenje iste. Zato kada na google ukucamo čuvenu floskulu “dobro za CV“ za manje od sekunde iskoči 1 480 000 rezultata pretrage. Zato su i otvorene firme za pisanje i kupovinu čuvenih “CV za poneti“. Ok, živite brzo (ili bar želite da je tako) i želite sexy re-cept za vrtoglavi uspeh, ali, zastanite za mo-menat! Da li smo dobro shvatili kako su se

vremena zaista promenila? Zar nije paradok-salno plaćati da Vam neko napise opis Vašeg života? Zar nije čudno to što neko hoće da Vas u roku od dva dana istrenira za karijeru, kao da je brzi meč u dva seta. Pre nego što se susretnemo negde kako igramo držeći se za uši samo zato što nam je neko rekao onu čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se su-očimo s tim! Treba imati dobar CV ali pi-sanje istog se ne kupuje niti je to samo sebi svrha. Svaki početak je težak, i jako je bitno raditi na sebi ali ne postoji kratki kurs večitog studenta koji će vam pomoći da uspete u ži-votu. Pametno koristite vreme da ono ne bi iskoristilo Vas, pa da pocnemo!

ReŠeNJe pRoBLeMaRecept za uspeh ne znam, ali ptičica mi je ša-pnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u tome!“ Dakle, hajde za početak da se igramo! Bez ikakvih ogra-ničenja zamislite gde biste voleli da budete za tri godine, i zapišite sve potrebne osobi-ne, znanja i veštine koje ta osoba poseduje. Zatim, zapište (najrealnije moguće) koja su vaša trenutna znanja, osobine i veštine. Sada kada imamo početnu tačku i krajnju destinaciju treći i najzabavniji korak je osmi-šljavanje najzanimljivijeg putovanja u životu - popunite taj gep! Diskutujte sa prijateljima, trežite savete, putujte, razgovarajte sami sa sobom, brainstormujte, učite, radite, volite, molite, plivajte, skačite, zvaćite, pevajte, slu-šajte, pitajte, skitajte, uživajte u tome i doći ćete do svog cilja koji zaista vredi! Doći ćete do sebe, onda ćete znati kako i imati šta da napišete u svoj CV.

Ms. Irony

Generacija koja zbunjeno odrasta u krvi, suzama i znoju tranzicije ima ekskluzivnu priliku da stvori savršen društveni sistem. Ali tek pošto napiše svoj „CV“!

Pre nego što se susretnemo negde kako igramo držeći se za uši samo zato što nam je neko rekao onu čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim! Caka je da cake nema

Recept za uspeh ne znam ali ptičica mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u tome!“

2�

ZRELA ODLUKADa li smo sa devetnaest godina dovoljno stasali da donosimo odluke o svojoj buduć-nosti? Mnogi maturanti su u ozbiljnoj dile-mi kada upisuju fakultet, pogotovo ako se premišljaju koju od dve potpuno suprotne materije da studiraju. Jedna naša koleginica podelila je sa nama svoje iskustvo: ”Kada sam upisivala fakultet sviđalo mi se i pravo i ekonomija i matematika i fizika i svašta još, ali ništa mi se nije sviđalo baš, baš, da bih mogla da kažem da bih time volela da se ba-vim, i da mi je taj posao daleko lepši nego svi ostali. Jedino što mi je preostalo jeste da postupim racionalno, a to je da upišem fa-kultet koji će mi otvoriti mnogo mogućno-sti za zaposlenje kada ga završim. A to jeste Ekof, mnogo više nego ostali fakulteti. Upi-sala sam naš fakultet da bih produžila vre-me u kojem bih mogla da pronađem sebe, tj. svoj idealni posao, kad ga već nisam našla do svoje devetnaeste godine. Zato mi je bilo važno da dođem na fakultet koji će ponuditi mnogo različitih op-cija. „

oN Je taJ?Da bi pronašli “taj” posao, kao kad traži-mo našu drugu polo-vinu, zaista nam je po-trebna sreća, ali isto tako volja, želja i čvrsta odluka da ćemo do njega doći. Cela priča podseća na brak jer je potrebno uložiti dosta truda, ali zadovoljstvo koje zauzvrat donosi je veliko. Naravno, ako ste od onih koji jedva čekaju petak jer dolazi vi-kend, i “muka” vam je kad pomislite na ponedeljak, sa nelagodom ustajete uju-tru da bi otišli na posao, onda ste definitiv-no u lošem “braku”, a malo ljudi želi da se u njemu nađe. Takođe, biti u lošem braku,

a sa dobrim finansijskim stanjem, baš i nije rešenje, pogotovo ne na duge staze. Na kra-ju, kad se presaberemo ispada da nije skroz tačno da nema posla. Zapravo realnije je reći - nema željenog posla. Evo jedne aneg-dote: Sretne čovek bez posla, koji živi sa ženom i troje dece kod tašte, kolegu sa fa-kulteta koji su svojevremneo završili, i pita ga da li može da mu nađe posao. Kolega mu je odgovorio da trenutno nema ništa što bi mu ponudio, ali da može da ide da radi na selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u neku prodaju na procenat. Njegov odgovor je bio: “Pa, nisam ja zato studirao da radim u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao

u svojoj struci!” Onda mu je kolega rekao: “OK, to znači da nemaš toliki problem sa parama, kada možeš da biraš šta ćeš da ra-diš”…Pouka je jasna. Ne želimo da radimo bilo šta, ali na kraju moramo biti realni. Ako ćemo ići u potragu za „pravim”, u me-đuvremnu se moramo zadovoljiti drugim najboljim rešenjem, da bi preživeli.

Šta NaM Je čINItITreba dobro razmisliti čime želimo da se bavimo u životu. Nekad nije lako da prona-đemo sebe, dugo lutamo, menjamo okruže-nje, ali pre ili kasnije uvek stignemo na cilj. Jeste u Srbiji tesko naći posao koji nam se sviđa, a pri tom i da je dobro plaćen. Nekad je teško je naći bilo kakav posao, ali ne treba se odricati snova. Čemu pozamašna plata, ako stres preovlađuje, ako nam je lice namr-šteno i ne sijamo. Jel to naša životna misi-

ja?! Zar nije lakše živeti sa manjom ko-ličinom novca, ali punim plućima, jer i

taj deo dana koji provodimo na poslu je naš život i ne treba da ga traćimo

o l a k o . A put koji ćemo pratiti kreće od studi-ja ili se bar na-

slućuje, zato ne dozvolite da drugi

odlučuju umesto vas, da politika i stanje

u državi previše utiču na vašu budućnost! Možda

su danas traženi bankari, računovođe, ali ne znači da

će i sutra biti tako. Možda bi bili srećniji da ste veterinar, da

pomažete životinjama, zašto to zanimanje danas nije popularno

ili da se bavite slikarstvom, vajar-stvom? Zato, nemojmo dozvoliti da

žrtvujemo talente koji su nam po ro-đenju dati samo na osnovu predpostav-ke da od toga nećemo moći da živimo.

Ivana MILoŠEVIĆ

DRUŠTVO

VaLJDa NIJe SVE U NOVCU?!Da su vremena teška znaju i vrapci na grani. posla nema, ne zna se ni da li će ga biti, ali mu se nadamo, iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji porasla na 22.2 %. ove činjenice navode buduće studente da dobro razmisle o tome da li će im se jednog dana isplatiti diploma fakulteta koji žele da studiraju? Već godinama u samom vrhu tražnje su isti fakulteti: Filološki, FoN, ekonomski, Medicinski... dok na poljoprivrednom, Biološkom, Hemijskom uvek ostane koje slobodno mesto više. Da li svi masovno žele da postanu ekonomisti ili jednostavno misle da će tako lakše moći da prežive sutra?

NekI RaDe Da BI pRežIVeLI, a NekI JeR IM Se DopaDa...

„Budući brucoši treba dobro da razmisle šta žele da upišu i razmotre koliko će

im posle završetka studija biti potrebno da se zaposle” - kaže Branko kovačević,

rektor Univerziteta u Beogradu.

29

DRUŠTVOARAPSKI DIV NOVINARSTVA

aL DžaZIRa„Al Džazira“ (u bukvalnom prevodu „ostrvo“, ali se ime odnosi na Arapsko poluostrvo) najveća je i najkontraverznija bliskoistočna TV stanica koja prenosi vesti iz sveta, 24 časa dnevno, uz poseban fokus na trusna područja. Za 15 godina svog postojanja, ona je od male TV stanice iz Katara postala uticajna globalna TV mreža.

IStoRIJatSve je počelo 1995. godine, kada je britan-ski “BBC” sklopio ugovor sa saudijskom kompanijom „Orbit komunikacije“, u ci-lju prenošenja vesti na arapskom za glavni “Orbitov” bliskoistočni kanal. Međutim,

ta saradnja nije dugo trajala. Nakon što je “BBC” objavio prilog o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji, “Orbit” je prekinuo sa-radnju. “Al Džazira”, koja je počela sa radom 1996., okupila je bivše zaposlene u ovom arapskom odeljenju BBC-ja, a takođe je svoj program uredila po ugledu na ovu bri-tansku TV stanicu. „Al Džazira“ je počela sa emitovanjem programa 1. novembra 1996. godine, isprva 6 sati dnevno, da bi do kraja 1997. dnevno emitovala 12 sati programa. Signal se prenosio preko kablovske televizi-je i satelitskog signala. Predsednik kompa-nije bio je Šeik Hamad Bin Tamir al Tani, bivši ministar informisanja Katara. Drugi šeik, Hamad Bin Khalifa, dao je zajam od 137 miliona dolara TV stanici. Plan je bio da za 5 godina kompanija počne da se fi-nansira iz sopstvenih poslovnih aktivnosti. Međutim, to se nije desilo, pa su se zajmovi nastavili. Danas su joj glavni prihodi, pored ovih zajmova, prihodi od reklama, pret-

plata, dogovora o emitovanju programa sa drugim kompanijama i prodaja snimaka.

KONTRAVERZEIako je finansirana od strane katarske vlade, „Al Dzazira“ imala je veliku uredničku slo-bodu. Profesionalizam u izveštavanju, uz diskusije u studiju koje su pokrenule mno-ge dotad tabu teme, omogućile su ovoj TV stanici da stekne veliki broj gledalaca. To je takođe prva arapska TV stanica koja je iznosila kritike na račun vlada zemalja arapskog sveta, mada su te kritike u poslednje vreme manje oštre, što se tumači kao potez u cilju stvara-nja boljeg odnosa sa saudijskom i katarskom vlašću. Ipak, smatra se da svojim pri-stupom „vrućim“ tema-ma, „Al Džazira“ nudi zdravu dozu objektiv-nosti i da značajno uti-če na formiranje javnog mnenja u arapskom sve-tu. „Al Dzazira“ je skrenu-la pažnju zapadnih zemalja 2001. godine, jer je bila jedina TV stanica sa 24-časovnim satelitskim linkom sa Kabulom, u vreme rata u Afganistanu. Ekskluzivni snimci koje je ona tada pravila korišćeni su od strane

mnogih zapadnih medija. Takođe, ova sta-nica postala je „poznata“ po emitovanju vi-deo poruka lidera terorističke organizacije Al-Kaida. „Al Džazira“ je od nekih zapad-nih medija proglašena „glasilom“ navede-ne organizacije i njenog vođe, Osame Bin Ladena. Njene kancelarije u Afganistanu i Iraku bombardovane su od strane SAD-a tokom ratnih intervencija protekle deceni-je. U martu 2008., izraelska vlada uvela je bojkot Al Džazirinih novinara, zbog izve-

štavanja o sukobima Izraela i palestinske grupe Hamas u pojasu Gaze. Tokom

protesta u Egiptu, vlasti ove zemlje naredile su TV stanici da zatvori

svoju kancelariju u Egiptu. Ovo su samo neki od primera ome-

tanja rada ove TV stanice.

ZNačaJ„Al Džazira“ danas, po-red vesti, ima nekoliko

specijalnih kanala kao što su: sportski kanali, uživo

emitovanje vesti i priloga sa konferencija, kanal

za decu, dokumen-tarce i dr. Ona ima veliku gledanost u

arapskom svetu, jer je mnogi ljudi vide kao pouzdaniji izvor infor-misanja od drugih medija, koji su obično pod državnom kontrolom. Iako je optužu-ju za pristrasnost i neprofesionalizam, pa i otvoreni anti-amerikanizam, činjenica je da „Al Džazira“ sarađuje sa važnim medijima sa Zapada, poput „BBC“-ja i „CNN“-a, što u neku ruku predstavlja priznanje njenog rada i objašnjava porast njene gledanosti u svetu. Ona doprinosi da se svetski događaji sagledaju iz jednog drugog medijskog ugla, pružajući time drugačiju perspektivu na ak-tuelne događaje u svetu.

nikola Škondrić

„al Džazira“ počela je u julu ove godine probno emitovanje programa koji će biti dostupan posredstvom zemaljske mreže i kablovskih operatera u Bosni i Hercegovini. Iz sedišta te medijske kuće u Sarajevu saopšteno je da se nastavljaju tehničke i druge pripreme za realizaciju pune programske šeme “al Džazira” za Balkan, koja uključuje celodnevni informativni program iz regiona i sveta. pravi program trebao bi da počne sa emitovanjem u januaru sledeće godine.

Zaštitni znak ove velike medijske kuće nalikuje kapi vode i u suštini predstavlja natpis „al Džazira“, na arapskom, ispisan posebnim kaligrafskim pismom, koji je u skladu sa muslimanskom religijom i kulturom. Ovaj logo izabran je od strane šeika Hamad Bin khalifa, kao najbolji na takmičenju za logo ove kompanije.

30

MOZAIK U pauzama izmedju učenja

Drage kolege, što smo odmarali, od-marali smo. Čeka nas još jedna go-dina puna novih izazova (za neke od nas i starih). Po ko zna koji put

obećavamo da ćemo se odreći loših, kam-panjskih navika i sve svoje obaveze izvr-šavati na vreme... A sada da pređemo na vedrije teme. Počinje nova pozorišna se-zona, novi fi lmovi stižu u bioskope, a tu je i poneka knjiga koju vredi pročitati. Izbor je veliki, a mi izdvajamo ono što nam se u ovom trenutku učinilo zanimljivim. Nada-mo se da će vam se naš izbor dopasti, a ako ste raspoloženi za saradnju svoje predloge za naredni broj šaljite na monopollist@gmail.com.

FILMOVIUPOZORENJE! Ne očekujte teške ži-votne drame, SF avanture ili akcije pune nasilja. Ispitni rok se bliži kraju, pa znamo da vam je potrebno nešto da se opustite i nasmejete. Okupite društvo i pravac u bio-skop na lekovitu dozu smeha.P.S. Ne odgovaramo za upalu mišića, grče-ve u obrazima i smeh do suza.

DžoNI INGLIŠ: poNoVo RoĐeN - komedija

Na repertoaru od: 15.9.2011.Režija: Oliver ParkerUloge: Rowan Atkinson, Gillian Anderson, Dominic West, Rosamund Pike, Daniel Kaluuya

Ovaj fi lm je dokaz da Čak Noris nije jedini čovek koji može da spasi svet. Legendarni Rowan Atkinson u ulozi obaveštajca en-gleske tajne službe ima zadatak da zaustavi grupu internacionalnih ubica pre nego što eliminišu svetskog vođu i prouzrokuju glo-balni haos. Kako bi pomogao svetu, Džoni Ingliš se vraća u akciju!

FRIeNDS WItH BeNeFItS – romantična komedijaNa repertoaru od: 29.9.2011.Režija: Will GluckUloge: Mila Kunis, Justin Timberlake, Pa-tricia Clarkson, Jenna Elfman, Woody Harrelson, Bryan Greenberg

Gde je granica između prijateljstva i ljubavi? Dilan i Džejmi su mislili da će biti jedno-stavno da svoje prijateljstvo upotpune samo seksom, bez obaveza. Uprkos uzajamnoj privlačnosti odlučuju da vide šta će se desiti kada odstrane emocije i zadrže se na čisto fi zičkoj strani Međutim, ubrzo otkrivaju da se stvari moraju zakomplikovati i da njihov odnos ne može da se zadrži samo na tome.

POZORIŠTE

ko Je oVDe IDIot?Pozorište “Slavija”, 01.10. 2011. u 20:00 h, cena karte 400,00 rsdRežija i uloge: Milan Kalinić i Srđan Ivanović

Reč je o komadu ruske spisateljice Muze Pavlove iz 1903. godine. U to vreme, u Rusiji su pre venčanja morale da se uzmu brojne potvrde, između ostalog i od psihi-jatra. Radnja počinje kada budući mlado-ženja, posle burne momačke večeri, odlazi kod psihijatra po potvrdu. U predstavi su na humorističan način prikazani događaji iz svakodnevnog života, diskretno prožeti oslikavanjem dobro znanih likova iz poli-tičke sfere Srbije. Posebnu draž ima i dava-nje određenih uloga gledaocima. Tako će pojedinci ovu predstavu pamtiti po slučaj-nom učešću u istoj, dok će im u glavi ostati pitanje: “ko je ovde idiot”, kao i osmeh na usnama.

VIŠe SReĆe oVaJ pUtUstanova kulture “Vuk Karadžić”, 29.09.2011. u 20:00 h, cena karte 600,00 rsdAdaptacija i režija: Tatjana Kecman, Bo-ris Radmilović (po motivima romana Dž. Barnsa, B. Vijana i G. G. Markesa)Uloge: Tatjana Kecman, Nataša Balog

Junakinja ove priče je obična žena koja troši svoj život sumanuto jureći za zadatim ciljem. Nakon jutarnjeg buđenja, ona seda na sobni bicikl i tu počinje metaforično putovanje kroz sve bitne segmente njenog života. Na tom tragi-komičnom putu sre-ćemo roditelje, učitelje, šefove, muževe, neuzvraćene ljubavi... Kroz snove, sećanja i realnost predstava vodi do samog kraja, gde ona biva ubijena kako rastućom glasnošću, tako i brzinom smenjivanja TV-reklama – spržena brzinom okretanja pedala. Na-ravno, tu nije i ne sme biti njen kraj!Cilj ove predstave nije da zabrine ljude pi-tanjima o suštini života, upravo suprotno, da ih nasmeje i podseti na lepotu jedno-stavnosti.

kNJIGa

pLaVa I RoZe kNJIGa ili preciznije “Knjiga o vagini” i “Knjiga o penisu” bel-gijskog seksologa i kliničkog psihologa Hudele Likens. Slobodan G. Marković, istoričar i izdavački urednik je naglasio da u zemlji u kojoj je abortus i dalje najčešći vid kontracepcije, ove knjige predstavljaju napor da se seksologija, koja nije dovoljno zastupljena u školskom sistemu, predstavi na savremeni način.Kao i uvek, dame imaju prednost, pa ćemo zato prvo reći koju reč o Knjizi o vagini.

KAĆE PREPORUČUJU

31

MOZAIK

“Već i sam naslov, sasvim određeno govori šta je predmet ove nesvakidašnje i izuzetno simpatične knjige. Iz nje možete saznati gotovo sve što vas je zanimalo o ovoj tako privlačnoj, misterioznoj i tabuisanoj “stva-ri”, a što do sada niste imali koga da pitate ili vas je bilo sramota. Malo je knjiga koje čitaoca podučavaju, obrazuju, a da mu isto-vremeno omogućavaju i da beskrajno uživa u čitanju. Hudelina knjiga o “ljubavnom tunelu” neodoljivo je zabavna i ljupka, čita se sa velikim zadovoljstvom, ali je istovre-meno i veoma poučna jer iz nje čitalac na nenametljiv, spontan način može naučiti mnogo toga što mu je potrebno za dobar, bogat, uzbudljiv i pre svega, bezbedan sek-sualni život.”, rekao je Žarko Trebješanin u predgovoru ove knjige. Evo i par podnaslo-va iz knjige koji su se nama učinili zanimlji-vim: Istraži sama koliko si (ne)normalna, Pažnja: opasnost od zaraze, Zvuči kao neki francuski začin: herpes!, Izmišljotine sek-sualnih časopisa, Zatrudni ako ti to želiš, Menstruacija: od ludila do spokoja, Prave žene piške stojeći, itd.“U Knjizi o penisu šarmante, vragolaste i oštroumne Hudele Likens, mogu se naći jasni, eksplicitni i duhoviti odgovori na mnoga zanimljiva i intrigantna pitanja koja muče pre svega muškarce, ali i žene. Po informativnosti, zanimljivosti, šarmu i vrcavom, duhovitom stilu kojim je napisa-na, ova druga knjiga nimalo ne zaostaje za prvom. Ove dve komplementarne knjige čine jednu prirodnu i logičnu celinu.” Neki od podnaslova su: Rad u prodavnici neoba-veštenosti, Seme života, Koliko sigurno je sigurno?, Od side se (i dalje) umire, Krčka-nje na tihoj vatri, Tako se to radi sigurno, i mnogi drugi.Ono što je zanimljivo, izdavač ovih knjiga je “Zavod za udžbenike”, pa nije isključeno da će one jednog dana biti deo nastave sek-sualnog obrazovanja u školama kod nas.

GRaD taJNI – Zorana Lj. NikolićaAutor knjiga “Beograd ispod Beograda” i “Masonski simboli u Beogradu” i “Tajne Novog Beograda”, obradovao nas je još

jednim zanimljivim naslovom – “Grad tajni”. U svojoj knjizi Zoran Nikolić ot-kriva jednu od najvećih tajni Balkana, tajnu o grobu hunskog vojskovođe Atile, koji je sahranjen na dnu reke. Potraga za njim traje sve dok takva legenda živi, a tragači su sve uporniji bez obzira što tajna ponire sve dublje u istorijsku tminu. Be-ogradskog novinara, stručnjaka za tajnu istoriju, angažuje bogati Amerikanac da bude član ekipe koja će krenuti u potra-gu za Atilinim grobom. Ali tajna Atilinog večnog počivališta nije jedina tajna koja će ih pratiti na tom putu, to je samo poče-tak nečeg većeg i mističnijeg – ključa svih tajni. Ova knjiga otkriće vam zašto je kralj Aleksandar Karađorđević držao u ruci masonski čekić dok je rušio drevni grad Žrnov na Avali da bi napravio spomenik Neznanom junaku? Saznajte ko su člano-vi tajnog masonskog društva - stvaraoci istorije ili čuvari njene tajne?

MUZIKA

‘’Kada moje uši čuju...’’ Nešto kvalitetno, originalno, drugačije za promenu. Mlada, uspešna i popularna s razlogom. Reč je o francuskoj pevačici džez muzike Izabel Žofrua, poznatijoj kao ZAZ. Tokom svo-je karijere pevala je u više džez bendova. Nadimak Zaz dobila je u bendu ‘’Don Diego’’ po čijem napuštanju počinje da peva bez mikrofona u kabareu ‘’Aux 3 Mailletz’’. To joj je dalo podsticaj da isko-risti slobodu i postane ulična umetnica. U maju 2010. godine Telerama Pariz piše: ’’Priča se sve više poslednjih nede-lja: Zaz je sveti glas i to će biti otkrove-nje leta.’’ U to vreme Zaz objavljuje svoj prvi album sa koga se posebno izdvaja pesma ‘’Je veux’’ čiji je tekst izraz prezira prema potrošačkom društvu. Iako njena popularnost raste, mlada pevačica i dalje preferira male prostore za svoje nastupe. Svoj prvi koncert u Srbiji održala je 24.

avgusta na Petrovardinskoj tvrđavi pred oko 15.000 ljudi. Nesvakidašnjim glasom i neodoljivim šansonjerskim zvucima pa-riskog Monmarta oduševila je publiku. Njena skromnost i jednostavnost, upr-kos popularnosti koju je stekla, vredni su divljenja. Nadamo se da će tako ostati i u buduće.Već sa četrnaest godina, kada je prvi put uzela mikrofon u ruke, shvatila je da je pevanje ono čime želi da se bavi. Danas, sa dvadeset jednom godinom, ima dva albuma iza sebe od kojih ju je drugi, na-zvan “21”, obeležio kao najbolju pevačicu u svojoj generaciji. Reč je o Britanki koja peva soul, blues, country soul i R&B mu-ziku - Adel (Adele Laurie Blue Adkins). Iako je vrlo mlada, sa lakoćom uspeva da pretoči i najdublje emocije u svoje pesme. Tekstovi poput Rolling in the deep i Ru-mour has it govore o njoj kao jakoj ženi koja će prebroditi sve ljubavne, ali i život-ne nedaće, svakome vratiti po zasluzi, ali i ostaviti onog s kim se ne oseća dobro. Tu su i tužne i srceparajuće balade koje ni-koga ne ostavljaju ravnodušnim. Najlepša od svih - Someone Like You, posvećena je njenoj bivšoj ljubavi. Ako vam je po-trebno da se isplačete poslušajte Turning Tables i Don’t you remember. Potvrdu za svoj rad Adel je dobila na nedavnoj do-deli MTV nagrada, gde je spot za pesmu Rolling in the deep dobio priznanja za najbolji umetnički pravac, najbolju mon-tažu i najbolju kinematografi ju. Aktuelni album ove pevačice zauzeo je prvo me-sto u petnaest zemalja i do sada je prodat u šest miliona primeraka. Direktor nje-ne izdavačke kuće XL Records, Richard Russell, tim povodom je rekao: “Kada se radi o njoj, poruka je jasna - sve je u muzici. Nema trikova, nema prodaje sek-sualnosti”.

Katarina SaVIĆKatarina ILIĆ

32

MOZAIK Intervju sa Ivanom Stanković, svetskim top modelom

Ona je najpoznatija i najuspešnija manekenka srpskog porekla. Bila je zaštitno lice Armania, radila je kam-panje za imena kao što su: Calvin

Klein, Dona Karan, Gucci, Jill Sander, Esca-da, Polis (sa Brusom Vilisom) itd. U Italiji je radila na TV kanalu „5 Media Set“. Bila je na naslovnoj strani prestižnog „Voga” i drugim svetski poznatim časopisima. U modnom svetu prepoznatljiva je po svojoj kratkoj kosi i energiji kojom zrači na fotografi jama. Vodi-la je i bila jedan od članova žirija u realiti šou

„Prvi srpski top model by Ivana Stanković“ koji je imao veliku gledanost. Napisala je au-tobiografi ju „Bez daha“ koju je celo leto pro-movisala širom Srbije. Čitanost je velika, što dokazuje da su peto i šesto izdanje u štampi. Lepa, harizmatična, osoba koja je proputo-vala ceo svet, sarađivala sa velikim imenima... dame i gospodo predstavljam Vam... Ivanu Stanković.

ML: Kakve osobine treba da ima top mo-del?Ivana Stanković: Na prvom mestu je ge-netika, jer ukoliko devojka nema potrebne fi zičke atribute, nemamo o čemu da priča-mo. Na drugom mestu je borbenost. Zatim, morate voleti ono što radite, i da se unosite u posao. Mankenstvo je borba, i malo je de-vojaka kojima se posreći da postanu top mo-deli. Tri godine sam se borila i tražila svoje mesto pod Suncem i znam koliko mi je tada bila potrebna borbenost, upornost, da ne odustajem. Prema tome, u svetu mode nema mesta za slabiće.ML: Šta Vas je navelo da svoj život ispišete u 340 stranica? Ivana: Moj život nije tipičan. Pristalica sam da se kroz život ide srcem. Sve ili ništa, to je jedan od mojih motiva. Sve ono o čemu sam maštala kad sam bila klinka sam uspela da ostvarim. U knjizi sam želela da pokažem kako sam snove ostvarila svojim trudom i za-slugom. Knjiga je poučna i želim da pokažem devojkama kako se može uspeti, a da se ni-kada, ni za jedan sekund ne skrene sa pravog putaML: Da li ste zadovoljni uspehom koji ste postigli?Ivana: Bila sam zaštitno lice mnogih kuća. Mada, u svojoj karijeri nikada nisam radila za Versaćea i Šanel. Za sve ostale sam radila u nekom periodu svog života i to je sjajan ose-ćaj, naravno. Nisam nikad bila iznenađena svojim uspehom koji sam postigla jer znam da mogu još mnogo više. Na kraju, mogu da se osvrnem za sobom i slobodno tvrdim da sam ostvarila većinu stvari koje sam želela i zamišljala. ML: Šta je bilo presudno u odabiru devo-jaka za realiti šou „Prvi Srpski Top Mo-del“?Ivana: Mnogo devojka se prijavilo i odabir nije bio lak. Miša, Neša i ja smo želeli da oda-beremo devojke koje nisu bile lepe na isti na-čin, već da svaka ima nešto specifi čno, nešto

svoje. Neke devojke su morale da porade na sebi. Stručnjaci su sa njima radili iz nedelje u nedelju i zadovoljna sam napretkom. Narav-no, to nije bio slučaj sa svim devojkama, jer neke učesnice nisu sarađivale sa nama, nisu davale utisak da rade na sebi, pa su relativno brzo i izašle iz šou programa.ML: Kako da postanemo, ostanemo vitki i u dobroj formi kao i Vi?Ivana: (Smeh) Ja sam malo izašla iz dobre forme, priznajem, jer zbog obaveza oko Top modela, nisam mogla redovno da vežbam. Za mene plivanje i mezoterapija daju najefi -kasnije i najbriže rezultate, ali to je na kraju krajeva individualno. U svakom slučaju nika-ko se nemojte odlučiti za dijete!ML: Šta je tajna stila, po Vama?Ivana: Tajne nema. Ili imate ili nemate stila. To je nešto s čim se čovek rađa i predstav-lja deo nečije ličnosti. Ja nikada ne pratim modu. Ne dozvoljavam da iko utiče na moj ukus i da me „oblači” jer se smatram dovolj-no inteligentnom da to sama radim.ML: Nesvakidašnji maneken ženskog lika i duge plave kose, Andrej Pejić, osvaja modne piste i hrli ka svetskom vrhu mo-delinga. Najprestižnije modne kuće se uveliko grabe oko njega. Kakvo je Vaše mišljenje o njemu?Ivana: Sve to mi je preterano tužno i ne do-pada mi se ni malo. Nije svaki uspeh - uspeh.ML: Kad smo kod uspeha, recept za uspeh je...?Ivana: 500 gr talenta, 200 gr upornosti, 200 gr sreće i 100 gr nečega što nikada nećemo znati.ML: Poruka za kraj...Ivana: Svako ima svoj put, sledite svoje srce jer će vas jedino ono izvesti na pravi.

Ivana ManDIĆFOTO: Svetozar KA RA DŽIn

LepotoM kRoZ žIVot“Bilo da je reč o manekenstvu, glumi, sportu ili nečem drugom, jedini način da vas drugi zaista cene i poštuju, a i da vi cenite sami sebe - jeste da sve sami postignete, bez pomoći uticajnih roditelja, prijatelja, ili ne daj Bože, dečka ili muža, jer jedino je tad to ono pravo”, odlomak iz knjige „Bez daha“.

„Ja sam osoba trenutka. U trenu zavolim, prestajem da volim, rešavam životne dile-me, donosim važne odluke, puštam ljude u svoj život ili im zatvaram vrata ispred nosa. Sve se dešava sad, ili se nikad i ne desi. Nema ka-snije, nema drugog trenutka. Samo taj, jedan jedini” odlo-mak iz knjige.

RADIO EKOF- Dobar dan, verni slušao-čitaoci, pra-tite još jedan Radio Ekof. Pre početka emisije, podelio sam četiri rezervacije za klub Amfi teatro 1 (mesta na balkonu + kilo besplatnog fornetija), kolegama i koleginicama sa najboljim prosekom kako bi mogli da obraduju svoje društvo ustupanjem istih. Ostali, ne zaboravite da su mesta ograničena, stoga požurite, dakle svaki drugi red prazan, svako drugo mesto razmak. Ova emisija će biti posebna jer ćemo imati uživo uključenja i jedno iznenađenje koje ću vam nešto kasnije otkriti. Znači, vi pitate, ja odgovaram. Vi hvalite i pozdrav-ljate, ja to isto, al’ sa više lajkova. Takođe, možete slati poruke i muzičke želje na moj pejdžer. Čini mi se i da imamo prvo uklju-čenje za danas, halo, dobar dan? Dooobar dan?- Dobar dan Olja, super Vam je emisija glasam za prilog broj... beep beep beep- Oh, draga gospođa je zalutala malo, ide-mo na drugo uključenje, halo, dobar dan?- Ćao Miloše, super ti je emisija, htela sam da te pitam sledeće. Ako bude bilo oktobra 2 ove godine, umesto novca sam mislila da založim bubreg. Kakva bi procedura bila u vezi prijave ispita u tom slučaju?- Sve što ti je potrebno koleginice jeste da odeš u skriptarnicu, kupiš prijavu ispita, paketić za bubreg i obrazac ZB 20 (zalog bubrega). Ako ti je bubreg teži od 150 gra-ma treba da platiš manju nadoknadu zbog prekomerne težine paketa. Nakon merenja i pakovanja bubrega, ispuni prijavu i zatim zaheft aj kraj paketića za papir i ubaci u sanduče. Ukoliko je bubreg u AAA stanju možeš prijaviti još jedan ispit.- Jaoj, ekstra, hvala ti puno.- Nema na čemu. Idemo dalje dragi moji, pejdžer se razigrao, tresu me vibracije od vaših poruka. Evo jedne od… Slavi-ce: Kiss, najbolji ste, jel može za moju mawu ljubav nešto od Karleuše? Naravno da može Slavice, poslaćemo ti CD na kućnu adresu. Evo jedna od Igora: Bekiću legendo, jel može Ipče? Ipče Ahmedovski – uvek. Režija mi javlja da imamo sledeće uključenje. O ne, sačekajte u pitanju je naš kolega Čabarkapa koji se nalazi na Beer Festu. Izgleda da se odigrala nekakva drama tamo.- U pravu ste kolega Bekiću! Ljudi su uznemireni, jer, po rečima očevidaca, jedan mladić je sa dva svoja druga išao od čoveka do čoveka i nudio ih pićem! Prema poslednjim izveštajima osmoro ljudi je

ponuđeno, dva lica su teško primila pića dok su ostali lakše ponuđeni i počašćeni. Studio?- Važno je da su svi dobro i da nisu životno ugroženi. Heh, evo jedne vickaste poruke koja mi je stigla na pejdžer. Glasi, Da li znaš od čega je skraćenica EKP? Od-govor… Vam neću otkriti jer je sasvim očigledno – ko razume shvatiće. Dobro, a sada ono iznenađenje koje sam vam na početku spomenuo. Radi se o kratkom intervjuu sa jednim profesorom čije ime vam neću reći jer znam da ćete prepoznati taj glas. Dobar dan profesore!- Dobar dan, dobar dan. Dan dobar želim i Vašim slušao-čitaocima kraj malih papira.- Dakle profesore šta Vi mislite kakve su ove naše vesti, uopšte Radio Ekof? Dobre, loše?- Pa vidite dragi moj kolega, prema vreme-nu nastanka vesti mogu biti: fosilne i nove. Sa druge strane, prema mestu nastanka vesti se dele na vesti nastale unutar EKOF-a i vesti van EKOF-a. Daljom diferencijaci-jom vesti nastalih unutar EKOF-a imamo: vesti sa oglasne table, Radetove vesti, vesti iz Kantine, vesti sa sajta (koje su po vreme-nu nastanka uglavnom fosilne) itd. Vesti van EKOF-a nećemo ovde spominjati jer prelaze okvire ove teme, tako da možemo preći na podelu vesti po istinitosti: stvarne vesti i sprdačine. Stvarne vesti delimo na: verovatne vesti, sigurne vesti i “ko te to sla-gao” vesti. Sprdačine delimo na dosadne, zabavne, inovativne i …- Čekajte, čekajte nisam Vas baš najbolje

razumeo. Gde je tu Radio Ekof?- Mogu ja da ponovim ako treba, nije meni teško.- Neka profesore, nemamo toliko vremena, odnosno karaktera na raspolaganju. Vreme brzo prolazi, a prostora je sve manje. Reži-ja mi je javila da imamo jedno uključenje, halo, dobar dan?- Pozdrav kolega. Pozdravio bih i našeg uvaženog profesora kojem se odista divim. Imam jedno pitanje za njega.- Recite, por favor.- Prvo bih pitao, da li će se ove podele vesti naći na kolokvijumu i da li mora baš svaka podela da se zna?- Pa vidite kolega ako ste naučili sedam pojmova ne vidim što Vam je problem da naučite i osmi, jel da?- Ali ako se zbunimo i ne možemo u tre-nutku da se setimo?- Mislite jače, tu je ono negde samo treba da ga pronađete.- I još jedno pitanje ako dozvoljavate. Pro-fesore da li je dovoljna skripta za prolaz?- Kakva skripta?! Kakav prolaz?!- Pa ona iz…- Ooooovaj režija mi javlja da smo pri kraju strane i da moramo hitno da odjavimo ovu emisiju. Kolega hvala što ste zvali. I Vama se profesore iskreno zahvaljujemo na gostovanju i nadam se da ćemo se još nekad susresti.- Svakako kolega, na ispitu ste uvek dobro-došli.

Miloš BEKIĆ

MOZAIK

33

3�

Proverite koja je vaša timska uloga!

1. Mislim da mogu doprineti grupnom radu zato što: a. U stanju sam da brzo uočim mogućnosti i znam kako da ih iskoristim na najbolji mo-gući način.

b. Dobro sarađujem sa različitim tipovima osoba.

c. Posedujem prirodnu sposobnost da mi ideje padaju na pamet.

d. Znam kako da izvučem najbolje od ostalih članova grupe (ono što rade najbolje kako bi se postigli grupni ciljevi i ispunili zadaci).

e. Moja osnovna veština je to što znam kako da se brzo i efi kasno završi posao.

f. U stanju sam da prihvatim sopstvenu ’’ne-popularnost’’ na neko vreme, ukoliko će to dovesti do željenih rezultata. g. Uglavnom sam u stanju da razlikujem ’’realno’’ od ’’mogućeg’’, u smislu postizanja uspeha.

h. Obično bez ikakvih predrasuda predla-žem alterntivna rešenja.

2. Ukoliko u grupnom radu imam proble-ma/neuspeha to je zato što: a. Ne mogu da se smirim dok sve nije do-vedeno ’’pod konac’’ i dok stvari nisu pod kontrolom.

b. Ponekad pridajem previše pažnje idejama koje se neće realizovati.

c. Uglavnom previše pričam kada grupa radi na novim idejama.

d. Moja hladna spoljašnost mi otežava da se pridružim svojim kolegama entuzijastama.

e. Ponekad ostavljam utisak osobe koja vrši

prevelik pritisak i postavlja se autoritativno ukoliko nešto zaista mora biti urađeno.

f. Teško me je postavljati na ’’prvu liniju’’ jer se osećam odgovornim/nom za grupnu atmosferu.

g. Dešava se da mislim o onome što tek treba da kažem, pa tako izgubim nit i ne znam šta se dešava.

h. Moje kolege misle da bespotrebno obra-ćam previše pažnje na detalje i mogućnosti da se dogodi nešto neplanski.

3. Kada radim sa ostalima na pripremi projekta: a. Trudim se da ih ubedim ne vršeći pritisak na njih.

b. Moja ’’budnost’’ sprečava greške. c. Spreman/na sam da podstaknem na de-lovanje ukoliko mi se učini da se na sastan-ku gubi vreme, kako se ne bi izgubio iz vida osnovni smisao sastanka.

d. Obično sam vrlo originalan/na. e. Pokušavam da usmerim grupu na dobre ideje.

f. Pozivam se na najnovije vesti, otkrića i rezultate istraživanja koja se tiču određene teme o kojoj se razgovara.

g. Ubeđen/a sam da moj sud pomaže u do-nošenju ispravnih odluka.

h. Pravi sam stručnjak u organizovanju naj-bitnijih etapa rada.

4. Kada radim u grupi, jedna od mojih glavnih karakteristika je: a. Zaista sam zainteresovan/a da bolje upo-znam svoje kolege/koleginice.

b. Ne plašim se mogućnosti da se ne složim sa većinom.

c. Obično sam u stanju da pronađem argu-mente protiv pogrešnih stanovišta.

d. Posebno sam talentovan/a za primenjiva-nje ideja.

e. Pažljivo posmatram i umem da iznenadim ostale nečim neočekivanim.

f. Savršen/a sam u svemu što radim. g. Spreman/na sam da uspostavljam i kori-stim kontakte van grupe.

h. Znam kako da donesem prave odluke čak i kada je prisutno više različitih aspekata i argumenata.

5. Volim da radim u grupi zato što: a. Volim da analiziram situacije i razmatram različite mogućnosti.

b. Zainteresovan/a sam za pronalaženje praktičnog rešenja za neki problem.

c. Volim da znam da sam od koristi u među-sobnim odnosima tokom rada.

d. Volim da utičem na donošenje odluka. e. Volim da imam veze sa ljudima koji imaju nešto da ponude.

f. Sposoban/na sam da pomirim različite sta-vove ljudi koji su vezani za rad.

g. Svu svoju pažnju posvećujem izvršenju zadataka.

h. Pronalazim one oblasti koje stimulišu moju maštu.

6. Ukoliko neočekivano dobijem zadatak koji treba da se obavi za kratko vreme i sa ljudima koji nemaju pozitivan stav:

Voliš li rad u timu ili si individualista? Da li si spreman/na da poslušaš tuđi savet ili si odlučan/na u svojim idejama? Organizuješ li rad ljudi oko sebe ili si marljivi učenik? Odredi svoju timsku ulogu i saznaj nešto novo o sebi! ’’Najbolje su zatvorena ona vrata koja možemo ostaviti otvorenim’’ kaže stara kineska poslovica, a to je odraz poverenja u timskom radu kojem smo u današnje vreme sve češće izloženi. Bilo na fakuletetu, u školi ili na poslu, timski rad je ključ uspeha, a naša timska uloga je upravo odraz naše ličnosti. Mnogi naučnici su proučavali ponašanje ljudi prilikom zajedničkog rešavanja problema i zadataka, a jedan od najuspešnijih bio je dr. Me-redit Belbin čiji test ’’Uloge u timu’’ koriste i po-slodavci prilikom intervjua za posao da bi uvideli da li kandidat odgovara traženom opisu posla.Odgovorite na 7 jednostavnih pitanja i sa-znajte da li se Vaše mišljenje o sebi poklapa sa onim što je nauka utvrdila.Uputstvo: Odgovori na narednih 7 pitanja tako što ćeš 10 bodova rasporediti na odgovore a-h, dajući najveći broj bodova onom odgovoru koji se najviše odnosi na tebe. (Nije važno da svaka tvrdnja dobije bodove, svih 10 možeš dati jed-nom odgovoru ukoliko te on potpuno oslikava.)

ToGetHeR EVeRYoNe ACHIeVe MORE!

MOZAIK

3�

MOZAIK

a. Radije sedim u uglu i razmišljam o tome kako da izađem iz ćorsokaka.

b. Spreman/na sam da radim sa osobom koja ima najpozitivniji mogući stav.

c. Pokušavam da pojednostavim zadatak, utvrđujući šta ko može da uradi.

d. Moj prirodni dar za ’’hitne stvari’’ omogu-ćava mi da stvari privedem kraju.

e. Uspevam da sačuvam hladnokrvnost i raz-mišljam racionalno.

f. Uprkos pritisku vidim cilj pred sobom. g. Spreman/na sam da preduzmem kon-struktivnu reorganizaciju ukoliko ustano-vim da nema napredovanja.

h. Iniciram razgovor kako bismo došli do no-vih ideja i rešenja.

7. Imam problema u radu u grupi jer: a. Imam običaj da izrazim svoje neslaganje sa onima koji, po mom mišljenju, koče na-predovanje.

b. Previše sam analitičan/na i nedovoljno koristim svoju intuiciju sto nekima može da smeta.

c. Moja želja da se stvori dobro može biti kontraproduktivna.

d. Brzo mi postane dosadno i očekujem da me ostali stimulišu i motivišu.

e. Imam teškoća kada mi cilj nije potpuno jasan.

f. Ponekad mi je teško da precizno objasnim svoje argumente.

g. Ponekad od drugih zahtevam ono što ni sam/a nisam u stanju da uradim.

h. Ukoliko primetim suprostavljanje, okle-vam u iznošenju svog stava.

Tabela rezultata - unesi broj bodova u tabeluDEO A B C D E F G H

1.2.3.4.5.6.7.

Rešenja – upiši svoje rezultate iz predhodne tabele u ovu i saberi broj bodova u svakoj koloni kako bi saznao/la koliko imaš poena za pojedinačnu grupu

DEO P K M OM S NP TR F1. G D F C A H B E2. A B E G C D F H3. H A C D F G E B4. D H B E G C A F5. B F D H E A C G6. F C G A H E D D7. E G A F D B H C

UKUPNO

Objašnjenje – Najveći rezultat u koloni predstavlja tvoju najčešću grupnu ulogu. Sledeći rezultat ukazuje na ulogu koju prihvataš ali ti manje odgovara, a dva najslabija rezultata su uloge koje treba da razvijaš – tvoje najslabije tačke.

REZULTATIULOGE Nisko Prosečno Visoko Veoma visoko

P - primenjivač 0 – 6 7 – 11 12 – 16 17 – 23K - koordinator 0 – 6 7 – 10 11 – 13 14 – 23M - modelator 0 – 8 9 – 13 14 – 17 18 – 36OM - orig. mislilac 0 – 4 5 – 8 9 – 12 13 - 29S - specijalista 0 – 6 7 – 9 10 – 11 12 – 21NP - nadgledač 0 – 5 6 – 9 10 – 12 13 – 19TR - timski radnik 0 – 8 9 – 12 13 – 16 17 – 25F - fi nišer 0 – 3 4 – 6 7 – 9 10 – 17

KARAKTERISTIKE ULOGA:Primenjivač je samodisciplinovan i marljiv, često nepopustljiv, prenosi planove u prak-su ali ne voli neproverene ideje jer sve vidi praktično.Koordinator organizuje aktivnosti tima, dobro komunicira i uživa poverenje; samo-pouzdan je, sabran i pažljiv slušalac, nije posebno kreativan, ali u susretu sa otporom članova napušta ulogu vođe.Modelator je dinamičan, otvoren i pokretač drugih, oblikuje aktivnosti tima i daje osećaj hitnosti, ali se zbog nestrpljivosti lako ljuti.Originalni mislilac uvodi nove načine rada i nove ideje; on je kreativan, reaguje na po-

hvale i kritike, ali može da zanemari praktič-ne stvari zbog svoje maštovitosti.Specijalista nudi posebna znanja, tehničkom stručnošću doprinosi cilju; on je predan i inicijativan iako često ne pokazuje interes za ideje drugih.Nadgledač analizira ideje, vrednuje predlo-ge i nadgleda ciljeve; on je oprezan i vešt i zbog toga sporo reaguje, voli da se nadmeće sa koordinatorom, ali ima stalne negativne primedbe.Timski radnik pomaže pojedincima i pod-stiče dobru saradnju; on je društven, pre-dusretljiv i fl eksibilan, a ujedno neodlučan i izbegava donošenje odluka.

Finišer se brine o procesu rada, nerado po-verava dužnosti, ostali članovi ga često vide kao cepidlaku jer vodi računa o detaljima na štetu celine.

Pošto ste saznali svoju karakterističnu ulo-gu za rad u timu, potrudite se da unapredi-te one koje Vam manje odgovaraju, budite spremni da se usavršavate, jer menjajući postojeće paradigme stičemo nova znanja, veštine i sposobnosti i postajemo kompe-tentniji da ostvarimo ciljeve koji se nalaze pred nama.

jelena DoBRIĆ

MOZAIK eho Filter

Mladić otvori vrata sobe devojci ta-mne kose, a zatim joj prepreči put. - Slušaj... – reče on, kao da pove-rava neku strašnu tajnu. – Ovo što

ćeš videti zna mali broj ljudi i svi su ugovo-rom obavezani da ćute.- Ma daj! – reče ona uz osmeh, udarivši ga blago po ramenu. - Dobro, dobro... Izvoli. – reče mladić pustiv-ši da je uđe.

Bila je to mala soba, na čijoj se sredini nala-zio mali sto i jedna stolica. Na zidu nasuprot prozoru odakle je dopiralo sunce nalazila se mala komoda. Duž cele sobe nalazile su se police, na kojima su stajale makete aviona, od onih starih iz Prvog svetskog rata do mo-dernih Migova. Sa tavanice, povezan malim koncem, visio je model putničkog balona, a u gornjem uglu sobe nalazio se platneni zmaj. Na stolu se nalazilo nekoliko uredno složenih knjiga i svezaka.

Devojka je ćutke posmatrala svaki model avi-ona, kao da su eksponati u muzeju. - Dobrodošli u moj Muzej–reče mladić na-smejano. – Eksponati potiču iz bogate kolek-cije mojeg mlađeg ja. Stoga je u redu ako ti se ne sviđaju.- Ćuti! – reče devojka. – Divni su.- Stvarno to misliš? – upita je mladić. Devojka se okrenu ka njemu, oslonivši se na sto. - Nisam znala da voliš avione. – reče ona. - Ne avione, letenje. – ispravi je on. - A zašto letenje?- Mislim da sam rođen sa tim. – odgovori mladić. I više nego nego što možeš da za-misliš, pomisli on. - I moj otac je jako voleo letenje. - Je l’ i on sakupljao avione?- Ne kao ja. – reče, slegnuvši ramenima. – Ali pomagao mi je kod izrade maketa. Puno je radio, pa smo se preko aviona družili svaki dan. Mladić stade pored devojke, naslonivši se na sto. – Počelo je sa jednim, a kad sam našao avion iz jedne epohe, poželeo sam da imam i drugi iz neke različite epohe. Pa su tu: avion koji je vozio Crveni baron u Prvom svetskom ratu, pa lovci iz Drugog svetskog rata...- Pa dečiji zmaj, pa putnički balon... – dodade devojka uz osmeh.

- Pa, hteo sam nekako da „začinim“ svoju kolekciju. Uvek sam hteo da obiđem svet iz vazduha, kao balonom. – reče mladić. Mada mi on ne treba za to, pomisli mladić. Dovolj-ne su mi dve noge, nešto para i mirno vreme. Eto, samo toliko mi je potrebno za jedan lep skok do drugog kontinenta, recimo Azije. Ni avioni, ni baloni, ni bilo šta drugo. Samo da radarska kontrola svih zemalja sveta prestane da radi na jedan dan. Sve ostalo bih mogao sam.

Primetio je kako ga posmatra. - Šta nije u redu?- Oh, ništa. –reče ona. –Nisam znala da imaš takav hobi. Nekako je...- Detinjast? - Ne! – reče ona prekorno. – Nije tako. Izvr-ćeš moje reči. - Pa kakav mi je hobi? –upita on nasmejano.- Divan! – odgovori ona.Devojka je ćutala i posmatrala je zrake sun-ca kako padaju na police sa avionima. Neko vreme je gledala zmaja, a zatim se okrenula ka mladiću.- Hobiji nisu detinjasti. Oni daju začin našem životu. – reče ona, kao da ga uči nekoj važnoj lekciji.- A je l’ ? – upita on.- Tako je. Hobiji ukazuju na naše strasti. One nas čine posebnim, one nas usrećuju. One naš život čine važnim. Sada je videla kako on nju posmatra. Izgle-dao je zadivljeno. Pocrvenela je. - Šta nije u redu? - Ništa. – odgovori on. – Ćutanje je znak odobravanja.Okrenula se ka njemu.- Hobi ti nije detinjast.- U pravu si. Beskoristan je.- Ćuti! – reče ona. – Nije tako. Možda ćeš postati pilot.Piloti misle da umeju da lete. Ali to nije pravo letenje. Ono se ne može uporediti ni sa čim

drugim. Vetar u kosi, otvoreno nebo, veličan-stveni prizori sa visine... Ništa na svetu nije tako... Uzbudljivo, pomisli mladić. - Da sam hteo da postanem pilot, nikad se ne bismo upoznali. – reče on. Ona se zacrvene-la, ali je nastavila odlučno.- Možda ćeš osnovati avio-kompaniju. Mož-da ćeš dizajnirati avione. Nije ni bitno. To je tvoj hobi, tvoja strast, tvoj talenat. Nemoj da odustaješ od njega. Nikad nemoj da odusta-ješ od njega. – reče ona, približivši mu se. - Obećavam. – reče on. Poljubiše se.

Ostali su još malo zajedno, razmenjujući pri-če o svojim dogodovštinama proteklih dana, a onda ju je otpratio na autobus. Osećao je da bi mogao da poleti za tim autobusom, za jednom njegovom putnicom, pa makar ga svi videli, makar svi saznali tu njegovu tajnu. Propeo se na prste, padajući u iskušenje da zaista poleti, ali čim je autobus zašao za ugao, krenuo je nazad ka svojoj zgradi.

Nije se vratio u stan. Trčećim korakom pre-šao je nekoliko spratova i brzo se našao na krovu svoje zgrade.

Nikad nije leteo danju. Nikad nije leteo do površine jezera ili reka, gledajući kako se sunčevi zraci odbijaju od površine vode. Ni-kad nije leteo gradom danju, gledajući kako kipti od života, posmatrao ljude, automobile, autobuse, kako jurcaju gradom kao u džinov-skom mravinjaku. Samo noću mogu da bu-dem ono što jesam, pomisli on.

Bez strasti – nema života. One čine naš život važnim. Biće vremena za istinu, jednog dana. Sad moram malo da razbistrim glavu... I da vidim šta radi. Neću dugo, mislio je mladić. Skočio je, a srce mu je kucalo sve jače. Grad je počeo da se udaljava pod njim, dok je silovito išao put neba.

nikola ŠKonDRIĆ

HoBI

36

3�

MOZAIKove jeseni u vašim bioskopima...

Premijera: 27. septembar, Sava centar, 20:30Start: 29. septembarŽanr: romantična komedijaOriginalni i međunarodni naziv: What’s Your NumberRežija: Mark MylodScenario: Gabrielle Allan, Jennifer CrittendenUloge: Anna Faris, Chris Patt, Chris EvansZemlja produkcije: SAD

SINOPSISAli (Ana Faris) smatra da je moguće da se pravi muškarac za nju krije među njenih bivših 19 momaka, i da joj je nekako promakao. Zato počinje potragu za savršenim među svojim bivšim. Potraga postaje mnogo uzbudljivija kada joj se u njoj pridruži komšija Kolin (Kris Evans), kome je Alina pomoć potrebna za potpuno druge svrhe – on samo želi da izbegne svoje bivše devojke.

O FILMU„Svi moji bivši“ je romantična komedija zasnovana na knjizi „20 Times a Lady“ autorke Karin Bosnak (Karyn Bosnak). Karin je započela karijeru kao dobro plaćena televizijska producentkinja, koja je veći deo novca trošila na skupe dizajnerske proizvode. Međutim, nakon što je izgubila posao, dug na njenoj kreditnoj kartici od 20 000 dolara nastavio je da se uvećava svakog meseca, a ona nije mogla da nađe stabilno zaposlenje. Njen projekat izvlačenja iz dugova započeo je sajtom SaveKaryn.com, na kom je na duhovit način tražila od ljudi da joj malim do-nacijama pomognu da otplati dug. Osim ovoga, redovno je pisala o načinima na koje štedi novac, kao i kako napreduje sa otplatom. Uskoro je njen sajt postao veoma poznat u medijima, a knjiga koju je napisala o akciji Save Karyn: one Shopaholic’s journey to Debt and Back postal je hit i prevedena je na nekoliko jezika. Nakon što je otplatila dug, Karin je prestala da uzima donacije i na sajt je postavila linkove ka drugim sajtovima čiji su autori ljudi sa specifičnim potrebama. „20 Times a Lady“ je njena druga knjiga, koju su kritičari ocenili kao urnebesnu.Glavne uloge u filmu „Svi moji bivši“ igraju Ana Faris (Mrak film, Izgubljeni u prevodu, Samo prijatelji, Prijatelji, Entourage) i Kris Evans (Fantastična četvorka, Prvi osvetnik: Kapetan Amerika)

Delimo 5x2 karte za premijeru fil-ma u Sava Centru 27. septembra! Pet najbržih čitalaca koji pošalju mejl sa svojim imenom i prezi-menom na adresu monopollist@gmail.com dobiće po 2 karte za premijeru ovog filma. Srećni do-bitnici (oni koji dobiju odgovor na svoj mejl) karte mogu preuzeti 27. septembra u 12h u prostorija-ma SUEF-a.

SVI MoJI BIVŠI

Start: 27. oktobarŽanr: trilerRežija: Andrew NiccolScenario: Andrew NiccolUloge: Justin Timberlake, Amanda Seyfried, Cillian MurphyZemlja produkcije: SAD

SINOPSISU kasnom 21. veku, vreme je zamenilo novac kao valutu. Ljudi prestaju da stare sa 25 godina, i ostaje im još samo jedna godina života. Ako ne dopune sat koji nose na ruci, umreće. Vil (Džastin Timberlejk) je mladić iz geta koji se jednoga jutra probudi sa više vremena nego što je mogao da zamisli i u snovima. To neće proći nezapaženo. On će morati da se bori za svoj život i živote ostalih protiv korumpirane policije i čitavog sistema, ali u toj borbi neće biti sam.

O FILMU„Preostalo vreme” govori o ne toliko dalekooj budućnosti u kojoj su naučnici stvorili svet u kom ljudi prestaju da stare sa 25 godina. Na žalost, nisu besmrtni, već moraju da se bore za svaki minut kojim će produžiti život. Džastin Timberlejk igra Vila Salasa, momka koji se probudi sa velikim brojem godina na svom satu, ali teško da može tome da se raduje. On za taoca uzima ćerku lokalnog moćnika, koju igra Amanda Sejfrid (Mamma Mia!, Crvenkapa) i počinje trku da spasi sopsteni život. „Kada sam bio mali“, kaže Džastin Timberlejk, „moji omilljeni filmovi bili su ‘Umri muški’ i ‘Begunac’. To su bile priče o običnim ljudima koji su se našli u ekstremnim situacijama, i mene je privlačilo da gledam kako se oni u tome snalaze. Efekti su bili sjajni, potere automobi-lima su bile sjajne, ali su me likovi najviše privlačili i držali prikovanim za ivicu stolice. Nadam se da će ljudi isto to osetiti kada je u pitanju ‘Preostalo vreme’“, kaže Timberlejk. Reditelj filma „Preostalo vreme“ je Novozelanđanin Endrju Nikol, reditelj i autor scenarija za „Gataku“ i scenarista filma „Trumanov šou“. Zbog toga ne iznenađuje činjenica da u „Preostalom vremenu“ ima više od pucnjave i automobilskih potera. Nikol insistira na tome da „Preostalo vreme“ jeste, pre svega, akconi triler, u kom „u svakoj sceni otkucava sat“, ali tu je i „želja za besmrtnošću, za tim da se živi zauvek, što me je uvek zanimalo kao tema“, kaže Nikol. Nije čudo što je „Preostalo vreme“ snimano u Los Anđelesu. „Los Anđeles je prestonica želje da se ostane mlad“, kaže Nikol.Amanda Sejfrid kaže da je scenario za „Preostalo vreme“ jedan od najboljih koje je ikada pročitala. „Ideja je potpuno originalna“, kaže Sejfrid, „ali priča deluje uverljivo zahvaljujući likovima. Malo pisaca može da napiše scenario sa tako neobičnom postavkom i stvori svet u koji apsolutno poverujete“.

PREOSTALO VREME

3�

MOZAIK

Imati idealan posao koji volite i koji vam omogućava da bude-te zadovoljni mentalno i materijalno je rezutat velikog truda, rada i upornosti. Ni ljudi o kojima slušamo u medijima kao o najbogatijima, najuspešnijima, najuticajnijima, do svoje

pozicije nisu (uglavnom) dolazili skrštenih ruku. Neke od njih prate potresne priče ali i priče vredne divljenja svakoga od nas. Neke od njih možemo da iskoristimo kao motivaciju i podstrek kada nam se učini da nemamo dovoljno volje da nastasimo dalje sa potragom.Važno je imati na umu da su svi oni imali svoje prve poslove koji su bili odskočna daska za dalji uspeh. Te poslove su uglavnom sami nalazili i svojim kvalitetima doprineli da postanu ono što jesu da-nas.

DžoN D. RokFeLeRJedan od najbogatijih ljudi u istoriji, Džon D. Rokfeler, svoj prvi posao na-šao je tako što je tokom šest nedelja svakodnevno obilazio mnogobrojne velike kompanije i tražio da razgovara sa njihovim direktorima. U većini slučaje-va je nailazio na zatvorena vrata i ni sa kim nije imao prilike da razgovara, ali to ga nije sprečavalo da nastavi. Tokom tih šest nedelja je svakodnevno, šest dana u nedelji, od ujutru do kasnog popodneva obilazio fi rme. Kada bi obišao sve fi rme

sa spiska, on je kretao iznova i tako je u nekim fi rmama bio i do dva - tri puta. Da bi na kraju sasvim slučajno dospeo u kompani-ju „Hewitt and Tutt le“, tako što je naišao na jednog od partnera koji ga je intervjuisao i potom predstavio starijem partneru. Tako je Rokfeler dobio svoj prvi posao pomoćnika računovođe. Njego-va izreka, „Svaki dan sam radio na svom poslu - tražeći posao!“, je tada dobila sasvim novo značenje koje i danas može da posluži kao primer mnogima.

DONALD TRAMPDonald Tramp, poreklom iz porodice koja je imala prilično razvijen posao, imao je prilike da uči tajne zanata od svog oca koji se bavio nekretninama i koji je bio njegov mentor. Kao deo lekcija, Donald je morao da se zapo-sli i prema stavu njegovog oca upozna posao temeljno, tako što će krenuti od prve stepenice, ispočetka. Njegov prvi posao je bio da mesečno sakuplja rentu (kiriju) od stanara koji su živeli u pro-storu koji im je njegov otac izdavao, i

tako zarađuje. Za oca je radio pet godina, napredujući polako. Tek kada je sam počeo da sklapa ugovore koji su bili i više nego uspešni, osamostalio se i započeo sopstveni posao.

OPRA VINFRIOpra Vinfri, jedna od najmoćnijih i najuticajnijih žena na svetu, us-pela se izboriti sa sebe samo zahva-ljujući neverovatnoj želji da uspe. Poreklom je iz veoma siromašne porodice, dete razvedenih roditelja tinejdžera, koja je u najranijim go-

dinama bila zlostavljana i koju je odhranila baka. Prošla je kroz niz nesrećnih okolnosti koje su je naterale da po svaku cenu pobegne u bolju budućnost. Baka ju je naučila čitati kada je imala tri godine i od najranijih dana rado su je slušali u crkvi jer je veoma lepo zna-la da citira Bibliju. Sa 16 godina je sasvim slučajno, otišavši po sat koji je dobila na nagradnoj igri na lokalnom radiju, dobila svoj prvi posao. Zatražila je od producenata priliku da je čuju i tako dobila svoje mesto u medijima kao radio reporter. Sada je žena koja ima najveći uticaj u svetu biznisa, uspela je da ostvari svoj san i da ste-kne svoj tolk šou, veb sajt, magazin i još mnogo toga.

VOREN BAFETVoren Bafet nikada nije planirao da ide na koledž, nakon srednje škole je on već imao solidnu zara-du isporukom novina. Međutim, Bafetov otac je vršio konstantan pritisak na njega da pohađa po-

slovnu školu Varton pri Univerzitetu u Pensilvaniji, koju je na kraju i upisao. Bafet nije bio zadovoljan kvalitetom obrazovanja na Var-tonu pa se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je i diplomirao za samo tri godine, iako je radio puno radno vreme. U tom periodu je upoznao i svog profesora i budućeg mentora Bena Grahama (kome je prelomna tačka u karijeri bilo kupovina akcija kompanije kojom je upravljao Rokfeler). Učeći od njega, mladi Voren se ponudio da volontira kod Grahama, ali je bio odbijen te se zaposlio kod oca i bezuspešno investirao u akcije fi rmi poput „Texaco“.Potom se zaposlio u večernjoj školi kao profesor i tek nakon neko-liko godina je usledio spasonosni poziv Bena Grahama, koji je zvao Vorena da radi za njega. Nakon ovog poziva, Bafet je zakoračio u svet bogatih i slavnih.

Ovakvih primera je mnogo i neki od sada atraktivnih glumaca i pe-vača su svoje karijere započinjali na najčudnijim mestima. Tako na primer, Rod Stjuart je svoj prvi posao našao na groblju kao kopač grobova. Silvester Stalone je čistio lavlje kaveze, Džeri Sajenfeld je prodavao sijalice a Stiven King je bio domar u školi (ženska svla-čionica koju je jednom prilikom čistio ga je inspirisala da napiše čuvenu horor priču „Keri“). Sve što je ovim ljudima zajedničko je motiv i želja za nečim većim, što ih je vodilo na putu ka uspehu. Svako od nas ukoliko poželi, može da krene istim putem i uz malo sreće doći će do željenog cilja.

Preuzeto sa sajta: htt p://poslovi.infostud.com

kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSao

KRITERIJUMI ZA ZAPOŠLJAVANJE

Ako vam pri procesu odabira potencijalnih kandidata za zaposlenje nije jasno za koji sektor, tj. funkciju biste ih mogli isko-ristiti, evo postupka:1. Stavite 400 cigli u praznu prostoriju,2. Uvedite sve kandidate u tu sobu i zatvorite vrata za njima,3. Kandidate ostavite u sobi 6 sati, i nakon toga se vratite u sobu i analizirajte situaciju prema sledećim kriterijumima:

- Ako su prebrojali sve cigle – KNJIGOVODSTVO- Ako su prebrojali sve cigle VIŠE puta – REVIZIJA- Ako su cigle razbacane bez vidljivog sistema po celoj sobi – RAZVOJ I ISTRAŽIVANJE- Ako su cigle sistematski podeljene po celoj sobi – PLANIRANJE- Ako se gađaju međusobno ciglama – RUKOVODIOCI PROIZVODNJE- Ako svi spavaju – ZAŠTITA NA RADU / PORTIR- Ako su sve cigle usitnili u sitne delove – IT SEKTOR- Ako samo sede bez veze oko cigli i razgovaraju – MARKETING- Ako besciljno gledaju kroz prozor i deluju odsutno – STRATEŠKO PLANIRANJE- Ako su razdraženi i energično diskutuju međusobno, ali nisu pomerili ni jednu ciglu – UPRAVA / TOP MENADŽMENT- Ako su sazidali profesionalnu peć sa dimnjakom, spremili dobar obrok i svi su već pijani – TEHNIČKA SLUŽBA- Ako su sve cigle nestale – VLADA

Iskusan Poslodavac :)

Dragi brucoši,

Ukoliko ste vični pisanju, imate šta da kažete i želite to sa drugima da podelite, pridružite nam se! Da biste postali član redakcije našeg časopisa pošaljite mejl sa imenom, prezimenom i brojem telefona do 10. oktobra na adresu: monopollist@gmail.com. Neka se i tvoj glas čuje, pridruži se timu koji pobeđuje!

čaSopIS pRIMa NoVe čLaNoVe!