NAJPOZNATIJ1 PEDAGOZI I NJIHOVA DELA

Pedagogija je, kao i druge drutvene nauke, rodena u krilu filozofije, pa stoga. je sasvirn razumljivo da su prve rasprave o vaspitanju nastale iz pera fi1ozofa. Sokrat je bio ne samo dobar i popularan vaspita atinske omladine (poznat je tzv.ski razgovor"), veje razradivao i neka pitanja trajnog karaktera, Sticanje znanja za njega nije cilj za sebe, ve put i nain da se doe do vrline dobra. Takav odnos intelektualnog i moralnog vaspitanja predmet je i savremenih rasprava kada je, prema miljenju mnogih, "epoha nauke" dala prioritet intelektualizaciji vaspitanja. Platon3 je delima Drava i Zakoni razradio itav sistem vaspitanja za jedno idealnoriTv"."6. Vaspitanje je za njega osnovni put i nain da se sazna svet ideja koji je primaran, a filozofi, koji sn najdue u procesu obrazovanja, treba da upravljaju drutvom. Aristotel4 u Politici i posebnom spisu o vaspitanju, koji nije sauvan, vaspitanje mtra igdstvom jaanja drave, a prioritet, takode, daje moralnom vaspitanju. On je medu prvima koji istie znaaj line aktivnosti vaspitanikaipotrebu usklaivanja sredstava vaspitanja sa prirodom vaspitanika. je prvi za koga moemo rei da je itav im svojim praktinim i teorijskimopusom pedagog. Vodio je retorske kole i delom o obrazovanju govornika, razradio sistematski jednu prvu metodiku razvoja govornitv a.U periodu humanizma o vaspitanju se sve vie raspravlja i sve vie veruje u njegove snage. Teorije pedagokog optimizma upravo se i pojavljuju u tzv. vremenima velikih preobraaja 1 naglih promena .Vitorino da Feltre (1378-1477) ureuje kolu koju zovu "dom radosti" i stie naziv uitelja novog tipa. Ludvig Vives (1492-1540) pieraspravu O vaspitanju ena. Fransoa Rable 1494-1553) u delu Gargantua i Pantagruel6 kritilci uporeduje vaspitar-ije oca i sina. Miel Montenj (1533-1592) u Esejima ismejava dogmatizam skolastike nastave, uenje napamet i bez razumevanja i trai aktivno posmatranje i lino prosudivanje7. Jo je kritiniji i sarkastiniji prema feudalnom vaspitanju, Erazmo Roterdamski 1467-1536) u Pohvali ludost .Na prelanjeg u novi vek, iroko otvarajui vrata u novo, polaui vrste osnove za celokupan dalji razvoj pedagoke nauke, ivi jedan od najveih pedagokih klasika, eki pedagog, humanist, Jan Amas Komenski (1592-1670)9. On nije samo pedagoki teoretiar, ve i ovek koji je mnogo i praktino radio na ostvarivanju svojih pedagokih koncepcija. Otuda njegove ideje, proveravane u praksi, i imaju posebnu snagu i ivotvornost i posle vie od tri stotine godina.Kao lan verske organizacije "eka braa", kao duhovni i stvarni voda te organizacije, koja je okupljala iroke slojeve naroda u borbi protiv tudinskog.ugnjetavanja, Komenski esto mora da bei i da se seli iz zemlje u zemlju. Medutim, pripadnost Komenskog tom pokretu dala je irok demokratski karakter i osnovu njegovoj pedagokoj teoriji. U njoj su sadrani interesi i zahtevi irokih narodnih masa, ije.e praktino ostvarivanje ekati, ponekad, i nae vreme. Druga, za to vreme progresivna osnova pedagoke koncepcije Komenskog je teorijska i fi1ozofska osnova, prirodna (naturalistika) filozofija renesanse i materijalistika filozofija engleskog fil,oz,ofa Fransisa Bekona.

Polazei sa tih osnova, Komenski otro kritikuje srednjovekovno vaspitanje i kolu, istovremeno se borei za kolu i vaspitanje koji e biti izgraivani ti slabi i interesu naroda. On trai optu i obaveznu kolu, nastavu na maternjem jezikti, bori se za izgradnju sistema vaspitanja koji bi inio celinu, obuhvatajui i omladinu i od- rasle. Posebno se zalagao za smiljeno vaspitarije dece u predkolskom periodu, e- mu posveuje i posebno delo - Informatorium za kolu materinsku. Komenski se na- roito bavio pitanjima didaktike i, smatra se,s puno prava, osnivaem te pedagoke discipline. Tu problematiku obrazlae u mnogim delimaiudbenicima, a posebno u glavno delu Velika didaktika (Didactica magna), koje po obimu prelazi didaktiku i moe se, s puno prava, smatrati jednom od prvib celovitijih pedagogija. Upravo zato to je u tom i drugim delima, obuhvatioskoro svudotad poznatu i potrebnu pedago- ku problematiku, Komenski je jedan od pretea pedagogije kao samostalne nauke. Komenski je posebno zasluan zato to je dao i razradio jednu novu organi- zaciju nastave (razredno-predmetno-asovni sistema nastave), to je traio da u sa- draj obrazovanja udu i realni predmeti, to je insistirao na nekim znaajnim prin- cipima nastave, teorijski ih zasnivajui i obrazlaui (princip oiglednosti, sve- snog usvajanja znanja, sistematinosti, dostupnosti sadraja i metoda rada uzrastu uenika). Polazei od optih osnova svoje pedagoke koncepcije, Komenski je za- stupao princip prirodnosti, tj. poStavljao je zahtev saobraavanja razvoja deteta njegovim prirodnim mogunostima. Dao je jednu od prvih periodizacija razvoja traei da se u pedagokom radu rukovadi karakteristikama tih razvojnih perioda. Poznat je i kao pisac prvih udbenika, u kojima je primenio svoje pedagoke ideje, a koji su bili u upotrebi dtigo i u mnogim zemljama Evrope.

Dion Lok (1632-17,24)1 u centar svojih interesovanja stavlja pitanje vaspitanja, i to porodinog,k;ao i pitanja vaspitanja koja interesuju mladu gradansku klasu koja dolazi na vlast. Njega, dakle, interesuju, pre svega, pitanja vaspitanja dece viih stalea". On je zagovomik dobrog fizikog vaspitanja. U moralnom i umnom vaspitanju on je utilitarist zahteva vaspitanje posiovnog oveka, dentImena, koji treba da je dobro pripremljen za vodenje svojih poslova, pri ernu lina srea i korist, kao etike vrline, imaju vidan znaaj i ulogu. On trai vaspitanje onakve volje karaktera koji u potrebni poslovnam oveku. Stavijajui porodino vaspitanje iznad kolskog, on preporuuje da deca viih stlea ne treba da idu u kolu kako se ne bi meala sa decom niih stalea. U Filozoji se bavio teorijom saznanja i spada u predstavnike empiristike koncepcije razvoja i vaspitanja linosti.U XVIII veku mnogi istaknuti filozofi, Medu kojima kada je re o peclagogiji, posebno treba pomenuti Helvecija, Didroa 1. Holbaha, svojom materijalistikom filozofijom doprineli su mnogo teoretskom zasnivanju iejnih, politikih, pa pedagokih stavova mlade i tada progresivne buroazije1.an ak Ruso (1712-1778) zastupa iinerese sitne buroazije, demokratskoliberalno nastrojenih i orijentisanih slojeva frarcuskog. i evropskog drutVa12.Ruso ustaje veoma otro protiv drutvene nejednakosti, protiv stalekih i svih drutvenih privilegija, protiv despotizma, protiv religijskih zabluda i crkvenih autoriteta. On je zastupnik slobode, demokratije i humanizma. Te ideje slue i kao polazna osnova za reavanje svih.pedagokih pitanja kojima se Ruso bavio. Kao opasan po drotveni poredak, Ruso e biti esto proganjan, morae da bei i da se seli iz jedne zemlje u drugu, a njegova dela su javno spaljivana.Teorija o vaspitanju saobraenom prirodi deteta, o slobodnom razvoju i slobodnom vaspitanju, o potrebi vaspitanja to potpunije i prirodi saobraenije linosti, o vaspitanju u prirodi, i to pomou predmeta koji okruuju vaspitanika, o potrebi individualnog prilaenja detetu, njegov bunt protiv fizikog kanjavanja i propagiranje tzv. kazni prirodnih posledica, isticanje znaaja umnog vaspitanja, kaoi radnog vaspitanja sve su to temelji njegove originalne pedagoke koncepcije. Njegove ideje su mnogl sledili, mnogi su pretrpeli njegov uticaj a i danas spada medu najee itane, pominjane i citirane pedagoge iz prolosti.. . Ruso je ostavio znaajan uticaj i na poznatog filozofa Emanuela Kanta (1724-1804) koji je na univerzitetu u Keningsbergu predavao pedagogiju, kao jedan od predmeta praktine filozofije". Njegova predav anja iz pedagogije objavili su njegovi prijatelji pod naslovorn Spis o pedagogiji".Jedan od najpopularnijih pedagokih klasika svakako je veliki humanista demokrata, Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827)14. Njega esto mnogi istiu kao glorifikaciju lika pedagoga, uitelja i prosvetnog radnika, u smislu osobina i ljubavi 6 prema deci. On je jedan od retkih pedagoga kome je podignut spomenik i na njemu pie: Sve za druge, nita zasebe". Rado je itana njegova knjiga Kako Gertruda ui svoju decu"..Pestaloci, polazei od Lajbnicovog uenja o monadama, istie princip samorazvoja prirodnih snaga, a time i princip prirodnosti u vaspitanju. Sutina vaspitnog procesa je, po njemu, u razvijanju prirodnih sposobnosti saobrazno prirodnorn toku tog razvoja.Tokom XIX veka u Engleskoj je najpopularniji pedagoki teoretiar Herbert Spenser (1820-1903)15. Po osnovnom obrazovanju bio je filozof, sociolog i psiholog, a prema problematici radova i pedagog. Cenio je prirodne nauke, pripadao je pozitivistikom pravcu i na toj osnovi, a polazei od shvatanja . Darvina, nastojao je da zasnuje teoriju evolucije (kao neprestano preraspodeljivanje, spajanjei razdvajanje, kretanje materije) koja vai i za ivu i za neivu prirodu. Smatrao je da sadraj obrazovanja treba da ine realne nauke. Bio je prOtivnik. stvaranja dravnih kola, smatrajui da drava nije obavezna da koluje decu radnika i sirotinje. Bogati su mogli dobezbede obrazovanje svojoj deci i porodici.Od svih ve pomenutih teoretiara pedagogije, kako po znaaju tako i po shvatanjima, izdvaja se nemaki klasik pedagogije Johan Fridrih Herbart (1775 1841). lako su se dela ovog pedagoga pojavila poetkorn XIX veka, ona su poela da utiu na pedagoku teoriju i praksu tek posle 50-tih godina proslog veka. Taj uticaj je bio tako snaan da Herbartove pedagoke ideje postaju dugo vodee ne samo u Nemakoj, ve i u skoro svim zernljama Evrope, pa i na drugim kontinentima, i to ne samo u XIX veku, ve i u prve tri decenije naeg veka. Brojne pristalice tog pedagoga razradujui, manje ili vie dosledno njegove pedagoke ideje stvorili su itav pedagoki pokret poznat kao herbartijanstvo. Herbarta i danas, svakako ne bez razloga, innogi buroaski teoretiari smatraju najveim pedagogom prolosti i osnivaem pedagogije kao nauke. U razvoju buroaske pedagogije, Herbart, bez sumnje, predstavlja najvii domet i zavretak jedne, ali i poetak nove etape razvijanja te pedagogije.Herbart se lino sreo sa Pestalocijem, a dobro je poznavao njegova dela i o njima je pisao i popularisao ih. Bio je pod uticajem nemakih filozofa idealista, posebno E. Kanta, iju je katedru pedagogije nasledio na univerzitetu, podiudi je na nivo ravnopravne katedre sa ostalim naunim katedrama. Herbart se dosta bayio psihologijom i filozofijom napisao je u tim oblastima nekoliko zapaenih dela'.

Herbart je nastojao da pedagogiju izgradi kao samostalnu nauku i to kao normativnu teoriju, zasnovanu na etici i psihologiji17. Razradujui planski osnovna pedagoka pitanja, izgradio je odreden sistem pedagogije. Po. njemu, jedno pedagoko naelo treba da proizilazi iz drugog i ona treba da se odhose kao uzrok i posledica, (npr. ciljevi vaspitanja proizilaze iz venih i nepromenljivih ideja, kao to su: unutranja sloboda, dobrota, pravo, pravednost i sl.). Osnovni put za izgradivanje i konstituisanje pedagoke nauke je dedukcija (po Herbartu, to je i jedini pravi nauni metod, zbog ega neki i Herbartove i druge sline pedagoke koncepcije nazivaju ( deduktivnom pedagogijom).Herbart je prvi pedagog koji je nastojao da povue jasniju razliku izmedu pedagogije kao nauke (teorije) i pedagogije kao praktine delatnosti (vetine), istiu1 potrebu postojanja i jedne i druge. Praktini pedagoki rad treba da se zasniva na pedagokoj teoriji. Praktinoj pedagogiji i treba da prethodi teorijska. Ova druga predstavlja osnovu prve. Praksa samo za sebe, bez teorije, vodi u rutinu. Teorija pomae da se dode do odgovora na ona pitanja koja se postavljaju u procesu (praksi) vaspitanja. Zbog toga su ove pedagogije neophodne i svaka ima svoje. mesto u pedagokom sistemu. Ti Herbartovi stavovi o odnosu pedagoke teorije i prakse i o mogunosti izgradnje pedagogije kao nauke pozitivan su doprinos razvoju pedagoke nauke, iako nisu uvek dali i neposredno takav rezultat. U reavanju tih osnovnih pitanja pedagoke nauke Herbart je poao od filozofije i psihologije, onako kako ih je on shvatao. Naime, po svojirn filozofskim shvatanjima, Herbart pripada idealistima, a po svom drutvenom opredeljenju izraava interes nazadnih i reakcioriarnih slojeva nemakog buroaskog drutva svoga vremena.ovek je, prema Herbartu, po svojoj sutini metafizika jedinica koja na spoljne uticaje reaguje stvaranjem predstava. Prema tome, sutina vaspitanja je uticanje na pojedinanu svest, na individuu, radi stvaranja dobro asociranih predstava. Po tim svojim.stavovima, Herbart je individualist, a njegova pedagoka teorija je intelektualistika. To potvrduju i sledei stavovi koje zastupa Herbart: saznanje je, po svom poreklu, subjektivno, rezultat uticaja spolja, ali istovremeno ono je i samosaznavanje due; bitnija je forrna nego sadraj saznanja; obrazovanje i nastava, zasnovani na toj osnovi, imaju za cilj da razvijaju forme miljenj a. For malni pravac u obrazovanju, kod Herbarta, je veoma izrazit. Njegova koncepcija psihologije je mehanicistika. To je on preneo i u pedagogiju, poto je psihologija jedna od njenih osnova. I njegova etika, druga osnova peclagogije, je individualistiki i subjektivno zasnovana. Moralno vaspitanje treba da se zasniva na unutranjoj slobodi, na saglasnosti volje i rasudivanja, na ideji savrenstva, organizovanosti volje i pravednosti. Iako je iveo u vreme jednog od velikih filozofa dijalektiara - Hegela, Herbart je u svojim shvatanjima ostao do kraja metafiziar.Po svojim politikim ubedenjima, Herbart je predstavnik nema ke pruske aristokratije. On ne ceni mnogo Rusoove ideje, ali zato i nije udno to su nemaki faisti mnogo hvalili Herbarta (vaspitanje poslunosti, neprikosnovenosti autoriteta voe, insistiranje na disciplinovanosti volje, na stvaranju ljudi automata, a ne svesnih bia). Industrijskom drutvu, sa lananom proizvodnjom u kojoj uestvuje masa radnika, ovakav tip pedagogije je sasvim odgovarao. Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja to je izvesna novina-u odnosu na neke,ranije pedagogije.Taj prema njemu , sastoji se u izgradivanju moralnog -karaktera, zasnovanog na hrianskoj.religiji,-Cilj se izvodi iz nepromeljivih i venih ideja.Tako idealoki postavljen cilj vaspitanja, na razliite naine obrazlagan ,ostae opta karakteristika buroaske pedagogije sve do naih dana.

Tri osnovna sredstva, prema Herbartu, kojima se postavljeni cilj. ostvaruje: prvo:upravljanje decom (decom se upravlja i to spolja, a zadatak:je da se obuzda deija priroda, u stvari nagoni i instinkti to se postie: opomenorn,.-nadzorom; zapovestima; zabranama, kaznama, radom,..autoritetom i ljubavlju), drugo; nastava (koja je vaspitna, zasnovana na mnogostranom interesu" i na poseban nain organizovana da bi se obezbedilo stalno sticanje predstava i njihovo asociranje, i tre.:Se, disciptinovanje (vaspitanje u uem smislu, izgradivanje moralno vrstog karaktera).Herbart se najvie bavio problemima nastave . On je nastavu smatrao jednim od najvanijih srestava vaspitanja, ukazujui na verki ulogu .interesovanja u. tako zamiljenjoj nastavi. Za razliku od mnogih drugih pedagoga ,Helert se bavio i problemima srednjkolske nastave (nastava po svojim mogunostima i brojnint naWi'nrn predmetima najvie odgov ara njegovom mnogostranom interesu na kome ona uopte treba.da se zasniva). Medutim, bavei se pitanjima nastave, Herbart je esto odlazio u krajnosti, u veoma krut ablonizarn i formalizam (to je na odredeni nain odgovaralo tiptr moralnog vaspitanja). Nastava po njemu, na primer, uvek mora da prolazi etiri osnovna stupnja: jasnost, asocijacija, sistem i metod. Ti stupnjevi su nazvani forrnalni stupnjevi nastave". Time se prenaglaava forma i ona je iznad sadraja..Herl~astavu shvatio i koncipicaopotpuno intelektualistiki. Najvanijejeda se usvesti cIeteta..utyrde.odredenepredstave. Zbog toga u rijegon pedagokom sistemu nisu nale mesto mnoge pedagoke ideje i sredstva koja su isticali drugi pedagozi (npr. znaaj i uticaj sredine, kolskog i razrednog kolektiva na v aspitanje, emotivna strana u vaspitanju i sl.).Iako su mnoge Herbartove polazne osnove i rezultati do kojih je doao za nas neprihvatljivi (zbog idealistiko-metafizike osnove na kojima se zasnivaju), ipak ne treba zaboraviti da je upravo on detaljno razradio mnoge probleme nastave, da je znatno doprineo osmiljavanju pedagoke prakse, osamostaljivanju i konstituisanju pedagoke nauke i izgradnji celovitog naunog pedagokog sistema. Osim toga Herbart je prvi poeo da predaje pedagogiju na univerzitetu kao samostalnu nauku, ime je isto tako, uticao na kasniji status pedagogije u mnogim zemljama.Njegovi sledbenici nisu se uvek dosledno i slepo ddali stavova svoga uitelja. Ne naputajui osnove na kojima se zasnivala herbartovska pedagogija; neki su nastojali da je aktualizuju, da u nju ugrade nove naune tekovine (psihologije, filozofije, biologije), kao i da je dovedu na nivo kasnijeg razvoja pedagogije. Medu najistaknutijim Herbartovim s1edbenicima u Nemakoj ubrajaju se: Ciler, Rajn, Stoj i Vilman. Herbartijanstvo je do te mere bilo snano u Nemakoj (i ne samo u njoj) da je potisnulo uticaj progresivnih pedagokih ideja Pestalocija, naroito u formi u kojoj ih je zastupao i prikazivao predstavnik levo orijentisanih pestalocijanaca - Adolf Disterveg. U Srbiji su predstavnici ovih ideja bili Vojislav Baki (1847-1929) i Ljubomir Protd (1866-1929), u Hrvatskoj Stjepan Basariek (1848-1918), a u Sloveniji N. tajner (1859-1920).Herbartovskoj struji u pedagogiji pokuavalo je da se suprotstavi vie pedagokih mislilaca i pravaca. Oni se javijaju esto u protivstavu prema herbartijanstvu. Zato se i nazivaju antiherbartovci. Neto po strani od tog opteg toka, ali veoma odluan antiherbartovac, je poznati ruski pedagog, demokrata po svom ubedenju, K.D Uinski (1826-1870)18. S gledita razvoja pedagokenauke, kao naroito.znaajno treba ista&nastojanje a se u razradi pedagoke problematike koriste tekovine psihologije, filozofie, antropologije i velikog broja drugih nauka. Inae, i Uinski shvata pedagogiju .vojako. Jedno su opta saznanja o detetu, o mladima (do kojih se dolo brojnim na ukama), koja su potrebna pedagogiji, a drugo je pedagogija kao veoma sloena teorija vetine (umetnike vetine) vaspitanja. Ova teorija vetine vaspitanja treba da se oslanja na ljudska saznanja o onom ko se vaspitava. Njegov osnovni stav je: Ako pedagogija hoe da vaspitava oveka u svakom pogledu, ona mora, pre svega, da ga poznaje u svakom pogledu".Iako je Uinski smatrao pedagogiju vetinom, koja se ak pribliava umetnosti, umetnikoj vetini, traei da se ona oslanja na veoma irok krug nauka i saznanja, on je veoma mnogo doprineo razvoju pedagogije kao nauke ne samo u Rusiji nego i znatno ire. Taj njegov doprinos ne umanjuje injenica da je Uiriski u sutini idealist, da kod njega religija i patrijarhalni moral igraju veliku ulogu.Don Djuj (1859-1952) je najistaknutiji'predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je sa optih drutvenlh ciljeva preusmerio na konkretne dnevne i,votne ciljeve i aktivnosti. Vaspitanje je za Djuja, neprekidno proirivanje produbljivanje dejeg iskustva. Uitelj je. neophodan u koli ne radi toga da bi nametnuo deci neke ideje, ve kao lan lolsIe zajednice koji odabira uticaje podesne za formiranje iskustava uenika i poinae mu da odgovori na te uticaje". Njegova najpoznatija knjiga je Pedagogija i depokratija19.Anton Semjonovi Makarenko (1888-1939) je najpoznatiji pedagog socijalistike epohe. Neposredno je radio na prevaspitavanju mladih socijalnih sluajeva u vaspitno-radnim kolonijama, koje su osnivane u Sovjetskorn Savezu posle Oktobarske revolucije. Bavio se, najvie, sledeim pedagokim pitanjima: vaspitanje u kolektivu 1 putern kolektiva, vaspitanje socijalistikog humanizma, vaspitanje putem rada i kroz rad, vaspitanje svesne discipline putem samoorganizovanja vaspitanika i slino. Najpoznatije su mu knjige Pedagoka poema i Zastave na kulama, koje su prevedene na mnoge strane jezike i koje spadaju u najpopularnijepedagoke knjige u svetu20.Na shvatanje vaspitanja, razvoj pedagogije kao nauke i organizaciju kolskih sistema u XX veku, znaajan uticaj izvrila je i pojava socijalistikih pedagokih ideja i postojanje socijalistikih drava. Prve socijalistike pedagoke ideje pojavile su se u delima socijalista utopista i komunista utopista XVIII i XIX veka, posebno u popularnim knjigama Tomasa Mora (Utopija), Tornaza Karnpanele (Grad sunca) i Roberta Ovena, koji je organizovao i praktine pokuaje realizacije svojih ideja. Karl Marks i Fridrih Engels su u okvirima svojih filozofskih i ekonomskih rasprava posvetili dosta panje vaspitanju, koli i oveku budunosti". Prvi praktini pokuaj da se socijalistike pedagoke ideje realizuju nalazimo u nastojanju Pariske komune 1871. godine koja je donela sledee odluke: odvajanje kole o crkve i religije,

izbacivanje sv:h verskih elemenata iz programa kola, kao i svih crkvenih relikvija iz kola, besplatno kolovanje za sve, dostupnost javnog obrazovanja i vaspitanja svima bez razlike, izmena sadraja obrazovanja, pribliavanje opteg i strunog obrazovanja, po boljanje poloaja nastavnika i tako dalje.Posle Oktobarske revolucije 1917. godine i stvaranja socijalistikih dra' va, konstituie se i socijalistika pedagogija zasnovana na marksistikoj fitozofiji. Njen uticaj, a posebno uticaj sovjetske pedagogije, bio je snaan prvenstveno u zemljama sa socijalistikim dravnim uredenjem. Kod nas su injeni pokuaji da se zasnuje autonomna i specifinapedagogija samoupravnog soctjalistikog drutva. Relativno nezavisno od ove tendencije, u buroaskim zemljama se takode razvijao jedan nekonzistentan pravac pedagogije marksistike orijentacije.Drutveni, posebno razvojni problemi koji su sekrajem ovog veka usocijalistikim dravama, izneli su na povrinu i brojne zabltide, nedostatke i grek socijalistike pedagogije (unifornmost i etatizovanost kolskog sistema, dogmatinost vaspitanja, idejno-politika jednostranost, zanemarenost talenata i slino).U XX veku se teko moe govoriti o pedagokinn klasicima"), ve vie o velikom broju istaknutih pojedinaca, pedagokih pravaa, institucija, pa i medunarodnih organizacija i asocijacija, koje su zastune za sve snaniji razvoj nauke o vaspitanju. Posebno u ovom udbeniku govorinto o razliitim koncepcijama vaspitanja i pravcima u pedagokoj nauci, a ovde moerno pomenuti sledea imena: pogdan Suhodolski u Poljskoj, M. Debes (M. Debesse), Gaston Mialare (G. Mialaret) i Lan Vial (Jean Vial) u Francuskoj, D. Brubaher (I. Brubacher), Teodor Brameld (Theodore Brameld) i Dord Neler (George Kneiler) u SAD i tako darZa razvoj prosvete i kolstva, a na posredan nain i pedagogijzaslunisu mnogi, od kojih emo pornenuti samo neke. Teodor Jankovi Mirijevski, Stevan Vujanovski, Uro Nestorovi i Avram Mrazovisu zasluni to su krajem XVIII veka na naim prostoritna organizovali rad prvih kola po ugledu na Opti kolski red" (1774) koji je vaio u Austriji; (lositei_Obrado_vi, pored praktinog prosvetiteljskog i uiteljskog rada, osnivanja Velike kole, postaje i prvi ministar prosvete u ustanikoj Srbiji, kao i prvi propagator neto razradenijih pedagokih ideja koje predstavljaju odrecteni sistem i koncepciju;21 Vuk St. Karacli svojirn ukupnim delom i zaostavtinom o vaspitanju i kolaina kod Srba; Milan D. Milievi pokree 1868. godine prvi pedagoki asopis u nas (kola"); socijalista Svetozar Markovi daje prvu otriju kritiku postojeeg naina vaspitanja, a Vasa Pelagi vri veoma irok i dugotrajan uticaj na uiteljstvo i narodno prosveivanje.Nai prvi pedagozi se koluju u Nemakoj u drugoj poloviniveka i preko njih dolaze i tada vaee ideje. Glavni herbartovci su Vojislav Baki, Stevan Okanovi, Jovan D. ovanovid i Duan Rajii. Ideje drugih pravaca prenosili su Vojislav Mladenovi, Jovan Miodragovi, Milo R. Miloevi, Paja Radosavljevi, Milan evi, Sreten Adi, Milorad Vanli, ivojin Dordevi i drugi.Za razvoj pedagokih ideja kod nas, svakako je najzasluniji krug koji se 'itavih sto godina (od 1892) forrairao i razvijao na Katedri za pedagogiju, a kasnije na posebnoj Grupi za pedagogiju pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. To su, pre svih, Vojislav Baki ,Stevan Okanovi i Vientije Raki .

su, na"teni nain, na razvoj pedagoke nauke u Srbiji uticali i pisci

udbenika pedagogije, od kojih su trajniji uticaj imali: Vojislav Baki, St. utufilo, Vojislav Mladenovi, Ljubomir Proti, Radmilo Vui; a u periodu posle 1:1 svetskog rata Radovan Teodosi, Ljubomir Kmeta, Jovan Dordevi i Nikola Potkonjak.Strani uticaji na razvoj nae pedagoke nauke su veoma znaajni, a esto su zavisili i od niza vannaunih okolnosti, od politikih podela u Evropi i svetu, od veza nae zemlje sa drugim zemljama i od-rnogunosti pojedinaca da se koluju i usavravaju u inostranstvu.11~-dnrninantanuticaj nernakepedagogije jer se.veina naih prvih talcarketski.obrazovanihpedagoga.koloyara:uSemakoj, odnosno AustTo,ugar.-: skoj. lzmeu dva svetska rata blago je prisutan uticaj francuske literature i pedagogije,veliki broj srpskih intelektualaca kolovao u Francuskoj. Neposredno posle drugog svetskog rata i socijalistike revolucije, snaan i radikalan je uticaj sovjetske i uopte socijalistike pedagogije, u okviru kojeg se koristituie relativno nezavistan koncept "autonomne samoupravne socijalistike pedagogije u Jugoslaviji". Poslednje decenje. 20. veka, prevladava uticaj raznovrsne naune literature o vaspitanju, nastale u okviru govornog podruja na engleskorn jeziku.