53197754 Medjunarodni Dokumentarni Akreditiv Natasa Petrovic New

09-05 Natasa Petrovic.fm; str. 807

Nataa Petrovi asistent-pripravnik, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Meunarodni dokumentarni akreditiv i mesto kargo osiguraa u emuRezimeDokumentarni akreditiv, po vokaciji instrument obezbeea uredne isporu-ke i uredne isplate, predstava nezaobilaznu temu u razmatrau inilaca pravne sigurnosti privrednih (poslovnih) odnosa. Potreba za obezbeeem pravne sigurnosti naroito je izraena kod uspostavaa poslovnih odnosa sa inostranim partnerima iz razloga predupreea svih tekoa kojima bi jedna strana bila izloena u sluaju neispuea ugovornih obaveza poslovnog partnera. Pravna sigurnost koja se vezuje za otvarae dokumentarnog akreditiva dostie najvei ste-pen ukoliko su u emu sadrane odredbe o osigurau robe. Osigurae robe koja se prevozi i koja je predmet meunarodne prodaje donosi niz pozitivnih efekata ka-ko uesnicima meunarodnih poslovnih transakcija, tako i privredi u celini zbog ega se ihovo unoee u dokumentarni akreditiv smatra poenim. Iz pomenu-tih razloga, akteri meunarodnih poslovnih transakcija koji se ponaaju kao do-bri privrednici redovno u svoje poslovnopravne aranmane unose odredbe o dokumentarnom akreditivu, meu kojima znaajno mesto pripada onima kojima se regu-lie osigurae robe koja je predmet odnosne transakcije. Mesto tih odredaba u dokumentarnom akreditivu, obim pokria koje treba pribaviti, vrednost na koju treba zakuiti kargo osigurae, vrste dokumenata koje treba podneti na uvid akreditivnoj banci predmet su razmatraa.

Kune rei: dokumentarni akreditiv, osigurae robe, meunarodne poslovne transakcije, pravna sigurnost.

808

Pravo i privreda br. 5-8/2006.

1. Pojam meunarodnog dokumentarnog akreditiva i egov znaaj za meunarodni prometDokumentarni akreditiv (letter of credit, le crdit documentaire, das Akkreditiv) definie se u teoriji kao vrsta bankarskog posla kojim se akreditivna banka (banka izdavalac) obavezuje da po nalogu nalogodavca (svog komitenta), uz predaju dokumenata odreenih ugovorom, obavi plaae ili ovlasti drugu banku (korespondentna banka) da obavi plaae treem licu (korisniku akreditiva) ili da, po egovom nalogu ili nalogu nalogodavca, sama ili angaovaem druge banke akceptira menicu vuenu od strane korisnika akreditiva, bez prava regresa, pod uslovom da je postupeno u skladu sa uslovima iz otvorenog dokumentarnog akreditiva banke izdavaoca.1) Kada je re o meunarodnom dokumentarnom akreditivu, on poseduje sva pomenuta obeleja, s tom razlikom da epitet meunarodni moe dobiti akreditiv kod koga nalogodavac i korisnik imaju sedita u razliitim dravama, kao i ukoliko banke ukuene u pomenuti posao imaju sedita u raz-liitim dravama. 2) Drugim reima, meunarodni dokumentarni akreditiv nado-vezuje se na uspostavae meunarodnih poslovnih odnosa. Iz ovakvog odreea meunarodnog dokumentarnog akreditiva proizlazi da su dva obeleja od esenci-jalnog znaaja za razumevae mehanizma egovog funkcionisaa i uloge u meu-narodnom prometu: 1) dokumentarni akreditiv je tipian bankarski usluni po-sao to povlai primenu optih pravila bankarskih poslova, kao i pravila koja vae samo za podgrupu uslunih bankarskih poslova; 2) dokumentarni akreditiv involvira uee najmae tri strane: nalogodavca (dunik iz osnovnog posla, najee kupac iz meunarodne prodaje roba), akreditivne banke (koja, izvravajui nalog svog komitenta, otvara akreditiv u korist lica koje je on oznaio u nalogu za otvarae dokumentarnog akreditiva) i korisnika akreditiva (poveri-lac iz osnovnog posla, najee prodavac iz meunarodne prodaje robe). Kada je, meutim, re o meunarodnom dokumentarnom akreditivu, nije pogreno rei da je obavezno uee etvrte strane. Poto nalogodavac i korisnik akreditiva imaju sedita u razliitim dravama, namee se angaovae banke (koja moe imati razliitu ulogu) sa seditem u dravi korisnika akreditiva. Komodi1. V. M. Vasievi, Poslovno pravo, Osmo izdae, Udruee pravnika u privredi Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004, str. 757; R. Goode, Commercial Law, Third Edition, Penguin Books, London, 2004, str. 952; R. August, International Business Law, Fourth Edition, Pearson Education International, London, 2004, str. 673; G. Moens, P. Gillies, International Trade and Business: Law, Policy and Ethics, Cavendish Publishing Pty Limited, Sedney, 2000, str. 387; A. Vialard, Droit maritime, Presse Universitaire de France, Paris, 1997, str. 470; M. Remond-Gouilloud, Droit mari-time, 2 dition, Etudes Internationales, Pedone, 1996, str. 422; R. Rodire, Droit maritime (ventes et assurances), Dalloz, Paris, 1983, str. 465. Za definiciju dokumentarnog akreditiva v. l. 2 Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive - Uniform Customs and Practice for Documenary Credits, 1993, Revi-sion of the International Chamber of Commerce, I. C. C. Publication No. 500 (dae: Jednoobrazna pravila).

2.

Nataa Petrovi: Meunarodni dokumentarni akreditiv i mesto kargo osiguraa u emu (str. 807-822)

809

tet korisnika akreditiva postie se u najveoj meri ukoliko mu se omogui da svoja prava po osnovu otvorenog akreditiva realizuje u svojoj dravi, kod poslovne jedinice banke iji je komitent. U teoriji se istie da je dokumentarni akreditiv sastavni deo poslovno-pravnih aranmana sa inostranstvom jer egovo koriee donosi pogodnosti i nalogodavcu (duniku) i korisniku (poveriocu). Iako je po vokaciji instrument plaaa i kao takav prvenstveno slui obezbeeu uredne naplate, dokumentarni akreditiv u isto vreme vri i funkciju instrumenta obezbeea uredne isporuke.3) Tek kada se posmatra u tom kontekstu moe se razumeti zato se za doku-mentarni akreditiv vezuje kvalifikativ efikasnog metoda savladavaa rizika prvog ina, bez obzira da li je on vezan za poziciju kupca ili prodavca, i instrumenta distancione prodaje.4)

2. Obeleja meunarodnih poslovnih odnosa koja uslovavaju koriee meunarodnog dokumentarnog akreditivaUspostavae poslovnih odnosa sa inostranim partnerima, kojima tei svaki izvozno orjentisani privredni subjekat, skopano je sa nizom tekoa. Po-red problema nekonkurentnosti ponuenih roba ili usluga sa kojim se suoavaju privredna drutva iz nerazvijenih i zemaa u razvoju, prisutan je i problem rizinosti uspostavaa poslovnog odnosa. Ovo utoliko pre vai kada se radi o uspostavau prvog kontakta i poslovne sarade izmeu ugovornih strana koje pripadaju razliitim ekonomskim i pravnim sistemima.5) Nije netano rei da postoji svojevrsni konflikt interesa potencijalnih ugovornih partnera budui da prodavac eli da izbegne rizik neplaaa, a kupac rizik neisporuke. 6) Po-stava se pitae kako to prevazii i dostii ekvilibrijum suprotstavenih in-teresa potencijalnih ugovornih strana?Faktori koji determiniu stepen rizinosti stupaa u poslovni odnos sa inostranim partnerom i koji odreuju poziciju ugovaraa su: 1) modalitet pla-aa; 2) modalitet isporuke; 3) nain na koji je ureeno pitae prelaska rizika sa prodavca na kupca; 4) (ne)postojae transportnog osiguraa. Odgovor na ova pitaa (osim pitaa modaliteta plaaa) moe se nai u Incoterms klauzulama 7) ije inkorporisae u ugovor o prodaji stvara jasniju sliku o pravima i obavezama ugovornih strana.8) Budui da se pitae plaaa mora reiti unoeem u ugo-vor o meunarodnoj prodaji neke druge klauzule (a ne Incoterms) bitno je izbei3. 4. 5. 6. 7. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 758-759. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 759. U: G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 387. V. R. Goode, nav. delo, str. 866; J. P. Marcq, Risques et assurances transports maritimes, routiers, ariens, ferroviares et fluviaux, lArgus, Paris, 2003, str. 25. V. R. Goode, nav. delo, str. 883-884; R. August, nav. delo, str. 673; A. Vialard, nav. delo, str. 470. International Chamber of Commerce, INCOTERMS 2000 (Publications No. 560, 2000).

810


neusklaenost klauzula koje se odnose na modalitet isporuke i klauzula koje se odnose na finansirae pomenutih transakcija. Meunarodna trgovinska komora uloila je dosta truda u eliminisau takvih situacija, koje su potencijalni iz-vor pravne nesigurnosti meunarodnog prometa, i donela klauzule koje se odnose na dokumentarni akreditiv i koje se mogu koristiti uporedo sa Incoterms klauzulama.9) Otuda ne treba da udi to su skoro svi akreditivi ije se otvarae nadovezuje na meunarodnu prodaju robe podvrgnuti primeni Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive. Iako se ova pravila ubrajaju u kategoriju soft law10) i kao takva nisu obavezujua za strane, ienica da sadre reea ko-ja su odraz poznavaa sutine predmetnih transakcija (zbog ega savreno odgo-varaju potrebama poslovnog sveta) objaava razlog ihove velike primene u praksi.Iako je nesporno da otvarae dokumentarnog akreditiva unosi sigurnost u odvijae meunarodnih poslovnih transakcija i predstava faktor finansijske discipline, potpuno prouavae uloge koju vri u meunarodnom prometu nije mogue bez sagledavaa prateih (negativnih) konsekvenci egovog koriea. Akreditiv je per definitionem usluni bankarski posao to podrazumeva da banka za uslugu koju prua naplauje odreenu proviziju. Kako je u odnose koji nastaju povodom izdavaa dokumentarnog akreditiva u meunarodnom prometu ukueno najee vie banaka i kako svaka od ih naplauje proviziju za svoju uslugu, to sigurnost koju obezbeuje dokumentarni akreditiv moe kupca skupo kota-ti.11) Iz navedenog razloga prodavac kao poverilac iz osnovnog posla insisti-rae na otvarau dokumentarnog akreditiva samo ako podaci kojima raspolae, a koji se tiu sposobnosti plaaa potencijalnog dunika iz sponotrgovinske prodaje, ne ulivaju poveree. Finansijski zdravim i konkurentim privrednim drutvima nije potreban pristanak na otvarae dokumentarnog akreditiva kao uslov stupaa u poslovne odnose sa inostranim partnerima. Iz ovih razloga, praksa belei postepeno smaee upotrebe dokumentarnih akreditiva. Nastoje-i da minimiziraju trokove stupaa u meunarodne poslovne transakcije, stra-ne se okreu nekim drugim (jeftinijim) metodama obezbeea plaaa.12)8. V. R. Goode, nav. delo, str. 867; R. August, nav. delo, str. 594; V. Heuz, Traits des contrats La vente international de marchandises, Librairie Gnrale de Droit et de Jurisprudence, Paris, 2000, str. 225-226; G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 123. 9. V. R. Goode, nav. delo, str. 868. 10. Detanije o dispozitivnom karakteru Incoterms pravila, odnosno Jednoobraznih pravila za dokumentarne akreditive M. Vasievi, nav. delo, str. 514, 758. Slino: V. Heuz, nav. delo, str. 226-227, G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 123. U prilog ovakvog stanovita govori i l. 1 Jednoobraznih pravila. 11. Trokovi otvaraa dokumentarnog akreditiva zavise od broja banaka ukuenih u ovaj posao i provizije koju one naplauju za izvrenu uslugu, ali praksa pokazuje da oni iznose od 1 do 3 % od iznosa akreditivne svote. V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 26. 12. V. R. Goode, nav. delo, str. 953.


811

3. Osobine dokumentarnog akreditiva u funkciji efikasnog instrumenta dokumentarne prodajeNekoliko osobina dokumentarnog akreditiva ini ga nezamenivim za dokumentarnu prodaju:a. Autonomija akreditiva, koja se ispoava na nekoliko naina. Prvo, nezavisnost akreditiva od osnovnog posla ijem izvreu slui. Prema ovom pra-vilu, ienica da obaveza iz osnovnog posla nije izvrena nema uticaja na oba-vezu akreditivne banke prema korisniku akreditiva, ak i ako je taj posao uku-en u akreditiv. Svrha otvaraa dokumentarnog akreditiva je stvarae samo-stalne i apstraktne obaveze akreditivne banke. 13) Shodno tome, uslovi pod koji-ma je ona duna da isplati akreditivnu svotu, otkupi ili akceptira menicu, odreeni su iskuivo u samom akreditivu i neispuee obaveze isporuke robe od strane prodavca ne daje pravo kupcu da, istiui prigovor non adimpleti contrac-tus, opozove dokumentarni akreditiv.14) Isto tako, spor koji eventualno moe na-stati izmeu prodavca i kupca iz osnovnog posla nema uticaja na odnose povodom dokumentarnog akreditiva.15) To proizlazi iz Jednoobraznih pravila koja u naj-novijoj reviziji polaze od pretpostavke neopozivosti dokumentarnog akreditiva koja, sa svoje strane, dodatno pojaava princip apstraktnosti obaveze akreditiv-ne banke. 16) Sve ovo pod uslovom da je korisnik ispunio uslove iz dokumentarnog akreditiva. Meutim, autonomijom dokumentarnog akreditiva moe se koristiti samo strana koja postupa u skladu sa naelom savesnosti i potea. Naelo save-snosti i potea kao temeno obeleje pravnog poretka postava granice aut-onomije dokumentarnog akreditiva i u osnovi je ovlaea banke da odbije isk-up prevarnih dokumenata, kao i otkup dokumenata u sluaju prevarnih radi u osnovnom poslu.17) Re je o krupnim, ali neophodnim ogranieima principa autonomije koja otvaraju niz pitaa18) od ijeg e odgovora zavisiti stepen iho-ve korisnosti. Drugo, nezavisnost akreditiva od ugovora o otvarau akredi-tiva i odnosa izmeu banaka. Akreditivna banka ne moe korisniku akreditiva13. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 765; R. Goode, nav. delo, str. 971. Iz ovog razloga u stranoj literaturi se istie da je dokumentarni akreditiv "lifeblood of commerce. V.: G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 388. 14. Time se naravno ne dira u prava kupca kao poverioca isporuke robe. Naime, otvarae dokumentarnog akreditiva nema uticaja na odnose izmeu ugovornih strana iz osnovnog posla koji se ureuju prema pravilima koja se, inae, primeuju za taj posao i koja bi, prema tome, vaila i da nije otvoren akreditiv. Ovo zato to otvarae dokumentarnog akreditiva ne znai novaciju osnovnog ugovora. 15. V. G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 410.16. l. 3 (a) Jednoobraznih pravila: "Credits, by their nature, are separate transactions from the sales or other contract(s) on which they may be based and banks are in no way concerned with or bound by such contract(s) even if any reference whatsoever to such contract(s) is included in the Credit. Consequently, the undertaking of a bank to pay, accept and pay Draft(s) or negotiate and/or to fulfill any other obligation under the Credit, is not subject to claims or defences by the applicant resulting from his relationship with the Issuing Bank or the Beneficiary.

812


isticati prigovore koji potiu iz enog odnosa sa nalogodavcem, kao i prigovo-re iz enog odnosa sa drugim bankama koje uestuju u akreditivnom poslu. Isto tako, korisnik akreditiva ne moe se pozivati na ugovorne odnose banaka uesnika akreditivnig posla, kao i na odnos nalogodavca i akreditivne banke.19)b. Obaveza svake banke je samostalna obaveza (banka je principal, a ne agent nalogodavca). Iako akreditivna banka otvara akreditiv po nalogu svog komiten-ta, ena obaveza prema korisniku je samostalna. Samostalni karakter obaveze akreditivne banke proizvodi znaajne konsekvence. Prvo, pri izvravau oba-veza prema korisniku akreditiva banka ne istupa kao punomonik nalogodav-ca.20) Iz ovog razloga odnos izmeu banke i korisnika akreditiva nastaje jedno-stranom izjavom banke upuene korisniku i egova sadrina odreena je isku-ivo sadrinom te izjave. Odnos izmeu korisnika akreditiva i akreditivne banke za nalogodavca predstava res inter alios acta. Shodno tome, nalogodavac nije ovlaen da naknadnim nalozima od akreditivne banke zahteva da korisniku od-bije plaae ili da jednostrano mea uslove otvorenog akreditiva, jer je banka ve vezana sadrinom izjave upuene korisniku akreditiva.21) Izuzetak vai sa-mo u sluaju naloga koji se odnosi na odbijae plaaa po osnovu nesaobraznih ili prevarnih dokumenata, ali je egov domaaj jako ogranien usled ienice da banka po prirodi stvari u navedenim situacijama ima dunost da odbije plaa-e. Drugo, kupac-nalogodavac ne moe biti tuen zbog neizvrea obaveza iz otvorenog dokumentarnog akreditiva prema prodavcu-korisniku. On moe biti17. Ostvaree ovog odstupaa od naela autonomije dokumentarnog akreditiva mogue je zahvaujui tome to je nalogodavac ovlaen da privremenim merama (koje se razlikuju od drave do drave) sprei banku da na odgovarajui nain honorie podneta dokumenta. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 763; R. Goode, nav. delo, str. 990. 18. Prvo pitae je u kojim sluajevima postoji prevara. U stranoj praksi istaknuto je da prevara postoji kada konfirmirajua banka poae dokumente akreditivnoj banci tvrdei da su podneti u okviru roka predvienog akreditivom iako to nije sluaj, pod uslovom da je ovlaeno lice konfirmirajue banke to znalo ili moralo znati. Drugo pitae je ta je pravni osnov isticaa ovog prigovora. ini se da je jedino ispravno stanovite prema kome korisnik akreditiva ne moe imati koristi od svog nesavesnog ponaaa shodno maksimi fraus omnia corrumpit. Tree, dovono je da postoji prevarno postupae u osnovnom ugovoru. Nije neophodno postojae prevare u odnosima izmeu banaka i korisnika akreditiva. etvrto, prevarno postupae treba da postoji na strani samog korisnika akreditiva ili egovog punomonika. Peto, za pravo banke da odbije honorisae dokumenata dovono je da ona posuma u ihovu prevarnost u momentu pod-noea. esto, banka koja je, u skladu sa odobreem akreditivne banke, konfirmirala akreditiv ili isplatila akreditivnu svotu pre nego to je imala saznaa o prevari ili je izvrila isplatu savesnom sticaocu prenosivog akreditiva ne moe biti izloena prigovoru honorisaa prevarnih dokumenata. Sedmo, u postupku koji nalogodavac povede protiv banke koja je honorisala prevarne dokumente, neophodno je tubom obuhvatiti i korisnika akreditiva. V. R. Goode, nav. delo, str. 991-995. 19. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 765. 20. V. R. Goode, nav. delo, str. 973. 21. V. R. Goode, nav. delo, str. 973.


813

tuen zbog neplaaa kupoprodajne cene u kom sluaju moe istai prigovore koji, inae, dolaze u obzir u ovakvim sporovima. Tree, ako akreditivna banka izvri plaaa na osnovu predaje nesaobraznih dokumenata, nalogodavac nema lo-cus standi za utvrivae da je prihvatae takvih dokumenata i plaae na osnovu ih kree uslova dokumentarnog akreditiva.22)c. Poslovae dokumentima, a ne robom. Prilikom ispuea svoje obaveze prema korisniku akreditiva ili licu po egovom nalogu, banke ispituju jedino podnete dokumente, a ne robu na koju se ti dokumenti odnose. 23) Banke, pri tom, podneta dokumenta ispituju polazei od naela stroge saobraznosti prema svom sponom izgledu sa uslovima otvorenog akreditiva (banka proverava da li su podneti svi dokumenti koji se zahtevaju u nalogu za otvarae dokumentarnog akreditiva, da li su saobrazni sa rokom vaea akreditiva, da li su saobrazni sa iznosom cene i utvrenom koliinom, da li je saobrazan opis robe), bez obaveze utvrivaa istinitosti podataka sadranih u ima, kao i bez obaveze provera-vaa staa robe koja je predmet ugovora o prodaji.24) Kako se u stranoj sudskoj praksi istie, brzina odvijaa transakcija ijoj sigurnosti slui dokumentarni akreditiv iziskuje ovlaee banke da podnete dokumente honorie na osnovu ihovog sponog izgleda. 25) Ukoliko bi banka imala obavezu da proverava ta-nost podataka sadranih u dokumentima ili stae robe, realizacija takve obave-ze znatno bi usporila meunarodni promet. Moe se, zapravo, rei da su banke su-oene sa problemom spreavaa honorisaa nesaobraznih dokumenta (za iju ve-rifikaciju obino imaju kratak vremenski period), s jedne strane, i problemom izbegavaa stvaraa nepotrebnih smeti u odvijau poslovnih transakcija koje je preuzeo ihov komitent, s druge strane.26) Budui da ispuava obavezu iz pro-fesionalne delatnosti, banka je duna da sa paom dobrog struaka ispita podnete dokumente, ali samo u pogledu ihovog sponog izgleda.27) Ako se posle takvog pregleda koji najdue moe trajati sedam radnih dana 28) dokumenti prima facie uine saobraznim, akreditivna i ostale banke imaju pravo i dunost da iz-vre plaae. Ovaj princip razraen je odredbom Jednoobraznih pravila koja iskuuje odgovornost banaka za formu, potpunost, tanost, autentinost, fal22. V. R. Goode, nav. delo, str. 974. 23. V. M. Vasievi, nav. delo, str. 765. 24. l. 4 Jednoobraznih pravila: "In Credit operations all parties concerned deal with documents, and not with goods, services and/or other performances to which the documents may relate. V. BGH, Urteil vom 15.3.2004, (II ZR 247/01, Hamburg), Versicherungsrecht, Zeitschrift fr Ver-sicherungsrecht, Haftungs- und Schadensrecht, 6, str. 292-294. 25. V. R. Goode, nav. delo, str. 976. 26. V. R. Goode, nav. delo, str. 976. Radi poboaa poloaja banaka u Jednoobrazna pravila uneta je odredba koja upuuje na primenu meunarodnih standarda bankarske prakse pril-ikom ocene stepena saobraznosti podnetih dokumenata. l. 13 (a): "Compliance of the stipu-lated documents on their face with the terms and conditions of the Credit shall be determined by international standard banking practice as reflected in these Articles. 27. V. G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 398; R. August, nav. delo, str. 683. 28. l. 13 (b) Jednoobraznih pravila.

814


sifikat ili pravni znaaj ma kog dokumenta.29) Osim toga, banke ne preuzimaju nikakvu odgovornost ili obavezu u pogledu opisa, koliine, teine, kvaliteta, staa ambalae, isporuke, vrednosti ili postojaa robe koju predstavaju doku-menti, kao ni za dobru veru ili rade ili propuste, platenu sposobnost, izvr-ee obaveza ili ugled poiaoca, prevozioca, osiguravaa ili bilo kog drugog lica. 30) Naspram toga, ako dokumenti odstupaju od jezika dokumentarnog akredi-tiva, banka je ovlaena da odbije isplatu, ak i ako je odstupae isto termino-loke prirode.31) Interesantna je situacija koja nastupa ako u dokumentarni akreditiv bude uneta neka odredba koja ukuuje "nedokumentarne" uslove. Ima-jui u vidu da izvoznici (a to je esto sluaj i sa ihovim bankama) ne shvataju u potpunosti ta podrazumeva dokumentarni karakter akreditiva, Jednoobrazna pravila sankcioniu takvu situaciju odredbom prema kojoj ukoliko akreditiv sadri uslove bez navoea dokumenta koje treba podneti, smatrae se da takvi uslovi ne postoje i nee se primeivati.32) Ako neto drugo nije ugovoreno, ko-risnik akreditiva treba da podnese originalne dokumente.33)

4. Znaaj kargo osiguraa za odvijae meunarodnog prometaShodno naelu poslovaa dokumentima, a ne robom, korisnik dokumentarnog akreditiva duan je da akreditivnoj ili drugoj banci preda dokumente kojima dokazuje da je ispunio svoje obaveze iz osnovnog ugovora. Pored tzv. otpremnih dokumenata (isti konosman, tovarni list, talon otpremnice, potanski recepis, itd.)34) kojima se dokazuje izvree obaveze isporuke robe, korisnik je duan da29. l. 15 Jednoobraznih pravila. U teoriji je istaknuto da je pomenuto reee Jednoo-braznih pravila dodatno doprinelo poveau prevara u sponoj trgovini. Kao kuni razlozi poveaa broja prevara u sponoj trgovini, osim reea Jednoobraznih pravila, identifikovani su i porast broja sponotrgovinskih transakcija koje se odvi-jaju uz pomo dokumentarnog akreditiva, tehnoloki razvoj koji omoguava falsifik-ovae dokumenata i pojava novih banaka koje nemaju dovono iskustava u poslovau sa dokumentarnim akreditivom. V.: Z. Radovi, . Aleksi, Z. Petrovi, T. Petrovi, Prevare u osigurau, Glosarijum, Beograd, 2003, str. 79. 30. l. 15 Jednoobraznih pravila. 31. Vodei sluaj u ovoj oblasti (J. H. Rayner & Co Ltd v Hambros Bank Ltd) sankcionie pravo banke da odbije da honorie podnete dokumente koji se samo po nazivu razlikuju od onih koji su navedeni u nalogu za otvarae dokumentarnog akreditiva. Najvii sudovi takav stav obrazloili su time da se od banaka koje uestvuju u izdavau dokumentarnog akreditiva ne moe oekivati da budu upoznate sa svim obiajima koji vae u razliitim oblastima prometa i koji mogu biti od znaaja za utvrivae da li je naziv dokumenta samo sinonim za dokument oznaen u dokumentarnom akreditivu ili se, ipak, radi o nesaobraznom dokumentu ("it is quite impossible to suggest that a banker is to be affected with knowledge of the customs and customary terms of every one of the thousands of trades for whose dealings he may issue lettres of credits...). 32. l. 13 (c) Jednoobraznih pravila. 33. O problemima koje moe izazvati prihvatae od strane banaka fotokopija dokumenata v. R. Goode, nav. delo, str. 975.


815

dostavi i dokumente o osigurau (i neke druge dokumente ako je tako odreeno u uslovima akreditiva) koji slue kao dokaz da je ispunio obavezu osiguraa robe. Osigurae robe koja je predmet distancione prodaje i koja se prevozi do mesta opredeea nadovezuje se na koriee dokumentarnog akreditiva i dodatno doprinosi sigurnosti meunarodnih poslovnih transakcija.35) Otvaraem dokumentarnog akreditiva poveava se stepen sigurnosti realizacije prava prodavca na naplatu kupoprodajne cene. Kako svaki kupac koji se ponaa kao dobar privrednik36) po prirodi stvari nastoji da se zatiti od uticaja razliitih nepred-vienih dogaaja koji svojim nastupaem mogu osujetiti isporuku kupene robe, on nastoji da se ugovorom o prodaji regulie pitae na kome je obaveza osigura-a robe koja je predmet meunarodne prodaje.37) Masovno koriee kargo osi-guraa rezultat je brojnih pozitivnih efekata koje ono donosi kako pojedincima ukuenim u poslovne odnose sa inostranstvom, tako i privredi u celini. Kada je re o pojedincima uesnicima meunarodne trgovine ih osigurae robe (bez obzira na vrstu prevoznog sredstva koje se in concreto koristi) oslobaa brojnih neprijatnosti i nepogodnosti kojima su oni u egovom odsustvu izloe-ni. Budui da su anse za gubitak ili oteee robe u toku prevoza realne, a da kupac to moe saznati poto mu roba bude isporuena u mestu opredeea (u kom sluaju bi radi realizacije svojih prava po osnovu neisporuke ili isporuke robe sa materijalnim nedostacima morao da sledi komplikovanu proceduru) naj-boi nain zatite egovih interesa je obezbeee kargo osiguraa. Ukoliko je roba koja propadne ili se oteti u toku prevoza osigurana, kupac e moi da se za iznos pretrpene tete obrati osiguravau. S obzirom da su osiguravai oba-vezni da u svakom trenutku raspolau sredstvima dovonim za ispuee svojih obaveza iz ugovora o osigurau, 38) to je pozicija kupca-osiguranika koji je pretr-peo tetu zbog nastanka nekog od transportnih rizika mnogo boa u odnosu na sluaj kada nije pribaveno osigurae. Iz ovog razloga, obezbeee kargo osigu-raa bitna je stavka pregovora oko zakuea poslova meunarodne trgovine. Iz ugla kupca, prodavac koji pristane da obezbedi osigurae robe u toku prevoza u konkurentskoj je prednosti u odnosu na druge prodavce koji trguju istom ro34. Detanije M. Vasievi, nav. delo, str. 765-766. 35. V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 123 i sled. 36. O obavezi ponaaa paom dobrog privrednika u naem pravu v.: l. 18 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 31/93). 37. Jedan od najeih naina na koji se to ini je inkorporisae u ugovor o prodaji neke od Incoterms transportnih klauzula. Klauzula koju preferiraju kupci koji ele da roba koju kupuju bude osigurana dok ne stigne u mesto opredeea je CIF klauzula. Osobenost ove klauzule je obaveza prodavca da za fiksnu cenu obezbedi prevoz i osigurae robe do mesta opredeea. Ali, iako je obaveza obezbeea prevoza i osiguraa na prodavcu, do prelaska rizika sa prodavca na kupca dolazi u momentu prelaska ograde broda. V. R. August, nav. delo, str. 604-606; R. Rodire, nav. delo, str. 471. 38. O obavezi osiguravaa da obezbedi likvidnost sredstava v.: Zakon o osigurau, "Sl. glasnik RS", br. 55/04, 70/04, l. 113 st. 1.

816


bom.39) Posmatrana u tom svetlu, obaveza obezbeea kargo osiguraa u interesu je ne samo kupca, ve i prodavca zbog ega on trokove osiguraa treba da urau-na u trokove poslovne transakcije koji, zajedno sa ostalim trokovima, deter-miniu stepen isplativosti stupaa u konkretnu transakciju. Meutim, time se ne iscrpuju pozitivni efekti koriea kargo osigura-a. Naime, u teoriji koja se bavi transportnim osiguraem kargo osigurae re-dovno se istie kao osigurae najveeg privrednog znaaja.40) Ovo iz najmae dva razloga. Prvo, osigurae spreava nastanak bilo kakvih zastoja u realizaciji poslovnih planova privrednih subjekata koji nastaju kao rezultat nastupaa dogaaja koji se nisu mogli izbei ili otkloniti i pored preduzimaa odgovarajuih mera opreznosti. Drugo, sredstva koja su koncentrisana u fondovima osiguravaa koji se bave ovom vrstom osiguraa ogromna su i mogu biti upotrebena u svrhe podsticaa daeg privrednog razvoja. Mogunosti koje prua racionalno i plansko koriee sredstava osiguravaa ini da zakonodavci svih drava u statusne zakone o osigurau unose odredbe o nainima deponovaa i ulagaa sredstava rezervi.41)Sledei razlog znaaja osiguraa robe je egova uloga u odreivau preventivnih mera koje treba preduzeti kako bi anse za nastupae osiguranih rizika na osiguranoj robi bile svedene na minimum. Ono moe biti od pomoi prili-kom odreivaa preventivnih mera jer se na osnovu podataka kojima raspolau osiguravai moe odrediti koji su najei uzroci teta nastalih na robi i de-lovati na ihovo suzbijae u budunosti. 42) Imajui u vidu rezultate strunih analiza osiguravaa, izvrenih u ciu identifikovaa uzroka nastupaa osi-guranih teta, kao najznaajniji faktori prevencije osiguranih rizika i teta mogu se istai: grana saobraaja (odn. prevozno sredstvo) ije se usluge kori-ste,43) ugovor o prevozu ili pediciji i nain na koji je u emu regulisano pita-e odgovornosti prevozioca ili peditera za izvree prevoza konkretne po-ike i ambalaa robe. Grana saobraaja ije se usluge koriste predstava faktor prevencije u tom smislu da su svakoj grani prevoza imanentni odreeni rizici tako da ihovo poznavae omoguava preduzimae mera opreznosti kako bi se minimizovale anse za nastanak tete koja bi bila u uzronoj vezi sa oso-binama konkretne grane saobraaja. Odredbe ugovora o prevozu koje se odnose na39. V. G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 387. 40. V. umesto svih: V. Kapor, S. Cari, Ugovori robnog prometa, Centar za privredni konsalting, Novi Sad, 1996, str. 284. 41. Za nae pravo l. 114 115: deponovae i ulagae sredstava tehnikih rezervi; l. 117118: deponovae i ulagae sredstava garantne rezerve; l. 119: deponovae i ulagae sredstava osiguraa. 42. V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 69-77. 43. Poto je u savremenim uslovima mnogo ee koriee multimodalnog nego unimodalnog prevoza robe (jer omoguava prevoz na osnovu jednog ugovora o prevozu i jedne pre-vozne isprave) to su osobine svih grana transporta (tj. rizici koji se za ih vezuju) podjednako bitne za ostvaree preventivne funkcije kargo osiguraa.


817

odgovornost prevozioca za tetu na robi za vreme prevoza mogu imati preventivnu ulogu ukoliko je odgovornost prevozioca ureena na nain koji iskuuje mogunost ekskulpacije prevozioca za tete za koje je odgovoran. Naime, ukoliko rezultati strunih analiza osiguravaa pokazuju da su odreene tete na robi posledica radi ili propusta na strani prevozioca ili lica kojima se on u izvreu prevoza slui, osigurava moe prema emu istai regresni zahtev do visine tete koja je proizrokovana egovim propustima. S obzirom da regresni zahtev predstava efikasno sredstvo sankcionisaa prevozioca, pretpostava se egov preventivni uinak.44) Najzad, ambalaa koja se koristi za pakovae robe mora biti prilagoena prirodnim svojstvima i osobinama same robe, ali i prevoznog sredstva. Ukoliko lice na iji se rizik ona prevozi ne obezbedi adekvatnu ambalau zbog ega se poveava verovatnoa nastupaa oteea u toku prevoza45) osiguravau treba priznati pravo na naplatu uveane premije (srazmerno pogorau rizika) ili pravo da od iznosa naknade odbije deo tete koja se moe pripisati nepreduzimau preventivnih mera.46)

5. Odredbe Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive o kargo osigurauVe je bilo rei o tome da prodavac moe realizovati pravo na naplatu kupoprodajne cene samo ako akreditivnoj (ili drugoj banci) preda saobrazna dokumenta. Ako je u uslovima otvaraa dokumentarnog akreditiva bila predviena obaveza zakuea ugovora o osigurau robe, prodavac zajedno sa konosmanom mora da izvri predaju polise iz ije sadrine se moe zakuiti da je obezbe-eno pokrie koje u potpunosti odgovara uslovima kupoprodajnog ugovora, odno-sno dokumentarnog akreditiva. Prema odredbama Jednoobraznih pravila i obi-aja za dokumentarne akreditive, prodavac mora striktno da se pridrava odre-daba kojima se preciziraju uslovi osiguravajueg pokria ukoliko eli da nap-lati iznos iz dokumentarnog akreditiva.47) Prema odredbama Jednoobraznih pravila, kada je dokumentarni akreditiv predvien kao sredstvo plaaa u uslovima CIF ili CIP prodaje, prodavac je du-an da, osim otpremnih dokumenata, banci preda i ispravu o zakuenom osigu-rau. Isprava mora u potpunosti da odgovara odredbama akreditiva i da bude ispostavena i potpisana od strane osiguravaa ili egovog agenta.48) Isprava44. V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 18. 45. Osim toga, korieem jeftine i uopte neadekvatne ambalae osiguranik moe ost-variti znaajne utede. Uzimae u obzir ovog momenta jo vie opravdava davae osig-uravau prava da sankcionie proputae preduzimaa preventivnih mera od strane osiguranika. 46. V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 431. 47. V. A. Vialard, nav. delo, str. 470-471; G. Moens, P. Gillies, nav. delo, str. 387 i sled. 48. l. 34 (a).

818


ma u smislu Jednoobraznih pravila smatraju se polise i certifikati osigura-a, ali mogue je prihvatiti i druge isprave samo ako je to izriito predvieno u samom akreditivu.49) Ovakvo reee Jednoobraznih pravila usklaeno je sa praksom kargo osiguraa budui da zakuee ugovora o osigurau robe (bez ob-zira na vrstu karga o kojoj se u konkretnom sluaju radi) u najveem broju sluaje-va prati ispostavae polise. Polisa koja sadri najbitnije elemente zakue-nog ugovora (pre svega one kojima se precizira obaveza osiguravaa) jedno je od najznaajnijih dokaznih sredstava sadrine ugovora. Osim toga, svojstva koja poseduje kargo polisa (isprava o dugu i legitimacioni papir) ine je efikasnim instrumentom dokumentarne prodaje. Kada je re o certifikatima osiguraa, oni se od polise razlikuju u pogledu situacije kada se izdaju i u pogledu sadri-ne.50) Certifikat osiguraa izdaje se kada nisu ispueni uslovi za izdavae po-lise i kada je, u sluaju optih ugovora o osigurau robe, potrebno dokazati da je poika koja je krenula na put osigurana. Sadrina certifikata osiguraa fleksibilnija je od sadrine polise, jer obuhvata samo osnovne podatke o uslo-vima pod kojima je prueno osigurae (to se moe pozitivno oceniti imajui u vidu ienicu da se koriste kod optih ugovora o osigurau robe kojima se na najboi nain tite interesi osiguranika koji imaju veliki promet). Potvrde o pokriu koje izdaju brokeri osiguraa banke po pravilu ne primaju, osim kada su na to ovlaene uslovima akreditiva.51) Evidentno je da Jednoobrazna pravila ni na jednom mestu ne govore o prenosu polise ili certifikata osiguraa na druga lica. Odsustvo odredbi kojima bi explicite bio regulisan prenos prava iz kargo osiguraa ne implicira zakuak da takav prenos nije mogu. Neunoee odredaba o prenosivosti isprava osiguraa u Jednoobrazna pravila pre se moe objasniti ienicom da se savremeno transportno osigurae koje je okrenuto po-trebama poslovne prakse zasniva na pretpostavci prenosivosti prava iz osigu-raa i da se odredbe o tome redovno nalaze u uslovima akreditiva kojima se pred-via da su one prenosive na kupca robe ili na banku. U odsustvu ovakve moguno-sti, osigurae bi postalo "nepokretno" i neprenosivo i ne bi moglo da doprino-si sigurnosti dokumentarne prodaje. Suprotno vai jedino ako je u samoj polisi sadrana zabrana prenosa na druga lica.Ako akreditiv ne predvia neto drugo, banke treba da odbiju prijem ispra-ve o osigurau koja nosi kasniji datum od datuma ukrcaja na brod, odnosno otpre-me osigurane robe oznaenog u drugim dokumentima.52) Od ovog pravila izuzimaju se one isprave o osigurau kod kojih iz samog teksta izlazi da pokrie vai ve od momenta ukrcaja odnosno otpreme robe, a ne od datuma izdavaa isprave. 53) Ovo odstupae od pravila izuzetno je znaajno za osiguranika jer mu prua po49. 50. 51. 52. l. 34 (d). V. J. P. Marcq, nav. delo, str. 26-27, 141. l. 34 (c). l. 34 (e).


819

krie u toku celog transporta, bez obzira na to da li je teta nastala pre izdava-a polise.Vrednost na koju treba osigurati robu, prema "Jednoobraznim pravilima" je CIF, odnosno CIP vrednost oznaena u ostalim dokumentima koja moe biti uve-ana za 10%. Navedena odredba Jednoobraznih pravila izuzetno je znaajna jer prua mogunost da se vrednou na koju je osigurae zakueno (po pravilu je to ugovorena vrednost jer ona vie odgovara osiguranicima kargo osiguraa) po-krije ne samo vrednost robe u mestu polaska, ve i trokovi koje osiguranik ima u vezi sa enim prevozom do mesta opredeea (trokovi ukrcaja, osigura-a, carine, iskrcaja, itd.), kao i dobit koju oekuje od ene prodaje u mestu opre-deea. Unoeem odredbe koja odgovara interesima potencijalnih osigura-nika, tvorci Jednoobraznih pravila dodatno e doprineti korieu kargo osi-guraa u dokumentarnom akreditivu. Odredba iz ije sadrine proizlazi da su vrednou oznaenom u polisi ili drugom dokumentu pokriveni razliiti inte-resi koje osiguranik moe imati u vezi sa osiguranom robom adekvatno se tite interesi kupca iz meunarodne prodaje, ak i u situaciji kada on sa prodavcem nije dogovorio vrednost na koju treba zakuiti osigurae. Ako se ta vrednost ne moe utvrditi iz sadrine ostalih dokumenata, roba treba da bude osigurana na vrednost koja ne moe biti maa od iznosa koji treba platiti po dokumentar-nom akreditivu ili od iznosa trgovake fakture, ako ona glasi na vei iznos. 54) Valuta u kojoj se osigurae zakuuje treba da bude ista kao valuta na koju glasi dokumentarni akreditiv.55) Jednoobrazna pravila sadre tri odredbe o osiguranim rizicima. Prva odredba odnosi se na sluaj kada akreditiv predvia da osiguraem treba pokri-ti "obine rizike" ili "uobiajene rizike". Jednoobrazna pravila preporuuju da se izbegava koriee nepreciznih izraza kao to su "uobiajeni rizici" i da se u akreditiv unesu odredbe o dopunskim rizicima koje treba pokriti.56) Ovakvu preporuku Jednoobraznih pravila treba slediti jer unoee u dokumentarni akreditiv odredbe o uobiajenim rizicima moe izazvati sporove o tome ta se podrazumeva pod obinim ili uobiejenim rizicima to moe rezultirati raz-liitim ishodom i ponititi sigurnost ije je postojae ratio unoea u doku-mentarni akreditiv odredaba o osigurau. Ovo zato to se sintagmi uobiajeni53. Ovo je svojevrstan nain ispoavaa retroaktivnog dejstva osiguraa robe ije je unoee u Jednoobrazna pravila od ogromnog znaaja za pruae kompletne zatite interesa kargo osiguranika. Kako roba koja se prevozi moe biti predmet sukcesivnih prodaja i kako je teko sa sigurnou utvrditi u kom momentu je na oj nastala teta, isprava o osigurau koja predvia da pokrie vai ne od datuma enog izdavaa, ve od momenta ukrcaja odnosno otpreme robe oznaenog u drugim (otpremnim) dokumentima, savreno se uklapa u meunarodnim promet i omoguava adekvatnu zatitu lica koje u momentu nastanka tete ima interes na robi. 54. l. 34 (f) (ii). 55. l. 34 (f) (i). 56. l. 35 (a)."...credits should stipulate the type of insurance required..."

PDF to Word

Documents

53197754 Medjunarodni Dokumentarni Akreditiv Natasa Petrovic New