Uvod

U danasnjem svetu,gotovo da i ne postoji rizik koji preti delimicnom I totalnom unistenju materijalnih ili kulturnih dobara,a koji se ne moze zastititi putem osiguranja.Medjutim mnogo je rizika cijem bi ostvarenjem nastale stete koje ne bi mogle da nadoknade ni velike osiguravajuce kompanije u svetu,a pogotovo ni jedna organizacija za osiguraanje kod nas, u te stete spadaju :totalno unistenje rafinerije nafte,prekomorskog broad ili dzambo-dzeta.Iz tih razloga osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze resenje putem sopstvenog osiguranja od vlikih I skupih steta .Trgovacki zakon daje daje sledecu definiciju reosiguranja Reosiguranje je osiguranje rizika koji je preuzeo osiguravac. Medjusobni odnos izmedju osiguravaca I reosiguravaca,regulise se po ugovorom po kome jedna strana ,reosigravac,preuzima obavezu da drugoj strani osiguravacu,plati deo iznosa ili cak citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku,a osiguravac preuzima obavezu da reosigrivacu platio dredjenu premiju.Osiguravac preuzima rizik I u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna velika,delimicna ili totalna steta urozila njegovu sovlentnost,zadrzava za sebe onolki deo tog rizika koji u slucaju stete moze da isplati ,a da ne dovede u opasnost svopstvene fondove.Taj deo koji osiguravac zadrzava za sebe naziva se samopridrzaj.Samopridrzaj moze biti izrazen u apsulutnim ili relativnim iznosima.Preostali deo rizika osiguravac predaje reosiguranju.Ovako preuzeti deo rizika reosigurivac ili u potpunostizadrzava sa sebe kao sopstveni samopridrazaj ili I on sam zadrzava onolki deo kolki moze pokriti sopstvenim sredstvima,a ostalo predaje drugom reosiguravacu.Direktni osiguravaci su sve manje u stanju da sopstvenim sredstvima obezbede pokrice teskih rizika ,pa je jedino resenje automizacija rizika,a nju pruza reosiguranje.

1. Podela reosiguranjaS obzirom da su mogucnosti zastite rizika putem reosiguranja izuzetno siroke I da se gotovo svakodnevno pojavljuju novi oblici reosiguravajuceg pokrica ,siroka je lepeza vrsta reosiguranja. Posmatrano sa stanovista prostorne distribucije,prva podela bi se mogla odnositi na reosiguranje u zemlji i reosiguranje u inostranstvu. Reosiguranje u zemlji je veoma znacajno sa stanovista odliva sredstava,namenjenih za reosiguravajuce pokrice rizika na nivou nacionalne ekonomije.Bez obzira na drustveno ekonomski I politicki system,teznja svake zemlje je da joj odliv u inostranstvo bude optimalno dimenzioniran I omedjen. Mogucnost zadrzavanja rizika u okviru nacionalnih granica,kod nas je veoma skucena sto za posledicu ima zastitu velikog dela portfelja u inostranstvu. U zavisnosti da li je jedna reosiguravajuca organizacija primila ili predala rizik u reosiguranje,razlikujemo aktivna I pasivna reosiguranja.1.1 Aktivna reosiguranja Preuzimanje rizika u reosiguranju od strane reosiguravaca ,u uobicajnoj terminologiji naziva se aktivno reosiguranje.Ovi rizici mogu biti preuzeti od osiguravajucih organizacija I to je obicno I najveca stvka u okviru ukupnog pokrica.Osnovni interes svakog reosiguravaca je sto siri obim poslova aktivnog reosiguranja ,jer na taj nacin u sopstvenom samopridrazaju moze da vrsi veci odabir rizika I na toj osnovi formira sopstvene fondove ,kako za pokrice troskova poslovanjatako I za stvaranje rezervi sigurnosti.1.2 Pasivno reosiguranjeSlucajevi kad reosiguravac predaje deo rizika drugim reosiguravacimau retrocesiji nazivaju se pasivnim poslovima reosiguranja.Pasivnom reosiguranju mora se prilaziti sa odredjenom dozom opreza ,u cijoj osnovi treba da postoji dobro proanalizirana mogucnost pokrivanja rizika.Kako aktivna tako I pasivna osiguranja mogu biti zakljucena na nivou zemlje I inostranstva.

2. Mehanizam reosiguranjaDelatnost reosiguranja je po mnogo cemu specifican posao.Na reosiguravajuce poslove utice veoma veliki broj faktora,pocev od politickog I ekonomskog sistema jedne zemlje,pa preko odredjene pravne regulative ,strukture privrede,pa do politike osiguravajucih organizacija.Ekonomski slabije zamlje po pravilu rade pasivne poslove reosiguranja u odnosu na inostranstvo I bave se najvecim delom izvozom rizika u reosiguranja.2.1 SamopridrzajSamopridrzaj je jedan od osnovnih cinilaca prilikom odredjivanja koji ce rizik ici u reosiguranje.Onaj deo jednog rizika kojeg osiguravac moze pokriti u slucaju velike delimicne ili totalne stete iz sopstvenih sredstava,ali da isplatom stete ne postane insolventan.Visina samopridrzaja zavisi od niza faktora kao sto su :tehnicka premija,rezerve sigurnosti,suma osiguranja,maksimalno moguca steta.Pravilno izracunata visina samopridrzaja je od izuzetne vaznosti.Prenizak samopridrzaj moze za kompaniju da znaci veliki I nepotreban odliv premije u reosiguranje ,dok previsoknosi opasnost da ce isplatom velike stete kompanija zapasti u finansijske teskoce I postati nesolventna.2.2 Odredjivanje samopridrzaja po rizikuZa razliku od velikih,dobro razvijenih kompanija,male firme ,moraju odrediti samopridrzaj shodno svojim finansijskim kapacitetima,mogu biti primorane da izloze riziku proporcionalno mnogo veci deo svog kapitala nego sto to cine vece kompanije.Kada se odredjuje samopridrzaj za katastrofalne dogadjaje treba imati na umu da se katasrtofe ne desavaju tako cesto,pa bi dug medjuinterval trebao da bude dovoljan kompanijam da akumuliraju specijalne reserve.Elementi za odredjivanje samopridrzaja se odredjuju za svaku granu posebno.Najbitniji su:pozar,transport,licna nezgoda,provalna kradja,tehnika,avijacija,motorna vozila.

_______________________________________Preuzeto iz Osiguranje,spedicija I transportMarovic B,Gojkovic D.,Novi Sad 2000.(str 110-140.)

2.3 Maksimalno moguca stetaMaksimalno moguca steta je drugi faktor,veoma bitan za opredeljenje prilikom davanja rizikau reosiguranje.U strucnoj teminologiji ,ova kategorija se popularno zove PML(Probable maximum loss).Poznato je,naime da se prilikom stetnog dogadjaja nikad ne desava apsolutno unistenje jednog materijalnog dobra.U najgorem slucaju ostaje makar otpadni material koji ima neku vrednost.Prema tome PML je ekonomska kategorija I predstavlja na odredjenom osiguranom objektu ili grupi objekata ,koje cine rizike,onu najvecu stetu koju je po odredjenim iskustvima,strucnoj proceni moguce ocekivati.Prvo osiguravac (cedent)odredju je ucesce svog samopridrzaja u okviru PML a,da bi se nakon toga na nivou reosiguranja preostali deo podelio izmedju reosiguraca.Procenu PML-a treba da rade specijalizovane institucije ili timovi najrazlicitijih strucnjaka.Kao I u slucaju samopridrzaja,pravilna procena PML-a je izuzetno vazna,je potcenjeni ili precenjeni PML mogu da imaju posledice kao I kod iste greske u samopridrazaju.Da bi se sprecile manipulacije osiguravaca ,koji su niskom procenom PML-a placali relativno niske premije reosiguranja ,a pojavom stete naplacivale daleko vec iznose od vrednosti PML-a,reosiguravaci obicno u ugovor unose klauzulu o pogresnoj proceni PML-a.

3. Ugovor o reosiguranjuUgovor o reosiguranju je po svojoj prirodi osiguravajuci posao,u kojem reosiguravac uz ugovorene uslove preuzima u svoje pokrice deo obaveze osiguravaca iz ugovora o osiguranju.Obaveza reosiguravaca temelji se na obavezi prvoosiguravaca koju je preuzeo u sklopljenom ugovoru o osiguranju,jer gde nema osiguranja ,ne moze biti ni reosiguranje.Ugovor o reosiguranju se smatra poverljivim I nepoznat je javnosti.Izmedju cedenta I reosiguravaca se zakljucuje ugovor,po kome se cedent obavezuje da preda,a reosigravac da primi u pokrice sve ponudjene rizike,koji su predmet ugovora.U osnovi ugovora o reosiguranju leze principi dobrovoljnosti I samostalnosti potpisnika ugovora.To znaci da prilikom potpisivanja osiguravac I reosiguravac daju ugovoru sadrzinu koja im obostrano odgovara.Iz tih se razloga ugovor o reosiguranju znatno razliluje od ugovora o osigranju.Naime ugovori o osiguranju unapred mogu biti pripremljeni I definisani,posebno u delovima sa pravima I obavezama ugovorenih strana,dok se prava,obaveze I ostale odredbe ugovora o reosiuranju definisu tek prilikom konkretnih pregovora I dogovora podpisnika ugovora.Ugovor o reosiguranju temelji se na nekolko bitnih nacela.Jedno od osnovnih nacela je I nacelo savesnosti I medjusobnog poverenja.Reosiguravac preuzima od cedenta deo rizika,pod predpostavkom da su relativni cinioci u oceni toga rizika svesno I strucno uradjeni.Osiguravaci su svesni da bi gubljenjem poverenja kod reosiguravaca prouzrokovali dalekosezne negativne posledice po sopstvenu sigurnost,te su retkost propusti te vrste.Nacelo deljenja iste sudbine osiguravaca I reosiguravaca proistice iz istovetnih interesa oba podpisnika ugovora da posluje po ekonomskim principima u oblasti osiguranja.Ovo nacelle se cesto definise u ugovorima putem posebnih klauzula.Ugovori o reosiguranju se zakljucuje najcesce na godinu dana,sa jasno preciziranim otkaznim rokom.Mogu biti zakljuceni I na duzi vremenski period ,pa cak I na neodredjeno vreme.Kod razmatraja ugovora o reosiguranju,vazno je spomenuti dva dokumenta,a to su slip I cover note.Slip predstavlja ,pismenu ponudu u reosiguranju.Njime su obuhvaceni detalji kao sto su :vrsta ugovora,vrsta posla,pokriveni rizici,teritorija pokrivanja rizika,samopridrzaj retrocedenta,ugovorni limit,visina provizije,datum pocetka I otkaz ugovora,informacija o visini premije,klauzule ogranicenja,udeo reosiguravaca.Slip se ugovara sa vodecim reosiguravacem a zatim se distribuira svim podpisnicima ugovora.Cover note je document kojim se u praksi potvrdjuje da je retrocesionar prihvatio uslove iz slipa I da je saglasan na pokrice tog rizika.3.1 Vrste ugovora o reosiguranju Postoji razlicit pristup kod podele ugovora o reosiguranju po nizu kriterijuma na razlicite grupe.Prema jednom vidjenju,ugovori o reosiguranju se mogu posmatrati sa stanovista:*masovnosti ugovora*obaveznosti reosiguranja *preuzetih obaveza reosiguravaca1.Vrste ugovora sa stanovista masovnosti u ovu podgrupu se svrstavaju ugovori za koje je osnovni kriterijum broj ugovora o reosiguranju.Praksa poznaje slucajeve u kojima se pjavljuje jedan ili nekoliko ugovora o reosiguranju I oni predstavljaju pojedinacne ugovore.Pojedinacni (fakultativni) ugovori-je najstariji tip ugovora o reosiguranju.On se odnosi na jedan ili vise tacno odredjenih ugovora o osiguranju.Reosiguravac se u ovim slucajevma upoznaje sa svim elementima rizika I na osnovu tog saznanja donosi odluku da li ce ili nece taj rizik uzeti u pokrice.Sa stanovista reosiguravaca,to predstavlja prednost ovog tipa ugovora,ali mu je nedostatak sto se na ovaj nacin u reosiguranje plasiraju samo veliki rizici,kod kojih je izvesnost velikih steta realna.Losa strana ovih ugovora je sto su ,po pravilu ,veoma skupi I zahtevaju relativno velik obim rada kod primene I realizacije plasmana,kao I likvidacija stete.Za pojedinacne ugovore o reosiguranju karakteristicno je I to da se sklapaju tek nakon zakljucenja ugovora o osiguranju.Pojedinacni ugovori se danas najcesce primenjuju kod pomorskog I avionskog kaska,kao I teskih industrijskih rizika.Osiguravac mora da ponudi rizik reosiguravaca sa dovoljno informacija,kako bi reosiguravac mogao da formira misljenje o kvaliteta tog rizika.Sto je vise informacija,to je brza odluka reosiguravaca.

_______________________________________Preuzeto iz Osiguranje,spedicija I transportMarovic B,Gojkovic D.,Novi Sad 2000.(str 110-140.)

Okvirni ugovori- obuhvat sve ugovore odredjene vrste osiguranja koje je osiguravac zakljucio u odredjenom period.Ovakvi ugovori se danas najcesce I primenjuju,posto pruzaju vecu poslovnu sigurnost obema ugovorenim stranama,a takodje je otklonjena opasnost izbora najopasnijih rizika.Opcioni ugovori-predstavljaju prelazni oblik izmedju pojedinih I okvirnih ugovora.Njima se posebno zeli izbeci nedovoljna fleksibilnost okvirnih ugovora.Medjutim,izbegavanjem slabosti jednog ugovora postiglo se to da je dobijen ugovor sa vecim nedostacima nego sto je imao okvirnih ugovora.Slabost opcionog ugovora je u njegovoj jednostavnosti. Ukoliko osiguravac diktira uslove opcionog ugovora ,onda je njegovo pravo da u samopridrzaju zadrzi sve rizike,dok je reosiguravac u obavezi da prihvati sve rizike koje mu ponudi cedent u reosiguranju.2.Obligatorno reosiguranje-ova vrsta ugovoraobavezuje,sa jedne strane,cedenta da u odredjenoj grupi rizika sve rizike preda u reosiguranje,bez obzira da li iza toga stoji njegov interes,a s druge strane obavezuje reosiguravaca da sve ponudjene rizike preuzme u reosiguranje.Karakteristika ovog ugovora je velika neelasticnost I zbog toga se redje u ovako cistom obliku pojavljuje u praksi.3.Ugovori sa stanovista preuzetih obaveza reosiguravaca-ova grupa ugovora o reosiguranju,sadrzi veliki broj razlicitih ugovora koji se mogu podeliti na vise podgrupa u zavisnosti od nacina prihvatanja odredjenih rizika u reosiguranju.Najcescs podela je ako se radi o ugovorima sa stanovista nacina na koji je odredjena obaveza reosiguravaca,na dve grupe .Prvu grupu cine ugovori kod kojih je obaveza reosiguravaca dredjena s obzirom na rizik koji je osiguranjem preuzeo osiguravac.U tim ugovorima osiguravac je jos pre zakljucenja ugovora o osiguranju ocenio koliki deo rizika moze sam da snosi u skladu sa svojim finansijskim mogucnostima,a ostalo predaje u reosiguranje.U drugoj grupi su ugovori kod kojih je obaveza reosiguravaca odredjena na osnovu visine stete.Dakle,u ovom slucaju osiguravac je zakljucio reosiguranje na sumu ili naknadu iz osnova osiguranja koji reosiguravac treba da plati tek nakon sto se steta desila,odnosno nakon sto je utvrdjena visina obaveza za reosiguranje.

Proporcionalni ugovori o reosiguranju- karakteristicno za njih je da se njima reosigurava u napred odredjen srazmerni deo rizika osiguravaca.Taj deo odredjuje se u relativnom iznosu,u procentu.To znaci da kod ovakvih rizika ,reosiguravac u slucaju stetnog dogadjaja nadoknadjuje osiguravacu proporcionalni deo stete,srazmeran proporcionalnom udelu u primljenoj premiji.Prema tome ,jemstvo reosiguravaca stoji u srazmeri ucesca u naknadi stete I premiji.Proporcionalni ugovori se takodje mogu podeliti u vise vrsta*kvotni ugovori o reosiguranju *ekscedentni ugovori o reosiguranju *kvotno ekscedentni ugovori o reosiguranjuKvotni ugovori-kvotnim ugovorima o reosiguranju se unapred odredjuje procenat svih rizika celokupnog portfelja jedne vrste osiguranja.Od svih zakljucenih polisa u toj vrsti osiguranja reosigurava se podjednak procenat rizika,bez obzira da li se radi o rizicima koji po principima reosiguravajuce zastite treba ili ne treba reosiguravati.Taj procenat rizika koji se reosigurava,naziva se kvota.Pri kvotnom reosiguranju,reosiguravac dobija fiksnu stopu orginalne premije u jednoj ili vise vrsta osiguranja,I sa tim istim procentom ucestvuje I u naknadi stete u jednoj ili vise vrsta osiguranja.Kvotno reosiguranje se smatra najjednostavnijim oblikom reosiguranja.Sa odredjenim procentom reosiguravac ucestvuje u svim poslovima osiguravaca,bez obzira o kakvim se poslovima ,odnosno rizicima radi.Ovakav ugovor je sa stanovista osiguravaca pogodan kod komuliranjavelikog broja manjih steta,koje su se desile dejstvom jednog stetnog dogadjaja.Sa druge strane reosiguravac nalazi interes u kvotnom ugovoru o reosiguranju zato sto dobija ucesce u svim poslovima osiguravaca,bili oni dobri ili losi.Losa strana ovog ugovora je sto osiguravac predaje u reosiguranje I rizike koje bi mogao da snosi I sam u sopstvenom samopridrzaju.Kvotno osiguranje nalazi primenu I kod uvodjenja novih vrsta osiguranja gde su rizici I opasnost nepoznati,te se strepnja od mogucih nepredvidjenih posledica prosiruje na vise subjekata. U reosiguravajucoj praksi,kvotni ugovori se primenjuju kod onih vrsta rizika kod kojih je moguce brze odrediti I predviditi visinu obaveze osiguravaca._______________________________________ Preuzeto iz Ekonomika osiguranja dr Jova Miloradic

Ekscedentni ugovori-naziva se ugovor o reosiguranju viska rizika,odnosno reosiguranje ekscedenta svote,kao I kvotni ugovor,ima kao zajednicki imenitelj obavezu reosiguravaca u odnosu na rizik koji je osiguravac osigurao.U ekscedentnim ugovorima osiguravac vrsi selekciju rizika koje ce dati u reosiguranje I nivo stete iznad kojeg ce reosiguravac ucestvovati u njenom pokricu.Polazna osnova za zakljucivanje ekscedentnog ugovora je pre svega samopridrzaj osiguravaca.Ovaj pojam smo susretali u kontekstu visine rizika koji osiguravac u slucaju stetnog dogadjaja moze pokriti iz sopstvenih sredstava,a da istovremeno ne postane insolventan.Visina samopridrzaja se odredjuje na vise nacina,a vazno je napomenuti da se ona u nasoj zemlji regulise normativnim aktima organizacije za osiguranje,a odredjuje se procentualno od tehnicke premije ili reserve sigurnosti.Izuzetno je vazno da osiguravac odredi realnu visinu sopstvenog samopridrzaja.Reosiguravac prima kolicinu premije koja je proporcionalna kolicini rizika koji nosi,a placa sve stete koje se javljaju u istoj toj proprciji.Pravilo je da se za vece I izvesnije rizike odredjuje manji samopridrzaj,I obrnuto.Treba napomenuti da se ekscedentnim ugovorm pokriva veci broj rizika.Kod ekscedentnih ugovora osiguravac vrsi selekciju u okviru tarife,te u svom samopridrzaju zadrzava one rizike ciji PLM ne prelazi visinu tog samopridrzaja.Ekscedentni ugovori o reosiguranju su danas u nekim vrstama reosiguranja zbog svojih karakteristika gotovo nezamenljivi.Njegova primena zahteva dosta troskova,ipak ekscedentno reosiguranje se u praksi siroko koristi,posto najbolje odgovara funkciji reosiguranja.Ono omogucava osiguravacu da se obezbedi samo za suvise velike rizike koje je primo u osiguranje,a da zadrzi one koje moze sam da snosi.

Neproporcionalni ugovori o reosiguranjuKarakteristika neproporcionalnih ugovora o reosiguranju,ogleda se u tome sto reosiguravac visinu naknade iz reosiguranja odredjuje prema visini stete.Za razliku od proporcionalnih ugovora,kod kojih kao polazna osnova za odredjivanje samopridrzaja osiguravaca I obaveze reosiguravaca sluzi osigurani rizik,kod neproporcionalnih suma koja treba da se plati osiguraniku je polaziste,kako za samopridrzaj osiguravaca,tako I obavezu reosiguravaca.Posebna specificnost neproporcionalnih ugovora ogleda se ogleda se u tome sto se sa njima pokrivaju stete nastale usled ostvarenja jednog osiguranog slucaja ili vise osiguranih slucajeva,kao posledica jednog te istok uzroka.Primena neproporcionalnih ugovora je novijeg datuma.Postoji vise vrsta neproporcionalnih ugovora,a u praksi se najcesce mogu sresti sledeci:*reosiguranje viska stete *reosiguranje viska gubitaka Pored ovih poznati su jos neki oblici,kao sto su : *reosiguranje kumula stete *reosiguranje drugog rizikaReosiguranje viska stete-na osnovu ovog ugovora o reosiguranju viska stete,pokrivaju se sve stete koje prelaze prioritet osiguravaca,a koje su nastale usled dejstava jednog stetnog dogadjaja,bez obzira da li je taj rizik pokriven sa jednom ili vise polisa.Dok se kod proporcionalnih ugovora naknada usled nastale stete proporcionalno deli izmedju osiguravaca I reosiguravaca,bez obzira na njenu visinu,dotle ugovorom o reosiguranju viska steteviska stete reosiguravac nadoknadjuje samo onaj deo stete koji prelazi prioritet osiguravaca.Naravno ,prilikom ugovaranja reosiguravac ugovara I granicu svoje obaveze iznad prioriteta.Ako smenja prioritet ugovora,izloznost riziku se cesto vrlo brzo povecava iz sledecih razloga:inflacija koja ima uticaj na fransizu,povecanje broja I velicine rizika,stose odrazava na premiju,stalno povecanje koncetracije rizika u istom podrucju I povecane teskoce zbog konkurencije.Premija za ovu vrstu ugovora ugovara se u procentima u odnosu na ukupnu premiju koja ce se naplatiti od strane osiguravaca za odredjenu vrstu rizika.Ova vrsta ugovora koristi se kad je kumuliranje steta izvesno._______________________________________Preuzeto iz Osiguranje,spedicija I transportMarovic B,Gojkovic D.,Novi Sad 2000.(str 110-140.)Ugovor o reosiguranju viska gubitaka-sustina ugovora o reosiguranju viska gubitaka ili,kako se ponekad naziva,ugovor oreosigururanju godisnjeg viska stete,ogleda se u tome sto reosiguravac preuzima obavezu da osiguravacu nadoknadi ukupan gubitak u ugovorenoj vrsti osiguranja I u ugovorenom vremenskom period.Ovim ugovorom se reosiguravac obavezuje da ce nadoknaditi stete koje se dobijaju sabiranjem svih steta iznad unapred ugovorenog procenta.Karakteristika ovog ugovora u odnosu na ugovor o reosiguranju viska stete je u tome sto se kod njega naknada iz reosiguranja izracunava u odnosu na taj zbir iz reosiguranja u jednoj vrsti portfelja,a s obzirom na citav portfelj osiguravaca.Istorijski gledano ova vrsta ugovora se dosna kasno pojavila u praksi,a pored vrlo znacajnih prednosti ima I niz mana koje ogranicavaju njegovu siru primenu.Ipak se pokazao nezamenljiv kod nekih vrsta rizika,a narucito kod onih kde postoje velike oscilacije u godisnjim rezultatima.

4. Princip rada u reosiguranjuU zavisnosti od toga o kakvom se ugovoru o reosiguranju radi,postoje odredjena pravila u obavljanju poslova reosiguranja.Kako stete spadaju u kategoriju nepredvidivih dogadjaja,veoma je vazan protok vremena od odluke cedenta za reosiguranjem,do obezbedjenja reosiguravajuceg pokrica.Iz tih razloga se neke aktivnosti u vezi sa plasmanom u narednoj godini,zapocinju vec pocetkom cetvrtog kvartala u prehodnoj godini pa I ranije.To se narucito odnosi na plasman rizika u ekscedentno I fakultativno reosiguranje.Kad se radi o neproporcionalnim ugovorima,postupak se razlikuje,ali I tu je veoma vazan pravovremeni pocetak pripreme za sklapanje ugovora.4.1 Prikupljanje ponudaPriprema plasmana rizika u ekscedentno reosiguranje pocinje izradom spiska rizika ciji PML samopridrzaj cedenta.Kao osnova za pregovore sluzi I statistika portfelja,posebno vecih stata za sto duzi protekli vremenski period.Isto tako,vazan detalj je I procena premijskog prihoda za rizike koji se planiraju za reosiguranje.Kad je prikupio ovu dokumentaciju, cedent se obrati nekoliko reosiguravajuih kompanija za koje ima informacije da bi mogle biti lider.Nakon toga slede pregovori,po pravilu u licnom kontaktu.Reosiguravaci obicno traze jos neke dopunske informacije nakon cega sledi dostavljanje ponude od strane reosiguravaca.4.2 Razmatranje ponudaNa osnovu prispelih ponuda cedent vrsi njihovu selekciju.Taj obicno vrsi komisija sastavljena od strucnih lica,koja sagledava sve elemente iz ponuda I na osnovu njih prihvata optimalne uslove.To prakticno znaci da ce imati u vidu sve bitne elemente ,kao sto su :limit ugovora,provizija,super provizija,rokovi placanja premije,visina akontacije stete I visinu premije.Veoma cesto se desava da cedent ne prihvati ni jednu varijantu u celosti,nego sacinjava svoj predlog koji ponudi reosiguravacima.Nakon obostrano usaglasenih stavova izmedju cedenta I reosiguravaca,reosiguravac izradjuje slip,koji sadrzi dogovorene detalje I dostavlja ga cedentu,sa predlogom visine svog ucesca u ugovoru.

4.3 PlasmanPlasman rizika se vrsi najcesce na specijalno organizovanim sveckim berzama reosiguranja.To je skup na kome se susrecu reosiguravaci I brokeri,gde se medjusobno informisu,I utvrdjuju medjusobnu saradnju.Po povratku sa berze cedent,odnosno reosigurivac iradjuje rezime plasmana sa tacno utvrdjenom distribucijom rizika po reosiguravacima,odnosno brokerima.4.4 Obracun premijeU zavisnosti od tipa ugovora o reosiguranju,vrsi se I obracun premije.Kada je rec o ekscedentnom reosiguranju,obracun se obicno ugovora kvartalno sa konacnim obracunom koncem februara naredne godine.Pre konacno obracuna kvartalni obracun se vrsi izmadju cedenta I reosiguravaca,koji cedent dostavlja reosiguravacu.U ovom obracunu se obuhvata bruto ili tehnicka premija,sve u zavisnosti od toga kako je ugovoreno.Svojim otpisom cedent potvrdjuje ispravnost obracuna I premija bi trebala da se plati reosiguravacu,no u ovaj obracun se uvrstavaju I stete,pa se cedent ili reosiguravac zaduzuju sa seldom.4.5 StatistikaPosao reosiguranja je posao koji se,u principu,bazira na dugorocnoj saradnji izmedju potpisnika ugovora.Posebno vazan faktor za uspesnu I korektnu dugogodisnju saradnju je izrada statistickih podataka.Ovo je izuzetno vazno za obe strane,narucito u slucaju velikih steta u odredjenoj godini,ili godinama.

_______________________________________ Preuzeto iz Ekonomika osiguranja dr Jova Miloradic

Zakljucak

Reosiguranje je danas veoma bitna stavka u osiguravajucim organizacijama jer mnoge osiguravajuce kompanije ne bi mogle da nadoknade stetu prilikom unistenja:naftne industrije,prekomorskih brodova ili dzambo-dzeta.Iz tih razloga,osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze resenje putem sopstvenog osiguranja od velikih I skupih steta.U reosiguranju postoje dva veoma bitna faktora koja uticu na to da reosigurivac preuzme rizik a to su:samopridrzaj I maksimalno moguca steta.Od dobre procene ova dva faktora zavisi kolicina premije koju ce osiguravajuca organizacija ostvariti,a losa procena navedenih faktora moze ugroziti poslovanje osiguravajuce kompanije.

Literatura

Ekonomika osiguranja Prof.dr Jova Miloradic,Beograd 2010.Osiguranje,spedicija I transportMarovic B,Gojkovic D.,Novi Sad 2000.

1