- , , , .

, , , ( 1, 42). : " , " ( 16, 16). , . , , - . . . , . : , ; . , , . . , , . , . , , , . , (. 16. ).

- , . , , .

, . , . , . . , . . , , , : " ", , , .

: ... 11. 2013. . , , , , . . , 101 . , , , , , . , , . , . , , , . , , . , , . . . ? . : ... 10. 2013. . . , , , , . , , . . . , . , . . , . . . , , . . . . . . . , , . , . . : 9. 2013. . (). , , ? , , , , , , . , , . , , . . , ( ) . , , , , , , , , . , , . . . , . , . , , , , , . , , , , , , , , , . . , . , , , .

: 7. 2013. ? . . . , , , . . . . . , , , ., , . , . , . . , , (, ) . . . , , . , , , . , , . , . . , , . () , () , () , () . . . , ., , , , , , , . , , : ; ; . , , , , , , . , , , , . : ... 6. 2013. . . , . , , . , . . , . , , , . . . , . , , . , . , . . , . : ... 5. 2013. . . ( ) ; ( ) . , . . , , . , , , . . , . , . . , . . , . . . , . . , , ., . , . , , . . , . , . . , . , . : ... 4. 2013. . . . , . . , . . . . , , . , , . . . . . . . . . . , , . . . , . . . . . . , ? . , , , , , , . : ... 2 . . . . . , . . , , , . , : !. - . : 3. 2013. . . . . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . , . . . . . . ! . . . , . . . . . . . , . . . . . . . . , . . . . . , , , . . . . . . . . , . , . . , . . . . . . . . . . . , . , . . . . , . . . . , . , . . . . . . , . , . . . , . , . . . . . . ? , , , , . , . , ? . . , . . . . . . () . , . , , , , . , . , . . . . . . . , . , , , , , . : ? . , . . , . . . , . ? , . . , , , . . . , , , , . . . . , . , . , . . . . ( ), : !. . !. ( ) () , . . . ( ) , . , . . . . . . , . . . . . . . . . . . . , , . , . , . . : . . , . , . . . . . . , . . . , , . , . . . . ! , , , , . . ? . , , . , . . . . . , . . . . . , . . . , . . . ( ) . , , , . : , . . - . . , radiohead . , . . . , . , . , , . , !. () . . , . . . . , , , . - . , . . , . , . , . , . . , , . , , . : , . , . . . . . . , , . , , , , : , . . ; ; . . . . . . , . () . . , . : , !. , , . , , . , . , , . . , . . . ? . . - - , . . ( ) ( ). . , . . ! . , , . ? : !, - . ! (. ), . . . . . () . . . . . . , , . , . , , , . ? ? . . . . , , , . . , . . . . . , . , , , , . : !, . , . , . . . . . , . . , . , . . . . , . . , . . . , . . . . . . . ? , , , . . . . . . . , , , . , , . . . . , . , , . , , , , . , , , , . , . , , , , . . . . , , . . , . , , , . , , . , , . . , , , . . , . , . . : , , , . . . . , . . . . . , . ! . , . ( -) . , . . , . , , , , . . . . ( ), , , . . . , , , , . , . . . , , . , . , . . , . . . . , . : !, , ; . , . Lako je one sa kojima ne gradimo odnos, pa time i ne ulaemo suvie ljubavi u isti, sakriti svoje slabosti i nedostatke, ali od onih koji te poznaju prema meri svoje ljubavi i imaju sa tobom odnos, od njih ne moe nita zatajiti makar utao sve vreme, jer intuicija ljubavi munjevitom brzinom prolazi i kroz najdeblje slojeve linosti. Od paradoksa vere nema veeg jer istovremeno postoje dva oseanja u oveku: i tuga i radost. Bolje je biti lud nego glup. Ako nema povratne informacije od onoga kome se obraamo, odnos postaje sasvim bezlian. Svaki dijalog podrazumeva izvesnu dozu stvaralatva im se govori o konkretno neemu. Dok Crkva ne postane neto unutranje ona ostaje samo spoljanja graevina za oveka bez njegovog linog uesnitva. Ne mora svako da zna da smo jednom spasili nekog oveka. Nepotrebna pitanja se niu tamo gde nema ljubavi. Ako neko dovodi neku situaciju u pitanje zato to sam nema snage za datu, to moe biti samo zato to sam nema dovoljno ljubavi da bi se pokrenuo za istu. Odricati se nekoga znai odrei ljubav prema njemu. Danas je to ignorisanje. ivimo u takvom vremenu kada se svako stara za svoje elje. Nita od toga ne bi bolelo kada bi u njima bilo malo mesta i za druge. Da vaskrsne Bog u srcima naim otklonei Duhom Svetim svaki nesporazum, tugu i smutnju Nekome je dovoljan trenutak u Crkvi da bi se skruio pred Duhom Svetim, a nekome za to nije dovoljna itava venost. Umirati za neije pokajanje bez traenja svojeg razloga i volje, je silazak Hrista u oveka. Ne otima nas san (lenjost) od Hrista ve nalagodavac sna. Hristos se uobliava u nama srazmerno naem uobliavanju u Njemu, dok ne naraste do punoe koju moemo maksimalno primiti. Kada ovek dolazi na Liturgiju, on se nada da e tamo zatei iste blagodatne poljubce koje je zatekao proli put na rastanku. Nije svaki provokator nuan neprijatelj naeg postojanja. Mnogi svata govore ali kada se umore od svog lajanja kao psi poinju da se umiljavaju kao make. Ako si se napunio Duhom hvali Ime Gospodnje, a ako nisi hvali dok se ne napuni. Uvek gledaj dalje proie i ovo Nije svako mucanje katihetskih gluposti dogmatsko bogoslovlje. Nijedan trud ne propada. Nijednog oveka ne gleda kakvog jeste u istoriji pored tebe, no kakav e biti u eshatonu obasjan Hristom. To je tvoja sadanjost. Ne kidaj se, ne cepaj misao, dri svoju nit i kontinuitet Liturgijskog daha. Ponosna samostalnost razara. Jo ne kapiramo da je pakao biti sam u kui pred svojim znanjem iji kvalitet nema ko potvrditi kao vrednost neijeg postojanja. Brzina zamara. Ako nema dela i jedno hvala moe biti sasvim dovoljna vrlina. Za sve postoji vreme, ne srljaj. Telo ima svoju volju koje ne moe uvek biti u zavisnosti od slobodne volje, ali to ne znai opravdanje svake vulgarne izopaenosti. Nikada nije preuranjeno i navalentno zamarati Hrista ili svetenika. Svetenik i ima slubu optereenja ali i blagodatnog rastereenja. Hristos se ne moe uvrediti na nae grehe ako smo mu krenuli u susret kroz stid i pokajanje. Ako on kae da priemo, ko sme drugi rei da odstupimo. Smelost nije samo u ispovedanju vere, ve u njenom ivljenju i pristupanju Hristu. Kada nas Hristos razdvoji na dvoje, On iz nas izvue istinu. Ne kao da nas On ini podvojenim, no jer smo mi ve takvi. Njegov Duh see do izmeu kosti i duha, a kada pomiluje, onda ovek ne zna pod utiskom blagodati da li da se smeje ili da plae. Istina, mi ukrtamo odnose sa mnogima kroz jednu voljenu linost ali drugi ne ukrtaju nuno sa nama odnos bez te linosti. Neki hoe sa nama postojanje samo kroz tu linost. Nije nae da nas se sve dotie tako senzibilno i sujetno, jer nije sve uvek u naoj vlasti i okruenju da bi bio na problem. Ljudi u svemu vole da zabadaju nos gde mu nije mesto i da se bave stvarima koje ne zavise od njihovih reavanja. Gde strast nije procvetala na vreme, to ne znai da se njen vetar nee vratiti po svoje kronje. Budi grean, ali ne budi iskljuiv u tome. Ako ve grei onda nemoj da sudi. I ako si ve u grehu gledaj da ne ostaje u njemu dugo. Ako ve grei kao drugi barem se ne ugledaj na njih u toj vetini padanja.Ili, ako voli da grei onda barem nemoj da se time ponosi, te da drugima daje povod za sablazan. Priznanje moje slabosti me izgrauje u vrlini. Opet, ne kao da volim da greim no jer sam osloboen presije licemerstva, i svojih i tuih oekivanja da im mogu biti od pomoi bez Hrista. Jer ja nisam alter ego Hrista. Svakodnevne dogodovtine ispijaju sr ivota ostavljajui pusto u srcu. Blago ludima, njihovo je Carstvo nebesko. Bolje je da jedna bolest zameni drugu ako e to navesti na spasenje. Kako bi besmisleno i neukusno bilo kada bi nas drugi, pa i Hristos, u svemu izdravali bez naeg truda i zalaganja. To je najbri put do propasti i sebinosti. Tada ovek ne bi imao nijednu volju za dobrim delima. Gubi se dimenzija stvaranja i rtvovanja. Posedujemo druge dok se ne nasitimo, nakon toga ili drugi poseduju nas ili mi postajemo smireni. Osmeh je ono to ne doputa da drugog izgubimo u sopstvenoj osudi. Druge ne ostavljaju na miru samo oni koji sami boluju od sitniarenja i posesivnosti. Bolje je malo poludeti a ne izgubiti dobro, negoli mnogo trpeti a zadobiti zlo. Ko je sposoban da se otvori jednom oveku, blizu je Carstva nebeskog. Ako te ne odobrovolji Hristova Liturgija, onda nita nee. Ne moe punoa ivota rasti van izvora ivota, ba kao to ni hladovinu ne moe neko traiti mimo objekta koji je stvara na suncu. Smisao se gubi pred olienjem mnogih rei. Nita gore od oveka koji je nekada bio aneo pa odjednom postao avo. Njega ne moe nita smiriti budui da je jednom osetio zasienje u silama dobra pa otpao po sopstvenoj volji. Takav nema razumevanja ni za koga, a strpljenja ni za ta. Nita ga ne mori a on sam sebe bije mislei da se u tom sado-mazohizmu krije tajna radosti i tajna spokojstva. Dok ti ne poseje u sebi zlo seme, ono ne moe pustiti korenje mimo tvoje slobode ni protiv tebe, ni protiv drugog. Lako se odriemo onih koje smo nekada voleli kada to seme doe do izraaja samo jednom, makar i nehotice. Toliko je jaka njena razarajua sila. Samo ono to ne poznajemo, ba to jedino i osuujemo. Ko nema slobode u svom domu, taj nee imati slobode ni na jednom mestu. Jer ako si tuinac u svome bie stranac gde god da ode da neto svoje zapone. Da li mi imamo uopte slobode, budui da nismo svoji, nismo za sebe stvoreni, i nemamo nita svoje, a sve to postoji pre nas je bilo? Svest o svom smirenju jo ne znai nuno put ka gordosti jer i Bogorodica je po pristanku na volju Boiju imala poznanje o sopstvenoj rekavi: Pogleda Gospod na smernost slukinje svoje! Kada ovek biva ispunjen darovima Svetoga Duha on postaje kao svenjak na kojem se postepeno pale plamenovi jedan po jedan obasjavajui tako i sebe i druge u svom okruenju. Isto tako i kada pada poinje da gubi darove kao plamenove svee jedan po jedan pomrauju sebe i druge u svom prostoru. Ako plaa svotom iji iznos premauje ceh i raspoloivi kusur onoga ko bi ti vratio a kome si se zaduio nastaje pratanje duga od onoga ko nema da ti vrati. Kod Hrista biva i jedno i drugo. Pakao je kada ovek eka sam na stanici u nedoiji autobus koji nee nikada doi a njegova nada je ono orue koje pospeuje to vee oseanje bola. Ljudsko srce je najbolje merilo poznanja istine. To je dar odozgo. Ako ono stoji u miru i radosti onda poznaje istinu i ne stoji u grehu a ako ima strah i alost onda suprotno. Paradoks nastaje kada se ukrste bol i radost jer obe mogu biti smernice istine. Nikada ne moemo predvideti neoekivane promene ali moemo uvek da budemo spremni na nih. Bolje brz odgovor nego dugo ekanje. Odlunost je najbitnija. Drvo ne raa dobre plodove ako procveta preko noi. Sve dolazi na svoje mesto ali ne dok se mesto ne otkrije. Svi imamo delimino ista iskustva samo na drugi nain, drugim okolnostima i drugim ljudima. Za poetak nije toliko bitno da razume Liturgiju koliko da prisustvuje Liturgijama. Oset nedostojnosti je regularan i nema nita protiv dolaska u Crkvu. Manje strahova hrani veru. Ljubav je oekivanje dobrih stvari da nam se doogode sa voljenim biem, bilo da ona dolaze pre veze ili tokom veze sa Bogom i ljudima. Nai najvei strahovi postaju realnost onda kada ih mi u strahu od njihove pojave putamo da postanu java. Ne prepoznati tuu ljubav koja je na vreme data, a kasnije za njom kajati se lano bez svoje promene, to jest samo za nedostajeim ugodnostima svog ega, prava je praznina koju komfor pakla moe pruiti. Kao to to uvek biva da neko u svoju slubu puta preko reda one koji su mu najsrodniji, opet ne nuno po mitu ve na osnovu izgraenog odnosa sa tom osobom, tako i Bog ne doputa da oni koji su Mu najsrodniji stoje u redu sa ostalima koji drsko ne mare za ime Gospodnje nego brzo usliava njihove molitve jer su se trudili da sa Bogom ostvare blizak, prijateljski i konano sinovski odnos. Doivljaji su uvek istiniti ali ne uvek i sadraji u njima. I ispovedniku treba ispovednik. Ne treba biti gurman u teologiji pored prodrljivosti za sozercanjima nije zgoreg pokazati malo umerenosti. , . . . . . . , : , ! , . . , , , . , . , . , , , , , . , . , , . , . . , . , , . , . . . . . . , : !, . , . , . , , . , . . . . , . - . , . , . , , . , . . . . . . . . , . . , . . . . . . . , . . . , . . , , . , , , . , . , . , . . . , . , , . . , . . . . . , . , , , . , . . . . , . . , . , , , . . , , , ( . ; ; , , ; .). . . , , : , , , . , . , , , . . . . . , , . : . . , , , . , . . , , , . , , , . , . , , ! . . . ( ). , , . . , , . . . , . , . . , . , . , , . , , , . . , , . . , . . , . , , , . , . , . , . , . . , . , . . . . , . , , . . , . . , : ! , , . 24 , . , , , . , , , , . . . . , . . . , , , , , , , , . . , . . . . . . , , . . , , . ( ) . , . . . . , . , . , . . . . . . . . ( ) . . , . , , . , . . , () , . ? . . , . . . . . . . , . - . . . . ( ) . . . , , , , , . , . . . . . . . . . . . . . . . . , . . , , . , !!! . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . , . . . . , . . . . . . . , . , , , , , . , ; . . , , . . . , ? . . , . . . , . , . , . , . , . . . . . . ? . , . . , . , , , . , . . . . . . , . . . , . . , . , . , . . , . , . , . . . . . . . , , . . , , . , . . . , . . . . , . . . , . , , . . . . , . . . . . , . . . . . . . , . . . . ? , . , . . . . . , , . . , . , . . , . . , . . . . . . , , . . . . . . , , . . . , . , . . . , . . . , . . . . . . . , , , , . . . . ? . ! , . . , . si; P+ * e-noshow:yes; mso-style-parent:"; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:Times New Roman; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} . . : !, : !. . . . . . . . . . . . . . . . . , . . , , , , . , ( ) . , . , . . . . . , . . . . . . , , . . ( ) . . . . . . , , . . . , . . , , , , . . . , , . , . . , , , , . , . , . . . ( ) . . , , . . . () , , . , . , . , , , . . . . , . . . . , . , . . - , , . , . . : ! !. , , , . , , . . . . . . , , . . . . . , . . . . . . . . . . , , . . . . ! . , . . , . . . . . . , , . , , . . . , , . . . . , . . . , . . , . . , , . . , . . , , . , , , . . . . . . . , , , . . , . . , , . . , , . . . . () . . . , , . . . . , . . . . . . . . , . , . . . . , . . . . . . . . , . , . . , . . . - . . . . , . . . . . . , . . . . . . . . . . . . , , , , . . . ! . , . . , , . . , . . , , . . ; . , , : ! , . , . . . . . . , . , . , . . . , . . . , . . . - , - . , . ? , ? . . , . , . . . . , . , . . . . . . . , . Mali je Bog u knjigama, Njegova veliina se opitno poznaje tek u svetoj Liturgiji. Nemajui Boga mi se ne otuujemo samo od drugih ljudi nego i od sebe samih. Ti ne moe nita vie uiniti za oveanstvo od svog ivota u Hristu. Kada vera zna kome slui ona se vie nikada ne alosti. avolu plaa ono to kod Gospoda dobija besplatno. Ne vrte nas tolike nevolje koliko na negativan odnos prema ivotu u svojoj nadmenosti i bezbonosti. Ne rve se ti sa Bogom nego sa sobom uz pomo Boga da bi zlo u sebi pobedio. Naspram svakog uasa velika nada poiva. Osuda je bumerang. Nije sve to je naivno ujedno i negativno, moe biti i bezazleno. Smej se bez gordosti i plai bez oajanja. Na jednoj voki ne mogu da rastu dva razliita ploda. Radost ne dolazi od spoljanjeg uzroka ve od unutranjeg stanja. Kada ovek ima veru samo ga jedna nevera mui kako to da ga Bog moe voleti toliko bez razloga i zasluga. Lana rtva uvek ima svoju cenu, dok istinska rtva ne trai svoju volju. Ko ne ceni zahvalnost, odbacuje dar. Dokle god budemo traili svoju korist muie nas zavist. Ako um nije proet Hristom, uzalud se re razmee jezikom i ako srce nije puno Hristom uzalud jezik uti. Srea je svagdanji pokret i naklonost srca ka Bogu bez obzira ime se ovek bavio rukama svojim. Jedan Boiji uzrok vue za sobom celu planetu u posledici meu ljudima. ovek moe da ostari ceo jedan ivot u jednom danu i da se isto tako rodi za ceo jedan ivot u jednom danu. Nije udo ako Bog od kamena napravi zlato, nego kada od demona napravi anela. Ne dopusti nikome da ti gradi ivot bez Bogooveka. Odgovornost je nunost dok ne postane prirodnost. udno, mi brinemo o materijalnom aspektu zemlje a ona brine kako e da nas sahrani. Mi traimo druge jer se jo nismo setili da potraimo svoju duu. Kuai se rugaju jer se plae da e sami biti izrugani zbog nedostataka koje kriju. Voli svet ali ne budi deo onoga sveta to ne pripada Gospodu. Nije demon kriv za nae izbore, i nije oaj kriv ako mi nemamo vere. ivot u Hristu daje nekoliko ivota na jedan postojei, a ivot bez Hrista oduzima nekoliko na onaj jedan postojei. Budi postojan u Hristu i otkrie ti se koliko su svi ostali nepostojani u svim putevima svojim. Nieg goreg nema od straha kod ljudi. Ako nemamo obaveze, eto odlicnog razloga da se okrenemo protiv sebe. Bog ne bezi i ne sakriva se od nas, kada bi bilo tako ne bi na nas izlivao Svoju blagodat. Ne dolikuje garavome da govori o cistoci - mora prvo sam da se okupa. Novac,poslednje utocite prokletih Mi smo krivi ako dopustimo gubitak svih lepih trenutaka u Hristovoj blagodati. Gospod dela javno ali za slepe dela tajno. Moralni egoisti vec imaju svoj pakao u svom fanatizmu. Licemeran je strah od Bozijih slugu ako nemamo strah od Boga u samoci. To je pre poltronstvo nego potovanje. Smirenje je zaljenje zbog glupog i oholog uma, zbog srca ispunjenog mrznjom i prazninom,zbog ustraenog i kolebljivog duha. Mali ini onaj ko citira Svetitelje i Bibiliju, mnogo ini onaj ko ivi citirano. Bog nije doneo Carstvo na zemlji koje se vidi nego blagodat sa nebesa koja se ne vidi. Naivnost po Bogu mudrost, naivnost po svetu glupost. Ako nema borbe to ne mora da znaci da ima pobede, nego moe da bude i plod duhovne stagnacije. Od ovog zla nema veceg nego od duhovne sujete. Ljudska nepravda je u tome to stalno trai neku svoju individualnu pravdu kao dete kada od drugih trai razmaeno svoju igraku. Niko te ne pita : Ko si, kako si? nego samo : Ima li, daje li? ivot je davanje vremena drugim ljudima Niko ne moe na utrb Boije slave govoriti u svoje ime. Ne smuuj se mnogim brigama, spasenje je pretenije. Nita veliko nismo uinili ako smo Bogu prineli tue a ne svoje rtve. Ako emo se zadravati kod svakog etikog detalja nikada neemo stii do ljubavi Hristove. Sve to nije izgraeno na Liturgijskom temelju propada i nestaje. Svako ko je primio Duha, ve slui. Ne samo to je sve prolazno nego je i nepostojano u onome za ta se izdaje u jednom trenutku kao nepromenljivo. Slepac svojim tapom drugima kopa oi jer misli da on vidi bolje od njih. Mi se plaimo onoga to u sebi nema sile. Time to ne moemo sve okeane staviti u svoje pohlepno srce, mi biramo da skoimo u njegov bezdan. Samo misli svezane Hristom mogu biti slobodne od samoobmane. Nije isto gledati svet kroz svoje i kroz Hristove oi. U sve vekove Bog je uvek savremen i uvek ispred nas. Depresivni hriani hule na svoju veru time to nemaju radost. Bez Boga ne moemo voleti ni svoje spasenje. Oseanja mogu prevariti one koji se kolebaju izmeu dva sveta. Greh je hologram koji uvek obeava zadovoljstvo a nikada ga ne daje jer je halucinacija. Kada nas Bog pobedi Svojom ljubavlju,ostaje borba sa samim sobom. Spoljanji neprijatelj udara povremeno a unutranji uvek. Za sve treba ekanje osim za Boga Koji uvek ceka na coveka. Neduhovni ljudi su mahom nezreli za duhovne stvari,a duhovni ljudi su mahom nezreli za neduhovne stvari. Bez Boga ovaj svet zaista zbori o glupim dogaajima. Drevni filosofi su nazirali Boga samo kao neku bezlinu svetlost koja iz sebe isijava emanacije, a samo su hriani otkrili da je Bog Linost koji daje blagodat iz Svoje sutine. Ovaj narod me mui i ini usamljenim zato to nee da pomogne sebi u Hristu. Sve se vie pitam otkuda toliko zlih frustracija u nama kada toliko traimo pranjenje u zlim stvarima? Dok traje raj svi trae pakao, a kada dodje pakao svi trae raj. Bog sakriva vrline jednih od vrlina drugih kako bi se svi jedni pred drugima smirivali i drali onog drugog za veeg i boljeg. Kada se sujeta i netalentovanost sjedine, eto problema u svemu. Kada vidim sebe bez krivice tada su za mene svi krivi, a kada vidim sebe krivog tada su za mene svi neduni. Velika ljubav prema nekome ili neemu izvan zajednice sa Crkvenim Hristom pretvara se u strast umesto u ljubav, a strast se postepeno pretvara u patologiju. Kada Carstvo Nebesko postane jedino i prvo potrebno, onda sve ostalo postane uzgredno i poslednje. ivot je neto vie od namrtenog pogleda. Bog ne gleda na gramatiku jezika nego na oseanje srca. Budi grean koliko god hoe, ali nikada nemoj povrediti oveka i izgubiti ljubav prema njemu. Licemerje je posledica protivurenosti u sebi. Svi su dobri dok se ne pojave lini interesi. Od obmane e se sauvati onaj ko uvek sebe dri za obmanutog. Ima neeg odvratnog, povraanja vrednog, doi nepozvan do neije tajne koja je intimna samo izmeu dva bia. Ni za ta ne postoje garancije Treba se baviti i duhovnim i neduhovnim stvarima, ali tako da se covek ne optereti suvie ni jednim ni drugim. Nije hrianin onaj kome sve ide od ruke pa se samo raduje, nego je hrianin samo onaj kome i kada nita ne ide od ruke ne postaje ogoren i maloduan. Oaloenost ne znai pokajanje! Mnogo je onih koji plau ali se malo njih istinski menja zbog svojih suza. Uglavnom je mnogima samo povreena sujeta. U oima sveta uvek su krivi oni koji ine i trae dobrodetelj, ne jer im dobro ne prija nego jer u sebi ne pronalaze dobra pa kada ne smeju prigovoriti zlima onda se okomljuju na one koji ih vole. Ljudi su oajni jer ne veruju da im moe biti oproteno i jer trae iskupljenje u stvarima koje ih ne mogu uteiti. . . ? . . . . . . . , . , . . , . . , . , . . . . , . . , . . , . . . . . . . . . . . . - . , . . . . . . . . . . , . . , . , . . . . () . . . . . -. . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . !. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . .