obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2012. г. БРОЈ 217

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

Свети кнез ЛазарСвети кнез ЛазарСвети кнез Лазар

besjeda

Мит

рополит АМ

ФИ

ЛОХИ

ЈЕ

Прослав�ајући Видовдан,ми побједу прослав�амо

рага браћо и сестре, данас прослављамо Видовдан, свети дан, и пјевамо пјесму: Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде.Очи Видовдана су отуда толико видовите и толико далековиде,

што су то очи пророка Божјег Амоса, који је пострадао много вјекова прије Христа – у вријеме Озије, Јудиног цара и Јоакима, цара Израиља

– будући живи свједок живога Бога и правде Божије. Он је оставио и своју књигу, којом се и данас надахњујемо и просвећујемо, у којој је између осталог записао и знамените ријечи – опомињући тада изабра-ни Божији народ за зла која је чинио и подсјећајући га да је зло рађење увијек готово суђење: „Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Јуда нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредаба Његових не држаше и преварише се лажима својим, за којима ходише очеви њихови.“ (Ам. 2, 4) А онда каже и за друго царство, Израиљево, да и њему неће Господ опростити три и четири зла што учини: „нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опан-

ке“ (Ам. 2, 6) Како тада тако и данас: и онда беху два царства и онда беху великаши, којима су проклете душе, па

су свето царство Давидово због своје сујете, властољубља и сластољубља раздвојили на Јудино и Израиљско царство. И једни су и други, на челу са својим владарима, ходили безбожним путевима, па их је Бог опомињао због зала. Зато је и попустио на њих казну: не да их уништи него да их пробуди, да их освијести, да их врати зако-ну Божијем, правди Божијој, правдољубљу, богољубљу и братољубљу.

Очи Видовдана су очи про-рока Амоса, крсне славе велико-мученика косовског Лазара, а то су очи и мученика Вита, који је

жртвовао себе за Христа Госпо-да, своју мученичку крв при-нио Њему на дар и помјешао је са крвљу голготског Муче-ника. Вит је био одавде, из наших крајева. Пострадао

је у вријеме оног прокле-тог цара Дукљанина,

односно цара Диок лецијана

– великог без-

божника и великог гонитеља имена Хри-стовог и правде Божије. Видовити пророк Амос и мученик Вит, чудотворац Божији, били су дакле слава великомученика ко-совског Лазара, па стога није чудо што је он, заједно са својим витезовима, кре-нуо њиховим путем – надахнут истином Божијом и знајући да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје. Вјеран тој љубави, вјеран правди Божијој, вјеран народу који му је био повјерен, вјеран Христу Богу – држећи своје небо на своја три прста, у име Свете Тројице – он је на Косову при-нио себе на жртву живу и убројао се у оне који су Богу послужили, који су Богу уго-дили, који су се за Божију правду и Божију истину жртвовали.

Многи кажу да смо ми православни Срби можда једини народ на земљи који

– празнујући Видовдан, празнујући Косо-во и држећи се светокосовског завјета –

празнује пораз, док сви други народи празнују своје побједе. На први по-

глед су у праву, међутим оно што је пред земаљским мудра-цима пораз то је пред Бо-гом, пред истином Божијом, пред Царством небеским,

било и остало побједа. Није Христос Господ на Голготи пора-

жен, па ми славимо пораз Његов славећи Његову голготу. Својом голготом, својом жртвом, Он не

само што није поражен него је побједио овај свијет, принио себе

за живот свијета, Своју крв и Своје тијело, и отуда је с правом рекао да је Он Онај који побиједи свијет.

И као што Голгота није пораз него је побједа над сатаном, побједа до-бра над злом, побједа љубави са-

можртвене над мржњом, побједа човјечности над нечовјечношћу, побједа истине над лажју, тако су и сви они који су кроз вјекове за Њим ходили, Њему служили,

Јачи је Онај који је у вама, „Онај који побиједи свијет“, него сви они који су про-тив вас и који покушавају да правду Божију и истину Божију униште и угасе. 3

јул / 2012 / s

vetigora

за Њега и правду Његову се жртвовали, побједници у овом свијету. Не треба изгубити из вида да Црква Божија само три рођендана слави (тек у новије вријеме су измислили да сами себе прослављају, па смо на жалост почели и ми то да усвајамо и да празнујемо своје рођендане): рођендан Христов, рођендан Мајке Божије и рођендан највећега од жене рођенога, Јована Крститеља. Зашто та три рођендана? Зато што је тим рођењима – Христо-вим, Оне која Га је родила и онога који је припре-мао путеве за Његов долазак – дошло до истин-ског правог рођења, препорода и задобијања вјечног и непролазног живота и смисла за свако људско биће, за сву творевину. Када било ког дру-гог светитеља прослављамо, ниједнога рођендан не прослављамо. Прослављајући великомуче-ника Димитрија ми његову смрт прослављамо, прослављајући Светог Василија Острошког ми његово упокојење прослављамо... Тако исто и Светог Петра Цетињскога и Светога Саву архие-пископа и просветитеља српскога, тако и Сергија Радоњешкога и Светог Димитрија Ростовскога, тако и Светога Јована Владимира и Светога Владимира Равноапостолнога, руског великог просветитеља. Дакле, у очима људи земаљских и овога свијета и за њихову кратку памет, прослављамо њихове по-разе...

Али, не: онај који побиједи у смрти, тај је побједник за вјечни и непролазни живот и у том се дану последњем огледа сва људска судбина. У њему се огледају и снага и немоћ људска, и појединаца и народа земаљских. Срећни су они народи који имају такве људе, који су жртвовали себе за живот свијета; који су жртвовали себе за добро, за прав-ду, за Бога, за Божији закон, за истину, за светињу Божију, који су том жртвом задобили побједу. Побједили су мрак, мржњу, зло; побједили су са-танску силу, оца лажи и све носиоце лажи. Отуда је њихов крај свједочанство не њиховог пораза, него њихове побједе.

Зато и славимо Видовдан славећи Амоса, про-рока Божијег побједитеља, славећи Вита мучени-ка побједитеља, славећи великомученика косов-ског Лазара и оне који су својом жртвом побједили таму и мрак, зло и тиране овога свијета и који су се сврстали у онај број Христових сљедбеника који приносе себе за живот свијета. Од тада, а и прије тога, и до данас, постоје двије врсте људи, а по-себно у нашем народу после Косова: они који се сврставају са великомучеником косовским Лаза-ром (Одржали смо помен за њих осамдесетори-цу овдашњих, који су на правди Бога жртвовани у времену безумља и брато-убилачке мржње, као што смо поменули и све оне који су живот свој положили за вјеру и отачаство ходећи путем Христо-вим, ходећи путем великомученика ко-совског Лазара), и они други, који су се и до Косова и послије Косова до данас сврставали са тиранином, са Муратом, муратовску философију исповједајући и његовим безбожничким, тиранским и нечовјечним путем ходећи.

Мученици наших данаНаше је опредјељење опредјељење за великомученика ко-

совског Лазара, јер знамо и признајемо да је то једини пут, пут Богочовјека, којим смо призвани да ходимо и којим су ходили сви најсветији наши преци.

Међу њих спадају и пострадали у Јадовну, којима је ових дана (после седамдесет година први пут званично) одржан по-мен – око четрдесет хиљада невино покланих. Међу њима су и свештеномученици Петар Сарајевски и Сава Горњокарловачки, педесет свештеника наше Цркве и хиљаде и хиљаде младића, дјевојака, стараца и дјеце... У Јасеновцу такође – до седам сто-тина хиљада оних који су невино пострадали... Овдје су близу и Прибиловци, гдје је хиљаде костију оних који су невино бачени у јаме извађено деведесетих година, да би поново били заклани

– њихове кости уништене, а храм у који су били похрањени разо-рен у вријеме новог безумља по Херцеговини.

И у Прибиловцима и у Корићкој јами, и у Мајевцу и до Словеније, гдје све нису пострадали за Христа Господа, и у на-шем народу и у другим православним народима. Да не гово-римо о страдалној Русији, пострадалој до Леденог мора, гдје је хиљаде и хиљаде њих жртвовано у XX вијеку. Они су остали вјерни Христу Богу, и задобили су кроз Њега и у Њему побједу која побјеђује овај свијет, јер је у тој побједи сами Бог и јер се у тој и таквој жртви побјеђује смрт и задобија вјечни и непролазни живот, вјечно и непролазно Царство Божије.

Сви су они, попут великомученика косовског Лазара, зна-ли да је земаљско за малена царство, а да је Небеско царство, Божије царство, вјечно. Та вјечност, која се улила у оне који су пострадали, њихова је побједа која побјеђује свијет и у којој је једина истинска нада овога свијета и свакога народа.

И данас је, као што видите, поново тиранска, муратовска психологија и философија господаре свијетом. Јер шта су они који су нас бомбардовали 1995. године, до следбеници Мурата, тиранина косовског? Они који су нас бомбардовали 1999. године, шта су друго него настављачи оног насиља о коме је говорио још порок Амос у древна времена? Настављачи она три или четири зла, којима се гази закон Божији и којима се продају правденици и сиротиња за опанке; који врше насиље над људима и земаљским народима, неправду проглашавајући за правду, злочин за врли-ну, проглашавајући гоњење оних који чувају своју светињу и свој живот и своја огњишта, проглашавајући њих за нељуде и водећи их на судове земаљске... Тако је то било у вријеме Амоса, тако се то догодило са пророком и мучеником Витом, тако се догодило на Косову и на Куликову и на другим поприштима на којима су хришћани жртвовали себе за вјеру и отачаство.

Прослављајући Видовдан, ми побједу прослављамо – побједу добра, побједу Божију, побједу љубави Божје, побједу ис-тине Божје над лажју, побједу оних који су задобили Побједиоца и који су себе уписали у књигу вјечнога живота. Зато нека би нас Господ утврдио у тој вјерности. Да путем великомученика косовског Лазара, пророка Амоса и Вита мученика ходимо; пу-

тем Богочовјека, јер ми други пут не знамо, ми смо тим путем крену-ли, тим путем ходимо и ходићемо у све дане нашега живота и у вјекове вјекова.

Срећан и благословен празник Видовдана свима, свему роду на-шем на земаљском шару у вјекове вјекова. Амин.

Бесједа изговорена у манастируПодластва Грбаљска, 28. јуна 2011.

Вјеран љубави Божијој, вјеран правди Божијој, вјеран на-роду који му је био повјерен, вјеран Христу Богу – држећи своје небо на своја три прста, у име Свете Тројице – Лазар је на Косову принио себе на жртву живу и убројао себе у оне који су Богу послужили, који су Богу угодили.4

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик

Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић

Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор

мр Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац,

монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић, Драгана

Керкез, Јелена Петровић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: монах Игнатије, Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С.

Танасијевић, †Живота Ћирић.

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2012. г. БРОЈ 217

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

јул 2012 / број 217

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

Поводом празника 17Предавање 26Библијске књиге 32Поезија 40Путопис 47Хронике 55протосинђел мр КИРИЛО Бојовић

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

игуман ПЕТАР Драгојловић

ЈОВАН Маркуш

протојереј–ставрофор РАДОВАН Биговић

3

6

12

35

41

из садржаја:

Света Тројица

Прослав�ајући Видовдан,ми побједу прослав�амо

Апостол српске Галилеје

Вапаји к�аза Михаила Петровића�егоша за Ловћенском свети�ом

Вера данас

Освећење цркве Светог Василија Острошкогизнад манастира Рибњака код Бара

bogo

slov

qe

прот

осин

ђел

мр

КИРИ

ЛО

Бој

овић

Света ТројицаЧасни оци, браћо и сестре – господо хри-

шћанска!Имам велику част да, на позив нашег доброг

домаћина оца Арсенија, подијелим са вама радост данашњег празника и говорим пред овим узвише-ним скупом о овако узвишеној теми. Зато призи-вам Бога Духа Светога да огради и отројичи мој ум и мисао и ријеч, како би бар донекле могао да бу-дем достојан повјереног ми задатка.

Често пута у црквеним химнама и пјесмама посвећеним неком празнику налазимо да људски ум изнемогава, то јест да је немоћан да схвати тајну празника или тајну личности светитеља коме се химне узносе. Тај израз најприје, чини ми се, при-личи овом празнику: јер ако људски ум не може до краја да схвати и одгонетне тајну створења, како ће одгонетнути тајну Створитеља свега, Онога који човјеку даје и дихање и ум и моћ да мисли и гово-ри. Ово је празник о коме се најљепше молитвено ћути – безмолвствује.

Како можемо ми, који размишљамо у категоријама простора и времена, схватити Оног који је изван и изнад сваког простора, који обухва-та читав простор и опет присуствује у њему и који је био и јесте прије времена, а опет присуствује у времену и осмишљава и вријеме и нашу историју.

Ако је људска наука често веома тешка, поне-кад чак и непријемчива људском уму, колико ли је то тек онда наука над наукама – наука о Богу? Но ипак, чињеница да нас је Бог створио по своме лику и подобију, чињеница да се Бог није сакрио од човјека него да је много пута и на разноврсне начине посвједочио Себе – о чему нам говоре и чи-таво старозавјетно и новозавјетно Откривење, као и историја Цркве Божије све до данашњег дана, а посебно истина Оваплоћења Бога у тијелу – дају нам смирену одважност да говоримо и мисли-мо о Богу, то јест да богословствујемо. Нарочито зато што знамо да је нашем Богу посебно угодно кад Његова створења теже ка Њему у жељи да Га упознају, да Га познају, да Га приме у свој ум и срце.

Таквих људи који су се трудили да упознају и познају свог Творца, и да Га приме у свој ум и срце, а касније и да Га посвједоче другим људима, било је кроз сву историју људског рода, све до данашњега дана и биће их до свршетка вијека. Ти људи су у познању Бога користили сва природна средства којима их је Бог обдарио, и свој разум и свој ум и осјећања. Често пута су у свом трагању користили и сву расположиву науку свог времена, али највише су у том трагалаштву користили дар чисте молитве. Тим даром и само њим, онда када се одвоји од свих брига овог свијета, човјек може

да достигне и до примрака у којем пребива Бог. Као некад Мојсије на светој гори Синају, може и он да достигне до не-беског просветљења и сједињења ума и срца са божанском благодаћу, може и сам да постане извор таквог надахнућа за остале људе.

Читајући дјела таквих људи, а најприје Пророка и Апо-стола, светих Отаца и учитеља Цркве, којих има и до да-нас, и следујући њиховом примјеру и ми се удостојавамо да богословствујемо, и ми се надахњујемо да чинимо њихове подвиге и дјела. Надахњујемо се да живимо по Богу, а тај живот по Богу и јесте циљ сваког трагања за Богом и богопознања. Јер благо нама ако наше знање и извршујемо, како нас учи Свето Писмо. Благо нама ако наше знање по-роди вјеру или буде порођено вјером, ако буде заквашено чистом вјером у једнога Бога који јесте и који се познаје у три једносуштне Личности, Оцу и Сину и Духу Светоме.

Сматрамо да је докторска дисертација Високопреосвећеног митрополита др Амфилохија,

„Тајна Свете Тројице по светом Григорију Пала-ми“, која је недавно (2006) објављена на српском језику, фундаментални образац како треба расуђивати и писати на ову тему. Посебно стога што је богословље светог Григорија Паламе на неки начин сумирало светоотачку богословску мисао.

Једна од важних чињеница којој нас учи поменута студија је та да треба одвојити изучавање унутарњег стања и живота Божјег Бића, односа у Богу, односно Теологије од изучавања Икономије – Домостроја, то јест јављања и дјелања Божијег кроз историју стварања и спасења људског рода, иако се та два појма, или боље рећи та два аспекта гледања на истину о Богу међусобно прожимају и један другог допуњују.

„Отац као Бог и као Начело Божанства, ка којем се односе Син и Дух као имајући своје битије од Њега, а не из заједничке Суштине, ‘мада и не без ње’, – то је свештени залог Православног саборног предања“, пише митрополит Амфилохије. Код светог Григорија Богослова налазимо ријечи:

„Јер је Божанство кренуло из јединице због богатства, преступило двојство, (зато што је Божанство изнад веш-таства и форме, из којих се састоје тијела), и ограничило се Тројицом због савршенства (јер је тројство прво што пре-вазилази двојство), да Божанство не би остало ограничено нити се разлило у бесконачност“.

Задржимо се на овим ријечима и кажимо да Бог који би остао затворен у самом себи не би био савршен Бог. Прије би то био неки самољубиви и егоистичан Бог који је задовољан самим собом. Таквог Бога би било немогуће вољети или на-звати Богом љубави. Бог је дакле, будући преизобилан бо-гатством, учинио покрет рађања родивши Сина, али како је

Предавање изговорено на Академији у Будви, одржаној на Тројичиндан, поводом славе града, јуна 2012. године

6

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

и Син савршени Бог као и његов Отац, и како се то рођење догађа у вјечности (то јест ван времена и простора), било је потребно да и тај покрет излажења или исхођења Бога Оца, будући вјечан, буде савршени Бог (јер је код Бога све савр-шено), то јест да Бог Отац исходи Бога Духа Светог. Бог је дакле превазишао однос Ја и Ти – Двојство, који такође не приличи савршеном Богу, него из Оца исходи савршени Бог Дух Свети који је „предвјечна радост“ Оца и Сина или „неки неизрециви ерос Родитеља пре-ма самом неизрециво рођеном Ло-госу –

Сину“, пише митрополит Амфилохије. Или како је то лијепо умјетнички написао Николај Васиљевић Гогољ:

„Бог је сав само Љубав, који садржи у Својој Тројици и онога који воли, и вољеног, и саму силу или покрет љубави. Онај који воли – то је Бог Отац, Љубљени је – Бог Син, а сама Љубав, која их повезује, јесте Бог Дух Свети“.

За тај, условно речено, покрет у Светој Тројици од Оца кроз Сина у Духу Светом, рећи ћемо да је основ

сваког покрета унутар створења Божјег. То је основ препорода све твари, основ на-

шега духовног рођења, то јест нашег спасења.

Дух Свети на чудесан начин чува и предаје тај образац спасења који нам је Христос, својим побједним Входом великог Архијереја Цркве, извојевао.

7

јул / 2012 / s

vetigora

Код свих ових расуђивања треба имати у виду и упозоравајуће ријечи митрополита Амфилохија:

„Бог као Тројица – Јединица, заиста је распеће за људску логику, и њена ’смрт’, као и смрт закона на којима се људска логика темељи. Међутим, та ’смрт’ не уништава, него преображава и открива пуноћу људског бића кроз познање и прихватање пуноће Тројичне Истине. У моменту када се неко усуди да рационализује ту Тајну над тајнама, неизбјежно за-пада у одрицање исте, осуђујући себе на загушујући затвор уских граница људског сиромаштва и егзистенцијалне биједе.“

Овдје би ваљало дакле да пређемо на созерцавање другог – икономијског – аспекта данашњег празника Тројица, да сагледамо Бога кроз Његов однос према тварном свијету, управо кроз догађај којега се сјећамо и не само сјећамо, него га и молитвено доживљавамо, на овај свети дан, а то је силазак Светог Духа на свете Апостоле у Јерусалиму прије више од двије хиљаде година.

Има много примјера из нашег материјалног свијета, из умјетности и науке, који нам наговјештавају и изображавају (али не и у потпуности описују) тајну Свете Тројице. Познат и често сретан у светоотачкој литератури је примјер Сунца, у чијем кругу или лоп-ти созерцавамо лице Оца, у његовој свјетлости или зраку лице Сина, а у његовој топлоти или енергији лице Светог Духа. Тај примјер је усавршио и допу-нио свети Григорије Палама, који умјесто једног по-сматра три сунца, које созерцава као лица Свете Тројице, док му енергија која из њих исијава као зра-ке свјетлости и топлоте служи да изобрази енергије Божанства, које су код сва три сунца исте, и тиме лијепо илуструје своју познату богословску теорију о нетварним Божјим енергијама које исијавају из суштине Божанства.

Наведимо и један примјер из егзактне науке, који такође може да послужи само као илустрација наду-мне тајне Свете Тројице, о којем на свој особен на-чин расуђује и свештеномученик Павле Флоренски у другом тому свог дјела „Стуб и тврђава истине“. Наиме, како је суштина у Богу једна тако је један и простор који нас окружује, и како у Богу постоје три личности тако у простору који нас окружује постоје три димензије: ширина, дужина и висина. Међутим, ако тим трима димензијама нашег простора дода-мо и четврту димензију – вријеме, тада већ улази-мо у созерцавање историјског домостроја стварања и спасења, које триипостасни Бог дела у односу на твар. Уз вријеме и простор се неминовно намеће и још једна категорија, а то је кретање (са брзином), тако да нам ето и још једна слика или изображење Свете Тројице (свакако само изображење!): простор као Отац, кретање као Син (јер без простора нема ни кретања) и вријеме као Свети Дух (јер се свако кретање у простору догађа у времену).

Свето Писмо нам јасно описује како је тај „по-крет“ у Богу од Оца кроз Сина у Духу Светом довео до стварања свијета, и човјека као изабраног Божјег бића, призваног да принесе сву твар Богу. Човјек је био уведен у васељену и рај као владика и цар. Дакле

као онај који има власт и као онај који треба да свештенос-лужи, то јест да принесе и приведе сву твар Богу. На жалост, човјек није одговорио на прави начин том задатку и десио се трагичан догађај продирања гријеха и смрти у људску при-роду као најтежих болести од којих људски род страда и до данас. Свеблаги Бог није потпуно оставио своје створење и посјећивао га је на разне начине, слао му је пророке и чинио чудеса; послао му је преко пророка Мојсија и закон да му буде чувар до Христа (по ријечима светог апостола Павла). Примијетимо да никад није само једно лице Свете Тројице у историји спасења људског рода дејствовало самостално, како нам то дивно објашњава и свети Григорије Палама кроз триипостасни карактер нетварних енергија Божанства, већ увијек у садејству и уз савјетовање са другим Лицима. Ипак ми понекад условно дијелимо историју људског рода на вријеме Оца, до Оваплоћења Сина, вријеме Сина и вријеме Духа Светога од дана Педесетнице. „Стари Завјет је“, каже свети Григорије Богослов, „јасно проповиједао Оца, а Сина нејасније. Нови Завјет је открио Сина и указао на божанство Духа. Сада Дух обитава у нама, дајући нам јасније откривење о Себи“. „То показује да вријеме игра и те како велику улогу у тајни откривења Тројичног Бога и да, заиста, по народној по-словици, „све бива у своје вријеме“, не само у космичком и људском животу, него и у Домостроју божанског откривања пуноће Истине“, додаје митрополит Амфилохије.

И тако, када је дошла пуноћа времена посла Бог Сина својега Јединородног у тијелу, то јест Богочовјека Исуса Христа. Како знамо и како нам казују свети Оци, Бог Син је извршио сав домострој спасења палог човјека и како нам кажу црквене пјесме „човјекову природу која се била поко-рила пропадљивости у себи самом је обновио“. Значи смрт је побијеђена. О томе пјева и владика Његош:

„Од твога су хода свештеногабогохулни срушени олтари;воскресењем смрт си поразио“;

и благовијести Златоуст:Васкрсе Христос, и ад се стропошта!Васкрсе Христос, и падоше демони!Васкрсе Христос, и радују се анђели!Васкрсе Христос, и живот живује!Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Побијеђен је ад и ниједног нема у гробу. Но људи и даље умиру, умиру у страху од вјечних мука, и даље около харају пропадљивост и смрт. Како схватити ту антиномију: да је Спаситељ дошао а да твар није у пуноћи примила његов печат, да је Спаситељ дошао и да нас је напустио, али при-времено; да је Царство небеско већ присутно и да није још дошло у пуноћи? Управо нам у томе помаже данашњи празник Педесетнице. Спаситељ Исус Христос остварио је сав домострој спасења у времену и рекао својим ученици-ма да их неће оставити сиротне него ће им послати другог Утјешитеља који ће пребивати с њима вавијек (Јн. 14, 16-17),

„Духа Истине, кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити“.

Онај који је Пут и Истина и Живот нам показује да свијет не може примити у пуноћи Бога, али да зато душа и личност човјекова могу. Како? Кроз личну Педесетницу свакога понаособ, како нам о томе го-вори и данашњи празник.

8

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Дакле свијет не може примити Бога у пуноћи, о чему нам говори и трагични догађај Великог петка — убиство Богочовјека на Крсту. Свијет је пресудивши Богу заправо пресудио себи, и зато он греди своме крају који ће бити у огњу, по ријечима светог апостола Петра. Међутим, ту се треба сјетити и ријечи другог великог апостола који каже да у Исусу Христу живи сва пуноћа Божанства тјелесно. Дакле Онај који је Пут и Истина и Живот нам показује да свијет не може примити у пуноћи Бога, али да зато душа и личност човјекова могу. Како? Кроз личну Педесет-ницу свакога понаособ, како нам о томе говори и данашњи празник. Ту нам опет долазе на памет ријечи смиреног подвижника из Сарова, да је циљ живота сваког човјека (хришћанина) стицање дарова Духа Свето-га. Дакле не стицање звања, знања, власти, богатства, станова, аутомо-била... – иако све то има своје мјесто у животу свакога од нас, а многи богати људи су били највећи духоносци. Циљ је стећи у себи Бога, ис-пунити своју душу божанском благодаћу, то јест нетварним енергијама Божијим, што представља и једини пут спасења. Спаситељ је рекао да ће Он, то јест Дух Свети, „од мојега узети, и јавиће вам“ (Јн. 16, 14). Дакле Дух Свети на чудесан начин чува и предаје тај образац спасења који нам је Христос, својим побједним Входом великог Архијереја Цркве, извојевао. То је исто као кад се штампа књига, на примјер Свето Пис-мо, па се у штампарији припреми образац за штампу или матрица (тај појам нас опет веже за егзактне науке), па се на основу ње могу онда од-штампати хиљаде и милиони Библија. Тако и Дух свети узима од Христо-вог и доноси људима, и чини од њих христосе по благодати – то јест по подобију а не само по лику, као што се то десило са светим Апостолима на данашњи дан Педесетнице. У Духу Светом се и вријеме овјековјечује, каже митрополит Амфилохије, јер је Он свуда присутан и све испуњава, а као стваралачка и кохезивна сила све чува (и у сједињење призива), од настанка и до краја свијета и вијека. Тако, свако вријеме и сва вре-мена од настанка свијета, сви еони – вјекови до краја свијета и вијека, постају силом дејства и присуства Духа Светог, и Њиме нам дарова-ног бесмртног памћења – наше вријеме. Његовим дејством и прису-ством и човјек остаје душа жива. О томе нам свједоче сви светитељи све до наших дана. Свете мошти светих Божијих људи нам свједоче да та свепрожимајућа сила Духа Светога не обухвата само душу и дух него и материју и тијело, што нам уосталом и свједочи празник који смо упра-во прославили, празник Вазнесења Бога Логоса у тијелу на Небо. Да-кле Свети, чије су душе пред престолом Творца, нам свједоче и својим прослављеним тијелима да над њима друга смрт (то јест вјечна смрт) нема власти (Отк.), него да они царују и моле се за нас Богу, док се не ис-пуни број оних који се спасавају.

Али човјек није tabula rasa или чист лист папира, како су то говори-ли неки философи, већ слободно биће са свим својим манама и врли-нама, позвано да одговори слободно и одговорно на позив Спаситеља свијета упућен свим народима и свим људима. Сваки човјек је слободан да изабере да ли ће се одазвати смирено на Божији позив и уз ријечи у својој души: „Ево рабе Божије, нека ми буде по ријечи твојој“, прихвати-ти у себи домострој спасења Спаситеља свијета благодаћу Духа, или ће тај позив пренебрећи у свом животу. „Дакле, што је у ствари вријеме?“, пита се митрополит Амфилохије, а томе је слично питање ловћенског пророка: „Што је човјек а мора бити човјек?“ И владика одговара:

„Вријеме је могућност повратка творевине у небиће из кога је настала, или могућност њеног вјечног раста и узрастања у мјеру раста висине Христове“.

Али ми нијесмо од оних који одступају на погибао него смо од оних који вјерују да би спасили душу и зато поучени дивним стихо-вима црквеног пјесника, опет и опет и ми поновимо: „Царе небески, Утешитељу, Душе истине који си свуда присутан и све испуњаваш“, и све што је добро чуваш и нама доносиш, „Ризницо добара и Даваоче живо-та, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше“.

Амин, Боже дај!црква Свете Тројице, манастир Режевићи

9

јул / 2012 / s

vetigora

Окупљени вјерни народ са радошћу је доче-као делегацију Митрополије црногорско-при-

морске: шефа кабинета митрополита Амфилохија протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, ђакона Владимира Јарамаза, и теолога Александра Вујовића, уредника катихетског програма Радио „Све-тигоре“. Дочекани од многобројног народа, дјеце и представника Удружења српског и црногорског на-рода у Албанији, те представника амбасаде Републи-ке Србије у Албанији, о. Радомир Никчевић и ђакон Владимир Јарамаз су служили свету Литургију.

Светој служби присуствовао је и парох скадарски Албанске Православне Цркве, свештеник Никола Пе-тани, који се у току службе пригодном бесједом об-ратио сабраном народу, честитајући храмовну сла-ву српском народу. Он је прије свега заблагодарио митрополиту Амфилохију и о. Радомиру Никчевићу на бризи за српски народ у Скадру, којом бригом – више од деценије долазећи и богослужећи о вели-ким празницима – по његовим ријечима, пројављују јединство православља. „Ова слава потврђује и вјековно јединство православних, које се огледа у светој Литургији. Желим вам да је још много година славите у радости и светим окупљањима“, истакао је свешетник Никола Петани.

У току службе причестио се велики број вјерних и из Враке, Скадра и околине, али и из многих мјеста Црне Горе, који су дошли да баш овдје прославе Тројчиндан.

Након причешћа сабране је поздравио о. Радо-мир Никчевић, честитајући овај свети дан тој цркви и

вјерним сабраним око ње. Истакао је „да су наши преци још у древна времена на овим подручјима древне Зете, а сада Албаније, храмове градили управо у славу Пресвете Тројице, па је тако и овај Божији храм посвећен овом великом праз-нику.“ У току бесједе окупљене је поучио о тајни Пресве-те Тројице и о богословском смислу празника: „Данашњи празник нам даје мудрост и спознање да колико можемо схватимо ову најдубљу тајну, а и тајну и стварања свијета, и оваплоћења Христовог и једну од највећих тајни – силазак Светог Духа на Цркву Христову, на све сабране око имена Божијег. Спознајући ту велику тајну, која нам даје мудрост да је прозиремо, и схватајући да је то велика тајна, ми открива-мо и дубљи смисао живота нашег: да по мјери чистоте свог срца човјек спознаје и открива тајну Божију, тајну творевине око себе и тајну срца свога“.

Честитајући славу о. Радомир Никчевић је пожелио свим сабранима да их прати благослов Свете Тројице у све дане њиховог живота и да им сила Оца и Сина и Светога Духа буде путеводитељ – да све што раде у славу Божију раде. На крају бесједе пренио је и благослове и поздраве митрополита Амфилохија, са чијим благословом су дјечици подијељени пакетићи и новоизашла књига у изадњу ИИУ Светигора о благовјерној Јелени Лазаревој Балшић.

Литургији су присуствовали и амбасадор Републике Србије у Алабанији г. Зарић са сарадницима, бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе књижевник г. Будимир Дубак, као и представници Удружења „Морача-Ро-зафа“ и Братства Светог Јована Владимира из Скадра. Прота Радомир је по благослову митрополита Амфилохија уручио и три стипендије за студенте из Скадра који студирају у Бе-ограду.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-при-морског г. Амфилохија и Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. Анастасија и ове године, већ по традицији, свештеници Митрополије црногорско-приморске су у недељу 3. јуна 2012. године, на Тројчиндан, служили свету Литургију у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, и са вјерним народом са-браним око ове светиње прославили храмовну славу.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-при-Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-при-Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-при-Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-при-

Прослав�ена храмовна славаПресвете Тројице у Враки

10

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

reporta`areporta`aАЛЕКСАНДАР Вујовић

Прослава Тројичиндана је настављена у про сто ријама Удружења „Морача-Розафа“, гдје је организован Дан

српске културе у Скадру и приређено представљање књиге „Благовјерна Јелена Лазарева Балшић“, ауторке Марије Д. Недељковић. Књига је изашла у издању ИИУ

„Светигора“ са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Епископа крушевачког г. Да-вида.

О овој драгоценој књизи говорио је у име домаћина г. Павле Брајовић, а у име ИИУ „Светигора“ протојереј-ставрофор Радомир Никчевић који је истакао допри-нос Митрополије црногорско-приморске на очувању духовног блага, као и многобројне подухвате које је у 22 године реализовала ИИУ „Светигора“. Подсјетио је да је Митрополија издала и роман краља Црне Горе Ни-коле I „Деспа“, који је он посветио Јелени Балшић, као и Зборник са симпосиона о Никону Јерусалимцу, који је

својевремено организовао садашњи епископ липљански Јован.

Посебну радост празника увеличали су и књижевници Рајко Петров Ного, који је након бесједе о књизи присут-нима говорио и своју поезију, и г. Будимир Дубак, који је за ову прилику посебно ишчитавао пјесму „Јелене Балшић позно отписаније Никону Јерусалимцу“ из своје збирке пјесама „Скадарске елегије“. Историчар Симон Ђуретић је истакао посебну духовну везу између Јелене – мудре Лене и њеног духовног оца старца Никона Јерусалимца, као и историјско-духовни значај зетске Свете горе за све-укупно православље. Након представљања књиге пред-ставници Удружења „Морача-Розафа“ су подијелили присутнима око 200 примјерака књиге, док је мали Емра Лекић из Скадра на виолини одсвирао химну Светом Сави, коју су сви заједно отпјевали, саборно прославив-ши празник светотројичне љубави Божије.

ПРЕДСТАВ�ЕНА К�ИГА�БЛАГОВ�ЕРНА �ЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ�

11

јул / 2012 / s

vetigora

povo

dom

pra

znik

aиг

уман

ПЕТ

АР Д

раго

јлов

ић

Апостол српске ГалилејеСвети краљ Јован Владимир кроз символику житија и знамења зетске Свете горе

Сваки хришћански народ на овом земаљскоме шару има своје одабране посленике на њиви

Господњој, своје свете апостоле, своје небес-ке људе, своје земаљске анђеле. Један од таквих анђелоподобних посленика на њиви Господњој и духоносни орао Зетске земље, био је, јесте, и до краја свијета и вијека биће Свети краљ Јован Вла-димир. У свом излагању покушаћу само, у врло кратким цртама, барем мало одшкринути две-ри личносне тајне овог смиреног краља и слуге Божијег, који је узидан у духовне темеље зетске Свете горе и државе Зете, те својеврсне српске Галилеје.

Одгајен и васпитан у хришћанком духу у дому свога оца, господара Зете, кнеза Петрисла-ва, још од своје младости он, како говори његово свето житије, бејаше „кротак, смирен, ћутљив, богобојазан и чист животом, презирући све при-влачности земаљске и ревнујући за све оно што је узвишено и божанско“. И древни се византијски хроничар Скилица дивио врлини Владимировој, те је записао за њега да бејаше „човјек правичан и мирољубив и пун врлина“.

Пролазну свјетлост овога свијета Владимир је угледао у другој половини X вијека, у древној Зети или Диоклитији, на обалама Скадарскога језера и Јадранскога мора, у близини древних градова

– Скадра, Диоклитије, Бара, Улциња, Драча, Свача, Сарда, Дриваста, Будве и Котора, и покрај прекрас-них ријека – Мораче, Бојане, Кира и Дрима. Духов-на символика ове регије открива нам посредно још по неку тајну. Примјера ради, дивља, хладна и сурова Морача, својом дивљином и хладноћом као да је символисала ону словенску дикост и хладноћу која се прије крштења Словена обру-шавала на ромејске становнике у низинама Ска-дра, Диоклитије, Златице и других зетских градова и монашких насеобина. Тек у судару са ширином Скадарскога језера, које као да символише ши-рину и кроткост хришћанства, Морача постаде кротка и утопи се у тихост и благост једне нове Галилеје. Слично тишини и кротости које су завла-дале у срцима хиљада Словена који су примивши Тајну Крштења постали народ и Израиљ нови, цар-ско свештенство, спремно да се кроз Крштење у ријеци Киру или Бојани, као новог Јордана, угради и улије у бескрајно и Богом осољено плаветнило Јадранскога мора, које својом величином и новим укусом, прасликује тајну Царства небескога које није од овога свијета. Ту, на обалама ријеке Бојане, вјероватно се и крстио Свети кнез Јован Владимир, који је као и његов свети духовни заштитник Јован Крститељ, главу своју положио за правду Божију. У њеној околини, као неки нови Претеча, Свети Владимир је засигурно својим животом, свијим ријечима и својим дјелима свједочио вјеру Хри-стову, маломе и великоме.

Но, и у његовом двојном имену има не мало символике: прво име Владимир очевидно је име светога зетскога краља прије примања светог Крштења, које му је по ондашњој традицији остало записано и запамћено у историји, заједно са његовим новим именом, Јован, које је добио на Крштењу. Слично као и код његовог имењака и једновременика, ве-ликог руског равноапостолног кнеза Светог Владими-ра Кијевског, који је задржао и старо предкрштењско име Владимир, а придодао и ново, Василије, које га је красило послије светог Просвјећења. Символика прецизног прево-да његова два имена, Јован Владимир, открива нам и једну дубљу промислитељност Божију и краљеву богопозваност још од малена, коју је он до савршенства испунио у свом кратком земаљском животу. Јован – што значи благодат и милост Божија, и Владимир – што значи владар свијета, спојено је у једну двоимену тајну смирења и мученишт-ва. Он заиста и јесте био владар, но владар који је владао потпуно хришћански, својим служењем и смирењем, али прије свега својом огромном милошћу и љубављу за сва-кога, што му и име Јован потврђиваше. И заиста, овај све-тионик Балкана и читаве Европе, својим је смирењем и му-чеништвом преображавао не само сопствено срце већ и читав свој српски народ, сву Зету и читав Балкан. О њему се, поготово послије његове мученичке кончине, писало у Константинопољу, приповједало по дворовима великаша и говорило у простом народу широм Балкана и Европе. На њега се најдиректније односе оне нелажне ријечи Господње

„ви сте свјетлост свијету, не може се град сакрити кад на гори стоји“ (Мт. 5-14).

Рођен је дакле на обалама Скадарскога језера, те својеобразне српске Галилеје, у близини града Скадра, који као некa нова Тивераида украшаваше прелијепи пејзаж зетске Свете горе. Но, и сам град Скадар, или Розафа, како се он називаше до IV вијека, прије него што доби ново име Скутарион, од стране светог Нишлије и римског императо-ра, Константина Великог, скрива у себи дубоку тајну наше историје. У преводу, овај град носи име ромејске легије – заштитника, предозначавајући нам да ће у њему и његовој околини нићи мноштво манастира и подвижничких келија који ће бити и остати светионици у тами овога свијета, али прије свега духовни заштитници хришћанскога рода и чита-ве васељене. Није ни мало случајно нити без дубоког Про-мисла Божијег то што је Свети Јован Владимир изникао као најчистији цвијет локвања управо у околини Скадра Све-тог цара Константина Великог. И један и други бејаху вла-дари. И један и други високо подигоше свети и часни Крст Господњи као знамење страдања Господњег и свепобједне силе Божије. И један и други видјеше спасоносно знамење Крста Господњег на небу. Константин, како јаче од сунца сија преко цијелог неба са натписом „Овим побјеђуј“, а Вла-димир, како га тајанствени орао са неба принесе и положи на земљу испред светога. И ево тога часнога Крста и данас, у Микулићима, код честите породице Андровића, који га чувају и о празнику Педесетнице и Светога Јована Владими-ра износе на поклоњење вјерном народу. И опет не случајно се и један и други крстоносац, и свети цар Константин и све-ти Јован Владимир, прослављају у Цркви Христовој један

12

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

поред другога. Дан за даном. И не само то. Град Скадар коме свети цар Константин даде ново име, Скутарион, познат је од давнина по манастиру Светих Сергија и Вакха, древних мученика за вјеру Хри-стову, а управо је свети Јован Владимир први међу српским вла-дарима кренуо њиховим светим стопама, да мученичком крвљу још боље залије новопосејано сјеме Христове науке у Зети. Јер, како свједочи Свето Јеванђеље: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди“. И родови и плодови мучеништва Светога краља Јована Владимира видни су свуда око нас и дан данас, миленијум послије његовог страдања. Свака светиња Зете, Црне Горе, Приморја и Брда, као и читаве Зетске свете горе, духовно се напајала, јачала и поново васкрсавала благодаћу Божијом из муче-ничке крви светога краља. Нијесу ли и Свети оци Цркве говори-ли: „Дај крв, и прими Духа“? Тако заиста и бијаше у животу овога краља. Читав његов живот бјеше једно велико мучеништво за Го-спода, једно крстоносно одстојавање за истину Божију, једно не-прекидно служење ближњима.

Још као младић би у рату са силним бугарским царем Самуи-лом заробљен и бачен у тамницу утврђења које се уздизаше над Преспанским језером. Цјеломудрен, смирен, кротак и потпуно предан Богу, он се тихо мољаше у тамници као да је у царској палати јер, као што апостол Павле говораше, он „све држаше за трице, само да Христа задобије“. Кћи цара Самуила, Коса-ра – Теодора, посјећујући затворенике, сажали се на младост, благочестивост, мучеништво и љепоту овога сужња и би јој жао да један такав врлински кнез умре у тамници. Завољевши га без похоте, и једино по хришћанској љубави, она га измоли за супруга од свога оца, цара Самуила. Иако жена му, остаде му сестра до краја живота, до његове мученичке кончине. И сахра-ни се подно ногу његових у манастиру Пречисте Богородице Крајинске, да смирењем потврди своју врлину и цјеломудрену љубав хришћанску ка светоме краљу.

А постарада овај Свети краљ Јован Владимир 22. маја 1015. године, од руке вјероломног бугарскога цара Владислава. И ово његово ново мучеништво и страдање поново се деси у Преспи. По предању записаном у његовом житију, које прво би написано на српском а потом на грчком језику, он је своју, ма-чем одсјечену главу, узео у руке, и као жив ушао у храм Пре-севете Богородице у Преспи, гдје је мирно легао у гроб. Ту бејаше првобитно и сахрањен по пуном хришћанском обичају. Свето тијело његово убрзо би Светом благовјерном супругом његовом Косаром – Теодором, пренесено из Преспе у Зету, у манастир Пречисте Крајинске, гдје се ускоро Теодора и за-монаши и ту остаде до краја својих земних дана. У вријеме Светога српскога краља Стефана Првовјенчанога, 1215. го-дине, свете мошти краља Владимира пренете су у град

Овај светионик Балкана и чита-ве Европе, својим је смирењем и мучеништвом преображавао не само сопствено срце већ и читав свој српски народ, сву Зету и чи-тав Балкан. О њему се, поготово послије његове мученичке кон-чине, писало у Константинопољу, приповједало по дворовима ве-ликаша и говорило у простом на-роду широм Балкана и Европе.

13

јул / 2012 / s

vetigora

Драч који тада бејаше у српским рукама. Убрзо су по-ново биле пренесене, овога пута у манастир Шин Ђон, или у преводу манастир Светог Јована у Елбасану, гдје су до недавно и почивале. Последњих двадесетак го-дина свете мошти краља Владимира почивају у центру Архиепископије Албанске Православне Цркве у Тирани, гдје силом Божијом која обитава у њима преображавају и васкрсавају на хиљаде људских душа из таме гријеха ка свјетлости добродјетељи. Својим благодатним да-ровима и послије своје смрти Свети краљ Јован Вла-димир на безбројне начине апостолски служи право-славним народима и свима онима који му приступају са вјером и љубављу. Благодарећи огромној љубави за све хришћане, својој кротости и смирењу, Свети краљ је по-себно данас поштован на Балкану. На хиљаде хришћана њему се моле и у Црној Гори, и у Србији, и у Бугарској, и у Вардарској Македонији, и у Грчкој, и у Албанији. Ко-

лико је само народних пјесама и предања о Светоме Јовану Владимиру сачувано и живо у памћењу балкан-ских народа и дан данас. Чућете предивне и поучне пјесме њему посвећене и у Охриду, и у Бару, и у Скадру и у Софији, и на Космету и у Херцеговини, и на Приморју. Јер како кажу пророчке ријечи: „Спомен је праведнога са похвалама“; док други пророк додаје: „Прославићу оне који Мене прослављају, говори Господ“.

Стога и ми на крају смирено прославимо овог пре-дивног и светог зетског Краља и радосно ускликнимо: Свети краљу Јоване Владимире, нови апостоле рода хришћанскога, и просвјетитељу српски и свеправослав-ни, моли Бога за нас!

Бесједа игумана манастира Врањине, јеромонаха Петра Драгојловића на Духовној академији у Голубовцима у част Светог

краља Јована Владимира, 2011.

Свеноћно бденије и Литургија у Елбасану на празникСветог Јована Владимира, замјена вате из Светитељевог кивота

фото Весо Матановић

14

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

reporta`a

ПАТРИ�АРХ ИРИНЕ�: АКО ЗАБОРАВИМО КОСОВО, ЗАБОРАВИЛИ СМО САМИ СЕБЕ

Његова Светост Патријах српски г. Иринеј казао је на Видовдан у Грачаници, где је служио Свету архијерејску Литургију, да је Косово била, јесте и да ће остати света српска земља – српски Јерусалим.

„Свето Косово је наше, не смемо га никада изгубити из вида“, рекао је патријарх Иринеј, подсјетивши да је било много сеоба и бјекства од мука и невоља, али да се народ враћао порушеним и спаљеним домовима и обнављао их, започињући изнова живот.

„Слобода је дар Божији, највећи дар који даје Господ човеку. Само човек има тај дар и могућност да бира једно или друго, а наша слобода је везана за крст за који су се борили јунаци на Косову, али и јунаци после Косова до дана данашњег. Зато поштујмо крст који су на себи и у себи носили косовски мученици и сви други који су били на том путу страдања”, поручио је он.

„Косово не смемо никада заборавити, јер ако га забо-равимо заборавили смо сами себе”, истакао је патријарх Иринеј, чију су бесједу окупљени прекидали аплаузом.

Светој Литургији је испред Владе Србије прису-ствовао државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић, а био је присутан и руски амбасадор у Београду Александар Конузин.

Срби су уз пратњу косовске полиције организовано допутовали аутобусима, а неки и појединачно аутомо-билима, у Грачаницу из северног дела Косовске Митро-вице, градова централне Србије, Црне Горе и Републике Српске.

У сукобу са припадницима косовске полиције на административном прелазу Мердаре коришћена је бојева муниција, а једна особа је са тешким повредама опасним по живот колима Хитне помоћи из Прокупља пребачена у Ниш, изјавила је Танјугу директорка Дома здравља у Куршумлији Љиљана Арсенијевић. Према њеним ријечима, екипа хитне медицинске помоћи Дома здравља у Куршумлији је десет особа, које су задобиле ране из ватреног оружја на административном прелазу Мердаре, збринула на лицу мјеста, док је осталих десет, због озбиљности повреда, збринуто у Дому здравља у Куршумлији. Од ових је петоро са тежим повредама ко-лима хитне помоћи превезено на одељење Хирургије у Здравственом центру „Др Алекса Савић“ у Прокупљу.

Поред бруталног насиља косовске полиције над го-лоруким српским народом на Мердару, нападнути су и школски аутобуси и повријеђено је шестнаесторо дјеце српске националности.

Секретар Епархије рашко-призренске, јереј Саво Шмигић изјавио је Танјугу да су инциденти који су обиљежили јучерашњу прославу Видовдана на Косо-ву показали неспособност косовске полиције да обе-збеди сигурност православном српском становништву. Забрињава, такође, и млака реакција, на ове догађаје, државних органа и медија у Србији, који су све то пред-ставили као „инцидент“.

На празник Светог великомученика Лазара Ко-совског, 28. јуна, освештана је нова црква у част овог Светитеља на Буковој пољани, подигнута

поводом славне побједе Васојевића под командом Миљана Вукова над Мехмед Али-пашом 1877. године.

Свету Литургију служили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уз саслужење многобројног свештенства. Након Литургије од-служен је парастос свим пострадалим браниоцима часног крста и слободе златне од прије Косова до данашњих дана.

„Овдје је била стара светиња, чудом Божијим откривена“, рекао је владика Јоаникије у бесједи многобројном вјерном народу. „Зар није чудо Божије и побједа Миљана Вукова и његових соколова? И вјерујемо дубоко да је и тада ова светиња укријепила и срца и мишице ваших предака, те су тако славно и јуначки побиједили непријатељску војску злоглас-нога и силном Мехмед Али-паше гусињскога“. Вла-дика Јоаникије се захвалио свим градитељима хра-ма, а посебно митрополиту Амфилохију, који, како је рекао, „на срцу своме носи ране косовске и који је дошао овдје, иако је свакога Видовдана, као Митро-полит црногорско-приморски био на Газиместану. Али, од данас, ево и овдје једног обиљежја Газиме-стана и Грачанице“.

„У знаку косовске жртве, да нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за своје ближње је и овај свети храм“, рекао је митрополит Амфилохије обраћајући се сабранима, „Први који је тако положио живот свој за спасење ближњих и спасење свијета је управо Онај чији именом смо освештали овај храм – Христос Господ. У Његовом Светом Духу и Кроз Њега, ево у свим хришћанским народима та се жртва и та Божанска љубав увијек изнова посвједочују… А Ви-довдан је дан када се она посебно јавила и откри-ла и потврдила: за вријеме Косовске битке, а кроз

Прослава Видовдана на Буковој пољани у Васојевићима

Вјековна жртва косовска

15

јул / 2012 / s

vetigora

њу и преко ње за вријеме свих оних ратова и одбрана образа, части и достојанства светосавскога народа“.

Након митрополита Амфилохија присутнима се обратио и господин Свето Мартиновић, предсједник одбора за градњу храма, који је гово-рио о његовом историјату, захваливши се свима који су помогли градњу.

Заслужнима за градњу уручене су архијерејске грамате, а приређен је и богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали цркве-ни хорови, пјесници, рецитатори и народни гуслари.

Р. В.

КОСОВСКА ШТАКА

Колико празнине у овом тренуМада памтим хиљаде прстеноваКоји изнова броје на мом деблу Под којим не би никад тишине

Празна је моја ћудљива шакаИ око изгубљено ободима данаУ којој историја постаде штака

Да се отклеца матицом заборава

Гробље ми је пресликано јеткоУ оку црва слике наопако

Неко будаком копа корјењеПо мојој утроби Високих Дечана

Под мојим деблом не би тишинеНи гробу оца ни колијевци сина

Вина се другог ту не пиОткад се преврну трпеза Лазарева

Веселин М. Ракчевић

Жири за додјелу Видовдан-ске повеље у саставу: митропо-лит Амфилохије – почасни члан и прошлогодишњи добитник овог високог признања, Милица Краљ, Радован Марков Караџић и Гаро Јовановић – предсједник жирија, овогодишње Видовданске повеље додијелио је: Веселину М. Ракчевићу за поезију, Будимиру Дубаку за про-зно и драмско стваралаштво, др Гора-ну Радоњићу за есеј и протојереју мр Велибору Џомићу за публицистику.

У великом Видовданском пјесни-чком бдењу учествовали су: Ран-

ко Јововић, Веселин Ракчевић, Ра-дован Марков Караџић, Миодраг Трипковић, Вишња Косовић, Перивоје Поповић, Гаро Јовановић, Буди-мир Дубак, Славко Живковић, Јован Пејовић, Вукић Гаро Брајковић, Весе-лин Лазаревић, Слободан Чуровић, Драшко Вулевић, Душица Пајчић, Ми-одраг Марковић, Андрија Маркуш, Љубисав Бијелић, Радован Радовић и Милица Краљ.

У име награђених, бројној пу-блици у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, обратио се отац Велибор.

ВИДОВДАНСКЕ ПОВЕ�Е

С. Ж.

16

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

povodom praznika

јеромонах И

РИН

ЕЈ Стинберг

По свој зем�и изиђеблаговест �ихова

О празнику Светих славних првоврховних апостола Петра и Павла

Приближавајући се крају дугог Апостолског поста, Црква се приближава и јединственом празнику у њеном

литургијском животу: празнику свехвалних и свеславних врховних Светих апостола, Петра и Павла. Међу великим мноштвом светитеља који певају на небесима у славу Божију, ова два апостола стоје на јединственом и неприкосновеном месту. То место је истакнуто у величанственим стиховима, којима им кличемо на богослужењима:Каквим похвалним венцима ћемо овенчати Петра и Пав-ла ?...Непобедива сте двојка Свете Тројице ...Прославимо велике светилнике Цркве, Петра и Павла; који сијају сјајније од сунца на небу вере...

Пост који нас води до овог божанственог празника наро-читог је интензитета; а у години као што је ова, када он траје готово колико и сâм Велики пост, суочавамо се са пуноћом значења који света Црква придаје овом јединственом поме-ну. Црква користи пост као период при-преме, позивајући нас из жалосно „нор-малног“ стања наше свакодневице ка животу који је потпуно оријентисан на прослављање истинске светости и учешће у истој. У јелу се ограни-чавамо, друштвене активности су нам смањене, богослужења про-ширена, а пажња према давању милостиње појачана – све то да бисмо, благодаћу Бога који је објавио да „Царство небес-ко припада онима који га напором освајају“ (уп. Мт.

11, 12), могли достојно прославити свештене и животодавне праз-нике Цркве.

Празници су жи вотодавни, јер образују контекст, „ритам“, у који је смештено наше учешће у божан-ским Тајнама. Нема савршавања Божан-ствене Литургије које није, у извесном смис-лу, јасно учешће у праз-нику свете Пасхе; јер се увек када учествујемо у Тајни Причешћа, присаједињујемо истинском Телу и Крви васкрслог Господа, који је поразио смрт и сада нам даје истински и веч-ни живот. Нема савршавања Божан-ствене Литургије које није, у извес-

ном смислу, учешће у празнику Рођења Христовог – јер телесно примамо Њега који је узео тело, чита-ву људску природу, ради нас. Нема савршавања Бо-жанствене Литургије које није, у извесном смислу, учешће у празнику Благовести Пресветој Богоро-дици, јер је од Ње рођен Онај исти Христос којим се причешћујемо из светог Путира.

Празници усмеравају наше животе ка свеш-теним Тајнама, јер пружају сâм контекст живота и историје спасења, којег смо призвани да постане-мо причасници кроз свето Крштење, кроз које смо и причасници оних свештених стварности које нам дају живот.

Тако је и са овим празником. Заиста, овај је праз-ник толико значајан за наш православни живот, да му претходи вишедневни пост, какви претходе још само светој Пасхи, Рођењу Исуса Христа и Успењу Пресвете Мајке Божије.

Хришћански верник, као дете које се обраћа мајци, мора да се обрати својој мајци, Цркви, и да постави нужно питање: „Зашто?“ Зашто се овом празнику, који слави успомену на два знаменита и славна апостолска служитеља Господња, придаје такав значај за живот нас хришћана?

Одговор је везан за сведочанство примерних живота ових свештених и божанских слугу

Божијих. Као што прва стихира на великој вечерњој њиховог празника пева:

Каквим похвалним венцима ћемо овенчати Петра и Павла?Раздвојени телесно, беху сједињени Духом;Првоврховни међу проповедници-ма;Један предвођаше апостоле,А други се труђаше више од свих.

Заиста, Христос Бог наш, Мно-гомилостиви,

Украси их венцима бес-мртне славе.

О ви служитељи и предводници Цркве Хри-стове су се сјединили у заједничком циљу и делу: да пронесу светлост Ис-тине целом свету. Били су обдарени апостол-ском благодаћу у мно-гим њеним изразима: проповедањем, које је величало Реч Божију са

јасноћом, прецизношћу и пастирском силом;

руковођењем, којим

ну. Црква користи пост као период при-преме, позивајући нас из жалосно „нор-малног“ стања наше свакодневице ка животу који је потпуно оријентисан на прослављање истинске светости и учешће у истој. У јелу се ограни-чавамо, друштвене активности су нам смањене, богослужења про-ширена, а пажња према давању милостиње појачана – све то да бисмо, благодаћу Бога који је објавио да „Царство небес-ко припада онима који га

(уп. Мт.

, могли достојно

ствене Литургије које није, у извесном смис-лу, јасно учешће у праз-нику свете Пасхе; јер се увек када учествујемо у Тајни Причешћа, присаједињујемо истинском Телу и Крви васкрслог Господа, који је поразио смрт и сада нам даје истински и веч-ни живот. Нема савршавања Божан-ствене Литургије које није, у извес-

Пресвете Мајке Божије.Хришћански верник, као дете које се обраћа

мајци, мора да се обрати својој мајци, Цркви, и да постави нужно питање: „Зашто?“ Зашто се овом празнику, који слави успомену на два знаменита и славна апостолска служитеља Господња, придаје такав значај за живот нас хришћана?

Одговор је везан за сведочанство примерних живота ових свештених и божанских слугу

Божијих. Као што прва стихира на великој вечерњој њиховог празника пева:

Каквим похвалним венцима ћемо овенчати Петра и Павла?Раздвојени телесно, беху сједињени Духом;Првоврховни међу проповедници-ма;Један предвођаше апостоле,А други се труђаше више од свих.

Заиста, Христос Бог наш, Мно-гомилостиви,

Украси их венцима бес-мртне славе.

О ви служитељи и предводници Цркве Хри-стове су се сјединили у заједничком циљу и делу: да пронесу светлост Ис-тине целом свету. Били су обдарени апостол-ском благодаћу у мно-гим њеним изразима: проповедањем, које је величало Реч Божију са

јасноћом, прецизношћу и пастирском силом;

Свети Ананија крштава Савла (апостола Павла)

17

јул / 2012 / s

vetigora

Ова двојица, освећени бла го-да ћу Божијом, настављају да обра ћају народе и наша соп-ствена срца. Mрежа коју бацају и нас је уловила.

су устројили Цркву и старали се о пастви и јерархији; и подвизима, којима су предузели обраћење људских срдаца – срца сваке особе коју су срели – баш као што је Христос додирнуо и обратио њихова сопствена.

Њихово сведочанство се родило од силе, но сама та сила се родила од љубави. У случају Светога Петра, та љубав је била искушавана, и по својој

слабости нашао се лишен те љубави; но Сâм Христос, будући човекољубив према Свом створењу, поправио

је и исцелио оно што је било нарушено:Трократним питањем: ‘Љубиш ли ме?’

Христос преокрену Петрово трократно одрицање од Њега...О д тада Симон поведе оне који посведочише Божије тајне.Ускликну Господу:

‘Господе, Теби је све знано; Ти знаш да те во-лим‘.

‘Напасај јагањце моје. Чувај изабране!’ рече Спаситељ.

Блажени апостоле, моли се да и нама подари велику милост!’

Упра во због тога што га је Господ призвао да се врати Његовој љубави, Симон Петар ће поста-ти онај који ће „водити оне који посведочише

Божије тајне“. На исти начин, ова неодољива љубав Господња, у болу због тога што се

тадашњи Савле борио против Њега, била је та која је обратила агресивно срце

прогонитеља у љубеће срце апостола.Ипак, сведочанство ових светитеља

није постало савршено самим примањем Божије љубави, коју Он дарује читавом свету, нити пак само

њиховим унутрашњим одговором. Усавршила се преображајем који је ова љубав унела у њихове животе. Уливена у њих благодаћу Светога Духа, љубав коју су примили од Господа се излила пре-ко њих на читав свет; а они су учинили своје животе приносом, читаво своје биће употребивши на „напредак у сва-ком добру“ деце Божије.

Кроз њих је Сâм Христос говорио, и водио, и подучавао и обраћао срца читавог света. Оно што Црква види у божанским Оцима, Светоме Петру и Павлу, је истинско преображење људске личности: људе који су од ри-

бара и учених људи, постали истински јеванђељски проповедници и мисиона-

ри; људе који су некада ловили рибу и пи-сали учене свитке о Закону, а сада су по-

стали ловци људи и истински тајници божанских Тајни. Тако им Црква кличе на литији као побед-ницима истинског Израиља, Цркве:Вишњега Јерусалима грађани:Камену вере (Св. Петар) и говорниче Цркве Христове (Св. Павле),Бејасте непобедива двојка Тројице,Уловисте читав свет у ваше мреже,Претрпевши страдалну борбу.Данас напуштате овај свет ради престола

Божијег:Стојећи смело пред Њим,Молите се за спасење душа наших!

„Уло висте читав свет у ваше мреже.“ Овако богослужење повезују мисију Св. Петра и Павла са примањем Светога Духа, при чему ова иста слика образује део праз-ничног тропара Педесетнице. Свети Дух је дао овим људима силу, и том силом, као што Псалмопојац пева и како сада објављујемо у прокимену на Божанственој Литургији: „По свој земљи изиђе благовест њихова, и до краја васељене речи њихове“ (Пс. 19, 4).

Празник славних апостола Пе-тра и Павла је средишњи за живот хришћанина, јер он у њему види

савршену икону људског живота пре-ображеног Богом, и у њој сагледава преображај читаве васионе. Ми смо, у нашем грешном стању, обележени жалосно поремећеним виђењем тво-ревине. Свет нас учи да је наше место безначајно, наша улога у њему мини-мална. Ми смо само један организам у мору организама, који се у суштини баве истим функцијама на одржавању обезвређеног доживљаја „живо-та“. А ипак, Црква открива истинско достојанство људског створења (чо-века): једини усред читаве твореви-не, он стоји као слика Божија, при-звана ка Његовом подобију. Једини усред читаве творевине, он је при-зван да буде свештеник космосу, да освети и преобрази свет у коме оби-тава. Једини усред читаве творевине, он има у себи Пресветог Духа, који просветљује васиону. Празник Све-тих Петра и Павла је наш непрестани подсетник да се ово створење може призвати из греха – када би се само покајало, само везало за благодат коју излива Света Тројица! – и поста-ти светилник читавог света.

Клицање које се излива ка ова два човека, позив је сваком појединачном православном хришћанину:Каквим духовним песмама ћемо похвалити Петра и Павла?Ућуткаше оштре језике безбож-них.18

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Празник Светих Петра и Пав-ла је у суштини мисионар-ски празник. У њему види-мо хришћанско призвање, не ка „мисионарењу“ у плитком смислу једноставног ширења порука и дељења литературе, већ ка дубоком и трајном пре-ображавању Светом Тројицом, и у том пре обра жавању при-бли жавање читавог палог света Христу.

Страшни су мачеви Духа.Украс су Рима,Нахранише читав свет Речју Божијом.Живе су таблице Новог Завета ис-писане руком Божијом.Христос, Који има велику и богату милост, узвиси их у Сиону.

Ако да нашњи хришћанин живи не као онај који „ућуткује оштре језике безбожних“, не као „страшан мач Духа“, не као украс свог града нити „жива таблица“ Божије љубави, онда је овај празник подсетник и оп-тужба: тако проживљен живот, није достојан човека! Бог није призвао Своје створење из таме у ништавило; Он је призвао човечанство у живот, у пуноћу живота који нуди Својим Те-лом и Крвљу. Људско срце се може преобразити, променити – потпу-но озарити. А онда, као што ми вер-ни видимо у лику Светих Петра и Павла, може преобразити и свет око себе. Празник Светих Петра и Павла

је у суштини мисионарски празник. У њему видимо хришћанско призвање, не ка „мисионарењу“ у плитком смис-лу једноставног ширења порука и дељења литературе, већ ка дубоком и трајном преображавању Светом Тројицом, и у том преображавању приближавање читавог палог света Христу.

Данас видимо силу те мисије. Ова двојица, освећени благодаћу Божијом, настављају да обраћају на-роде, и наша сопствена срца. Mрежа коју бацају и нас је уловила. И читава Црква је светилник ове исте живот-ворне благодати. Наша Црква је оду-век била „мисионарска“ Црква упра-во у овоме: она мења људска срца, а срце мења творевину – извлачећи је из грешне понижености, враћајући

је у славу Божију. Тако је и наша Руска Православна Црква, од времена обраћења срца руског народа у данима Светог Владимира, играла улогу у евангелизацији и преображају читавог света. Тако она и данас преображава наша срца, привлачећи нас божанским Тајнама Господњим, да бисмо и ми могли постати хришћански народ мисије и истинског живота.

То је оно, на крају, на шта нас празник истински позива. Дуги пост нас је довео до учешћа у по-мену ова два небеска Апостола, и са њима учествујемо у Тајни Светог Причешћа у Го-споду нашем и Богу и Спаситељу. Господ нам показује Своју љубав, као што ју је показао Петру и као што ју је показао Павлу. Он и нама поставља питање које је поставио Си-мону: „Љубиш ли ме?“ и ми морамо одгово-рити Његовој божанској љубави. То можемо учинити прихвативши је као било који други дар, а потом кренути даље чекајући неки нови; можемо је и потпуно занемарити (мада теш-ко нама тада!), или можемо одговорити тако што ћемо узети љубав коју смо добили, а у знак благодарности понудити своје живо-те као уздарје Христу, постајући потпуно Његови. Управо је ова саможртвеност истински одговор на љубав, и ствара од људског срца икону Христову која може да говори свету. Жртва је пут истинске љубави. Тако славопојимо жртву ових великих апостола:Похвалимо Петра и Павла, две ве-лике звезде Цркве,Који сијају сјајније од сунца на небу вере.Нека народи следе зраке проповеди њиховеИ изађу из незнања у Богопознање!Један беше прикован за КрстИ прими кључеве Царства од Христа на не-бесима.Други, коме главу одсекоше мачем, отиде Спаситељу,И достојно се назва блаженим.Заједно пак објављују Израиљу: ‘Онај Који би распет на Крсту је Господ свих!’Њиховим молитвама, Христе Боже наш,Утврди православну веру и уништи непријатеље наше,Као једини Човекољубац!

Садашњи празник нас позива на про-мену. Да следимо пример наших славних Отаца у вери, Светога Петра и Светога Павла и да сав свој живот принесемо као уздарје Животодавцу. Управо су оваквим жртвовањем себе и самоприношењем пу-ним љубави они постали „сјајнији од сунца на небу вере“. Нека бисмо и ми, управо овак-вим самоприношењем, њиховим молитвама и заступништвом, нашли спасење у вечном Царству Свете Тројице.

Изворник: monachos.net(http://monachos.net/content/liturgics/liturgical-

refl ections/674-peter-and-paul-proclamation-all-the-earth)Превод: Милена Тејлор

19

јул / 2012 / s

vetigora

^udo МИЛУТИН Вековић

Витештво Светога ПетраЦети�скога и чудесна помоћ Божија

МАРТИНИЋКА БИТКА

црква Светог Петра Цетињског у Спужу

Да није духовне борбе не би било светитеља! Да није ратова не би се знало ко су јунаци. У духовној бор-

би побједници постају бесмртници.О једном таквом бесмртнику и духовном вите-

зу треба рећи нешто. А о ком би другом, но о Светом Петру Цетињском, најсветијем сину Црне Горе. Нема црногорског ума и срца које га није волело и поштова-ло! Црну Гору је мирио и духовно лијечио. Као крсташ орао је молитвом и подвигом надлијетао изнад њене вјере и слободе, бранећи их.

О њему нећу рећи оно што је записано у књигама и житијама светих. Рећи ћу оно што је записано у срцима и памћењу мојих Бјелопавлића! У Мартинићима ми смо га Бјелопавлићи добро упамтили и вјечно завољели! Силни Махмут-паша, са великом војском од тридесет хиљада војника, улогорио се ту и сву ноћ пред битку оргијао, а владици Петру пријетећи поручио: „Ономе ко им помоћ даде ћераће га љутом Албанијом“. Пред нама је било бити или не бити. Потпуно уништење или крва-ва побједа. Неустрашиви Свети Петар му је поручио:

„Брђани су моја браћа као и Црногорци, прођи се сиротиње брдске, да се права крв не пролијева, а ако ли нећеш, хвала да је Богу, а ми ћемо се од твоје силе и напасти с помоћу Божјом бранити докле један тече!“ Црногораца,

Бјелопавлића и Пипера било је дванаест хиљада бораца. Бит-ка је била једанаестог јуна 1796. године. Пред саму битку Све-ти Петар је у цркви Светих врачева Козме и Дамјана у селу Сла-тини сву војску прчестио Тијелом и Крвљу Спаситеља Христа, као некада цар Лазар своје витезове пред Косовску битку. Од-ржао је бесједу какву Црна Гора до тада није чула. Говорио је о бесмртном животу, а не о смрти. Напунио им је срца вјером и витештвом. Нико се није бојао смрти, само гријеха издаје. И на крају им је , док су га сви у великом чуду гледали, рекао:

„Када видите да се орао појави на небу и полети од Сретње преко Ждребаоника ка Острогу, онда ћемо са Божјом помоћи кренути у бој!“, позвавши их све да приступе и пољубе мошти Светог Пантелејмона, које је донио са Цетиња.

Убрзо иза тога велики орао отисну се са оних високих ли-тица и поче да лети уз Бјелопавлиће. Кад дође изнад манасти-ра Ждребаоника на путу ка Острогу, на једном заста и поче да лебди на једном мјесту, на видику свих охрабрених витезова. Сви су у том тренутку владику Петра сматрали за свеца. „Сада у бој за Крст часни и слободу Црне Горе“ – рече Свети, прекр-сти се, па крстом закрсти изнад црногорских и брдских јунака. У првим је редовима јуришао он сам, са крстом у лијевој и сабљом у десној руци!

Овдје неће бити ријечи о великој побједи црногорској и великој погибији турској, овдје ће бити ријечи о оном

невидљивом. Један је стари Павићевић пред саму смрт,

20

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

са сузама у очима, тадашњем игуману Ждребаоника казивао следеће:

„Овим својим очима, којима сад тебе гледам, тако сам исто видио како Свети Петар као лав јуриша на Турке и то у најкрвавијем дијелу бојишта. Неко од главара виче: Трчите пред светим Владиком да не погине! Други му одговара да Све-ти то не дозвољава и да га је немогуће сустићи. Отприлике било је прошло пола уре од почетка боја. Одјекују Мартинићи од крваве муке, цике џефердара, повика, цике сабљи које се сударају, звоњења са цркава и светог Ждребаоника.

И ту видјех чудо незаборавно! И данас ми та слика леб-ди пред очима. Један младић необичне љепоте и сав у бијелом лети на коњу, око два метра изнад земље и у оном лету сабљом кида турске главе! Гледам у чуду и страху шта се ово збива око мене. Добро протрљах очи. Као камен станац ту остах, гледајући како небески војник са нама војује за Крст и слободу нашу. У тим тренуцима нијесам гледао, а ни видио, ни борце, ни себе, ни Турке, ништа... Само ми је у очима била његова свјетлоносна силуета, која је носила за нас помоћ и благослов прелијепог Христа, за чију смо љубав гинули. Ни-када нећу заборавити његову љепоту, сјај и брзину са којом је то чинио. Око мене је сијевало, тутњао је крвави бој који је као вјетар шибао и људе и ваздух и земљу. За крст Христов и слободу свету! Напријед соколови бјелопавлићки, напријед со-колови црногорски!’’, одјекује, као из другог свијета.... Одјекују Бјелопавлићи и Пипери. Ја као камен студени, гледам, видим и чудим се: О,Боже свемоћни, јесам ли ја већ погинуо, јесам ли изашао из овога свијета и ово само својом бесмртном душом мојом видим?! Јесам ли у друштву духова или живих људи? Или се ово можда пред мојим очима сусријећу небески и земаљски свијет? Око мене хучи битка, најкрвавија у историји наших окрвављених Бјелопавлића, као да се сударају рушилачки вјетрови, грми као горопадни слап на Зети у зимским данима! Наједном небески ратник неста из мог видокруга, тамо према Спужу, ка центру турске силе.

Пеша... Веко... Ристо... Бајо... Јоване.. – укрштају се дозиви бораца – За Васкрслог Христа и Његову истину гинимо! Ништа их није могло задржати, ни четворострука премоћ турска, ни пламени плотуни, ни муњевити бљескови сабљи и ханџара, ни стравична јека и треска турских таламбаса и труба, ни огром-но мноштво тјелеса живих и мртвих. Они су ишли напријед и само напријед. Живи преко мртвих. Као да се тргох из неког сна схватих да доживех бесмртни сусрет. Заплаках од неке не-

описиве радости и рекох гласно да се чује: Благо нама, данас су са нама Бог и Његови

свети анђели и светитељи! Полећех лак као перо. Полећех у најжешћи

бој, са жељом да ту погинем, но ево ми се не даде. Да би се увјерио да

је моје виђење било истини-то, ја сам као маловјерни Тома,

овим својим рукама, које гле-даш, превртао мртве тур-ске војнике, које, ту пред мојим очима, посијече они небески ратник. Сумњао сам ето и у своје очи, но увјерих се и овим рукама у ту истину. Ово што да-нас причам теби, оче из нашег светог манастира,

другима нијесам, осим неколицини мојих сабораца и укућанима. Што да им причам када знам да ми не би вјеровали. То би ми неповјерење тешко пало, но када боље размислим, не бих им могао много ни замјерити, јер прије овога ни ја другима не би у ово чудо повјеровао. Ту сам се духовно потпуно ја пробудио и схватио да је анђео Божји, или Свети Пантелејмон, чије смо свете мошти прије битке цјеливали, или неко од других светих, ратовао...

Послије сам се распитивао у нашем светом Остро-гу и сазнао да је анђео Господњи ратовао и за цара Језекију праведнога и да је за једну ноћ уништио сву војску халдејску. И као што је цар и пророк Давид јунаштвом и молитвом ослободио Јерусалим од ти-рана Хананејаца, тако је наш Свети Петар спасио наше Бјелопавлиће од страшних и крволочних Турака, који су прије овога боја, ту у селу Фрутку запалили и сруши-ли фину цркву посвећену Светом Теодору Стратилату. Схватих да је небеска помоћ стигла да заштити нашег светог Владику, а на његове свете молитве и све нас.“

Тако је ту завршио своју причу–исповјест овај че-стити човјек, храбри ратник и ближи рођак игумана острошког, великог витеза и вође Бјелопавлића, Јосифа Павићевића, опјеваног у пјесмама. У Мартинићима смо тада доказали да је снага духа изнад снаге тијела. Рука Светог Петра је у тој борби сломљена, но ту је сломљена и турска сила у овом поднебљу. Убрзо послије тога Бјелопавлићи су се ујединили са старом Црном Гором.

У Бјелопавлићима се име Светога Петра уздиже изнад свих владара и јунака Црне Горе. Он је својим молитвама и јунаштвом дао крила вјере и слободе нашем роду. Мартинићи су вјечни споменик његов. Мартинићи су Голгота на коју је он дошао да се разап-не за нас! То је неуништиви споменик саграђен витешт-вом Црногораца и његовом окрвављеном десницом. Бјелопавлићи му подигоше два храма и Гимназија носи његово име. Но, највећи споменик он има у нашим бјелопавлићким срцима, у којима вјечно живи. Са њим смо се збратимили у Мартинићима, окропљенима крвљу наших предака. То ће побратимство трајати вјечно, јер су дани и године прах и дим, а љубав према Христу и Његовом Светом Петру је бесмртна! 21

јул / 2012 / s

vetigora

ogl

edпр

оф. д

р КС

ЕНИ

ЈА К

онча

реви

ћ

ЖЕНСКО МОНАШТВО ОД III­IV ВЕКА ДО ИКОНОБОРСТВА:ИСТОРИЈСКА, КАНОНСКА И ФЕНОМЕНОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

VI диоУ раду се расветљава формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV века до периода иконобор-ства (прва половина VIII столећа), при чему се посебно указује на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика женских монаш-ких обитељи.

Преподобна Радигана (Радегунда)Била је игуманија манастира Светог Крста у

Поатјеу, а по западном календару се слави 13. авгу-ста. Рођена је око 520. године као туриншка прин-цеза у јужној Галији. Била је супруга франачког краља Клотера I. Чак је и пре брака била позната по побожности и подвигу. Њено племе је, иако очи-гледно слабије од Клотеровог, имало блиске везе са Цариградом. Њен рођак, Амалафрид, служио је у Цариграду у царској војсци.

Нажалост, Радегунда постаје жртва политич-ког брака између два ривалска франачка племена и бива принуђена да се у осамнаестој години уда. Изгледа да је убрзо након брака почела да води својеврстан двоструки живот. Она не само да је прихватила дужности краљице, већ је и већи део осталог времена проводила помажући сиротима и водећи веома дисциплинован духовни живот. Глас о њеној доброти се брзо ширио у осиромашеним и најнижим слојевима друштва. Радегундина де-латност је знатним делом била скривена од очију мужа.

Један од њених животописаца укључује у своје дело и опис историјског и политичког контекста у коме је светитељка живела. Током овог периода, јужна Галија је представљала бојно поље између приврженика Истока и Запада. Нарочито током Клотерове владавине порасла је тензија између грчких и западних идеја. Не треба сумњати да је ри-валство два племена одражавало ове конфликте.

Клотер је описан као суров муж са којим је по-родични живот био дуги период јада. Вероват-но је и физички нападао Радегунду, будући да га историја памти као изузетно насилног човека, чо-века неутољиве жеђи за моћ по ма коју цену. Чак је и јединог преживелог краљичиног брата држао као заробљеника у замку. Радегунда је побегла тек пошто је Клотер убио њеног брата, тражећи уто-чиште у служењу Цркви. До тада је у браку са Кло-тером провела дванаест година.

Уточиште је потражила код епископа Медар-да Ноајонског који није желео ни да саслуша њене захтеве. Епископ је био свестан да је Клотер већ посало војску да ухвати краљицу. Радегундине очајничке молбе њен муж очигледно никада није узимао у обзир, па су тако, по његовом наређењу, војници ушли у цркву да је ухвате, иако је епископ служио у олтару.

Клотерови људи су их опколили и почели да претећи вичу показујући намеру да спрече Раде-гунду да дође до олтара. Најбеснији међу њима је

зграбио епископа, на силу га одвукао из олтара у наос цркве, док је краљица, уплашена услед метежа, покушала да се скло-ни са својим женама у ризницу. Пошто се сабрала, Радегунда је преко краљевске одеће обукла монашку и тако, преруше-на да је краљеви људи нису могли препознати, кренула пре-ма олтару где је седео свети Медард.

Епископ најпре није хтео да услиши њене молбе. По-што је оклевао, Радегунда га је подсетила да је он за своје поступке одговоран Господу. Ако оклеваш да ме посветиш, рекла је сигурним гласом, и плашиш се људи више но Господа, мораћеш да даш одговор, пошто ће Пастир од тебе тражи-ти душу његове овце. Пошто прича описује епископа као по-божног и часног човека, јасно је да је било потребно мало убеђивања да је прими у ђаконски чин полагањем руку (К. Каридојанис Фицџералд, Ђаконисе у Православној Цркви: позване на све-

тост и служење. Крагујевац: Каленић, 2009, 69). Радегунда је тада има-ла око тридесет година.

Када су схватили шта се догодило, њени гонитељи су били дубоко погођени краљичином храброшћу и покајали се због својих поступака, допуштајући краљици да остане у миру. Они су показали дубоку приврженост и поштовање према њиховој сада краљици и служитељки Божијој која је у њиховим очима добила двоструки карактер краљице и жене посвећене за службу Богу. Подсетимо, њен дар служења се почео још раније пројављивати, убрзо након њеног брака. Нема сумње да су макар неки од краљевих људи овога били свесни, што је само повећало њихову радост. Забележено је и да се Клотер на крају покајао због својих поступака.

Света Радегунда је касније основала женски манастир у Поатјеу где се прочула по својој светости. Јасно је да је била поштована као духовна мајка, будући да су од ње често тра-жили савете, како црквене, тако и световне вође. Њен ма-настир постаје познат као центар учености те се почиње сматрати местом просветљења. Ово просветљење је има-ло вишеструки карактер, будући да је њена заједница била поштована као место светости и молитве, учења и чињења добрих дела. Њен манастир је установљен као слободна обитељ (тј. слободна од директне епископске и/или поли-тичке власти, будући да су код Франака епископи владали инструментима световне власти), где су задовољства ученог дружења, чак и са мушкарцима, била у спрези са молитвом и добрим делима (исто, 70). Упокојила се 13. августа 587. године.

Преподобна ЕвпраксијаУ житијима светих подвижница можете наћи мношт-

во примера киновијског подвизавања жена у девствено-сти, сиромаштву и послушности, од којих су неки уистину задивљујући. Такав је и пример преподобне Евпраксије († 413), чији спомен Света Црква слави 25. јула. Иако је била кћерка једног велможе, пошто је пожелела да се посвети Богу и да занавек остане девојка, отишла је у манастир, и ево 22

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

како се тамо владала: служила је сестрама са сваким усрђем и обављала чак и најниже послове са великим смирењем. Чистила је трпезарију и келије, намештала сестрама постељу, носила воду и дрва за кухињу, кува-ла храну, прала судове из којих су сестре јеле. На свим послушањима манастирским, како се вели у њеном житију, вредније од ње није било... А ево шта се дого-дило једном приликом. У манастиру је на једном ме-сту лежала гомила камења; игуманија рече Евпраксији: „Дедер, кћери моја, пренеси ту гомилу камења да стоји поред пећи“. Евпраксија се одмах лати посла. И премда је ту било и огромног камења, никога није звала да јој помогне, никоме се није пожалила на глад или телесну слабост, него је са највећим усрђем извршила оно што јој је заповеђено. Камење је било пренето; али после неколико дана игуманија се опет обрати Евпраксији:

„Знаш, није згодно да оно камење које си пренела оста-не поред пећи; боље га врати на пређашње место“. Евпраксија га одмах поче односити тамо, а за триде-сет дана поново их премести на треће место. После тога игуманија је пошаље на послушање у пекару: ту је сејала брашно, месила тесто, кувала, цепала дрва и служила сестрама. И шта је најзначајније: ни на једном послу никада није показала безвољност и леност, ни-када није пречула оно што јој је речено да уради, ника-да ништа није немарно обавила, никада ни на кога није узроптала; напротив – на свим послушањима била је бодра, пуна воље и решености да уради оно што јој је поверено и пуна стрпљења. А и поред свих тих, толико напорних, послова никада није занемарила ни обич-но молитвено правило, ни полуноћницу, ни јутарње појање, ни шести час и вечерње; после вечерњег је давала испосницама храну (В. Гурјев, Минеји за читање у поукама за сваки дан

у години, Краљево, 2006, 4, 253-254).

Света угодница Божија ПавлаПотресан пример подвижничког живљења у удов-

ству (општежитељног типа) налазимо у житију све-те угоднице Божије Павле († 404, спомен 10. фебруара). Света Павла потицала је из угледне и богате породице, а и муж њезин беше племенита порекла. Брак им беше срећан, али не потраја дуго: када Павла тек узе триде-сет трећу, супруг јој се упокоји. После смрти његове Павла постаде образац јеванђељског живљења у удов-ству. Велико богатство које је поседовала давало јој је могућност да брише сузе са лица стотина и стотина сиромаха. Када би се десило да се упокоји који убожјак, Павла би дала новца да се он часно сахрани. Није било болесника који би остао без Павлине љубави. У огром-ном граду Павла је тражила људе који живе у сиромашт-ву и невољи да би их тешила. Осећала је тугу ако не би имала прилике да помогне породици која страда. А пре-ма себи била је веома строга. Готово да је покидала везе са оним делом света који је живео у безбрижности и весељу. Када би у понечему погрешила, сурово је себе кажњавала... Отишавши на поклоњење светим местима, обишла је све хришћанске светиње у Палестини и у Егип-ту; у Витлејему је, на путу који води за Јерусалим, сагра-дила странопријемницу и мушки манастир, док је сама остала да живи у једном женском манастиру у Витлејему, где је свим сестрама пружала пример смирења. Окру-жена девственицама, себе је сматрала последњом, и то је показивала и одећом, и гласом, и манирима, и ходом. Спавала је на голој земљи, чак и када се тресла у гроз-ници; узимала је мало хране, и то најједноставније, а понајвише се хранила сузама својим. Осим у дане праз-ника, никада није користила уље. И када су је молили да се мало поштеди, да причува своје ионако слабашно

здравље, одговарала је: „Боље ми је да нагрдим лице своје, које сам толико пута излагала

погледима других људи белећи га и руменећи га и тиме вређајући

вољу Божију; и пра-ведно је да сада

23

јул / 2012 / s

vetigora

мучим тело које је премного сласти окусило; и добро ми је да плачем после толиких безумних весеља и гозби; и дужна сам да власеницом заменим раскошне хаљине којима сам повлађивала сујети и размажености својој; довољно сам се трудила да угодим свету – дошло је време да учиним све како бих макар донекле угодила Богу“. Читање Светог Писма било је најомиљеније Павлино занимање, и она је свим силама настојала да његове заповести спроведе у своме животу. Када су на Истоку зли људи почели да јој пакосте, на савет добро-намерних хришћана да се удаљи из тих крајева како се не би излагала страдањима, одговарала је: „Зашто бих се склањала од злобе људске? Злобу ваља превазићи дуготрпљењем! За-што не бих смирењем гордост победила? Зашто, када добијем ударац у један образ, не бих пружила и други?“ У предсмртној болести својој Павла је тихо читала псалме. „Можда си се из-ложила прекомерном страдању, Павла“, рекао јој је духовник, али она му је одговорила: „О, мени је тако добро!“. Ово су биле последње речи ове свете подвижнице (исто, 2, 382-384).

Преподобномученица ФевронијаМеђу монахињама било је и оних које су се удостојиле

мученичких венаца. Таква је била врлинска света девојка, преподобномученица Февронија († 363, спомен 25. јуна). Казивање о њој односи се на моменат када јој је било дваде-сет година и када се одликовала необичном лепотом. Желећи да тело своје потчини духу, Февронија је толико строго пости-ла и уздржавала се, да се никада ни хлебом није наситила, ни воде напила колико јој воља, него је непрестано глађу, жеђу, многим трудовима, подвизима и краткотрајним спавањем умртвљавала тело своје. Као постеља служила јој је некаква кратка, уска, непокривена даска, а често би одспавала и на голој земљи. Када би се ноћу искушења дотакла њене чисте душе, она би, не часећи ни часа, устајала са постеље своје, па-дала ничице пред Господом и са многим се сузама молила да Господ одагна од ње злобног кушача – ђавола. Стално је чита-ла свете књиге, и то читање доносило јој је посебну насладу. Пошто је била обдарена изузетним умом, а имала је широко срце кадро да воли огњеном и чистом љубављу, старала се и за спасење других девојака и жена, тако да им је непреста-но читала Свето Писмо, објашњавала им га и учила их бла-гочестивости. Да би се уклонила од саблазни, Февронија је увек одвраћала поглед свој од раскошних женских хаљина и украса. И уопште, понашала се тако да се на њој испунила реч Господња: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела, и прославе Оца вашега Који је на не-бесима“ (Мт. 5, 16). Добар глас о њој ширио се по читавом гра-ду; свима су уста била пуна хвале када би говорили о њеном корисном духовном руковођењу, о лепоти лица њеног и о доброти њене нарави. И била је, како је забележено, „крот-ка, смиреноумна, целомудрена и свим врлинама украшена“. Љубав њена према Христу била је толика да се, ражегав-ши се њоме, Февронија добровољно предала мучитељима, који је бацише на страшна истјазанија (= мучења), и сваки уд тела њеног страдао је и трпео муке ради верности тој љубави. Била је обешена и изложена стругању тела; ране су јој паљене ватром, дојке, руке и ноге одсечене. Февронија је, наравно, највише држала до свога девојачког стида, и сурови мучитељи нису то сметнули с ума: зато су је уочи мучења об-нажили и тако понижену изложили погледима читавог града. Тако се ова подвижница удостојила муженичког пострадања за свога Небеског Женика (исто, 4, 104-105).24

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

једна малоумна остала је у кухињи“. „Доведите је к мени“, – каза Преподобни. Тако и учинише. Угледавши је, Питирим паде пред ноге њене и рече: „Благослови ме, мајко духовна!“. А Исидора паде пред ноге његове и ускликну: „Ти мени благо-слов подај, авва, господине мој!“. Монахиње после овога при-зора казаше Преподобноме: „Немој се срамотити, оче! Па она је малоумна!“, али он узврати: „Ви сте малодушне! Она је пред Господом виша и од мене и од вас, и свима је нама мајка. Мо-лим се Господу да ме удостоји у дан судњи удела њезиног!“ Чувши те речи, све девојке падоше пред ноге старчеве и са плачем му почеше исповедати грехе учињене према Исидо-ри. Једна признаде: „Ругала сам јој се“, друга: „Поливала сам је помијама“, трећа: „Тукла сам је“, четврта: „А мени се деси-ло да сам је палицом ударила!“, и тако редом. И припадоше к ногама Исидориним, и мољаху је за опроштај. После овог догађаја Исидора, не могући поднети славу људску, удаљи се из манастира, и не зна се где је провела последње дане своје. „А сада“, – закључује њен агиограф своје казивање, – „од Господа награду на небесима прима јавно, пред свима житељима неба, и са њима заједно у обитељима небеским стојећи, слави Јединога Бога у Тројици“ (Гурјев, 3, 287-289).

Светост – основни садржај, визија и метод ЈеванђељаФеноменологију женског монаштва из анализираног пе-

риода изводили смо на агиографском материјалу из раз-лога што управо светост, по речима епископа Максима (Васиљевића), представља „основни садржај, визију и ме-тод Јеванђеља, до те мере да је надахнула хришћански жи-вот, културу и цивилизацију и тако обележила цео друштвени живот хришћанске Цркве. Хришћани су, као род свети (1. Петр. 2,

9), живели светошћу, општили са светитељима и од њих црпе-ли меру своје културе и цивилизације“ (Еп. Максим Васиљевић, Светост: божанска и људска. Богословско-историјско истраживање Светог,

светости и светитеља у Цркви. Београд, 2010, 24). Отуда и примери под-вижница женског монаштва које је Црква прибројала збору Светих представљају за монахиње из свих епоха и свих на-рода водиљу у њиховом ношењу благог јарма и лаког бреме-на завета целомудрености, сиромаштвољубља и послушања.

Женско монаштво првих векова, као што смо показа-ли, представљало је аутентични покрет побожности и духовног плодоношења у благодати и милости Божијој. Његова духовност и његов етос остваривали су се у живом сусрету са Богом, унутар сагласја и јединствености Предања једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Тој духовности били су својствени и теоријски (мистичко-контемплатив-ни) и практични (литургијски, мисионарски, харитатив-ни, просветитељски) карактер, у јединству богољубља и човекољубља, усхођења и силажења. Дубока чежња за Богом својствена подвижницама Христове љубави од са-мог заснивања монаштва до данас чини да се вековима обнавља вечни завет, вечна посвећеност најблагороднијих кћери Цркве Небеском Женику душа њихових, по заветном обећању Пресвете Дјеве Марије: „Ево слушкиње Господње

– нека ми буде по речи Твојој“ (Лк. 1, 38). Сведочење и иску-ство утемељитељки монашког подвига и данас представља, и свагда ће представљати непресушно врело са које ће воду бесмртности захватати душе девојака и жена зане-тих љубавном чежњом за Небеским Жеником и измењених Његовом божанском љубављу (св. Симеон Метафраст), уграђујући се у здање Града који ће доћи заједно са свима Светима Цркве Божије.

- крај -

Блажена ИсидораСвакако да преглед типолошких црта подвиж-

ништва светих жена које у монаштву угодише Хри-сту не би био потпун без указивања на оне које су примиле на себе најтежи вид аскезе – јуродство Христа ради (о суштини и историјату јуродства подробније в. у: И. Ковалевский, Юродство о Христе и Христа ради юри-

дивые Восточной и Русской Церкви. Москва, 1902, 1-136). Најупечатљивији пример пружа нам житије бла-жене Исидоре († 365), чији спомен Црква Христо-ва слави 10. маја. Ова угодница Божија била је и утемељитељка крстоносног подвига јуродства, прва у историји Цркве која се одважила на тај вид подвижништва.

У Тавенисиотском женском манастиру живела је монахиња по имену Исидора, која је Бога ради примила на себе подвиг јуродства. Пошто су је све монахиње, не знајући њених помисли, сматрале – гледајући искључиво на њене спољашње поступке

– глупом, односиле су се према њој са таквим прези-ром да ниједна од њих није хтела са њом чак ни да седне за трпезу. Од свију је, дакле, Исидора подно-сила понижења, подсмехе и увреде, али је све трпе-ла ћутећи, у патњама својим благодарећи Богу. При томе, радила је у кухињи, а узимала је на себе и дру-га манастирска послушања: свима је служила, није се гнушала ни најпрљавијих послова, чак је и нечи-ста места доводила у ред, и била је, како се вели у њеном житију, „попут сунђера који сваку нечистоту спира и чисти“. И такве је трудове непрестано но-сила, од јутра до мрака обављајући сваковрсне по-слове и изнурујући тело своје, тако да ниједан час није у испразности провела. Главу је Исидора пре-кривала некаквом исцепаном марамом, и нико је ниједном није видео да седи за трпезом и једе топлу, кувану храну: она је увек сакупљала само остатке са стола за којим су се остале сестре храниле и тиме утољавала глад своју. Никога није увредила, ни на кога се никада није разгневила, ни због чега није туговала, нити је из ма ког разлога зароптала; увек је ћутала, чак и када би је ударали, када би се пре-ма њој са мржњом опходили или рђаво о њој гово-рили. У таквом је стању провела доста година. Али једном приликом јави се Преподобном Питириму, који живљаше недалеко од манастира у којем се спасаваше Исидора, Анђео Господњи и рече: „Зашто се гордиш због врлинског живљења свога? Зашто, обитавајући у пустињи, мислиш за себе да си ве-лики? Желиш ли да видиш једну жену која је већом врлином испуњена и која је више од тебе Богу уго-дила? Иди у Тавенисиотски манастир; онде ћеш угледати жену одевену у бедне дроње, која, свима служећи, од свију добија само поруге и прекоре, па ипак се никада срцем није одвојила од Бога, и умом својим увек је погружена у Бога. Немој се собом хва-лити, јер пребиваш у осами и нико те не узнеми-рава“. После овог виђења Питирим дође у Тавени-сиотски манастир, па, ушавши у цркву, замоли све сестре да се окупе. Изађоше пред њега све сестре осим Исидоре. Питирим упита: „Зар нема овде још сестара?“, а монахиње ће: „Све смо овде, оче; само 25

јул / 2012 / s

vetigora

predavawe митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Сабрање женског монаштва у манастиру Дуга,на Васкршњи уторак 2012. године.

Дивно је речено за светог Вартимеја и дивна је пјесма коју о њему пјевамо – да нам очи ништа не

вреде, као ни њему, ако не виде прво Исуса. Прво што је он у своме вијеку видио, то је био Христов лик. Ви-дио је Бога у човјеку. И то је оно гледање којим живи човјек, а нарочито душа пробуђена и просвијетљена Јеванђељем, благом вијешћу Христовом; душа која се срела са Живим Господом.

По мјери тог сретења са Живим Господом, душа пјева ону пјесму, коју је запјевала Пресвета Богороди-ца: „Величa душа моја Господа, и возрадовасја дух мој о Бозје, Спасје мојем”. Велича душа Господа. Нарочи-то душе оних, који су и познали Господа и поклонили се Господу и кренули за Господом, као што кошута иде за водама живим, за токовима вода живих, које отичу у живот вјечни; душе хришћана у свим народима и у свим земаљским покољењима, а међу њима и одабра-не душе, оне на челу којих су жене мироносице и они први ученици Христови, па онда редом кроз вјекове. Колико је било тих душа које су Господа пригрлиле, које је Господ пригрлио и које је просвијетлио свјетлошћу

Своје вјечне истине, просвијетлио очи њихове том божан-ском свјетлошћу и испунио их живота вјечнога и вјечне радо-сти силом Свог Васкрсења.

Истовремено, хришћани су били и остали људи испуњени тугом, Адамовском тугом за Господом, за изгубљеним Рајем. Изгубљени Рај није ништа друго, него лице Господње, које је због помрачености ума и умртвљености душе забора-вио Адам и Адамово потомство, а онда је Господ поново от-крио и јавио Своје лице и Своју свјетлост. Зато ми и пјевамо на Литургији ону чудесну пјесму, „Видјехом свјет истиниј, пријахом Духа Небеснога...“ („Видјесмо свјетлост истиниту и примисмо Духа Небескога”); дубоку пјесму која изража-ва пуноћу истине Цркве, којом нас она, односно Господ хра-ни и којом се исцјељује човјек од сваке туге. Јер, откуда туга у људском срцу? Туга се рађа из усамљености, самотности. А извор сваке туге управо јесте то одсуство Лица Божијега, човјекова немоћ, или не-жеља да се сретне са Живим Богом.

Потреба за сретењем, за сретањем, за заједницом, за општењем, то је најдубља људска потреба. То је нешто што је уграђено у човјека и што показује да човјек сам није човјек. Као што су древни хришћански писци говорили: „Unus

�Марија је бо�и дио изабрала�

26

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

christianus, nullus christianus” – “Један хришћанин je ниједан хришћанин”. Један човјек је ниједан човјек; он није пуно биће. Бог је у човјека уградио ту потребу општења, заједништва са другим човјеком, заједништва са Божијом творевином у којој живимо и којом се хранимо и кроз то заједништво трагање управо за оним заједништвом које је најдубље у људској при-роди, и коме води сваки наш сусрет и свако наше сретање овдје на земљи и са другим људима и са Божијом твореви-ном. Tрагање за оним Сусретом, оним Сретењем које је до-живио Симеон Богопримац, па је тек онда изговорио оне ријечи: „Сад отпушташ у миру слугу Свога, јер видјеше очи моје спасење Твоје”. То: да виде очи спасење Спаситељево, то значи задобити пуноћу живота.

Добри су и сви сусрети овдје на земљи, заједнице међу нама људима. У духу те заједнице Божије је и светиња брака и светиња рађања дјеце, коју је Бог уградио у људску природу. Али све је то само припрема за оно што је најдубље у људској природи, за оно што је непролазно. Јер сваки сусрет који до-живимо, и свако заједништво које имамо, за којим чезнемо овдје на земљи, су ипак – човјек тога постаје свјестан тек како живот пролази – нешто што данас јесте, а сјутра није. Ако је оно што је пролазно коначни циљ те најдубље човјекове по-требе, онда је проклет дан у који смо се родили. И ако ми сву своју енергију уложимо у оно што је пролазно, у оно што је

земаљско – у земаљску љубав, у земаљско сретање, у земаљску заједницу – онда нијесмо много отишли да-леко. Ако преко тих сретања на земљи не доживимо, не окусимо, не предокусимо – сваки према своме дару и према своме служењу у Цркви Божијој – ту тајну Сус-рета са Јединим, са вјечно Живим, са Живим Господом, са Најљепшим од синова људских, онда нећемо далеко отићи.

Најљепшег између синова људских, тај свети Лик и ту свету радост сусрета над сусретима – којег су предуказање сви земаљски сусрети и све заједнице на земљи – то је управо оно што Бог даје онима који Њега љубе и што Црква Божија дарује кроз Тајну крштења (облачења у Христа и васпостављања нашега лика по Лику Онога који нас је створио) и кроз Тајну запечаћења печатом дара Духа Светога; кроз тајну те чежње за Го-сподом, за сусретом са Њим у овом животу: да Га види-мо, да Га осјетимо, да Га доживимо, да нас све што је у нама и око нас на неки начин подсјећа на Њега, водећи нас к Њему – Господу.

Најљепшег између синова људских, тај свети Лик и ту свету радост сусрета над сусретима – којег су предуказање сви земаљски сусрети и све заједнице на земљи – то је управо оно што Бог даје онима који Њега љубе и што Црква Божија дарује кроз Тајну крштења.

27

јул / 2012 / s

vetigora

Све су заједнице и заједништва, нарочито светиња брака, благословене и све је то дивно и чудесно, нарав-но када је сагласно вољи Божијој. Ипак, врхунац свих тих заједница – не зато што смо ми монаси, него зато што је то некако од Бога и по Богу – управо јесте оно што је го-ворио древни пустињак: „Док човјек не каже у срцу: У овом свијету не постоји нико сем Бога и мене, нема му спаса”. Дакле, у том непосредном сусрету са Господом, у непосредном заједништву са Живим Господом, у томе врхуни све.

Људска је природа богородичинска природаТо је онај бољи дио који је Марија изабрала. Шта

је са Мартом? И она је благословена. Њу Господ прву благосиља, Марту која је служила, али ипак је Марија она која је бољи дио изабрала клечећи код ногу Господњих. Колико ли је њих, то само Господ знаде, за ове двије хиљаде година клечало као Марија код ногу Господњих? Колико ли је њих благословених? Почевши од Пресве-те Дјеве, Која је на челу оних које клече пред Господом. Она, Која Га је загрлила, Која Га је родила, изњедрила, и Која је управо зато постала шира од небеса и савршенија од херувима и серафима, јер је Бога родила. Једна са Њим у заједници, у општењу, у јединству неизрецивом, које ни једно људско створење, ни једно биће не може доживјети у оној мјери у којој је то Пресвета Богородица доживјела.

Људска природа је богородичинска природа. То је поготово природа оних које су сродне и по природи Пресветој Дјеви. А рађање Њено је богородичинско: није то само рађање обичног дјетета, него је рађање Живо-га Бога. То је оно што је величанствено, што превазилази сваки ум, што обујима људску душу, људско биће. Чему вриједи живот, тај кратки, пролазни? Шта је то: данас јесмо, сјутра нијесмо, све то дође и прође. Земља јеси и у земљу отидеши, као што је рекао Господ. Али, у том кра-тком интервалу живота задобити ту свету Тајну – постати мала богородица, има ли ишта величанственије од тога? На то су призвани сви хришћани, сви људи, али првен-ствено они који су сродни по природи Пресветој Дјеви, монаси. Свака монахиња је по благодати богородитељка, јер рађа Христа Господа у своме срцу, у своме бићу. Свака је призвана на то рађање најузвишеније. И онда она која је у пустињи постаје роднија и благороднија од оних које рађају у овоме свијету. Почевши од Пресвете Дјеве. Ко-лико је Пресвета Дјева дјеце родила, и рађа и данас. Ево, родила је и нашу Воскресију данас. И непрекидно рађа. Ту је нека велика, у људско срце несмјестива тајна, како то све бива и како се то догађа... Али се догађа и наставља се, без обзира што свијет иде својим путевима и има своју неку логику, и без обзира на то што су калуђери и калуђерице неправилни глаголи у овоме свијету, како каже владика Николај: „Свака граматика има правилне и неправилне глаголе. Неправилних је понајмање, али то су главни глаголи у сваком језику”. Таква је и људска заједница: има монахе и монахиње, своје неправилне глаголе. Ни једна граматика, и ни једна људска заједница не може без тих глагола. Непрекидно се наставља та ве-лика, света Тајна, и показује се заиста да је Господ са нама до краја свијета и вијека, да је Господ Онај који рађа, који препорађа и који непрекидно призива: „Ко је жедан, нека дође, нека пије воде живе“.28

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Ширина њедара БожијихТако Господ и данас призива изабранике и изабранице

Божије. И ви сте Божији изабраници: Бог је, међу милиони-ма бића, узео па изабрао једну, па другу, па трећу... И Мајка Божија негдје одозго... Ево, данас је изабрао нашу Воскрсењку, Воскресију је изабрао Господ. И дивно је то у очима нашим. Велика је то света тајна, тајна Христовог дјеловања, Христо-вог присуства и тајна тог – и у „Пјесми над пјесмама“ опјеваног

– брака између Њега као Вјечног Младожење и Његове невјесте, људске душе. Да, Он се заљубио у сваку људску душу и Његова је љубав неуништива, непролазна, не може да иш-чезне... Није ни чудо што мало-мало па се појаве душе које се заљубе у Њега и остају Му вјерне до последњег издисаја. Ту се онда остварује та велика и света Тајна Божије Цркве, Божије заједнице, тајна Божанске љубави неразориве и заједнице не-разориве.

Државе се распадају, и империје се распадају и стварају се увијек изнова. Ево данас, неке Европске заједнице, све је то добро и иде и овако и онако... Али има једна заједница, која је ту тихо, непримјетна и данас као што је била и у прошлости, та заједница Христова, та Богородичина заједница...

Увијек изнова се нађу душе гладне и жедне Живога Госпо-да и онда оне крену за Господом. Иде то мукотрпно. Знамо ми то, како то иде. То ти је као кад оно ватру наложиш. Увијек се тога сјећам из дјетињства: гледам она дрва, никако да се запа-ле, мајко моја. Па онај дим, па се пуши, па неће, па ти дође да све разбацаш! Али, ако разбацаш нема ватре и не можеш да се огријеш. Па потрпиш, и мало помало, ухвати се полако онај огањ, па се разгори и запуцкета, а теби милина и заборавиш сву муку. Као што се каже у Јеванђељу, да жена заборави муку кад рађа дијете. Тако и онај који се рађа духовно заборави сву ту муку и све то пребрине, кад та мука, тај подвиг и та туга – боготуга – уроде правим плодом.

Само треба истрајати до краја. Не каже тамо: који истраје, него: који истраје до краја, тај ће се спасти. Велики Божији дар је то и хвала Богу што је и нас некако Господ уловио. Како – то само Он знаде. Свакога Господ лови негдје. Има Он има Своју удицу. То је Божија, Христова удица. Нису џабе први ученици Његови били рибари и није случајно Он рекао: „Учинићу вас рибарима људи”. И Он Сам је благосиљао да лове рибе и да улове.

А он опет Риба. ИХТИС: Исус Христос Теу Иос Сотир – Исус Христос, Син Божији Спаситељ. То значи риба. Зато је риба била символ Христа од древних хришћанских времена, од ка-такомби, ево до сад. Видите рибу овдје. Ми монаси се пого-тово рибом хранимо. Не што не бисмо могли месо да једемо, већ што је риба символ Христа, а све оно што чинимо, што ра-димо, па и кад се хранимо, треба да нас Њему води и Њему приводи, Њему узводи и на Њега подсјећа.

Што чусмо, што видјесмо, што опипасмо, то свједочимо. И то тако иде. Кроз вјекове то тако иде. И биће тако до краја свијета и вијека. Без обзира на то што се каже у Јеванђељу да је питање да ли ће Господ кад дође наћи некога који вјерује. Није много оптимиста Господ када је у питању овај наш свијет. Али, без обзира на то, ипак ће се наћи. До последњег човјека

на земљи биће оних који ће остати вјерни Ономе који је вјечно вјеран, Христу Господу, Ономе који је вјечна Љубав. Свака друга дође и прође, а Његова љубав и Његов загрљај не пролазе. То је љубав која је бесмртна и која даје живот вјечни и непролазни.

Благо нама, ако истрајемо. Обећали смо се тој Љубави Божанској. Њему смо се ми обећали. И тако, клецамо, мало овако, мало онако, мало се копрцамо... Свега тога бива. Људи смо, слаби смо. Зна Господ и види, али једно је битно: да се истраје до краја и издржи, да се Господа не одрекнемо до последњега издисаја. И то је Божији дар...

Некаква је тајна нашег времена то што први пут у историји Црне Горе имамо оволики број монахиња. Како то, зашто је то, не могу да објасним, право да вам кажем, али то није без Божијег знамења. Иако није без људске боготражње, богочежње, али је ту ипак једно знамење Божије. Бог брине о свакој људској души, ни једну не заборавља. Да не мислимо као онај који је го-ворио како га је Бог заборавио, па га је одвео анђео Божији у дубину мора. „Извади – каже му, – овај камен одавде”. Он га извади. „Ајде, разбиј га”. Он га разбије, а унутра мали црвић у оном камену. Е, па каже: „Онај који брине о овоме црву на дну мора, у овом камену, зар о теби да не брине...“

Да, велика света тајна Божија, велике и неизреци-ве Божије љубави која не прави разлику. Ми правимо разлике: мушко – женско, овај народ – онај народ, ова раса – она раса... То су наше људске предрасуде, наше ограничености.

А Бог, као Бог, обгрлио црва и мрава до звијезде, до Цркве васељенске...

Кад сам био у Бразилу срео сам у авиону једну малу дјевојчицу. Водила ју је мајка. То је било око Божића католичког. Када ме је видјела, рекла је мајци: „Мама, мама! Папа Ноел, Папа Ноел, Папа Ноел!“ Прошла је по-ред мене и сјела близу и све мало-мало: „Папа Ноел”. Ја сам јој дао иконицу Мајке Божије: „Ево теби од Папа Но-ела”. Диван назив. Много бољи од назива који је преов-ладао овдје, у овој шашавој Европи – „Деда мраз”. Папа Ноел буквално значи Божић Бата. За мене је велика радост била што у Бразилу, у неком авиону, можеш да сретнеш дијете које те ословљава са Божић Бата.

Шта то значи? Значи да је ту Господ. Знате, много су шира Божија њедра од ових наших. Ми често, понекад по незнању, понекад по љубомори, хоћемо да ограни-чимо Његову љубав, а Божија љубав је бесконачна.

Господ је узео јагње за свој символ. То је знак Његове чистоте, цјеломудрености и безазлености, али у исто вријеме и Његове жртвености без остатка. Као што се јагње коље, тако се и Он коље за живот свијета, а то заклање и јесте управо Његова неизрецива љубав. Јер, како каже, Он грије сунцем Својим и грешне и пра-ведне, пројављујући тако љубав према свима, и све Својим Распећем и Својим Васкрсењем обујима.

Једна обитељ Христова – со овога свијетаУ људској души нажалост владају тектонски

поремећаји, данас можда више него икада, и отуђење од Христа и од Бога – отуђење хришћанских наро-да, нажалост, почевши одавде, од Црне Горе, па онда редом. Западни се народи никада нијесу толико

Оно што нам је потребно, то је мало више послушања. Што више љубави, то више послушања. Што мање љубави, то мање послушања. Што више Божије воље, то мање наше самовоље. Што више наше самовоље, то мање Божије воље. Па сад, да бирамо и да изабере-мо: „Да буде воља Твоја, Оче”, да буде воља Господња.

29

јул / 2012 / s

vetigora

отуђили и били у опасности да се отуђе од Њега као Јединог Спаситеља колико су то данас. Лијепо је то што се стреми европској заједници, али је то све на једном нивоу економском, интересном, на нивоу тог спољашњег заједништва, биолошко–социјалног, а не оног заједништва којим је живјела и дисала Евро-па кроз вјекове. То заједништво је данас угроженије, ја бих рекао, него и у вријеме француске револуције и у вријеме бољшевичке револуције. Боже опрости, хришћански народи су данас постали богоотуђенији од исламске Арабије. Ислам има још увијек страха од Алаха, док хришћански народи тај елементарни страх губе, обоготворујући себе, своју економију, своје при-земне интересе, своју похоту очију, похоту плоти и гордост живота... То је давно осјетио и доживио Свети Јован Богослов, па је у те три ријечи све сабрао: похот плоти – глад за земаљским хљебом; похот очију – глад за земаљским општењем и љепотом и гордост живо-та – надменост: не треба мени нико, ја сам ту бог и го-спод и мени се јединоме клањај, мени јединоме слу-жи. И ако признаје Бога и Христа, то се своди на ниво неког обичаја, обичајности, некога фолклора. Нека Њега, може Он и да постоји, али да се зна: ја сам ту онај који сам све и сва и оно како ја организујем свој живот.

Људска права су оно што ја проглашавам, а то што се ту мијеша и зло и добро и сатанско и Божанско, никоме ништа. Дакле, с оне стране добра и зла иде европска цивилизација, с оне стране до-бра и зла, а ми смо у средини.

Зато је од огромног значаја да постоје такве заједнице, Хри-стове заједнице, да постоје таква дјеца као ова мала дјевојчица у Бразилу, која препознају Божић Бату. Још има наде за овај свијет, за човјечанство, још има наде за хришћанске народе. Свједок те наде и истинитости те наде, управо је Црква Божија у својој цјелини, али првенствено они у њој који су ту негдје: изабрани-ци Божији, изабранице Божије, они који су ту, као Марија, код ногу Господњих. Њему служимо и Њему се Јединоме клањамо и трудимо се да ону свјетлост која је засијала из Његовог гроба, са Његовог лица, која је обасјала на Тавору ученике, да се том свјетлошћу хранимо, њоме да се освећујемо, просвећујемо. Хва-ла Богу, свуда има таквих Божијих душа, Богом призваних, как-ва је и наша Воскресија (Може и Васкрсија, али некако је љепше старословенско Воскресија, пуније је. Васкрсија има тврдо српско “р” у консонанте сабијено, а овамо није, него пјева име. Име претворено у пјесму, испуњено пјесмом и духом Христовог Васкрсења, оном пјесмом жена мироносица и оном радошћу Христовог Васкрсења).

Ја се радујем што нас је Бог сабрао овдје, у ову древну светињу. За мене сви сте ви једна обитељ. Не само ви које сте овдје сада,

Дивне примјере имамо овдје код нас, да нас укријепе: Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Арсенија Светог, Светог Стефана... Ту је и нови светитељ, Симеон Дајбабски, диван, велики Христов слуга. Колико их је таквих, да нас подстакну, да нас покрену.

Па и ове наше сестрице, које је Бог призвао. Имамо нашу Јелисавету на Цетињу. Цетињанка, тврдоглавко један: вика-ла је на Цетињане кад не дођу како треба у цркву. Сви су се бојали ње, Јелисавете наше. И на крају, тако ју је Бог фино призвао: у њеној ћемо кући отворити народну кухињу која ће се звати „Народна кухиња мати Јелисавете”. Заслужила је она то.

Онда наша мати Еликонида. И она је била динамична. Знам је још из њених младих дана, кад је била у Ћелијама. Она је тамо, поред Авве и поред оних сестара од дјетињства, од малих ногу, стасавала и сазревала. И на крају, тако ју је Го-спод фино призвао.

И Варвару, знате, из Бање, она је била и остала наша Вар-вара. Ја сам је исповиједао и знам да је била богољубива и христољубива. Стизала је и до Јерусалима, па до манасти-ра Манасије гдје је била и игуманија, али је била једна душа жељна Господа. И, ето, Господ ју је, по нашем мало прерано, призвао...

Затим мати Аквилина из Пећке патријаршије која се упокојила 2008. године.

Потом Гликерија, која се упокојила у Пећкој патријаршији 2012. године. Помињем је, знам је, прислуживала ми је тамо у олтару. Са каквим је страхом Божијим она то радила. Увијек је она ту била, увијек је кадионица бивала пуна жара и све на вријеме и по поретку... А кад се заврши Литургија, она тражи опроштај: да није случајно погријешила нешто. И увијек је долазила увече да ми очисти ципеле. Без обзира на то што јој никад нисам дозволио, сваки пут је долазила да очисти. Када бих одлазио, увијек би ми тутнула бројанице у руке. Баш једна дивна Божија душа.

Све су сестре у Пећкој патријаршији, на челу са мати

Февронијом, такве. Оне заиста горе као свијећа пред Го-сподом. Февронија – прва на служби Божијој, а последња из цркве излази, а сад јој је већ скоро деведесет година. Не прича она много, нити нешто расправља, нити доказује, показује, нити показује да је она ту нека игуманија, али са-мим ставом тако дивно зрачи. Наравно и ове друге старице сестре, све са штапом, које чекају позив Господњи. Иду, по-сле службе, то је најдирљивије код њих, двије по двије, иду и пјевају: „Достојно јест”. Онда код једне јабуке испред кона-ка узму благослов или патријарха, или свештенослужитеља и тек онда иду на своја послушања. Од 1957. године су оне ту. Бог је преко њих спасио Пећку патријаршију. То је била пустолина, нека ми Бог опрости, не само у турска времена, него и после. Дође један калуђер, па двојица... Па дође онај несрећни Антоније, Бог да га прости – што је прогласио себе за митрополита, па закључа Патријаршију. Оставио је неком богословцу кључ и побјегао за Грчку прије но што су дошле ове сестре. Сами је Бог просвијетлио онда патријарха, који их је тамо примио кад су дошле. У овим тешким времени-ма, кад су готово сви побјегли, оне су остале у манастиру. Није се помјерила ниједна од њих, нити се уплашила. А има-ле су разлога. Једна се, додуше, уплашила и кренула – на-товарила камионе. Ја сам тада дошао, па јој кажем: „Његова Светост је рекао да не може одавде никуд да се иде. Ево, ја сам дошао, па ћу бити са вама”. А мати Февронија сва срећна. Она, млађа сестра, сирота, потрпела је и послушала и моли-ла се очевидно Богу, јер је послије разумјела...

Па мати Јустина из Атине. Заиста једна Божија душа, света душа. Једна вулканска природа, онаква какви Грци и Гркиње знају да буду. Она је од дјетињства, од гимназијских дана кренула за Господом. Прво је била у једном сестрин-ству, „Евники”, световног типа, кренула је тамо шездесет и неке године. Убрзо је кренула у потрагу за здравијим мо-нашким животом. Тада се прво срела са садашњим нашим патријархом Иринејом, који ју је упутио код оца Јустина, и то је одиграло пресудну улогу у њеном животу. Дванаест пута

Изабранице наших дана

30

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

него широм васељене. Све је то за мене једна обитељ, Христова обитељ, око Господа сабрана.

Буде и да неко мисли: то је мој манастир, то је твој манастир, која је боља игуманија... Бива и тога... И апостоли су се препи-рали, Петар и Павле, али битно је да су сви били ту око Господа сабрани, прибрани...

Радују се свети Божији људи, радује се овај празник, радује се Црква васељенска што има оваквих сабора. Хајде, реци-те ми, има ли љепшег сабора данас у Црној Гори, на овим југословенским просторима, на Балкану, у Европи, у свијету, од овог? Искрено речено, осјећам, и мислим да нијесам субјективан у томе, да нема љепшег сабора и чудеснијег Божијег сабора од овога. Нека би Бог дао да овако сабрани, заједно са другима са-браним око Господа, гредимо – сваки према својим моћима и немоћима, али трудећи се. И кад паднемо да се подигнемо, па опет из почетка.

Нека Бог благослови све вас и ваше обитељи, и вас у обитељима.

Бог да благослови овај празник и ваш живот, ваш труд, ваш подвиг, ваше молитве.

И да истрајемо до краја! Ко истраје до краја, тај ће се спасти.

Предавање митрополита Амфилохија на духовном сабрању у манасти-ру Дуга на Васкршњи уторак 2012. године.

Приредиле сестре манастира Рустово

је она долазила тајно. У Београд дође, оде до Беча, па се тајно спусти у Београд, па до Ћелија, да тамо буде са оцем Јустином и са сестрама. Била је наш поштар, нашу је пошту доносила у Ћелије, а онда из Ћелија нама писма оца Јустина, има на де-сетине тих писама оца Јустина нама и наших њему сачуваних. Она се тајно и замонашила у манастиру Ћелијама. Добила је име Јустина. Отац Јустин, који је и сам био вулкан, видио је да и њој пристоји то име Јустина. Потом је у Грчкој обновила манастир Свете Тројице.

Била је велики добротвор, не само нашег него и других пра-вославних, и Руса и Бугара. Ко све није примио помоћ преко њеног манастира. Колико је само послала за Босну, за Косово, за храм у Подгорици. Колико пута сам је молио да прекине. Па сам говорио и Пајсији, која је тамо најстарија сестра. Она ми је тада рекла: „Владико, вјерујте ми, немамо за хљеб сјутра, али нема силе. То је њен такав систем...“

Нису имале ни струје. Тек су је сад увели у манастир, због не-ког апарата за дисање, који је био потребан мати Јустини.

Толико је скромности, толико је несебичности било у њој, толико љубави. Баш је Божијом љубављу била испуњена. То се видјело и раније, али нарочито док је лежала у ковчегу, усмјерена према небесима. Чини ти се, овог тренутка ће да каже:

„Кирие елеисон”, сад ће то да запјева. Била је то радосна старица од 92 године, и сва се већ била смежурала. Међутим, наједанпут су јој се вратиле младост, љепота, бјелина... Подвиг светитеља је заблистао и сав је њен живот био у том тренутку сабран у њеном лику. Заиста се огњено трудила, испуњена христољубља и братољубља. Исплатио јој се живот, то је било очигледно. Када се упокојила, та старица од деведесет и двије године, скупило се монаштва, нарочито монахиња, од Крита до Пелопонеза, до Свете Горе. Препуна је порта манастирска била. То је био тужно-радосни празник. То нису сахране у уобичајеном смислу. Тада човјеку бива јасно зашто Црква дан упокојења проглашава као дан светковања неког светитеља. Што је говорио патријарх Пав-ле: „Најбољи су они због којих се када се рађају сви радују, а кад умиру, сви плачу”. Е, таква је била наша мати Јустина. Таквих, хва-ла Богу, има још. Дај Боже, да и од нас буде нешто.

31

јул / 2012 / s

vetigora

ГЛАВА ТРЕЋА

1. Године осамнаесте Навуходоносор цар начини златни лик, висина његова бјеше шездесет лаката, ширина његова лаката шест, и постави га на пољу Деиру у земљи вавилонској. (Рим. 1, 23)

2. И посла да саберу великаше и војеначалнике и мјесне началнике и настојнике и судије и властелине и све кнезове земаљске да дођу на освештање лика, кога постави Навуходоносор цар.

3. И сабраше се мјесни началници, великаши, војеначалници, настојници, велике судије, властелини и сви кнезови земаљски на освештање лика, кога постави Навуходоносор цар; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.

4. А гласник повика иза гласа: Вама се говори народи, племена, језици!

5. Кад чујете глас трубе, свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, попадајте и поклоните се златноме лику, кога постави Навуходоносор цар;

6. a ко не падне и не поклони се, оног часа биће бачен у пећ огњену ужарену.

7. И догоди се кад чуше народи глас трубе и свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику, кога постави Навуходоносор цар.

8. Тада приступише људи Халдејци и оптужише Јудејце9. рекавши цару Навуходоносору: Царе, да си жив

довијека! (Дан. 2, 4; 5, 10)

10. Ти си, царе, наредио да сваки човјек, који када чује глас трубе, свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа,

11. ако паднувши не поклони се златном лику, да ће бити бачен у пећ огњену ужарену.

12. А имају људи Јудејци које си поставио над пословима земље вавилонске Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи не послушаше, царе, наредбу твоју, не служе боговима твојим, нити се златном лику, који си поставио, поклањају.

13. Тада Навуходоносор у јарости и гњеву рече да доведу Седраха, Мисаха и Авденага, и бише доведени пред цара.

14. И одговори Навуходоносор и рече им: Је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите боговима мојим и златном лику, који поставих, да се не поклањате?

15. Јесте ли, дакле, сада спремни, да кад чујете глас трубе и свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, паднете и поклоните се лику, који начиних? Ако ли се не поклоните, овај час бићете бачени у огњену пећ ужарену; и који је то бог, који ће вас избавити из мојих руку? (Изл. 5, 2; 4Цар. 18, 35; Мт. 27, 43)

16. И одговорише Седрах и Мисах и Авденаго говорећи цару Навуходоносору: Ми немамо потребу да ти на ову ријеч одговоримо;

17. јер има Бог, коме ми служимо, који је моћан да нас

избави из пећи огњене ужарене, и из руку твојих, царе, он ће нас избавити. (Пс. 65, 12; Пс. 85, 13)

18. А и кад не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити, нити ћемо се златном лику, који си поставио, поклањати.

19. Тада се Навуходоносор испуни јарости, и изглед лица његовог се измијени на Седраха, Мисаха и Авденага, па рече да се ужари пећ седмоструко, докле се потпуно не усија.

20. И људима најјачим рече да окују Седраха, Мисаха и Авденага, па да их баце у пећ огњену ужарену.

21. Тада мужеви они бише оковани са рухом њиховим и покривалима и обућом и одијелом њиховим, и бише бачени посред пећи огњене ужарене.

22. Како ријеч царева би моћна, и пећ се превише усија, пламен огњени уби оне људе који бацише у њу Седраха, Мисаха и Авденага.1

23. Они пак тројица, Седрах, Мисах и Авденаго падоше посред пећи огњене ужарене, оковани.

Молитва Азаријина2

24. И хођаху посред пламена пјевајући Богу и благосиљајући Господа.

25. И ставши с њима Азарија се овако молио, и отворивши уста своја посред огња рече:

26. Благословен си, Господе Боже отаца наших, похвално је и прослављено име Твоје, вавијек,

27. јер си праведан над свиме, што си нам учинио, и сва дјела Твоја су истинита, и прави путеви Твоји, и сви судови Твоји истина,

28. и судбе истинске учинио си за све, што си навео на нас и на град Твој свети отаца наших Јерусалим, јер истином и судом учинио си све ово ради гријеха наших,

29. јер сагријешисмо у свему и чинисмо безакоње одступивши од Тебе и огријешисмо се у свему и заповијести Твоје не послушасмо,

30. нити одржасмо, нити сатворисмо као што си нам заповиједио, да би нам добро било.

31. И све, што си навео на нас, и све што си нам учинио, истинским судом си учинио

32. и предао си нас у руке непријатеља безаконих, мрских одступника, и цару неправедном и лукавијем од свих на земљи.

33. И сада не смијемо уста отворити, стид и срам постадосмо слугама Твојим и онима који Те поштују.

34. Не предај нас до конца имена Твога ради, и не разори завјета Твога,

35. и не удаљи милост Твоју од нас Аврама ради од Тебе вољенога, и ради Исака слуге Твога, и Израиља светога Твога,

36. којима си говорио, казавши им да ћеш умножити сјеме њихово, као звијезда небеских и као пијеска покрај мора.

37. Јер, Господару, постадосмо мањи од свих народа, и понижени смо данас по свој земљи ради гријеха наших,

bibl

ijsk

e kw

ige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) КЊИГА ПРОРОКА данила

1. Овај додатак „пламен огњени...“ налази се само у Александријском кодексу, као и у преводима, нпр. латинској Вулгати, словенском, Даничићевом и др. Прим. прев.

2. Молитва Азаријина, као ни Пјесма три младића у пећи вавилонској нису садржане у јеврејском канону Књиге пророка Данила, и спадају у девтероканонски дио ове пророчке књиге. Зато их нема у Даничићевом преводу Старог Завјета. Прим. прев.

32

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

38. и нема у времену овом кнеза и пророка и вође ни свеспаљенице ни жртве ни приноса ни кâда, ни мјеста за принос жртве, да би нашли милост;

39. но душом скрушеном и духом смиреним да будемо примљени као у свеспаљеницама овновским и јунећим и као у бројним јагањцима угојеним;

40. тако нек буде жртва наша пред Тобом данас и да је извршимо слиједећи Те, јер нема стида за оне који се уздају у Тебе.

41. И сада Те слиједимо свим срцем и бојимо Те се и тражимо лице Твоје, не посрами нас,

42. него учини са нама по снисхођењу Твоме и по мноштву

милости Твоје43. и избави нас по чудесима Твојим и дај славу Имену

Твоме, Господе.44. И нека се постиде сви који чине слугама Твојим зло и

нека се посраме од сваке силе и власти, и моћ њихова да се смрви;

45. нека познају да си Ти једини Господ Бог и славан по свој васељени.

46. И не престајаху који их убацише, слуге цареве, да зажижу пећ нафтом и смолом и ступом и лозовином.

47. И разливао се пламен изнад пећи до четрдесет и девет лаката

33

јул / 2012 / s

vetigora

48. и ширио се и пржио које нађе око пећи Халдејце.49. А анђео Господњи сиђе заједно са онима око

Азарије у пећ и истисну пламен огњени из пећи50. и учини средину пећи слично шумећем росном

повјетарцу, те их се уопште огањ није дотицао нити их жалостио нити им досађивао.

51. Тада њих тројица као једним устима појаху и слављаху и благосиљаху Бога у пећи говорећи:

52. Благословен си, Господе Боже отаца наших, и хваљен и преузношен у вјекове, и благословено је Име славе Твоје, свето и прехвално и преузношено у вјекове.

53. Благословен си у храму свете славе Твоје и преопјеван и преславан у вјекове.

54. Благословен си, Ти који надгледаш бездане и сједиш на херувимима, и хваљен и преузношен у вјекове,

55. благословен си на престолу Царства Твога и преопјеван и преузношен у вјекове.

56. Благословен си на тврђи небеској, и опјеван и прослављен у вјекове.

57. Благословите, сва дјела Господња, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

58. Благословите, небеса, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

59. Благословите, анђели, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

60. Благословите, све воде изнад небеса, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

61. Благословите, све силе, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

62. Благословите, сунце и мјесец, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

63. Благословите, звијезде небеске, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

64. Благословите, сва кишо и росо, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

65. Благословите, сви вјетрови, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

66. Благословите, огањ и жего, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

67. Благословите, студени и врућино, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

68. Благословите, росо и иње, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

69. Благословите, ноћи и дани, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

70. Благословите, свјетлости и тамо, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

71. Благословите, ледови и мразеви, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

72. Благословите, слане и сњегови, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

73. Благословите, муње и облаци, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

74. Да благослови земља Господа; да Га поје и преузноси у вјекове.

75. Благословите, горе и брда, Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

76. Благословите, све што расте на земљи Господа; појте и преузносите Га у вјекове.

77. Благословите, мора и ријеке, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове.78. Благословите, извори, Господа; појте и преузносите

Га у вјекове.79. Благословите, китови и све што се креће у водама,

Господа; појте и преузносите Га у вјекове.80. Благословите, све птице небеске, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове.81. Благословите, четвороношци и звијери, Господа;

појте и преузносите Га у вјекове.82. Благословите, синови човјечији, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове.83. Благословите, Израиљу, Господа; појте и преузносите

Га у вјекове.84. Благословите, свештеници, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове.85. Благословите, слуге Господње, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове.86. Благословите, духови и душе праведника, Господа;

појте и преузносите Га у вјекове.87. Благословите, преподобни и смирени срцем,

Господа; појте и преузносите Га у вјекове.88. Благословите, Ананија, Азарија и Мисаил, Господа;

појте и преузносите Га у вјекове, јер нас извади из ада и из руке смрти спасе нас, и избави нас исред пећи ужарена пламена и исред огња избави нас.

89. Исповиједајте се, Господу, јер је благ, јер је довијека милост Његова.

90. Благословите, сви који поштујете, Господа Бога над боговима; појте и исповиједајте, јер је довијека милост Његова.

91. И Навуходоносор их чу како поју, и задиви се, па устаде брзо и рече великашима својим: Зар три човјека не бацисмо посред огња оковане? И рекоше цару: Истина је, царе.

92. И рече цар: Гле, ја видим четири човјека одвезана, како ходе посред огња, и на њима нема никакве озљеде, а изглед четвртога сличан је Сину Божјем.

93. Тада приђе Навуходоносор вратима пећи огњене ужарене и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вишњега, изидите и ходите. И изидоше Седрах, Мисах и Авденаго исред огња.

94. И сабраше се кнезови и војеначалници и мјесни управитељи и велможе цареве и гледаху људе, да не надвлада огањ над тијелом њиховом, чак ни длака с главе њихове не сагорје, и хаљине њихове се не измијенише, и мириса огња не бјеше у њима.

95. И одговори Навуходоносор и рече: Благословен Бог Седраха, Мисаха и Авденага, који посла анђела свога и избави слуге Његове, јер се поуздаше у Њега и ријеч цареву не послушаше и предадоше тијела своја у огањ, да не би служили нити се поклонили неком другом богу, осим једино Богу своме; (Пс. 33, 8;

Пс. 90, 11; Дан. 6, 22)

96. зато издајем наредбу: Сваки народ, племе, језик који изговори хулу против Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да буде уништен, и домови њихови разграбљени, јер нема другог Бога који може тако избавити. (1Јездр. 6, 11; Јерем. 10, 10; Дан. 6, 27)

97. Тада цар упути Седраха, Мисаха и Авденага у земљу вавилонску и постави их да управљају свима Јудејцима који су живјели у његовом царству.

- наставиће се -

34

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

aktueln

oЈО

ВАН М

аркуш

Навршава се 40 година од разарања цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба на Ловћену, али је до сада јавности остало потпуно непознато да је судски спор са државним властима, поред Митрополије црногорско-приморске, водио и књаз Михаило као легитимни потомак светородне лозе Петровић Његош.

Вапаји к�аза Михаила Петровића�егоша за Ловћенском свети�ом

Државне институције и данас држе сакривену од очију јавности документацију о овом судском про-

цесу. У ово смо се лично увјерили прије извјесног време-на, када нам је од стране одговорних у Државном архиву Црне Горе, противзаконито и без икаквог образложења, ускраћен увид у цјелокупну судску документацију која ниједним постојећим законом није проглашена држав-ном тајном.

Али народна изрека: ,,Заклела се земља рају да се тајне све дознају“ и о вога се пута обистинила. Захваљујући Ђорђију Р. Петровићу Његошу са Цетиња, који је као блиски рођак књаза Михаила био у току са судским процесом, сазнали смо да су заступници били познати југословенски адвокати из Београда: Андрија И. Поповић, са Његуша, и Др Саво Стругар, са Цеклина. Доброчинством браће Слободана и Бранимира, синова Андрије И. Поповића, који су нам безрезервно ставили на располагање обимну судску документацију о цијелом процесу, у прилици смо да у најкраћим цртама упознамо јавност са током режираног судског процеса од врха ко-мунистичке власти.

У припремном поднеску тужиоца, књаза Михаила Петровића Његоша, од 28. 10. 1971. године наводи се као неспорно следеће:

,,Никада и ни у каквом облику Влада Републике Црне Горе, није донијела, током 1952. године, а нити касније, никакву одлуку о томе, да се мјесто Његошеве цркве – Капеле на Језерском врху Ловћена, подигне Мештровићев маузолеј Његошу, пошто је ноторно, а и тужени признају, нема ни-каквог писаног трага, нити су тужени одговарајућу писме-ну одлуку о томе суду приказали. Усмени разговор 1952. го-дине ондашњег предсједника Владе Блажа Јовановића са Иваном Мештровићем, не може представљати никакву одлуку, која би могла ма какве правне посљедице.

Међутим, тужена страна признаје и чак истиче, да су се све радње и сви подухвати, договори, комбинације, планови и узајамне обавезе „рушитеља“ Његошеве цркве и Његошевог гроба на Ловћену обављали у свему на основу те непостојеће ,,одлуке“ из 1952. године.

Независно од те измишљене и неистинито приказа-не одлуке из 1952. године: чак и да је постојала, она је по-ништена фактички одлуком и правно ваљаном одлуком надлежног органа Бр. 04-770/1 од 7. јула 1961. године, по-што су том одлуком Његошева црква и Његошев гроб на Ловћену проглашени за историјско–културни споменик и СТАВЉЕНИ ПОД ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ“

Књаз Михаило даље наводи: ,,да нема примјера у свијету да се завјет и аманет народних великана, какав је генијални Његош, од потомака не поштује и брани од сваког напада и уништења“, као и да је ,,СФР Југославија потписала међународни уговор и обавезала се да ће на својој територији чувати и штитити од пропадања и рушења све културно–историјске споменике и исте ста-вити под заштиту државе“

„Крик Књаза Михаила“фотомонтажа

35

јул / 2012 / s

vetigora

�ЕГОШЕВА КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ –СРПСКА СВЕТИ�А

Ниједан српски родољуб не може бити рав-нодушан када се поведе полемика о томе који је најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успоме-ни једног великана нашег рода. Поготову када је ријеч о највећем: о Његошу. Због тога је разумљиво што је српска јавност, како она у земљи тако и она у слободном свијету, с узнемиреношћу и протестима примила вијест о намјери данашњих властодржа-ца у земљи да намјесто постојеће капеле на гробу великог владике подигну један мраморни маузолеј, дјело вајара Ивана Мештровића.

Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу се и у Првом и у Другом свјетском рату био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату аустро-угарски окупатор је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црно-горског митрополита Митрофана. Послије Ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела била је пот-пуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве кости свечано пренијете и положене приликом њеног освећења, 1925 године. У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматрао за потребно да се јавно огради од тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања и борбе српског народа. И у своме вјечном пребивалишту владика Раде дијелио је судбину свога народа.

Вјечни покој највећег српског пјесника и мисли-оца досад су се усуђивали да ремете само душмани Српства у данима српске трагедије. Сада су и црно-

горски комунисти наумили да Његошев надгробни споменик преуређују по својој обијести. “За правило лудост изабраше”, па су одлучили да капелу на врху Ловћена сруше и да на њено мјесто поставе један световни споменик.

Српска Православна Црква, којој у првом реду припа-да дужност чувања и одржавања, најприје је гласом црно-горско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог архијерејског сабора, изјавила да је она одлуч-но противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика Раде је био поглавар Српске Православне Цркве. Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва. Он је још за живота подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Као владар и као пјесник Његош је же-лео да његови земни остаци пребивају на висинама, на врху

На крају тужбе књаз Михаило предлаже да Суд прибави извјештај Комисије о реорганизацији музеја на Цетињу од 5. априла 1966. године: ,,који је извјештај потписало свих 11 чланова и једногласно предложи-ли да се Мештровићев маузолеј Његошу постави на Цетиње, а не на Ловћен“.

У припремном поднеску од 22. јуна 1972. године тужене стране, тј. државних органа које је заступао Ђорђе Дурутовић, замјеник Јавног правобраниоца СР Црне Горе, умјесто одговора на правно неспорне чињенице, констатујући да ,,тужбу заступају врло ис-кусни правни стручњаци“, покушава да проникне у наводно скривени циљ тужбе књаза Михаила и пише следеће: ,,Прави циљ тужбе је, изгледа, својеврсна демонстрација против изградње Његошевог маузолеја, па и то само формално у име тужиоца, а стварно за туђ рачун“. На крају Дурутовић, попут полицијског исљедника, покушава да тужбу књаза Михаила пре-твори у међународну завјеру и закључује: ,,Ми смо увјерени да је тужилац доспио у такву незавидну ситуацију само због дезинформације непријатељских

кругова у иностранству, јер живи далеко од Црне Горе“Убрзо послије оваквог одговора Јавног правобранилашт-

ва СР Црне Горе, не сачекавши чак ни исход судских спорова код првостепених судова које су водили Митрополија црно-горско-приморска и књаз Михаило Петровић Његош, у јулу 1972. комунистичке власти су, ангажујући затворенике из Спу-жа, разориле цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на Ловћену.

Годину дана послије вандалског чина, док трају радови на обезглављеном Ловћену, 12. јуна 1973. године књаз Михаило захтијева да се оконча првостепени судски поступак, започет двије године раније. Да би се ,,купило вријеме“ и наставила ,,дивља градња“ у одговору тужених од 25. јула 1973. године појављује се нови ,,аргумент“ – да наводно књаз Михаило као тужилац нема активну легитимацију у судском процесу. Другачије речено да књаз Михаило као легитимни потомак светородне лозе Петровић Његош није овлашћен да води парницу ради заштите Његошевог гроба на Ловћену, односно

Принц Михаило Петровић Његош

36

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Ловћена, стожер-планини Црне Горе и слободног Српства кроз вјекове. Али као религиозни човјек и првосвештеник, он је одредио да му гроб буде на посвећеном мјесту, у капели, у подножју крста, симбола овоземаљског страдања и вјечног спасења.

Његошева капела складно довршава природну купо-лу Језерског врха и с њим се слива у величанствени над-гробни споменик који савршено изражава васионски домет Његошевог духа. Томе споменику нема шта да се додаје ни да се одузима. Љуба Ненадовић најљепше је описао сву непро-лазну величину овог споменика. „Пирамиде. гробови египат-ских краљева“, писао је Љуба Ненадовић, „шта су друго него гомила камења према Ловћенском врху, према томе Влади-чином споменику. И кад на овом свету нестане брегова и људи, мени се чини – још ће трајати два црногорска колоса: Ловћен и Владика.“

Замисао да се Његошева капела уклони са врха Ловћена. а на њено мјесто постави гломазни мраморни маузолеј за чије подизање треба да се и сам врх Ловћена поруби и за-равна, а испод њега планина избуши галеријом од неколи-ко стотина метара, је израз бахатости и мегаломаније кому-нистичких властодржаца. Њу спровести у дјело, значило би погазити Његошев аманет. Она је противна најосновнијим осјећајима мјере и чојства, како је то умјесно подвукао Епи-скоп горњо-карловачки Симеон. Против тога пројекта одлуч-но се изјаснила већина мјеродавних умјетника и стручњака који су били консултовани по томе питању. Штавише, против њега се једнодушно изјаснила и Комисија за реорганизацију Музеја на Цетињу, састављена од угледних стручњака, коју је био образовао нико други до сам Републички секретаријат за просвјету и културу СР Црне Горе. Ево шта је та комисија закључила о поменутом пројекту: „Мештровићев пројекат предвиђа измјену силуете и читавог терена Ловћена, и то у једном негативном смислу који би грубо нарушио изглед једног од најљепших предјела у нашој земљи.“

Пројекат маузолеја на врху Ловћена намјесто Његошеве капеле за осуду је и са етичке и са естетске тачке гледишта. Он

је и за осуду с обзиром и на све оно што се иза њега крије. Ако је црногорским комунистима стало да, као што тврде, подигну Његошу споменик достојан његовог генија, зашто Мештровићев маузолеј не постављају на Цетињу, као што препоручује већина мјеродавних стручњака и културних радника? Зашто хоће пошто-пото да руше капелу на врху Ловћена? Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску Православну Цркву. Комунисти оптужују Цркву да „бесправно присваја“ владику Рада и да се супроставља њиховом пројекту „из себичних разло-га“. По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами они да почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен против утицаја Српске Право-славне Цркве и јединства српског народа. Кампања о споменику на врху Ловћена у тијесној је вези с једном другом кампањом која настоји да протури чу-довишне тезе о тобожњој „нацији“ и некој „посебној црногорској култури“. И једна и друга дубоко вријеђају српски национални осјећај и понос правог Црногорца.

Српска Православна Црква легигимни је чувар Његошевог гроба и капеле на Језерском врху. Њен став у одбрану ове српске националне светиње је у потпуном складу с њеном вјерском и национал-ном мисијом. Одрођени цетињски комунисти дрско изјављују да је њихова „одлука“ коначна и неопозива. Са врха Ловћена на њих грми неумрли глас великог владике:

„Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже.“

У Паризу, маја 1969. године Књаз Михаило Петровић - Његош

Ово писмо је првобитно објављено у„Гласу канадских Срба“

да је започета парница недопуштена. За окончање ове судске фарсе књаз Михаило је морао приложити обимну литерату-ру о генеалогији своје владалачке куће Петровић Његош, уз коју је навео да је апсолутна већина Петровића Његоша са-гласна са покретањем и вођењем судског поступка којим се жели: ,,одбранити од рушења у уништења црква Св. Петра и гроб владике Рада на Ловћену“

Прошла је и трећа година од подношења тужбе а да исход пресуде, која је већ била донијета и држана у тајности, није био познат књазу Михаилу. Пуномоћник књаза Михаила, ад-вокат Андрија И. Поповић је био принуђен да се обрати за помоћ предсједнику Окружног суда, којему у молби послатој 29. јуна 1974, пише, између осталог, следеће:

,,Пишем Вам као пуномоћник Књаза Михајла Петровића Његоша, у чије сам име поднеo Окружном суду - Тито-град, тужбу РАДИ ЗАШТИТЕ ЦРКВЕ И ГРОБА ЊЕГОШЕВОГ НА ЛОВЋЕНУ ОД РУШЕЊА, ПРЕМЕШТАЊА И УНИШТЕЊА. Ова тужба је у Суду примљења 12. априла 1971. године /дакле пре три године/и заведена под П-бр. 465/1, а у име тужиоца књ. М. Петровића Његоша потписана од мене и др С. Стругара, као пуномоћника тужиоца. Последња главна расправа у овом

предмету одржана је 29. октобра 1973, када је Суд до-нео решење о закључењу главне расправе и наложио тужилачкој странци да уплати законску таксу за пре-суду у року од 15 дана, после чега ће пресуда стран-кама бити писмено достављена... Од дана закључења главне расправе и решења Суда да ће нам се пресу-да доставити у законом року, ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ПОЛОВИНУ ГОДИНЕ /скоро сада осам месеци/, а пре-суде још немамо. Очигледно, Окружни суд у Титогра-ду, у овом делу свога пословања НИЈЕ ПОСТУПАО ПО ЗАКОНУ / чл. 324 и чл. 326 Гр. П .П, а нити се оволико одуговлачење у овој ствари може правдати ма каквим разлозима, па се стога и ОБРАЋАМО ПРЕДСЈЕДНИКУ СУДА И МОЛИМО ЊЕГА ДА ИНТЕРВЕНИШЕ И НА КРАЈУ НАРЕДИ, ДА НАМ СЕ ОТПРАВАК ПРЕСУДЕ У ОВОМ ПРЕДМЕТУ ДОСТАВИ НА УРЕДАН И ЗАКОНИТ НАЧИН.“

Прошла је још година дана, четврта од почетка ове судске фарсе, Мештровићев маузолеј је уз вели-ку помпу свечано отворен 28. јула 1974. године, али тајно чувана првостепена судска пресуда ни тада није достављена књазу Михаилу.

37

јул / 2012 / s

vetigora

Коначно, првостепена пресуда Окружног суда у Ти-тограду књазу Михаилу је са ,,закашњењем“ од 2 годи-не уручена 20. октобра 1975. године. У пресуди се кратко констатује следеће:

,,Одбија се, као неоснован, захтјев тужбе тужитеља Михаила М. Петровића, из Париза, којим се тражи да се гроб Петра II Петровића Његоша, који се налази на капи код Ловћена – Језерском врху прогласи неповредивим, како својим грађевинским тако и у природним дјеловима тла које му нужно припадају.“

Пресуду је донијело вијеће састављено од ,,предсједника вијећа – судије Слободана Ђуретића и чланова вијећа – судије поротника Ракчевић Василије и Божовића Рада.“

Два дана послије примања пресуде књаз Михаило је уложио жалбу Врховном суду СР Црне Горе због нетач-но и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примјене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка, предлажући да се укине првосте-пена пресуда.

Врховни суд СР Црне Горе је, „у вијећу састављеном од судија Марковић Марка, као предсједника вијећа, Мила Бојовића и Радована Ђукановића, као чланова вијећа“, 30. децембра 1976. године, донио пресуду без права жалбе, која је књазу Михаилу достављена 24. јануара 1977. годи-не, у којој пише само следеће:

,,Одбија се жалба тужиоца као неоснована и потврђује пресуда Окружног суда у Титограду П бр. 465/71 од 29. ок-тобра 1973. године“

Овим чином је трагикомична судска представа у режији врха комунистичке власти била окончана.

Треба подсјетити и на то да је књаз Михаило Пе тро-вић Његош, аристократа по крви и у души, у борби за очување светиња на Ловћену, прије започињања судског процеса, написао апел свјетској јавности који је објављен 1969. године у „Гласу канадских Срба“, као и писмо папи Павлу VI, 15. октобра 1970. године, које је остало без од-говора.

Када се погледа читав живот и дјело књаза Михаи-ла Петровића Његоша, човјека који је три пута одбио краљевску круну, није случајно митрополит Амфилохије, који је седамдесетих година прошлог вијека у Паризу упознао овог скромног, часног и стаменог изданка свето-родне лозе Петровић Његош, у поговору мемоара књаза Михаила под насловом ,,Из мојих мемоара“ у издању ,,Светигоре“(2001) записао:

,,Оно по чему ће принц Михаило Петровић остати признат и познат и у будућности, јесте његова храброст и вјерност православљу, српству и отаџбини, те двије петровићке и светопетровске врлине, које је он пројавио и показао у пресудном историјском тренутку, нарочито на почетку и у току Другог свјетског рата.“

На крају за очекивати је да ће, како се памћење нових генерација буде враћало, тако расти и свијест да Светиње треба вратити на свето мјесто. Као што је Христос из мртвих васкрснуо, васкрснуће и свети завјет Његошев. До тада – надати се у остварење ријечи онога чији је ама-нет погажен, гроб разорен, а задужбина расута:

„Над свом овом грдном мјешавиномопет умна сила торжествује;не пушта се да је зло побједи…“

Десант на Ловћен

38

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

sve[t

enik od

govara

јеромонах ЈО

В Гумеров

Одговара ли хришћанском погледу на свет израз

�У здравом телу здрав дух�?Латинска крилатица „Mens sana in corpore sano“ се први

пут јавља у десетој сатири (356. стиху) римског песника Јувенала (I век после Христа). Ова је мисао, извучена из свог кон-текста, добила потпуно искривљено тумачење: здравље тела је схваћено као услов здравља духа. Међутим, мисао римског песника је потпуно другачија:

„Молити се треба, за ум здрав у телу здравом.Бодрог духа ишти, који за страх пред смрћу не зна,који крај својега живота за дар природе сматра,који је у стању да претрпи невољу сваку,духа, који није гневу склон и за страсти неразумне не зна,који је склонији тешким Херкуловим трудовиманего Сарданапаловим љубавима, пировима и раскошима.“Овде је јасно исказана поука: онај који има здраво тело

треба да се постара и о душевном и духовном здрављу.Хришћанска антропологија, за разлику од уобичајног

схватања, физичко здравље не сматра за услов ду-ховно-моралног здравља. Оно може постојати

како у здравом телу, тако и у човека који страда од болести. Духовна сна-

га зависи од правилне вере и испуњавања заповести Божијих. Уколико нема овога, грех ће

временом разорно дело-вати и на тело. „Страдања

људског тела су природ-не последице тога

што је при-

рода људска повређена грехом и што је тело злоупотребљено.“ (Свети Игнатије Брјанчанинов). Када човек води грехован живот и када нема намеру да се промени, онда Господ исцељује такву душу боле-стима. Ово је посведочено како делима Светих от-аца, тако и вишевековним искуством.

„Понекада је грешницима боље да су болесни него здрави: онда када их болест приводи спасењу. Јер болест спречава и да се зачне у човеку покрет ка злу, а истовремено – самим тим што човек трпи страдање, на неки начин плаћајући дуг за учињене грехе – чини човека способним да поново задобије здравље душе, а затим и тела. То нарочито бива онда када болесник, разумевајући да здравље зави-си од Бога, храбро подноси невољу, са вером при-пада Богу и делима, колико му то дозвољава снага, моли за милост“ (Свети Григорије Палама).

„Духовни нас разум поучава, да болести и сва-коврсна страдања, које Бог шаље људима, бивају послане по особитом Божијем милосрђу. Оне садејствују у нашем спасењу, у нашој вечној добро-бити – као горки исцељујући лекови који се дају бо-лесницима – много боље, него чудесна исцељења“ (Свети Игнатије Брјанчанинов).

Често Господ, видећи да лакомисленост и скло-ност ка греху могу човека довести у невоље, такво-га чува од истих помоћу болести: „Бива и то да Бог болешћу чува појединце од оних невоља које их не би мимоишле уколико би били здрави“ (Свети Теофан

Затворник).За хришћанина су болести људи који га окружују

(како телесне, тако и духовне) широко поље за делање које треба да донесе

спаситељне плодове: „Потрудио си се око болесника? Нека ти

је благословен труд, јер је о томе речена утешна реч:

Болестан бејах и посети-сте ме (Мт. 25, 36)“ (Свети

Теофан Затворник).

Преузето са pravoslavie.ruСа руског Ивана

Јовановић

39

јул / 2012 / s

vetigora

poezija КОСТА Радовић

ДОБРО �УТРО ХРИСТЕ

Сјенке, прије мене, стигоше на гроб. Старице - иконе око нас круже.

(У животу једино смрти није лоше! Зашто Христе јутарњи друже?)

Жапња, у уму, буру вије, неко лозу дивљу мота,

суво грло постојбина није,изговори Ријеч, сопства, живота!

Старице - иконе око нас круже. Добро јутро, Христе, Спасни друже!

Благо теби, слијепа љепото, два свијета видиш,

један пјеваш.

Ријеке србиш, поља косовиш,

небу бијелу грохотом се смијеш.

Глас твој – до пошљетка

замријет не умије.

ФИЛИПУ ВИШ�ИЋУ НА ПИВИ

Њиме виле везу којекуда Карађоку барјаке.

Пјевач си ти –за оба свијета и два вида. Благо теби, слијепа љепото, два свијета видиш –Српски пјеваш.

Коста Радовић (пјесник, приповиједач, романсијер, драмски писац, путописац, просветар) је рођен у Пиви, на Миочи 1936. године, над ријекама, у процијепу природе, под „бескрајним плавим кругом“. Рођење га је опредијелило да цијели живот трага, да путује кроз човјекову судбину настојећи да одгонетне потајну завађеност природе и човјека, човјеков потајни нâм да бјежи (да се склања) од добра, да му је зло ближе, а ако се игром случаја нађе у добру и тад тежи злу. Двадесет збирки поезије започео је 1974. књигом „Пива самогласна“, даље иду књиге: „Псалм о земљи“ (1976), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“ (1978) ... „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987) и даље, и даље до“ Два свијета видиш, један пјеваш“. Поезија није потисла у сјену прозу, аутор је романа: „Љетопис Арсенија Гаговића“, „Вртијељка“, „Богородичина књига“; књига прозе „Успенска врата“ (1997), „Пива, потоп“ (1998)... Посвећен му је симпозијум 2008. (Зборник Поезијом против потопа). Његова поезија до сада се чита на десетак свјетских језика.

40

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

протојереј–ст

аврофор РАДО

ВАН Биговић

Вера данасМислио сам да вечерас поразговарамо о једном проблему

који, морам да признам, мене лично мучи. О томе како сав-ремени човек разумева веру.

Сусрећући се са људима, разговарајући са њима и упоређујући њихове ставове и размишљања – често и понашања – са веков-ним предањем Цркве и њеног поимања вере, питам се да ли, и у којој мери, ми као верници следимо то предање. Или смо, можда и ту саму реч, велику реч „вера“, из ових или оних разлога потпуно превредновали – што је данас нажалост случај са многим речима – дајући јој један нови смисао.

Као хришћани исповедамо и верујемо да је наша вера радосна вест. То је уосталом и дословно значење саме речи Јеванђеље. Но, упркос томе, сведоци смо да људи, посебно млади, веру често не доживљавају као нешто што је привлачно и што је радосно. Често се питамо зашто наше црквене поруке о вери нису људима уверљиве него им чак изгледају досадне. Многи данас хришћанску веру сво-де на неку обичну људску веру и неко људско веровање. У овој нашој постмодерној, или како је неки називају постхришћанској епохи, вера је постала за добронамерне људе скуп неких добрих начела, позитивних како они кажу. За људе који су склони морал-ним нормама вера није ништа друго до скуп одређених етичких или моралних прописа. За неке друге вера је у суштини само рели-гиозни ритуал. За људе који су склони патриотизму вера је део на-ционалне идеологије или националне традиције. За такозване модернисте или прогресивне људе, вера је симбол свега оно-га што је конзерватив-но и што је назадно. За мислеће људе и научнике вера је још увек симбол мрака и незнања. За трговце вера може бити само духовна добит. За оне који се осећају болно и невољно вера није ништа друго до нека врста утехе, коју они и од Цркве и од вере очекују.

За већину људи данас, веровати значи прихватати нека на-чела, неке ставове, неке истине и вредности без испитивања, доказивања и проверавања. Веру људи често разумеју као увере-ност, уверење и убеђење. У том смислу бити верник значи бити уверени присталица неког учења, неке идеологије или неке док-трине. Веровати значи дакле прихватати неко учење, неки поглед на свет, без икаквих логичких или емпиријских доказа. Веровати у Бога према тим тумачењима, значи веровати у Бога као идола који благосиља и штити. Веровати значи прихватати а не разумети. Зато данас стално слушамо да вера и знање не могу заједно, да се они искључују. Да су вера и знање нешто што је супротстављено. Вера је за такве људе у суштини нешто што је слепо: веровати зна-чи безусловно, беспоговорно поштовати неки ауторитет. Наравно да је тако схваћена вера идејни темељ сваког тоталитаризма, било религиозног, било идејног, идеолошког, политичког или било ког другог.

Наш народ каже: „Без невоље нема богомоље“. Дакле људи че-сто верују и траже Бога у време страха, рата, несрећа, елементар-них непогода, патње, бола, немаштине... Када ти периоди прођу они се враћају животу који нема баш неке посебне везе са Богом. Верују кад им нешто треба, а кад то прође настављају да живе као да Бога нема.

Постоје и људи који не верују у Бога али кажу за себе да су религиозни, воле да свра-те у цркву кад тамо нема никога, јер се тада осећају некако смирено, тамо тада налазе мир и спокојство. Вера је опет за неке људе својеврсно рекреативно задовољство у све-тим и узвишеним стварима, у цивилизацији каква је наша, где је основни смисао живо-та што више произвести и што више потро-шити. На тај је начин вера схваћена као не-опходна и корисна за такозване националне интересе, за друштво, за породицу, јер она људе чини добрим и поштеним: ако си добар Бог те награђује, ако си лош Он те кажњава. Вера је наравно важна, према мишљењу ис-тих, и за васпитање. Од ње се очекује, одно-сно од Цркве и од веронауке, да људе дреси-ра; да деца буду покорна и послушна – ако то веронаука не успе да оствари, онда они мисле да није дала плодова и да није ни по-требна. Они који имају разне здравствене проблеме и невоље, од вере и Цркве очекују својеврсну терапију, помоћ и утеху. За те је опет вера нека гаранција индивидуалне

in memoriam

Вера је заснова на узајамности двају „нека буде“, двају „да“; на сусрету снисходеће Божије љубави и љубави узлазеће, човекове.

41

јул / 2012 / s

vetigora

среће и задовољства. Неки верују у оно што се данас најбоље плаћа. Веру опет неки тумаче као неку лепу традију, обичај... Често чујем: „Верујем оче, ја сам вер-ник, то су лепи наши обичаји, дивна наша традиција.“

Различити типови вере и верујућихИз овог произилази да се у наше време јављају

различити типови верника. Први тип, условно ћу га назвати утилитарни тип верника, данас чини ми се преовладава. За већину људи данас, и верујућих и неверујућих и агностика, добро је оно што је корисно, што доноси профит. Тај утилитарни тржишни карак-тер и менталитет рефлектује се и на вернике. Многи људи о вери расуђују и вреднују је из перспективе ко-ристи, било да је реч о личној користи или пак о ко-ристи коју она доноси другима. Чак се и истинитост вере процењује тим критеријумом: вера нас теши, даје нам мир, даје смисао, боље расположење, успеш-ност у послу, боље здравље, стваралачку испирацију, ако смо верници добијамо друштвене награде, углед и признања... Појединци, да их назовемо псеудоду-ховни, имају у виду ту склоност људи, па им дају разне рецепте за све могуће животне проблеме и ситуације. Зар и ми стално нешто од Бога не тражимо, а кад то не добијамо онда се просто срдимо на Бога и постајемо разочарани или чак сумњичави према Њему?

Други тип (то не значи да се ти типови не преклапају међу собом, али је сваки од њих на неки начин специфичан) условно можемо назвати: инте-лектуални тип верника. За овај тип људи вера је у суштини један интелектуални поглед на свет који је прихватљив и пожељан. Данас многи људи говоре, посебно интелектуалци, да су некада били агности-ци, нихилисти, марксисти, либерали; неки пак истичу да су се бавили јогом, медитацијом, психоанализом, али да тамо нису нашли решење за своје интелек-туалне недоумице. Решење за себе су, кажу, нашли у самом хришћанству. Оно што им је у хришћанству прихватљиво као интелектуалним и рационалним људима, јесте један хришћански поглед на свет. За овај тип људи хришћанство је у суштини једна узви-шена философија живота. Таква вера задовољава њихов разум, али се не дотиче много њиховог срца. Теоријски они прихватају Бога и верују у Бога, али тај Бог нема много везе – понекад чак никакве – са њиховим стварним свакодневним животом. Практич-но, они живе као да Бога нема. Мислим да нема потре-бе да наводим бројне примере таквог типа верника који постоје код нас, и не само код нас него наравно у читавом свету.

Трећи тип могао би условно да се назове морал-ни тип верника. Током целе историје хришћанства постојала је једна тенденција да се хришћанска вера сведе на морални систем забрана и казни. Стално се уобличавала представа о Богу као џелату, као суровом судији и садистичком ауторитету. Такво разумевање вере ушло је у подсвест свих хришћанских народа света. Сада, после 2000 година, остаје велика заго-нетка како је могуће да је у Европи више заступљен старозаветни морал него новозаветни, чак постоји неко свођење, редукција свеукупног хришћанског

морала на старозаветни декалог. Од великог броја људи данас можемо чути да је хришћанство најузвишеније и најсавршеније морално учење, да има најузвишенију ети-ку и да је просто образац врлинског живота. Људи од хришћана стога очекују (иако у свакодневном животу нема доказа да су хришћани много бољи од других на том пла-ну) да буду морални људи, пример за углед и сваки њихов грех – нарочито ако је у питању свештено лице – изази-ва саблазан, подозрење и осуду. Од верског образовања у државним школама родитељи највише очекују да им вероучитељи васпитају децу у складу са хришћанским мо-ралним начелима. Истовремено раскорак између Цркве и савременог света је највећи баш када су у питању етич-ке норме и морално понашање. Хришћанску етику не одбацују само нехришћани и неверујући, већ је често и сами хришћани не поштују, посебно када је реч о такозваној брачној или сексуалној етици. Моралисти су увек људи који су строги према другима, а благи и болећиви пре-ма себи: оно што код других осуђују, то код себе грчеви-то бране. Црквене заједнице које своје постојање темеље на моралној надмоћи људима су данас одбојне, јер неми-новно позивају људе да траже недостатке других и да их са радошћу приказују свету. Црква је данас често предмет на-пада у медијима, њени греси се стављају на насловне стра-не. То је зато што се погрешно и уопштено сматра да бити хришћанин заправо значи бити бољи од других људи.

Четврти тип условно би могао да се назове социјално-активистички тип верника. Наиме, један број људи, како у прошлости тако и данас, у хришћанству и у вери нала-зи кључ за решење свих нагомиланих друштвених про-42

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

блема и противречности. Они верују да се на хришћанској основи могу стварати и изграђивати модели истински праведног и хуманог друштва. Кроз цео XX век, а и у минулим вековима, цркве су жустро критиковале друштвене неправде и аномалије, посебно комунизам и капитализам, истичући да хришћанство може да обезбеди друштве-ну правду. Људе занесене социјалним утопијама посебно привлачи хришћанско учење о љубави и солидарности.

Пети тип би могао да се назове национални тип верника. Код нас, па и на другим местима, већ дуже времена вера се доживљава и разумева као део националне идеологије, као важан фактор наци-оналног идентитета који треба неговати и поштовати. Народ каже

– Вера нас је одржала, њојзи хвала. Према тим тумачењима Црква је створила нацију, створила је националну државу и културу и форми-рала њен идентитет и зато се налази на првом месту међу национал-ним институцијама, то сва истраживања показују. Наравно, на другом месту је војска. Ти људи су склони да хришћанство спасавају управо као део свог националног идентитета. Понекад, наравно, у име Хри-ста осуђујући друге, а неретко се и Христос, а и сама Црква, од стране истих људи национализују.

Затим постоји шести, естетски тип верника. Овај тип људи у хришћанству види нешто што је лепо и привлачно. Хришћанству

их привлачи лепота и красота, црквена архи-тектура, иконе, музика, појање и друге врсте уметности. Они одла-зе у цркву тамо где је млад и леп владика, свештеник или ђакон,

где пева атрактиван хор, где блистају фреске и слично. Крштавају се и венчавају у атрактивним храмовима, који су – како они то кажу – in, јер то чинити на другим местима не би приличило њиховом маниру, њиховом статусу.

Седми би тип био аскетско-духовни тип. Данас је просто по-стало модерно да свако има свог психолога, зубара, месара, пекара, електричара, па зашто не и свог духовника. Многи духовници – на-равно не сви, не они истински – постају нека врста гуруа, својеврсних управитеља савести. Имају статус животног вође који има беспре-корно да се слуша; духовна чада морају у потпуности да се одрекну своје воље, а да се наравно подчине његовој вољи. Такви духовници одређују шта ће и како јести, како ће постити, кад ће се причестити, одобравају кад и колико пута брачни другови могу да спавају заједно... Ако духовник каже, може се и против Цркве ратовати чак, могу се не поштовати сабори, синоди, патријарси, епископи, а за свештенике да и не говорим. Таква врста духовности и саме те духовнике претва-ра у својеврсна божанства којима се треба клањати. Они од духовне деце не траже да прихвате Христа и да живе по вољи Божијој, већ да се подчињавају њиховој сопственој вољи или хришћанству онако како га они интерпретирају. Често користе клетве, психолоше уцене, разне методе испирања мозга и менталне контроле да би своја чада у то убедили.

Многи су данас хришћани у оној мери у којој њихова вера не ре-мети њихову прикованост за ствари овога света. И обратно: многи су верујући у оној мери у којој је вера адаптирана за потребе света, то јест у којој вера поткрепљује те потребе својим безусловним ауто-ритетом.

Ни један од ових типова које сам поменуо, а има их сигурно још, није независан. Најчешће се код многих људи комбинују ова раз-личита веровања. Треба нагласити и то да ниједан од ових типо-ва сам по себи није апсолутно неистинит и није нецрквен, али да јесте једностран и ускогруд. Црква има и своју лепоту, и свој мо-

рал, Црква јесте стварала нације и наци-оналне државе, Црква има и свој поглед на свет... од свега тога има понешто. Дакле није реч о апсолутној нецрквености, него је реч просто о једностраности, о томе да појединци наглашавају неки од ових аспека-та хришћанства.

Шта је вера из перспективеПравославне Цркве?Пре него што одговорим на то шта је

вера из перспективе Православне Цркве, можда би било боље да објасним шта вера није.

Дакле, вера није интелектуално знање, није повремено религиозно осећање које настаје и нестаје. Предмет вере нису ап-страктне идеје, већ конкретне личности у које човек има поверење. Вера није неко теоријско мишљење, није ни неки етички пропис, уверење које се темељи на људском умовању; вера није механичко понављање онога што се научило, нити је прихватање теорије о стварима о којима се заправо ниш-та не зна, како веру савремени човек разу-мева: као некадашњи стил егзистенције, као нешто што је било актуелно и што је прошло. Вера није научна истина, друштвена навика или традиција. Вера није утисак или осећај, оптимизам према животу, задовољена по-треба за сигурношћу, а опет – вера јесте од свега тога понешто.

Шта је онда православна вера? Кратко речено, вера је поверење, лични однос. Вера је дар Божији. Вера је живот. Вера је додир и сусрет човека са Христом и поверење у Њега. Јеванђелист Јован веру идентификује са самим животом у Христу, исту мисао срећемо и код светог апостола Павла, у По-сланицама Галаћанима и Римљанима. У не-ким новозаветним списима вера је повезана са љубављу, она се пројављује кроз љубав и као љубав, зато се још назива и даром жи-вота, заједницом, учествовањем, темељем, ипостасју. Вера се поистовећује са самим Христом. Овакву мисао срећемо и код вели-ког теолога XX века, Владимира Лоског. Ве-ровати, према светом Серафиму Саровском значи стицати Духа Светога.

Вера није приватно тражење истине, већ прихватање истине откривења. Вера је прихватање Христовог погледа на нас саме, на друге људе, на ствари око нас, на човечан-ство, на историју, на свемир, на самога Бога. Вера је светлост која прожима и обасјава свеукупни људски живот. Вера је живо иску-ство. То је један живи однос и комуникација. Она може бити посредна и непосредна, ступњевита. Вера је, како каже свети влади-ка Николај Охридски и Жички, поверење у Евангелије, у Христову радосну и спасонос-

За хришћане није дакле суштинско питање „Да ли верујеш у Бога?“, него

„Верујеш ли Богу?“ – који се открио, који се оваплотио, који је страдао, који је распет и који је васкрсао.

43

јул / 2012 / s

vetigora

УПОКО�ИО СЕ ПРОТО�ЕРЕ�-СТАВРОФОР ДР РАДОВАН БИГОВИЋПротојереј–ставрофор др Радован Биговић се упокојио

31. маја, а сахрањен је 4. јуна на Земунском гробљу на Гардо-шу. Опело испред манастира Св. Архангела Гаврила служи-ли су, у присуству Патријарха Иринеја, Њихова Преосвештен-ства Епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Василије, жички Хризостом, браничевски Игнатије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид, јега-рски Порфирије, хвостански Атанасије и ремезијански Андреј.

Бесједећи током заупокојене литургије, Епископ бачки Иринеј је подсјетио на значај празника, али и на личност по-чившег о. Радована:

– Наш отац и брат са којим се данас растајемо не одлази за-увек и неповратно од нас. Са неког природног људског стано-вишта ово јесте велики губитак за све нас, за породицу најпре, за Богословски факултет, за нашу помесну Цркву, за многе хришћане у свету и ван оквира наше помесне Цркве. То јесте велики губитак, људски, али у светлости Онога који је дошао да нађе и да спасе изгубљено овај данашњи дан је и велики добитак, јер се он прибраја Цркви прворођених на небесима. Верујемо да се прибраја заједници светих, која јесте Црква и у времену и у вечности. Спаситељ каже да онај ко у Њега верује, ко реч Његову слуша и држи, ко њоме живи – а то би требало да смо сви ми хришћани и ја искрено и дубоко верујем да је то био отац Радован Биговић – да онај ко држи и слуша реч Божју не-прекидно, да је он слуша и чује и када она изгледа нечујна. Тај, каже Спаситељ, неће умрети у будућем времену, него је, вели

„Прешао из смрти у живот“...Блажене успомене брат наш Радован је тако и живео

испуњавао се Духом Светим, појући као свештеник непрекидно

у срцу своме неућутну химну хвале и благодарења живоме Богу, који га је призвао на служење Њему, којим и ради којег је живео, и Цркви Његовој. Зато и поред свега разумљивог и дирљивог, при-родног људског бола и његових најближих и свих нас, верујемо и у овом часу и у неотуђиву и неодузимљиву радост васкрсења – истакао је вла-дика Иринеј током заупокојене Литургије, а након опијела је рекао:

-Вест о изненадном упокојењу многима до-бро знанога, мени лично изузетно драгога чове-ка, сабрата и пријатеља оца Радован Биговића, који овде лежи пред нама, одјекнула је у први мах у мојим ушима и у мојој души као гром из ведра неба. Ипак брзо сам се прибрао, дошао себи, јер као и сви ви верујем, па отуда и знам да Господ, једини Човекољубац, једини зна кога треба да призове из небића у биће, а кад опет и кога да из овоземаљскога живота позове к Себи у духовну земљу живих, у заједницу светих, чија су имена на-писана у књизи живота на небесима.

Шта рећи о драгом покојнику? Био је хришћанин најширега срца, срца у коме је било места за све и за свакога.

Сахрани протојереја–ставрофора Радована Биговића присуствовали су и апостолски нунције Орландо Антонини и надбискуп београдски Ри-мокатоличке цркве Станислав Хочевар, као и бео-градски муфтија Мухамед Јусуфспахић, док је бео-градски рабин Исак Асиел, који тренутно није био у Београду, послао телеграм саучешћа.

Острог, 12. мај 2012.

44

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

ну вест. Веровати значи имати поверење у Бога, поверење у сведочанство наших праотаца, предака, пророка, апосто-ла и светитеља. Не можемо у некога имати поверење ако га не волимо, то нам свакодневно искуство показује, али је исто тако незамисливо да некога волимо ако у њега не-мамо поверења. Зато су у читавом хришћанском искуству и предању вера и љубав готово синонимни појмови. Вера увек претпоставља љубав и љубав увек претпоставља веру, у овом смислу поверења у Бога и поверења у другог човека.

Вера није наше људско ego и његови проблеми и по-требе, или није само то – вера је увек излазак изван нас са-

мих. У свакој људској мисли о Богу, Бог је онај који у људском уму мисли о самоме себи. То значи да је вера дар који је понуђен свима како би Бог мо-гао да обитава у људском бићу. Веровати значи жи-вети за друге, ко верује на хришћански начин тај не припада само себи већ припада Ономе у кога има поверење. Имали смо сви прилике да сусрет-немо људе који заиста не мисле на себе, чији је цео живот давање и служење другима, који срећу не виде у томе да њима други служе и да им буду потчињени, него срећу и радост живота виде упра-

ПАРАСТОС ПОЧИВШЕМ ОЦУ РАДОВАНУ БИГОВИЋУ У ЦЕТИ�СКОМ МАНАСТИРУПоводом упокојења протојереја–ставрофора др Радо-

вана Биговића, свештенство Митрополије црногорско-при-морске служило је, на дан сахране, на Духовски понедјељак, парастос у Цетињском манастиру. Овом приликом сабра-ном народу обратио се протојереј–ставрофор Радомир Никчевић.

У име Оца и Сина и Светога Духа,Ево смо се, браћо и сестре, помолили за покој душе на-

шега брата, и оца, и саслужитеља протојереја–ставрофо-ра Радована Биговића, који је читав свој живот провео у Цркви Божијој. Од свог рођења, па до упокојења, и данас, скончањем у Господу, о. Радован никада није прекидао ту најтананију везу са Светињом. Није онда ни случајно да га је Господ, као угледног теолога, мисионара и благовјесника, позвао Себи уочи самог празника Свете Тројице. Живећи међу нама и служећи Богу, он је оставио лијепог трага у на-шем времену. Радећи на добро Цркве и народа био је једна изванредна спона између Цркве и јавности, културне и медијске. И у праву је Његова Светост наш патријарх Иринеј када је рекао да смо губитком тог човјека изгубили велику узданицу коју је наша Црква имала у овом тешком времену.

Оно што је посебно красило о. Радована је особина коју сваки свештеник може да пожели: умио је увијек да саслуша другога на један ненаметљив начин, и да, практично, његов саговорник наметне тему о којој би онда он, из свог бого-словског и животног искуства, бриљантно говорио.

Сјећам га се из студентских дана, он је мало старији од мене, врло успјешно је студирао, a прије тога је завршио монашку школу у Острогу и богословију. Предавања која је још као асистент држао на факултету су и у то вријеме, иако је био веома млад, била међу најпосјећенијим. Чуо сам да-нас и да је био један од ријетких професора Теолошког фа-култета који је непрекинуто своја предавања држао у амфи-театру, а напунити слушаоцима амфитеатар Богословског факултета данас је веома тешко.

Дакле, изгубили смо једног човјека који је био веома значајан за цијелу Српску Цркву, а поготову за нас, овдје у Митрополији. Он је, као изданак наше Митрополије, на најљепши могући начин представљао нашу Митрополију и у Србији, и шире од Србије. Зато је његово упокојење вели-ки губитак за све нас, јер како позната мудрост каже: Жи-вот изједначује све људе, смрт открива истакнуте.

Чули смо да су, знајући о каквом се ријетком човјеку ради, људи из државног врха Републике Србије предложи-ли да се он сахрани у Алеји великана у Београду. Међутим,

о. Радован ће данас бити сахрањен у гробници коју је сам, у Земуну, гдје је Богу служио, одредио за себе и своју породицу, да им Бог да здравља. Иако је био, по годинама млад, са великом одговорношћу пред жи-вотом, он је на вријеме одредио чак и своје гробно мјесто.

Његову су величину препознали и људи који нијесу много везани за Цркву. Како ли тек ми који смо са њим радили, истом се Богу молили и заједно Му служили, осјећамо данас ту величину? Како ли се тек његовом подвигу радују његови преци? Сва-ки свештеник је значајан за велики број људи, којима служи као духовник и молитвеник пред престолом Господњим, али поготово је значајан за претке и за потомке своје. У ланцу предака и потомака сваки пра-ви свештеник је она златна копча која веже покољења, која утврђује тај ланац, и која их на неки начин, својим истинским хришћанским животом, обавезује.

Нека Господ упокоји нашег оца и брата Радована у алеји великана Царства небеског, и нека га тамо на-стани у мјесту свијетлом, гдје нема бола и уздисања, у заједници са светим људима. Да би и тамо, гледајући Тајну којој је служио, узрастао у свом богословљу и кроз сву вјечност прослављао Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

45

јул / 2012 / s

vetigora

во у том давању, предавању, даривању себе другима. Ти људи јесу мањина, али они и те како, и хвала Богу, још постоје.

Права вера је истовремено слобода. Слободна је јер ослобађа човека од њега самога, од његове природе – пале природе, огреховљене и страствене; ослобађа чове-ка од ствари и предмета овога света. То не значи да чо-век треба да бежи од света, већ да треба да буде слободан од тога света. Вера је, као и љубав, увек заборав на себе, одрицање од свога ја и саживљавање са другим. Вера је и нада. Вера је својство самог људског бића. Један те-олог је рекао да је вера чежња, жудња, надом испуњено очекивање нечега што се жели. У савременом свету вера је присутност другога, додиривање другог. Савреме-

ни човек је склон томе да себе претвори у религију, да идеализује себе и своје мишљење, своје врлине и свој мо-рал. Савремени човек претежно гради срећу и идентитет на самоме себи, а бити хришћански верник значи потпуно нешто супротно: веровати значи одрећи се свога ја и са-живети се са Богом. Данас се људи често служе Богом кад им је то потребно, колико им је то потребно и за шта им је потребно. Хришћанска вера тражи нешто супротно: не да се служимо Богом већ да служимо Богу.

Није исто служити се Богом и служити Богу. Кад људи данас кажу да верују у једнога Бога, они под тим подразумјевају све богове, и кажу: „Шта се ви тамо свађате, један је Бог.“ За православну веру веровати у библијског Бога, у Свету Тројицу, значи веровати у јединог Бога који искључује све остале богове. Зато веру у Христа поједини људи често називају фанатичном и ускогрудном, док сујеверје или многобоштво сматрају толерантнијим, јер оно омогућава ширину људских погледа на свет.

Хришћанска вера је на првом месту – као и љубав, као и нада, као и сам живот – дар Божији. Њу човек прима ако Бог жели и ако је Бог дарује и наравно ако је човек хоће. Хришћанска вера претпоставља јединство и равнотежу вечности и времена, Бога и човека, душе и тела, вере и разума. Вера је у основи начин постојања, начин живота, вера треба да прожима све поре људскога живота, свеу-купну историју и културу.

Нажалост, као и све друго и вера може да подлег-не сопственој патологији, због тога треба стално нагла-шавати да није свака вера од Бога и да није свака вера и свако веровање спасоносно. Постоје псеудоверовања – кривоверје и празноверје; постоје фалсификати вере, постоје и псеудоправославље и псеудоцрквеност, који су некад опаснији од нецрквености. Ово није неко моје умовање, ово је став многих. Између осталих и вероват-но највећег и најзначајнијег теолога XX века, Георгија Фло-ровског, који каже: „Могуће је бити за предањску и отачку веру, а немати духа Христовог и живети у братомржњи и безосећајности. Могуће је чинити добра дела, а не знати за

живога Христа. Могуће је говорити о хришћанским начелима и идејама, а на свом личном путу никада не срести Христа Спаситеља. Бити хришћанин зна-чи живети у Христу, свагда стајати пред Њим, воле-ти Га свом силом своје благодарне и жртвене љубави и ништа друго не волети више од Њега, па чак ни оно што је само по себи достојно љубави. Истину треба волети не зато што је корисна и што је утеш-на; у Бога треба веровати не зато што од Њега до-лазе животна добра, не ради тога да би смо од Њега добили световно благостање, Њега треба волети некористољубиво.“

Савремени свет није антирелигиозан и антивер-ски, али је у великој мери антицрквен. Ово је стога што се стицајем многих околности код људи уобли-чава једна представа Цркве која је антиживотна, за-старела, ригидна; која је претња самој људској слобо-ди и достојанству. У стварању такве представе удео нас хришћана није мали и безначајан. Јеванђеље Христово поново може да постане радосна вест, бла-га вест, спасоносна вест, само ако хришћани смогну снаге да признају исповеде свој грех и да почну про-цес унутрашњег очишћења самих себе од разних псеудоцрквених наслага.

Данас Црква можда често личи на кућу без про-зора, у коју не допире спољашна светлост; или пак на кућу која се није дуго проветравала. Зато су нам не-опходни та спољашња јеванђелска светлост и свеж ваздух струјања Духа Светога као насушна потре-ба, како би савремени човек поново у Цркви открио наду, радост, слободу и смисао свога постојања.

Хвала вам на пажњи и стрпљењу.

Предавање одржано у крипта цркве Светога Марка у Београду

Данас се говори пуно о дијалогу, а истински дијалог је немогућ ако међу људима не постоји поверење и љубав, односно ако нема вере. Какав може бити дијалог и какав може бити разговор међу људима ако се ми истински не волимо и ако немамо једни у друге поверења? Онда остаје само једна симулација дијалога.

46

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Са домаћинима у Нирнбергу

АПО

ЛОН

Миш

ченкоputo

pis

Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Епископа средњеевропског г. Константи-

на, делегација Богословије Светог Петра Цетињског са про-фесором Призренске богословије, јерођаконом Силуаном Поповићем, боравила је у току божићњег поста у Епархији средњоевропској, у парохији Светих Кирила и Методија у Нирнбергу, код домаћина – свештеника Маринка Радмила и његове породице, свештеника Милорада Јовановића, ђакона Златка Којадиновића и вјерног народа Нирнберга.Делегацију Богословије су чинили вођа и организатор пута професор Апо-лон Мишченко, професори Благоје Рајковић и Слобо Станишић, као и Александар Вујовић.

Узевши благослов од заштитника наше Богословије Све-тог Петра Цетињског кренули смо са Цетиња 21. децембра 2011. У Нирнбергу су љубазно дочекали прота Маринко и протиница Зора са дјецом. Сјутрадан се упознајемо са гра-дом и са организацијом наше Цркве у Нирнбергу. Сазнајемо да је у овом граду скоро 30 година служио чувени прота Ду-шан Колунџић. Прота Душан ће остати познат по томе што је први почео да умножава парохијско писмо и да га шаље својим парохијанима, да би их касније и штампао у неколи-ко великих књига. Такође је при овој парохији покренута својевремено и „Мала религиозна библиотека“ у оквиру које су штампане вриједне духовне књиге које су у оно вријеме богатиле многе домове нашег народа. Посебно треба истаћи да је прота Душан преко 20 година предавао и вјеронауку при деветогодишњој школи (тзв. „Југословенској“) у Нирнбергу, некада и по 26 часова недељно без икакве надокнаде.

Храм Светих Кирила и Методија са пратећим објектима је купљен и преуређен за православно богослужење које је сада редовно недељом и празником, док се петком вече

чита акатист пред иконом Пресвете Богороди-це Тројеручице која је веродостојна копија Хилан-дарске Тројеручице, а рад је игуманије Стефаније из Калабрије и монаха из Грчке. По сведочанству свештеника и вјерног народа и пред овом иконом се дешавају богоугодна чуда, потребна људима преумљена ради и схватања науке Господње. При храму постоје и разне активности око којих се радо сабира и окупља наш народ. На првом мјесту су ту хуманитарне организације, а одржавају се и часо-ви вјеронауке за дјецу и одрасле, такође постоји и црквени и хор који броји близу 50 чланова. Ту су и Коло српских сестара, фолклор, као и Братство пра-вославне омладине. Другим ријечима ова Цркве-на општина живо дјелује са благословом владике Константина, потврђујући, по ријечима покојног владике Данила Крстића, да нема живе парохије без мисије. Осим свих набројаних активности које Црква његује у самом Нирнбергу, ту су и мисионар-ске парохије у појединим градовима, удаљеним и по 250 км. Тако у ову парохију спадају још и градо-ви Бајројт Вајсенбург, Ерланген, Ерфурт, Инголштат, Нојмаркт. Парохија броји око 5000 вјерних из нашег народа, док сам Нирнберг има око пола милиона становника.

Град лежи на обије стране ријеке Пегниц, његови први спомени датирају из 1050. И кроз историју, а и данас Нирнберг је један од њемачких економских центара. У свом златном добу град је постао симбол њемачке умјетности и хуманизма – у њему има пре-ко 30 музеја, као и низ других знаменитости.

У посјети Цркви у �емачкој„А доброчинство и заједништво не заборављајте јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13, 16)

47

јул / 2012 / s

vetigora

Са Епископом Константином у мисионарској парохији Св. Спиридона у Ерфурту

Са Његовим Блаженством Архиепископом прашким иМитрополитом чешким и словачких земаља г. Христофором у Прагу

Са професором Вирволом у Регензбуршком институту за источне Цркве

Пошто смо обишли знаменитости Нирнберга, отишли смо и до Регенз-бурга, гдје смо се срели са госодом професорима Вирволом и Раухом у на-далеко познатом Институту за источ-не народе, у којем су се многобројни студенти теологије школовали. Поменућемо да је често овдје долазио и сам покојни патријарх руски Алексеј, као и његов наследник патријарх Ки-рил, а и многи епископи из Руске, Српске и осталих православних Црка-ва. Бивамо љубазно примљени од про-фесора, који су нас укратко упознали са са историјом како самог Института, тако и града Регензбурга. У граду нам је такође и домаћин и наш свештеник, о. Станко Ракић који нас дочекује топлом добродошлицом. Град лежи на Дунаву, има око 150000 становника и налази се на списку Унескове природне баштине. Један је од већих студентских градова, не само Њемачке. Његова историја досеже такође дубоко у прошлост и у њему се налазе многобројне цркве, институције културе и знаменитости.

24. децембра одлазимо у град Ерфурт у мисионарску парохију Све тог Спиридона Чудотвор-ца гдје учествујемо на вечерњем богослужењу којим чинодејствује Епи-скоп средњоевропски г. Константин. На служби вјерници узимају благослов Епископа који је први пут посјетио ову мисионарску парохију. Владика није крио своје благодарење што смо дош-ли и донијели благослов Светог Петра Цетињског овом граду.

Потом у Нирнбергу одлазимо на поноћну Божићну Литургију код Грка из Цариградске Патријаршије. Благо-слове наше Цркве Светосавске сабра-ном грчком народу преноси у бесједи о. Силуан. Народ је видно радостан због нашег доласка, али и забри-нут шта ће бити са нашим Косовом и Метохијом. Подсјећамо се сви заједно и малоазијске катастрофе и најновијег косовског страдања, али свјесни тога да је жив Бог наш и да је жива душа наша, и да Бог никад неће остави-ти свој народ изабрани, још једном потврђујемо православно јединство.

На празник Материца и Светог Спи-ридона учествујемо у светој Литургији у Нирнбергу заједно са нашим наро-дом који је поздравио о.Силуан. После Литургије следе резање славског кола-ча и свечани ручак који је припремљен од стане Кола српских сестара и мате-ра. Празник Свештеномученика Гав-рила патријарха српског прославили 48

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Са Митрополитом Румунске Цркве г. Серафимом у Нирнбергу

Нирнбершка тврђава

Са епископом Константином и домаћинима у Ерфурту

смо заједно са Братством православне омладине из Нирнберга, којег је овај празник крсна слава. На Литургији су били и свештеници из Минхена и из Регензбурга са својом омладином и многи други да би сви саборно служи-ли свету службу и показали јединство нашег народа и наше омладине. По-сле Литургије смо поводом божићних празника били на пријему код митро-полита Румунске Православне Цркве г. Серафима.

Увече се поздрављамо са драгим нам домаћинима и пакујемо свето-савске пакетиће – дар вјерног народа из Нирнберга нашим богословцима. Благодарни свима који су својим по-клонима уградили себе у живот наше Богословије растајемо се ујутру 27. де-цембра од наших драгих домаћина и путујемо ка Прагу на заказани пријем и свечану вечеру са поглаваром Пра-вославне Цркве у Чешкој и Словачкој, Његовим блаженством г. Христофо-ром. Овај за нас несвакидашњи сусрет са поглаваром једне помјесне Цркве уприличио је г. Борислав Рудић са браћом Србима из Прага, који су замо-лили Његово Блаженство да се срет-не са делегацијом Богословије Светог Петра Цетињског. У срдачном сусрету који је организован у српском клубу у Прагу, професор Аполон Мишчен-ко је поздравио митрополита Христо-фора, пренијевши поздраве митро-полита Амфилохија и Управе школе. Митрополит Христофор је заблаго-дарио свима који су дошли да посјете његову помјесну Цркву упознавши нас укратко са животом Чешке Православ-не Цркве и подсјетивши све нас на ве-лике и дуге везе наше двије помјесне Цркве. Упутивши поздраве митропо-литу Амфилохију он је пожелио да се ова сарадња настави и ако Бог да по-стане традиција, пожељевши успјешан и благословен рад наших Богословија.

Благодарни Господу и Светом Пе-тру Цетињском, чијим смо молит-вама били чувани на овом лијепом путешествију, још једном свима изра-жавамо велику захвалност на указа-ном гостопримству, а посебно браћи и сестрама из Нирнберга који су својом љубављу и трудом нашим богословци-ма припремили и даровали светосав-ске пакетиће. Носећи свједочанство са овог дивног путовања, постајемо још свјеснији колико су велике и свете ријечи Апостола Павла – „доброчин-ство и заједништво не заборављајте јер се таквим жртвама угађа Богу“. 49

јул / 2012 / s

vetigora

reporta`a АЛЕКСАНДАР Вујовић

По одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ у периоду од 6. до 12. јуна 2012. године трајала је матура и богословски испит

зрелости у Богословији Светог Петра Цетињског за ученике XVI генерације обновљене Богословије.

Полагању испита приступило је 15 редовних и 2 ванредна учени-ка, и сви су са успјехом положили матуру и богословски испит зре-лости.

Поводом благодарења и додјела диплома, Митрополит црно-горско-приморски г. Амфилохије је 12. јуна, на празник Светог Исакија Далматског, у Цетињском манастиру служио Литургију. Ми-трополиту су саслуживали: изасланик Светог Синода СПЦ, профе-сор Богословског факултета у Београду – протојереј–ставрофор др Владимир Вукашиновић, ректор Богословије – протојереј–ставро-фор Гојко Перовић, протосинђел мр Кирило Бојовић – професор богословије, разредни старешина матураната – свештеник Немања Кривокапић и јерођакон Јаков Нинковић. На служби су одговара-ли и чтецирали свршени матуранти. У току Литургије Митропо-лит је у чин чтеца рукопроизвео свршеног богословца Милоша Лучића из Подгорице. Након прочитаног Светог Јеванђеља свим сабранима литургијском бесједом обратио се Митрополит, који је између осталог казао да је „учење богословља управо обнављање у себи образа светога. Богословље дјецо, које сте ви учили, и које учите, примивши ево и диплому свршеног богословца, је ношење Крста Христовог и обнављање светог образа и подобија и јесте просвећивање свјетлошћу богопознања. Оно што сте ви изучавали у овој светој школи и у овом благословеном граду, то богословље је само квасац оног истинског и правог богословља на које смо сви призвани, учећи се у школи која тек добија диплому с последњим човјековим дахом овдје на земљи... Хљеб богословља је управо оно што је Адам изгубио тиме што се отуђио од Бога и од Ријечи Божије, слављења и прослављања Бога. Сваки је човјек, да би се вратио ис-тинском славословљу дужан да у зноју лица свога, подвигом и тру-дом цјелосним непрекидно да трага за тим хљебом који је хљеб жи-вота вјечнога.“

После Литургије свечаност је настављена у Богословији гдје су ученицима пред гостима, новинарима и родитељима уручене ди-пломе и поклони Управе школе. Дипломе су ученицима уручили ми-трополит Амфилохије и о. Владимир Вукашиновић.

На свечаном ручку је све поздравио о. Владимир Вукашиновић, поручивши ученицима да су они сви дошли по призвању Христовом, и да их је управо Он позвао да буду апостоли нашег народа. Указао је и на кризу свештеничке службе у Западној цркви, до које је дошло због тога што су они заборавили своје првенствено призвање – да буду литурзи нове твари, препородитељи светотајински творевине Божије и постали су све друго: и социјални радници, и професори, и шта све не: „Децо, то никада не заборавите: увек волите пре свега светињу олтара Божијег, волите богослужење, светотајински живот Цркве Христове... Ја ћу са задовољством написати у извјештају како сте осветлали образ овој школи, коју сте управо данас завршили“.

Након њега скупу се обратио и разредни старешина ове генерације, свештеник Немања Кривокапић, пожељевши им да их прате молитве Светог Петра Цетињског и Светог Трифуна, њихове разредне славе: „да и даље узрастате и да будете на корист Цркви,

Дјецо, владајте секао синови свјетлости

и понос вашим родитељима, а и нама, вашим професорима“.

У име генерације све је поздравио сврше-ни богословац Дарко Ђерковић, који се за-хвалио митрополиту Амфилохију, изасланику Светог Синода, ректору и господи професо-рима што су дошли да подијеле ову немалу радост XVI генерације цетињских богосло-ваца: „Хвала вам што смо постали дио ове најљепше и најбоље школе, и хвала Богу и Светом Петру и професорима који су нас во-дили свих ових пет година школовања“.

После њега ријеч је узео и ректор, о. Гојко Перовић, који је између осталог рекао: „Ис-

50

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

користио бих прилику да заблагодарим Богу који нам је омогућио да изведемо још једну генерацију обновљене Цетињске богословије. Гледајући вас данас и када сте били на екскурзији, а сјећајући вас се када сте дошли у ову школу, видим да сте заиста постали прави момци, који су приклони-ли своје главе пред Црквом Христовом. Пожелио бих вам да волимо ово око чега смо се трудили пет година, и све ће се умножити строструко – и љубав и молитва, и свака врлина. Останите у тој радости и бистрини као што сте показали ових дана, а сви ми ваши професори знаћемо да смо се имали око чега трудити се. И нека вас Бог чува“.

Слављенике је поздравио и предсједник Ц.О. цетињске, г. Рајко Радусиновић, који је, не кријући узбуђење, између осталог рекао: „Ја сам као Цетињанин радостан што сте се формирали овдје у нашем граду... Поносан сам што сте били овдје, и стасавали, и хвала вам на свему оном што сте пру-жили Цетињу – овај град и Митрополија ће бити увијек ваша кућа“.

Све сабране поздравио је и универзитетски професор из Подгорице г. Божидар Шћепановић, који је стипендирао не-колико ученика, рекавши: „Најдражи ученици, на мене сте оставили диван утисак и оно што вам од свег срца желим

јесте да будете одани свом позиву на који вас је сам Бог призвао и да Му са љубављу служите“.

На крају, свршеним богословцима је свој очин-ски благослов дао митрополит Амфилохије: „Ви сте на земљи Његови свједоци, нијесте овдје у овом жи-воту да вам служе, него да служите и да живот свој положите за ближње своје, на христолики начин. То је порука за ваш будући живот, а већ сте кренули до-брим путем, да будете свједоци Христу и људима којима ће те служити, Богу и роду себе жртвовати. То вам желим, и надам се да ће те то и испунити. Бог вас благословио.“

Матура у Богословији Светог Петра Цетињског

Господа свршени богословци XVI гене-рације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског су: Јован Ашћерић, Миливоје Бакић, Илија Вујановић, Дарко Ђерковић, Бранимир Ђукић, Вук Ерцег, Страхиња Јокић, Момир Кутлача, Милош Лучић, Војислав Мијатовић, Владан Миличић, Марко Мирановић, Миладин Пантић, Дра-гослав Перић, Максим Шестаков, Ду-шан Белошевић, о. Синиша Јанковић.

Са матуре XVI генерације Цетињске Богословије51

јул / 2012 / s

vetigora

Црногорски Управни суд је донио пресуду којом је усвојена тужба Митрополије црногорско-при-

морске поводом депортације свештеника Синише Смиљића, пароха паштровског, на Видовдан прошле године. Суд је својом пресудом потврдио да је и прво-степени и другостепени орган, дакле црногорски МУП, приликом решавања у случају свештеника Сини-ше Смиљића доносио незаконитa решењa тако што је погрешно примјенио материјално право, прекршио правила поступка и погрешно утврдио чињенично стање. Апсурдно је да су они који непрестано говоре о владавини права и приказују се као наводни експер-ти у своме послу, свештенику Смиљићу, мимо Устава и закона, претпоставили кривицу, а не невиност. Оче-видно, у случају православног свештенства МУП ствар поставља тако да испада да је свако, а посебно право-славни свештеник, крив док се не докаже супротно. А Устав прописује да нико није крив док се не докаже су-протно. Такав незаконити приступ из темеља раздире правни систем државе и драстично угрожава правну сигурност грађана.

Суд је такође поништио рјешење МУП-а којим је протојереју–ставрофору мр Велибору Џомићу одбијен захтјев за привре-мени боравак у Црној Гори. У пресуди се истиче да је МУП, на чијем је челу министар Иван Брајовић, у току поступ-ка битно повриједио одредбе управног поступка тиме што Џомићу није омогућено да у својству странке учествује у поступку. Протојереј Џомић је средином децембра прошле године Управном суду предао тужбу против другостепеног рјешења МУП-а којим је, због наводног угрожавања наци-оналне безбједности Црне Горе, одбијен његов захтјев за одобрење привременог бо-равка по основу спајања по-родице.

Подгорички центар бе-збје дности није Џомићу дао одобрење о привременом боравку иако протојереј 17 година живи и ради у Под-горици. Из Министарства унутрашњих послова образ-ложено је да Џомић угрожа-ва националну безбједност и

јавни ред и мир, те да му зато није дато одобрење за боравак, а да је такав закључак изведен на основу мишљења Агенције за националну безбједност.

Како се истиче у пресуди Управног суда, пред првостепе-ним органом је почињена битна повреда одредаба управног поступка тиме што Џомићу није дата могућност да учествује у поступку. Тужени орган код оваквог стања ствари морао је да поништи првостепено рјешење, јер тужиоцу није омогућено учешће у поступку и да предмет врати на поновни поступак ради отклањања наведене повреде. Из наведених разлога, а због битне повреде правила управног поступка, оспоре-но рјешење треба поништити. У поновном поступку МУП ће отклонити почињене неправилности и након тога донијети ново, на закону засновано рјешење у овој управној ствари, наводи се у пресуди Управног суда.

Управни суд је поништио рјешење МУП-а којим је свеште-ницима из Пљеваља одбијен захтјев за одобрење привреме-ног боравка. У образложењу пресуде се наводи да је нејасно и неразумљиво како је МУП приликом одлучивања о привре-меном боравку свештеника „доказ о оправданости боравка” свештеног лица које је поднијело захтјев везао за вршење службе у Епархији милешевској СПЦ условио примјеном одредбе из члана 2 Закона о правном положају вјерских

заједница.Према пресуди Управног

суда, том одредбом се одређује обавеза оснивача да оснивање или престанак рада вјерске заједнице пријави општинском органу управе за унутрашње послове на чијој територији је сједиште новоосноване или уки-нуте вјерске заједнице. Суд је оцијенио да је материјални про-пис из чл. 2 Закона о правном положају вјерских заједница по-грешно примијењен од стра-не МУП-а приликом доношења рјешења што је битно утицало на законитост одлуке тог органа.

Због погрешне примјене материјалног права у рјешењу МУП-а којим је одбијен захтјев свештеника за одобрење при-временог боравка, по оцјени Управног суда, не произлази од-лука која је дата у диспозитиву и то је био разлог да суд уважи тужбу и поништи рјешење МУП-а Црне Горе као незаконито.

Р.В.

ОТАЦ ВЕЛИБОР ЏОМИЋ: ПАЛА ПРИЧА МУП-А ДА ЦРКВА НЕМА СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА

„Незаконита рјешења МУП-а Црне Горе, како видимо, падају као кула од карата. Ова и друге пресуде јасно показују да је МУП тенденциозно во-дио незаконите поступке против свештених лица која већ дуго уред-но бораве у Црној Гори. Из пресуде је евидентно да је позивање МУП-а и ми-нистра Брајовића на члан 2 Закона о правном положају вјерских заједница од 1977. године правно неутемељено и на то смо од почетка указивали. Пале су, иако су правницима од почетка биле јасне, приче да Митрополија и епархије у Црној Гори немају својство правног лица. Очекујемо од МУП-а да у најкраћем року поступи по пресудама Управног суда, исправи своје грешке и свештеницима одобри привремени боравак у складу са важећим закон-ским прописима“, истакао је у комента-ру протојереј–ставрофор мр Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.

saop[tewe

Заустављено идеолошконасиље над Црквом

Управни суд поништио одлуке МУП-а о прогону свештеника

Црногорски Управни суд поништио рјешење МУП-а о депортацији свештеника Синише Смиљића, рјешење којим је протојереју–ставрофору мр Велибору Џомићу одбијен захтјев за привремени боравак у Црној Гори, као и рјешење којим је свештеницима из Пљеваља одбијен захтјев за одобрење привременог боравка.

52

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Перо Тодоровић је син свештеномученика Јована Тодоровића, православног свештени-

ка пострадалог у несрећним налетима црногор-ског братоубилаштва у току Другог свјетског рата. Као изданак оне Црне Горе која је убијана без суда и пресуде, Петар је – како му и само име каже – рас-тао стамен и сигуран попут стијене. Великим тру-дом и обилним Божијим даровима, завршавајући најбоље школе од Црне Горе до Словеније, повра-тио је право грађанства своме породичном име-ну, а себи стекао друштвени углед зналца чија се стручна ријеч цијенила и тражила. Страдални лик свога оца Петар није носио у себи тек као обиљежје несрећног дјетињства о коме није пожељно прича-ти, него као мотив и инспирацију да се живи искре-но, храбро и одано Богу и Светињи.

Овај познати неимар имао је спацифичан ду-ховни и интелектуални профил. Одан својој Православној Цркви и српском идентитету, Пе-тар је у себи гајио посебно поштовање према те-ковинама западноевропске цивилизације, на којима је, између осталог, образован у словенач-ким високим школама архитектуре. Идеју како је могуће и пожељно живот православних људи спојити и увезати са западњачком прецизношћу и одговорношћу према обавезама, Перо је носио у себи и често је износио другима као оргиналну животну сугестију. Уз то, он је био духовит човјек, занимљив саговорник, заљубљен у поезију, као уо-сталом и сваки прави архитекта...

Његовог оца су убили идеолошки и политички противници Цркве Христове. Једно вријеме се чи-нило да су ови злочинци успјели у својој намјери. Ипак, Петар је доживио да види и да активно учествује у обнови црквеног живота у Црној Гори, почетком деведесетих година XX вијека. У том вре-мену, њега сте могли срести на црквеним гради-лиштима од приморја до манастира на црногор-ском сјеверу. Живо је пратио и несебично помагао обнову рада Цетињске богословије, знајући да се ради о установи из које ће потећи насљедници рада и труда његовог Светог родитеља. Дуго годи-на је управљао послом изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Онај ко га је, од млађих свештеника или бого-слова, лично упознао – у највећем броју случајева постајао би његов лични пријатељ, јер је Перо плијенио искреношћу и посвећеношћу темема и проблемима које су мучиле другог. Перо је увјек го-ворио истину. Без компромиса и без страха. (...)

Једноставно, он је својом личношћу и својим жи-вотом био једна од ријетких спона између времена у коме о Цркви скоро да нијесмо знали ништа и овог

нашег времена када нам је Господ широм отворио црквена вра-та. А та спона је била јако потребна како би најмлађи хришћани знали и осјетили ту страдалну страну црквеног живота, како се обнова духовног живота не би претворила у некакав емо-тивни или идеолошки занос. (...) Перо Тодоровић је био носи-лац црквеног предања из времена које нама дјелује по много чему нестварно... Перо је, нама савременим хришћанима, исто тако – по много чему дјеловао нестварно. Нестваран у својој истинољубивости, у својој животној мудрости, у својој хра-брости... Његова нестварност више говори о нашој порозној и блиједој стварности, о губитку истинских вриједности у њој, него о самој личности архитекте Тодоровића.

Петар Тодоровић се упокојио у Господу и напустио овај наш свијет. За мене, то је један веома крупан знак да се точак историје окренуо прилично великим замахом, и да – иако то понекад отрцано звучи – сигуран сам, овдје, међу нама, више ништа неће бити исто.

Вјечан му спомен!

pomenпротојереј–ставрофор Гојко Перовић

Слуга Господ�и Петар ТодоровићНа Градском гробљу у Никшићу 2. марта сахрањени су земни остаци архитекте Петра Тодоровића, сина свештеномученика Јована и великог прегаоца на храмовима Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Опело новопрестављеном слузи Божијем Петру Тодоровићу слу-жило је више свештеника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

53

јул / 2012 / s

vetigora

sje]awe АЛЕКСАНДАР Марковић

Протојереј–ставрофорПавић Радо�ић�уди које волимо, поштујемо и ценимо, никада не умиру,

они ће увек живети у нашим срцима. Дубоко верујемо да се они само преселе у Царство Господа нашег, а нама остаје да их волимо, поштујемо и да их се молитвено сећамо.

У време агресивног атеизма, у једном од најтежих пери-ода за нашу Цркву, мало, ни по чему вредно помена насеље Панчевачки Рит, надомак Београда, 1958. године добија првог духовника, великог пастира Цркве Христове – свештеника Павића Радоњића.

Павић Радоњић је рођен 1904. године Црној Гори, у селу Заграч код Даниловграда, у кући сељака. Основну школу заврша-ва у родном селу, а гимназију у Подгорици 1924. године. Че-тири разреда Богословије завршава на Цетињу, а пети и матуру у Сарајеву. Митропо-лит црногорско-приморски, потоњи патријарх српски Гав-рило (Дожић) рукоположио га је у чин ђакона 1934. године, а недуго потом у у чин презвите-ра у Цетињском манастиру. На прву парохију у Његушима код Цетиња постављен је исте го-дине, а 1939. године постављен је као парох у Паштровићима и као дворски свештеник краљице Марије на Светом Стефану. Бежећи од комунистичког терора, који је био нарочито изражен у Црној Гори, нашао се у Бео-граду. Ту је постављен је за пароха на новооснованој парохији Крњача.

Новопостављени свештеник је одмах, имајући у виду да се лева обала Дунава убрзано насељава, увидео потребу за изградњом храма. У тешким временима по нашу Цркву овај човек чврстог карактера и велике вере започиње тежак и од-говоран посао, градњу првог послератног храма у Београ-ду. Комунистичке власти одобравајају изградњу, али под по-себним условом – да нова црква нема никаквих спољашњих видљивих обележја карактеристичних за православне хра-мове. Ипак, прота Павић је остао упоран у одлуци да, заједно са својим верницима, направи центар духовности у Крњачи и без обзира на сталне сметње власти подиже не само цркву од камена већ и ону другу: у срцима својих парохијана.

Године 1961, са благословом патријарха Германа, почињу радови. Несебичним залагањем проте Павића, његове по-родице и парохијана које вредни прота окупља својим ауто-ритетом, набављен је грађевински материјал, до кога је у то време било јако тешко доћи због несташица. О ангажовању проте Павића око изградње храма сведоче и данас многи парохијани који се сећају изградње, као и изненадне посете патријарха Германа, који је, када је дошао у пратњи влади-

ке Саве, затекао проту са мотиком у рукама, како заједно са парохијанима на градилишту гаси креч неопходан за изградњу храма. Четврте године патријарховања патријарха Германа и треће године протина служења у Крњачи, освештани су темељи првог послератног храма у Београду, посвећеног Св. апостолу и јеванђелисти Луки.

Да посао не иде глатко по-бринуле су се нове власти: већ у децембру 1961. даљи радови су обустављени. Прота Павић – по-знат по својој привржености и оданости Цркви, којом се красио целога живота, али и по својој так-тичности – решен је да истраје. Великим залагањем и одрицањем прота успева у својој чистој наме-ри и даљи радови су настављени маја 1964. Није познат број врата на које је покуцао ради одобрења наставка радова. Поједини кому-нистички прваци утркивали су се на обустављању радова у Крњачи, чак су и претили оставкама својим претпостављенима ако се радови на храму наставе. Након добијања нове дозволе за градњу, са пред-узимачем је прецизиран и рок завршетка радова, 10. октобар 1965. године.

Година 1965, 31. октобар остаће дубоко уре-зан у срцима свих становника Крњаче, дан када је сав несебичан труд и одрицање овог дивног свеш-теника награђено. На дан када наша света Црква празнује успомену на Св. апостола Луку и Св. Пе-тра Цетињског, служена је прва Литургија у првом послератно подигнутом храму у Архиепископији. Патријарх Герман служио је Свету Литургију уз саслужење више свештеника, а прота Павић је од-ликован напрсним крстом.

Прота Павић, духовник какав се заиста ретко рађа, се преселио у вечност 1. марта 1995. године.

На темељима рада проте Павића настала су два велелепна храма, који су данас украс насеља Коте-жа и Крњаче.

Нажалост, нисам имао част и задовољство да упознам овог дивног, вредног и великог духовни-ка. Ово што напред написах само је мали део оно-га што сам слушао од мојих родитеља и других његових парохијана и савременика о овом човеку изузетних способности, благе нарави, али веома поштованог – како у породици, тако и од верника и претпостављених. Нарочито је уживао поверење патријарха Германа, који га је веома ценио и волео.

Поводом 17 година од упокојења

54

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

СТРАДАЊЕ ХРИШЋАНА

У СИРИЈИПрвојерарх Анти-

о хи јске Патријаршије Игњатије и предстојатељи других хришћанских заједница у Сирији издали су заједничко саопштење поводом бомбашког напада од 10. маја 2012, у коме је, у предграђу Дамаска, Ал-Казаз, погинуло 55, а рањено 370 особа:

Пред овим болним страдањима, молимо се свемогућем Богу да исцијели ране Сирије и сиријског народа, да би се припадници једног народа вратили једни другима у љубави, помирењу, праштању, сарадњи и мудрости.

Очински и одговорно, вјерујући у Божије обећање: „Ја сам са вама до свршетка вијека“, позивамо све житеље земље, муслимане и хришћане, да нам се придруже у молитви, да би Бог заштитио на-род Сирије од свих опасности и страдања.

ПАТРИЈАРХ ИГЊАТИЈЕ IV: АРАПСКE ЗЕМЉE СУ ЈЕДИНСТВЕНЕБлажењејши Патријарх Антио-

хијски и читавог Истока Игњатије IV је истакао да су арапске земље јединствене и да арапски народи не допуштају њихову подјелу.

Приликом састанка са делегацијом либанског покрета не-зависних насериста „Ал-Мурабитун“, на челу са његовим предсједником Мустафом Хамданом, патријарх Игњатије је казао да су грађани Бејрута, Дамаска или било које дру-ге арапске престонице представ-ници једне културе и цивилизације и управо зато морају да се боре за очување територијалног интегри-тета арапског свијета. Мустафа Хам-дан је изразио увјерење да ће Сирија савладати кризу и изаћи из ње још јача него прије.

СМРТНА КАЗНА ЗА ВРИЈЕЂАЊЕ АЛАХА

Народна скупштина Кувајта при-хватила је пројекат закона који предвиђа смртну казну за вријеђање Алаха, саопштава Интерфакс, позивајући се на локалне медије.

Четрдесет депутата је подржало законодавну иницијативу, шесторо је било против. Да би ступио на снагу, пројекат закона мора да одобри вла-да и да га потпише емир Кувајта.

Сагласно документу, сваки човјек који увриједи Алаха, Куран, било којег пророка или неку од жена про-рока Мухамеда, може бити кажњен смртном казном.

ДВА КОВЧЕГА ИЗ ВРЕМЕНА ЦАРА ДАВИДАИзраелски археолози су пронаш-

ли уникатне ковчеге из времена цара Давида, пише KATHweb. Захваљујући тим проналасцима научници у Изра-елу су први пут добили могућност да истражују предмете јудејског култа, настале хиљаду година прије Христа.

Археолози јерусалимског Јевре-јског универзитета под руковод-ством Јоси Гарфинекела, ископали су у рејону Хирбет-Кијафа, близу мјеста гдје се по претпоставци одиграо легендарни бој између Давида и Голијата у долини Ела, два ковчега из времена прије Соломона. Један ка-мени (око 35 цм дубине), а други гли-нени (око 20 цм). Према мишљењу Гарфинкела, они су минијатурна изображења Ковчега Завјета.

СВЕШТЕНИК ОСВОЈИО ЕВЕРЕСТ

Познати руски путник, свештеник Фјодор Коњухов попео се на Еверест. На његов врх Фјодор се попео у са-ставу руске екипе од седам члано-ва, под вођством познатог алпини-сте Александра Абрамова. Коњухов је Монт Еверест освојио други пут. Први пут се попео на највиши врх 11. маја 1992. године.

Фјодор Коњухов је први свеш-теник Руске Цркве који се попео на Еверест . На врх је са собом носио икону светог Николе, са којом је че-тири пута обишао Земљу.

ВИШЕ ЏАМИЈА НЕГО ШКОЛАУ јуну је на окупираној

територији Кипра уприличена све-чана церемонија полагања камена темељца највеће џамије Сјеверног 55

јул / 2012 / s

vetigora

IZ SVIJETA Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkava

Кипра, пише главни уредник турског кипарског часописа Kibrisli, Картал Харман.

„Очевидно, нико не сматра да су 192 постојеће џамије сасвим довољне, и никога не брине то што има свега 160 школа“, пише Харман.

На 364 човјека на окупираној територији долази један љекар, на 836 становника дође један вјерски активиста, на 66 250 људи дође једна болница, а на 1 386 људи једна џамија, пише Харман, који такође указује на то да на окупираном дијелу Кипра има 187 села и 192 џамије.

МОРАТОРИЈ НА АБОРТУСЕРектор Руског православног уни-

верзтета, игуман Петар (Јермејев) предложио је да се у Русији уведе једном годишње, на Међународни дан заштите дјеце (1. јун), двадесет-четворочасовна забрана вршења абортуса.

„Барем тога дана сви они од којих зависи та одлука, треба да послушају глас савјести и да уведу мораториј на чедоморство у нашој земљи“, изјавио је игуман Петар, уочи Дана заштите дјеце.

У његовој званичној изјави, коју су у четвртак пренијеле РИА Но-вости, речено је да су абортуси на Дан заштите дјеце монструозно лицемјерје.

„Сваке године 1. јуна сви у један глас заступају дјечја права, док у исто вријеме тога дана на хиљаде дјеце бива ускраћено за право на живот на најнехуманији начин“, ис-такао је ректор.

КАМЧАТСКИ ЉЕКАРИ НА ДАН ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ НЕЋЕ ВРШИТИ АБОРТУСЕДан заштите дјеце, 1. јун, на Кам-

чатки је проглашен Даном без абор-туса, саопштава локална прес служ-ба.

Камчатска породилишта су подржала иницијативу регионал-не канцеларије међурелигиозног друштвеног покрета за заштиту пра-ва родитеља и дјеце „Родитељски састанак“ и Министарства здравља Камачатског краја, каже се у саопштењу.

Љекари на Камчатки тога дана неће вршити прекидања трудноће, а у крају ће се активирати борба про-тив абортуса, саопштава Интерфакс.

ГРУЗИЈА – САБОРНО КРШТЕЊЕУ још једном саборном крштењу

у храму Свете Тројице у Тбилисију крштено је око 400 беба.

У циљу повећања наталитета у земљи, Патријарх грузијски Илија обећао је да ће бити кум свим бебама рођеним у православним породи-цама које већ имају двоје или више дјеце. Од првог оваквог масовног крштења 2008, Његова Светост је по-стао кум око 11 000 новоређенчади.

Грузијски предсједник Михаил Сакашвили истакао је да је Патријарх увелико заслужан за повећање ната-литета, који је 2010 порастао за 25% у односу на 2005. Број абортуса је у овом периоду такође опао за 50%.

Родитељи чија су дјеца крште-на у недељу 6. маја навели су да је Патријарх заслужан за њихову одлу-ку да имају треће или четврто дијете.

СТО ГОДИНА ПРАВОСЛАВЉА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИСвјетлост православне вјере

обасјала је југ афричког континента прије тачно сто година. Тим поводом је другу половину маја, Патријарх александријски и све Африке Г. Те-одор II провео у пастирској посјети Кејптауну, Јоханесбургу и Преторији (Јужноафричка Република) и Габоро-ну (Боцвана).

Патријарх Теодор је у Кејптауну освештао нови митрополијски храм посвећен Светим мученици-ма Николају, Рафаилу и Ирини. У Јоханесбургу и Преторији патријарх је у грчким парохијама служио Све-те Литургије у част великог јубилеја, а посјетио је и руску парохију, где је служио велико вечерње уочи праз-ника Вазнесења Господњег. У Габоро-

ну је извршио хиротонију и увођење у трон новопостављеног Еписко-па Боцване Г. Генадија и освештао земљиште на коме ће се изградити први православни храм у Боцвани.

ПОКУШАЈ АТЕНТАТА НА СВЕШТЕНИКАНа архимандрита Јоакима

(Василаку), епитропа Трипол-ске митрополије Александријске Патријаршије, 2. маја увече пуцано је у дворишту цркве Светог великому-ченика Георгија Побједоносца.

У оца Јована је пуцао је из калашњикова фанатик муслиман, не Либијац, него страни бојовник, јавља агенција Амен.

Самим чудом отац Јоаким није погинуо, рафал је прошао десет цен-тиметара од његових ногу. На мјесто дешавања стигли су и предсједник грчке општине у Триполију, амбаса-дор Кипра, опуномоћени представ-ник амбасаде Грчке и православни вјерници.

„ДАНИ ПРАВОСЛАВЉА“ У ШВАЈЦАРСКОЈТоком маја 2012. организовани су

„Дани православља“ на територији Швајцарске Конфедерације.

Ова је манифестација, по први пут организована у овој земљи, оку-пила представнике свих помјесних Цркава заступљених у Швајцарској.

Свечаности су почеле саборним служењем Божанствене Литургије у храму Светог Павла при Право-славном центру Констанинопољске Патријаршије у Шамбезију. Праз-нично богослужење служили су: Митрополит швајцарски Јеремија (Ко нстантинопољска Патри ја-рши ја), Епископ корсуњски Не-стор, викар Швајцарске митро-по лије, Епископ лампсакијски

у храму Свете Тројице у Тбилисију крштено је око 400 беба.

земљи, Патријарх грузијски Илија обећао је да ће бити кум свим бебама рођеним у православним породи-цама које већ имају двоје или више дјеце. Од првог оваквог масовног крштења 2008, Његова Светост је по-стао кум око 11 000 новоређенчади.

Сакашвили истакао је да је Патријарх увелико заслужан за повећање ната-литета, који је 2010 порастао за 25% у односу на 2005. Број абортуса је у овом периоду такође опао за 50%.

на у недељу 6. маја навели су да је Патријарх заслужан за њихову одлу-ку да имају треће или четврто дијете.

обасјала је југ афричког континента прије тачно сто година. Тим поводом је другу половину маја, Патријарх александријски и све Африке Г. Те-одор II провео у пастирској посјети Кејптауну, Јоханесбургу и Преторији (Јужноафричка Република) и Габоро-ну (Боцвана).

освештао нови митрополијски храм посвећен Светим мученици-ма Николају, Рафаилу и Ирини. У Јоханесбургу и Преторији патријарх је у грчким парохијама служио Све-те Литургије у част великог јубилеја, а посјетио је и руску парохију, где је служио велико вечерње уочи праз-ника Вазнесења Господњег. У Габоро-56

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Макарије (Константинопољска Патри јаршија), а такође и јерарси и свештенослужитељи других помјесних Цркава.

АРХИЕПИСКОП ЈЕРОНИМ У РУСИЈИ

Архиепископ атински и све Јеладе г. Јероним боравио је од 23. до 27. маја 2012. године у званичној посјети Руској Православној Цркви.

На празник Вазнесења Госпо-дњег, после Свете Литургије у Патријаршијском саборном храму Успења Пресвете Богородице у мо-сковском Кремљу, Патријарх мо-сковски и све Русије Кирил и Архие-пископ атински и све Јеладе Јероним II, уз епископе и свештенство, пред-водили су литију са чудотворном иконом Богородице Иверске. Литија, која је кренула од Успенскога хра-ма, завршена је испред цркве Светог Василија Блаженог, гдје су патријарх Кирил и архиепископ Јероним слу-жили Акатист икони Богородице Иверске и светим равноапостол-ним Кирилу и Методију. На овом молитвеном сабрању, архиепископ Јероним је отворио манифестацију Дан словенске књижевности и кул-туре.

НОВИ СВЕТИТЕЉИСвети Синод Константинопољске

Патријаршије прибројао је лику све-тих 11 новомученика пострадалих током прве двије године совјетске окупације Естоније.

Патријарх константинопољски Вартоломеј упутио је писмо предстојатељу аутономне Естонијске Православне Цркве, Митрополи-ту таљинском и све Естоније Стефа-

ну, у коме се прихвата предлог за прослављење пет свештеника, два ђакона, једне попадије и три лаика који су исповиједали Христа пред совјетским режимом и пострадали мученички у затворима и прогонству у периоду од 1940. до 1941. године.

Њихов спомен прослављаће се 14. јуна.

ПРАВОСЛАВЉЕ У ЧЕЧЕНИЈИУ Чеченији су установљене три

нове православне парохије.То је одлучио на свом засједању

Епархијски савјет Владикавкаске и Махачкалинске епархије, саопштава Интерфакс.

Парохије су успостављене на станицама Ишћерска, Червљенаја, Шолковскаја. За њиховог насто-ја теља је назначен јеромонах Амвросије (Марченко).

Учесници засједања су се сагласи-ли да преузму од Министарства од-бране Руске Федерације капелу Све-тог Ђорђа на станици Калињинскаја у Чеченији.

НОВИ СВЕТИТЕЉИ У РУСКОМ КАЛЕНДАРУ

У Духовно-административном центру Руске Цркве на југу Русије, под предсједавањем патријарха Ки-рила 6. јуна 2012. године отворено је редовно засједање Светог Синода.

Првога дана рада донијета је одлука о уношењу у мјесецослов Руске Цркве недавно канонизова-них светитеља Константинопољске

– преподобне Софије Хотокуриду (6/23. април) и Српске Цркве – препо-добног Јустина Ћелијског (1/14. јун), преподобног Симеона Дајбабског (19. март/1. април) и сабора Новому-ченика Јасеновачких (31. август/13. септембар).

РУСИЈА, А НЕ НАТООд 16. до

26. маја, у окви-ру програма Фе-дералне агенције Руска сарадња и Сино-далног одсјека за питања омладине Руске Цркве, у Москви се налазила делегација Братства православне омладине Црне Горе, на челу са свеш-теником Мијаилом Бацковићем.

Представници Братства су се изјаснили о актуелним питањима везаним за гоњење Српске Цркве у Црној Гори и за негативне после-дице интеграције Црне Горе у НАТО. Представници Братства православ-не омладине донијели су специјални проглас, који су предали представ-ницима руских државних структу-ра, друштвених организација, као и представницима Руске Цркве. У свом прогласу, представници Српске Цркве посебно су изразили забри-нутост због могућих планова уласка Црне Горе у НАТО алијансу:

„Свако ко иде праведним пу-тем ка Господу, дужан је да прође кроз страдања и голготу како би достигао Васкрсење. Српски на-род у Црној Гори, Србији, Републи-ци Српској и другим републикама бивше Југославије последњих го-дина пролази кроз страдања. Зато ми, Братство православне омладине Црне Горе, добро видимо опасност од стране тзв. новог свјетског порет-ка, који се надвио не само над нашу земљу, него и над Балкан и Европу.

Милосрдни анђео, тако је била названа агресија НАТО алијансе на српски народ 1999. године. И ова агресија се наставља до данас. Први дарови Милосрдног анђела биле су бомбе са обогаћеним уранијумом, а даља лукава демонска политика НАТО покушава да на сваки могући начин увуче српски народ у своју крвожедну алијансу.

Када је у 18. вијеку моћна Осман-ска империја напала малу Црну Гору, свети Петар Цетињски је отишао у Русију и затражио помоћ. Следујући завјетима великог светитеља, који је одлазећи Господу казао: Молите се Богу и држите се Русије, и ми сада тrажимо вашу помоћ, драга браћо и сестре!

Ми молимо Москву да јасно одреди свој став и подржи нас у 57

јул / 2012 / s

vetigora

IZ pomjesnih crkava iz ota~astvene crkve Приредио: Славко Живковић

овој праведној борби против проширења НАТО-а на Балкан, зато што ширење НАТО алијансе на Бал-кану, носи пријетњу безбједности Европе и читавог свијета.

Помажући нама, Русија помаже себи. Стављајући своју ногу на малу Црну Гору НАТО добија ослонац, како би се чврсто ослонио на Бал-кан, на Србију, Републику Српску и друге православне земље.

Зато молећи Господа за опраштање грјехова, који су учињени проливањем неви-не крви не само српског народа, него и народа Авганистана, Ира-ка и Либије, ми морамо ујединити напоре, како би спријечили да се тако нешто деси у будућности. Тај посао мора да буде важан аспект међународног православног по-крета.

И нека нас бол, страдање и жртве, као и сјећање на оне који су погинули са вјером у Господа и Васкрсење, ујединe у борби про-тив овог великог искушења.“

ДАН СВЕТОГ ЦАРЕВИЋА ДИМИТРИЈАПравославна Црква 28. маја

празнује Светог благовјерног царевића Димитрија, угличког и московског.

Свети царевић Димитрије је био син цара Ивана Грозног. За вријеме царовања Фјодора Ива-новича, када је фактички вла-дар Руске државе био његов зет

– властољубиви бојар Борис Году-нов, царевић Димитрије је заједно са мајком, царицом Маријом Фјодоровном био удаљен са двора у Углич.

Желећи да се отараси закони-тог наследника руског трона, Бо-рис Годунов је почео да ради про-тив царевића, као против личног непријатеља.

У суботу, 15. маја 1591. године, дјечака су, док је шетао по двориш-ту са дадиљом, убице (Осип Волх-вов, Данило Битјаговски и Никита Качалов) звјерски заклале.

Мноштво чудеса и исцјељења почело је да се дешава на његовом гробу, посебно су се исцјељивали обољели од очију. А 3. јула 1606. године свете мошти страстотрпца царевића Димитрија обретене су нетрулежне.

СВЕТИ ПЛАТОН БАЊАЛУЧКИУ суботу, 5. маја, Православ-

на Црква молитвено је прослави-ла Светог свештеномученика Пла-тона, eпископа бањалучког. Широм Бањалучке епархије служене су Све-те Литургије, а најсвечаније је било у придворном храму Свете Тројице у Бањој Луци, гдје и почивају мошти Светог владике Платона.

Свету Архијерејску Литургију слу-жили су Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ источноамерички г. др Митрофан, уз саслужење осмори-це свештеника и двојице ђакона и уз учешће великог броја вјерног народа.

У пригодној бесједи епископ Ми-трофан се захвалио домаћинима на гостопримству, али је истакао и значај Светог владике Платона за Све-ту Цркву, а нарочито за Бањалучку епархију.

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИНа дан празника, 3. маја, Епископ

ваљевски г. Милутин, служио је Све-ту Архијерејску Литургију испред манастирске цркве уз саслуживање двадесетдвојице презвитера, из Епархија СПЦ из земље и расејања, па чак и из Јеладске цркве.

На крају Свете Литургије епископ Милутин је свима честитао празник и поручио да никога не мрзимо, нико-га не осуђујемо, никоме не чинимо зло, јер се само тако може задобити спасење. Од када је Свети владика Николај 2003. године унијет у дипти-хе светих, залагањем архимандрита Авакума у његовој задужбини – мана-стиру Лелић – заживјела је пракса да се уочи празника, а пред само бденије, у цркву литијски унесу свијеће од чи-стог пчелињег воска, гдје ће горети цијеле године у славу Божју и част Светог Николаја, а за спас српскога народа. Ове свијеће, тешке 80 кило-грама и високе 2 метра, израдили су монаси манастира Лелић од чистог воска који је вјерни народ приложио у току претходне године.

ХРАМОВНА СЛАВА У ПРИЗРЕНУУ Призрену је 6. маја свечано

прослављена храмовна слава Са-борне цркве Светог великомученика Георгија. Радост свечаности била је још већа, јер је Свети Георгије крсна слава и Епископа рашко-призренског г. Теодосија који је и началствовао Светом Литургијом уз саслужење 14

свештенослужитеља и хора призрен-ских богослова.

Светој Литургији су присуство-вали вјерници пристигли из свих крајева Србије и Црне Горе, представ-ници општине Грачаница, КФОР-а, УНМИК-а и Италијанске канцеларије у Приштини.

У току Свете Литургије вјерницима се обратио епископ Теодосије. Влади-ка је посебно нагласио да обновом литургијског живота и нарочито рада Призренске богословије Срби на Ко-сову и Метохији показују да су и даље присутни у овом древном граду и сједишту Епархије рашко-призренске.

СЛАВА ХРАМА НА ВРАЧАРУ

Празник Спаљивања моштију Све-тог Саве на Врачару, слава завјетног храма српског народа, молитвено је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Патријарх српски г. Иринеј.

Литургијском сабрању, на коме су саслуживали Преосвећена Госпо-да Епископи, хвостански Атанасије и ремезијански Андреј, као и четрна-ест свештеника и петoрица ђакона Архиепископије београдско-кар-ловачке, присуствовали су Његово Краљевско Височанство принц Алек-сандар Карађорђевић са чланови-ма Краљевске породице и Крунског савјета.

НОВИ ПАРОХ У КАРАКАСУУ цркви Светог великомучени-

ка Георгија у Каракасу, главном гра-ду Венецуеле, која припада Епархији буеносаиреској и централно-јужно-америчкој, у Недјељу о слијепом јереј Александар Ђурђевић, који је на ову парохију постављен од стране над-лежног администратора епархије Митрополита црногорско-примор-ског Г. Амфилохија, служио је Свету 58

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Литургију уз саслужење оца Кирила из Руске Православне Цркве.

Отац Кирил, по професији стома-толог, неколико година је опслужи-вао двије српске цркве у Венецуели, гдје је српска православна парохија основана 1955. године од стране углавном политичких емиграната, који су у ову земљу дошли после Дру-гог свјетског рата, због неслагања са тадашњим југословенским комуни-стичким режимом.

СЛАВА ВИСОКИХ ДЕЧАНАУ манастиру Високи Деча-

ни свечано је прослављен праз-ник Вазнесења Господа Исуса Хри-ста, храмовна слава манастира. Свету Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужње 10 свешенослужитеља и у присуству преко двије стотине вјерника са Косова и Метохије и дру-гих дјелова Србије. Ове године праз-ник Вазнесења прослављао се на празник Светих Кирила и Методија, заштитника новообновљене При-зренске богословије, па је радост литургијског сабрања у Дечани-ма била још већа, јер су у празнику учествовали наставници и ученици Богословије.

ОСВЕЋЕЊЕ КОНАКА МАНАСТИРА БУКОВОПразнично сабрање пово-

дом освећења новог конака ма-настира Буково, у недјељу 27. маја 2012. године, отпочело је Светом Архијерејском Литургијом, коју су служили Преосвећена Господа Епи-скопи: тимочки Јустин, рашко-при-зренски Теодосије и крушевачки Давид; уз саслужeње настојатеља манастира Буково архимандри-та Илариона; протосинђела Стефа-на, настојатеља манастира Зочиште; јеромонаха Панарета, настојатеља манастира Бођани; као и бројног свештенства.

ОПЕТ ЗВОНА У МОСТАРУ ЗВОНЕУ недељу, 3. jуна 2012. године,

на Тројичиндан, поново су се, на-кон двије деценије, зачула зво-на са Саборног храма у Мостару. Свету Архијерејску Литургију слу-жио је Епископ захумско-херце-говачки г. Григорије уз саслужење игу мана житомислићког Дани-

ла, игумана тврдошког Саве, про-тојереја-ставрофора невесињског Алексе Зубца, као и цјелокупног свештенства мостарско-неретван-ског на мјесништва.

Литургијско славље увеличали су хорови Православног богословског факултета из Београда и Богословије Светог Кирила и Методија из При-зрена. Литургији су присуствовали и представници других религијских заједница, представници јавног жи-вота Босне и Херцеговине, као и многобројни народ из свих крајева Епархије и дијаспоре.

ДУХОВСКИ УТОРАК У ЛЕШЈУНа Духовски уторак 5. јуна, у ма-

настиру Покрова Пресвете Бого-родице у Лешју код Параћина, Све-ту архијерејску Литургију служио је Епископ крушевачки г. Давид. Литургији је присуствовао велики број верника из Параћина и околи-не, а самом епископу саслуживало је четири презвитера и четири ђакона.

У току Литургије епископ Давид је у презвитерски чин рукоположио дотадашњег јерођакона Дионисија, дугогодишњег сабрата овог мана-стира. Својом предивном беседом епископ је честитао новом презви-теру рукоположење и присутном на-роду празник.

После Свете Литургије у са-мом манастирском конаку била је постављена трпеза љубави.

Вијест приредио Војислав Рупић, Параћин

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ У МИТРОПОЛИЈИ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКОЈПатријарх српски г. Иринеј са

члановима Светог Архијерејског Си нода, Преосвећеним Еписко-пима: сремским Василијем, бач-ким Иринејом и шумадијским Јованом, стигао је 7. јуна 2012. годи-не у тродневну посету Митрополији загребачко-љубљанској и Републи-ци Хрватској. Домаћин, Митропо-лит загребачко-љубљански Г. Јован, свештенство и вјерни народ дочекао јесрпског Патријарха и Преосвећене архијереје у Саборном храму Преображења Господњег гдје је слу-жена доксологија. У поздравном го-вору Митрополит Јован јепожелио добродошлицу високим гостима ии-стакао важност и значај ове посјете. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј у отпоздравном говору и по-руци вјерном народу истакао је ве-лику радостшто је гост Митрополије. Другог дана, 8. јуна, посјетили су Предсједника Републике Хрват-ске господина Иву Јосиповића и Предсједника Владе Хрватске госпо-дина Зорана Милановића. У суботу 9. јуна 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј освештао је нови храм Светога Саве у Загребу. Храм Светог Саве изграђен је у ок-виру зграде гимназије Кантакузина Катарина Бранковић и духовног цен-тра у манастиру Свете Петке.

БОГОСЛОВЦИ ИЗ МОСКВЕ НА КОСМЕТУПо благослову Његове свето-

сти Патријарха московског и све Русије Кирила и на позив Еписко-парашко-призренског Теодосија, хор Сретењске богословије из Мо-скве, посјетио је Косово и Метохију. У храму светог великомученика Димитрија Солунског у Косовској Митровици одржанје концерт којему је присуствовао Епископ рашко-призренски Теодосије и шеф канцеларије Амбасаде Руске Федерације у Приштини, А. Ј. Шу-гуров. Епископ рашко-призренски Теодосије се обратио гостима са из-разима захвалности. Замолио је да се Његовој светости Патријарху Кири-лу пренесе искрено признање и за-хвалност за његову бригу о Српској Православној Цркви и српском на- 59

јул / 2012 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

роду на Косову и Метохији, као и за програм помоћи српским ма-настирима на Космету, народним кухињама и подршку Призренској богословији који се реализује већ неколико мјесеци.

СЛАВА ПАРАКЛИСА СВЕТОГ ЛУКЕ НА ВМАСа благословом Патријарха

српског г. Иринеја, Епископ хвостан-ски г. Атанасије служио је 11. јуна Све-ту Архијерејску Литургију у паракли-су Светог Луке Симферопољског при Војномедицинској академији у Бео-граду.

Поред духовника параклиса сас-луживало је више београдских свеш-теника уз појање певачког друштва „Мокрањац“ при Светосавском хра-му. Поред лекара, болничког особља и болесника, служби су присуствова-ли и други верници. Владика је пре-ломио славски колач са лекарима ВМА и добротворима параклиса.

Прву Литургију у ново уста-новљеном параклису је 11. апри-ла 2009. године служио Митро-полит црногорско-приморски г. Амфилохије. Параклис је посвећен Светом Луки, архиепископу симфе-ропољском и кримском, универзи-тетском професору и лекару, који је канонизован крајем прошлог века као исповедник вере. Икону са че-стицом његових целебних моштију параклису је даривао Патријарх мо-сковски и целе Русије г. Кирил. Од тада два свештеника, духовника, ре-довно служе Свету Литургију сваке суботе, недеље и празника, обила-зе пацијенте и медицинско особље у склопу болнице, исповедају их, причешћују и крштавају.

ПРЕТУЧЕН МОНАХ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИДвојица непознатих нападача су

13. јуна претукла монаха Митрофа-на у јужном дијелу Косовске Митро-вице. Монах је смјештен на Хирурш-ко одељење митровачке болнице, а констатоване су му повреде гла-ве и руке. Архијерејски намјесник Милија Арсовић је рекао да је мо-нах нападнут у близини општине и зграде Југобанке у јужном делу Ко-совске Митровице, који је настањен већинским албанским живљем, када су на њега, без икаквог повода, наср-нула двојица нападача.

У митровачку болницу довели су га припадници косовске полицијске службе. Ово је у два дана други озбиљан инцидент у Косовској Ми-тровици, након што је претходно у сјеверном дијелу града пуцано из ва-треног оружја на полицијску патролу која се налазила у насељу Бошњачка махала.

АВВА ЈУСТИН НАС СВЕ ПРИЗИВАПразник Преподобног авве

Јустина Ћелијског и Врањског прослављен је у четвртак, 14. јуна, молитвено и торжествено у ма-настиру Ћелије Ваљевске. Свету Архијерејску Литургију служили су Митрополит црногорско-примор-ски г. Амфилохије и Господа Еписко-пи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, врањски Пахомије, нишки Јован и ваљевски Милутин уз саслужење свештенства.

Током Литургије је бесједио ми-трополит Амфилохије, а на крају Литургије окупљенима се обратио и домаћин сабрања, епископ Милутин, захваливши се свима онима који су дошли и увеличали овај заиста вели-чанствен догађај.

Над гробом оца Јустина, након резања славског колача, бројним вјерницима обратили су се његови ученици, епископи Атанасије и Амфилохије. Владика Атанасије је ре-

као: „Нека би нас Авва окупљао, као што нас окупља у православљу. Отац Јустин је проповедник свеправосл-ванога јединства. Отац Јустин није проклињао екуменизам, него кри-тиковао лажни, а истицао истински православни богочовечански екуме-низам. Будите трезвени православни хришћани. Особина монаха је трез-веност, расуђивање, па онда дола-зи послушност и све остало. Главна врлина је љубав. Ако зарад истине газимо љубав, осветиће нам се исти-на презирањем истине, тако је гово-рио велики учитељ Цркве Хомјаков.“

Потом се митрополит Амфи-лохије осврнуо на искушење у којем се налази данас наша Црква, и емо-тивно и са сузама у очима зажалио због онога што данас ради његов сабрат и ученик оца Јустина, монах Артемије, замоливши народ да се по-моли за њега и дјецу коју је залудио:

„Да их Бог просвијетли да се врате светом ћивоту, Цркви светосавској, да не стварају први пут у историји Српске Цркве секту. Сам је свјестан онога што је и Сабор записао у свом саопштењу: да се раскол не може опрати ни крвљу мученичком. Ако то зна, зашто онда прави раскол? Зашто бјежи од светиње, зашто бјежи од своје браће? Звали смо га да разго-варамо, али он неће. Зашто неће? Јер је очевидно уобразио да је он светац Божји! Погордио се! И то је оно што је најопасније. Гордост је изагнала и Адама из раја и Јуду са Тајне вечере... Зато вас све молим да се помолимо за нашега брата Артемија, да му Го-спод даде покајања, и нама свима. Онакво покајање какво је имао наш отац Јустин. Да идуће године, ако Бог да, када буде пренос (а биће, ја се у Бога надам) пренос моштију Светога Авве, да будемо овдје, да цјеливамо мошти његове, да се не одвајамо од њега. Јер он није разарао Цркву Божју. Иако је живио у времени-ма кад су били други расколи, он је овдје, како причају наше сестре, дан и ноћ постио да Господ зацијели рану на Цркви Христовој. Таквога оца Јустина знамо и такав нас при-зива овој светињи, све нас, па и на-шега брата Артемија. Да му Господ даде мудрости, знања, и изнад све-га покајања и смирења, да дође овој светињи заједно са нама, да просла-вимо Име Божје и да цјеливамо мош-ти овога светога Божјега човјека.“60

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Hronika mitropolijeHronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

ОБНОВЉЕНА БОГОСЛОВИЈА СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У ПРИЗРЕНУ – ГОДИНА ПОСЛЕБлагодаћу Свесвете Тројице и

благословом Светог Архијерејског Сабора СПЦ, а трудом Епископа раш-ко-призренског г. Теодосија, који је и вршилац дужности Ректора, новообновљена Богословија Све-тих Кирила и Методија у Призрену је успјешно завршила прву школску годину.

Први разред је са успјехом завр-шило једанаест ђака, који су отишли на заслужени одмор својим кућама. На јесен ће им се придружити још око петнаестак нових првака.

Богословија у Призрену основа-на је 1871, а престала је са радом у јуну 1999, одмах након доласка сна-га КФОР-а на Косово и Метохију, када су у њене просторије ушли призрен-ски Срби истерани из својих домо-ва. У мартовском погрому 2004. ком-лекс зграда је запаљен и уништен, а у самој згради страдао је Душан Недељковић. Свечаност обнове и поновног почетка рада Богословије одржана је 21. септембра 2011. г.

Иако их по неколико годи-на дијели од пунољетства, учени-ци Призренске богословије дјелују далеко зрелије и озбиљније од својих вршњака. Ријешени да се по-свете вјери, њих деветорица не скривају радост што ће се школова-ти у познатој духовној школи коју су завршиле, или су били у њој профе-сори, многе важне личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима и патријарси Варнава, Гаврило, Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

- Ниједног тренутка се нисам премишљао око доласка у При-зрен. Ово је стари српски град, пре-стоница цара Душана и само могу да будем поносан што овде учим како да служим Богу -прича Јован Филикомовић (15) из Новог Пазара.

Вијест приредиојерођакон Силуан

ПРОСЛАВА СВЕТОГ НИКОЛАЈА У СЕЛУ МОМЧЕ У КУЧИМАПоводом празника Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. маја је у

селу Момче у Кучима свечано и саборно прослављена храмовна и сеоска слава.

У самом подножју кучких планина сабрао се вјерни народ око светог храма, настављајући традицију која је у једном периоду била прекинута. Домаћини славе били су братственици Рашовићи, док су се за идућу годи-ну јавили братственици Јововићи.

Обновљени храм освештао је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије 7. јуна 2008. године и од тада, на радост свих, траје ово дивно сабрање око храма Светог Николе.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ ВАЗНЕСЕЊА НА УБЛИМА КУЧКИМНа Ублима у Кучима 26. маја свечано је прослављена слава саборног

кучког храма, који је посвећен празнику Вазнесења Господњег.И поред тога што празник увијек бива четвртком, радним даном, то није

омело Куче да се саберу око своје светиње.На Светој Литургији пјевала је старија група Дјечјег црквеног хора Зла-

тица при храму у Дољанима. Домаћин славе био је Драгољуб Прелевић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УЦРМНИЧКОМ СЕЛУ ГОДИЊЕ

Митрополит Амфилохије је 26. маја, са презвитером Срђаном Стефановићем, парохом црмничким и другим свештенством, служио Све-ту архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Богослова у селу Годиње у Црмници.

Ова црква се налази у веома лошем стању: кров је потпуно урушен, а зи-дови су на више мјеста напукли,и потребна јој је темељна обнова. Црква је на овом мјесту постојала још од 9. вијека, а по појединим предањима чак и од раније. У њој се редовно служило до прије педесетак година.

Након читања Светог Јеванђеља митрополит Амфилохије се сабраним вјерницима обратио пригодном бесједом, у којој је између осталог рекао:

„Истина живота је свјетлост. Не свјетлост која нас сада обасјава од овога земнога сунца, него вјечна и непролазна свјетлост која сија са Лица Божијега, са Лица Христвога, која је обасјала и обасјава све и сва“.

„Као што сви потоци увиру у океан, тако и све што се догађа на земљи, сва створења и сва бића увиру у Њега, освијетљена Његовом вјечном истином, Његовом свјетлошћу, Његовим вјечним животом и Његовом мудрошћу“, рекао је владика Амфилохије.

Митрополит је слу-жио и помен прилож-ницима, добротво-

СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У

благословом Светог Архијерејског Сабора СПЦ, а трудом Епископа раш-Сабора СПЦ, а трудом Епископа раш-

је и вршилац дужности Ректора, је и вршилац дужности Ректора, новообновљена Богословија Све-новообновљена Богословија Све-

Први разред је са успјехом завр-Први разред је са успјехом завр-

на заслужени одмор својим кућама. на заслужени одмор својим кућама.

Богословија у Призрену основа-Богословија у Призрену основа-

јуну 1999, одмах након доласка сна-јуну 1999, одмах након доласка сна-

су у њене просторије ушли призрен-су у њене просторије ушли призрен-ски Срби истерани из својих домо-ски Срби истерани из својих домо-ва. У мартовском погрому 2004. ком-ва. У мартовском погрому 2004. ком-лекс зграда је запаљен и уништен, лекс зграда је запаљен и уништен,

Иако их по неколико годи-Иако их по неколико годи-на дијели од пунољетства, учени-на дијели од пунољетства, учени-

својих вршњака. Ријешени да се по-својих вршњака. Ријешени да се по-

скривају радост што ће се школова-скривају радост што ће се школова-

завршиле, или су били у њој профе-завршиле, или су били у њој профе-сори, многе важне личности српског црквеног живота и новије историје, црквеног живота и новије историје, а међу њима и патријарси Варнава, а међу њима и патријарси Варнава,

премишљао око доласка у При-премишљао око доласка у При-зрен. Ово је стари српски град, пре-зрен. Ово је стари српски град, пре-

селу Момче у Кучима свечано и саборно прослављена храмовна и сеоска слава.

сабрање око храма Светог Николе.

тица при храму у Дољанима. Домаћин славе био је Драгољуб Прелевић.

ту архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Богослова у селу Годиње у

„Истина живота је свјетлост. Не свјетлост која нас сада обасјава од овога

61

јул / 2012 / s

vetigora

рима, ктиторима, свештенослужитељима и свима који су се упокојили у нади на васкрсење и живот вјечни.

Истог дана, у поподневним часовима, господин Митрополит је, заједно са протопрезвитером Ђуром Томовићем, надлежним парохом љешкопољским и Љешанске нахије служио молебан за почетак сва-ког доброг дјела, а поводом почетка радова на обнови цркве Светих мученика Кирика и Јулите у Доњој Горици, иницираној од стране тамошњег Црквеног одбора.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УМАНАСТИРУ СВЕТОГ НИКОЛЕ НА ПЕЛЕВОМ БРИЈЕГУ

Митрополит Амфилохије је 27. маја, на Недјељу Све-тих отаца, са свештенством служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу

у Братоножићима. Овим литургијским сабрањем прослављена је манастир-ска слава, празник Преноса моштију

Светог Николаја, који славимо 22. маја.

„Црква се не темељи на ономе

што је пролазно, него се темељи на васкрсломе Христу, Христу вазнесеноме и вјечноме, и темељи се на Духу Светоме животворноме, којим дише све што дише, који је Цар небески, који силази на Цркву Своју и уграђује се у свако биће, у свако створење“, рекао је владика Амфилохије у литургијској проповиједи.

„То је смисао Свете тајне миропомазања и тајне крштења у име Оца и Сина и Духа Светога. Обукли смо се у Христа примајући печат Његов. Тако смо се удостојили истога онога дара којега су се удостојили Христо-ви ученици на Гори сионској“, објаснио је митрополит Амфилохије.

Након Свете Литургије и литије митрополит Амфилохије је одслужио помен војводи и свештенику братоношком Пеју Станојеву на његовом гробу поред храма, а потом благословио славски колач и сабранима честитао славу. Домаћин славе – породица Видић је кум-ство за наредну годину предала породици Чађеновић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ РЕЖЕВИЋИМитрополит Амфилохије је 29. маја са свештен-

ством служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Режевићи.

Митрополит је претходног дана служио Свету Литургију у манастиру Свете Петке у Добром

Долу у горњомартинићком селу Гостиље, а ноћ раније је у истом манастиру замонашио чином мале схиме сестру Сању, послушницу овог манастира, давши јој име Доротеја.

62

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Hronika mitropolije

ОБНОВЉЕНА ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ И СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ НА СВЕТОМ СТЕФАНУУ складу са пројектом одобреним од стручне

Комисије за обнову цркве Пресвете Богородице на Све-том Стефану, коју је прошле године основала Влада Црне Горе, крајем маја је завршена обнова овог храма, који је посљедњих годину дана био предмет изузетне медијске пажње.

Сви груби грађевински радови на храму су заврше-ни. Остаје још да се уради прилаз цркви и унутрашње уређење самог храма.

Радове је посљедњих мјесец дана, у сарадњи са Митрополијом, Управом манастира Прасквице, која се стара о свим храмовима на Светом Стефану, као и Црквеним одбором за обнову цркава на Светом Стефа-ну и православним вјерницима из Паштровића, обави-ло предузеће познатог никшићког привредника Мио-драга–Даке Давидовића, које је иначе ангажовано на пројектима на Светом Стефану и околини.

Обновљени храм су 29. маја обишли митрополит Амфилохије, братство манастира Прасквице, тамошњи Црквени одбор, у име закупца „Aman Resorts“ глав-ни менаџер хотела Свети Стефан г. Кевин Брук, сув-ласник компаније „Adriatic Properties“ г. Петрос Статис, г. Давидовић и поједини чланови поменуте владине Комисије.

Након краће молитве пред црквом, Митрополит је заблагодарио Богу на обнови ове светиње и захвалио свима који су допринијели њеној обнови, изразивши наду да се више у Црној Гори неће забрањивати обно-ве богомоља које, у име Господње, обнављају љубав и заједништво међу људима, што је заправо циљ и њихове градње и њихове обнове.

Новобновљена црква Свете Госпође потиче из 15. вијека, а свој коначан изглед је добила обновом 1937. Тада је ктитор била краљица Марија Карађорђевић, а храм почиње да слави и свога другог покровитеља – Све-тог благовјерног књаза Александра Невског.

Црква је ради изградње коцкарнице и ресторанске терасе срушена 1959. године са одобрењем тадашњег Завода за заштиту споменика културе и уз оштро противљење тадашњег игумана манастира Прасквице, Бориса Кажанегре и Митрополије.

Након што се прошле године покушало са њеном обновом, одлуком Владе Црне Горе је срушен дио обновљеног зида и забрањени су сви радови, а потом је

– под притиском мјештана и Цркве – основана Комисија за обнову ове цркве. Питање обнове овог храма је на црногорској политичкој сцени и у дијелу јавног мњења посљедњих годину дана било средство за даље клеве-те на рачун Митрополије и уопште Православне Цркве у Црној Гори и продубљивање идентитетских и иде-олошких подјела које већ годинама изнутра разарају Црну Гору. Овом обновом је на благотворан и разу-ман начин превазиђено то непосредно и ирационално манипулисање овом древном паштровском светињом.

ТРОЈИЧИНДАН – СЛАВА ДОЊЕГМАНАСТИРА ОСТРОГАСвечаним празничним бденијем, Светом

архијерејском Литургијом, литијом и благосиљањем славског колача, 2. и 3. јуна је у Доњем манастиру Остро-гу прослављен празник Силаска Светог Духа на Апосто-ле – Тројичиндан, храмовска слава Доњег манастира.

Служио је митрополит Амфилохије са свештенством. Владика је у току Литургије у чин ђакона рукоположио монаха Луку, православног Сиријца који већ више годи-на живи у манастиру Светог Димитрија у Боану Кадића код Даниловграда.

У литургијској проповиједи Владика је казао да је си-ласком Светог Духа на Апостоле установљена пуноћа Цркве: „То је тренутак када је Дух Свети сабрао прву заједницу, утврдио је Својом силом, Својом мудрошћу је испунио, Својим откривењем и јављањем и када је Црква Божја кренула у овај свијет да проповиједа. Тада су се Свети апостоли напојили воде живота и онда су кренули да и друге напајају водом живота, а то јесте управо Дух Свети и истина Божја. Зато се Дух Свети назива душом Цркве“.

63

јул / 2012 / s

vetigora

Hronika mitropolijeHronika mitropolije

Слави су присуствовали и гости из Московске Патријаршије: протојереј Фјодор Тихон из Кишињева, Молдавија, јереј Александар Јељски из саборног храма у граду Могиљеву, Бјелорусија и двије монахиње из По-кровског манастира из Кијева, Украјина.

У току боравка на поклоничком путовању по Митрополији црногорско-приморској они су на дар ми-трополиту Амфилохију донијели ковчежић са честицом моштију Светог Илије Муромца, чудотворца печерског чије се мошти чувају у Светоуспенској Кијево-печерској лаври.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЕЧИСТОЈ КРАЈИНСКОЈ И ПРЕДВОДИО СВЕТОВЛАДИМИРОВСКУ ЛИТИЈУ У БАРУМитрополит Амфилохије је 4. јуна, на Духовски

понедјељак и празник Светог Јована Владимира, са свештенством служио Свету архијерејску Литургију на остацима манастира Пречиста Крајинска у Остросу код Улциња.

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је ре-као да Крст Светог Јована Владимира вјековима свједочи о његовом страдању и његовој вјерности Христу Господу.

„Мошти Светог Јована Владимир и његове благовјерне супруге Косаре свједоче да су они себе принијели на мио-мирну жртву Христу Богу. А њихов крст кроз вјекове био је ношен одавде са овога мјеста на врх планине Румије у литији. Читава покољења су га носила до времена када је ова светиња разорена. Али је крст остао да сабира око себе на благословеној планини Румији. А Румија значи – Хришћанка“, рекао је Митрополит.

У поподневним часовима у Бару је обављено освећење и постављање крстова на два пирга са-борног храма Светог Јована Владимира. Митрополит Амфилохије је, благодарећи свим приложницима храма, а нарочито приложницима крстова, сабранима рекао да су ти крстови знак да је Бар Христов град и град Светога Јована Владимира.

Митрополит Амфилохије је приложнике храма одли-ковао архипастирским похвалницама, а потом је са свеш-тенством предводио традиционалну литију у славу Божју и у част Светог Јована Владимира, небеског покровитеља града под Румијом која је прошла барским улицама.

Након литије на гумну поред барског Саборног храма у изградњи изведен је пригодан музички програм, чиме је завршена овогодишња духовна манифестација „Дани Светог Јована Владимира“.

СЛАВА РАДИО СВЕТИГОРЕУ понедјељак 4. јуна, на Духовски понедјељак, Ра-

дио „Светигора“ прославио је крсну славу и 14 година постојања.

Славски колач у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског пререзао је протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архијересјки намјесник бококо-торски у присуству протојереја–ставрофора Радоми-ра Никчевића директора ИИУ „Светигора“, јереја Пре-64

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

дарага Шћепановића, директора Радија, ђакона Николе Пејовића, главног и одговорног уредника Радио „Свети-горе“, свештеника Јована Пламенца, радника и гостију.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У КОМАНИМАМитрополит Амфилохије је 9. јуна, на празник Светог

свештеномученика Терапонта и на оданије Педесетнице, служио Свету архијерејску Литургију и обавио освећење обновљеног храма Светих Козме и Дамјана у селу Орао-вица у Команима, гдје је и обављено прво крштење након осамдесетак година.

Након прочитаног Светог Јеванђеља митропо-лит Амфилохије се вјернима обратио архипастирском бесједом: „Није исто права вјера и лажна вјера. Није исто тврда Божја вјера и пасја вјера. То је знао и зна народ. У невјере нема вјере... Какве везе има такозвана и лажна црногорска црква са Христом, са Духом Светим? Појавила се групица људи који су себе прогласили епископима и свештеницима, а о Христу и не причају никад ништа. Они једино причају о држави, као да је држава Бог. Поштујемо државу, али није држава Бог. Држава данас јесте а сјутра није, данас има ове а јуче је имала друге границе, само Го-спод знаде какве ће сјутра бити границе. Поштујемо све то, али се једино Богу клањамо“, поручио је митрополит Амфилохије.

Црква Светих Козме и Дамјана била је запуштена од Другог свјетског рата, а житељи Ораовице кажу да је последња Литургија у њој служена 1943. године. По ријечима надлежног пароха, јереја Илије Зекановића, прва Литургија након тога у њој је служена 2010. године, када је почела обнова храма. Црква је иначе саграђена 1868. године.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ДОЊОЈ ГОРИЦИМитрополит Амфилохије

је 10. јуна, на Недјељу свих Светих, служио Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа у подгоричком насељу Доња Горица.

Владика Амфилохије је у литургијској проповиједи ка-зао да је на светост и на светињу призвано свако људско биће: „Светиња је уграђена у свеукупну творевину, а у најбољем и најпотпунијем виду она је уграђена у они-ма који су се крстили, који су Јединога Светога призна-ли, који по Његовим заповијестима живе, који се сабирају око Њега, који се укључују у Сабор Светих.“

На предлог надлежног пароха протојереја Ђура Томовића, Владика је уручио архијерејску похвалницу парохијанину Новаку Ђурановићу.

Дјеца из школе вјеронауке при цркви Светог Ђорђа, коју води теолог Тања Божовић, су након Литургије изве-ла пригодан програм. Потом је митрополит Амфилохије одржао састанак са члановима мјесног Црквеног одбора и са њима разговарао о активностима у будућем периоду.

Владика је обишао и цркву Светих Кирика и Јулите која се такође налази у Доњој Горици и чија обнова се ин-тензивно припрема, а потом и цркву Свете Тројице у селу Гољемади у Љешанској нахији.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У КОМАРНУ У ЦРМНИЦИ И НА РИЈЕЦИ ЦРНОЈЕВИЋА ОСВЕШТАО БРОД „СВЕТИ НИКОН ЈЕРУСАЛИМСКИ“Митрополит Амфилохије је 16. јуна служио Свету

архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија у селу Ко-марно у Црмници.

„Предачка кост – то смо ми“, рекао је Владика у литургијској проповиједи вјернима. „Онај који не поштује предачку кост, не поштује себе. Онај ко не осјећа светињу предачке кости, себе самога презире. Као што он прези-ре кости својих предака, тако ће и његови потомци пре-зрети њега. Зато су код нас, посебно овдје у Црној Гори, гробља око храмова. Светиња храма освећује и кости предака“.

Митрополита Амфилохија и свештенство су након Литургије у свом дому угостили и Митар и Срето Лекић.

По локалном предању, црква Светог Георгија је изграђена на мјесту старијег храма посвећеног Светом апостолу Андреју.

У поподневним часовима митрополит Амфилохије је на Ријеци Црнојевића освештао брод „Свети Никон Јерусалимски“ који ће служити за превоз поклоника по Скадарском језеру и којим ће управљати поклоничка агенција „Одигитрија“.

65

јул / 2012 / s

vetigora

Hronika mitropolije

Потом је одржано кратко крстарење Скадарским језером. Међу званицама су били амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко, амбасадорка Украјине Оксана Сљусаренко и амбасадор Србије Зоран Луто-вац. Брод је посјетио и Епископ захумско-херцеговачки Григорије, који је потом са митрополитом Амфилохијем обишао манастир Светог Николе на Ободу.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЧЊУ И ПОЗВАО НА ОБНОВУ ЦРКВЕ НА ЛОВЋЕНУМитрополит Амфилохије је 17. јуна, на празник Свеш-

теномученика Јоаникија (Липовца), митрополита црно-горско-приморског, свештеномученика и мученика пострадалих с њим од стране безбожне власти, са свеш-тенством служио Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Прчњу код Котора, поводом двадесет година од освећења ове цркве подигнуте као сјећање на прије четрдесет година порушену цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, која је и њена архитектонска ре-плика.

На Литургији су појала дјеца са вјеронауке коју при овом храму држе которски свештеници. У току Свете службе митрополит Амфилохије је у чин ђакона рукопо-ложио дипломираног теолога Драгослава Ракића.

„У овом храму се оваплотила она ловћенска црква Светог Петра Цетињскога, разорена и оскрнављена прије четрдесет година“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи, „Ми се данас сјећамо и Свето-га Петра Цетињскога и сјећамо се тога храма мученичко-га, распетога, голготскога храма који је својим страдањем уградио себе у Христову Голготу. А кроз себе је уградио у Христову Голготу и сву Црну Гору... Страдање те цркви-це је истовјетно са страдањем онога коме је посвећена,

као и са страдањем онога који је посве-тио и у њој био сахрањен. Погажено је

завјештање Петра Другог Петровића Његоша. А то је нешто

најсрамније што може да се догоди једном вре-

мену и једном наро-ду“.

Митрополит Амфилохије је рекао да је о могућности обнове цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену већ разговарао са предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем. „Обраћамо се и премијеру Лукшићу, тра-жимо и захтијевамо, молимо и надамо се, да ће то бити испуњено у мјери разума и пробуђене савјести. Да се по-водом 200-годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша, који се родио 1813. године, обнови и црква Све-тог Петра Цетињског на Ловћену“, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је казао да на Ловћену има мјесто гдје црква може да поново буде изграђена и да се у њој похране земни остаци Петра Другог Петровића Његоша.

Породица Липовац је у родној кући Светог Јоаникија у Столиву приредила празничну трпезу. Један од при-сутних свештеника, протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, поријеклом из Рудог, исричао је занимљиву причу о митрополиту Јоаникију. Током повлачења пре-ма Словенији, митрополит Јоаникије је извјесно вријеме боравио у родној кући оца Милојка, код његовог оца коме је дао бројанице уз благослов да један од његових синова упише Богословију. Отац Милојко је први након рата уписао богословску школу, а Светитељев благослов је толико уродио плодом да је Рудо до данас изњедрило преко седамдесет свештеника и једног епископа.

Митрополит Амфилохије је посјетио и манастир Бању код Рисна, гдје је служио парастос на годишњицу упокојења монахиње Евангелије.

ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ СЛУЖИО НА ПАРДУСУЕпископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије слу-

жио је 17. јуна, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Липовца и свештеномученика и мученика по-страдалих са њим, Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на брду Пардус код Подгори-це. Саслуживали су свештеници Митрополије црногор-ско-приморске, а молитвеном сабрању је присуствовао велики број вјерног народа из Љешанске нахије и окол-них крајева.

Говорећи о Свештеномученику Јоаникију, Владика је у литургијској проповиједи подсјетио на мудрост из Све-тог Писма да једно зло прође а да за њим дође друго и веће. „Ни данас ништа нијесу лакша времена од време-на Светог Јоаникија – једино што се крв српска не про-лива и једино што нема рата. Али дао је Бог, имамо наду велику да ће доћи боља времена јер се, ево, подижу нове светиње и обнављају се старе. Данас су сви наши храмови, почев од старих немањићких светиња, па оних светиња које је подизао господар Црне Горе, краљ Нико-ла и оних подизаних послије њега и које подижемо ми данас – сви ти храмови су пропојали и заблистали новим сјајем“, рекао је владика Јоаникије.

Он је рекао да то показује да се обнавља и украша-ва душа народа, „и чини се заједништво, јеванђелско и

свето и спасоносно, утврђено на вјери православној и на Васкрсењу Христовом“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки. Током богослужења је освештан и пререзан славски колач, а домаћин храмовне славе био је Чедо Радуновић.

66

svetigora

/ 2

012

/ ју

л

Издавачка кућа „Светигора“ је 15. јуна у Медија центру у Беог-раду представила последњу од десет књига о немањићким

манастирима, монографију о манастиру Милешеви. О књизи су говорили Високопреосвећени Митрополит црногорско-при-морски др Амфилохије Радовић, др Милка Чанак-Медић, др Драган Војводић и, у име „Светигорине“ редакције, професор Весна Тодоровић.

Говорећи о пројекту Немањићки манастири, митрополит Амфилохије, под чијим се благословом радио овај велики посао, поред осталог је рекао:

– Ова лоза Немањића је нешто изузетно међу свим владар-ским лозама на европском континенту. У Дечанима, у наосу, са десне стране, налази се осликана Јесејева лоза, лоза царска, иза браног Божјег народа, која завршава у пуноћи личности Христове. С друге стране, у припрати цркве осликана је лоза Немањића, гдје је корјен Свети Симеон Мироточиви, до по-тоњег изданка те владарске лозе, Уроша Немањића. То што је лоза Немањића осликана као пандан Јесејевој лози није слу-чајно, већ указује на то да је преко те лозе, преко њене улоге и значаја, српски народ конципиран као изабрани Божји народ. Лоза Немањића је значајна и по томе што она није просто само владарска лоза, као што је то најчешће у другим земљама, него је та лоза поред владара имала и људе који су утицали на све-укупни духовни, културни, национални и државотворни живот српскога народа. Само поменимо Светога Саву, али и остале Немањиће владаре, који су поред тог периода владарско-држа-вотворног имали и други дио свога живота, који су често завр-шавали као монаси.

Вертикала лозе Немањића и њено зрачење видно је у свим областима народног живота. Свеукупна култура и плод на-родног живота од Симеона и прије Симеона, од Мирослава и Првослава, све је негдје попримило печат те лозе. Од ријеке Таре до Милешеве је било седамдесет манастира(...) Манастир Милешева у маломе слика ту вертикалу историјског, национал-ног, културног српског народа, осликава и зрачење тог народа и његове културе шире од тих простора, органска прожимања Истока и Запада. Отуда и она реченица, која се приписује Све-томе Сави – да смо ми Исток на Западу и Запад на Истоку. Исток је унутарње устројство, сјај, љепота доживљаја. У спољашњем слоју долази до симбиозе Истока и Запада, која је својствена на-шем историјском бићу и нашем историјском простору.

Сврха ове едиције није да задовољи радозналност људи који се баве историјом, који се баве умјетношћу, архитектуром, него је њен циљ да разоткрије и да укаже на све те димензије светородне лозе, да открије тај њен значај који је пресудан, који је изузетан.

Др Милка Чанак-Медић је казала да вјерује да су књиге из ове едиције стигле у многе домове и у ђачке торбе. Између осталог рекла је и следеће:

– По усвојеној методологији, као и остале књиге из ове еди-ције и Манастир Милешева садржи врло опширан историј-ски дио, затим приказ архитектонских, умјетничких и других вриједности које постоје у манастиру. Нагласак је ипак стављен на историјски дио који је најпотпуније приказан и изложен, са

Завршена едицијаНема�ићки манастири

освртом на многа збивања, догађаје и личности које освјетљавају Милешеву, њен настанак и њене вриједности. У том се контексту нарочито говори о Светом Сави. Милешева се зове њего-вим домом, не само зато што су тамо положене његове мошти, него и зато што је он учествовао и савјетовао краља Владислава о градњи њего-ве задужбине...

Књига која је изашла врло је значајна јер шири сазнања о том значајном црквеном сре-дишту. Цијела едиција је замишљена са врло складним преломом, са уравнотеженим одно-сом између текста и илустрација, које су бројне, и тежиште је стављено на што бољу информи-саност читалаца, тако да је она намијењена ши-роком кругу читалаца.

Уз др Драгана Војводића и Весне Тодоровић, члана редакције овог значајног „Светигориног“ подухвата, на представљању је учествовала и новинар Сања Лубардић, која је водила про-грам.

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2012. г. БРОЈ 217

• Манастир Дечани •• Манастир Грачаница •

• Манастир Бањска •• Манастир Морача •

• Манастир Арханђели •• Манастир Сопоћани •

• Манастир Студеница •• Манастир Жича •

• Манастир Хиландар •• Манастир Милешева •

Цјелокупна едиција Немањићки манастири

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57

369-07-05

НОВА ИЗДАЊА