M R T V A P R I R O D A I P E J Z A Ž

istorija žanrova mrtve prirode i pejzaža?

mrtva priroda i pejzaž ne zauzimaju neko visoko mesto u hijerarhiji žanrovau određenim epohama, likovni jezik se menja. Teme ostaju iste (to što se saopštava je

generalno isto), ali je drukčiji način njihovog saopštavanja.

ovakvu vrstu dekoracije je poznavalo i antičko rimsko slikarstvo i lokacije poput Herkulanuma i Pompeje (obavezno uzmite u obzir da Herkulanum i Pompeja nisu poznate tadašnjem baroknom čoveku, jer su otkrivene tek u 18. veku)..

dakle, jedan od primera mogu biti rimske vile tog perioda i njihovi podni mozaici

glavno pitanje je da li je ona samo dekorativna ili govori nešto više?

BAROK UVODI MRTVU PRIRODU; jedna od prvih samostalnih mrtvih priroda je nastala u Lombardiji i stvorio ju je Karavađo.

tumačenje žanra mrtve prirode?

to je vreme reforme protestanata kada se menja slika Evrope i mora se obratiti pažnja na taj konkurentski protestantski obruč (to bi bio neki socijalni okvir protestantizma)

kakvu ulogu ovi žanrovi imaju u okviru reformacija?jezuiti, vrlo obrazovani red, govore o ovom svetu koji Bog stvara, o božijoj kreaciji sa

beskrajnim plodovima..upravo u taj sadržaj mi mozemo učitavati određene sadržaje i povezivati ih sa ovim

žanrovima i upravo zato, čovek 12. veka ne bi ovo video isto kao i čovek 17. veka, zato sto se ljudska svest menja

mrtva priroda se uglavnom vezuje za čuveni žanr MEMENTO MORI (VANITAS)(knjiga: Radmila Mihailović, Mrtva priroda u srpskom slikarstvu)treba ih odvojeno tumačiti ikonografski i kao celinu, kako i u nacionalnom slikarstvu, tako i

u evropskom

u okviru ovog žanra, prvo obratimo pažnju na makabrističku tematiku (smrt, kosturi..) i vanitas (taštinu, sve lične zadivljenosti sobom i svetom oko sebe)

to je jedna univerzalna tema koja i nas može da muči = individualno suočavanje sa ličnom prolaznošću (što je čovek lepši, teže se miri sa starošću)

još, treba naglasiti, da vanitas nije vezana samo za žanr slikarstvo Holandije 17. veka

Petar Klas, Mrtva priroda sa lobanjom

lobanja (referenca na samu smrt), pismo, sat, sveća koja je dogorela (naše zemno trajanje; naš život koji se polako gasi) = najbanalnija predstava

puknuto drvo, voće sa muvama i bubama tj. voće koje je danas zdravo, ali će početi da truli za 3 dana, cveće (fantastični buket, ali sa jednim cvetom kome se latice krune ili su vec otpale)

u onom kontekstu, svaki cvet ima određenu simboliku, čak i bordure stvorene od cveća!jezik cveća može da dekodira složene šifre kodiranog znanja stvorenog na osnovu pisanih

izvora i onog što je prihvaćeno (delimično kao amblem)u amblematskom smislu, svaki cvet ima svoju poruku (na primer, ruža predstavlja

marijanstvo), ali je pitanje kakva je poruka? Poruka zaista postoji i obično je poruka te alegorije vezana za teologiju

zanimljivo je praviti paralele između naše svesti i svesti ljudi pre 300 godina na ovu temu; nema tu suvoparnosti koju smo mi danas stvorili (da je smrt greška medicine)

u ovom periodu je smrt kompleksni obred vezan za telo, a danas je to potpuno drukčijejako snažni uticaji su koliko mi danas to prihvatamo i koliko nas to uzrujava

Heda, Dorucak

Petar Klas, Mrtva priroda sa haringama

često su predstavljane ribe, školjke, ostrige i razne vrste hraneneki misle da je to bio samo povod da određeni slikar pokaže svoju virtuoznost na živoj

školjki ili pečenoj ribi, ali to gledište je pomalo banalno (iako ima i malo tačnosti u sebi)

možemo gledati motive i pojedinačno i zbirno, s obzirom da je jedan deo simbola internacionalan, razumljiv i opšte prihvaćen (na primer, lobanja i sveća; takođe, ne moramo biti mudri da izvlačimo paralele između hrišćanstva i ribe)

pored toga, ne moramo u svaku sliku učitavati pojmove poput marijanstva i devičanstva, iako se to moze učitati u delo. Nekad se intuitivno oseti kada je za to trenutak.

mi jesmo žrtva internacionalne ishrane što se vidi po ovim, drukčije, postavljenim stolovima, za kojima se obedovalo na drukčiji način

dosta stvari je bilo vezano i za arhitekturu, zagrevanje određenih sala i razne druge prakse

Vilijem Kalf, Mrtva priroda sa nautičkim motivima

Holandija ili Nizozemska je važna kolonizatorska pomorska sila. Sve se to odražava i na slikarstvo u predstavljanju zlata i srebra, skupocenih i lepih predmeta, kineskih vaza, tepiha, stolova postavljenih na poseban način (banketeri) = odraz njihove kolonijalne moći (globus, južno voce, agrumi, tepih, kineski motivi…) ; nemaju slikari često želju da namenski izražavaju vanitas, već su oni svesni kolonijalne moći i raskoši koja ide uz nju; na primer, kineski motivi su strašno egzotični u vreme u kom nastaje ovo delo, teško je imati predmete sa takvim motivima i oni su predmeti krađe. sve ove mrtve prirode imaju više od jedne vrste tumačenja, važno je imati jednu vrstu blagonaklonosti

STIL EVEN = mrtva priroda (u Nizozemskoj se tako naziva)i PRONG STIL EVEN = izuzetno raskošna mrtva priroda

Petar Klas, Mrtva priroda sa lobanjom

muzički instrument, skulptura, paidea, lepa žena, lobanja.. centralna tema = lobanja sa ispalim kostima koja nam govori = nije važno ko ste, sve će nas pokositi ista smrt!

sve ovo je internacionalni jezik simbola

ono sto je u Nizozemskoj stil even, u Francuskoj je NATUR MORT

Anibale Karači, Bekstvo u Egipat (Aldobrandini luneta), 1601–1603.

za pejzaže važi isto što i za mrtvu prirodu = nisu bili dovoljno snažni kao žanrovi, ali od jednog trenutka se nalazi funkcija za to slikarstvo

i dalje postoji određena radnja i istorijska pozadina (u ovom slučaju, biblijska tema Bekstva u Egipat) tj. postoji stvar dostojna prikazivanja; međutim, ovo je MANIFEST PEJZAŽNOG SLIKARSTVA U BAROKU gde postoje jasne istorijske reference, ali toliko umanjene da bi gro plan slike zauzimalo nešto drugo tj. pejzaž (ovo delo više liči na harmoničnu arkadijsku sliku, nego na važnu biblijsku temu)

tako je jedan venecijanski dužd smatrao da je slika Tempesta slika zemlje i opisanija prirode (ali ne kao što je mi danas dozivljavamo, već slika zemlje kao božijeg stvaranja)

1450. godine je Batista Alberti izdao delo De Aedificatoria, gde govori kako slike pejzaža, fontana i idealnih predmeta povoljno utiču na ljude koji imaju groznicu i trebalo bi da se nađu u privatnom prostoru

pored toga, i poezija je važna (San Azaro i bukolička poezija već poznata referenca) i koncept Arkadije se direktno odražava na ovaj pejzaž ovde, samo su dodati novi elementi: pejzaž može biti i politička teritorija (feudalna marka), ali na jedan otmeniji način

sama slika je rađena za kardinala Aldobrandinija

Nikola Pusen, Fokionova sahrana, 1648.

malo složenije tematike, s obzirom da se uvodi herojski pejzažFokion je antički vojskovođa i general, nepravedno osuđen i pogubljen nevin; prikaz

sahrane je vrlo skroman, sa telom prekrivenim platnomu srednjem veku, sahrane se obavljaju u vidu kremacije ili spaljivanja i to se vezuje za

Grčku i Rim (sama reč sarkofag znači “onaj koji vari telo, jede meso”)ova slika je u paru sa slikom Fokionov prah

Nikola Pusen, Fokionova žena skuplja njegov pepeo, 1648.

prikazana je ženska figura koja rukama sakuplja prah Fokionov

ove dve slike su vezane odlikama herojskog pejzaža (koje su dalje vezane za njegovu tragičnu smrt i tragično stradanje). Za herojski pejzaž je važan i antički grad (polis), kao ruina, u okviru prirode; u herojskom pejzažu imamo i herojsku radnju, ali je ipak ceo narativ podređen putu kugle zemaljske.

Ova dešavanja su povod za nastanak slika, ali težina njegovog stradanja i bezvremenost njegovog herojstva, zapravo, daju glavni pečat!

Vermer, Pogled na Delft, 1660.

između umetnosti holandskih slikara i aparata camero obscure je postojala neka veza; ta veza se nagađa i za Vermera, ali nije pouzdano potvrđena. Nekada su u pitanju bukoličke predstave (šume i zelenilo), a nekada marine (voda i talasi).

ovde ipak nije prikazana veduta sa nedogledom i širokim pogledom koji se gubi, već je ovo kao segment fotografije dela grada. Važna je vodena površina = površina vode kao ogledalo koje reflektuje svetlost i na njoj se ujedno reflektuje i slika grada.

nema neke velike mistike u ovom prikazivanju topografskih prizora od strane vedutista (vedute = pogled na nešto). Moraju se uzeti u obzir i političke aluzije (koji grad je u pitanju, koji slikar, koji patron..).

naslikana je i crkva na mestu spomenika Vilijamu Oransu koji se borio za nezavisnost Nizozemske od Španije (to je bio period španske dominacije koji je, kada je ova slika nastala, možda bio već završen). U ovaj, nazovi, pejzaž je, dakle, utkano odavanje počasti ovom heroju, sasvim legitimno.

Klod Loren, Ukrcavanje kraljice od Sabe

jeste pejzaž, ali, u okviru njega postoji i istorijska tema = žena u crvenoj haljini koja se ukrcava u barku jeste kraljica od Sabe

ukrcavanja u tom periodu je bilo zaista puno, jer su mnogi vladari odlazili u egzil i vraćali se. Dakle, odlazak u nepoznato, u smislu dramatike i dinamike, bio je velika evropska tema.

važna je amblematska struktura slike koja često sadrži ključ za tumačenje i pogled u suštinu dela

Jakob Van Rojzdal, Pogled na Harlem

Nizozemska je zlatna zemlja o kojoj je maštao veliki broj slikara ovakve vrsteoni su stekli reputaciju majstora mrtve prirode i Evropa je kupovala njihova dela

određene aktivnosti ovde prikazane vezane su za poljoprivredu i ekonomski prosperitet grada

ovo nije izlet u impresionizam zbog divnog svetla, već je programski određeno delo sa političkom dimenzijom

topografija ovog pejzaža može imati i neke veze sa verskom ideologijom, može biti određeni sakralni topos, hodočasnički put, drevno svetilište ili može imati vladarske dimenzije

Jakob Van Rojzdal, Jevrejsko groblje

ovo delo se može iščitavati u klasičnom ključu = ovde imamo grobove (vanitas, čovek, prolaznost, smrt..), vodu (nikad ista voda neće teći jednim potokom), slomljeno drvo (život koji se gasi, egzistencija koja se prekida), divlje nebo (metafizičke reakcije)

ovo groblje zaista postoji na 10 km od Amsterdama, ali ne postoji ruina crkve, koju je Van Rojzdal dodao

ruina je dictum! možemo uzeti u obzir i segment duge koji se javlja na ovoj slici, ali bez učitavanja. Zašto baš duga u svemu ovome? Možda kao simbol sloge posle “potopa”.

Jakob Van Rojsdal je Jevrejin, kojih ima puno u Holandiji. Kako se taj identitet odražava na ovu sliku? Spinoza nam govori kako je izašao iz vere i vraćao joj se i na kraju je završio tragično. Da li to tragično možemo vezati za ove ruine i sliku?

Na nadgrobnu ploču stavlja svoje ime i godine alegorija prolaznosti i ljudskog zivota, ali, ako se uzme u obzir njegov identitet, on nam

samo pokazje sve probleme koje je mogao dovesti u vezu sa ovom temom

Hobema, Avenija u Midlharisu

postojala su još dva drveta koja su uklonili savremeni konzervatori

uvučeni smo u običnu situaciju i, u moru raznih drugih slika, ova slika je jedan deo, jedna varijacija u okviru jednog žanra

Rembrant, Autoportret sa Saskijom

mrtva priroda unutar portreta i alegorije; amblematsko delo

pašteta od pauna je jedno od prikazanih jela, što nije čudno, s obzirom da je paunovo meso bilo na prvom mestu po kvalitetu

Apicije, najveći kuvar starog veka, mogao je svojim kuvanjem da okupi mnogo ljudi u Rimu. Tvorac je prvog kuvara koji je štampan širom Evrope. Umro je sa svega 60 sestercija, jer je sve novce potrošio na kuvanje.