6 nauno dokazanih injenica o uenju

Kognitivni naunici jo pre nekoliko decenija ustanovili su da postoji nekoliko jednostavnih tehnika koje pouzdano mogu poboljati kvalitet uenja. Ova saznanja mogu pomoi svakome, od osnovca koji oi tablicu mnoenja do penzionera koji je upisao kurs stranog jezika. Na alost, ove tehnike nikada nisu zaivele u pedagokoj praksi, jer u mnogome protivree rairenim predubeenjima o tome kako se pravilno ui.

1. Menjati okruenje

Taman ste uredili prostor za uenje vaeg budueg Nobelovca i pomislili da sada samo treba da dobro zagreje svoju stolicu u miru i tiini? Zapravo, jedna soba uopte mu nije dovoljna! Uenje na jednom te istom mestu moe dovesti do toga da se na drugim lokacijama tee priseamo nauenog. Menjanje okruenja tokom obnavljanja gradiva znaajno poboljava rezultate uenja. Kako? Mozak tokom uenja pravi fine vezice izmeu gradiva koje trenutno sipamo u mozak i spoljnih nadraaja iz sredine u kojoj se nalazimo. Tako recimo godina odravanja Marike bitke ostaje uskladitena zajedno sa pogledom na prugaste tapete, mirisom novog nametaja i grajom iz parkia pred kuom. Ako to isto gradivo sledei put preemo u biblioteci, gledajui u zelenu lampu i sluajui apat za susednim stolom, isto gradivo dobija nove asocijacije, informacije su obogaene veim brojem veza u mozgu i tako se bolje zadravaju u seanju. Zbog toga se preporuuje da se svaki put gradivo prelazi u razliitom ambijentu.

2. Preplitanje umesto gomilanja

Iscrtali ste plan i program uenja za svoje dete i predvideli da sat vremena radi geometriju a onda sat vremena razlomke? Ili ga ne putate da pree na uenje sledee lekcije sve dok prehodnu nije u stanju da odgovara u pola noi? Mnogo je bolje da ee skae sa oblasti na oblast. Ljudi imaju obiaj da na odreenu oblast u gradivu gledaju kao na planinu na koju se treba popeti i prei je pre nego to ponu sa usponom na sledeu. U stvari, stalno skakanje sa oblasti na oblast, sa zadataka na definicije, sa nepravilnih glagola na konverzaciju i natrag, daje mnogo bolje rezultate. Svako malo postignue u uenju se na ovaj smeta izmeu drugih na nain, koji u pamenju ostavlja mnogrojne meusobne veze izmeu usvojenih informacija. Vano je samo da su oblasti koje se prepliu meusobno povezane u jednu nad-celinu nema svrhe prelaziti sa uenja glavnih gradova na uvebavanje skala na klaviru a zatim bekenda u tenisu, jer se naueno iz toliko razliitih oblasti nikako ne moe povezati i ispreplitati u mozgu.

3. Priseanje je majka uenja

Smatrate da je strano to koliko u koli vau decu maltretiraju kontrolnim zadacima i testovima? Kad ti nastavnici stignu uopte da ih ue, kad ih stalno neto proveravaju?, zapitao se mnogi roditelj. U stvari, moda bi bilo bolje da ih jo ee pitaju i proveravaju. Zato, pitate se? Zato to kopanje po pamenju u potrazi za odgovorima na pitanja nastavnika nije samo puka reprodukcija nauenog, ve zapravo najkvalitetniji vid uenja. Naunici su utvrdili da informacije koje vadimo iz seanja dobijaju bolji status u naoj modanoj arhivi, pa im kasnije jo lake pristupamo. tavie, to se vie muimo da se prisetimo neeg, to e nam ta informacija ostati bolje sauvana za ubudue. U jednom eksperimentu, uesnici su podeljeni na etiri grupe i svaka je dobila da naui isti komplikovan zadatak. Prva grupa je etiri puta uila i jednom proveravala znanje, druga je tri puta uila i dva puta proveravala, i tako do etvrte grupe, koja je samo jednom uila i tri puta testirala naueno. Pogodite ko je najvie nauio? etvrta grupa, koja je najvie vremena provela u proveri nauenog i priseanju.

Jedna od korisnih tehnika jeste da beleke ne piete dok traje as ili predavanje, ve neposredno po njegovom zavretku. Bie teko setiti se svega to je reeno, ali upravo dok se mozak bude naprezao da reprodukuje sve to ste uli, dobar deo toga ete i nauiti.

4. Nema zaboravljanja

Zaboravite nazaboravljanje kae Bjork, jedan od vodeih strunjaka za pitanja uenja i pamenja. Jednom kada neto nauite, nikada to ne zabravljate. Meutim, upravo zato to na mozak ima neogranienu mo skalditenja, kada biste u svakomtrenutku mogli da pristupite svemu to ste upamtili, bili biste potpuno izgubljeni u haosu informacija. Zbog toga se ono to pamenje oceni kao manje vano, zakopava ispod prioriteta. Kada je neto dovoljno duboko zakopano, praktino je zauvek nedostupno. Ali, upravo tu nastupa neverovatna simbioza izmeu uenjai zaboravljanja. Jer bez zaboravljanja nema ni priseanja, koje je preduslov uenja. Zbog toga nema svrhe obnavljani odreeno gradivo odmah nakon uenja, dok proces zaboravljanja jo nje poeo. Klju je u dobro tempiranom obnavljanju,u sve duim i duim vremenskim razumacima nakon prvobitnog uenja. Tajna kompjuterskog pamenja je u savrenom tajmingu za izvlaenje prethodno nauenog gradiva iz seanja radi njegovog obnavljanja. To nije lako tempirati to se due eka uspeh uenja je vei, ali ako se eka previe, gradivo e biti suvie duboko zakopano i sve e biti uzalud. Ako se prerano krene sa obnavljanjem, mozgu e biti suvie lako.

5. Iluzija znanja

Bilo da ste zadovoljni uinkom ili mislite da je moglo bolje, svi su izgledi da nemate pojma koliko dobro je dete zaista nauilo tokom jednog grejanja stolice. To to je sa punim razumevannjem izdeklamovalo lekciju koju je upravo uilo ne znai da e mu ona ostati u seanju due od par dana. Sudbina informacija koje je upravo usisalo zapravo je jo neizvesna, i zavisi od buduih koraka prilikom obnavljanja i priseanja nauenog. Vae dete jo manje zna koliko je nauilo eksperimenti pokazuju da uglavnom pogreno ocenjujemo sopstveni uinak pri uenju. Oni koji najmanje naue esto su najzadovoljniji efektima uenja. Iluzija znanja rezultat je injenice da kvalitet naeg prezentovanja upravo nauenog gradiva nema nikakve veze sa njegovom trajnou u naem pamenju. tavie, agresivne tehnike za brzo bubanje kontraproduktvne su za dugorono pamenje, ali, na alost, deluju efikasno na prvu loptu. Brzi rezultati ohrabruju, a tehnike kvalitetnog uenja koje se baziraju na priseanju i stalnim proverama znanja u prvi plan stavljanju nae greke i nesigurnosti, pa mogu delovati obeshrabrujue. A ljudi upravo ue pravei i ispravljajui greke.

6. Svi ue na isti nain

Mom detetu uopte ne lei nain na koji predaje uiteljica Ona je vizuelni tip, zato joj ne ide uenje iz suvoparne knjige Mnogi roditelji e probleme u uenju kod svoje dece objasniti specifinim stilom uenja koji njihovom detetu odgovara, ali koji, na alost, nema veze sa onim koji se praktikuje u koli. Nauinici, s druge strane, tvrde da svi uimo na bazino isti nain. Ne postoje vizuelni i auditivni tipovi, razlike u uenju meu onima koji koriste levu ili desnu hemisferu itd. Nijedan eksperiment nije dokazao da odreeni ljudi informacije primaju bre i bolje ako su predstavljene bilo vizuelno (slikom li grafikonom), zvuno (kada su ispriane) ili kada ono to uimo moemo i da vidimo u prostoru i opipamo. Razlika je u tome koliko ko uiva u odreenom nainu prezentovanja materije, ali ne i u rezultatima uenja. Umesto da troe vreme i resurse da uenje prlagoavaju razliitim tippovima uenika, nastavnici bi trebalo da se usresrede na ono to je zajedniko svima. A dobro tempirane provere znanja, preplitanje gradiva, pravljenje greki i njihovo ispravljanje kao i menjanje ambijenta univerzalne su tehnike koje pomau svima.