6.2. Krivicno Procesno Pravo

66..22.. KKRRIIVVIINNOO PPRROOCCEESSNNOO PPRRAAVVOO

KRIVINO PROCESNO PRAVO

- 2 -

OSNOVNA NAELA

(lan 1 -22. Zakonika o krivinom postupku)

11.. Osuujuu presudu sud moe doneti samo ako ima dovoljno pouzdanih dokaza tj. ako po-

stoji neprekinut niz indicija koje bi sa sigurnou ukazivale na okrivljenog kao na uinioca krivinog dela.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je - imajui u vidu izvedene dokaze - pravilno utvrdio da nijedan od svedoka -

oevidaca prisutnih kritinom prilikom nije mogao da ukae, niti da potvrdi da su upravo imenovani okrivljeni izvrili opaljivanje vie hitaca iz vatrenog oruja onako kako im je to optunim predlogom stavljeno na teret.

Iz tog razloga su neprihvatljivi albeni navodi javnog tuioca - da dokazi pronaeni na licu me-sta (vie aura municije za pitolj, kao i prisustvo estica nitrata na dlanovima okrivljenih) sa sigur-nou ukazuju na navedene okrivljene kao uinioce predmetnog krivinog dela, pogotovo kada se ima u vidu njihova dosledna odbrana data u postupku (da je prvoimenovani okrivljeni kao proizvo-a cvea bio u kontaktu sa vetakim ubrivom, a da je drugoimenovani okrivljeni iste veeri kori-stio pirotehnika sredstva - prskalice i petarde povodom proslave okupljenih lica u stanu).

S obzirom da prilikom pretresanja lica i stana nije pronaeno bilo kakvo vatreno oruje, te da se estice nitrata, konstatovane na rukama okrivljenih, mogu pronai i u pomenutim pirotehnikim sredstvima, kao i vetakim ubrivima, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da ne postoji dovoljno pouzdanih dokaza ni da postoji neprekinut niz indicija, koji bi sa sigurnou ukazivale na okrivljene kao na uinice krivinog dela koje im je stavljeno na teret.

Zbog toga je, u sumnji u pogledu odlunih injenica koje ine obeleje krivinog dela, shodno od-redbi lana 18. stav 3. Zakonika o krivinom postupku, prvostepeni sud odluio u korist okrivljenih, oslobodivi ih od optube za krivino delo iz lana 278. stav 1. u vezi lana 33. Krivinog zakonika.

(Iz Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 4356/10 od 10.02.2011. godine)

22.. Sud nije u obavezi da izvede sve predloene dokaze tj. predlozi za izvoenje dokaza podle-

u oceni suda u pogledu osnovanosti odn. znaaja za potpuno i pravilno utvrivanje odlunih injenica.

Iz obrazloenja: albeni navodi okrivljenog (da sud nije izveo dokaze kojima se potvruje optuba odn. dokaze

koji njemu idu u korist) - neosnovani su. Prvostepeni sud je izvoenje onih dokaza, za koje je naao da nisu od znaaja, pravilno odbio, pri

emu je u obrazloenju oalbene presude naveo koje predloge za izvoenje dokaza je odbio, uz istovre-menu ocenu da je injenino stanje, na osnovu dokaza koji su izvedeni, pouzdano i potpuno utvreno.


- 3 -

Takvu ocenu prvostepenog suda prihvata i ovaj sud. Naime, predlozi za izvoenje dokaza podleu oceni prvostepenog suda u pogledu njihove osno-

vanosti odn. znaaja za potpuno i pravilno utvrivanje onih injenica koje imaju karakter odlunih injenica, pri emu treba istai da odredba lana 17. Zakonika o krivinom postupku ne obavezuje sud da izvede sve ili pojedine predloene dokaze, niti odsustvo predloga oslobaa sud obaveze da iz-vede u tom cilju sve potrebne dokaze.

Zbog toga su i u tom delu suprotni albeni navodi okrivljenog ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 4711/2011 od 20.12.2011. godine)

33.. Budui da jedinstvena kazna koju izrie mora biti kraa od zbira pojedinanih kazni,

sud postupa u interesu okrivljenog i kada u nepravom ponavljanju krivinog postupka pre-inauje pravnosnane sudske presude samo u pogledu odluke o kazni na predlog javnog tu-ioca.

Iz obrazloenja: U podnetoj albi, imenovani okrivljeni je izneo da u podnetom zahtevu za nepravo ponavlja-

nje krivinog postupka nije traeno da prvostepeni sud preinai i naznaenu presudu Okrunog suda u B. K. od 30.01.2007. godine u pogledu odluke o kazni, ve je traeno da se u tom pogledu preinae samo navedene druge dve presude (Okrunog suda u B. K. od 22.05.2008. godine i Pr-vog optinskog suda u B. K. od 05.05.2009. godine). Time je, prema navodima albe, prvostepe-ni sud povredio odredbu lana 369. ta. 3. i 4. Zakonika o krivinom postupku - odlukom o kazni prekoraio je svoja zakonska ovlaenja.

Ovakve albene navode je ovaj Apelacioni sud cenio kao neosnovane i to iz sledeih razloga: Prvo, pobijana presuda je doneta usvajanjem zahteva imenovanog osuenog, ali i zahteva nadlenog

javnog tuioca od 27.05.2011. godine, koji je predloio da se preinai u pogledu odluke o kazni i pred-metna presuda Okrunog suda u B. K. Dakle, u konkretnom postupku sud nije postupao samo po zahte-vu osuenog, ve i po zahtevu javnog tuioca.

Takoe, Apelacioni sud nalazi da donoenjem pobijane presude nije povreena odredba lana 6. stav 2. Zakonika o krivinom postupku (kojom je propisano da se u postupku povodom vanrednog pravnog leka pravnosnana sudska presuda ne moe izmeniti na tetu okrivljenog), a kako se to al-bom tvrdi - nepravim ponavljanjem krivinog postupka odn. preinaenjem pravnosnanih presuda u pogledu odluke o kazni, sud je postupao u korist okrivljenog, a ne na njegovu tetu, jer pojedinane kazne zatvora, koje su izreene presudama uzima kao prethodno utvrene, a zatim izrie jedinstvenu kaznu, ija duina mora biti kraa od duine zatvorske kazne koja bi se dobila sabiranjem tri zatvor-ske kazne koje su izreene pojedinanim presudama.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 5048/2011 od 29.11.2011. godine)

44.. U prethodnom postupku pravo okrivljenog na odbranu nije povreeno ukoliko se on u tom

postupku odrekao prava na upotrebu maternjeg jezika jer razume jezik postupka, da bi u ka-snijem toku postupka traio da se slui maternjim jezikom i to mu je i omogueno.


- 4 -

Iz obrazloenja: albene navode branilaca okrivljenih Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, nalazei da prvo-

stepeni sud nije poinio bitne povrede odredaba krivinog postupka na koje se ukazuje. Naime, prvostepeni sud je dao razloge zbog kojih je iz spisa predmeta izdvojio zapisnik o saslu-

anju imenovanog okrivljenog kao osumnjienog u policiji 15.12.2007. godine, naavi da isti nije sainjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupu.

Naime, ne vidi se da je okrivljeni pouen o pravu na upotrebu maternjeg jezika. Istovremeno, prvostepeni sud je odbio predlog branioca da se iz spisa izdvoji zapisnik od

17.12.2007. godine o sasluanju ovog okrivljenog pred istranim sudijom, s obzirom da je u zapi-sniku konstatovano da je okrivljeni pouen o pravu na upotrebu maternjeg jezika i da se tog prava izriito odrekao, a to je i sam okrivljeni potvrdio, pa je tada njegova odbrana, nakon to je iskori-stio pravo na poverljiv razgovor sa braniocem, uneta u zapisnik. To nadalje ukazuje da nije bilo problema u komunikaciji izmeu njega i istranog sudije, emu u prilog govori i to to u zapisniku nema konstatacija da je u tom smislu bilo primedbi od strane okrivljenog i njegovog branioca koji je prisustvovao sasluanju.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika je pravo kojeg okrivljeni moe da se odrekne ukoliko zna je-zik na kome se vodi postupak, ali se time ne iskljuuje mogunost da tokom postupka zahteva da se koristi maternjim jezikom.

Zbog toga, okolnost da je na glavnom pretresu okrivljeni izjavio da eli da se koristi maternjim jezikom, a to je sud omoguio preko tumaa za bugarski jezik, ne znai da je povreeno njegovo pravo na odbranu pred istranim sudijom kada je sasluan na srpskom jeziku poto se, a nakon to je pouen o pravu na upotrebu maternjeg jezika tog prava eksplicitno odrekao.

Imajui to u vidu, Apelacioni sud smatra da su suprotni albeni navodi branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da je u konkretnom sluaju povreeno pravo na odbranu okrivljenog te da je uinjena bitna povreda iz lana 368. stav 2. Zakonika o krivinom postupku kao i njegovo pravo na upotrebu bugarskog jezika tj. bitna povreda iz lana 368. stav 1. taka 3. istog Zakonika neosnovani.

Ovo tim pre jer je na glavnom pretresu okrivljeni upravo upotrebljavao svoj jezik i na svom jezi-ku pratio tok glavnog pretresa, u prisustvu sudskog tumaa koga je u toj fazi postupka i traio.

Iz istih razloga, i na isti nain, sud je kao neosnovane cenio i navode albe da se presuda za-sniva na dokazu na kome se po odredbama procesnog zakona ne moe zasnivati, i da je time sud uinio bitnu povredu iz lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku, a ovo stoga to na zapisniku sainjenom od strane istranog sudije stoji pouka o pravu na korienje svog je-zika data okrivljenom u potpunosti u skladu sa odredbom lana 9. istog Zakonika, kao i njegovo izriito izjanjenje - odricanje od tog prava. Taj zapisnik je potpisan od strane okrivljenog lino i njegovog branioca bez ikakvih primedbi, pa se ne radi o dokazu koji je morao biti izdvojen i na kome se ne moe zasnivati presuda.

To je prvostepeni sud pravilno obrazloio, dajui razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 2297/10 od 02.09.2010. godine)

55.. Ukoliko sud uskrati okrivljenom pravo da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i

tako prati glavni pretres, a protivno njegovom zahtevu - ini bitnu povredu odredaba krivi-nog postupka.


- 5 -

Iz obrazloenja: Naznaenom presudom nadlenog Privrednog suda od 28.06.2010. godine navedeno okrivljeno

pravno lice i imenovani okrivljeni strani dravljanin oglaeni su odgovornim da su izvrili privredni prestup iz lana 77. stav 1. ta. 2 i stav 2. Zakona o zatiti potroaa pa im je sud izrekao novane kazne - u iznosu od 100.000,00 dinara pravnom licu i u iznosu od 30.000,00 dinara okrivljenom od-govornom licu. Novane kazne su okrivljeni u obavezi da plate u roku od 15 dana od dana pravosna-nosti presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Okrivljeno pravno lice obavezano je da plati i tro-ak sudskog pauala u iznosu od 5.000,00 dinara, u istom roku, pod pretnjom prinudnog izvrenja.

Prvostepenu presudu blagovremeno izjavljenom albom pobija branilac okrivljenih iz svih za-konskih razloga i bitnih povreda odredaba Zakona o zdravstvenom nadzoru nad ivotnim namirnica-ma i predmetima opte upotrebe i Zakona o zatiti potroaa.

U albi se, pre svega, navodi da sud okrivljenom - stranom dravljaninu nije obezbedio sudskog tumaa za italijanski ili nemaki jezik kako bi bio u mogunosti da pravilno razume, a samim tim, i da se ukljui u postupak kao ravnopravna stranka u postupku, pa je sud time povredio naelo ravno-pravnosti a zbog toga presuda mora biti ukinuta.

Zatim, prema navodima albe pobijana presuda je doneta na osnovu netano i nepotpuno utvre-nog injeninog stanja, jer je sud obrazloenje zasnovao samo na pogrenoj konstataciji da je pred-metna roba samo roba odvojena na nedvosmislen nain.

Sud nije cenio injenicu da se predmetna roba kojoj je istekao rok trajanja nije nalazila u prome-tu, ve potpuno odvojena u posebnom friideru i da se u tom friideru nalazila iskljuivo kao re-klamna roba, po osnovu Ugovora koji je ovde okrivljeno preduzee imalo sa svojim partnerom, to je konstatovano i samim zapisnikom inspekcije. Na osnovu takvog odvajanja i nestavljanja u promet se jasno i nedvosmisleno zakljuuje da predmetne stvari nisu za upotrebu, ve za bacanje ili unita-vanje ili povraaj dobavljau radi unitavanja. albom se ukazuje da se radi o represivnoj meri ko-jom se eli kazniti okrivljeni bez utvrivanja njegove odgovornosti koja bi trebalo da bude primarna.

Apelaciono javno tuilatvo je naznaenim podneskom od 27.09 2010. god. predloilo da se od-bije alba advokata - branioca okrivljenog pravnog lica i okrivljenog odgovornog lica i da se prvo-stepena presuda potvrdi.

Privredni apelacioni sud je razmotrio navode albe branioca okrivljenih koje je ispitao zajedno sa pobijanom presudom, u smislu lana 380. Zakonika o krivinom postupku u vezi sa lanom 56. Zakona o privrednim prestupima pa je naao da alba nije osnovana.

Naime, nije osnovana alba branioca okrivljenih da je okrivljenom - stranom dravljaninu one-mogueno da se ukljui u postupak na svom jeziku kao ravnopravna stranka. Prema zapisnicima u spisu predmeta na oba odrana glavna pretresa, on je odbranu dao na jeziku na kome se postupak vo-dio, dakle - na srpskom jeziku (odbrana okrivljenog je preneta u zapisnik o glavnom pretresu). Na glavnom pretresu je bio prisutan i advokat - branilac okrivljenih koji je, takoe na srpskom jeziku, postavljao pitanja okrivljenom. Tom prilikom nije stavljena primedba u vezi sa upotrebom jezika u postupku. Istina, nije na braniocu da o tome vodi rauna, ve je obaveza sudije koji vodi postupak da vodi rauna o tome da lice koje uestvuje u postupku ima pravo da upotrebljava svoj jezik, o kom pravu se to lice ima i pouiti, a u zapisnik se ima uneti takva pouka i izjava uesnika koji se pomenu-tog prava moe odrei (lan 380. Zakonika o krivinom postupku u vezi sa lanom 56. Zakona o pri-vrednim prestupima). Takvu izriitu pouku sud nije uneo u zapisnik.

Meutim, u opisanoj situaciji, po oceni ovog suda kao drugostepenog, ipak nema bitne povrede odredaba postupka na kojoj insistira alba branioca. Ovo zato to je u zapisniku o glavnom pretresu uneto i to da je okrivljeni primio i razumeo optubu i - u prisustvu branioca - odbranu dao na srp-skom jeziku koju je postupajui sudija uneo u zapisnik. Osim toga, da bi postojala bitna povreda od-redaba postupka iz lana 368. stav 1. ta. 3. Zakonika o krivinom postupku u vezi sa lanom 56.


- 6 -

Zakona o privrednim prestupima, potrebno je da je okrivljenom protivno njegovom zahtevu, uskra-eno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. Takvog zahteva okrivljenog nije bilo. Naprotiv, iz zapisnika o glavnom pretresu se moe zakljuiti da je okrivljeni, bez smetnje, uestvovao u postupku na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu, dakle - na kome se taj postupak vodio.

Neosnovan je albeni navod da je roba sa isteklim rokom upotrebe bila van prometa, jer je bila izdvojena u posebnom friideru. Naime, roba sa isteklim rokom upotrebe bila je u rashladnoj vitrini u anku u sali za goste, neobeleena da je van prodaje (zapisnik o inspekcijskom pregledu od 15.05.2010. godine) to je potvreno na glavnom pretresu iskazom svedoka - sanitarnog inspektora koja je vrila pomenuti pregled, ali i iskazom svedoka - radnice okrivljenog pravnog lica.

Najzad, neosnovan je albeni navod da je izreena novana kazna represivna, zbog ega se pred-lae izricanje uslovne osude, ukoliko drugostepeni sud nae da ima mesta osudi okrivljenih. Po oce-ni ovog suda kao drugostepenog, okrivljenima su izreene srazmerno blage kazne, ispod zakonom propisanog minimuma, zato to je prvostepeni sud cenio na pravilan nain sve okolnosti od kojih za-visi visina istih, za ta je dao obrazloenje koje prihvata i ovaj sud i na njih upuuje, bez potrebe za ponavljanjem.

Kako nema mesta ukidanju, niti preinaenju prvostepene presude u pravcu albenih navoda, ovaj sud kao drugostepeni odluio je kao u izreci, primenom lana 388. Zakonika o krivinom postupku u vezi sa lanom 56. Zakona o privrednim prestupima.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pk. 532/10 od 21.10.2010. godine)

66.. Kada je informacija o pokretanju krivinog postupka, koja je bila od interesa za javnost,

verodostojna i potpuna - njenim objavljivanjem nije povrena pretpostavka nevinosti iz lana 3. Zakonika o krivinom postupku.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, dana 04.11.2005. godine, u navedenoj emisiji RTV P. obja-

vljeno je saoptenje naznaene politike partije, u kome je navedeno da je ova partija podnela krivinu prijavu protiv tuioca, kao direktora, zbog toga to je zloupotrebom slubenog poloaja sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, sa bliim opisom radnje krivinog dela. Ova politika organizacija je uz saoptenje dostavila i primerak krivine prijave protiv tuioca uredniku informativne emisije, kao dokaz da je ista podneta nadlenom organu.

Po stanovitu Vrhovnog kasacionog suda, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, zakljuivi da tueni, kao javno glasilo i odgovorni urednik, nisu solidarno odgovorni i u oba-vezi da tuiocima naknade nematerijalnu tetu, prouzrokovanu objavljivanjem neistinite informacije u javnom glasilu. S obzirom da su tueni, u smislu lana 3. stav 2. Zakona o javnom informisanju, objavili verodostojnu i potpunu informaciju o pokretanju krivinog postupka protiv tuioca, da obja-vljivanjem informacije nije povreena pretpostavka nevinosti proklamovana u lanu 37. navedenog Zakona, pri emu za informaciju nije bio potreban pristanak tuioca u smislu lana 45. taka 2. istog, jer je ova bila od interesa za javnost; to i sa pravnog stanovita Vrhovnog kasacionog suda tueni ne-ma pravo na naknadu tete zbog povrede asti i ugleda, kao i na objavljivanje presude o dosuenoj teti u javnom glasilu, na osnovu l. 79. i 80. Zakona.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1852/10 od 06.10.2010. godine)


- 7 -

77.. Uzimanje krvi za analizu na alkohol, uinjeno uz eventualne propuste koji se odnose na

obavljanje klinikog pregleda, prisustvo lekara i vreme dostavljanja uzoraka, ne ini taj dokaz nepodobnim za zasnivanje presude, u smislu lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku.

Iz obrazloenja: Prema navodima branioca osuenog u zahtevu, prvostepenom presudom uinjena je bitna povre-

da odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku, jer je presuda zasnovana na dokazu na kome se ne moe zasnivati.

Prema zahtevu, odluna injenica vezana za alkoholisanost osuenog utvrena je na osnovu ana-lize krvi na sadraj alkohola koja je izvrena suprotno odredbama Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju zdravstvene organizacije i organi unutranjih poslova koji vre analizu krvi i urina ili analizu krvi, radi utvrivanja alkoholisanosti vozaa i drugih uesnika u saobraaju i postupak za uzimanje i transportovanje krvi ili krvi i urina.

Naime, tim Pravilnikom propisano je da se, prilikom uzimanja krvi, vri kliniki pregled i sasta-vlja obrazac od strane lekara, koji mora biti prisutan uzimanju uzorka, to u ovom sluaju nije ui-njeno. Dalje, od uzimanja do dostavljanja krvi na analizu ne sme protei vie od 24 asa i analiza se mora izvriti najkasnije u roku od 24 asa od momenta prijema, a to je u ovom sluaju drastino pre-kreno. Zbog toga se, prema zahtevu, analiza krvi osuenog ne moe smatrati dokazom pribavljenim na zakonom propisan nain.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iznete navode zahteva, jer iz izvetaja o eksper-tizi alkohola navedenog Instituta za sudsku medicinu proizilazi da se saobraajna nezgoda dogo-dila 18.05.2007. godine u 21,05 asova, da su uzorci krvi od osuenog uzeti istog dana u 21,38 asova, te da je nakon analize uzetih uzoraka utvreno da je kod osuenog konstatovano prisu-stvo alkohola i to 2,139 grama/kg. Pri tome, u izvetaju je jasno naglaeno da su uzorci analizira-ni metodom gasne hromatografije i da proteklo vreme od prijema uzoraka do analize ne utie na vrednost rezultata.

Imajui to u vidu, eventualni propusti vezani za obavljanje klinikog pregleda, prisustvo lekara i vreme dostavljanja uzoraka, na koje branilac ukazuje u zahtevu, ne ine analizu krvi dokazom na ko-me se ne moe zasnivati presuda, u smislu odredbe lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivi-nom postupku.

Naime, prema odredbi lana 18. stav 2. Zakonika o krivinom postupku, sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, sami po sebi ili prema nainu pribavljanja, u suprotnosti sa odredbama tog Zakonika, drugog zakona, Ustava ili meunarodnog prava. Meutim, pomenuti Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju zdravstvene organizacije i organi unutranjih poslova koji vre analizu krvi i postupak uzimanja i transportovanja krvi, predstavlja podzakon-ski akt i kao takav nije obuhvaen odredbom lana 18. stav 2. Zakonika o krivinom postupku.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzp. 156/2010(1) od 23.03.2010. godine)

88.. Neke injenice od vanosti za donoenje zakonite odluke, sud moe utvrditi na osnovu

posrednih dokaza. Meutim, oni moraju biti takvog kvaliteta da ne daju mogunost za dru-


- 8 -

gaiji injenini zakljuak, a njihova istinitost mora biti proverena svim drugim raspoloi-vim dokazima.

Iz obrazloenja: Obaveza je prvostepenog suda bila da ispituje i utvruje sve odlune injenice vane za zakoni-

tu odluku, u smislu lana 17. Zakonika o krivinom postupku. Ovo radi potovanja principa materi-jalne istine, kao osnovnog principa krivinog postupka, kome su podreeni svi ostali, a to se osno-vano istie u albama optuenog i njihovih branilaca, a koje se odnose na mnogobrojne predloge odbrane u koje se prvostepeni sud uopte nije uputao, ve ih je odbio smatrajui ih bespredmetnim. Na taj nain povreeno je i pravo odbrane optuenih na glavnom pretresu, to je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donoenje prvostepene presude.

Na novom glavnom pretresu, prvostepeni sud treba detaljno da proveri odbranu obojice optuenih: da saslua imenovane svedoke - vlasnika piljarnice i bivu devojku optuenog, koji e - po navodi-ma odbrane optuenog - potvrditi njegov alibi za kritini dogaaj.

urak oteenog - imenovani svedok je izjavio da je od oteenog po kritinom dogaaju saznao da su u napadu na njegovog roaka uestvovala tri oveka i da ga je jedan od trojice, " koji je bio elav i plav" - najvie tukao. Prvostepeni sud u svojoj presudi utvruje da je optueni "plavokos", ali nigde na-vodi da li je isti "elav", to je od znaaja za eventualnu identifikaciju optuenog kao izvrioca.

etvrti imenovani svedok tvrdi u svom iskazu da je po kritinom dogaaju "prsten sa lavljom gla-vom" preprodao petom navedenom svedoku, pa tu injenicu treba proveriti sasluanjem tog svedoka.

Optueni M.H. se brani da mu je mobilni telefon vraen od strane policije i da se navodno nalazi u depozitu Kazneno-popravnog zavoda, pa tu injenicu treba proveriti preko Uprave zatvora.

Oteeni, sada navedeni pokojni, je pred istranim sudijom sasluan u dva navrata, objasnivi da su mu kritinom prilikom izvrioci, kojih je bilo trojica, oduzeli mobilni telefon marke "Erikson" i zlatan prsten, ali nije dao blii opis ni prstena ni telefona. S tim u vezi, potrebno je po mogustvu sasluati njegovog uraka - navedenog svedoka, koji bi mogao da se izjasni - kao blizak roak optu-enog - kakav je to eventualno mobilni telefon oteeni imao odn. kakav prsten, a koje stvari su mu oduzete kritinom prilikom.

(Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. 1608/07 od 04.02.2008. godine)

99.. Ukoliko je osumnjieni dao iskaz u prisustvu branioca, imao poverljiv razgovor i taj zapisnik sa-

dri konstataciju o njegovim pravima da nije duan da iznese svoju odbranu i da na postavljena pita-nja ne mora da odgovara, odsustvo konstatacije iz lana 13. stav 3. ZKP ne ini taj zapisnik nedo-zvoljenim. Odredba lana 13. stav 3. ZKP po svojoj prirodi je takva da se sutinski odnosi na izjavu osumnjienog koju bi eventualno dao pre nego to je ispitan u prisustvu branioca u smislu lana 226. taka 9. ZKP.

(Pravno shvatanje usvojeno na sednici Krivinog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, 15, 20. i 28. marta 2007. godine)

1100.. Potujui princip materijalne istine, kao osnovni princip krivinog postupka, kojim su

podreeni svi ostali principi, prvostepeni sud je u obavezi da ispituje i utvruje sve odlune i-


- 9 -

njenice vane za zakonitu odluku u smislu lana 17. Zakonika o krivinom postupku, a to se osnovano istie i u albi optuenog i njegovog branioca. Odlune injenice odnose se na mno-gobrojne predloge odbrane u koje se prvostepeni sud uopte nije uputao, ve ih je smatrao bespredmetnim, te je na taj nain povreeno pravo odbrane okrivljenog na glavnom pretresu koje je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donoenje prvostepene presude.

Iz obrazloenja: U albi branioca optuenog se istie da prvostepeni sud nije utvrdio radnju izvrenja krivinog de-

la koja se sastoji u prisvajanju, zatim na koji nain je optueni izvrio navodno prisvajanje, kada je de-lo uinjeno, da li je oduzete stvari zadrao za sebe ili ih otuio i dr. Prvostepeni sud je zasnovao osu-ujuu presudu samo na injenici postojanja manjka, koji sam za sebe nema karakter odlune injeni-ce, u vezi sa osudom za krivino delo pronevere, a po stavu branioca optuenog.

Kako se radi o odlunim injenicama, prvostepeni sud je propustio da da logiku ocenu izvedenih dokaza i da obrazloi svoje zakljuke jasnim, odreenim i potpunim razlozima. Sve je to u prvostepenoj presudi u potpunosti izostalo, a to se osnovano istie u albama optuenog i njegovog branioca.

Prvostepeni sud je bio u obavezi da ispituje i utvruje sve odlune injenice vane za zakoni-tu odluku u smislu lana 17. Zakonika o krivinom postupku, potujui princip materijalne istine, kao osnovni princip krivinog postupka, kojim su podreeni svi ostali principi, a to se osnovano istie i u albi optuenog i njegovog branioca, a odnosi se na mnogobrojne predloge odbrane u koje se prvostepeni sud uopte nije uputao, ve ih je smatrao bespredmetnim, te je na taj nain povreeno pravo odbrane okrivljenog na glavnom pretresu koje je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donoenje prvostepene presude.

(Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 1148/2007 od 24.12.2007. godine)

1111.. Slubena beleka o iskazu svedoka sainjena od strane slubenika policije nema znaaj do-

kaza u krivinom postupku.

Iz obrazloenja:

albom branioca imenovanog okrivljenog se osnovano ukazuje da je pobijana presuda, izmeu ostalog, zasnovana i na pojedinim dokazima koji ne mogu predstavljati osnov za donoenje osuuju-e presude i koji se - u smislu odredbe iz lana 18. stav 2. Zakonika o krivinom postupku - nuno moraju izdvojiti iz spisa.

U konkretnom sluaju, pobijana presuda zasniva se - izmeu ostalog -i na slubenoj beleci naznaenog OUP-a od 28.03.2002. godine, a koju je prvostepeni sud - bez ikakve potrebe - upotrebio kao dokaz u predmetnoj krivinopravnoj stvari, i to u vezi sa iskazom navedenog sve-doka u pogledu pojedinih okolnosti o kojima se ovaj svedok - i prema oceni Okrunog suda - ve-oma uverljivo izjanjavala. Kako se pobijana presuda sasvim nepotrebno zasniva i na navedenoj slubenoj beleci ovog OUP-a, budui da je prvostepeni sud istu cenio kao dokaz u postupku, ti-me se i pobijana presuda u sutini zasniva na dokazu na kome se - po odredbama Zakonika o kri-vinom postupku - ne moe zasnivati. Time je ova presuda zasnovana i na bitnoj povredi odreda-ba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika, koja takoe predstavlja obavezan osnov ukidanja presude prvostepenog suda.

(Reenje Okrunog suda u Subotici, K. 238/07 od 04.10.2007. godine)


- 10 -

1122.. Ne moe se presuda zasnivati na nalazu i miljenju vetaka koji je pribavio sam okrivljeni, jer

je - prema nainu pribavljanja - u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivinom postupku.

Iz obrazloenja: Prvostepena presuda zasnovana je na bitnim povredama odredaba krivinog postupka, iz lana

368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku, na koje povrede Okruni sud pazi po slube-noj dunosti povodom izjavljene albe, shodno lanu 380. stav 1. taka 1. istog Zakonika, zbog ega se ni injenino stanje pa ni primena krivinog zakona ne mogu ispitati i zbog ega je prvostepena presuda morala biti ukinuta.

Ovo zbog toga to je prvostepena presuda zasnovana na nalazu i miljenju vetaka saobraajne struke, koji je sam okrivljeni dostavio sudu. Prvostepeni sud je ovaj nalaz izveo kao dokaz na glav-nom pretresu i odluku prvostepenu zasnovao na ovom dokazu. Iako u obrazloenju presude prvoste-peni sud navodi da je imao u vidu ovaj nalaz ali da ga posebno nije cenio, ocenjujui odbranu okri-vljenog poziva se upravo na ovaj dokaz navodei "... ne stoje navodi okrivljenog da niim nije do-prineo nezgodi, to ak ne potvruje ni vetak, na koga se okrivljeni poziva u odbrani...".

Na ovom dokazu se, shodno lanu 18. stav 2. Zakonika o krivinom postupku, ne moe zasnovati sudska odluka jer je nain pribavljanja istog suprotan njegovim odredbama.

Naime, nalaz i miljenje vetaka mogu predstavljati dokaz na kome se moe zasnovati sudska odluka ukoliko je vetaenje obavljeno u skladu sa odredbama l. 113. do 132. ZKP. Kako je nalaz i miljenje vetaka dostavio okrivljeni a nije postojala naredba predsednika vea niti je obavljeno u propisanom postupku, to je prvostepeni sud zasnivanjem presude na ovom dokazu nainio bitnu po-vredu krivinog postupka, zbog ega je ona morala biti ukinuta.

(Reenje Okrunog suda u Niu, K. 1211/06 od 12.02.2007. godine)

1133.. Vetaenje materijala zbog sumnje na opojnu drogu naloeno i izvreno od strane organa

unutranjih poslova kao radnja prikupljanja dokaza koja ne trpi odlaganje, ne predstavlja ne-dozvoljen dokaz iako se odnosi na krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko de-set godina, te zasnivanjem presude na ovom dokazu, nije uinjena bitna povreda odredaba kri-vinog postupka.

Iz obrazloenja: Prvostepena presuda, na koju je izjvaljena alba od stane branioca okrivljenog, nije doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivinog postupka, jer nije zasnovana na dokazu na kome nije sme-la biti zasnovana. Vetaenje MUP-a RS koje je izvreno po nalogu organa unutranjih poslova a ne istranog sudije, bilo bi prema navodima iz albe, dokaz pribavljen protivno odredbi lana 238. stav 3. ZKP. Po oceni VSS, postupak ovlaenih slubenih lica MUP-a RS nije suprotan nijednoj nael-noj odredbi ZKP o postupanju dravnih organa u krivinom postupku, kada postoje osnovi sum-nje da je neko lice uinilo krivino delo, ve je naloeno vetaenje, iako ne na osnovu ovlaenja iz lana 238. stav 3. ZKP, materijala sumnjivog na opojnu drogu, sa ciljem efikasnosti


- 11 -

i blagovremenog prikupljanja dokaza u krivinom postupku, to nesumnjivo predstavlja radnju prikupljanja koja ne trpi odlaganje. Aka se ima u vidu odredba lana 18. stav 2. ZKP, koja propisuje da se sudske odluke ne mogu za-snivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona ili Ustava i meunarodnog prava, VSS je ocenio da postupak organa unutra-njih poslova ne predstavlja zloupotrebu datih ovlaenja prema odredbama ZKP, koja bi bila na tetu okrivljenog ili krivinopravnih naela, ukljuujui i ovu zakonsku odredbu. VSS je naao da dokaz prikupljen na opisani nain od strane organa unutranjih poslova, u vi-du vetaenja materije sumnjive na opojnu drogu, izveden na glavnom pretresu u krivinom po-stupku. Izvoenje ovog dokaza izvreno je na saglasan predlog stranaka, na ta nije bilo primedbi stranaka u postupku.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije K. I br. 1010/06 od 13.06.2006. godine)

1144.. Zasnivanje presude na navodima krivine prijave predstavlja bitnu povredu odredaba kri-

vinog postupka, jer krivina prijava nije dozvoljen dokaz u krivinom postupku.

Iz obrazloenja: Prema nainu pribavljanja podataka koje sadri, krivina prijava kao dokaz je u suprotnosti sa

odredbama Zakonika o krivinom postupku pa ne moe biti temelj zasnivanja sudske odluke. To proizilazi iz odredbe lana 18. stav 2. Zakonika o krivinom postupku - sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi i nainu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog Zakonika, drugog zakona, Ustava ili meunarodnog prava. Naime, u prijavi se navode dokazi za ko-je se saznalo prilikom prikupljanja obavetenja, ali se ne unosi sadrina izjava koje su pojedini gra-ani dali prilikom prikupljanja obavetenja, tj. navode se izvori, ali ne i sadrina obavetenja.

Prvostepeni sud se u pobijanoj presudi poziva na sadraj krivine prijave, na osnovu koje utvruje injenice koje terete imenovanog optuenog. Na drugoj strani, te injenice nisu u sagla-snosti sa iskazima datim na glavnom pretresu, zbog ega se osnovano u albi branioca optuenog ukazuje da se presuda zasniva na dokazu na kome se ne moe zasnivati.

Time je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 10. Za-konika o krivinom postupku.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. I 2317/05 od 07.09.2006. godine)

STVARNA NADLENOST I SASTAV SUDA (lan 23. i 24. Zakonika o krivinom postupku)

1155.. Vee iz lana 24. stav 6. Zakonika o krivinom postupku je nadleno za donoenje reenja

o zameni novane kazne u kaznu zatvora.


- 12 -

Iz obrazloenja: Reenje o zameni novane kazne u kaznu zatvora kako proizilazi iz spisa predmeta doneo je

sudija koji je osuenom sudio u prvom stepenu. Meutim, odredbom lana 24. stav 6. Zakonika o krivinom postupku propisano je da prvostepeni

sudovi, u veu sastavljenom od trojice sudija, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa. Zbog toga je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1.

taka 1. Zakonika o krivinom postupku - sud je bio nepropisno sastavljen. S obzirom da na tu povredu drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, alba branioca osue-

nog nije ni razmatrana. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K 2. 220/10 od 26.02.2010. godine)

1166.. Sud - koji je do tada sudio u veu sastavljenom od jednog sudije i dvojice sudija porotnika

- duan je da dopuni vee i glavni pretres zapone iznova ukoliko se u toku glavnog pretresa pokae da injenice na kojima se zasniva optuba ukazuju na krivino delo za ije suenje je nadleno vee sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija porotnika

Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom imenovani optueni je oglaen krivim za izvrenje krivinog dela ubi-

stva iz lana 113. u vezi lana 19. stav 3. Krivinog zakonika, za koje je zapreena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

Prema odredbama lana 24. stav 1. Zakonika o krivinom postupku, za krivina dela za koja se po Zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od 15 godina ili tea kazna, u prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija porotnika.

Prema stavu Vrhovnog suda, prvostepena presuda sadri bitne povrede odredaba krivinog po-stupka iz lana 368. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku, na koje vii sud pazi po slube-noj dunosti (u skladu sa odredbama lana 380. istog Zakonika). Naime, u radu suda nisu sudelovale sudije i sudije porotnici u propisanom broju, s obzirom na kaznu zapreenu za krivino delo za ije izvrenje je optueni oglaen krivim.

U tom pogledu, bez znaaja je injenica to je izmenjenom optunicom Okrunog javnog tuio-ca optuenom stavljeno na teret izvrenje krivinog dela ubistva na mah iz lana 115. Krivinog za-konika, jer je prvostepeni sud bio u obavezi da, im se u toku glavnog pretresa pokazalo da injenice na kojima se zasniva optuba ukazuju na krivino delo za ije suenje je nadleno vee sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija porotnika, dopuni vee i glavni pretres zapone iznova.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. I 607/09 od 01.04.2009. godine)

1177.. Nije dozvoljena alba na odluku vea donetu na osnovu l. 273. st. 2. ZKP iako je pogre-

na pravna pouka data u reenju vea kojim je odbaen prigovor branioca na optunicu.


- 13 -

Iz obrazloenja: Reenje vea Optinskog suda u K... Kv.150/08 od 23.05.2008. g., odbaen je prigovor okr.

M.A. iz Kraljeva izjavljen protiv optunice OPJT Kt.369/01 od 24.08.2006. g., kao nedozvoljen. Protiv ovog reenja blagovremeno je albu izjavio branilac okrivljenog sa predlogom da se prvo-

stepeno reenje ukine. Okruni sud u K... na sednici vea ocenio je da je alba branioca nedozvoljena. Reenje vea Optinskog suda u K... Kv.br.150/08 od 23.05.2008. g., odbaen je prigovor okr.

M.A. izjavljen protiv optunice OPJT K... kojom je izmenjen optuni predlog OPJT pod istim bro-jem od 8.6.2008. g., kao nedozvoljen pozivajui se na l. 341. st. 3. ZKP, s obzirom da predsednik vea ovaj prigovor nije odbacio u smislu l. 272. st. 1. ZKP ve u smislu l. 272. st. 2. ZKP dostavio veu iz l. 24. st. 6. ZKP da o tome odlui.

U pouci o pravnom leku je navedeno da na ovo reenje postoji pravo albe u roku od tri dana Okrunom sudu u K...

Protiv reenja vea kojim je prigovor okrivljenog odbaen branilac je izjavio albu. Prvostepeni sud je ocenio da alba branioca na odluku vea prvostepenog suda nije dozvoljena

bez obzira na pogreno navedenu pravnu pouku koja ima dejstvo samo prema strankama okrivlje-nom, eventualno oteenom, a ne i prema javnom tuiocu, braniocu ili punomonicima, kao stru-nim licima, kojima se inae pravna pouka i ne dostavlja u otpravku sudske odluke.

Prema l. 280. ZKP protiv odluke vea iz l. 24. st. 6. ZKP a donetih na osnovu l. 273. st. 3. ovog Zakonika alba je dozvoljena a protiv odluka donetih na osnovu l. 274. i 275. ovog Zakonika albu moe izjaviti tuilac i oteeni. Protiv ostalih odluka vea donesenih povodom prigovora protiv optu-nice alba nije dozvoljena, dakle, to se odnosi na odluku o odbaaju prigovora pa je sud zbog toga odbacio albu branioca kao nedozvoljenu na osnovu l. 401. st. 3. ZKP.

(Reenje Okrunog suda u Kraljevu K.br.383/08 od 23.7.2008. godine)

PRENOENJE MESNE NADLENOSTI

(lan 35. i 36. Zakonika o krivinom postupku)

1188.. Ne mogu automatski biti ispunjeni uslovi da se kao mesno nadlean odredi sud na ijem

podruju okrivljeni ima prebivalite, tj. ivi.

Iz obrazloenja:

U smislu odredaba l.36.st.3. ZKP-a, sudija Okrunog suda u B... je stavio predlog da se protiv okrivljenog postupak zbog krivinog dela iz l.245. st.3. KZ RS, vodi pred sudom na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite, tj. pred Okrunim sudom u P..., smatrajui da e se tako oigledno lake sprovesti postupak. Vrhovni sud Srbije je, nakon razmatranja spisa, naao da nije oigledno da e se postupak samo zbog toga to okrivljeni ima prebivalite na teritoriji suda u P..., pred tim sudom lake sprovesti, s obzi-rom da je delo izvreno u B..., da je okrivljeni uhvaen na glavnoj eleznikoj stanici i gde je od okri-


- 14 -

vljenog i oduzeta droga od strane ovlaenih slubenih lica MUP-a. Zbog toga e se eventualni postupak pred Okrunim sudom u P... tee sprovesti, jer su svedoci koje sud treba po predlogu tuioca u optunici da saslua, kao i vetaci koji su vrili pregled okrivljenog i droge, nalaze u B.

(Reenje Vrhovnog suda Srbije Kr.646/04 od 11.11.2004. godine)

OCENA I SUKOB NADLENOSTI

(lan 37. Zakonika o krivinom postupku)

1199.. Sud nije u obavezi da izvede sve predloene dokaze tj. predlozi za izvoenje dokaza podle-

u oceni suda u pogledu osnovanosti odn. znaaja za potpuno i pravilno utvrivanje odlunih injenica.

Iz obrazloenja: albeni navodi okrivljenog (da sud nije izveo dokaze kojima se potvruje optuba odn. dokaze

koji njemu idu u korist) - neosnovani su. Prvostepeni sud je izvoenje onih dokaza, za koje je naao da nisu od znaaja, pravilno odbio, pri

emu je u obrazloenju oalbene presude naveo koje predloge za izvoenje dokaza je odbio, uz istovre-menu ocenu da je injenino stanje, na osnovu dokaza koji su izvedeni, pouzdano i potpuno utvreno.

Takvu ocenu prvostepenog suda prihvata i ovaj sud. Naime, predlozi za izvoenje dokaza podleu oceni prvostepenog suda u pogledu njihove osno-

vanosti odn. znaaja za potpuno i pravilno utvrivanje onih injenica koje imaju karakter odlunih injenica, pri emu treba istai da odredba lana 17. Zakonika o krivinom postupku ne obavezuje sud da izvede sve ili pojedine predloene dokaze, niti odsustvo predloga oslobaa sud obaveze da iz-vede u tom cilju sve potrebne dokaze.

Zbog toga su i u tom delu suprotni albeni navodi okrivljenog ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 4711/2011 od 20.12.2011. godine)

2200.. S obzirom na to da je smisao zakonske odredbe lana 37. stav 2. Zakonika o krivinom po-

stupku da se, u interesu svih uesnika u postupku, u to kraem roku i jedinstvenom postupku sprovede glavni pretres i celokupan krivini postupak, vii sud se pravilno oglasio stvarno ne-nadlenim za postupanje u krivinom postupku za krivino delo koje ne spada u njegovu po-sebnu nadlenost niti je u njegovoj nadlenosti po visini zapreene kazne, bez obzira to je ra-nije, pred okrunim sudom, bio otvoren i odran glavni pretres i doneta presuda, koja je ka-snije ukinuta u situaciji kada, pred viim sudom, glavni pretres nije otvaran. Ovakvom odlu-kom se ne povreuju prava uesnika u postupku.


- 15 -

Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda, pravilno se Vii sud u B. oglasio stvarno nenadlenim za postu-

panje u krivinom postupku protiv imenovanih okrivljenih zbog krivinog dela falsifikovanje novca, iz lana 223. stav 2. u vezi sa lanom 33. Krivinog zakonika.

Naime, odredbom lana 37. stav 1. Zakonika o krivinom postupku propisano je da je sud duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i, im primeti da nije nadlean, oglasie se nenadlenim a po pravnosnanosti reenja ustupie predmet nadlenom sudu.

Odredbom lana 22. stav 1. Zakona o ureenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom ste-penu sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do 10 godina, ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud.

lanom 223. stav 2. Krivinog zakonika propisano je da, ko nabavlja lani novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lani novac stavlja u opticaj - kaznie se zatvorom od jedne do 10 godina.

Imajui u vidu citirane odredbe, a naroito da konkretno krivino delo ne spada u nadlenost vieg suda, kao i da se navedeni Zakon o ureenju sudova primenjuje od 01.01.2010. godine, po nalaenju ovog suda pravilno je Vii sud u B. naao da nije nadlean za postupanje, s obzirom da je za krivino delo koje je okrivljenima stavljeno na teret zapreena kazna zatvora od jedne do 10 godina, pa je u konkretnom sluaju nadlean Prvi osnovni sud u B., kao stvarno i mesno nadlean za postupanje u ovoj krivinopravnoj stvari.

Pri tome, pravilno je prvostepeni sud imao u vidu injenicu da je glavni pretres u ovoj pravnoj stvari otvoren i odran poslednji put 03.12.2007. godine, kada je doneta presuda koja je reenjem Vrhovnog suda Srbije od 05.03.2009. godine ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na po-novno suenje, nakon ega se glavni pretres nijednom nije odrao, ali je naao da to nije od uticaja na donoenje drugaije odluke, imajui u vidu protek vremena od odravanja poslednjeg pretresa, kao i injenicu da je nakon reorganizacije celokupnog sudskog sistema formiran Vii sud, pri emu je predmet dodeljen u rad potpuno novom sudiji, dok je smisao odredbe lana 37. stav 2. Zakonika o krivinom postupku da se u interesu kako okrivljenog, tako i drugih uesnika u postupku, te potova-nja njihovih zakonom zagarantovanih prava, u to kraem roku i jedinstvenom postupku, sprovede glavni pretres, kao i celokupan krivini postupak, a, s obzirom da u konkretnom sluaju glavni pre-tres svakako mora poeti iznova, stoga ovakvom odlukom nisu povreena navedena prava stranaka u postupku, a samim tim ni smisao ove zakonske odredbe.

Suprotni albeni navodi Vieg javnog tuilatva u B. - da je sud pogreno primenio krivini zakon kada je analizirao istu odredbu, stavljajui pravo interesa uesnika postupka u prvi plan, umesto impera-tivne zakonske norme odn. injenicu da je, u konkretnom sluaju, otvoren glavni pretres, zbog ega Vii sud u B. nije smeo dostaviti predmet niem sudu, ve sam sprovesti postupak i doneto odluku - ocenjeni su kao neosnovani i bez uticaja na drugaiju odluku suda, budui da je, nakon otvorenog glavnog pretre-sa, dana 30.11.2007. godine i donoenja presude u ovom predmetu, ona od strane Vrhovnog suda ukinu-ta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje, nakon ega glavni pretres u ovoj krivino-pravnoj stvari nije ni otvaran, ve postupak poinje iznova, to, zajedno sa injenicom da Vii sud u B. od 01.01.2010. godine nije nadlean za postupanje u odnosu na krivina dela falsifikovanje novca iz la-na 223. stav 2. Krivinog zakonika, ukazuje na pravilnost i zakonitost pobijanog reenja.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 1930/2011 od 20.06.2011. godine)

2211.. Samo vee u sednici moe doneti reenje o nenadlenosti suda van glavnog pretresa a ne i

predsednik vea.


- 16 -

Iz obrazloenja: Naznaenim Reenjem Vii sud se oglasio stvarno nenadlenim za postupanje u krivinom po-

stupku protiv imenovanih okrivljenih, zbog krivinog dela iz lana 214. stav 1. i lana 340. Krivi-nog zakonika, po optunom predlogu oteenog kao tuioca od 09.03.2011. godine, te je odreeno da se po pravnosnanosti reenja spisi predmeta dostave Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadlenom sudu.

Apelacioni sud je, povodom albe oteenog kao tuioca a po slubenoj dunosti, ukinuo pobija-no reenje, jer isto nije doneto od strane ovlaenog organa.

Naime, reenje o nenadlenosti van glavnog pretresa, a to je situacija u konkretnom sluaju, do-nosi vee u sednici, a predsednik vea to reenje ne moe sam doneti ve odluuje samo o onim slu-ajevima koji su Zakonikom posebno dati u njegovu nadlenost.


IZUZEE

(lan 40 45. Zakonika o krivinom postupku)

2222.. Ukoliko je u istom krivinom predmetu vrio istrane radnje, sudija ne moe vriti sudijsku

dunost predsednika vea na glavnom pretresu. Meutim, izdavanje naredbe sudije organu unu-tranjih poslova da izvri pretres stana ne moe se smatrati vrenjem istrane radnje.

Iz obrazloenja: Protiv presude albu je izjavio advokat - branilac okrivljenog, i to zbog bitne povrede odredaba

krivinog postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i odluke o krivinoj sankciji, uz predlog da Okruni sud prvostepenu presudu ukine i predmet vrati istom sudu na ponovno odlui-vanje ili je preinai ublaenjem izreene kazne.

Okruni sud nalazi da su albeni navodi neosnovani. Povrede iz lana 368. stav 1. taka 2. Zakonika o krivinom postupku u konkretnom sluaju ne

stoje, jer predsednik vea - koji je uestvovao u prvostepenom postupku i u donoenju prvostepene presude - nije u pretkrivinom postupku vrio istrane radnje (pretres stana , ve su ovu istranu rad-nju izvrili organi unutranjih poslova (shodno lanu 189. stav 3. Zakonika o krivinom postupku), kojima je sudija poverio njeno vrenje shodno lanu 78. istog Zakonika.

Dakle, samo izdavanje naredbe organima unutranjih poslova od strane sudije da se izvri radnja pretresanja stana nije osnov za njegovo izuzee (shodno lanu 40. taka 4. Zakonika o kri-vinom postupku), te samim tim uee tog sudije na glavnom pretresu i u donoenju prvostepe-ne odluke - ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 2. ovog Zakonika.

(Iz presude Okrunog suda u Niu, K. 1736/06 od 28.05.2007. godine)


- 17 -

OTEENI I PRIVATNI TUILAC

(lan 53- 67. Zakonika o krivinom postupku)

2233.. Rok za za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje (u sluaju nemogunosti do-

laska privatne tuilje odn. njenog punomonika na glavni pretres iz opravdanih razloga ko-ji su prestali istoga dana kad je zakazan glavni pretres) - poinje da tee po prestanku smetnje, istoga dana.

Iz obrazloenja: U zahtevu se osnovano ukazuje na povredu odredbe iz lana 59. stav 2. Zakonika o krivinom

postupku na tetu okrivljene. Naime, prvostepeni sud je dozvolio povraaj u preanje stanje privatnoj tuiteljici na molbu

njenog punomonika zbog proputanja - njihovog nedolaska na glavni pretres od 20.02.2007. godine i istovremeno stavio van snage reenje od istog dana o obustavljanju krivinog postupka, doneto u smislu lana 59. stav 1. istog Zakonika. Ovo zbog pretpostavke da je nedolaskom na glavni pretres privatna tuiteljica odustala od tube, pri emu nisu postojali zakonski uslovi za povraaj u prea-nje stanje i samim tim za nastavak postupka koji je potom okonan donoenjem osuujue presude.

U tom smislu, iz spisa predmeta utvruje se da su privatna tuiteljica i njen punomonik uredno pozvani na glavni pretres zakazan za 20.02.2007. godine, a svoj izostanak nisu opravdali i da je punomonik privatne tuiteljice 24.03.2007. godine podneo molbu (predlog) za povraaj u preanje stanje.

Iz samih navoda molbe - da privatna tuiteljica nije dola na glavni pretres zbog iznenadnog slu-benog puta na koji je morala poi radi prisustvovanja sastanku koji se odravao u drugom gradu i da se vratila istog dana, a da njen punomonik nije doao zbog okolnosti da je u isto vreme bio zaka-zan glavni pretres u drugom krivinom postupku u kojem je njegovo prisustvo bilo neophodno, jer se radilo o pritvorskom predmetu - proizilazi da su okolnosti koje su bile smetnja njihovom dolasku na glavni pretres prestale da postoje tog istog dana kad je zakazan glavni pretres.

Dakle, molba punomonika privatne tuiteljice za povraaj u preanje stanje je podneta po proteku prekluzivnog roka od osam dana od prestanka smetnji za njihov dolazak na glavni pretres, a u kojem ro-ku je molba mogla biti podneta, shodno odredbi lana 59. stav 2. Zakonika o krivinom postupku.

To znai da je molba neblagovremena. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 72/10 od 14.04.2010. godine)

2244.. Javni tuilac nije izgubio svojstvo ovlaenog tuioca za krivino delo za koje se goni po slu-

benoj dunosti time to je odbacio krivinu prijavu oteenog, tako da on i nakon toga moe podneti optuni predlog zbog istog krivinog dela. Naime, podnoenjem krivine prijave se ne pokree krivini postupak, pa on nije mogao da bude obustavljen reenjem javnog tuioca o od-baaju krivine prijave oteenog, da bi bilo primenjeno pravilo non bis in idem.


- 18 -

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio, da je navedeni Optinski javni tuilac reenjem od 08.10.2008

godine odbacio krivinu prijavu imenovane oteene, nakon ega je obavetenje o odbaaju krivine pri-jave dostavljeno oteenom sa poukom o pravu na nastavak gonjenja. Oteena je obavetenje primila dana 17.10.2008 godine. Optinski javni tuilac je dana 08.04.2009 godine podneo naznaeni optuni predlog nadlenom Optinskom sudu protiv okrivljene zbog krivinog dela prevare.

Pogreno je shvatanje prvostepenog suda da javni tuilac odbaajem krivine prijave gubi svoj-stvo ovlaenog tuioca. ak i da oteeni preuzme gonjenje, javni tuilac - na osnovu lana 64. stav 2. Zakonika o krivinom postupku - ima pravo da do zavretka pretresa on preuzme gonjenje. Ovo naroito u situaciji kad oteeni nije preuzeo gonjenje, pa se ne moe prihvatiti stav da javni tuilac nije ovlaeni tuilac.

Odbaajem krivine prijave nije okonan postupak u vezi prijavljenog dela jer postupak nije ni pokrenut.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, K.2. 403/2010 od 29.04.2010. godine)

2255.. Ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je privatna tuilja imala svog pu-

nomonika i da on nije opravdao svoj nedolazak na glavni pretres, jer iz spisa predmeta pro-izlazi da je na glavni pretres pozvana i privatna tuilja i njen punomonik, pa je trebalo ceni-ti i opravdanost razloga iz kojih privatna tuilja nije dola na glavni pretres. Ovo iz razloga to je odluivanje o predlogu za povraaj u preanje stanje faza postupka u kojoj sud ispitu-je razloge, okolnosti i ponuene dokaze zbog kojih strankaprivatni tuilac i njegov puno-monik nisu pristupili na glavni pretres.

Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda, odbijen je predlog za povraaj u preanje stanje privatne tuilje

O.K kao neosnovan. U molbama za povraaj u preanje stanje punomonici privatne tuilje su naveli da privatna tuilja

toga dana bila spreena iz zdravstvenih razloga da pristupi na glavni pretres o emu je blagovremeno uz zahtev podnela i medicinsku dokumentaciju, a koja je dostavljena sudu pre donoenja reenja o obustavi postupka, a da prvostepeni sud nije cenio opravdanost razloga iz kojih je privatna tuilja bila spreena da pristupi na glavni pretres te da iz tih razloga pogrenom primenom materijalnog prava doneo reenje ko-jim je obustavio krivini postupak protiv okrivljenog dok je punomonik privatne tuilje bio angaovan na suenju u drugom predmetu pred Optinskim sudom u K..., a osim toga ni poziv za navedeni glavni pretres nije primio tako da nije bio uredno pozvan.

Razlozi prvostepenog suda da je privatna tuilja, iako je uredno obavetena, i imala obavezu da doe na glavni pretres nije pristupila i da njen punomonik koga je ona angaovala da je zastupa, s obzirom da se radi o strunom licu, advokatu, nije blagovremeno obavestio sud o postojanju razloga o spreenosti njegovog dolaska na glavni pretres i da se isti nisu odazvali pozivu i nisu doli na glav-ni pretres, su opravdani za zakljuak suda da je privatna tuilja odustala od daljeg krivinog gonjenja prema okrivljenom, te da molba za povraaj u preanje stanje nije osnovana.

Naime, privatna tuilja je bila zaista duna da pristupi na glavni pretres a njen punomonik da, ukoliko ne moe da pristupi lino na glavni pretres iz opravdanih razloga obezbedi zamenu ili blago-vremeno o tome obavesti sud. Meutim, shodno odredbama l. 59. st. 2. ZKP prvostepeni sud u kon-kretnom sluaju nije u dovoljnoj meri cenio niti je dao razloge o opravdanosti razloga za nejavljanje


- 19 -

privatne tuilje na glavni pretres u zakazano vreme kroz ocenu priloene medicinske dokumentacije od strane privatne tuilje.

Odluivanje o predlogu za povraaj u preanje stanje je faza postupka u kojoj sud ispituje raz-loge i okolnosti, te ponuene dokaze zbog kojih strankaprivatni tuilac i njegov punomonik nisu pristupili na glavni pretres, to u konkretnom sluaju prvostepeni sud na pouzdan nain nije uinio, pa se za sada ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je privatna tuilja imala svog puno-monika i da isti nije opravdao svoj nedolazak na glavni pretres, jer iz spisa predmeta proizlazi da je na glavni pretres pozvana i privatna tuilja i njen punomonik, pa je trebalo ceniti i opravdanost raz-loga iz kojih privatna tuilja nije dola na glavni pretres.

(Reenje Okrunog suda u Kraljevu K. 456/08 od 26.09.2008. godine)

2266.. U roku od 8 dana po prijemu obavetenja o odbaaju krivine prijave od strane javnog tu-

ioca, oteeni je u obavezi da preuzme gonjenje. Zato se zahtev za sprovoenje istrage podnet posle proteka ovog roka, mora odbaciti kao neblagovremen.

Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem je odbaen kao neblagovremen zahtev za sprovoenje istrage imenovanog

oteenog kao tuioca protiv navedenih okrivljenih, zbog postojanja osnovane sumnje da su uinili krivino delo krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika iz lana 360. KZ.

Oteeni kao tuilac je protiv tog reenja izjavio albu, smatrajui ga nepravilnim i nezakonitim. Nakon razmotranja svih spisa ovog predmeta i pobijanog reenja i ocene navoda u albi, Vrhov-

ni sud je naao da alba nije osnovana. Jer, iz spisa predmeta - fotokopije povratnice koja se nalazi u spisima predmeta - proistie da je

oteeni kao tuilac primio obavetenje javnog tuioca o odbaaju krivine prijave dana 11. novem-bra 2006. godine, da je poslednji dan roka bio 09. novembar 2006. godine, a da je on preporuenom poiljkom podneo zahtev za sprovoenje istrage na dan 11.11.2006. godine dakle, po proteku roka od 8 dana iz lana 61. ZKP.

Zbog toga je zahtev kao neblagovremen morao biti odbaen, pa se navodima albe ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog reenja. Iz tih razloga je Vrhovni su, a na osnovu lana 401. stav 3. ZKP, odluio kao u izreci svog reenja.

(Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. 90/07 od 22.01.2007. godine)

2277.. Samo zbog krivinog dela za koje je optinski javni tuilac odustao od gonjenja, oteeni

moe preuzeti gonjenje i podneti optunicu protiv okrivljenog. Ukoliko je podneo optunicu za drugo krivino delo - smatrae se da je podneo novu krivinu prijavu.

Iz obrazloenja: Vee Okrunog suda razmotrilo je spise ove krivine stvari, zajedno sa pobijanim reenjem i al-

bom punomonika oteenog kao tuioca. Nakon njihove ocene nalo je da reenje treba ukinuti jer je doneto uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka.


- 20 -

Naime, utvreno je da je imenovani oteeni Optinskom javnom tuiocu podneo krivinu pri-javu zbog krivinog dela nasilniko ponaanje, iz lana 220. Krivinog zakona Republike Srbije, te da je ista odbaena naznaenim reenjem od 25.11.2002. godine. Oteeni je obaveten da moe preuzeti krivino gonjenje.

Oteeni je podneo zahtev za sprovoenje istrage zbog krivinog dela iz lana 220. KZ RS. Meutim, optunicu je - po okonanju istrage - podigao ne za to krivino delo, ve je okrivljene optuio da su prema njemu izvrili krivino delo teka telesna povreda iz lana 53. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ RS.

Ne moe se uzeti da je javni tuilac odustao od gonjenja kada je oteeni prijavio krivino delo nasilniko ponaanje iz lana 220. KZ RS, tuilac za isto delo odustao od gonjenja, pa oteeni blagovremeno podigao optunicu za krivino delo teka telesna povreda iz lana 53. KZ RS. Ovakva optunica, bez obzira to se radi o istom dogaaju, ne moe se - u smislu lana 61. stav 2. Zakonika o krivinom postupku - smatrati preuzimanjem gonjenja, ve novim podnoe-njem krivine prijave.

Kako javni tuilac nije odluivao u odnosu na krivino delo teka telesna povreda iz lana 53. KZ RS, to je predsednik vea - bez obzira to je optunica oteenog stupila na pravnu snagu - istu trebao smatrati novom krivinom prijavom i dostaviti je nadlenom javnom tuilatvu.

(Reenje Okrunog suda u Niu, K. 1507/07 od 27.09.2007. godine)

2288.. Kada je oteeni podneo javnom tuiocu krivinu prijavu za krivino delo nasilnikog po-

naanja, koju je tuilac odbacio posle osam meseci, a dva dana po prijemu obavesti o odbaaju prijave oteeni podneo privatnu tubu za krivino delo lake telesne povrede i uvrede za isti dogaaj, privatna tuba je blagovremena.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odbacio kao neblagovremenu privatnu tubu, jer je podneta devet meseci na-kon kritinog dogaaja, a ne u roku od tri meseca kako predvia odredba lana 53. ZKP. Okruni sud je naao da je alba punomonika privatnog tuioca osnovana. Privatni tuilac je neposredno nakon kritinog dogaaja podneo javnom tuiocu krivinu prijavu za nasilniko ponaanje, pa kada ga je javni tuilac posle osam meseci obavestio da je prijavu odbacio, pri-vatni tuilac je za isti dogaaj podneo privatnu tubu za krivino delo lake telesne povrede i uvrede. Sa tih razloga, uvaavanjem albe prvostepeno reenje je ukinuto, i predmet vraen prvostepe-nom sudu na dalje postupanje.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 1508/04 od 2.06.2004.)

2299.. Privatna tuba je blagovremena kada je podneta u roku od tri meseca od dana saznanja

za krivino delo i uinioca. Kada je u tubi pogreno oznaeno ime optuenog uz pravilno naznaenje prezimena, a ispravljena je u pogledu imena optuenog po proteku roka od tri meseca, privatna tuba je blagovremena, imajui u vidu odredbu lana 53. stav 1. ZKP.


- 21 -

Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optueni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela lake telesne povrede iz lana 54. stav 1. KZS i izreena mu je uslovna osuda. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu branioca optuenog i potvrdio je prvostepenu presudu. Neosnovani su navodi u albi da je privatna tuba podneta po proteku roka od tri meseca i da je neblagovremena. Dokazima je utvreno da se kritini dogaaj desio 15.07.2002. godine, da je privatni tuilac sa-znao toga dana ko ga je udario i da je to D. B. Meutim, u tubi je pogreno navedeno ime R., a adresa stanovanja i prezime je tano. Punomonik privatnog tuioca je precizirao tubu u pogledu pravog imena za optuenog po proteku roka od tri meseca.

Dakle, pravilna primena lana 53. stav 1. ZKP podrazumeva da se privatna tuba podnosi u roku od tri meseca od saznanja za krivino delo i uinioca. Kako nije sporno ko je uinilac, tada pogreno oznaa-vanje njegovog imena ne ini tubu neblagovremenom, iako je ispravljena po proteku roka od tri meseca.

(Iz presude Okrunog suda u aku K. br. 423/04 od 12.11.2004. godine)

3300.. Kada je za privatnim tuiocem u drugom postupku raspisana poternica, a on se ne odaziva

na pozive suda, to ne moe biti razlog za obustavu krivinog postupka zbog odustanka privat-nog tuioca kada on ima punomonika.

Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem sud je obustavio krivini postupak prema okrivljenom zbog izvrenja krivinog dela klevete. Iz obrazloenja proizlazi da je privatni tuilac nepoznat na adresi koju je do-stavio sudu i da je za njim raspisana poternica u dugom postupku. Osnovano se albom punomonika privatnog tuioca ukazuje da injenica to je za privatnim tu-iocem raspisana poternica ne moe biti razlog za obustavu krivinog postupka, s obzirom da privat-ni tuilac u ovoj krivino-pravnoj stvari postupak vodi preko punomonika. Prvostepeni sud je povredio odredbu lana 66. stav 1. ZKP kojom je propisano da privatni tui-lac moe svoja zakonska prava u postupku vriti i preko punomonika. Kako se iz spisa vidi da je privatni tuilac pokrenuo postupak preko punomonika, to je nepri-hvatljiv zakljuak prvostepenog suda da je privatni tuilac odustao od privatne tube. Ovo tim pre to se na glavne pretrese punomonik privatnog tuioca uredno odazivao.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 3257/03 od 11.11.2003. godine)

BRANILAC (lan 68 - 76. Zakonika o krivinom postupku)

3311..

Molbu za putanje na uslovni otpust ovlaen je da u korist osuenog podnese branilac.


- 22 -

Iz obrazloenja: Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti i on sam -

lan 76. stav 1. Zakonika o krivinom postupku. Prava i dunosti braniocu prestaju kada mu okrivljeni opozove punomoje odn. kada bude razre-

en - lan 76. stav 2. Zakonika o krivinom postupku. Iz spisa predmeta proizilazi da imenovani osueni svom braniocu - advokatu nije opozvao puno-

moje. Zbog toga je branilac, shodno navedenim zakonskim odredbama, ovlaen da u korist okri-vljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti i on sam, pa je ovlaen i da u njegovu korist podnese molbu za putanje na uslovni otpust.

Iz tih razloga, ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da je molba branioca osuenog za putanje na uslovni otpust podneta od strane neovlaenog lica.


3322.. Ne smatra se albom branioca ona alba na kojoj se nalazi advokatski peat i samo potpis

okrivljenog a pri tome tom advokatu nije izdato uredno punomoje.

Iz obrazloenja:

Ne smatra se albom branioca okrivljenog alba na kojoj se nalazi peat advokata, a koji je pot-pisao samo okrivljeni, ako nije izdato uredno punomoje advokatu u vidu posebnog akta ili na zapi-sniku kod organa pred kojim se vodi postupak. Ista se smatra albom okrivljenog.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 25/10 od 10.03.2010. godine)

3333.. Povreeno je pravo na odbranu optuenog koji - zbog izvrene operacije i zdravstvenih

razloga - oteano i skoro nerazumljivo govori, kada nije imao branioca jo prilikom prvog ispi-tivanja pred sudom.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je tokom glavnog pretresa uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz l.

368. st. 2. ZKP, jer je - nepravilnom primenom odredbe l. 71. st. 1. ZKP - povreeno pravo na odbranu okrivljenog, a to je bilo od uticaja na pravilno i zakonito donoenje prvostepene presude. U albi brani-oca na ovu bitnu povredu osnovano se ukazuje.

Naime, okrivljeni je osoba koja - zbog izvrene operacije i zdravstvenih razloga - oteano govori, ta-ko da je njegov govor skoro nerazumljiv. U to se uverilo i drugostepeno vee na odranoj javnoj sednici.

Imajui u vidu tu injenicu ostaje potpuno nejasno kako i na koji nain je prvostepeni sud uspo-stavio komunikaciju i kontakt sa okrivljenim i na koji nain je on sasluan na glavnom pretresu. Da-kle, saglasno l. 71. st. 1. ZKP, on je morao imati branioca ve prilikom prvog ispitivanja pred su-dom. Budui da to nije bio sluaj, jer ga okrivljeni sam nije angaovao, niti mu je branilac od strane suda postavljen po slubenoj dunosti, a to je prvostepeni sud bio u obavezi, povreeno je pravo na odbranu okrivljenog.


- 23 -

U ponovljenom postupku prvostepeni sud e ovo otkloniti, pa e u prisustvu branioca odrati glavni pretres i na pogodan nain sasluati okrivljenog i tako mu omoguiti da u prisustvu branioca nesmetano raspravlja o svim izvedenim dokazima.

Prvostepeni sud e samo nakon toga biti u mogunosti da donese pravilnu i zakonitu presudu. (Reenje Okrunog suda u Valjevu, K. 376/08 od 19.08.2008. godine)

3344.. Lice koje je u istom predmetu, u pretkrivinom postupku koordiniralo aktivnosti organa

koji rade na poslovima otkrivanja krivinog dela i uinilaca postupajui kao javni tuilac - ne moe biti branilac

Iz obrazloenja:

Vanraspravno vee uskratilo je pravo advokatu jednog od optuenih da postupa kao branilac u krivi-nom postupku koji se vodi pred posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu

Jer, shodno odredbi lana 70. stav 3. ZKP, ovaj advokat je, kako proizilazi iz spisa predmeta, kao zamenik specijalnog tuioca preduzimao radnje u pretkrivinom postupku u istom krivinom predmetu.

Pod rukovoenjem u pretkrivinom postupku podrazumeva se i koordiniranje aktivnosti organa koji radi na poslovima u vezi sa otkrivanjem krivinih dela i pronalaenjem uinilaca pre otpoinja-nja krivinog postupka, a nema sumnje da su u konkretnom sluaju lanovi radne grupe u kome je bio i ovaj advokat bili duni da postupaju imajui u vidu propise lana 46. stav 3. ZKP.

alba branioca je iz tih razloga neosnovana. (Reenje Vrhovnog suda Srbije - Posebno odeljenje, K. OK 24/06 od 02.03.2006. godine)

3355.. Nisu pribavljeni na nezakonit nain i suprotno meunarodnom pravu iskazi osunjienih dati u

prisustvu branioca po slubenoj dunosti u toku trajanja vanrednog stanja.

Iz obrazloenja: Stav je albe da iskazi osumnjienih, zbog toga to nisu dati u prisustvu izabranih branilaca ve

branilaca po slubenoj dunosti, predstavljaju nedozvoljen dokaz. Ovi albeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, i to zbog toga to na ovaj nain nije povreeno

pravo na odbranu osumnjienih. Oni su imali strunu odbranu - branioci su im postavljeni iz redova advokata sa liste advokata koji su poloili advokatsku zakletvu.

Osim toga, radilo se o vanrednom stanju kada je Ustavom i zakonom predvieno ogranienje odre-enih sloboda i prava graana, a odlukom Ustavnog suda Srbije utvrena je neustavnom samo odredba Naredbe o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja kojom se ukida pravo na branioca, ali ne i kada se to pravo ograniava kao u konkretnom sluaju postavljanjem branioca po slu-benoj dunosti umesto izabranog branioca.

Ogranienje ovih prava za vreme trajanja vanrednog stanja u skladu je sa odredbom lana 11. i 12. stav 2. Ustava Republike Srbije, lanom 6. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slo-bodama i lanom 6. stav 2. Zakona o merama za sluaj vanrednog stanja, kojima je i predvieno da su -


- 24 -

po zvaninom proglaenju ratnog ili vanrednog stanja - dozvoljene mere odstupanja od ljudskih i ma-njinskih prava u obimu u kome je to nuno u datoj situaciji, a u skladu sa Ustavom i zakonom.

Primena ovih ogranienja, suprotno izjavljenim albama, nije u suprotnosti ni sa meunarodnim aktima ratifikovanim od strane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora i to posebno odredbama lana 4. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i lana 15. Evropske konvencije za zati-tu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ova meunarodna dokumenta doputaju odstupanje od u njima predvienih obaveza u sluaju rata ili druge opasnosti koja ugrozi opstanak nacije, osim odstupanja od obaveza koje se odnose na pravo na ivot, zabranu muenja, zabranu ropstva i kanjavanje samo na osnovu zakona.

Stoga iskazi osumnjienih dati u prisustvu branilaca po slubenoj dunosti nisu pribavljeni na nezakonit nain ni suprotno meunarodnom pravu kako se to posebno tvrdi u albama branilaca, jer u konkretnom sluaju - prema lanu 15. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - dozvoljeno je u sluaju vanrednog stanja odstupanje od primene odredbe iz lana 6. taka 3c, na koju se branilac poziva.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije K. 633/05 od 01.11. 2005. godine)

3366.. Posle pravnosnanosti reenja o ukidanju reenja o pritvoru sud je bio duan da razrei bra-nioca po slubenoj dunosti i ne moe ga kazniti zbog neodazivanja na poziv.

Iz obrazloenja:

Branilac koji je bio postavljen okrivljenom po slubenoj dunosti dok se okrivljeni nalazio u pri-tvoru nije pristupio na pretres, pa ga je sud zbog toga kaznio. Prvostepeni sud nije postupio u smislu lana 73. stav 2. ZKP i postavljenog branioca po slube-noj dunosti razreio posle pravosnanosti reenja o ukidanju pritvora, iako je na to bio obavezan. Nepropisno je postupanje suda koji nije razreio branioca, kao i odluka suda o kanjavanju ta-kvog branioca zbog neodazivanja na poziv. Glavni pretres je mogao biti odran uz saglasnost okri-vljenog bez prisustva branioca, obzirom da odbrana nije bila obavezna. Ovakva saglasnost od strane okrivljenog nije traena, to se utvruje uvidom u zapisnik o glavnom pregresu. Zbog uinjenih povreda odredaba krivinog postupka reenje je ukinuto.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 715/04 od 1.04.2004. godine)

PRETRESANJE STANA I LICA

(lan 77 - 81. Zakonika o krivinom postupku)

3377.. Zapisnik o pretresanju stana ne ini nepodobnim za dokazivanje injenica da je umesto

jednog slubenog lica zapisnik potpisalo drugo slubeno lice, koje nije prisustvovalo pretresu.


- 25 -

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je doneo reenje da se iz spisa predmeta izdvoje naznaeni zapisnik o pretre-

sanju stana i drugih prostorija od 24.12.2009. godine i potvrda o privremeno oduzetim predmeti-ma od istog datuma, sve uz obrazloenje da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija sa-injen suprotno odredbi lana 78. Zakonika o krivinom postupku jer ga nije potpisalo ovlaeno slubeno lice koje je prisustvovalo pretresu stana. Ovo naroito zbog toga to lice, za koje se na-vodi da je prisustvovalo pretresu stana, uopte nije bilo prisutno tokom pretresa. Kako je potvrda o oduzetim predmetima od 24.12.2009. godine proistekla upravo iz ovako sainjenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, a koji nije sainjen u skladu sa odredbama Zakonika o kri-vinom postupku, to je sud - shodno odredbi lana 337. stav 3. istog Zakonika - doneo odluku kao u izreci prvostepenog reenja.

albom javnog tuioca nadlenog Vieg javnog tuilatva osnovano se pobija prvostepeno ree-nje po osnovu bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku.

Naime, i prema stavu Apelacionog suda nisu dati razlozi o odlunim injenicama, a dati razlozi su nejasni s obzirom da su u konkretnom sluaju bili ispunjeni svi zakonom predvieni uslovi iz lana 78. Zakonika o krivinom postupku - oznaeni pretres naredio je sud pismeno obrazloenom naredbom, ova naredba je pre poetka pretresa predata vlasniku stana koji je i bio prisutan, a takoe su prilikom pretre-sanja stana bila prisutna i dva punoletna graanina, to je predvieno odredbom lana 79. Zakonika o krivinom postupku. injenica da je umesto jednog slubenog lica zapisnik potpisalo drugo slubeno li-ce koje nije prisustvovalo pretresanju stana - ne ini takav zapisnik nepodobnim za dokazivanje.

Prvostepeni sud, takoe, ne daje jasne razloge zbog ega potvrda o privremeno oduzetim predme-tima ima nedostatke, imajui u vidu da niko nije osporio zateeno stanje, nije imao primedbi da su stvari koje su pronaene zaista i pronaene prilikom pretresa stana, pri emu je mogue utvrditi koja su slubena lica bila prisutna i koja su vrila pretres stana.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2723/2010 od 08.07.2010. godine)

3388.. Pretresanje lica i putnikog automobila u kome se nala opojna droga kao predmet krivi-

nog dela moe se sprovesti i bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka.

Iz obrazloenja: albeni navodi branilaca okrivljenog prema kojima je prvostepena presuda zasnovana na dokazu

na kome se ne moe zasnivati, ime je prvostepeni sud nainio bitne povrede odredaba krivinog po-stupka iz lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku - po oceni Vrhovnog suda - su neosnovani. Presuda se - nasuprot albenim navodima - ne zasniva na dokazu na kome se po odred-bama Zakonika o krivinom postupku ne moe zasnivati, jer su ovlaeni policijski slubenici prili-kom pregleda - pretresa imenovanog lica i njegovog putnikog vozila i prilikom oduzimanja pred-meta (prema Potvrdi o privremeno oduzetim predmetima) - shodno odredbi lana 81. stav 5. Zakoni-ka o krivinom postupku - bili ovlaeni da postupaju i bez naredbe suda.

Naime, kada je u pitanju opojna droga uvek postoji opravdana sumnja da ona moe biti odbaena, sakrivena ili unitena kako ne bi posluila kao dokaz u krivinom postupku.

Imajui to u vidu, ovaj sud je navedene albene navode ocenio neosnovanim. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2627/06 od 23.01.2007. godine)


- 26 -

3399.. I u postupku za drugo krivino delo upotrebljiv je kao dokaz zapisnik o pretresu stana ko-

ji je nareen zbog verovatnoe da e se pronai tragovi jednog odreenog krivinog dela.

Iz obrazloenja:

Presudom nadlenog Okrunog suda od 30.08.2006. godine, imenovani optueni oglaen je kri-vim zbog krivinog dela neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga iz la-na 246. stav 1. Krivinog zakonika.

Po oceni Vrhovnog suda, u sadrini albe branioca imenovanog optuenog neosnovano je istak-nuto da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 10. Zakonika o krivinom postupku.

Naime, branilac optuenog ukazuje da je pretres stana i drugih prostorija kod optuenog sprove-den protivno odredbi lana 78. st. 1. i 2. i odredbi lana 80. Zakonika, a kako to proizilazi iz sadrine albe, na kome dokazu se - prema stavu alioca - presuda ne moe zasnivati. Naime, tada osumnjieni nije bio pozvan da prisustvuje pretresanju stana i drugih prostorija, a po izdatoj naredbi o pretresanju nadlenog istranog sudije Optinskog suda od 26.10.2005. godine, zbog verovatnoe da e se u nave-denom stanu pronai tragovi izvrenja krivinog dela teke krae iz lana 166. stav 1. taka 1. Krivinog zakona Republike Srbije.

Iznete albene navode Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim jer se iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija podrune policijske jedinice od 15.11.2005. godine, utvruje da je naredba o pretresa-nju stana i drugih prostorija istranog sudije Optinskog suda od 26.10.2005. godine predata imenova-nom punoletnom ukuaninu - draocu stana, koji je pretresanju navedenog stana i drugih prostorija i prisustvovao, a po zavrenom pretresu je sainjeni zapisnik o pretresanju, koji je on, u smislu odredbe lana 177. stav 1. Zakonika, nakon to mu je proitan, bez primedbi i potpisao.

Osim toga, prema stavu Vrhovnog suda, bez osnova je i osporavanje zakonitosti predmetnog zapi-snika o pretresanju, isticanjem da je prilikom tog pretresanja pronaena i opojna droga, dakle - predmet koji nema veze sa krivinim delom zbog koga je pretresanje nareeno, budui da je prilikom pretresanja u svemu postupljeno u skladu sa odredbom lana 80. Zakonika o krivinom postupku.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2100/06 od 31.01.2007. godine)

4400..

Kada su ovlaena slubena lica preduzela radnje pretresanje stana bez naredbe suda i bez prisustva svedoka, a u izdatoj potvrdi se ne navede razlog pretresanja niti se unesu primedbe vla-snika stana koji istovremeno potvrdu nije ni potpisao, pa o preduzetim radnjama ne bude obave-ten ni istrani sudija ni javni tuilac, shodno odredbi lana 81. ZKP, to se na takvom dokazu ne moe zasnovati sudska odluka i optueni se ima osloboditi optube da je izvrio krivino delo koje mu se stavlja na teret.

Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda u K... K. broj 19/03 od 5.06.2003. godine optueni je osloboen od optube primenom odredbe lana 355. taka 3. ZKP, da je izvrio krivino delo iz lana 33. stav 3. Zakona o oruju i municiji.


- 27 -

Povodom albe Okrunog javnog tuioca u K... Vrhovni sud Srbije je svojom presudom K. broj ________od 25.03.2004.godine, odbio kao neosnovanu albu i potvrdio je prvostepenu presudu. Prvostepeni sud je pravilno, na osnovu nesporno utvrenog injeninog stanja, utvrdio da ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova nije postupilo u skladu sa odredbama lana 81. ZKP prilikom ulaenja i pretresanja stana i drugih prostorija.Naime, nije sporno da je tom prilikom ovlaeno slubeno lice izvrilo pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe suda o pretresanju i bez prisustva svedoka i bez naznaenja razloga za pretresanje, te bez obavetenja, odnosno podnoenja izvetaja nadlenom dravnom tuiocu, kao i bez konstatacija o primedbama draoca stana. Tano je, kako se to i albom navodi, da na osnovu odredaba lana 81. ZKP ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova u zakonom odreenim sluajevima mogu bez naredbe suda o pretresanju stana, izvriti pretresanje ali sud na osnovu tih istih odredaba, tj. slu-bena lica su duna da o tome odmah podnesu izvetaj istranom sudiji, ako se postupak jo ne vodi, tada nadlenom dravnom tuiocu, to je predvieno lanom 81. stav 6. ZKP. Meutim, u konkretnom sluaju nije sporno da odredba nije potovana, a takoe na osnovu odredbe lana 84. stav 4. ZKP, pretresanje se moe sprovesti bez prisustva svedoka ako nije mogue da se odmah obezbedi njihovo prisustvo ako stoji opasnost od odlaganja. Meutim, u tom sluaju razlozi za pretresanjem bez prisustva svedoka moraju se pismeno naznaiti, to u konkretnom sluaju nije uraeno. Tano je, takoe, da ovlaena slubena lica mogu i bez naloga suda ui u stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje u zakonu odreenim sluajevima, ali u tom sluaju na osnovu odredbe lana 81. stav 3. ZKP, slubeno lice je duno izdati potvrdu u kojoj e se nazna-iti razlog ulaenja u stan i druge prostorije, kao i primedbe draoca stana, odnosno prostorija. Meutim, u konkretnom sluaju, konstatacije da li je bilo prigovora u iznetoj potvrdi, nije bilo. Naime, neosnovani su navodi albe da ta konstatacija nije ni uneta, jer nije bilo prigovora, poto optueni nije ni imao primedbe na uinjene radnje slubenih lica. Ovo zbog toga, to prema nala-enju Vrhovnog suda sve navedene odredbe ZKP imaju obavezujui znaaj, a uvedene su u prav-ni poredak da se pretresanje stana, odnosno drugih prostorija kao procesne radnje, stave pod kon-trolu zakona, budui da tom radnjom moe doi do naruavanja prava linosti.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 264/04 od 25.03.2004. godine)

4411.. U situaciji kada je pretres stana izvren bez prisustva dva punoletna svedoka a u zapisniku o

pretresu nisu naznaeni razlozi zbog ega svedoci nisu prisustvovali pretresu, mora da se utvrdi zato je to uinjeno, da bi se taj zapisnik mogao koristiti kao dokaz u krivinom postupku.

Iz obrazloenja: Prilikom pretresa stana okrivljenog kod istog je pronaeno 47 paketia ukupne teine 176 grama marihuane, a zapisnik su potpisali kako dralac stana tako i tri ovlaena radnika MUP-a. Iz zapisnika jasno proizilazi da je pretres stana izvren bez prisustva dva punoletna svedoka, a kako je odredbom la-na 79. stav 3. ZKP predvieno da pretresanju stana i lica obavezno prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci, da bi se ovaj zapisnik mogao koristiti kao dokaz u krivinom postupku protiv okrivljenog uslov je da mora biti pribavljen u skladu sa odredbama ZKP. Prvostepeni sud stoga mora prvo utvrditi zato je pretresanje uinjeno bez prisustva svedoka, imajui u vidu odredbe lana 81. stav 4. ZKP, koji-ma je predvieno da se pretres moe obaviti i bez prisustva svedoka ako nije mogue da se odmah obez-bedi njihovo prisustvo a postoji opasnost od odlaganja.

(Reenje Vrhovnog suda Srbije K.br.1491/04 od 4.11.2004. godine)


- 28 -

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA (lan 82 - 86. Zakonika o krivinom postupku)

4422.. Nije nuno postojanje posebne naredbe za nadzor komunikacija, ve se sadrina SMS poruka

moe fotografski dokumentovati i fotodokumentacija zdruiti spisu predmeta, pa e se one kao dokaz i izvoditi uvidom u fotodokumentaciju.

Iz obrazloenja: Prvostepena presuda ne sadri niti je u prvostepenom postupku uinjena bilo koja bitna po-

vreda odredaba krivinog postupka, na koju Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po slubenoj dunosti (u smislu lana 380. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku). Nije uinjena ni povreda iz lana 368. stav 1. taka 10. istog, a na koju se ukazuje albama imenovanih advoka-ta - branilaca okrivljenih, uz isticanje da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se ne moe zasnivati.

U tom smislu, advokati-branioci prvo-okrivljenog ukazuju da je u prvostepenom postupku sud izveo dokaz itanjem sadraja SMS poruka meusobno upuenih izmeu optuenih, kao i e-matskog prikaza meusobne komunikacije putem mobilne telefonije izmeu optuenih i NN lica dana 18.11.2008. godine, a koji su sainjeni od strane Uprave kriminalistike policije. Do tih do-kaza, po njihovom stavu, sud nije doao na zakonit nain, jer SMS poruke spadaju u poverljive komunikacije, kako to navode na strani 2. albe, i iste nisu pribavljene u skladu sa lanom 232. stav 1. ili sa l. 113. i 114. Zakonika o krivinom postupku - ne postoji naredba istranog sudije ni predlog tuioca, a ni eventualna naredba predsednika vea, te se time prvostepena presuda za-sniva na dokazu na kome se ne moe zasnivati.

Apelacioni sud nalazi da su izneti albeni navodi neosnovani. Naime, najpre se neosnovano u albi ukazuje da navedeni dokazi, SMS poruke, koje se nalaze u

mobilnim telefonima koji su oduzeti od navedenih optuenih, nisu pribavljeni na zakonit nain (u skladu sa lanom 232. stav 1. ili sa l. 113. i 114. Zakonika o krivinom postupku), na koje se odredbe branioci pozivaju u albi.

Po miljenju ovog Suda, lan 232. Zakonika se odnosi na uslove koji su po zakonu neophod-ni da bi istrani sudija mogao narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komu-nikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvrila krivina dela. To je situacija kada se po odluci suda stiu dokazi od znaaja za krivini postupak.

Dakle, radi se o potpuno drugoj pravnoj situaciji od konkretnog dogaaja u ovom predmetu. Organi unutranjih poslova su postupali na osnovu lana 225. Zakonika o krivinom postupku. U si-

tuaciji kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ta-da su oni duni da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sau-esnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu po-sluiti kao dokaz. Dakle, u konkretnoj situaciji, organi unutranjih poslova postupili su u svemu u skladu sa navedenim lanom i lanom 82. istog Zakonika, te su od osumnjienih u ovom predmetu


- 29 -

privremeno oduzeli predmete izvrenja dela i predmete koji mogu posluiti kao dokaz tj. i mobilne telefone koji su zateeni kod osumnjienih i iji su izgled i sadraj na ekranima fotodokumentova-li, sainjavajui fotodokumentaciju koja je sastavni deo spisa ovog predmeta. Tako je prvostepeni sud pravilno (na stranama 13. i 14. oalbene presude) utvrdio i obrazloio injenice koje se tiu predmeta oduzetih od optuenih, a na osnovu potvrda o privremeno oduzetim predmetima i fotodo-kumentacije izveo je zakljuke o izgledu i sadrini tih predmeta i utvrdio sadraj razmenjenih po-ruka izmeu mobilnih telefona oduzetih od optuenih.

U tom smislu, neosnovano se branioci pozivaju i na l. 113. i 114. Zakonika o krivinom postup-ku, koji se odnose na vetaenje, a koje se odreuje kada za utvrivanje ili ocenu neke vane injeni-ce treba pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem. Za ovom do-kaznom radnjom, u konkretnoj situaciji, nije bilo potrebe, jer su organi unutranjih poslova, kako je to reeno, postupali u svemu u skladu sa lanom 225. ovog Zakonika - izmeu ostalog, fotodoku-mentacijom su obezbedili izgled i sadrinu oduzetih predmeta.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 321/10 od 16.03.2010. godine)

SASLUANJE OKRIVLJENOG

(lan 89-95. Zakonika o krivinom postupku)

4433.. Ukoliko su osumnjieni i njegov branilac potpisali bez primedbi zapisnik o sasluanju osum-

njienog u policiji, eventualna upotreba sile prema osumnjienom mora biti utvrena na nesum-njiv nain odn. o tome mora postojati pravnosnana presuda.

Iz obrazloenja: albom javnog tuioca osnovano se ukazuje da je prilikom donoenja prvostepenog reenja ui-

njena bitna povreda odredaba krivinog postupka odn. da o odlunim injenicama nedostaju razlozi. Naime, prvostepeni sud je odluujui o predlogu advokata - branioca imenovanog okrivljenog za

izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njegovom sasluanju kao osumnjienog od 18.04.2010. go-dine, izvrio uvid u spise predmeta, te (na osnovu izvetaja Urgentnog centra, njegovog zdravstve-nog kartona u Okrunom zatvoru, te na osnovu pismenog nalaza i miljenja vetaka od 07.05.2010. godine i iskaza tog vetaka sa pretresa dana 25.01.2011. godine - naao da je predlog branioca osno-van, s obzirom da je na osnovu navedenih pismenih dokaza i neposrednog iskaza sudskog vetaka, utvreno da je iskaz okrivljenog sa spornog zapisnika o njegovom sasluanju pribavljen upotrebom fizike sile. Imajui u vidu da je ovaj iskaz - priznanje okrivljenog pribavljeno protivno odredbi la-na 89. stav 8. Zakonika o krivinom postupku - sud je isti izdvojio.

Meutim, kao to osnovano ukazuje javni tuilac u izjavljenoj albi, sud nije dao razloge o od-lunim injenicama odn. nije na nesumnjiv nain utvrdio da je navedeni iskaz okrivljenog pribavljen protivno odredbi lana 89. stav 8. Zakonika.

Naime, ovom odredbom je propisano da se prema okrivljenom ne sme upotrebiti sila, pretnja, obmana, nedozvoljeno obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.


- 30 -

Kako je uvidom u spise predmeta Apelacioni sud naao da je zapisnik o sasluanju osumnjienog od 18.04.2010. godine okrivljeni potpisao, te da je isti zapisnik potpisao i advokat - branilac po slubenoj dunosti, pri emu je u zapisniku konstatovano da primedbi nije bilo, to je prvostepeni sud propustio da ovu injenicu ceni u meusobnoj povezanosti sa ostalim okolnostima koje je uzeo u obzir prilikom odluivanja. Prema stavu Apelacionog suda, u situaciji kada su okrivljeni i njegov branilac zapisnik o sasluanju potpisali bez primedbi, upotreba eventualne sile prema okrivljenom mora biti na nesumnjiv nain utvrena tj. o takvoj injenici mora postojati pravno-snana presuda, u kom postupku bi lice koje je prema okrivljenom eventualno primenilo silu bilo osueno za izvrenje krivinog dela protiv slubene dunosti. To ovde nije sluaj, pa je pobijano reenje moralo biti ukinuto.

Imajui sve to u vidu, Apelacioni sud nalazi da nema mesta izdvajanju predmetnog zapisnika iz spi-sa predmeta, budui da je prema svom kvalitetu isti u svemu podoban da kao dokaz slui u predmetnom krivinom postupku, a priznanje okrivljenog dato u policiji sud e ceniti u vezi sa ostalim izvedenim do-kazima, njegovom odbranom datom na glavnom pretresu, u smislu odredbe lana 90. stav 2. Zakonika o krivinom postupku. Nakon toga e biti u mogunosti da donese zakonitu i pravilnu odluku za koju e dati jasne i ubedljive razloge.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1

Documents

6.2. Krivicno Procesno Pravo