1

DELA IMOVINSKOG KRIMINALITETA- (kradja,teska kradja,razbojnicka kradja,razbojnistvo,utaja,prevara,prevara u osiguranju, sitna kradja, utaja ili prevara)1.Kradja

Krivino delo pripada u grupi krivinih dela protiv imovine

Objekt krae je tua pokretna stvar. U krivinom pravu se pokretna stvar shvata kao svaka stvar koja se moe da pokrene ili premesti sa jednog mesta na drugo, to znai da se pojam pokretne stvari shvata ire nego u graanskom pravu. Naime, u krivinom pravu se pokretnim stvarima smatraju i predmeti koji se u graanskom pravu oni tretiraju kao nepokretnost, na primer delovi koji se mogu odvojiti od nepokretne stvari kojoj pripadaju (crep sa kue, i sl.).

U svakom sluaju se kraa sastoji u oduzimanju od drugog tue pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Zbog toga sekraa moe izvriti samo sa umiljajem pojaanim namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, a izvrilac moe biti svako lice.Objekt zatite kod krae je imovina a objekt napada, kao to je ve istaknuto, tua pokretna stvar. Kao stvar se smatra materijalni deo prirode koji moe biti u razliitom agregatnom stanju i imati razliit oblik. Stvar moe biti u prirodnom stanju, a moe predstavljati i predmet koji je nainjen radom oveka i koji slui za odreene svrhe.

Kazna propisana za ovo krivino delo je novana kazna ili zatvor do tri godine. Krivino gonjenje za krau u naelu se preduzima po slubenoj dunosti. Meutim, ako je kraa uinjena prema branom drugu, licu sa kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima sa kojima uinilac ivi u zajednikom domainstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.2.Teska kradja

Poto je po svojoj pravnoj prirodi ovo delo kvalifikovani oblik kradje,zakonodavac je i delo sistematizovao, u krivicnih dela protiv imovine, i to pokretne imovine. Zbog svoje pravne prirode, teka kradja ima sva obelezja obicne kradje, koja u stvari predstavlja radnju izvrenja kod teke kradje. Teka kradja ima vie osnovnih i jedan tezi oblik ispoljavanja. Kazna propisana za sve oblike osnovnog vida ispoljavanja teke kradje je zatvor od jedne do osam godina, a za teze oblike ispoljavanja kazna je zatvor od dve do deset godina

Osnovni oblik ispoljavanja teke kradje obuhvata vie oblika izvrenja.U njih spadaju:

1)Kraa izvrena obijanjem ili provaljivanjem ili savladavanjem veih prepreka koju odlikuje poseban nacin izvrsenja. 2) Kraa izvrena od strane grupe, koja postoji ako je kraa uinjena od strane najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja krivicnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih clanova, kontinuitet clanstva ili razvijenu strukturu.

3) Kraa izvrena na naroito opasan nain (opasna kradja) je kradja izvrena naroito opasnim radnjama ili korienjem narocito opasnih sredstava, kojima se prouzrokuje opasnost za zivot, zdravlje ili telesni integritet ljudi ili za imovinu.

4) Kraa izvrena na naroito drzak nain (drska kradja), koja se odlikuje ili posebnom odlucnou, upornou i bezobzinou ucinioca, odnosno nacinom izvodjenja koji ukazuje na veliku drskost ucinioca.

5) Kraa izvrena od strane lica koje je pri sebi imalo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane, koja podrazumeva da je ucinilac u vreme kradje samo imao pri sebi predmete koji odgovaraju pojmu hladnog ili vatrenog oruzja

6) Kraa izvrena za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa

7) Kraa izvrena iskoriavanjem bespomonosti ili drugog tekog stanja nekog lica

8) Kraa kulturnog dobra, odnosno dobra koje uiva prethodnu zatitu i prirodnog dobra

9) Kraa stvari ija vrednost prelazi etiri stotine pedeset hiljada dinara (kradja stvari vee vrednosti)

DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI--

(sumska kradja)

3.Sumska kradja

Iako je rec o krivicnom delu koje se vri protiv imovine i u nameri kradje, zakonodavac je smatrao da je u ovom slucaju biljni svet pretezniji objekt zatite, pa je ovo krivicno delo sistematizova u grupi krivicni dela protiv zivotne sredine. Za postojanje dela bitno je mesto izvenja to moze biti samo uma, park ili drvored. Prema tome, objekt ovog krivinog dela je stablo, tj. svako odraslo drvo u umi (odnosno u parku ili drvoredu) koje se svojim korenom drzi za zemlju, a bez obzira na to da li je rec o sirovom ili o suvom stablu. Radnja izvrenja je obaranje jednog ili vie takvih stabala, pod cime se podrazumeva seca ili cupanje stabla. Osnovni oblik ispoljavanja umske kradje sastoji se u obaranju stabala u nameri kradje, a izvrilac moze biti svako lice.Za postojanje dela trazi se da je oboreno stabalo u tudjoj umi i slicno. Krivicno delo je svreno samim obaranjem stabala u nameri prisvajanjem oborenih stabala pribavi sebi ili drugome protivpravna imovinska korist.

Krivino delo umske kradje ima i tri teza oblika ovog ispoljavanja: 1) ako je delo izvreno u nameri da se oboreno drvo proda, 2) ako koliina oborenog drveta prelazi pet kubnih metara, i 3) ako je delo izvreno u zatienoj umi, u nacionalnom parku ili u nekoj drugoj umi koja ima posebnu namenu.

4.Razbojnicka kradja

Krivino delo razbojnike krae je pravo sloeno krivino delo koje se sastoji iz krae i prinude. Objekt zatite kod razbojnike krae takoe je imovina, a objekt napada je tua pokretna stvar. Zbog toga je i ovo delo stematizovano u grupi krivinih dela protiv imovine. Karakteristika ovog krivinog dela je da prinudi prethodi obina ili teka kraa.

Razbojnika kraa postoji kada je izvrilac krae zateen na delu pa u nameri da ukradenu stvar zadri protiv nekog lica upotrebi silu ili pretnju da e neposredno napasti na ivot ili telo.

Razbojnika kraa ima osnovni, dva tea i najtei oblika ispoljavanja. Kazna propisana za osnovni oblika ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor od jedne do deset godina.

Tei oblik ovog krivinog dela postoji ako je izvrenjem dela pribavljena protivpravna imovinska korist koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara. Kazna za propisana za ovaj vid krivinog dela je zatvor od dve do dvanaest godina

Drugi tei oblik ovog krivinog dela postoji u dva sluaja, i to: 1) ako je osnovni ili prvi tei oblik razbojnike krae uinjen od strane grupe, i 2) ako je pri izvrenju osnovnog ili prvog teeg oblika razbojnike krae nekom licu umiljajno naneta teka telesna povreda.

Najzad, najtei oblik ispoljavanja razbojnike krae postojae u sluaju kada je bilo kakva razbojnika kraa izvrena od strane organizovane kriminalne grupe. Kazna propisana za ovaj oblik razbojnike krae je zatvor od najmenje pet godina, tj. od pet do dvadeset godina.

5.RazbojnistvoRazbojnistvo je takodje pravo slozeno krivicno delo koje se sastoji iz kradje i prinude. a objekt napada tudja pokretna stvar, zbog cega se i ovo delo svrstava u krivicna dela protiv imovine

Medjutim, za razliku od razbojnicke kradje, ovde obicna ili teka kradja prethodi prinudi. Konkretnije posmatrano, kod razbojnitva se prinuda vri da bi se tudja pokretna stvar oduzela, dok se kod razbojnicke kradje ona vri da bi se stvar koja se oduzima zadrzala.

Razbojnitvo je svreno u momentu kada je stvar oduzeta odnosno kada je izvrilac uspostavio pritezanje nad ukradenom stvari, a moze ga izvriti svako lice.

Tezi oblik razbojnitva postoji u tri slucaja:

1)ako je ovim delom pribavljena imovinska korist u iznosu preko milion i pet stotina hiljada dinara, 2) ako je delo ucinjeno od strane grupe, i 3) ako je pri izvrenju razbojnitva nekom licu umiljajno naneta teka telesna povreda.

DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI

(piratstvo)

6.Piratstvo

Piratstvo (morsko razbojnitvo) je najstarije medjunarodno krivicno delo. Negovo egzistiranje u naem pravnom sistemu rezultat obaveza proisteklih iz medjunarodnog obicajnog prava i brojnih medjunarodnih konvencija, medju kojima je najznacajnija Konvencija o otvorenom moru iz 1958 godine. Iako piratstvo predstavlja podjednako delikt protiv imovine, delikt protiv medjunarodnog prava, i delikt protiv bezbednosti vodenog saobraaja, zakonodavac je ovo delo ipak normirano odredbom i svstao ga medju krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja. Konstitutivni element krivinog dela je mesto izvrenja, poto se moze izvriti samo na otvorenom moru ili mestu koje ne potpada pod vlast nijedne drzave.

Piratstvo ima po jedan osnovni i tezi oblik ispoljavanja. U oba sluaja se radnja izvrenja sastoji u vrenju odredjenih krivinih dela sa elementima nasilja. Izvrilac piratstva po pravilu e biti samo lan posade ili putnik onog broda koji napada drugi brod, dok pasivni subjekt moze biti svako lice koje se u vreme napada nalazi na napadnutom brodu

Kod izvrenja piratstva postoji vie alternativno postavljenih radnji, i to: 1) nasilje prema licima na drugom brodu, 2) razbojnitvo nad licima na drugom brodu, 3) zadrzavanje drugog broda, 4) oduzimanje drugog broda, 5) oteenje drugog broda, 6) unitenje drugog broda, 7) oteenje ili unitenje dobara koja se nalaze na drugom brodu (inventar, oprema, tovar, i sl.), i 8) prouzrokovanje tete velikih razmera.

Kazna propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor u trajanju od dve do dvanaest godina, a za tezi oblik zatvor u trajanju od pet do petnaest godina.

7.Utaja

Ovo delo je takodje sistematizovano u grupi krivicnih dela protiv imovine. Izvrilac moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umiljaj pojaan namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Radnja izvrenja se sastoji u prisvajanju tudje pokretne stvari koja se ve nalazi kod izvrioca, a u navedenoj nameri. Ovo krivino delo ima osnovni, tri teza i jedan laki oblik izvrenja.Po nainu na koji je izvrilac doao do stvari razlikuju se tri oblika utaje, i to: utaja poverene stvari odnosno utaja nadjene stvari i utaja stvari do koje je uinilac sluajno doao.

Posebno treba napomenuti da predmet krivinog dela utaje moze biti bilo koja poverena stvar, izuzev novca, hartija od vrednosti ili drugih stvari koje su izvriocu ovog krivinog dela poverene u sluzbi ili na radu.

-Utaja poverene stvari. Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela postoji kada izvrilac u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tudju pokretnu stvar koja mu je poverena. Prema tome, radnja izvrenja se sastoji u utaji tudje poverene stvari, u nameri da njenim prisvajnjem sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. Najtezi oblik utaje poverene stvari postojae u tri sluaja: 1) ako vrednost utajene stvari prelazi milion i pet stotina hiljada dinara, 2) ako je utajena stvar kulturno dobro, i 3) ako utajena stvar dobro koje uziva prethodnu zatitu. Sankcija predvidjena za osnovni oblik ispoljavanja utaje je zatvor do dve godine i novana kazna, a za njen prvi tezi oblik (utaja staraoca) zatvor od tri meseca do tri godine i novana kazna.

- Laki oblik utaje.Laki oblik utaje postojae u dva sluaja, i to: 1) u sluaju utaje nadjene stvari i 2) u sluaju utaje stvari do koje se sluajno dolo. U oba sluaja uiniocu je zapreena novana kazna ili zatvor do jedne godine .

Utaja naene stvari postoji kada je predmet utaje stvar koju je izvrilac naao.

Utaja stvari do koje se sluajno dolo postoji kada stvar koja je predmet utaje sluajno dospeo u pritezanje lica koje je prisvoji u nameri koja je inae karakteristina za krivino delo utaje.

8.Prevara Krivino delo prevare smatra se deliktom protiv imovine uopte, zbog ega je i stematizovano u grupi krivinih dela protiv imovine .Objekt radnje kod prevare je imovina nekog lica, bez obzira na to da li je re o pokretnoj ili nepokretnoj imovini, odnosno o imovinskom pravu ili imovinskom interesu. Posledica prevare se sastoji u nastupanju imovinske tete za lice koje je dovedenio u zabludu ili odrzavano u zabludi tako da ono neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine.

Radnja izvrenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare sastoji se u navodjenju nekog lica da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine, za ta se koristi lazno prikazivanje ili prikrivanje injenica radi dovodjenja u zabludu ili odrzavanja u zabludi pasivnog subjekta, a u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Prema tome, sredstvo za izvrenje prevare je obmana, koja moze biti izvrena laznim prikazivanjem injenica ili njihovim prikrivanjem.

Laki oblik prevare je prevara u nameri da se drugi oteti u iznosu od preko etiri stotine pedeset hiljada dinara.

Tezi oblik prevare postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog tako i lakeg oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinska korist ili je prouzrokovana teta.

Najtezi oblik prevare postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinske korist ili je napravljenna teta u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada dinara

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovo krivinog dela je zatvor od est meseci do pet godina i novana kazna, za laki oblik zatvor do est meseci i novana kazna, za tezi oblik zatvor od jedne do osam godina i novana kazna, a za najtezi oblik zatvor od dve do deset godina i novana kazna

9.Prevara u osiguranjuZatitni objekt kod krivinog dela prevare u osiguranju takodje je imovina uopte, zbog ega je zakonodavac ovo delo stematizovao. Po svojoj pravnoj prirodi ovo je poseban vid delikta prevare koji se izdvaja po tome to se vri u vezi sa osiguranjem. Delo ima osnovni, laki i dva teza oblika ispoljavanja. Kod osnovnog i tezih oblika ispoljavanja umiljaj izvrioca mora biti pojaan i namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, ali se kod lakeg oblika ispoljavanja prevara vri samo sa namerom da se pasivni subjekt oteti.

Radnja izvrenja osnovnog oblika ispoljavanja prevare u osiguranju sastoji se u navodjenju nekog lica da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine, a u vezi sa osiguranjem. Tezi oblik prevare u osiguranju postoji u sluaju kada je izvrenjem kako osnovnog tako i lakeg oblika ispoljavanja dela pribavljena protivpravna imovinske korist, odnosno kada je naneta teta u iznosu od veem od etiri stotine pedeset hiljada dinara i, istovremeno, manjem od milion i pet stotina hiljada dinara. Najtezi oblik prevare u osiguranju postoji u sluaju kada je izvrenjem osnovnog oblika ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinske korist u iznosu od preko preko milion i pet stotina hiljada dinara, odnosno u sluaju kada je izvrenjem lakeg oblika ispoljavanja prevare naneta teta u istom iznosu.

10. Sitna kradja, utaja ili prevara

U Krivicni zakonik Srbije obuhvaena su jedinstvenom inkriminacijom najlaki oblici krivinih dela protiv imovine, i to: kradje, utaje ili prevare. Krivino delo sitne kradje, utaje ili prevare sistematizovano je u grupi krivinih dela protiv imovine. Izvrilac moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umiljaj pojaan namerom da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist. Dela obuhvaena ovom inkriminacijom u svemu sadrze sve bitne elemente krivinih dela na koja se odnose s tim to je za postojanje ovih (lakih) oblika navedenih krivinih dela potrebno da su ispunjena dva uslova: 1) da vrednost ukradenih ili utajenih stvari odnosno iznos tete uinjene prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara i 2) da je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu tetu. Za sitnu kradju, utaju ili prevaru gonjenje se preduzima po slubenoj dunosti, ali ako je ovo krivino delo izvreno na tetu imovine gradjana, krivino gonjenje se preduzima po privatnoj tuzbi. Najzad, kazna propisana za ovo krivino delo je novana kazna ili zatvor do est meseci (altrnativno).

DELA PROTIV PRIVREDE-(falsifikovanje novca,poreska utaja,neuplacivanje poreza po odbitku,nedozvoljeni promet akciznih proizvoda,pranje novca)

11.Falsifikovanje novcaZatitni objekt kod krivinog dela falsifikovanja novca je monetarni sistem Republike Srbije. Polazei od injenice da je ovo delo upravljeno protiv finansija, zakonodavac ga je sistematizovao u grupi krivinih dela protiv privrede. Falsifikovanja novca moze izvriti svako lice, a delo se goni po sluzbenoj duznosti. Falsifikovanje novca ima dva osnovna i po jedan tezi i laki oblik ispoljavanja

Osnovni i tezi oblici ispoljavanja ovog krivinog dela mogu se izvriti samo sa umiljajem, koji mora biti praen namerom da se lazni novac stavi u promet. Kod lakeg oblika umiljajem mora biti obuhvaena i svest da je novac koji je primljen kao pravi i koji se stavlja u opticaj u stvari lazan, odnosno svest da da nije prijavljeno pravljenje lanog novca ili stavljene ve napravljenog lanog novca u opticaj.

Predmet izvrenja ovog krivinog dela je domai ili strani papirni, ali to moze biti i kovani novac. Bitno je samo da predstavlja imitaciju apoena koji slue kao sredstvo plaanja i opticajno sredstvo, i da se izradjuje od strane neovlaenih lica i izvan zakonskog postupka. Prema tome, falsifikovati se moze svaki novac koji je trenutno u upotrebi u Srbiji i svetu, ali su u praksi to najee dinari, evri i dolari. Osnovni oblik ispoljavanja ovog dela sastoji se u pravljenju laznog ili preinaavanju pravog novca u nameri stavljanja u opticaj kao pravog, za ta je propisana sankcija od dve do dvanaest godina zatvora i novana kazna (kumulativno)Tezi oblik ispoljavanja falsifikovanja novca postoji u sluaju kada je rezltat bilo koje od prethodno pomenute etiri radnje izvrenja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara ili odgovarajui iznos u stranom novcu.

Laki oblik krivinog dela falsifikovanja novca postoji kad neko primi lazan novac kao pravi pa ga, saznavi da je lazan, stavi u opticaj, ili ako neko zna da je nainjen laan novac ili da je laan novac stavljen u opticaj pa to ne prijavi.

12.Poreska utaja

Po svojoj pravnoj prirodi, poreska utaja predstavlja poseban sluaj prevare. Medjutim, kako su finansije pretezni zatitni objekt u ovom sluaju, zakonodavac je utaju poreza inkriminisao i svrstao je u grupu krivinih dela protiv privrede.Delo se moe izvriti samo sa umiljajem, a ima osnovni, tezi i najtezi oblika ispoljavanja. Radnja izvenja poreske utaje data je alternativno, i moze se izvriti na tri naina: davanjem laznih podataka o zakonito steenim prihodima, o predmetima ili drugim injenicama koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza; zatim neprijavljivanjem (u sluaju obavezne prijave) zakonito steenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih injenica koje su od uticaja na utvrdjivanje ovakvih obaveza; kao i prikrivanjem na neki drugi nain podataka koji se odnose na utvrdjivanje navedenih obaveza. Izvrilac u svakom sluaju mora postupati u nameri da potpuno ili delimino izbegne plaanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor od est meseci do pet godina i novana kazna.

Tezi oblik poreske utaje postoji ako iznos poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina ije se plaanje izbegava prelazi milion i pet stotina hiljada dinara, ali ne prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara .Najtezi oblik poreske utaje postoji ako iznos poreza, doprinosa ili drugih propisanih dazbina ije se plaanje izbegava prelazi sedam miliona i pet stotina hiljada dinara

13. Neuplaivanje poreza po odbitku

Krivino delo neuplaivanje poreza po odbitku upravljeno je protiv finansija, zbog ega je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv privrede. Delo ima osnovni i dva teza oblika ispoljavanja, a izvrilac u svakom sluaju moze biti samo odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i preduzetnik - poreski platac. Odgovornim licem se u Krivinom zakoniku smatra vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odredjeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova.Neuplaivanje poreza po odbitku se moze izvriti samo sa umiljajem, a radnja izvrenja se sastoji u neuplaivanju na propisani uplatni raun javnih prihoda iznos koji je obraunat na ime poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih dabina. Prema tome, ovo je pravo krivino delo neinjenja. Za postojanje samog krivinog dela nije od znaaja da li je izvrilac i uspeo da izbegne plaanje poreza po odbitku, ali ova okolnost moze biti uzeta u obzir prilikom odmeravanja kazne. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor do tri godine i novana kazna.

14. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda

Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predvidjeno je krivino delo pod nazivom: "Nedozvoljen promet akciznih proizvoda". Ovde se u stvari radi o posebnom, specijalnom obliku krivinog dela nedozvoljene trgovine.

Osnovni oblik ispoljavanja dela sastoji se u stavljanju u promet ili prodaji proizvoda koji nisu posebno obelezeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom. Objekt radnje su proizvodi koji su prema odredbama Zakona o akcizama obavezni da u prometu budu propisano obelezeni kontrolnim akciznim markicama. Radnja izvrenja ovog krivinog dela je dvojako odredjena, i to kao: 1) stavljanje u promet, i 2) prodaja. Stavljanje u promet je omoguavanje distribucije na bilo koji nain ovih proizvoda do krajnjih potroaa. Prodaja je zamena, ustupanje ovih proizvoda za novac. Bitno je da se radnja izvrenja u bilo kom obliku preduzima u odnosu na proizvode koji nisu posebno obeleeni propisanim kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom, to ukazuje da se ovde takodje radi o blanketnom poreskom krivinom delu.

Uinilac osnovnog oblika nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda moe biti svako lice, a za ovaj oblik dela zapreena je kazna zatvora od est meseci do pet godina. Kao uinilac ovog dela se moze javiti samo lica sa odredjenim linim svojstvom - preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom ovakvih akciznih proizvoda.

Proizvodi koji nisu posebno obelezeni propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska korist ostvarena krivinim delom, oduzee se.

15. Pranje novca

Zatitni objekt kod krivinog dela pranja novca su finansije. Polazei od toga, zakonodavac je ovo delo sistematizovao u grupi krivinih dela protiv privrede.

Krivino delo pranja novca ima vie oblika ispoljavanja koji se sastoje u razliitim radnjama, a sve se one preduzimaju prema imovini za koju se zna da potie od izvrenja krivinog dela. Izvrilac dela moze da bude svako lice, ukljuujui i odgovorno lice u pravnom licu.Delo se po pravilu vri sa umiljajem, ali je u nekim sluajevima dovoljan i nesvesni nehat. U radnje karakteristine za pranje novca spadaju: 1) vrenje konverzije ili prenosa imovine, sa znanjem da ta imovina potie od krivinog dela, a u nameri da se prikrije ili lazno prikae nezakonito poreklo imovine; zatim 2) prikrivanje ili lazno prikazivanje injenica o imovini sa znanjem da ta imovina potie od krivinog dela; kao i 3) sticanje, dranje ili korienje imovine sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potie od krivinog dela.

Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od est meseci do pet godina i novana kazna

Najtezi oblik pranja novca postoji u situaciji kada je osnovni ili tezi oblik ispoljavanja izvren od strane grupe. Sankcija propisana za najtei oblik ispoljavanja pranja novca je zatvor od dve do dvanaest godina i novana kazna.

Laki oblik ovog krivinog dela postoji ako uinilac osnovnog ili tezeg oblika dela nije znao, ali je mogao i bio duzan da zna da novac ili imovina koji su predmet ovog krivinog dela predstavljaju prihod koji je ostvaren izvrenjem krivinog dela.

DELA PROTIV SLUZBENE DUZNOSTI-(zloupotreba sluzbenog polozaja,pronevera,odavanje sluzbene tajne,primanje mita,davanje mita)

16.Zloupotreba sluzbenog polozaja

Zloupotreba sluzbenog polozaja je osnovno i najznaajnije pravo krivino delo protiv sluzbene duznosti, kod koga objekt zatite predstavlja kvalitetno, efikasno i zakonito vrenje sluzbene duznosti. S pravom se smatra da skoro sva ostala krivina dela iz ove grupe (kako prava tako i neprava krivina dela protiv sluzbene dunosti) predstavljaju samo posebne oblike ovog delikta. Zloupotreba sluzbenog polozaja ima osovni i dva kvalifikova oblika ispoljavanja, i svi se oni mogu izvriti samo sa umiljajem. Po zakonskom opisu, delo se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fizikom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno u nanoenju drugome kakve tete ili u nanoenju teze povrede prava drugog. Ove se vri iskljuivo iskoriavanjem sluzbenog polozaja, nevrenjem sluzbene dunosti ili prekoraenjem granica sluzbenog ovlaenja, i uvek sa umiljajem. Prema tome, radnja izvrenja ovog krivinog dela se pojavljuje u tri oblika, i to kao: 1) neizvrenje sluzbene duznosti, 2) prekoraenje sluzbenog ovlaenja, i 3) iskoriavanje sluzbenog polozaja ili ovlaenja.

Neizvrenje sluzbene duznosti postoji kada izvrilac propusti da izvri sluzbenu radnju koju je, po svom polozaju i funkciji koju vri u sluzbi, bio duan da izvri. S druge strane, prekoraenje granica sluzbenog ovlaenja postoji ako sluzbeno lice preduzme neku radnju koja izlazi iz delokruga njegovih ovlaenja koja, tako da u stvari postupa neovlaeno u pogledu radnje koju je preduzelo u okviru svoje duznosti.

Najzad, iskoriavanje sluzbenog polozaja ili ovlaenja postoji kada uinilac preduzima radnju koja je u okviru njegovog ovlaenja, ali to ne ini u interesu sluzbe, nego da bi na taj nain pribavio za sebe ili za drugoga protivpravnu imovinsku ili bilo kakvu drugu korist, ili da bi drugome naneo kakvu tetu, ili teze povredio prava drugoga. Osnovni oblik zloupotrebe sluzbenog polozaja postojae uvek kada je drugom fizikom ili pravnom licu naneta kakva teta, kao i u sluaju kada je usled zloupotrebe sluzbenog polozaja dolo do tee povrede prava drugog fizikog ili pravnog lica

17.Pronevera

Po svojoj pravnoj prirodi, krivino delo pronevere je posebna vrsta utaje, koja se od obine utaje poverene stvari razlikuje samo po tome to su predmet ovog krivinog dela novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su izvriocu poverene u sluzbi ili na radu. Prema tome, pronevera spada u neprava sluzbena krivina dela, jer je u sutini re o krivinom delu protiv imovine izvrenom od strane sluzbenog lica u vrenju sluzbene duznosti. U svakom sluaju, zanodavac proneveru svrstava u grupu krivinih dela protiv sluzbene duznosti . Pronevera ima osnovni i dva teza oblika ispoljavanja, koja postoje zavisno od visine pribavljene imovinske koristi. Svi oblici ispoljavanja mogu se izvriti samo sa umiljajem, pojaanim namerom izvrioca da sebi ili drugome pribavi imovinsku korist. Ta korist mora biti protivpravna, to znai da izvrilac ne sme imati pravni osnov za prisvajanje stvari koje su mu poverene .Svojstvo izvrioca je element bia ovog krivinog dela. Naime, izvrilac pronevere moze biti samo sluzbeno lice, tj, lice u radnom odnosu (stalnom ili privremenom) ili lice koje obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu (npr, honorarno) u drzavnom organu, preduzeu, ustanovi, radnji ili u nekom drugom subjektu poslovanja. Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja pronevere je zatvor od est meseci do pet godina. Povraaj prisvojenih stvari ne iskljuuje postojanje krivinog dela, ali moze uticati na odmeravanje kazne. Prvi tezi oblik pronevere postoji ako je uinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu imovinsku korist ija visina prelazi iznos od etristo pedeset hiljada dinara, za ta je propisana kazna od jedne do osam godina zatvora.

Najtezi oblik pronevere postoji ako je uinilac ovim delom pribavio za sebe ili drugoga protivpravnu imovinsku korist ija visina prelazi iznos od preko milion i petsto hiljada dinara. Sankcija propisana za najtezi oblik pronevere je zatvor od dve do dvanaest godina.

18.Odavanje sluzbene tajne

Krivino delo odavanja sluzbene tajne spada u red krivinih dela protiv sluzbene duznosti, zbog ega je sistematizovana u istoimenoj grupi krivinih dela. Ovo delo se sastoji u neovlaenom odavanju sluzbene tajne drugom licu ili u prikupljanju podataka koji predstavljaju sluzbenu tajnu u nameri njihove predaje nepozvanom licu. Delo ima po jedan osnovni ,tezi i laki oblik ispoljavanja .

Izvrilac ovog krivinog dela moze biti samo sluzbeno lice, kao i lice kome je prestalo svojstvo sluzbenog lica ako oda sluzbenu tajnu koju je saznalo dok je bilo sluzbeno lice. Krivino delo ima etiri oblika radnje: 1) saoptavanje podataka, 2) predaja podataka, 3) injenje podataka dostupnim, i 4) prikupljanje podataka u nameri njihove predaje. Saoptavanje podataka je usmeno iznoenje (prepriavanje sadrzine) tajnih podataka drugom licu. Predaja se sastoji u davanju drugom licu originalnih dokumenata ili njihovih fotokopija ili snimaka. injenje dostupnim drugom podataka na drugi nain je omoguavanje drugome da se upozna sa sadrzinom ovakvih dokumenata (npr., dozvoljavanjem uvida u poverljivu dokumentaciju).

Pribavljanje podataka koji predstavljaju sluzbenu tajnu predstavlja svaki nain dolazenja u posed ovakvih podataka, odnosno dokumenata ili predmeta koji ih sadrze (npr., zapisivanje, snimanje ili kopiranje dokumenata, i sl.) .Sankcija propisana za osnovni oblik ovog krivinog dela (umiljajno odavanje sluzbene tajne) je zatvor od est meseci do pet godina, a za laki oblik (nehatno odavanje sluzbene tajne) zatvor do tri godine.

19.Primanje mita

Krivino delo primanja mita zakonodavac s pravom svrstava u grupu krivinih dela protiv sluzbene dunosti ,poto je re o pravom sluzbenom krivinom delu. To znai da je primanje mita (pasivno podmiivanje) upravljeno protiv pravilnog, savesnog i zakonitog postupanja sluzbenih lica, tako da se njihovim vrenjem ustvari povredjuje ili ugrozava sama sluzba, a time i ciljevi i zadaci koje ta sluzba redovno ostvaruje. Izvrilac ovog krivinog dela moe biti samo sluzbeno lice, pod ime se podrazumeva i odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu, kao i strano sluzbeno lice. Smatra se da je krivino delo primanja mita propisano u Krivinom zakoniku tako da ima tri svoja oblika: a) pravo pasivno podmiivanje (nepsredno ili posredno), b) nepravo pasivno podmiivanje i c) naknadno pasivno podmiivanje, i svi se oni mogu izvriti samo sa umiljajem.

Prvi osnovni oblik ispljoavanja ovog krivinog dela sastoji se u pravom pasivnom podmiivanju. Radnja ovog krivinog dela moe biti: 1) zahtevanje mita, 2) primanje mita, i 3) primanje obeanja mita. Mito koje se trazi, prima ili ije se obeanje prihvata treba da bude neki poklon (u novcu ili nekoj vrednoj stvari) ili bilo kakva druga imovinska ili neimovinska korist.

Za postojanje pravog pasivnog podmiivanja nije od znaaja da li je izvilac uinio ono zbog ega je trazio, primio ili prihvatio obeanje mita, niti da li je za sebe ili za drugog mito zahtevano, primljeno ili prihvaeno obeanje mita. Sankcija propisana za pravo pasivno podmiivanje je zatvor od dve do dvanaest godina.

Drugi, laki oblik ispoljavanja krivinog dela primanja mita sastoji se u nepravom pasivnom podmiivanju, tj. u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanju obeanja poklona za sebe ili za drugog. I kod ovog oblika primanja mita za postojanje dela nije od znaaja da li je izvrilac uinio ono zbog ega je traio, primio ili prihvatio obeanje mita. Sankcija propisana za nepravo pasivno podmiivanje je zatvor dve do osam godina.Najtezi oblik primanja mita postoji ako je pravo ili nepravo pasivno podmiivanje uinjeno u vezi sa otkrivanjem krivinog dela, pokretanjem ili vodjenjem krivinog postupka, izricanjem krivine sankcije ili u vezi sa izvrenjem izreene krivine sankcije. Sankcija propisana za najtezi oblik primanja mita je zatvor od tri do petnaest godina.

20.Davanje mita

Krivino delo davanja mita sistematizovano je u grupi krivinih dela protiv sluzbene duznosti, iz ega se zakljuuje da je upravo sluzbena duznost njegov objekt zatite. Zakonodavac je predvideo dva oblika davanja mita - pravo i nepravo aktivno podmiivanje. Oba oblika ovog krivinog dela mogu se izvriti samo sa umiljajem, ija je sadrzima razliita saglasno obliku ispoljavanja krivinog dela.

Analogno primanju mita, i kod davanja mita poklon moze biti novac ili neka druga vredna stvar, a korist moze biti imovinska ili neimovinska. Delo je svreno samim podmiivanjem, tj. ne trazi se da je podmieno lice izvrilo ono radi ega je podmiivano. Sankcija predvidjena za pravo aktivno podmiivanje je zatvor od est meseci do pet godina. Nepravo aktivno podmiivanje odnosi se na na nudjenje, davanje ili obeanje mita sluzbenom licu da u okviru svog slubenog ovlaenja, ili uvezi sa svojim sluzbenim ovlaenjem, izvri sluzbenu radnju koju bi i inae moralo da izvri odnosno da ne izvri sluzbenu radnju koju i inae ne bi smelo da izvri ili u posredovanju u ovakvom podmiivanju sluzbenog licaDELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI(davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem)

21.Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem

Krivino delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem je usmereno protiv protiv izbornih prava, konkretnije protiv prava kandidovanja i glasanja kao posebne grupa sloboda i prava oveka i gradjanina. Takva prava su proklamovana brojnim medjunarodnim konvencijama i odredbama naeg Ustava ,a njihovo ostvarivanje blize je regulisano zakonima i drugim propisima. Deliktom iz lana inkriminisano je i aktivno i pasivno podmiivanje u vezi sa glasanjem .Izvrilac aktivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem je onaj ko drugome nudi, daje, obea nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odredjenog lica odnosno predloga. Zakljuuje se da ovaj oblik ispoljavanja dela ima tri oblika radnje, i to: 1) nudjenje nagrade, poklona ili neke druge koristi, 2) davanje nagrade, poklona ili neke druge koristi, i 3) obeanje nagrade, poklona ili neke druge koristi.

Izvrilac pasivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem moze biti svako lice koje zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odredjenog lica odnosno predloga Prema tome, ovaj oblik ispoljavanja dela ima samo dva oblika radnje, i to: 1) trazenje poklona ili neke druge koristi, i 2) primanje poklona ili neke druge koristi. Sankcija propisana za sluaj pasivnog podmiivanja u vezi sa glasanjem takodje je novana kazna ili zatvor do tri godine (alternativno).

DELA ORGANIZOVANOG KRIMANALITETA( Neovlaena proizvodnja, drzanje i stavljanje u promet opojnih droga, omogucivanje uzivanja opojnih droga,iznuda,ucena,otmica).

22. Neovlaena proizvodnja, drzanje i stavljanje u promet opojnih droga

Krivino delo neovlaene proizvodnje, drzanja i stavljanja u promet opojnih droga je najtezi delikt ugrozavanja zdravlja ljudi opojnim drogama. Saglasno tome, objekt zatite kod ovde je zdravlje ljudi, a samo delo je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv zdravlja . Ovo krivino delo ima osnovni i po dva laka i teza oblika ispoljavanja, a svi ti oblici mogu se izvriti samo sa umiljajem. Izvrilac moze biti svako lice. Predmet osnovnog i tezih oblika ispoljavanja ovog krivinog dela su droge. Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglaeni za opojne droge . Nasuprot tome, predmet lakih oblika izvrenja su mak ili psihoaktivna konoplja ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadre opojnu drogu, odnosno oprema, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga. Prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama kao opojne droge smatraju se supstance prirodnog ili sintentikog porekla ijom upotrebom mogu da se stvore stanja zavisnosti kod onih koji ih koriste kao i da kod njih izazovu oteenja zdravlja, a isto tako i da ugroze integritet njihovih korisnika u fizikom, psihikom i socijalnom smislu.

Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela se sastoji izvravanju neke od alternativno odredjenih radnji, i to u: 1) proizvodnji; 2) preradjivanju; 3) prodaji; 4) nudjenju na prodaju; 5) kupovini radi

prodaje; 6) drzanju radi prodaje; 7) prenoenju radi prodaje; 8) posredovanju u kupoprodaji; i 9) svakom drugom stavljanju u promet opojnih droga. Prema tome, ovo krivino delo se moze izvriti preduzimanjem svake od navedenih radnji, ali u svakom sluaju one moraju biti vrene neovlaeno, tj. suprotno pomenutom zakonu i drugim odgovarajuim propisima. Svaka od ovih radnji moze biti izvrena jednom ili vie puta, ali e u svakom sluaju postoji samo jedno krivino delo.

Sankcija propisana za osnovni oblik ovog dela je zatvor od tri do dvanaest godina.

23.Omogucivanje uzivanja opojnih drogaKrivino delo omoguavanja uzivanja opojnih droga propisano je takodje je sistematizovano u Krivinom zakoniku kao jedno od kriviih dela protiv zdravlja. Ovo krivino delo ima jedan osnovni i dva teza obika izvrenja. Pasivni subjekt kod svih oblika ispoljavanja moze biti svako lice, s tim to e u praksi to najee biti lice koje je uivalac opojnih droga (narkoman).

Izvrilac omoguavanja uzivanja opojnih droga u naelu moze biti svako lice.Za postojanje osnovnog oblika omoguavanja uzivanja opojnih droga nebitno je da li je drugo lice zaista i koristilo drogu, niti da li je ono u vezi sa tim izvrilo krivino delo neovlaenog drzanja opojnih droga. Tezi oblik krivinog dela uzivanja opojnih droga postoji ako je omoguavanje uzivanja opojnih droga uinjeno prema maloletnom licu ili prema vie lica ili ako je izazvalo naroito teke posledice. Pod maloletnim licem se podrazumeva svako lice koje nije navrilo osamnaest godina, dok se kao vie lica smatraju najmanje dva lica. Pod naroito tekim posledicama podrazumeva se, izmedju ostalog, i svako teko naruavanje zdravlja (ali ne i smrt) pasivnog subjekta. Sankcija predvidjena za tezi oblik ispoljavanja ovog dela je zatvor od dve do deset godina.

Najtezi oblik omoguavanja ovog krivinog dela za propisana sankcija zatvor od tri do petnaest godina, postoji ako je usled osnovnog oblik ispoljavanja nastupila smrt pasivnog subjekta.

24.Iznuda

Iznuda je tradicionalni delikt protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih ljudskih prava, proklamovanog i zatieno ustavnim odredbama, ali i jedan najmarkantnijih indikatora organizovanog kriminala. Iako je po svojoj pravnoj prirodi iznuda u stvari specijalni vid prinude, zakonodavac je oigledno smatrao da je u ovom sluaju imovina pretezniji objekt zatite od slobode odluivanja.

Iznuda ima osnovni i etiri teza obloka ispoljavanja, pri emu se svi oblici ovog krivinog dela vre se sa umiljajem, a pored toga potrebno je da kod uinioca postoji i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Radnja izvrenja uvek se sastoji u prinudjivanju drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine, a sve to u nameri da izvilac krivinog dela time pribavi za sebe ili drugog protivpravnu imovinsku korist. Izvrilac iznude moze biti svako lice, a isto vazi i za pasivnog subjekta.Radnja krivinog dela se sastoji u prinudjavanju koje se vri primenom sile ili pretnje. Silom se smatra primena fizike snage, hipnoze ili adekvatnog omamljujueg sredstva, dok se pod pretnjom podrazumeva stavljanje u izgled nekog zla (ije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti), a koje e nastupiti ako pasivni subjekat ne uini ono to se od njega zahteva. Prema tome, sila moe biti apsolutna ili kompulzivna, a pretnja mora biti ozbiljna i ostvarljiva ili bar da tako izgleda. Ozbiljnost pretnje je faktiko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom sluaju prema okolnostima dela i osobi kojoj je upuena, a moze biti razliite sadrzine. Najzad, i sila i pretnja mogu biti primenjene neposredno prema pasivnom subjektu ili nekom drugom, njemu bliskom licu.

25.Ucena Kao krivino delo protiv prava na imovinu, ucena je inkriminisana i sistematizovano u grupi krivinih dela protiv imovine.Po svojoj pravnoj prirodi ucena je specijani vid iznude, zbog ega se zakonodavac i u ovom sluaju opredelio da imovina bude pretezniji objekt zatite od slobode odluivanja. Naime, ucena se sastoji u prinudjavanju drugog pretnjom da e se protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu, da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine, a u nameri da izvrilac ovog dela time pribavi sebi ili drugome protivpravnu imovinsku korist. Prema tome, ucena se sutinski razlikuje od iznude samo po sredstvu izvrenja, a to je iskljuivo pretnja pasivnom subjektu ovog krivinog dela da e se protiv njega ili njemu bliskog lica izneti neto to moe koditi asti ili ugledu tog lica. Pretnja takve sadrine mora biti uinjena od strane izvrioca krivinog dela u nameri prinudjivanja pasivnog subjekta da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tudje imovine.

Tezi oblik ovog krivinog dela postoji postoji ako krivinim delom pribavljena protivpravna imovinska korist prelazi iznos od etiri stotine pedeset hiljada dinara, ali ne prelazi iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara. Drugi tezi oblik ovog krivinog dela postoji ako je iznudom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od miliion i pet stotina hiljada dinara, a delo nije izvreno u grupi, odnosno u organizovanoj kriminalnoj grupi.Trei tezi oblik ovog krivinog dela postoji bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi u dva sluaja, i to: 1) ako je ucena izvrena od strane grupe, i 2) ako se izvrilac bavi ucenjivanjem, tj. ako izvrilac ponavlja vrenje ovog dela ili ispoljava nameru da se time bavi. Najtezi oblik ovog krivinog dela postoji ako je krivino delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, a bez obzira na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi. Sakcija propisana za najtezi oblik iznude je zatvor od pet do petnaest godina.

26.Otmica

U zakonodavstu Republike Srbije inkriminisan je opti vid otmice, i to kao samostalni delikt protiv linih sloboda i prava, a u grupi krivinih dela protiv sloboda i prava oveka i gradjanina . Otmica ima osnovni i etiri teza oblika ispoljavanja. Po svojoj pravnoj prirodi, otmica je slozeno krivino delo koje se pored protivpravnog lienja slobode, sastoji i iz opteg oblika prinude ili iznude. Zbog toga se odnos otmice i iznude s pravom apostrofira kao eklatantni primer za prividni idealni sticaj na bazi konkretnog specijaliteta

Zakonsko bie osnovnog oblika ispoljavanja otmice sainjava vie kumulativnih elemenata, i to:1) da je izvreno odvodjenje ili zadrzavanje nekog lica; 2) da je to uinjeno na bilo koji protivpravan nain (silom, pretnjom, obmanom i dr.); 3) da je to uinjeno s ciljem iznude novca ili kakve druge imovinske koristi, odnosno s ciljem prinude pasivnog subjekta ili nekog treeg lica na bilo kakvo injenje, neinjenje ili trpljenje, i 4) da je to uinjeno u nameri da se pasivni subjekt ne oslobodi dok se ne ispuni cilj otmice.Konkretan cilj kome otmiar tezi ne utie na postojanje dela, to znai da u obzir dolazi prinudjivanje pasivnog subjekta ili nekog treeg lica na bilo kakvo injenje, neinjenje ili trpljenje. Drugi tezi oblik otmice dat je alternativno, tako da obuhvata sledee situacije: 1) ako je oteto lice zadrzano duze od deset dana; 2) ako je otmica izvrena na svirep nain; 3) ako je otetom licu teko narueno zdravlje; 4) ako je oteto maloletno lice, i 5) ako su nastupile druge teke posledice.

Otmica je trajno krivino delo to znai da radnja izvrenja traje od momenta odvodjenja, odn. zadrzavanja do momenta faktikog oslobodjenja. Poto se trajanje lienosti slobode meri na dane (a ne na sate), proizlazi da se u ovaj rok ne rauna dan kada je pasivni subjekt lien slobode. Trei tezi oblik otmice postojae u dva sluaja, i to: 1) ako je oteto lice usled izvrenja osnovnog ili nekog od tezih oblika izgubilo zivot, i 2) ako je otmica izvrena od strane grupe.

DELA VISOKOTEHNOLOSKOG KRIMINALITETA(pravljenje i unosenje racunarskog virusa,racunarska sabotaza,neovlasceno iskoriscavanje autorskog dela I predmeta srodnog prava)

27.Pravljenje i unosenje racunarskog virusa

Krivina dela predstavljaju kao najmladja vrsta kriminaliteta, visokotehnoloki (sajber, kompjuterski) kriminalitet ima svoje poreklo u medjunarodnom pravu, a posebno u Kovenciji Saveta Evrope o sajberkriminalu po kojoj je i dobio naziv. Tipino krivino delo povrede raunarskih podataka je pravljenje i unoenje raunarskih virusa .Ovaj delikt ima osnovni i tezi oblik ispoljavanja, pri emu je osnovni oblik u stvari pripremna radnju za izvrenje drugoga. Konkretnije posmatrano, radnja osnovnog oblika ispoljavanja pravljenja i unoenja raunarskih virusa sastoji se u samom pravljenju raunarskog virusa koje se vri u nameri unoenja tavog virusa u tudj raunar ili raunarsku mrezu. Zakonodavac je autentinim tumaenjem pojasnio pojmove bitne za zakonsko bie ovog delikta .Tako se pod raunarskim virusom podrazumeva takav raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mrezu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka. Posledica osnovnog oblika ispoljavanja dela je opasnost da raunarski virus bude unet u tudj raunar ili raunarsku mrezu, ali je potrebno da do toga nije ni dolo. U suprotnom e, pod odredjenim uslovima, biti ostvaren tezi oblik pravljenja i unoenja raunarskih virusa.

28.Racunarska sabotaza

Krivino delo raunarske sabotaze. KZS je izvrio je onaj ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi uredjaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za drzavne organe, javne sluzbe, ustanove, preduzea ili druge subjekte. Ovo krivino delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja, a karakteriu posebnosti u pogledu objekta, radnje i posledice. Objekat radnje dela su raunari i drugi uredjaji za elektronsku obradu i prenos podataka, ali samo oni koji su od posebnog znaaja za drzavne organe, javne sluzbe, ustanove, preduzea ili druge vazne subjekte. Poto je to faktiko pitanje, sud e u svakom konkretnom sluaju morati da utvrdi da li se radi o uredjajima od znaaja za drzavne organe i druge odgovarajue subjekte.

Radnja izvrenja je viestruko odredjena kao: unoenje, brisanje, oteenje, prikrivanje ili na drugi nain injenje neupotrebljivim raunara ili drugih uredjaja za elektronsku obradu.

Posledica ovog krivinog dela je nastupanje unitenja ili oteenja raunarskih podataka ili programa koji su od znaaja za dravne organe, za javne sluzbe, za ustanove, za preduzea ili za druge subjekte, i to preduzimanjem nekih od radnji izvrenja. Za izvrenje dela dovoljno da je izvrilac izvrio samo jednu od alternativno datih radnji izvrenja, ali ako je i izvrenjem vie ovih radnji uinjen neupotrebljivim isti podatak ili isti program postoji samo jedno krivino delo, a ne sticaj.

29.Neovlasceno iskoriscavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava

Krivino delo neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava smatra se deliktom neovlaenog korienja tudje intelektualne svojine, zbog ega je i stematizovano u grupi krivinih dela protiv intelektualne svojine . Pravo intelektualne svojine spada u red osnovnih ljudskih prava, zbog ega je utvrdjeno i Ustavom, a zatita tog prava regulisana je veim brojem zakona i podzakonskih propisa Republike Srbije.

Izvrilac neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava moze biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umiljaj. U pogledu oblika ispoljavanja, predvidjena su dva osnovna, jedan tezi i jedan poseban oblik ovog krivino dela. Prvi osnovni oblik neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava izvrie lice koje tudje autorsko delo ili predmet srodnog prava neovlaeno, u celini ili delimino, objavi, snimi, umnozi ili na drugi nain javno saopti. Drugi osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela sastoji se u stavljanju u promet ili u nameri stavljanja u promet neovlaenom drzanju neovlaeno umnoenih ili neovlaeno stavljenih u promet primeraka autorskog dela ili interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog programa ili baze podataka.

Tezi oblik ispoljavanja neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava postoji ako je ako je neki od osnovnih oblika ispoljavanja dela bio uinjen u nameri pribavljanja za sebe ili drugoga protivpravne imovinske koristi.

DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA UPERENA PROTIV DRUGIH DRUSTVENIH VREDNOSTI(koriscenje otkrivanje i preporucivanje insajderskih informacija)

30.Koriscenje,otkrivanje i preporucivanje insajderskih informacija

Krivino delo korienja, otkrivanja i preporuivanja insajderskih informacija propisano je odredbom Zakon o trzitu kapitala Republike Srbije. Izvrilac dela moze biti svako lice koje je u posedu odredjenih insajderskih informacija, a kome je zbranjeno da koristi, otkriva i preporuuje povlaene informacije. Primarni insajderi su lica koja su do insajderskih informacija dola putem lanstva u upravnim ili nadzornim organima izdavaoca ili javnog drutva, putem uea u kapitalu izdavaoca ili javnog drutva, pomou pristup, ili putem izvranja krivinih dela.

U sekundarne insajdere spadaju druga lica koja raspolau insajderskim informacijama, i to kako odredjena lica unutar privrednog drutva tako i izvan njega (npr., brokeri). Delo ima osnovni, dva teza i jedan kvalifikovani kvalifikovani oblik ispoljavanja. Svi oni se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem, praenim odreenom namerom, i to: 1) da se ostvari protivpravna imovinska korist sebi ili drugome, ili 2) da se samo nanese teta drugim licima. Osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela e postajati kada uinilac, u nameri da sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist ili nanese tetu drugim licima, upotrebi insajdersku informaciju: 1) neposredno ili posredno pri sticanju, otudjenju i pokuaju sticanja ili otudjenja za sopstveni raun ili za raun drugog lica finansijskih instrumenata na koje se ta informacija odnosi; 2) za otkrivanje i injenje dostupnim insajderske informacije bilo kom drugom licu; i 3) za preporuivanje ili navodjenje drugog lica da na osnovu insajderske informacije stekne ili otudji finansijske instrumente na koje se ta informacija odnosi.

Izvrilac osnovnog oblika korienja, otkrivanja i preporuivanja insajderskih informacija moze biti svako lice koje poseduje povlaene informacije kao sekundarni insajder. Sankcija zapreena za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine (alternativno).

DELA PROTIV USTAVNOG UREDJENJA I BEZBEDNOSTI(napad na ustavno uredjenje,ubistvo pred.najvisih drzavnih uredjenja,oruzana pobuna,diverzija,sabotaza,spijunaza,odavanje drz.tajne,izazivanje nacionalne rasne i verske mrznje i netrpeljivosti,udruzivanje radi protivustavne delatnosti)

31.Napad na ustavno uredjenje

Krivino delo napada na ustavno uredjenje sistematizovano je u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti drzave Poto je ovo krivino delo pravo politiko krivino delo, i poto je upravljeno protiv unutranje bezbednosti drzave moze se rei i da je delo KZS tipian delikt veleizdaje. Napad na ustavno uredjenje se sastoji u pokuaju da se silom ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uredjenje Srbije ili da se svrgnu najvii organi drave. Zakljuuje se da je radnja izvrenja ovog dela alternativno propisana, tako da delo moze izvriti pokuajem: 1) pokuajem promene ustavnog uredjenja Srbije, i 2) pokuajem svrgavanja najviih drzavnih organa.

Delo je svreno samim pokuajem promene ustavnog ureenja ili svrgavanja najviih dravnih organa, tj. preduzimanjem radnji upravljenih na promenu ustavnog ureenja RS, odnosno na svrgavanje datih organa. Prema tome, pokuaj krivinog dela iz lana 308. KZS nije mogu jer on predstavlja radnju izvrenja ovog dela.

Objekt zatite su aktuelno ustavno uredjenje RS i njene najvie institucije vlasti. Ustavno uredjenje je odredjen ustavnim odredbama kojima se utvrdjuju drutveno i ekonomsko uredjenje i politiki sistem kao organizaciju i kompetencije najviih institucija vlasti - zakonodavne, sudske i upravne vlasti i njihove odnose u medjusobnom funkcionisanju.

Delo je odredjeno kao pokuaj promene ustavnog uredjenja ili svrgavanja najviih drzavnih organa tako da se u ovom sluaju pokuaj smatra kao svreno krivino delo

32.Ubistvo predstavnika najvisih drzavnih organa

Krivino delo ubistva najviih predstavnika Republike Srbije je delo protiv bezbednosti zemlje, a sastoji se u liavanju zivota predstavnika nekog od najviih dravznih organa u nameri ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti Republike Srbije. Inkriminisano je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti. Ubistvo najviih predstavnika Republike Srbije predstvlja u sutini poseban oblik ispoljavanja unutranjeg terorizma (atentat) i, istovremeno, specifian vid tekog ubistva. Zbog toga je za ovo krivino delo krivino delo predvidjena je ista krivina sankcija kao i za delo tekog ubistva KZS - kazna zatvora od najmanje deset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina. Poto po svojoj prirodi ovo delo i ima sve karakteristike tekog ubistva, u pogledu radnje i naina izvrenja, kao i posledice, nema nikakve razlike medju njima. Ono po emu se ovo krivino delo sutinski razlikuje od drugih vidova tekog ubistva je upravo svojstvo pasivnog subjekta prema kome se ovo delo ini i namera u kojoj se ovo ubistvo vri. Naime, po izriitom stavu zakonodavca, ovo delo se moe izvriti samo prema najviih predstavnicima zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, i to prema: 1) predsedniku Republike, 2) narodnom poslaniku, 3) predsedniku Vlade, 4) lanu Vlade (ministru), 5) predsedniku Ustavnog suda, 6) predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, i 7) Republikom javnom tuziocu. Ukoliko je izvreo ubistvo nekog drugog drzavnog funkcionera, nee postojati delo KZS ve neki drugi delikt (terorizam, teko ubistvo).

33.Oruzana pobuna

Oruana pobuna se, kao tradicionalno krivino delo protiv bezbednosti, sastoji u oruanoj akciji veeg broja individualno neodredjenih lica upravljenoj na ugroavanje ustavnog uredjenja, bezbednosti ili teritorijalne celine nae zemlje. Saglasno tome sistematizovana u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Republike Srbije. Radnja krivinog dela se sastoji u samom uestvovanju u oruzanoj pobuni, a izvrilac moze biti svako lice. Stepen organizovanosti nije bitan za postojanje krivinog dela. Postojanje ovog krivinog dela podrazumeva nasilno suprotstavljanje odredjenim politikim, ekonomskim i drugim merama i akcijama izvrne ili sudske vlasti zasnovano na ustavu i zakonu, koje su u krajnjoj instanci upravljene na ugroavanje ustavnog uredjenja, bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije.Organizator je lice koje planira i organizuje akciju, a uesnik svako ko uestvuje u bilo kojoj aktivnosti u okviru oruzane pobude. U konkretnom sluaju mogue je da se isto lice javi u ulozi organizatora i uesnika. Naravno, tu ne postoji sticaj krivinih dela, a injenicu da je organizator i neposredno uestvovao oruzanoj pobuni trebalo bi uzeti u obzir kao otezavajuu okolnost prilikom odmeravanja kazne.

Pokuaj izvrenja ovog krivinog dela nije mogu, jer je samim uzimanjem uea u oruzanoj pobuni radnja krivinog dela dovrena. Kazna propisana za uesnike pobune je zatvor od tri do petnaest godina, a za organizatora zatvor od pet do petnaest godina.

34. Diverzija

Diverzija spada krivina dela protiv bezbednosti Republike Srbije, zbog ega je inkriminisano KZS i sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Srbije. Ima samo osnovni vid ispoljavanja, a sastoji se u ruenju, paljenju ili na drugi nain,unitenju ili oteeju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objekata, saobraajnog sredstva, uredjaja ili postrojenja, uredjaja sistema veze, uredjaja javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, brane, skladita, zgrade ili kakvog drugog objekta koji ima vei znaaj za bezbednost ili snabdevanje gradjana ili za privredu ili za funkcionisanje javnih sluzbi. Izvrilac moze biti svako lice. Medjutim, krivino delo se moze izvriti samo sa direktnim umiljajem, pri emu kod izvrioca mora postojati i namera da vrenjem dela ugrozi ustavno uredjenje ili bezbednost Srbije. Umiljaj uinioca po prirodi stvari obuhvata i svest o privrednom znaaju objekata koji se unitavaju ili oteuju. .Sankcija zapreena za ovo krivino delo je zatvor od pet do petnaest godina.

35.SabotazaSabotaza se s pravom smatra jednim od najizrazitijih krivinih dela protiv spoljne i unutranje bezbednosti nae zemlje, zbog ega je i sistematizovana u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti Srbije. Inae, termin sabotaza potie od francuske rei sabots, koja oznaava posebnu vrstu drvenih cipela (klompi), a koje su u XIX veku radnici bacali u maine radi obustavljanja proizvodnje i time prinudjivanja poslodavca da prihvati njihove ekonomske zahteve. Po zakonskom opisu, sabotaza se u krivinom zakonodavstvu Republike Srbije sastoji u prouzrokovanju tete koja prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara za drzavni organ ili organizaciju u kojoj uinilac radi ili za drugi drzavni organ ili organizaciju, s tim to se tetoinstvo vri s ciljem ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti zemlje. Prema tome, sabotaza se moze da izvri samo sa direktnim umiljajem, a pored toga potrebno je da kod uinioca postoji i namera prouzrokovanjem znatne tete ugrozi ustavno uredjenje ili bezbednost. Sabotaza ima samo osnivni oblik ispoljavanja, a sankcija za je zatvor od tri do petnaest godina. Po nekim svojim obelezima sabotaza je slina drugim krivinim delima. Po objektu izvrenja slina je diverziji. Razlika se sastoji u nainu izvrenja i izvriocu dela. Prikrivenost, podmuklost i drugi slian nain izvrenja ovog dela, predstavljaju konstitutivne oblike sabotaze, dok je kod diverzije to irelevantno.

36.SpiljunazaKrivino delo pijunae spada u red najstarijih krivinih dela uopte (tzv. iskonski delikti). Sistematizovana je u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti ,poto se posledica pijunaze sastoji u ugrozavanju spoljne bezbednosti Republike Srbije. Krivino delo pijunaze ima po dva osnovna i dva laka i jedan tezi oblik ispoljavanja, i svi oni se mogu izvriti samo sa umiljajem. Pri tome se osnovni i laki oblici ispoljavanja krivinog dela pijunae mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu ine tzv. klasini oblici, jer obuhvataju samostalne delatnosti uinioca, a drugu grupu ine tzv. posebni oblici kod kojih je delatnost uinioca vezana za stvaranja obavetajne sluzbe, njeno rukovodjenje, stupanje u tu sluzbu i prikupljanje ili pomaganje njenog rada. Prvi osnovni oblik ovog krivinog dela se sastoji u saoptavanju, predaji ili injenju dostupnim tajnih vojnih, sluzbenih ili ekonomskih podataka ili dokumenata stranoj drzavi, stranoj organizaciji ili licu koje im sluzi

Drugi osnovni oblik ovog krivinog dela postoji kada neko za stranu dravu ili organizaciju u Srbiji stvara obavetajnu sluzbu ili njome rukovodi. Sankcija propisana za drugi osnovni oblik ispoljavanja pijunae je zatvor od pet do petnaest godina.Najtezi oblik pijunaze postoji su usled izvrenja nekog od dva osnovna oblika ispoljavanja ovog krivinog dela nastupile teke posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu mo zemlje, a sankcija propisana za njega je najmanje 10 godina zatvora.

37.Odavanje drzavne tajne

Saglasno svom zatitnom objektu, krivino delo odavanja drzavne tajne KZS spada u red krivinih dela i protiv unutranje i protiv spoljne bezbednosti Republike Srbije, zbog ega je sistematizovana u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti .Delo se sastoji u neovlaenom odavanju drzavne tajne nepozvanom licu. Ono ima etiri oblika ispoljavanja, i to jedan osnovni, jedan laki , jedan tezi i jedan privilegovani oblik ispoljavanja . Predmet ovog krivinog dela su podaci koji predstavljaju drzavnu tajnu, a koji su sadrani u odgovarajuim pismenim dokumentima (npr. izvetaji, elaborati, skice, fotografije, fotokopije) ili u drugoj odgovarajuoj formi (npr. elektonskoj). Prema izritom stavu zakonodavca, dravnom tajnom se u smislu ovog krivinog dela smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni dravnom tajnom i ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politike, vojne ili ekonomske interese Srbije. Nepozvano lice kome se odaju poverljivi podaci ne moze biti pripadnik strane obavetajne sluzbe, jer bi onda postojao delikt pijunae. Naime, i kod pijunaze se po pravilu radi o poverljivim podacima koji predstavljaju drzavnu tajnu, ali se oni odaju stranoj drzavi, organizaciji ili licu koje im sluzi, dok je kod ovog dela re o neovlaenom saoptavanju ili predaji novinarima, pripadnicima politikih i drugih organizacija ili bilo kome drugom, osim subjektima navedenim kod pijunaze.

Sankciju zapreenu za osnovni oblik odavanja drzavne tajne, koji se moe izvriti samo sa umiljajem, predstavlja zatvor u trajanju od jedne do deset godina

38.Izazivanje nacionalne ,rasne i verske mrznje i netrpeljivosti

Krivino delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti sistematizovano je u grupi krivinih dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednost drzave . Poto se sastoji u izazivanju ili raspirivanju nacionalne, rasne ili verske mrznje i netrpeljivosti medju narodima ili etnikim zajednicama koje zive u Srbiji, ovo krivino delo predstavlja tipian delikt protiv unutranje bezbednosti drzave. Osim toga, pasivni subjekt ovde moze biti samo pripadnik nekog od naroda ili etnikih zajednica koje zive u Republici Srbiji.

Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti ima osnovni , tezi i najtezi oblik ispoljavanja, s tim to kvalifikatorne okolnosti predstavljaju sredstva izvrenja ili nastupanje tezih posledica. Svi oblici ovog krivinog dela vre se samo sa umiljajem. Tezi oblik izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti , postoji kada se delo vri izvrenjem odredjenih krivinih dela, kao to su: prinuda, zlostavljanje, izlaganje poruzi nacionalnih, rasnih ili verskih simbola, oteenje tudjih stvari i skrnavljenje spomenika, spomen-obelezja ili grobova. Izvrilac takodje moze biti svako lice, a kazna propisana za ovaj oblik krivinog dela je zatvor od jedne do osam godina.

Najtezi oblik ispoljavanja krivinog dela postoji u sledeim sluajevima izvrenja osnovnog ili tezeg oblika izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti: 1) ako je delo izvreno zloupotrebom polozaja ili ovlaenja; i 2) ako je usled izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedniki zivot naroda, nacionalnih manjina ili etnikih grupa koje zive u Srbiji.

39.Udruzivanje radi protivustavne delatnostiKrivino delo udruzivanja radi vrenja protivustavne delatnosti ima dva oblika ispoljavanja: (1) stvaranje grupe ili organizovane kriminalne grupe radi vrenja protivustavne delatnosti, i (2) postajanje lanom grupe ili organizovane kriminalne grupe radi vrenja protivustavne delatnosti. Iz toga se zakljuuje da osnovni oblik udruzivanja radi protivustavne delatnost predstavlja grupa, odnosno organizovana kriminalna grupa, s tim to e u praksi to, po pravilu, biti ilegalne grupe, ilegane organizacije i odmetnike skupine. Izvrilac moze biti svako lice, a delo se moze izvriti samo sa umiljajem pojaanim namerom protivustavnog delovanja. Radnja prvog oblika ispoljavanja ovog krivinog dela sastoji se u stvaranju takvog udruzenja. Pod tim se podrazumeva osnivanje i organizovanje samog udruzenja, okupljanje pripadnika udruzenja i postavljanje plana za vrenje potivustavntih delatnosti

Radnja drugog oblika ispoljavanja ovog krivinog dela sastoji se u postajanju pripadnikom grupe ili organzovane grupe za vrenje organizovane protivustavne delatnosti tj.krivinih dela predvidjenih u KZS.

DELA TERORISTICKOG KRIMINALITETA(terorizam,javno podsticanje na izvrsenje teroristickih dela,vrbovanje i obucavanje za vrsenje teroristickih dela,ugrozavanje lica pod medjunarodnom zastitom,finansiranje terorizma,teroristicko udruzivanje)

40.Terorizam

Krivino delo terorizma egzistira u naem pravnom sistemu kao delikt protiv ovenosti, zbog ega je svrstano u grupu krivinih dela KZS. Prema tome, opti zatitni objekt kod dela KZ predstavljaju ovenost i medjunarodno pravo, posebni objekt zatite predstavljaju mir i bezbednost koje treba tititi od svih vidova ugroavanja, dok individualni objekt zatite predstavljaju razliita medjunarodna pravna dobra.

Zakonskim opisom krivinog dela KZS prvenstveno su obuhvaeni razliiti vidovi medjunarodnog terorizma, kao delikta koji se vri u nameri da se nakodi stranoj drzavi ili medjunarodnoj organizaciji. Prema tome, akt nasilja ili pretnje nasiljem koji preduzima izvrilac ovog dela rezultat je tzv. neprijateljskih pobuda prema stranoj drzavi ili medjunarodnoj organizaciji. Propisano je da uinilac terorizma moze preduzeti neku od alternativno odredjenih radnji izvrenja s ciljem da tzv. efektom rezonanse izazove ozbiljno zastraivanje stanovnitva . U ovom sluaju se posledica dela manifestuje, pre svega, u intenzivnom oseanju straha i ugrozenosti osnovnih prava kod stanovnitva. Pri tome se ne misli oseanja straha i ugroenosti kod celokupnog stanovnitva, nego na vei broj gradjana, ili bar kod grupe gradjana, ili jednog odredjenog kruga gradjana (npr., u jednom preduzeu,stambenoj zgradi.

Terorizam ima osnovni , privilegovani, tezi i najtezi oblik ispoljavanja.Osnovni, tezi i najtezi oblik ispoljavanja vre teroristikim napadom, dok se privilegovani oblik ispoljavanja vri teroristikom pretnjom. Pokuaj izvrenja terorizma je mogu i kaznjiv u smislu odredbe KZS. Na primer, pokuaj terorizma e postojati kada je preduzet neki od vidova terorstikog napada s ciljem ozbiljnog zastraivanja stanovnitva, ali oseanje straha ili nesigurnosti nije nastupilo.Tezi oblik ispoljavanja krivinog dela terorizma postoji ako je teroristiki napad imao za posledicu smrt jednog ili vie lica, ili je bio praen velikim razaranjima. Sankcija predvidjena za ovakve sluajeve je najmanje deset godina zatvora. Najtezi oblik ovog dela postoji ako je pri izvrenju teroristikog napada uinilac umiljajno liio zivota jedno ili vie lica41.Javno podsticanje na izvrsenje teroristickih dela

Realizovanje jedne od obaveza preuzetih Konvencije Saveta Evrope o spreavanju terorizma predstavlja inkriminisanje teroristike propagande, i to kao samostalnog krivinog dela koje se sastoji u specifinom podsticanju na terorizam. Dosledno novostilizovanom konceptu teroristikog kriminaliteta u naem krivinom zakonodavstvu ovo delo je, pod nazivom Javno podsticanje na izvrenje teroristikih dela, propisano u KZS i sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih medjunarodnim pravom .

Po zakonskom opisu, javno podsticanje na izvrenje teroristikih dela ini onaj ko javno iznosi ili pronosi ideje kojima se neposredno ili posredno podstie na izvrenje krivinog dela terorizma iz Krivinog zakonika. Radnja izvrenja se sastoji u irenju teroristike propagande. To znai da za postojanje ovog krivinog dela nije potrebno da je radnja usmerena na stvaranje ili uvrivanje odluke kod nekog lica da izvri krivino delo terorizma, niti se mora odnositi na konkretno krivino delo. Izvrilac delikta javnog podsticanja na izvrenje teroristikih dela moze biti svako lice, a predvidjena kazna je zatvor od jedne do deset godina. Delo se moze izvriti samo sa umiljajem.42.Vrbovanje i obucavanje za vrsenje teroristickih dela

Polazei od injenice da su akteri teroristikih napada, po samoj prirodi stvari, pripadnici ilegalih, odmetnikih ili emigrantskih grupa i organizacija, u korpus teroristikog kriminaliteta svrstano je i krivino delo iz KZS sa nazivom Vrbovanje i obuavanje za vrenje teroristikih dela. Poto je takvo delo upravljeno protiv ovenosti, zakonodavac ga je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih medjunarodnim pravom .

Vrbovanje za vrenje teroristikih dela sastoji se u regrutovanju (pridobijanju, angaovanju) drugog lica da izvri ili uestvuje u vrenju terorizma ili da se pridrui grupi ili organizovanoj kriminalnoj grupi radi uestvovanja u izvrenju takvog krivinog dela. U praksi se ovaj delikt najee ogleda u pridobijanju pojedinaca za lanstvo u teroristikim grupama ili organizacijama. Vrbovanje se moze izvriti na razliite naine i razliitim sredstvima npr. preko Interneta ili direktno stupajui u kontakt sa osobama. Da bi krivino delo bilo svreno dovoljno je da je regrutovanje uspeno dovreno, pri tome nije bitno da regrut uestvuje u izvrenju teroristikog dela. Obuavanje za vrenje teroristikih dela sastoji se u edukaciji lica koja se vrbuju da izvre ili uestvuju u vrenju terorizma. Ovde nije re o ideolokoj ili versko-politikoj indoktrinaciji, ve o konkretnom davanju uputstva o izradi i korienju eksplozivnih naprava, vatrenog ili drugog oruja ili tetnih ili opasnih materija ili taktikoj obuci drugih lica za izvrenje ili uestvovanje u izvrenju tog krivinog dela.

43.Ugrozavanje lica pod medjunarodnom zastitom

Krivino delo ugrozavanja lica pod medjunarodnom zatitom propisano je u KZS, a sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih medjunarodnim pravom, a osnov za njegovo propisivanje lezi u Konvenciji UN o spreavanju i kaznjavanju krivinih dela protiv lica pod medjunarodnom zatitom, ukljuujui diplomatske agente. Zbog toga je u pogledu vinosti uinioca potreban direktan umiljaj, koji obuhvata i svest o tome da je pasivni subjekt licu pod medjunarodnom zatitom, odnosno da takvom licu pripadaju sluzbene prostorije, privatan stan ili prevozno sredstvo koje se napada ili mu se preti. Posledicu krivinog dela iz KZS predstavlja teta koja se nanosi sigurnosti lica pod medjunarodnom zatitom. Ona bi se sastojala, pre svega, u stanju naruenosti sigurnosti (objektivne) pomenutog lica, odnosno povredi pravne sigurnosti koju je teritorijalna drava prijema ili sedita duzna da pruzi ovom licu saglasno medjunarodnom pravu. Pasivni subjekt krivinog dela iz KZS moe biti samo diplomatski predstavnik strane drave ili drugo lice koje po medjunarodnom pravu uziva posebnu zatitu, a radnja izvrenja mora biti povezana sa takvim njegovim svojstvom. Nasuprot tome, za izvrioca se ne trazi nikakvo posebno svojstvo, to znai da to u naelu moe biti svako lice kako domai tako i strani drzavljanin ili lice bez drzavljanstva. U odnosu na trajanje posledice, ovo krivino delo je najee trenutno ali moe biti i trajno, na primer ako se napad na lice pod medjunarodnom zatitom sastoji u otmici. Takodje, kod ovog krivinog dela su mogui pokuaj, saizvrilatvo i svi oblici sauesnitva u uzem smislu. Sankcija zapreena uiniocu osnovnog oblika ispoljavanja dela izKZS je kazna zatvora od jedne do deset godina. Za tezi oblika ispoljavanja zapreena je kazna zatvora od najmanje pet godina, a za najtezi najmanje deset godina zatvora ili zatvor od trideset do etrdeset godina44.Finansiranje terorizma

Krivino delo finansiranja terorizma predvidjeno je odredbom KZS, to znai da je definisano kao delo protiv ovenosti i da je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih medjunarodnim pravom . Njegovo propisivanje u zakonodavstvu Republike Srbije predstavlja rezultat obaveze proistekle iz Medjunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma. Krivino delo iz KZ sastoji se u neposrednom ili posrednom davanju ili prikupljanju sredstva s ciljem da se ona koriste ili znajui da e se koristiti, u potpunosti ili delimino, u svrhu izvrenja teroristikih krivinih dela ili za finansiranje lica, grupe ili organizovane kriminalne grupe koji imaju za cilj vrenje takvih krivinih dela.Prema tome, radnja izvrenja sesastoji u obezbedjivanju ili prikupljanju sredstava namenjenih za finansiranje terorista ili nekog teroristikih krivinih dela. Izvrilac ovog dela moze biti svako lice, a delo se moze izvriti samo sa umiljajem. Pri tome umiljaj izvrioca mora obuhvatati svest o nameni sredstava, odnosno da se radi o sredstvima namenjenim za finansiranje krivinih dela iz KZS i njihovih izvrilaca.

Krivina dela zatiena meunarodnim pravom

47. Genocid

Genocid je najznaajnije i najtee krivino delo protiv ovenosti koje je, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o spreavanju i suzbijanju zloina genocida iz 1948. godine, proglaeno meunarodnim zloinom. Ovako odreeno krivino delo predvideo je i na zakonodavac u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Delo ima samo opti oblik ispoljavanja koji se moe izvriti samo sa umiljajem, pojaanim namerom uinioca da se vrenjem dela potpuno ili delimino uniti neka nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa. Sankcija propisana za ovo krivino delo je zatvor najmanje pet godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina.

Genocid se moe izvriti kako u vreme rata tako i u vreme mira, a sastoji se u nareivanju ili izvrenju odreenih dela upravljenih na potpuno ili delimino unitenje neke nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe. Radnje izvrenja krivinog dela genocida su nareivanje ili izvrenje. Posledica dela je ugroavanje opstanka odreene nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe. Ona se ostvaruje prouzrokovanjem manjeg ili veeg broja pojedinanih posledica povrede (ivota, telesnog integriteta, ploda) i ugroavanja (stavljanjem u nepodnoljive uslove ivota).

48. Zloin protiv ovenosti

U Krivinom zakoniku Republike Srbije, zloin protiv ovenosti predstavlja posebno krivino delo koje je sistematizovano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Kao to i sam naziv sugerie, zatitni objekt kod ovog dela predstavljaju ovenost i optehumane vrednosti oveanstva zatiene meunarodnim pravom. Objekt napada u ovom sluaju predstavlja celokupno neborako stanovnitvo bez obzira na dravljanstvo koje se nae na okupiranij teritoriji ili na teritoriji u vlasti protivnike strane.

Po zakonskom opisu, ovo krivino delo sastoji se u vrenju razliitih krivinih dela protiv civilnog stanovnitva kojima se kre pravila meunarodnog prava, a u okviru ireg ili sistematskog napada koji je upravljen protiv civilnog stanovnitva. Vreme izvrenja nije element bia ovog krivinog dela, jer se ono moe izvriti kako u vreme rata ili oruanog sukoba tako i u vreme mira.

Krivino delo ima samo osnovni oblik ispoljavanja. Meutim, radnja izvrenja dela javlja se u dva oblika, i to 1) nareivanje da se krei pravila meunarodnog prava, u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovnitva, izvri odreeno krivino delo, i 2) neposredno izvrenje takvih dela, tj. preduzimanje radnji kojima se ta dela konkretno izvravaju).

Kazna za ovo krivino delo je zatvor najmanje pet godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina. Pri tome krivino gonjenje i izvrenje kazne za ovo delo ne zastarevaju

49. Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu

Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu obuhvata jedan od najirazitijih meunarodnih zloina, koji u meunarodnom krivinom pravu egzistira jo od XIX veka. Obaveza na inkriminisanje ovog dela u domaem zakonodavstvu neposredno proistie iz Konvencije o suzbijanju ropstva iz 1926. godine, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, Dopunske konvencije o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse slinih ropstva iz 1956. godine, Konvencije o otvorenom moru iz 1956. godine, itd. Podrazumeva se da se u svim tim aktima najstroe zabranjuje bilo kakva trgovina robljem, koja je u praksi gotovo nemogua, ali se zbog svoje anticivilizacijske sadrine mora energino odbaciti i pravno sankcionisati. U naem KZS sistematizovano ovo delo je svrstano u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Delo ima po jedan osnovni , laki i tei oblik ispoljavanja S tim u vezi treba napomenuti da se u meunarodnom krivinom pravu zasnivanjem ropskog odnosa oznaava vrenje nekog ili svih prava koja proizlaze iz vlasnitva nad nekim licem. Radnja o kojoj je re deava se onda kada izvrilac vri neko ili sva prava koja proizlaze iz vlasnitva nad jednim ili vie lica, kao to je to kupovina, prodaja, iznajmljivanje ili trampa jednog ili vise lica, ili da ih podvrgava uslovima koji lie na oduzimanje slobode. U svakom sluaju, radnju izvrenja mora biti preduzeta na specifian nain, tj. krenjem pravila meunarodnog prava. Osnovni oblik izvrenja dela se sastoji u zasnivanju ropskog ili njemu slinog odnosa na tetu punoletnog pasivnog subjekta, i to krenjem pravila meunarodnog prava. Laki oblik zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu sastoji se u prevoenju lica koja se nalaze u ropskom ili njemu slinom odnosu iz jedne zemlje u drugu (npr. brodom). Pasivni subjekt ovde je punoletno lice u ropskom ili njemu slinom odnosu. Tei oblik ispoljavanja krivinog dela postojae u sluaju kada se zasnivanje ropskog ili njemu slinog odnosa, odnosno prevoz lica u ropskom ili njemu slinom odnosu uini prema licu koje nije napunilo osamnaest godina. Kvalifikatornu okolnost predstavlja posebno svojstvo (maloletstvo) pasivnog subjekta. Za ovaj oblik zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom propisana kazna je od pet do petnaest godina zatvora.

50.Trgovina ljudima

Smatra se da je krivino delo trgovine ljudima upravljeno protiv ovenosti kao dobra zatienog meunarodnim pravom. Polazei od toga, zakonodavac ga je i svrstao u grupu krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Izvrilac dela moe da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je umiljaj. Delo se sastoji u vrbovanju, prevozu, prebacivanju, predaji, prodaji, kupovini, posredovanju u prodaji, sakrivanju ili dranju drugog lica, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela radi presaivanja ili radi korienja u oruanim sukobima. Prema tome, radnja izvrenja se preduzima u zakonom predvienom cilju radi nekog od oblika eksploatacije pasivnog subjekta. Krivino delo trgovine ljudima ima i est teih oblika. Prvi tei oblik postoji kada je prema maloletnom licu ovo delo uinjeno karakteristinim sredstvima izvrenja, npr. upotrebom sile ili pretnje. Za ovaj tei oblik ispoljavanja dela zapreena kazna zatvor u trajanju od najmanje pet godina. Drugi tei oblik trgovine ljudima postoji kada je usled osnovnog ili posebnog dela nastupila teka telesna povreda pasivnog subjekta, za ta je propisana kazna je od pet do petnaest godina zatvora. Trei tei oblik dela postoji ako je usled prvog teeg oblika dela nastupila teka telesna povreda maloletnog pasivnog subjekta. Za taj tei oblik trgovine ljudima propisana kazna je zatvor od najmanje pet godina. etvrti tei oblik ovog krivinog dela postoji ako je usled osnovnog ili prvog teeg oblika dela nastupila smrt jednog ili vie lica. Za ovaj tei oblik trgovine ljudima propisana kazna je zatvor od najmanje deset godina. Peti tei oblik ovog krivinog dela postoji u dva sluaja: 1) ako se uinilac bavi vrenjem ovih krivinih dela, i 2) ako je delo izvreno od strane grupe, a sankcija zapreena u ovom sluaju je najmanje pet godina zatvora. esti tei oblik trgovine ljudima postoji ako je delo izvreno od strane organizovane grupe, za ta je takoe propisana kazna od najmanje deset godina zatvora. Laki vid krivinog dela trgovine ljudima uinie lice koje zna ili je moglo znati da je neko lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen poloaj ili drugome omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaenja itd.. Za ovo delo uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

51.Trgovina maloletnim licima radi usvojenjaKrivino delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja zasniva se na vie meunarodnih konvencija o posebnoj zatiti maloletnih lica, a posebno na Fakultativnom protokolu o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta, koji je stupio na pravnu snagu 2002. godine. U svakom sluaju je krivino delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja upravljeno protiv ovenosti kao dobra koje je zatieno meunarodnim pravom. Delo ima osnovni i dva kvalifikovana oblika ispoljavanja. Po zakonskom opisu, radnja izvrenja svih oblika ispoljavanja ovog dela dat je alternativno i moe se sastojati u sledeem: 1) u oduzimanju (odvienju ili zadravanju) lica koje nije navrilo esnaest godina radi njegovog usvojenja protivno vaeim propisima; 2) u usvajanju tako oduzetog lica; 3) u posredovanju u takvom usvojenju; 4) u kupovinii, prodaji ili predaji drugome lica koje nije navrilo esnaest godina; 5) u prevoenju takvog lica; 6) u obezbeivanju smetaja takvom licu; i 7) u prikrivanju takvog lica.. Pasivni subjekt kod ovog krivinog dela je dete ili mlai maloletnik, tj. lice koje nije navrilo esnaest godina. izvrilac moe biti i roditelj, staralac ili drugo lice kome je u skladu sa zakonom pasivni subjekt poveren na staranje, a koji ga u konkretnom sluaju prodaje radi usvojenja. Tei oblik ispoljavanja krivinog dela trgovine maloletnim licima radi usvojenja postojae u dva sluaja, i to: 1) ako se izvrilac bavi vrenjem posredovanja ili neke druge delatnosti koja je obuhvaena radnjom izvrenja osnovnog oblika ovog krivinog dela (npr. prevozom, smetajem, i sl.), i 2) ako je trgovine maloletnim licima radi usvojenja izvrena od strane grupe. Najtei oblik ispoljavanja ovog dela postojae ako je trgovine maloletnim licima radi usvojenja izvrena od strane grupe. Za osnovni oblik ispoljavanja krivinog dela trgovine maloletnim licima radi usvojenja zapreena je kazna je zatvor u rasponu od jedne do pet godina, za tei oblik zatvor u trajanju od najmanje tri godine, a za najtei oblik ispoljavanja zatvor od najmanje pet godina.52. Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva

Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva, protiv ranjenika i bolesnika i protiv ratnih zarobljenika predstavljaju vrenje odreenih krivinih dela koja, kada se ine krenjem pravila meunarodnog ratnog prava dobijaju karakter ratnog zloina. Svi se oni mogu izvriti samo sa umiljajem, a sistematizovani su u grupi krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom.

Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva ima osnovni, posebni, tei i privilegovani oblik ispoljavanja. Objekt zatite u svakom sluaju civilno stanovnitvo, a svi oblici se mogu izvriti samo sa umiljajem. Takoe, svi oblici dela se mogu izvriti samo krnjem pravila meunarodnog humanitarnog prava, i to samo za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije. Tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je nareivanje ili izvrenje ubistava civilnog stanovnitva, a laki oblik ispoljavanja postoji kada uinilac preti izvrenjem jednog ili vie navedenih krivinih dela. Poseban oblik ovog dela sastoji se u nareivanju ili vrenju preseljanja delova svog civilnog stanovnitva na okupiranu teritoriju, pri emu izvrilac mora imati svojstvo okupatora. Sankcija propisana za osnovni i poseban oblik ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva je zatvor najmanje pet godina, za laki oblik dela kazna je zatvor od est meseci do pet godina, a za tei oblik zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina.

53. Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika

Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika moe se izvriti samo krnjem pravila meunarodnog prava, i to samo za vreme rata ili oruanog sukoba. Naime, ovo delo se po samoj prirodi stvari ne moe izvriti u vreme okupacije. Delikt se sastoji u nareivanju ili izvrenju odreenih dela prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju.

Osnovni oblik izvrenja ovog krivinog dela odreen je kao nareivanje ili izvrenje odreenih dela prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oruanog sukoba, a protivno pravilima meunarodnog prava. dva modaliteta izvrenja osnovnog oblika : U prvom sluaju, delo e postojati kada se, protivno pravilima meunarodnog prava, prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oruanog sukoba nareuju ili izvravaju: 1) telesne povrede, 2) muenja, 3) neovena postupanja, 4) bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, 5) uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, i 6) druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje. U drugom sluaju, delo e postojati kada se, protivno pravilima meunarodnog prava, prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima, sanitetskom ili verskom osoblju za vreme rata ili oruanog sukoba naredi protivzakonito unitavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama. Tei oblik postoji ako se, protivno pravilima meunarodnog prava,nareuju ili vre ubistva ranjenika ili bolesnika. Sankcija propisana za osnovni oblik ratnog zloina protiv ranjenika i bolesnika je zatvor najmanje pet godina, a za tei oblik je zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina.

54. Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika

Delo ima osnovni i tei oblik ispoljavanja, pri emu se radnja osnvnog oblika krivinog dela sastoji se samo u nareivanju, a radnja teeg oblika i u nareivanju i u izvravanju. Objekt zatite kod ovog krivinog dela su ratni zarobljenici. Osnovni oblik izvrenja ovog krivinog delaodreen je kao nareivanje ili vrenje odreenih dela protiv ratnih zarobljenika krenjem pravila meunarodnog prava. Dela ije se vrenje nareuje ili koja se vre su: 1) telesne povrede, 2) muenja, 3) neovena postupanja, 4) bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, 5) uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, 6) vrenje drugih radnji kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje, 7) prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja i 8) liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje. Tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela postoji ako se krenjem pravila meunarodnog prava nareuju ili vre ubistva ratnih zarobljenika.Sankcija propisana za osnovni oblik ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika je zatvor najmanje pet godina, a za tei oblik je zatvor najmanje deset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina.

55. Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih

Ovaj ratni zloin ima osnovni tei i najtei oblik ispoljavanja a sastoji se ili u nareivanju ili u neposrednom izvrenju tzv. maroderstva, pod ime se podrazumeva protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu. Konstitutivni element ovog krivinog dela predstavlja mesto izvrenja, poto se i jedna i druga radnja mogu vriti samo na bojitu, tj. na mestu gde se odvija ili se odvijala borba. Objekt radnje su line stvari (novac, nakit i dr), a njihovo oduzimanje je protivno i domaem i meunarodnom pravu. Delo se moe izvriti samo sa umiljajem, koji podrazumeva svest o protivpravnosti konkretnog oduzimanja, odnosno nareivanja. Aktivni subjekt kod prvog oblika radnje kod ovog krivinog dela (neposredno oduzimanje) moe biti svako koje se za vreme ili posle borbe nalazi na mestu na kome su se vodile ili se jo uvek vode borbe. Aktivni subjekt kod drugog oblika radnje ovog krivinog dela moe biti samo vojni komandant, pretpostavljeni ili drugo lice ovlaeno da izdaje nareenja. Tei oblik ispoljavanja ovog krivinog dela postoji u dva sluaja i to: 1) ako vrednost protivpravno oduzetih stvari na bojitu prelazi iznos od etristo pedeset hiljada dinara i 2) ako je delo izvreno na svirep nain. najtei oblik krivinog dela postoji ukoliko vrednost protivpravno oduzetih stvari na bojitu prelazi iznos od milion dinara. Kazna propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivinog dela je zatvor u trajanju od jedne do pet godina, za tei oblik ispoljavanja zatvor u trajanju od jedne do osam godina, a za najtei oblik ispoljavanja zatvor u trajanju od dve do deset godina.Dela politikog kriminaliteta uperena protiv drugih drutvenih Vrednosti57. Povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacijePovreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije sastoji se u javnom izlaganju poruzi strane drave ili njene zastave, grba ili himne odnosno u javnom izlaganju poruzi Organizacije ujedinjenih nacija, Meunarodnog crvenog krsta ili druge meunarodne organizacije iji je Srbija lan. Za krivina dela povrede ugleda drave, strane drave i meunarodne organizacije goni se po slubenoj dunosti. Pod stranom dravom u smislu ovog krivinog dela treba podrazumevati sve meunarodno priznate drave lanice Organizacije ujedinjenih nacija. Izlaganje poruzi je delo koje sadri elemente uvrede ili klevete i kojim se povreuje ast i ugled strane drave i meunarodne organizacije. Izlaganje poruzi u smislu ovog krivinog dela moe se izvriti reima, realno delom