8/3/2019 65168330-Duvan

1/20

PROGRAM

PROIZVODNJA DUVANA

(Nicotiana tabacum L.)

8/3/2019 65168330-Duvan

2/20

UVOD

Povrine pod duvanom u svetu kreu se izmeu 4,2 i 4,6 miliona hektara sa

kojih se ubere 5,2 do 5,7 miliona tona sirovog duvana.Najvea proizvodnja je u Aziji (oko 33%) od ega na Kinu otpada oko 13%, to

je uz USA svrstava u sam svetski vrh. Severna i Centralna Amerika daju oko 23%svetske proizvodnje, Juna Amerika oko 12%, Afrika oko 4%, Okeanija oko 1%, aEvropa oko 12%.

Kretanje proizvodnje duvana u svetu prema osnovnim tehnolokim grupama jesledee: virxinija flue-curedoko 40%, berlej 10%, orijentalni, poluorijentalni(dopunski) oko 16%, dok na ostale tipove otpada oko 34%.

Najvei proizvoai duvana u Evropi su: Drave biveg SSSR, Turska,Bugarska, Grka, Italija i Poljska.

Proizvodnja duvana, njegova obrada i prerada predstavljaju jedinstvenuprivrednu granu, koja zauzima znaajno mesto u privredi Jugoslavije. Proizvodnjaduvana kree se od 10.000 do 14.000 tona na povrinama izmeu 7.000 i 10.000hekatara i prosenim prinosima od oko 1.400 kg/ha.

U strukturi proizvodnje berlej je najzastupljeniji sa oko 45%, a potom orijentalniduvan sa oko 42%. Proizvodnja ostalih tipova (virxinija flue-cured, dopunski, cigarni)kree se oko 13%.

S obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za nau zemlju, a posebnoza neke njene rejone, uz uvaavanje povoljnih prirodnih uslova korisno je boljepoznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi vie tipova

duvana, potrebno je poznavanje specifinosti u proizvodnji svakog tipa posebno.

1. POREKLO I ISTORIJA KULTURE

Duvan (Nicotiana tabacumL.) i krhka (mahorka) Nicotiana rusticaL.)pripadaju rodu Nicotiana, familiji Solanaceae. Rod Nicotianaobuhvata preko 70 dosada poznatih vrsta. Najvei deo vodi poreklo iz June i Severne Amerike, a manje izAustralije. Obe gajene vrste (duvan i krxa) vode poreklo iz June Amerike.

2. MORFOLOKE I BIOLOKE OSOBINE

Duvan je jednogodinja biljka. Meutim, u tropskim predelima vegetacioniperiod moe da traje vie godina.

2.1. KorenDuvan ima vretenast koren sa velikim brojem ila i ilica koje se uglavnom

nalaze u orninom sloju zemljita.

8/3/2019 65168330-Duvan

3/20

2.2. StabloStablo je uspravno, lankovito, okruglo, ispunjeno parenhimom. Visina stabla

varira od 0,5-3,0 m to zavisi od sorte, ekolokih uslova i primenjene agrotehnike.lanci (internodije) su dui i deblji u donjem a krai i tanju u gornjem delu stabla. Broji duina internodija su sortna osobina.

Izgled (habitus) biljke moe biti: konusan, dvostruko konusan, obrnutokonusan, cilindrian i eliptian.

2.3. ListLie zbog kojeg se duvan i gaji, varira u irokim granicama po broju, veliini,

obliku, poloaju prema stabljici, debljini lisnog tkiva. Sazrevanje lia poinje odosnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama.

2.4. Plod

Plod je dvodelna aura, mrko braon boje, jajastog oblika. U zrelom stanjuaura najee puca. U jednoj auri nalazi se od 1.000 - 2.000 semenki. Seme je vrlositno, bubreastog oblika, hrapavo, mrko, mreaste povrine. Masa 1.000 semenskiiznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadri od 10.000-15.000 semenki.

3. BIOLOKE OSOBINE

Proizvodnja duvana je sloen i po mnogo emu specifian proces, uslovljenpre svega biolokim osobinama vrste. NJegov rast i razvie, prinos i kvalitet, menjaju

se pod uticajem klimatskih i zemljinih uslova i nivoa agrotehnike.U proizvodnim uslovima, ivotni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda:period proizvodnje rasada i period razvia u polju (od rasaivanja do sazrevanjaaura).

Duina vegetacionog perioda kree se od 100 - 200 i vie dana, od ega naperiod proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razvie u polju 80-150 dana.Svaki od ova dva perioda moe da se podeli na vie ontogenetskih faza.

Period proizvodnje rasada obuhvata sledee faze: klijanje semena, nicanje,ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada.

Za klijanje semena potrebni su sledei uslovi: toplota, prisustvo vlage i dobra

aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28oC.Posle 4-6 dana od poetka klijanja semena nastupa faza nicanja, a posle 6-8dana javlja se prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostie od 8-12 mm i poinje da segrana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26oC.

Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pado kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvoglista pojavljuje se drugi.

Oba lista dostiu veliinu kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj odkotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona (ukrtenost lia). U ovo vremekoren dostie duinu od 6-8 cm. Tada nastupa razvie korenovog sistema. Pri

povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Pri kraju ovog perioda liese razrasta i podie (usporavanje lia - "podizanje uiju").

3

8/3/2019 65168330-Duvan

4/20

Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja uiju doobrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25dana.

Period razvia u polju posle rasaivanja obuhvata sledee faze: ukorenjivanje,bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena.

Rast i razvie duvana posle rasaivanja poinje fazom ukorenjivanja. Poslerasaivanja nadzemni deo biljke slabije raste, dok se koren grana i ostvarujeintenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana.

Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvarujebrzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Uoibutonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebeduvana za vodom i hranljivim materijama su velike.

Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ideod centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte,temperature, vlanosti i obezbeenosti hranljivim materijama.

Posle oploenja nastupa formiranje ploda (aura) sa semenom ofa faza trajeod 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje semena iznosi 22-28oC.

Formiranje i sazrevanje listova ne moe da se izdvoji kao posebna faza urazviu duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnogporasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svojnajvei rast i kada sadri najvie organskih materija ulazi u tehniku zrelost.

4. TIPOVI I SORTE DUVANA

4.1. Tip duvana - berlejSorte

Berlej TPrinosi suvog lia kreu se od 1.300 - 1.800 kg/ha.

Burley DKH - 28Ima izraen potencijal za prinos koji se kree od 2.500-3.000 kg/ha.

Burley DKH - 33Prinosi su priblini prinosima Burley DKH - 28 i kreu se od 2.500-3.000 kg/ha.

4.2. Tip duvana - virhinijaSorte

4.2.1. Srem 47Srem 47 daje 2.100 - 2.500 kg/ha suvog lia.

4.3. Tip duvana - orijentalni

NS - 72

4

8/3/2019 65168330-Duvan

5/20

Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha moe d se rasadi i preko 200.000 biljaka.

4.3.1.1. Jaka MD - 77Proseni prinosi kreu se od 1.300 do 1.700 kg/ha.

4.3.1.2. Jaka MD - 80Ova sorta daje 1.250-1.650 kg/ha suvog lia.

Otlja MD 159 - 78U proseku prinosi ove sorte prelaze 2.000 kg/ha suvog lia. U povoljnim

uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800 kg/ha.

5. PRIVREDNI ZNAAJ

Duvan u listu i njegove preraevine, predstavljaju znaajne proizvode uprivredi sveta, a u meunarodnom robnom prometu zauzimaju visoko mesto.NJegovo uee u ukupnom izvozu zemalja sveta tokom prve polovine ovog veka jeiznosilo oko 1%.

U privredi pojedinih zemalja on zauzima vano mesto. Tako u SAD-u, duvanpolazi odmah iza penice, pamuka i kukuruza sa oko 8% uea. Nacionalneekonomije Grke, Bugarske, Turske, June Rodezije i jo nekoliko zemalja, dosta suzavisne od obima proizvodnje i izvoza duvana.

Za gajenje duvana uglavnom se koriste slabije produktivna zemljita. Ova

privredna delatnost ima sloen proces proizvodnje to zateva kvalifikovanu radnusnagu.Znaaj duvanske privrede u nas ogleda se u sledeem: uee u formiranju

nacionalnog dohotka, prihoda putem poreza (to predstavlja jedan od vanih prihodaza buhet zemlje).

Proizvodnja duvana u listu zahteva uee radne snage, bilo stalno ilipovremeno. Ovo uee ivog rada, poev od proizvodnje u polju pa do dobijanjagotovih proizvoda daje duvanu neki momenat koji ukazuju na znaaj ove privrednegrane, kako u formiranju nacionalnog dohotka, tako i u poboljanju platnog bilansazemlje.

Lie duvana uglavnom se koristi u obliku proizvoda za puenje: cigarete,cigare, duvana za lulu, a moe i na drugi nain (duvan za vakanja, umrkivanje). Onje postao sredstvo za uivanje zbog specifinog hemijskog sastava lia. Produktinjegovog sagorevanja, uneti u ljudski organizam udisanjem dima, imaju odreenofizioloko dejstvo*.*Ono potie od prisustva alkaloida - nikotina, koji deluje na centralni nervni sistem.Kao intenzivna okopavinska kultura, duvan ima i agrotehniki znaaj. Posle duvanazemljite ostaje u dobrom fizikom stanju i nezakorovljeno.

6. ODNOS DUVANA PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

Duvan se proizvodi u pojasu koji se protee od vedske, na 60o severne

5

8/3/2019 65168330-Duvan

6/20

10-12 C, optimalna 22-30oC, a maksimalna 35oC. Temperature preko 40o izazivaju

3.500 C. Pri nioj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produava i

geografske irine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40ojune geografske irine.

Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe zatoplotom i svetlou. Saglasno tome, vreme njegove proizvodnje odreeno je nanajtopliji periodu u godini, a da bi se on na neki nain produio, duvan se u prvoj fazi

svog razvia kao rasad proizvodi u zatienom prostoru (leja).

Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razvie duvana jeo

podgorevanje lia. Posmatrano u celini, temperature ispod 10oC nisu povoljene zaporast i razvoj. Temperature od -1 do -2oC izazivaju uginjavanje biljaka.

Sume temperatura za razvie duvana zavisno od tipa i sorte iznose od 1.850 -o

obrnuto. Tako u periodu sazrevanja lia povoljne su temperature preko 20oC.

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlou. Intenzivnoosvetljenje obezbeuje visoku fotosintetsku aktivnost, to se ogleda u brzomnakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pamu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri duinidana koja traje preko 12 asova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkogdana (duina dana je ispod 12 asova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlagi - Potrebe duvana za vodom su razliite to zavisi od tipa ifaze razvia duvana. One rastu od rasaivanja do prelaska u reproduktivnu fazu(ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i poetka cvetanja, pa zatimopadaju. Krupnolisni duvani trae veu koliinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju ipri manjoj koliini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu zaberlej iznosi 800-1000 mm, virhiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane120-200 mm. U fazi sazrevanja lia duvan moe podneti dugotrajnu suu, to moebiti povoljno za aromatine sitnolisne duvane. Meutim, negativne posledice suemogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta irazvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljitu - Tip zemljita ima uticaja na prinos i kvalitet sirovineduvana. On se odraava preko hemijskog sastava - hranidbenog reima,mehanikog sastava, strukture, vodno-vazdunog reima itd. Pri izboru zemljitatreba voditi rauna da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipatako i sorte duvana.

Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljita, snabdevena dovoljnomkoliinom hranljivih materija, posebno kalijumom i fosforom, kao to su aluvijumi iernozem.

Virhinija najbolje uspeva na lakim zemljitima, siromanim u humusu (oko1%) kao to su: peskovita ilovaa, ilovasta peskua, neutralne do slabo kiselereakcije (pH = 5,5 - 6,0).

6

8/3/2019 65168330-Duvan

7/20

Sitnolisnim i dupunskim duvanima, odgovaraju zemljita na brdskim inagnutim poloajima, slabije plodnosti, a posebno siromana azotom. To su:crvenice, lake gajnjae, skeletoidna i deluvijalna zemljita.

Bez obzira na tip zemljita, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana trebada pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0).

Znaaj reakcije zemljita za biljke duvana ogleda se u sledeem:- alkalnost zemljita pogoduje razvoju gljivinih bolesti (korenova trule),- kiselost zemljita nepovoljno utie na stepen iskoriavanja fosfora koji je znaajanza porast i razvoj biljaka posle rasaivanja. U odsustvu fosfora cvetanje i sazrevanjelia nastupa kasnije.

7. USLOVI ZA PROIZVODNJU DUVANA U NAS

Jugoslavija se nalazi priblino izmeu 42o i 46o severne geografske irine. Ona

je pre svega balkanska, zatim srednjoevropska (panonska), podunavska, a malimdelom jadransko-mediteranska zemlja.

Od klime manje ili vie zavisi razvoj i razmetaj svih grana poljoprivredneproizvodnje a time i duvana.

U naoj zemlji postoje tri velike klimatske oblasti: Panonska, Planinska iJadranska.

U Panonskoj oblasti zastupljena je panonsko-kontinentalna klima, neto blaaod prave kontinentalne klime koja vlada u istonoj Evropi.

U Planinskoj oblasti zastupljena su tri klimatska tipa: umereno-kontinentalni,planinski i upski.

Prisustvo i uticaj razliitih tipova klime, to se pre svega odnosi na prve dveoblasti, prua mogunost proizvodnje vie tipova duvana.

U Jugoslaviji su zastupljeni razliiti tipovi zemljita, to utie da se proizvodnjaduvana odvija na zemljitima razliite plodnosti, to ima uticaja na prinos i kvalitet.

Tipovi zemljita u SR Jugoslaviji mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljite uravnicama i breuljkastim terenima, u zemljita u brdsko-planinskim podrujima. Uprvoj grupi dominiraju: ernozem, smonica, gajnjaa i parapodzolasta gajnjaa. Udrugoj: kisela smea i parapodzolasta zemljita, a potom crvenice, smea zemljita irendzine.

Razliiti tipovi klime i zemljita zahtevaju uvaavanje potreba duvana u

pogledu uslova za njegovo uspeno gajenje, to se u praksi esto zapostavlja.Saglasno ovome, suoavamo se sa injenicom da izostaje rejonizacija tipova i

sorti duvana, to se nepovoljno odraava na prinos i kvalitet sirovine.Primer dobre organizacije proizvodnje duvana imamo u Bugarskoj koja spada

u red najveih svetskih proizvoaa. Na osnovu uslova za proizvodnju utvreno je 6osnovni oblasti za duvan, a svaka od njih sadri vie proizvodnih rejona.

8. AGROTEHNIKA - PROIZVODNJA DUVANA

7

8/3/2019 65168330-Duvan

8/20

9. PROIZVODNJA RASADA

PRIPREMA LEJA

Rasad duvana moe se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Kojee se leje koristiti zavisi od klimatskih uslova i mogunosti proizvoaa. Iskustvaukazuju da su polutople leje pogodnije od ostalih. Izrada polutoplih leja jejednostavna, jeftina i omoguava dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme.

Vaniji momenti kod formiranja leja su:

Treba da su blie domainstvu i izvoru vode,Ne praviti leje na mestima gde se esto javljaju rovci, krtice (blizina staja),Povrinu leja odrediti na osnovu potrebnog broja biljaka za sadnju,ukljuujui rezervu radi dosaivanja,

Zemljite u leji mora biti plodno, uzdignuto, zatieno od vetra, izloenosuncu,Pripremu leja zapoeti u jesen, oranjem i unoenjem organskog ubriva (4-6 kg/m2 na dubini 20-25 cm),U prolee, (poetkom marta), unosi se mineralno ubrivo u koliini oko 1kg na 10 m2 (kompleksno NPK ubrivo),Polutople leje pokrivaju se polietilenskim platnom koje se prebacuje prekolukova od metala ili prua.

Proizvoai u svetu, posebno u zemljama poznatim proizvoaima duvana, imajupotpuno mehanizovano formiranje i pripremu leja. Stajnjak sadri dosta azota,

fosfora i kalijuma i neke vanije mikroelemente. Za ubrenje leje se upotrebljavasamo dobro zgoreo stajnjak, jer samo takav moe pozitivno da utie na porast irazvie mladih biljaka. Poto je sve tee doi do kvalitetnog stajnjaka, proizvoaimarasada duvana to oteava posao. U nezgorelom i slabo pripremljenom stajnjakuaktiviraju se razliiti mikrobioloki procesi koji mogu negativno da utiu na mladebiljke (mogu da obole od crne korenove trulei).

ubrenje leja tresetom, kao hranljivim supstratom, je agrotehnika mera, kojaznaajno popravlja kvalitet rasada.

Treset kao inertni organski materijal ima neka pozitivna svojstva kao i stajnjak,pre svega, dobro zadrava vlagu. Ako se treset obogati odreenim koliinamamineralnih materija i mikroelemenata, dobija se veoma dobro ubrivo koje se moekoristiti kao hranljivi supstrat u leji za proizvodnju rasada. Oplemenjeni treset(organomineralno ubrivo koje, ppored navedenog, sadri fungicide i insekticide),povoljno utie na brzi i ujednaeniji porast i razvoj mladih biljaka.

DEZINFEKCIJA ZEMLJITA U LEJI

Cilj dezinfekcije zemljita u leji je u unitavanju parazita (ukoliko su prisutni uleji) prouzrokovaa korenove trulei, poleganja rasada, nematoda i korova.Dezinfekcija se najee obavlja preparatom metil-bromid koji se u prometu javljapod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a

8

8/3/2019 65168330-Duvan

9/20

Koliinasemena

2g/m

Prosenamasa 1 biljkeza sadnjug

Proseanbrojrazvijenihlistova

Proseanbrojrazvijenihlistova

Proseanbroj biljakaza sadnju

Prenikstabla

mm

0,1 12,0 6,0 14,0 200 7,0

0,2 9,0 6,0 124,0 350 6,0

0,3 8,0 5,0 16,0 500 6,0

0,4 7,0 5,0 17,0 600 5,0

primenjuje se iskljuivo pod kontrolom strunjaka. Metil-bromid deluje kao fungicid,insekticid, nematocid, a ima dobro herbicidno dejstvo na veinu jednogodinjih monoi dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja.

Optimalno vreme za delovanje ovog preparata je izmeu 48 i 72 sata. Da bise postigla eljena efikasnost, zemljite treba da se zagreje do najmanje +10oC.Uslov za ovo je usitnjeno i umereno vlano zemljite, pokriveno polietilenskimplatnom-folijom.

Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2).

Pre aktiviranja boce treba obavezno pregledati i eventualno zakrpiti plastinufoliju i ukopati oko leje (10-15 cm) kako bi se spreio prodor gasa u spoljnu sredinu.

Bocu sa otvaraem postaviti na sredinu leje, na vrstu podlogu (cigla, daska).Pritiskom ruke na olabavljeni plastini pokriva, otvara-klju, probija bocu, a parepreparata ire se po povrini leje. Posle 48 sati otvara se jedno elo leje (obavitipopodne, predvee), a sledeeg dana, odnosno jutra leja se potpuno otkriva (ostaje

otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata trebazakopati u zemlju.

Zavisno od meteorolokih uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko danapre setve.

SETVA SEMENA

Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadri od 10.000 do 15.000semenki.

Uticaj koliine semena na porast i razvie biljaka u leji (virhinija)

9

8/3/2019 65168330-Duvan

10/20

Tip duvana Koliina semena Veli

ina leja2g/m svegag za 1 ha 2m za 1 ha

Berlej 0,1-0,2 13-25 125

Virxinija 0,1-0,2 13-25 125

Orijentalni 0,3-0,4 110-150 370

Dopunski 0,3-0,4 70-90 230

Koliina semena u setvi utie ne samo na broj biljaka u leji, nego i na trajanjepojedinih faza porasta i razvia mladih biljaka. Gusta setva utie na pojavu bolesti,tetoina i ekonominost proizvodnje rasada. Pored toga, biljke se izduuju (stablo jetanko i neno), sporije se primaju, lake oboljevaju i sporije se razvijaju.

Suprotno, manje koliine semena po 1 m2 dae biljke sa kraim i debljimstablom koje je jae i otpornije. Proizvoai uglavnom seju vie semena po 1 m2 uelji da na maloj povrini proizvedu vei broj biljaka, umesto da rade obrnuto.

Koliine semena po 1 m2 su razliite za pojedine tipove duvana. U proizvodnjikrupnolisnih duvana potrebno je 50% manje semena u odnosu na domae tipoveduvana.

Na osnovu podataka u tabelama 3 i 4 zakljuuje se da treba sejati manjesemena na veoj povrini uz upanje manjeg broja ali to ujednaenijih biljaka.

Vreme setve semena treba usaglasiti vremenu proizvodnje rasada. To znai

da treba voditi rauna o toplotnim uslovima rejona, poto sadnju treba obaviti uvreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja setokom marta,to zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteorolokih uslova.

Koliine semena i idealna veliina leja

Seme duvana moe se sejati naklijalo ili nenaklijalo. Naklijalo (ono se nepreporuuje zbog oteenja klice pri manipulaciji) i suvo seme mogu se sejati runo,

omake sa inertnim nosaem (pesak, pepeo, kotano brano). Veoma rasprostranjennain setve je i pomou vode. Ovaj nain sastoji se u tome to se odreena koliinasemena doda u kante za zalivanje u kojoj se nalazi voda. Koliina semena za jednuleju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se mea sa vodom pa se leja zalije prvo sjedne strane po duini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje.Posle toga kanta se ispira iznad leje zalivenjam posejane povrine. Na ovaj nainseme se dosta ravnomerno raspodeli po povrini leje. Uz to, setva se znatno breobavi, a zaemljite u leji pod dejstvom zalivanja se slee - sabija. Nakon setve izalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom,piljevinom ili slamom. Treba istai da sredstvo za pokrivanje leje-semena mora biti

dezinfekovano.

10

8/3/2019 65168330-Duvan

11/20

Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se povrina semenaduvana oblae internim materijalom (nosaem) kome se dodaju mineralna ubriva(obezbeuje se hrana mladoj biljici pri klijanju), fungicidi i insekticidi. Sitno semeduvana ovim postaje krupnije - vee mase ime se olakava setva. Efekti kod setvepeletiranim semenom su :

Ujednaenija setva, jer se moe tanije dozirati koliina semena po jednicipovrine,

Ujednaen vegetacioni prostor a time i dobijanje ujednaenih biljaka.

Izbegava se proreivanje u leji,

Obezbeuje se zatita i hranivo za mladu biljku u prvim danima ivota,

Peletirano seme daje mogunost proizvodnje rasada i na neki drugi nainkao to je : proizvodnja u kontejnerima, razliitim supstratima, korienjesetvenih ploa za rasporeivanje semena po povrini.

NEGA RASADA

Setva semena u lejama obavlja se tokom marta a rasaivanje tokom maja,tako da duina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnjerasada primenjuju se sledee mere nege: zalivanje, prihranjivanje, provetravanje,plevljenje i proreivanje, podrezivanje i kaljenje.

Zalivanjem treba obezbediti odravanje umerene vlanosti gornjeg slojazemljita u leji. Ono je posebno vano u periodu od setve do ukrtanja lia. Tada seee zaliva sa 2-3 litre vode po 1 m2. U kasnijim fazama (podizanje uiju i bujni

porast) rasad se zaliva ree, svaki drugi ili trei dan, kako bi se korenov sistem jaerazvijao i izbegla opasnost od pojave glivinih oboljenja. Zalivanje treba izvoditi ujutarnjim satima. Ova mera nege moe da se izvodi runo (kantama za zalivanje) iliureajima za navodnjavanje koji rade na principu vetake kie i ssistemom kap pokap, koji se sve vie primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici,plastenici).

Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otudato rasad usvaja znaajnu koliinu hraniva iz zemljita, a po jedinici povrine imamoveliki broj biljaka, i zbog toga to estim zalivanjem dolazi do ispiranja hraniva izpovrinskog sloja zemljita.

Za prihranjivanje koriste se mineralna ubriva iji su hranjivi sastojci lakopristupani mladoj biljci. Izvoenje: na dva dana pre prihranjivanja rasad ne trebazalivati, kako bi rastvor mineralnog ubriva bre dospeo do korenovog sistema.

Prvo prihranjivanje se izvodi kada rasad ima razvijen prvi par pravih listia.Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m2 treba rastopiti izmeu 150-200 grama (15-20 g/m2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba ispratizalivanjem, kako bi se oprali ostaci ubriva sa mladih biljaka i izbegla oteenja.

Odravanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog togase leje pokrivaju polietilenskim platnom ispod kojeg se temperatura poveava za 5-

10oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postie seotvaranjem eonih strana na leji, tako da vazduh slobodno cirkulie. Kod pojave

11

8/3/2019 65168330-Duvan

12/20

visokih temperatura moe se otkriti cela leja.Plavljenjem se odstranjuju korovi, a proreivanjem suvine biljke iz leje. Pre i

posle plevljenja ili proreivanja rasad treba zaliti. U lejama gde je izvrenadezinfekcija zemljita ova mera nege izostaje.

Problem dobijanja ujednaenog i kvalitetnog rasada, stru

njaci pokuavaju daree podrezivanjem - ianjem.

Ovo se izvodi tako to se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionogpupoljka, koji ne sme da se oteti. Podrezane biljke su ujednaenije, jae stabljike, atime pogodnije za runu a posebnu mainsku sadnju.

Kaljenje rasada predstavlja skup mera iji je cilj priprema mladih biljaka zaperiod razvia na njivi. Priprema mladih biljaka obuhvata sledee: na 10-14 dana prestasavanja rasada za sadnju zalivanje se proreuje i potpuno prekida kako bi biljkebile izloene dnevnim i nonim temperaturama vazduha. Usled prestanka zalivanjaintenzivira se razvoj korena, a stablo postaje dovoljno elastino i vrsto. U sluaju

nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti.Rasad se upa neposredno pred rasaivanje. Treba birati najjae biljke,

pribline veliine i pojedinno. Pre i posle upanja rasad treba dobro zaliti. Ostatakrasada u lejama treba negovati za dosaivanje ili neke druge nepredviene potrebe.

Kod krupnolisnih duvana (berlej i virhinija) rasad je stasao za sadnju kada ima6 razvijenih listova, stablo duine 13-15 cm i debljine 6-7 mm. Kod domaih tipovaduvana (orijentalni i dopunski) duina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenihlistova.

Broj biljaka koji se upa sa jedinice povrine (1 m2) prvenstveno zavisi od tipa

duvana. Kod krupnolisnih duvanaupa se od 200-300, orijentalnih 450-550, adopunskih 400-500 biljaka.

BOLESTI I TETOINE

BOLESTI I TETOINE RASADA

Bez obzira to se vri dezinfekcija zemljita u leji, potrebno je sprovoditi ipreventivnu zatitu rasada.

Od bolesti rasada treba navesti oboljenja koja izazivaju gljivice od kojih se istiu: crnakorenova trule (uzronik: Thielaviopsis basicola), uenje rasada (uzronik:Olpidium brasicae), plamenjaa (uzronik: Peronospora tabacimaAdam) i topljenjerasada (uzronik: Rizoctonia solani). Zajedniko za gljivina oboljenje je da sejavljaju u uslovima velike gustine rasada, prevelike vlanosti, nedovoljnogprovetravanja i nepovoljnih meteorolokih uslova (kia, oblanost).

Od bakterioza javlja se divlja vatra - plamac (uzronik: Pseudomonas tabaci) aod viroza velike tete nanosi bronzana nekroza (uzronik: Lycopersicum virus3 -oznaen kao: Tomato spotted njilt virus: TSNJV).

Od tetoina duvana u rasadniku mogu se navesti: trips duvana (Trips tabaci)- kao najvaniji prenosilac virusa, rovac (Gryllotalpa gryllotalpa), krtica (Talpa

12

8/3/2019 65168330-Duvan

13/20

europea) i pu gola (Limaxsp.).

PROIZVODNJA U POLJU

PLODORED I MONOKULTURADuvan treba obavezno da se proizvodi u plodoredu. Gajenje u monokulturi

znaajno smanjuje prinos, prvenstveno zbog napada bolesti i tetoina. Meutim, umnogim naim rejonima duvan se proizvodi u monokulturi. Ovakav nain proizvodnjeuvek daje slabije rezultate u odnosu na gajenje u plodoredu. Kada se gaje uplodoredu, na isto zemljite treba da se ponovo vrati kroz 4-5 godina. Kaonajpogodniji predusev za duvan smatraju se ozima strana ita, zatim jednogodinjemahunaste biljke.

Tamo gde je nuna proizvodnja duvana u monokulturi, izvodi se setvameusezonskih useva da bi se ublailo tetno delovanje monokulture. Ovo se radi nasledei nain: rano u jesen, na povrinama gde je gajen duvan, seju se smeemahunastih vrsta (grahorica, graak) i strnih ita (ovas, jeam). Ove smee se gajedo pred rasaivanje kada mogu da se kose za potrebe ishrane stoke ili se zaoravajuako su zemljita slabije plodnosti. Ovo mora da se izvede najmanje 10-15 dana prerasaivanja.

Duvan je odlian preusev za veinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljiteostaje nezakorovljeno i strukturno.

OBRADA ZEMLJITA

Za duvan obraivanje zemljita ima poseban znaaj. On spada u ratarskekulture sa velikim zahtevima u pogledu dubine, vremena izvoenja i kvalitetaosnovne obrade. Obrada zemljita za duvan ima veliki znaaj zato to on u tokuvegetacionog perioda proizvodi veliku koliinu organske - zelene mase.

Vreme osnovne obrade zemljita za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolaziu plodoredu posle ozime ptenice ili drugih stranih useva, to je u nas najeesluaj, onda osnovna obrada treba da zapone zaoravanje strnita - odmah posleetve ita, na dubini 12-15 cm. Duboko oranje izvodi se ranije - poetkom jeseni na30-35 cm dubine. Prema mnogim ispitivanjima pokazano je, da je najvei efekat dalooranje u septembru sa prethodnim zaoravanjem strnita ili bez zaoravanja strnita.Kasnija oranja dala su manji prinos, a najmanji kada je ono uraeno u prolee.

Na dublje pooranom zemljitu, tokom jeseni i zime, nagomilava se vie vlage,korenov sistem se bolje razvija, pa se dobija vii prinos, nego na pliem oranju. Da bise obezbedila potrebna dubina pri oranju, posebno za krupnolisne duvane,preporuuje se izvoenje podrivanja zemljita. Pored poveanja dubine obradivogsloja razvijanjem zbijenog - nepropustljivog sloja, ovom merom se popravljajuvazdune i vodne osobine zemljita. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijta ne izbacuju sena povrinu. Ono moe da se izvodi zajedno sa oranjem (plug sa podrivaem), iliposebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta ili poetkom jeseni, na 3-4 godine.

Predsetvena priprema zemljita ima znaajnu ulogu pri gajenju duvana. Ovomobradom postie se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlanog, toplog i aktivnog

13

8/3/2019 65168330-Duvan

14/20

sloja zemljita, istog od korova. Pripremljeni sloj zemljita treba da je u svomdonjem delu optimalno zbijen a u gornjem (povrinskom) rastresit. U predsetvenojpripremi zemljita koristi se vie orua, a najbolji kvalitet postie se primenomsetvospremaa. Predsetvena priprema zemljita vri se na dubini od 8 - 10 cm.

Pored redovnih mera pripreme zemljita, za virxinijske flue-cured duvaneizvodi se izrada "gredica" na kojima e se obaviti rasaivanje.

Izradi gredida se pristupa na 7-14 dana pre rasaivanja. Od orua se koristigrediar koji moe formirati dve ili etiri gredice.

Sadnja na gredice utie na bre i dublje ukorenjavanje biljaka, pospeujeobrazovanje adventivnih korenova, smanjuje mogunost zabarivanja, hraniva sudostupnija biljkama a poboljavaju se vodne i vazdune osobine zemljita. Ovopozitivno utie na prinos i kvalitet duvana. Pri rasaivanju ovako izgraene gredicese manje ili vie zaravne, pa merema nege treba popravljati i odravati gredice.

RASAIVANJE

Duvan se rasauje kada se temperatura stabilizuje, odnosno, kada proeopasnost od pojave poznih prolenih mrazeva. Ovakvi temperaturni uslovi nastupajuu naoj zemlji obino krajem aprila i poetkom maja, to zavisi od podruja gajenja.Pored klimatskih uslova podruja na vreme sadnje mogu uticati sorta, stasavanje ikvalitet rasada. Maj mesec je najpovoljniji za rasaivanje. Zavisno od rejonaproizvodnje, (negde se obavi poetkom, a negde krajem meseca) sadnja se izvoditokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu utie da duvan

manje strada od tripsa duvana i plamenjae.Rasaivanje se izvodi mainama - sadilicama. Pri rasaivanju mainama,

produktivnost je va za 4-5 puta u odnosu na runu sadnju. Mainsko rasaivanje jemogue na razliitim terenima. Najee se koriste dvoredne i etvororedne sadilice.One su snabdevene ureajima za automatsko doziranje vode tokom sadnje(zalivanje).

Pod uslovom da je zemljite kvalitetno pripremljeno, rasad ujednaen, sajednom dvorednom sadilicom, za jedan sat moe da se rasadi 3.000 - 5.000 biljakato zavisi od gustine sadnje. Pored vee ekonominosti i produktivnosti primainskom rasaivanju, postie se i bolji kvalitet sadnje. Biljke se zatrpavaju na istu

dubinu, a konstantnost rastojanja izmeu redova omoguava primenu maina ukasnijim fazama rada.

Proizvoai koji plantano gaje duvan (Kanada, SAD) za rasaivanje koristekombajne koji imaju sadilicu sa automatskim ureajem za zalivanje. Sadilica je dvo ilietvororedna. Ovi kombajni, pored sadilice, imaju vie prikljunih maina, kao to sukultivatori, ogrtai. Pored toga kombajn koristi ureaje za poluautomatsku bezbu,zalamanje cvasti, tretiranje protiv zaperaka, tretiranje protiv bolesti i tetoina,depozitore za ubrenje i unoenje zatitnih sredstava u zemljite.

Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih izemljinih uslova.

Gustina rasaivanja i broj biljaka po 1 ha

14

8/3/2019 65168330-Duvan

15/20

Tip duvana Razmak izmeu redova i ureducm

Broj biljaka po l ha

Berlej 80 x 45-55 23.000- 27.000Virxinija 80-110 x 50 18.000-25.000

Orijentalni 40-45 x 156 140.000-160.000

Dopunski 50-55 x 25-30 60.000-80.000

Tip duvana Broj biljaka po ha Ostvaren prinos kg/ha

I II I II

Berlej 23.000 26.300 3.070 3.300

Virxinija 18.200 22.100 2.290 2.400

Orijentalni 148.000 167.000 1.690 1.870

Dopunski 70.000 80.000 1.080 1.120

Prema podacima iz tabele konstatuje se poveanje prinosa s poveanjem brojabiljaka po hektaru. Meutim, razlike u prinosu nisu velike, posebno ako se zna davei broj biljaka po hektaru poveava trokove proizvodnje.

Uticaj gustine useva na prinos duvana

Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-curedduvane preporuuje serazmak izmeu redova od 107-122 cm a biljaka u redu od 46-61 cm, gde gustinauseva iznosi od 15.000-20.000 biljaka po 1 ha. Prema amerikim iskustvima gustinaberleja od 25.000 biljaka po hektaru, e dati visoke prinose. Pored toga, smatra seda gustina od 30.000 biljaka po hektaru moe dati visoke prinose u sezoni sapovoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana.

NEGA DUVANA

Nega rasaenog duvana obuhvata vie agrotehnikih mera od kojih su nekezajednike sa merama za druge okopavine (meuredna kultivacija, zatita od korova,bolesti i tetoina, navodnjavanje) i specifine mere nege kao to su: zalamanjecvasti i zakidanje zaperaka.

KULTIVIRANJE

Meuredna kultivacija ili praenje je osnovna mera nege kojom se povrinskisloj zemljita odrava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova meraizvodi se vie puta, (2-3 puta). Prva meuredna kultivacija vri se posle

15

8/3/2019 65168330-Duvan

16/20

ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10-15 dana od sadnje. U proizvodnjikrupnolisnih duvana (virxinija) pored meuredne kultivacije izvodi se i ogrtanjebiljaka-ogrtaima.

SUZBIJANJE KOROVA

Meuredna kultivacija kao mera nege nije dovolja u borbi sa korovima pa je zauspeno gajenje potrebno koristi i herbicide. Ovo znai, da je uspena borba protivkorova mogua samo u kombinaciji sa agrotehnikim merama, a tu dolaze osnovnaobrada zemljita i priprema zemljita za sadnju.

Suzbijanje korova u duvanu izvodi se pre rasaivanja i to: inkorporacijom iprskanjem zemljita.

Inkorporacija je postupak unoenja haerbicida u zemljita do dubine 5-7 cm,izvodi se neposredno posle tretiranja povrine zemljita. Na ovaj nain poveava seefikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kakou suvoj tako i u vlanoj godini.

Najee korovske vrste u duvanu su: poponac (Convolvulus arvensis),pomonica (Cirsium arvense), poljski rastavi (Eljuisetum arvense), muharika(Digitalissp., Setariasp.), pirevina (Agropirum repens) i druge. Za suzbijanje korovau duvanu postoji vie selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskihvrsta.

Od herbicida koji se mogu koristiti za suzbijanje korova mogu se istai:

Devrinol NJP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi.

NAVODNJAVANJE

Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju iberlej. Nedosatatak vlage, naroito u periodu od sadnje do poetka cvetanjasmanjuje prinos i kvalitet.

Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su:

u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje

zaperaka, podgorevanje, ubrzava zrenje, lake se sui, bolje koristehraniva itd.).

utice na broj i veliinu listova a time i na prinos koji se poveava (zavisnood drugih faktora) za 10-20%,

poboljanje fizikih i hemijskih osobina osuenog lia-kvalitet,

poveanje prinosa i kvaliteet utice na vrednost proizvodnje koja se uproseku poveava za oko 30%.

Broj navodnjavanja, vreme i koliina vode znaajni su za ostvarivanje viihprinosa i kvaliteta. Naa a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom

navodnjava do faze cvetanja i poetka berbe. Tokom berbe ono se izvodi samo usluaju velikih i dugotrajnih sua. Praktino, nema jedinstvenog naina odreivanja

16

8/3/2019 65168330-Duvan

17/20

vremena i broja navodnjavanja. Meutim, postoje neki kriterijumi koji mogu uticati nabroj, vreme i koliinu unete vode.

Od sadnje do poetka cvetanja u proseku proe 60-65 dana. Smatra se dakrupnolisnim duvanima treba nedeljno oko 25 mm vode, pa koliina vode u jednomnavodnjavanju treba da iznosi 25-35 mm. Ova vrednost odnosi se na proseneuslove tokom proizvodnje. Veoma je znaajno zalivanje neposredno posle sadnje(primanje, ukorenjavanje). Broj zalivanja i koliina vode zavise pre svega odmeteorolokih prilika u godini proizvodnje.

Navodnjavanje ima vei uinak nou (danju je via temperatura, isparavanje). Nalakim zemljitima treba ee navodnjavati sa manjim koliinama vode, a teimobratno. Brzina upijanja vode vea je na lakim, nego na teim zemljitima, pasaglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipazemljita utie i koliina vode u njemu. Naime, u proizvodnji duvana, najznaajnija jevoda koja se ne moe ocediti, a pristupana je biljkama (naziva se pristupana

voda). Posebno je znaajna do dubine 20-30 cm jer je u toj zoni najve

i deokorenovog sistema biljaka.

Duvan je kultura koja za razliku od drugih okopavina, jo uvek zahteva znatnouee ljudskog rada, pa je to jedan od razloga zbog kojeg se on gaji na manjimpovrinama. Zbog toga se u proizvodnji duvana, za potrebe navodnjavanjapreporuuju dva naina i to: navodnjavanje vetakom kiom i navodnjavanje kap pokap.

Navodnjavanje vetakom kiom - oroavanje, je takav nain navodnjavanja kojije najblii padanju kie. Za razliku od prirodne kie, ovde je mogue kontrolisatiintenzitet, visinu i trajanje oroavanja. Navodnjavanje oroavanjem je pogodno kako

za duvan, tako i za druge kulture. Sistemi za navodnjavanje vetakom kiom mogubiti nepokretni (stacionirani), polupokretni i prenosni. Ovi sistemi se razlikuju meusobom kako u ekskloataciji tako i organizaciji rada.

Sistem kap po kap spada meu novije naine navodnjavanja.

Ovaj sistem navodnjavanja ima odreene prednosti u odnosu na ostale sisteme ito:

uteda energije zbog malih radnih pritisaka

mali utroak vode i radne snage

zbog naina i koliina dodavanja vode manje je isparvanje, to je znaajnoza duvan, jer poveanje relativne vlanosti moe uticati na pojavu bolesti

ovo je pogodan nain navodnjavanja u zatienom prostoru (staklenik,plastenik)

pogodniji je za manje povrine

U nedostatku ovog naina navodnjavanja spada:velika duina cevi to oteava kretanje ljudi i maina,

visoka cena poetnik ulaganja u opremu

17

8/3/2019 65168330-Duvan

18/20

Posmatrano u celini, ovaj sistem navodnjavanja je sve vie u primeni.

IZNOENJE HRANIVA PRINOSOM

Koliine hraniva koje se iznose iz zemljita razliite su i zavisne od vie faktora(tip, sorta, klima, zemljite, agrotehnika). Zato nije neobino to su u nekimsluajevima vrednosti o iznoenju hranljivih elemenata razliite. Ipak, zajedniko jeto, da su odnosi NPK priblini.

Kod prinosa berleja od 3.000 kg/ha, potronja istog azota kree se oko 120 kg,fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.

Za dobijanje 2.000 kg/ha lia virxinije, biljke ukupno utroe oko 70 kg aktivnematerije azota, oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Pribline koliineazota, fosfora i kalijuma (68, 15 i 136 kg/ha) iznete su prinosom od 1.700 kg/ha, toje svakako rezultat delovanja drugih faktora.

Kod iznoenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednostisaglasne su biljnoj masi koju oni formiraju. Iznoenje azota kree se od 20-50 kg/ha,fosfora 4-10 kg/ha i kalijuma 60-80 kg/ha.

Vrste ubriva i primena

Duvan se ubri mineralnim i organskim ubrivima. Pored toga primenjuje seubrenje preko lista, a za popravku reakcije zemljita (pH vrednost) upotrebljavaju sekrena ubriva - kalcifikacija.

Od mineralnih ubriva koriste se kompleksna ubriva sa manje azota, a viefosfora i kalijuma, iji sastav NPK treba da se kree 3:11:10, 7:22:14, 6:10:20 ukoliinama od 400-900 kg/ha. Koliina ubriva zavisi od plodnosti zemljita,klimatskih uslova, agrotehnikih mera, tipa i sorte duvana.

BERBA

TEHNIKA ZRELOST

Veoma je vano da proizvoai znaju kada je vreme za berbu lia. ^esto sedogaa da se lie obere pre ili posle "tehnike zrelosti". U prvom sluaju (estapojava kod proizvoaa virxinije) lie se tee sui i uglavnom ostaje zeleno, a udrugom, dobija se gruba i neelastina sirovina.

"Tehnika zrelost" je pojav koji oznaava odreeni stadijum u razvoju lia, aodnosi se na unutranje promene koje uticu na njegov spoljni izgled. Prepoznaje sepo svetlozelenoj boji lia (virxinija-utozelena) kada po ivicama i vrhovima pone dauti a glavno rebro postaje beliasto. Tada je list krtiji, pojaava se luenje smole, tose odraava lepljivou i izrazitijim mirisom. List se oputa i odvaja od stabljike.

Berba u punoj tehnikoj zrelosti, pored kvaliteta, obezbeuje brzo suenje a time iouvanje prinosa. U virxinijskih duvana, bolje je obrati jae zreo nego nepotpuno

18

8/3/2019 65168330-Duvan

19/20

zreo list.

VREME I BROJ BERBI

Broj berbi moe biti razliit to uglavnom zavisi od tipa i sorte, a potom i nizadrugih faktora. Duvani tipa berlej i virxinija beru se 4-5 puta, a orijentalni i dopunskivie puta (5-7). U proseku, svaki put se sa jadne biljke ubere 3-5 listova. Treba znatida donje lie bre sazreva od gornjeg, to utie na vremenski razmak izmeupojedinih berbi donjeg i gornjeg lia.

Berbu treba vriti u ranim jutarnjim asovima, jer je tada mogue lake otkidanjelistova sa stabla. Treba nastojati da se obere jednako zreo list. Listove ne treba bratiako su vlani (rosa ili kia).

Berbom lia u tehnikoj zrelosti, kao i berbom jednako zrelog lia, olakava senizanje i suenje.

Zavisno od tipa i sorte duvana, berba lia zapoinje za 50-70 dana odrasaivanja i traje 40-60 dana od poetka berbe.

Napomena: posle zavrene berbe lia, njivu treba oistiti od stabala duvana.Ovo se izvodi seenjem ili upanjem, a potom iznoenjem s parcele i unitavanje.Uklanjanjem stabala duvana sa njive, spreava se prenoenje bolesti i tetoina i presvega ima preventivni karakter.

NAIN BERBE

Sazrevanje lia traje razliito i zavisi od uslova gajenja, agromera i sorte. Prvosazreva donje, zatim postupno srednje, i konano gornje lie. Tim redom se lie ibere. Pri berbi lie treba uvati od lomljenja i ne izlagati ga suncu da se ne sparui inaglo izgubi vodu.

NIZANJE

Zavisno od naina suenja i tipa sunice nizanje lia moe da se izivodimainama, a potom pomou drvenih ili metalnih ramova. Nizanje mainama je

najpristupniji nain i koristi se kod proizvodnje berleja, orijentalnih i dopunskihduvana.

SUENJE

Suenje predstavlja niz vrlo sloenih procesa i obuhvata dve kvalitativnorazliite faze: tavljenje (uenje) gde dolazi do odreenih promena u listu iisuivanje ili fiksacija izvrenih promena.

SREIVANJE, PAKOVANJE I UVANJE

19

8/3/2019 65168330-Duvan

20/20

Posle zavrenog suenja (duvani sueni u hladu i na suncu), nize se skidaju igrupiu u "petice". To treba obavljati ujutru, kada one sadre dovoljno vlage kojaspreava oteenje suvog lia. Grupisanje lia u petice treba da se obavi tako davrhovi listova budu okrenuti na spoljnu stranu a osnova lista na unutranju stranukako bi se izbegla oteenja. Kod formiranja petica, treba ih formirati tako da u jednoj

petici budu nize jedne berbe, veliine i boje. Pri kaenju-veanju petica, rebaizbegavati njihovo dodirivanje (oteenja, provetravanje i vlaenje).

Posle suenja duvana toplim vazduhom u bulk sunici, vlaenje duvana seobavlja u sunom prostoru, ramovi iznose iz sunice, lie skida i pakuje u bale.

Vlaenje duvana u peticama pre poetka sreivanja, se moe obavljatiprirodnim i vetakim putem.

Prirodno vlaenje moe se obavljati u prostorijama gde je prisutan vlaandazduh-podrumi. U sluaju nedostatka dovoljne vlage u ovakve prostorije moe senasipati pesak (u sloju od 5-10 cm) koji se ovlai vodom. Pri isparavanju se vlailie duvana. Takoe, proizvoai mogu vlaiti podlogu ukoliko je ona od zemlje.

Izrada bala se obavlja u sanduku koji ne bi trebalo da prelazi dimenzije 80 x50 cm. U sanduk se postavlja sargija, a potom slae lie. U jednu balu treba slagatilie iste insercije i ujednaene veliine. Izbegavati pakovanje suvie vlanog liada se ne bi ubuao ili suvog da se ne bi lomio. Preklapanje lia u bali iznosi jednudo dve treine njegove duine, s tim to su vrhovi okrenuti unutra. Ovako spremljenebale uvezuju se kanapom i odlau na uvanje do predaje komisiji za otkup. Teinabale treba da iznosi do 30 kg.

uvanje bala treba izvoditi u prostoriji koja je svea i suva. Bale se slau napalete (koje su odignute od podloge), i povremeno se prevru. U sluaju da se baleuvaju u vlanoj prostoriji dolazi do kvarenja duvana i pojave bui.

EKONOMINOST PROIZVODNJE

Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantai povrine 1 ha

TROKOVITrokovi ulaganjaTrokovi mainske obrade zemljitaTrokovi za manufakturne poslove

Trokovi za repromaterijalTrokovi za negu i ubrenjeUkupno

DOBITOstvareni prinos u prvoj godinicena 1 kg

Ukupno

= 300= 550

= 450= 500= 1800

= 2.500 kg/ha= 1/kg

= 2500

PROFITABILNOST = ukupna dobit - ukupni trokovi = 700