МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ 1936-1941

ОСОВИНА БЕРЛИН-РИМ-октобар 1936

• -Средина 1936, приближавање Немачке и Италије, након нових успеха нацистичке Немачке на међународној сцени

• -11. Јул 1936, закључење Немачко-аустријског уговора о пријатељству• • -После покушаја нацистичког државног удара у Аустрији 1934. односи Аустрије и

Италије још ближи, а везе између Мусолинија и канцелара Шушнига врло срдачне• • -Истовремено Немачка преко амбасадора у Бечу Франц фон Папена врши пропаганду и

акцију у Аустрији• • -јун 1936, срдачне везе Беча и Рима изузетно снажне, Шушниг посећује Мусолинија • -Тражи савет шта да чини с предлогом Берлина о закључивању Аустро немачког уговора о

пријатељству• • -1936, Мусолини након смиривања међународне ситуације одлучује да се зближи са

Немачком, нарочито после његовог разочарења у Енглезе• • -Мусолинијев савет Шушнигу о прихватању понуђеног Уговора

• -Аустро-немачки уговор о пријатељству садржао немачку гаранцију аустријског државног суверенитета, поштовање принципа немешања у унутрашњу политику

• -Аустријско обећање о бризи немачке народности• • -Аустрији амнестира много нациста осуђених због покушаја

државног удара и убиства канцелара Долфуса• -Двојица нацистичких симпатизера, генерал Глeз -фон

Хорстенау и Гвидо Шмит, улазе у Шушнигову владу• -Шмит постаје министар иностраних послова• -Хорстенау министар унутрашњих послова (1936-1938)• • -Уговор значајан успех хитлеровске дипломатије и важан корак

ка аншлусу

• -Други немачки успех проглашавање тзв. белгијске неутралности• • -1920, Белгијско-француски војни и политички споразум о узајамној

одбрани од евентуалне немачке агресије• • -6. март 1936, Уочи ремилитаризације Рајнске области, белгијска

влада заплашена немачком агресивном политиком дистанцира се од могућег немачко-француског сукоба и отказује све међусавезничке обавезе

• • -јул 1936, Пол-Анри Спак, министар иностраних послова Белгије нову

самосталну спољну политику • • -Суштина самосталне политике отказивање Уговора о савезима са

Француском, раскидање веза и свих обавеза према савезницима из Првог светског рата

• -Безуспешни покушаји француске владе да одврати Белгијанце од одлуке о прекиду

• • -Једина уговорна обавеза коју признаваје- Пакт о Друштву

народа• -Белгијски поступак највише погодио француски сисгем

безбедности • -Француска остаје без важног савезника против Немаца • -Белгијска одлука о отказивању савезничких уговора са

Француском представљала велики успех за Немачку • -Значај немачке победе велик- Француска офанзивне операције

против Немачке у случају њеног напада на Чехословачку или Пољску могла да води само преко Белгије

• -9. Јун 1936, корак ка приближавању Рима Немачкој избор грофа Галеаца Ћана, Мусолинијевог зета, верног пријатеља Немачке за министра иностраних послова Италије

•

ГАЛЕАЦО ЋАНО 1903-1944

• ГАЛЕАЦО ЋАНО 1902-1944• -отац му близак Мусолинијев

пријатељ,организатор марша на Рим 1922• -дипломирао право• -аташе у Рио де Жанеиру• -1930, женидба да Мусолинијевом ћерком

Едом• -конзул у Шангају• -министар пропаганде• -1936-1943, министар спољњних послова• -1944, стрељан због завере против Мусолинија

• -лето 1936, Немачка признаје италијанско освајање Етиопије• -20. октобар 1936, Мусолинијев маневар у одвраћању Хитлера

од успостављања пријатељства Немачке и Енглеске • -Тајна мисија грофа Ћана у Берлину• -Ђано предаје Хитлеру поверљив досије докумената под

насловом Немачка опасност• -Досије-подсетник Ентони Идна, енглеског министра

иностраних послова • -Садржај досије прибавио италијански амбасадор у Лондону

Дино Гранди • -Хитлерова реакција против Енглеза пред Ћаном жестока

• -Хитлер Ћану излаже опште правце и циљеве Немачке политике у будућности

• -1939, Немачка војно ојачана почиње општи рат

• -Источна Европа главни правац немачке експанзије, као и Подунавље и Југоисток Европе

• -25. октобар 1936, Немачко-италијански споразум о пријатељству (Осовина Берлин-Рим)

• -Споразум о политичком савезу (пет тачака)• -Немачка признаје припајање Етиопије Италији• -Немачка и Италија признају владу Франка • -Немачка признаје првенство Италије на Балкану, Јадрану, и целом

Средоземљу• -Италија признаје првенство Немачке у Источној Европи, Подунављу,

Југоисточној Европи • -1. Новемабар 1936, Милано, Мусолинијев говор • -Објава стварања Осовине Берлин-Рим (први употребио израз

Осовина-политички савез)• -Италијанско одрицање од Подунавља у корист Немаца• •

АНГЛО-ИТАЛИЈАНСКИ ЏЕНТЛМЕНСКИ СПОРАЗУМ, 2. јануар 1937

• -1936, Стратегија Британске дипломатије-смиривање опште ситуације у свету уступцима фашистичким силама

• -Први циљ-зближавање са Италијом• -Новембар 1936, Англо-италијански трговински уговор• -Балдвинов кабинет предложио Риму склапање

џентлменског споразума о гарантовању статуса кво у Медитерану, по цену жртвовања Шпаније

• -2. јануар 1937, Англо-италијански џентлменски споразум о одржавању статуса кво у Медитерану (италијанска доминација)

• •

• -Други циљ-зближавање са Немачком• -Намера Невила Чемберлена о зближавању са

Хитлером, изазива сукоб са Ентони Идном (министар спољњних послова 1935-38, 1940-45)

• -Чемберлен присталица политике мира по сваку цену,политику попуштања Хитлеру како би се држао на узди

• -Хитлера сматрао као савезника у борби против бољшевизације Европе

НЕВИЛ ЧЕМБЕРЛЕН 1869-1940

• НЕВИЛ ЧЕМБЕРЛЕН 1869-1940• -син Џозефа Чемберлена, једног од најистакнутијих

вођа енглеског империјализма• -завршио металургију на Универзитету у Бирмингему• -1915, градоначелник Бирмингема• -1918, посланик конзервативне странке• -1923-1924, министар финансија• -1924-1929, министар здравља• -1931-1937, министар финансија• -1937-1940, председник владе•

• -Најжешћи сукоб Чемберлен-Идн, самоиницијативна Чемберленова одлука донета без консултација са Идном- именовање Невила Хендерсона за британског амбасадора у Берлину

• -Хендерсон (амбасадор у Берлину 1937-1939), потпуно спреман на попуштање Хитлеру

АНТИКОМИНТЕРНА – ПАКТ, 25. НОВЕМБАР 1936

• -Хитлерова намера савез Немачке и Јапаном против СССР

• -Савез са Јапаном прилика да се агресивни планови Немачке пред западним силама прикажу као искључиво антикомунистички и антисовјетски

• -Интерес Јапана зближавање са Немачком у циљу слабљења Велике Британије и Француске, и подршка у евентуалном сукобу са СССР

• -1936, Немачки предлог уговора упереног против Коминтерне, као главног носиоца комунистичке опасности са тајним додатком о савезу против СССР-а

• -Јапан прихват предлог пакта са Немачком у форми антикомунистичког, а не антисовјетског споразума

• -25. новембар 1936, Берлин, Антикоминтерна пакт-Немачка-Јапан, рок важности пет година

• -Суштина пакта- заједнички отпор против субверзивне активности Комунистичке интернационале

• -Антикоминтерна-пакт отворен и за друге државе• Антикоминтерна - пакт имао и тајни додатак • -У случају неизазваног напада од стране СССР-а на једну од потписница, две

стране ће се одмах консултовати• -У СССР Антикоминтерна - пакт изазвао велико узнемирење• -Москва оптужује Немачку и Јапан за припрему светог рата против СССР• -Западне државе пакт примају с резервама, без жеље да се прикључе • -Британска влада и десничарски политички кругови у Европи пакт примају са

симпатијама • -Веровање да ће се овим пактом оштрица немачке агресивности усмерити

према Истоку и комунистичкој Русији

• -1937, циљ Хитлера увлачење Италије у Антикоминтерна пакт

• -Мусолинијево дуго одбијање о приступању пакту због добрих односа са СССР

• -6. новембар 1937, Италија приступа Антикоминтерна пакту

• -Јапан признаје италијанску анексију Абисиније, Италија и Немачка признају Манџуко државу

• -Мусолини предаје Аустрију Немачкој

НОВИ ЗАПЛЕТИ ОКО ШПАНИЈЕ

• -1937, на страни франкиста 70.000 италијанских и 20.000 немачких војника са масовном ратном техником

• -Интербригадсастављене од 40.000 добровољаца• -април 1937, План великих сила о патролирању бродова

дуж шпанских обала • -британски и француски ратни бродови крстариће дуж

обала окупираних од националиста (франкиста), а немачки и италијански дуж обала под контролом републиканаца

• - Настају инциденти• -Озбиљан инцидент- једна немачка оклопњача

погођена бомбама из републиканских авиона

• -Одмазда немачке флоте• -200 граната по републиканској луци Алмерија• -40 мртвих, преко 100 рањених грађана• -Изјава Немачке и италијанске владе о повлачењу бродове из контролне

мисије око шпанских обала• -Одлука спроведена• -Услов за повратак, званично признавање франкистичке владе као

ратујућа страна• • -Француско-британско одбијање предлога• • -Компликовање ситуације-мистериозни напади на трговачке бродове у

близини републиканских лука од стране подморница непознатог порекла• -Републиканска влада Шпаније оптужује Италију за мистериозне нападе • -Тврдње Франкистичка влада о совјетксим подморницама које врше нападе

• -10-14. Септембар 1937, Нион, специјална поморска конференција средоземних и црноморских земаља, о пиратерији

• -организатор конференције британска и француска влада • -Немачка и Италија отказују учешће• -Споразум овлашћење британске и француске авијације штите

трговачке бродове свих земаља (сем шпанских) и да уништавају све сумљиве бродове и авионе у Западном Средоземљу

• -Прва одлучна мера предузета од једног међународног форума против агресивног понашања фашистичких сила у току шпанског грађанског рата

• -Неуспешан покушај републиканске влада да Друштво народа призна да је Шпанија жртва агресије Немачке и Италије

НЕМАЧКА, ИТАЛИЈА И ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА

• -Узнемиреност земаља Централне и Југоисточне Европе, посебно чланица Мале Антанте због доласка Хитлера на власт у Немачкој

• -4. Јул 1933, Конвенција општег карактера о дефинисању акта агресије и праву сваке државе на одбрану своје територије

• -Потписници Конвенције чланице Мале Антанте, СССР и Турска • -Негативне реакције западних сила, Немачке и Италије на

Конвенцију о дефинисању агресије • -Предлог Мале Антанте о зближавању свих балканских земаља

и склапању пакта заснованог на принципу територијалног и политичког статуса кво

• -Против Пакта Бугарска• -Румунија, Југославија, Турска и Грчка прихватању Пакт о

балканском савезу

• -9. фебруар 1934, Атина, Уговор о Балканском савезу (Турска, Грчка, Румунија, Југославија)

• -Војно-политички савез-гаранција постојећих државних граница и одбрана од напада било које балканске државе

• - Пакт се сводио на гаранције против ревизионистичких планова Бугарске

• -Немачка и Италија против склапања Балканског пакта • -Интерес Италије у Подунављу (Аустрија, Мађарска) и Јадрану

(Албанија, југословенска обала)• -Подршка Италије мађарском и бугарском ревизионизму,

усташкој емиграцији, ВМРО-у, албанским сепаратистима, свим противницима Југославије

• -Хитлеров циљ у Југоисточној Европи елиминација француских позиција и слабљење њеног система безбедности

• -Разбијање Мале Антанте и Балканског пакта ударима из два правца: споља (уз помоћ Мађарске, Бугарске, Италије) и изнутра (придобијањем појединих чланица ових савеза за своју политику)

• -1935, кнез Павле Карађорђевић води политику зближавања са Немачком и Италијом

• -Као англофил трудио се да тај правац не буде у супротности са Великом Британијом

• -Циљ одвајање Југославије од Француске и Мале Антанте

• -у етиопској афери земље Мале Антанте спроводе одлуке Друштва народа о санкцијама

• -Југословенска влада Милана Стојадиновића према Италији заузима умерено држање

• -Југославија одбија да учествује у критици немачке ремилитаризације Рајнске области

• -25. Март 1937, Југословенско италијанског споразум о пријатељству

• -Обавеза поштовања међусобних граница• -Неповољна реакција Мале Антанте и Бенеша

БЛИСКИ ИСТОК 30-ТИХ ГОДИНА-КОНФЕРЕНЦИЈА У МОНТРЕУ јун,

јул 1936

• • • -1936, АГРЕСИЈА ИТАЛИЈЕ НА ЕТИОПИЈУ ПОКРЕЋЕ У ИСТОЧНОМ

СРЕДОЗЕМЉУ И НА БЛИСКОМ ИСТОКУ ПИТАЊАЊЕ РЕВИЗИЈЕ ЛОЗАНСКОГ УГОВОРА ИЗ 1923 (ПРОМЕНА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ СТАТУСА МОРЕУЗА БОСФОР И ДАРДАНЕЛИ)

• • -ОДЛУКАМА ЛОЗАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ МОРЕУЗИ ОТВОРЕНИ ЗА

ТРГОВАЧКЕ И РАТНЕ БРОДОВЕ СВИХ ЗЕМАЉА• -УЗНЕМИРЕНОСТ ТУРСКЕ ЗБОГ ИЗГРАДЊЕ ЈАКИХ

ВАЗДУХОПЛОВНО-ПОМОРСКИХ БАЗА ИТАЛИЈЕ У ИСТОЧНОМ СРЕДОЗЕМЉУ

• -ЗАХТЕВ ТУРСКЕ О РЕВИЗИЈИ КЛАУЗУЛА О РЕЖИМУ СЛОБОДНЕ ПЛОВИДБЕ КРОЗ БОСФОР И ДАРДАНЕЛЕ

•

• -22. ЈУН-20. ЈУЛ 1936, МОНТРЕ, ШВАЈЦАРСКА, КОНФЕРЕНЦИЈА О РЕВИЗИЈИ ЛОЗАНСКОГ УГОВОРА И ПРОМЕНИ СТАТУСА МОРЕУЗА

• -УЧЕСНИЦИ ДЕВЕТ ЗЕМАЉА ПОТПИСНИЦА ЛОЗАНСКОГ СПОРАЗУМА ИЗ 1923, СЕМ ИТАЛИЈЕ КОЈА ОДБИЈАУЧЕШЋЕНА КОНФЕРЕНЦИЈИ

• -СПОРАЗУМ- Босфор и Дарданели се стављају под пуни државни суверенитет Турске

• • -Потврда неограничене слободе пловидбе кроз

Босфор и Дарданеле за трговачке бродове свих земаља и за ратне бродове црноморских држава

ХИТЛЕРОВИ ПЛАНОВИ КРАЈЕМ 1937

• -Крај 1937, дефинитивни Хитлеров план о освајању животног простора на Истоку и претварању немачке нације у господара Европе

• -5. Новембар 1937, Берлин, састанак Хитлер-најближи сарадници

• • -Први пут тајно објављује План о ширењу животног

простора у Источној Европи ратом • -Први корак проширење немачке националне државе

(80-100 милиона људи) Немачка, Аустрија, Чехословачка (Судети), делови Пољске

• • -Хитлерова теза о неинтервенцији Енглеске и Француске

• -Француска суочена са унутрашњим проблемима, тешкоће Велике Британије у Ирској и у колонијама

• -Рок ширења животног простора и доминације Немаца у Европи између 1943. и 1945

• • -Хитлер допуштао да остваривање плана кренути већ 1939• • -1938, извршити анексију прво Судета, затим Аустрије• -Војни врх и Нојрат резервисани премаплану• • -Хитлер смењује војни врх и Нојрата• • -Именовање послушних кадрова• • -1938, формирана Врховна команда оружаних снага (Оберкоманд дер

Вермахт), састављена од послушних официра, на челу Хитлер •

ПРВЕ РУЗВЕЛТОВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

• -1937, Рузвелт напушта изолационистичку политику, • • -Збаринутост Рузвелта због јачања фашизма • • -5. Октобар 1936, Чикаго, чувени говор о Карантину• -Говор о карантину посвећује владавини терора и међународне

илегале која се као епидемија шири на разним континентима• • -Мирољубиве нације света, које чине 90 процената

човечанства, морају учинити заједнички напор у супростављању злу и присиљавању агресивних сила на поштовање воље већине

• -Терор који представља епидемију треба ставити у карантин како би међународну заједницу заштитила од те болести

• • -Залагање Рузвелта за мир- одбацује рат као средство решења

међународних проблема • • -Рузвелтове изјаве изазивају жесток отпор америчких

изолациониста• • -Чемберлен без консултација са Идном одбацује Рузвелтов

предлог о Међународној конференцији у Вашингтону (осуда агресија и одбацивање санкционисања извршених освајања)

АНШЛУС АУСТРИЈЕ

• -Хитлер после тајног сусрета са најближим сарадницима мења редослед агресивних акција Немачке у Европи

• -Уместо освајања Судета, планира аншлус Аустрије• -Узрок промене, италијанска сагласност са немачким освајањем

Аустрије након потписивања Антикоминтерна пакта (разговор Мусолинија и Рибентропа о Италијанском одустајању од Аустрије) и доказа да се аншлусу неће успротивити ни Француска ни Велика Британија (оставка Идна, избор лорда Халифакса за британског министра спољњих послова 1938-40)

• .-Снажна активност нациста уз помоћ Немачке против владе Курта Шушнига

• • -Организовање антивладиних демонстрација и инцидената

• -25. јануар 1938, аустријска полиција открива нацистичку заверу против независности Аустрије

• -Завера планирана у априлу 1938 • -Сценарио бројне нацистичке акције насиља и провокација (улични

нереди, саботаже, нападе на јавне установе и органе власти), које би кулминирале убиством немачког амбасадора у Бечу фон Папена

• -Циљ насиља изазивање несигурности у Аустрији, и војна интервенција Немачке ради пружања заштите прогоњеним Немцима

• -Окривање завере унело велику нервозу у аустријско-немачке односе• • -Крај јануара 1938, спремност Шушнига на сусрет са Хитлером • -Циљ сусрета смиривање међусобних односа и решење свих спорних

питања • -12. Фебруар 1938, Бергхоф, сусрет Хитлер-Шушниг

• -Шушнигов програм уступака (10 тачака) • • -Шушниг није изложио план• -Хитлер га није понудио ни да седне• -Хитлерове претње и оптужбе аустријске владе због издаје интереса

немачке нације, антинемачке политике, шуровања са Западом, јачања утврђења на међусобној граници

• • -Изјава уплашеног Шушнига о моменталном обустављању радова на

утврђивању аустријске границе • • -Хитлеров ултиматум Аустрији• • -Ултиматум Шушнигу издиктирали Рибентроп и Папен•

• -У року од неколико сати аустријска влада требало да постане одана нацистичкој идеологији; нацистима у Аустрији допустити пуну слободу политичке активности у оквиру аустријског устава, за аустријског министра унутрашњих послова поставити Саис-Инкварт, (право пуне контроле над полицијом); нацист, Фижбек постаје министар финансија, Хорстенау, министар рата, успоставља се аустро-немачка војна сарадња; све осуђене нацисте одмах амнестирати, отпуштене из службе вратити на раније дужности

• • -Шушниг одмах потписује протокол прихватајући немачке услове• -Протокол потписује и председник Републике Миклас• • -Јачање нацистичких активности и пропаганде (заставе са свастикама

на јавним местима, пароле о уједињењу са Немачком)•

• -Одлука Шушнига о организовању плебисцита (13. март 1938)• -Питање да ли грађани Аустрије желе самосталну и слободну државу или

улазак у оквире Рајха • -Мусолинијев савет о неогранизовању плебисцита • • -Хитлер бесан због вести о плебисциту који крши споразум из Берхтесгадена• -9. Март 1938, саветовање Хитлера и немачког врха (Геринг, Кајтел, аустријски

министар Глајзе-Хорстенау)• • -11. Март 1938, Хитлер одлучује да се изврши војна инвазија на Аустрију

(Директива бр. 1. за операцију Ото)• -Обавеза Вермахта за продор у Аустрију до суботе, 12. марта, у 12 часова• • -11. Март 1938, аустријски министар унутрашњих послова Саис-Инкварт

уручује Шушнигу ултиматум о моменталном отказивању плебисцита

• -Аустријска влада прихвата немачки ултиматум• -Нови ултиматуми Берлина (смена Шушнига и избор Саис-

Инкварта за новог канцелара)• -Миклас прихвата ултиматуме• • -12. Март 1938, улазак немачких трупа у Аустрију без икаквог

отпора• • -12. март 1938, долазак Хитлера у Линц• • -13.март 1938, Хитлер улази у Беч • -Шок Европе и света• -Усмени протести западних земаља због насилног акта

• -14. Март 1938, Чемберлен у парламенту поводом аншлуса признаје посебне интересе Немачке у Аустрији

• • -Совјетска реакција оштрија, али закаснела• • -18, март 1938, предлог СССР о одржавању међународне

конференције о аншлусу и доношење мера за спречавање даљих агресивних поступака Немачке

• -Предлог одбијају Французи и Енглези• • -10. Април 1938, плебисцит, 99% аустријских Немаца прихвата

аншлус•

НОВИ АНГЛО-ИТАЛИЈАНСКИ СПОРАЗУМ

• -1938, нови преговори Италије и Енглеске о проширењу Џентлменског споразума

• • -Преговори Чемберлена и Идна са Дином Грандијем,

италијанским амбасадором у Великој Британији • -Основни услов Рима за успех у преговорима британско

признавање италијанског царства у Етиопији • -Идн одлучно против, Чемберлен за прихватање предлога

Италије• -20. Фебруар 1938, оставка Идна • • -Преговори грофа Ћана и британског амбасадора Драмонда у

Риму•

• -16. април 1938, Ускршњи споразум• • -Англо-италијански споразум потпун

Мусолинијев тријумф• • -Британци признали агресију Италије у

Етиопији, сигурност пловидбе кроз Медитеран, одрешене руке у шпанском грађанском рату

•

ЧЕХОСЛОВАЧКА КРИЗА. МИНХЕНСКИ СПОРАЗУМ

СУДЕТИ

• -После освајања Аустрије Хитлеров план освајање Судета (3,200.000 Немаца)

• • -Судети, никад нису припадали Немачкој• -Судети,планинска област на западу Чехословачке• -На западу се граничи са Немачком, а на југу и истоку са

Чешком (Бохемијом) и Моравском • • -Измешани са Чесима, судетски Немци с њима вековима

живели у толерантним односима• -За Чехословачку Судетска област имала велик привредни и

стратегијски значај (развијена индустрија, планинско-шумски регион погодан за одбрану)

• -Политичка подељеност Немаца у Судетима• • -1935, од парламентарних избора, водећа политичка снага међу Немцима у

Чехословачкој-Немачка судетска партија (Конрад Хенлајн) са 70% гласова свих Немаца у Чехословачкој

• • -До средине 1937, Хенлајнова партија и судетски Немци пред чехословачку

владу не постављају захтеве којим се крши суверенитет Чехословачке• -Жалбе о конкретним појавама и примерима неравноправног третмана

власти према Немцим• • -1935, Немачка судетска партија у тајној вези са нацистима • -Нацисти финансирају Хенлајна и дају директиве за отварање судетског

питања • •

• -16. март 1938, налог Хенлајну да се припреми за отварање судетског питања и судетске кризе

• -Хенлајн именован за Фиреровог тајног заступника у Чехословачкој

• -Задатак да влади у Прагу поставља такве захтеве у име судетских Немаца који су неприхватљиви

• • -29. март 1938, Ернест Кунт, помоћник Хенлајна и

посланик Народне скупштине Чехословачке, тражи да се Судетској области да пуна политичка аутономија

• • -Демонстрације Немаца у Судету, нацистичке,

провокације, претње

• -Априла 1938, Карлсбад (Карлове Вари), Конгрес Немачке судетске партије

• • -Карлсбадски програм, програм Хенлајна у осам тачака

(политичка аутономија Судета, законодавна власт, именовање Немаца на најважније административне и политичке положаје у Судетима, право нацистичке идеологије и пропаганде, равноправна употреба немачког језика у обласној управи, пропорционална заступљеност Немаца у централиим државним органима Чехословачке)

• • -Карлсбадски програм директно управљен против опстанка

Чехословачке

• -Програм писан у Берлину с намером да буде одбијен,а то да буде повод за напад Немачке на Чехословачку

• • -Програм у складу са Хитлеровим планом политичке,

дипломатске и војне акције против Чехословачке Грин (Зелено)

• • -План је предвиђао вођење античехословачке

политичке кампање, дипломатске изолације, војног заузимања

• • -Након објаве Карлсбадског програма, нацистичка

штампа напада Чехословачку због угњетавања Немаца

• -2. мај 1938, Мусолинијева сагласност за план освајања Чехословачке • • -28-29. април 1938, Лондон, француско-енглески самит• • -Даладје, Боне, Чемберлен, Халифакс, одлука -Чехословачка се не сме

охрабривати на отпор Немачкој, већ се мора подстицати на преговоре и давање максимума уступака

• • -7. Мај 1938, заједнички англо-француски демарш Прагу • • -Захтев чехословачкој влада на хитан почетак директних преговора са

Хенлајном у циљу задовољавања праведних захтева судетских Немаца

•

• -Одлука Бенеша о делимичној мобилизацији као реакција на лажну вест о немачкој мобилизацији подстакла античешку нацистичку пропаганду

• • -Оптужбе из Берлина- Праг извршио мобилизацију по

налогу СССР-а и Француске, који припремају агресију против Немачке

• • -Спремност Енглеза да Чехословачку препусте судбини• • -24. Маја 1938, притисак Енглеза, Чехословачка влада

опозива декрет о мобилизацији

• -Хитлер изнервиран британским притиском на Чехословачку• -Одлука о нападу на Чехословачку до 1.октобра 1938• • -Лондон шаље у Праг специјалну мисију лорда Рансимана (магнат

лондонског Ситија)• -Циљ мисије, посредовање између чехословачке владе и Немачке

судетске партије у проналажењу решења проблема• -Суштински циљ, притисак на чехословачку владу ради изнуђивања

њених што већих уступака судетским Немцима• • -2.август 1938, Праг, Рансиман потпуно подржава захтеве Немачке

судетске партије• • -Хенлајн охрабрен подршком Рансимана и инструкцијама Берлина

радикализује захтев

• -Тражи да његова странка са чехословачком владом преговара на равној нози, као представник једне државе с представником друге

• -Одбија предлог о широкој административној аутономији Судета (равноправна употреба немачког језика)

• • -Хенлајн ултимативно тражи прихватање свих осам тачака

Карлсбадског програма • • -Чехословачка одбија Хенлајнов ултиматум• -Преговори и Рансиманова мисија пропадају • • -Рансиманов Меморандум- једини излаз из кризе одвајање Судетске

области од Чехословачке• -Чемберлен сагласан са Меморандумом•

• -Групација немачких високих официра око начелника штаба сувоземне армије генерала Бека против напада на Чехословачку

• • -Групација не верује ће Француска и Велика Британија остати

неутралне • -Мишљење дела војног врха-Немачка још није припремљена за рат

већих размера• • -Процена, за освајање Чехословачке потребно 35 дивизија (за

одбрану западне границе, остаје максимално 15 дивизија, према 100 француских дивизија)

• -Оставка генерала Бека • • -Одлука о остварењу плана Грин за 30. септембар 1938.

• -1. Септембар 1938, сусрет Хитлер и Хенлајна, потпуна сагласност о Судетском питању

• -5. септембар 1938, чехословачка влада прихвата седам од осам тачака Карлсбадског програма

• • 7. септембар 1938, Моравска Острава, судетски нацисти

изазивају крваве сукобе Немаца и Чеха, доста мртвих• • -Током септембра 1938, 300 оружаних провокација у

пограничним областима Чехословачке• • -Немачка за провокације оптужује чешку владу која више није

господар ситуације у Судетима

• -11. септембра 1938, Нирнберг, Хитлеров говор • -Жесток напад на Чехословачку, за судетске Немце тражи право

на самоопредељење до отцепљења• • -Немири у Судетима, влада Чехословачке заводи ред• • -15. септембра 1938, Берхтесгаден, сусрет Чемберлен- Хитлтеру • -Хенлајн одбацује даље преговоре са чехословачком владом,

тражи припајање Судета Немачкој• -Хитлер тражи припајање Судета Немачкој (300 Немаца

погинуло)•

• -Хитлерова уверавања Чемберлену, Захтев за Судетима, једини и последњи захтев који Немачка тражи у Европи

• -Немачка нема никаквих претензија ни према једном другом суседу• -После анексије Судета, у њеним границама ће се окупити већина Немаца у

Европи, и завршиће се историјско уједињење Немаца • -Немачка не тежи ни за територијама у Пољској, Белгији или Холандији• • -Хитлеров захтев да се Немачкој допусти мирна анексија Судетске области, у

противном то ће учинити силом• • -Протест Чемберлена против Хитлерових претњи• -Лично за припајање Судета Немачкој, тражи време за консултовције са

својом и владама Француске и Чехословачке• • -Молба Хитлеру да не предузима једностране потезе

• -Чемберлен добија сагласност енглеске владе о давању Судета Немачкој • • -Француска влада у погледу Хитлерових захтева нејединствена• • -Британци уверавају Француску у неопходност прихватања Хитлерових захтева• • -Заједнички француско-енглески предлог влади Чехословачке-територија Судета где живи

више од 50% Немаца уступа се Немачкој• • 20. септембар 1938, протест Владе Чехословачке на предлог Лондона и Париза да јој се чак и

без плебисцита одвоји део територије• • 21. септембар 1938, ултиматум француске и британске владе Чехословачкој влади • -Чехословачке ће уколико и даље буде пружала отпор, изгубити сваку англо-француску

подршку• -Праг истог дана прихвата савезнички ултиматум

• 22. септембар 1938, талас антивладиних и антифранцуских демонстрација у Чехословачкој

• -Чехословачка влада подноси оставку• -Нови кабинет генерала Сировог, • -Декрет о мобилизацији• • -22. септембар 1938, Годезберг, сусрет Чемберлен Хитлер• -Хитлерова изјава након нових догађаја Немачка више не може да прихвати

англо француске предлоге• -Немачка више неће делове већ целу Судетску област, повлачење чешких

трупа из Судета у року од 4 дана - од 23. до 26. септембра које би сместа запосела немачка војска

• -Немачка захтева повратак делова јужне Шлезије Пољској, и делова јужне Словачке Мађарској

• -Рок за испуњење услова 1. октобар 1938• • -у противном Немачка ће предузети друге мере за реализацију тих захтева

• -Захтев Чемберлена, Хитлер да своје нове захтеве писмено формулише и преда у форми једног меморандума

• • -Чемберлен писмом обавештава Хитлера да је немачко решење за енглеско,

француско, као и цело светско јавно мнење неприхватљиво• • -23.септембар 1938, трећи сусрет Чемберлен и Хитлер • • -Немачки писмени захтеви уручени Чемберелену више ултиматум него

меморандум• • -Чемберлен саопштава Хитлеру да то није меморандум него ултиматум• • -Општа мобилизација у Чехословачкој заоштрава ситуацију•

• -25. Септембар 1938, британска влада одбацује нове немачке захтеве• -Хитлер бесан упућује ултиматум, повољан чешки одговор на своје захтеве из Годезберга

чека до 28. септембра у 14 часова, у противном издаје наредбу за напад• • -27. септембра издаје тајну наредбу о мобилизацији• • 28. септембар 1938, Чемберлен упућује Хитлеру и Мусолинију предлог о хитном сазивању

конференција шефова влада Немачке, Италије, Велике Британије, Француске и Чехословачке о решењу немачко-чехословачког конфликта

• • -Мусолини прихвата конференцију • -Мусолинијев апел Хитлеру о одлагању мобилизације и прихватању сазивања конференције• -Хитлеров предлог о сазивању Конференције без учешћа Чехословачке за 29. септембар 1938.

у Минхену•

МИНХЕНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА 1938

• -На конференцији у Мркој кући у Минхену, учествовали Хитлер, Мусолини, Даладје, Чемберлен, гроф Ћано, Рибентроп

• • -Конференција одржана без званичног протокола, без присуства

амбасадора, учесници седели не за столом већ у фотељама, свако је говорио својим језиком и то је доста времено односило за превод

• • -Преговори трајали завршени око 1 сат изјутра 30. Септембра 1938• -Прихваћени сви Хилтерови ултимативни захтеви из Годезберга• -Једини уступак, евакуација Чеха из Судета неће се извршити одмах

већ до 10. Октобра• -Одлуке из Минхена Чешким дипломатама саопштили Французи и

Енглези

• -Минхенски споразум једна од најтежих капитулација Европе пред нацистичком агресијом

• • -Верујући да је Хитлер задовољен и да ће

поштовати преузете обавезе, Чемберлен и Даладје задали најтежи ударац не само Чехословачкој већ и властитој безбедности и европском и светском миру

• -Чемберлен по повратку у Енглеску изјављује да је склопљен частан мир за читава покољена

• -Черчил у парламенту изјављује,Енлеска је између рата и срамотe изабрала срамоту

ЛОНДОНСКИ АЕРОДРОМ

ПОВРАТАК ЧЕМБЕРЛЕНА ИЗ МИНХЕНА

ЛИКВИДАЦИЈА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ

• -1-10. октобар 1938, Немачке трупе запоседају целу Судетску област

• • -Чехословачка приморана да проблем мађарске и пољске

мањине реши кроз директне преговоре са Мађарском и Пољском у року од три месеца у складу са Минхенским споразумом

• • -1.октобар 1938, Чехословачка влада предаје део Шлезије

Пољској. • • -Новембар 1938, Чехословачка Мађарској уступа делове јужне

Словачке са градом Кошице (преко милион становника углавном Мађара)

• -7. октобар 1938, словачки националисти, профашистичке политичке оријентације, проглашавају аутономију Словачке

• -Формирана влада на челу монсињор Јозеф Тиса, католички свештеник (председник Словачке народне партије од 1939)

• -11. Октобар 1938, аутономију проглашава и Прикарпатска Украјина (Рутенија)• • -Обе владе ослоњене на Немачку, као њени директни експоненти• • -Бенеш подноси оставку, нови председник Републике мало познати и

неискусни политичар Емил Хаха• • -Хитлер не жели поштовање Минхенског споразума• -Циљ прикључење Чехословачке Немачкој• -Хитлер тражи повод за освајање • • -Повод унутрашње чешко-словачке свађе

• -10.март 1939, Председник Републике смењује словачку аутономну владу монсињора Тисоа са образложењем да она ради против јединства Чехословачке

• • -Тисо се одмах обраћа за помоћ Немачкој• • -13. Март 1939, Берлин, сусрет Тисо-Хитлер• • -Хитлеров ултиматум Хахи, захтев за сазивањем Словачког сабора• -13. март 1939, Словачки сабор већински проглашава независну

Словачку• • -Хаха одбија прихватање одлуке о независности• • -14-15.март 1939,сусрет Хаха-Хитлер у Берлину

• -Хитлерове претње да ће бомбама разорити Праг уколико Чешка не прихвати немачки протекторат

• • -15. март 1939, престрављени и полуонесвешћени Хаха (под дејством

инјекција наркотика) потписује акт о завођењу немачког протектората (анексије) над Чешком (Бохемијом) и Моравском

• • -15. март 1939, немачке трупе продиру дубоко на чешку територију• • -15.март 1939, 9, часова, окупиран Праг • -Немачки протекторат над Чешком и Моравском• -немачки протектор Константин фон Нојрат• • -16. Март 1939, Словачка стаје под немачку заштиту• • - Покоравање Чехословачке освестило енглеско јавно мнење да се може

постићи договор са Хитлером

ПРАВЦИ ИТАЛИЈАНСКЕ ЕКСПАНЗИЈЕ У СРЕДОЗЕМЉУ

• -30. Новембар 1938, експозе грофа Ћана пред посланицима дома снопова и корпорација

• -правци Италијанске експанзије у Средоземљу• -Тунис, Џибути, Суецки канал, Корзика, Ница, Савоја • -одлучна изјава Даладјеа о одбијању италијанских

захтева• -Даладјеова демонстративна посета Корзици и Тунису• • -26. марта 1939, Мусолинијева понуда Даладјеу-

састанак о судбини Џибутија, Туниса, Суеца• -Одлучно одбијање Даладјеа

• -Мусолини се окреће окупацији Албаније• • -јануар 1939, посета Ћана Београду• -циљ посете неутралност Југославије при италијанској

окупацији Албаније• -Стојадиновићев предлого подели Албаније између Италије и

Југославије• -Предлог Ћана о коректури југословенско-албанске границе• -Кнез Павле искључује могућност поделе Албаније • • -Изјава кнеза Павла: Ми имамо већ толико Албанаца унутар

наших граница, и због њих имамо толико неприлика, да немам никакве жеље да се њихов број повећа

• -20. март 1939, Немачка изјава да нема интерес за зону Медитерана и Хрватску

• • -7. април 1939, упад италијанских трупа у

Албанију• -Бекство албанског краља Ахмед Зогуа из

земље• -Освајање Албаније представљало само

одскочну даску за освајање Грчке •

ПРВЕ НЕМАЧКЕ ПРЕТЊЕ ПОЉСКОЈ-октобар 1938

• -После заузећа Чехословачке, Пољска следећа мета немачких освајања

• -октобар 1938, први инциденти нацистички оријентисаних пољских Немаца

• -велика емиграција пољских Немаца у Немачку• -новембар 1938, Немачка протерује 15 хиљада

Јевреја, пољских држављана• -Циљ Хитлера припајање Данцига, лука на

Балтичком мору (96 одсто Немаца) и Коридора• -Намера увући Пољску у савез са Немачком против

СССР, нудећи јој територијалне компензације на рачун СССР за уступање Коридора и Данцига

ДАНЦИГ (ГДАЊСК)

• -24. октобар 1938, сусрет фон Рибентроп-Липски, пољски амбасадор у Берлину

• • -Предлог Пољској да Немачкој врати слободни град Данциг и да преко

пољског Коридора изгради железничку пругу и аутопут којим би се овај град и Источна Пруска повезали са осталим деловима Немачке

• -Заузврат Немци спремни да подрже Пољске претензије према Прикарпатској Украјини

• -Липски упознаје пуковника Бека, пољског министра спољњих послова са немачким предлогом

• -Бек спреман за разговоре, али против уступања Данцига• • -јануар 1939, Берхтесгаден, сусрет Бек-Хитлер • • -Хитлеров поновни предлог о Данцигу и Коридору, и савезу две земље против

СССР• -Бек елегантно одбија Хитлеров предлог

• -јануар 1939, Варшава, боравак фон Рибентропа• • -Немачки предлог о Савезу Пољска-Немачка• -Немачка понуда Пољској добијање целе Украјине• -Пољско одбијање немачке понуде• • -Немачка маска наводног пријатељства према Пољској до зазимања

Чехословачке• • -26-27. март 1939, сусрет фон Рибентроп-Липски• -Одлучан захтев Пољској, приступање антисовјетском блоку и

Немачко запоседање Данцига• -Оптужбе Рибентропа о Пољском злостављању немачке националне

мањине и предузимању војних припрема против Немачке

• -Бек одлучно изјављује да ће Пољска пре ући у рат него уступити Данциг Немачкој

• -Бекова спремност на савез са Немачком• -Немачки одговор, без Данцига и Коридора нема Савеза• • -Хитлер још не жели рат са Пољском• • -Обраћање пољске влада за помоћ Паризу и Лондону• • -31. март 1939, Декларација британске владе о давању

гаранције Пољској против иностраног напада на њену независност и интегритет

• -Француска прихвата енглеску Декларацију о гаранцијама

• -14. април 1939, Рузвелтова писмена порука Хитлеру и Мусолинију

• -Захтев да у следећих десет година Италија и Немачка неће напасти ниједну од 29 држава чији је списак био приложен

• -28. априла 1939, Хитлеров говор у Рајхстагу• -Жестока реакција на Рузвелтов захтев• -Хитлер отказује Немачко-пољски уговор о ненападању из 1934.

и Немачко-британски споразум о поморском наоружању из 1935

• -Жесток напад на Енглезе, Пољаке и Рузвелта• -Енергичан захтев за Пољској да Немачкој врати Данциг и

дозволи изградњу железничко-друмску везу кроз Коридор

• -3. април 1939, спреман немачки план Вајс о нападу на Пољску 1. септембра 1939

•

ЧЕЛИЧНИ ПАКТ-22. мај 1939

• -1938, Хитлерова намера о чвршћем везивању Италије и Немачке, тј. Претварању Антикоминтерна пакта у чврст војно-политички савез

• - 2. јануар 1939, Дуче начелно прихвата немачки предлог о војном савезу

• -У наредних неколико месеци Мусолини мења свој став о приступању чвршћем војно политичком савезу незадовољан необавештавањем о немачком запоседању Чехословачке

• -Коначно, прихвата разговоре о закључењу савеза• -Чувена изјава Мусолинија Ћану Ми не можемо мењати своју

политику. Уосталом, нисмо ми политичке курве• -2.април 1939, Токио одбија закључење војног савеза са Римом

и Берлином

• -22. Мај 1939, Берлин, Уговор Немачке и Италије о војном, савезу на десет година (Челични пакт)

• • -Потписници Рибентроп-Ћано • • -Италија долази у политичко-војну зависност

од Немачке•

• PAKT PRIJATELJSTVA I SAVEZNIŠTVA IZMEĐU ITALIJE I NEMAČKE,• Berlin, 22. maj 1939.• Njegovo visočanstvo kralj Italije i Albanije, car Etiopije i Kancelar Nemačkog Rajha

smatraju pogodnim momenat da potvrde svečanim paktom prisne veze prijateljstva i solidarnosti koje postoje između fašističke Italije i Nacionalsocijalističke Nemačke.

• Smatrajući daje zajedničkim granicama, utvrđenim jednom za uvek, stvorena sigurna osnova između Italije i Nemačke za recipročnu pomoć i podršku, dve Vlade ponovo potvrđuju politiku, koju su prethodno dogovorili o njenim osnovama i ciljevima, a koja se pokazala izuzetno korisnom kako za razvoj interesa dve zemlje tako i za obezbeđenje mira u Evropi.

• Italijanski i nemački narod, međusobno usko povezan dubokim i srodnim koncepcijama života, i svestan pune solidarnosti svojih interesa, odlučili su da i u budućnosti nastupaju jedan uz drugog sa svojim zajedničkim snagama, u cilju očuvanja svog životnog prostora i održanja mira.

•

• Ovim putem zacrtanim u prošlosti, Italija i Nemačka nameravaju da, usred nemirnog sveta i opšteg raspada, ispune svoj zadatak učvršćivanja temelja evropske civilizacije.

• U nameri da utvrde, putem Pakta, ove principe, imenovali su svoje opunomoćenike:

• Njegovo visočanstvo kralj Italije i Albanije, car Etiopije:• Ministra spoljnih poslova - grof Galeazzo Ciano di Cortelazzo

(Galeaco Ćano di Kortelaco);• Kancelar Trećeg Rajha:• Ministra spoljnih poslova - Gosp. Joachim von Ribbentrop (Joakim

fon Ribentrop);• koji su, nakon razmene svojih propisnih i odgovarajućih punomoćja,

dogo vorili sledeće članove:

• Član l.• Ugovorne strane ostaće u stalnom kontaktu u cilju

informisanja o svim pitanjima u vezi njihovih zajedničkih interesa i opšte evropske situacije.

• Član 2.• Uvek, kada zajednički interesi ugovornih strana budu

dovedeni u pitanje međunarodnim događajima bilo koje prirode, strane će bez odlaganja preduzeti konsultacije o merama koje treba preduzeti da bi se ti interesi zaštitili.

• Uvek, kada bezbednost ili drugi vitalni interesi jedne od ugovornih strana budu ugroženi, druga ugovorna strana pružiće ugroženoj strani svoju punu političku i diplomatsku podršku u cilju uklanjanja ove opasnosti.

• Član 3.• U cilju obezbeđivanja efikasne primene savezničkih obaveza

preuzetih članom 3, Vlade obe ugovorne strane najčvršće će ojačati svoje odnose na vojnom polju i polju ratne privrede.

• Analogno, dve Vlade biće u stalnom kontaktu da bi se dogovorile oko drugih mera potrebnih za praktičnu primenu odredbi ovog Pakta.

• Dve Vlade osnivaju, u cilju gore pomenutih stavova l i 2, stalne komisije koje će biti pod upravom oba ministra spoljnih poslova.

• Član 4.• Ugovorne strane se obavezuju da od sada, u slučaju rata koji bi

zajednički vodili, neće sklapati primirja ili mir ukoliko se međusobno tako ne dogovore.

• Član 5.• Dve ugovorne strane, svesne značaja svojih zajedničkih odnosa sa pri

jateljskim Silama, odlučile su da zadrže i razviju i u budućnosti, zajedničkim sporazumom, ove odnose, u skladu sa dogovorenim interesima koji ih povezuju sa ovim Silama.

• Član 6.• Ovaj Pakt stupa na snagu odmah od trenutka potpisa. Dve ugovorne

strane sporazumne su da na deset godina utvrde prvi period njegove važnosti. One će na vreme, pre isteka ovog vremenskog roka, preduzeti mere oko produženja važnosti Pakta.

• Uvereni u navedeno, opunomoćenici su potpisali ovaj Pakt i stavili svoje• pečate.• Sačinjeno u duplom originalu, na italijanskom i nemačkom jeziku, oba

teksta imaju istu pravnu važnost.• Berlin, 22. maj 1939. - XVII godine Ere fašizma.• GALEAZZO C1ANO JOACHIM VON RIBBENTROP

• -Неуспех Ћана да осигура немачку сагласност на италијанско поседовање Јужног Тирола

• -јул 1939, Споразум Немачка-Италија• -Немачке формалне гаранције италијанског права

на Јужни Тирол• • -Немци у року од шест месеци треба да се изјасне

да ли оптирају између „италијанске националности" и исељавања у Немачку

• •

• -23. мај 1939, састанак Хитлер петнаестак најближих војних и политичких сарадника (Геринг, генерала Браухич, Кајтел, адмирал Редер)

• • -Износи план о неизбежности рата са

Пољском• • -Дуг и тежак рат• -Велики отпор Енглеске, Француске,

евентуално САД

НЕМАЧКО-СОВЈЕТСКИ ПАКТ О НЕНАПАДАЊУ-23.август 1939

• -Неуспех СССР да од доласка Хитлера на власт створи чврст савез са западним земљама

• -Проблем изразити антикомунизам британске и франмцускевладеи њихова попустљивост према Хитлеру и Мусолинију

• -Стаљинова намера да склопи привремени споразум са Немачком о ненападању до тренутка док совјетска армија не буде спремна за неизбежни рат са Немцима

• -1939, Офанзива совјетске дипломатије на два колосека• -Испитати која страна нуди повољније и сигурније услове• -Преговоре са Западом води министар Литвинов, наклоњен

систему колективне безбедности и сарадњи са Великом Британијом и Француском.

• -Април 1939, званични разговори о савезу СССР- западне силе против немачке агресије

• -Чемберлен крајње резервисан према СССР• -Говор Черчила у парламенту- критика Чемберленове политике

оклевања према СССР• -Износи важност СССР и Источног фронта у будућим ратним

дешавањима • -3.мај 1939, оставка Литвинова, Вјечаслав Молотов, председник

владе, нови министар иностраних послова • -Разлог смене, Литвинов представљао сметњу за вођење

упоредних преговора са две стране - са западним силама и Немачком

• -Литвинов, Јеврејин, лош углед имао код Немаца•

• -17. април 1939, први преговори Москва Берлин о савезу• -Изјава Молотова поред економског савеза важност политичког савеза

Немачке и СССР • • -јун 1939, СССР обуставља преговоре са западним силама• -Услов за наставак преговора склапање Војне конвенције• -мај 1939, Хитлерова Одлука о почетку преговора са СССР• • -јул 1939, спремност Лондона и Париза да склопи Војни савез са СССР• • -Узбуна у Берлину због могућег војног савеза СССР-западне силе• • -Пропаст преговора са Западним земљама• -Разлог одбијање Пољске дапру-и гаранцијеза пролаз совјетскихтрупа преко

њене територије• -Жестока дипломатска активност Берлина према Москви

• -23.август 1939, Рибентроп у Москви• -Разговори Молотов-Рибентроп• -Немачко совјетски пакт о ненападању• -Две силе искључују међусобни рат и агресију• Уговор склопљен на десет година• -Тајни протокол о Пољској, Балтичким земаљама и

Бесарабији• -Клаузула у случају политичко-територијалних промена

у Источној Европи, Финска, Естонија и Летонија улазе у совјетску, а Литванија у немачку зону утицаја

• -Вилна припада Литванији (до тада у саставу Пољске(

• -У случају политичко-територијалних промена у источној Европи границе совјетске утицајне сфере у Пољској источно од линије река река Нарва-Висла-Сан

• -Судбина Пољске биће договорена накнадно пријатељским споразумом Немачке и СССР

• -Немачка признаје право СССР-а на Бесарабију

• SOVJETSKO-NEMAČKI PAKT O NENAPADANJU,• Moskva, 23. avgust 1939.• Vlada Nemačkog Rajha i Vlada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika,

u želji da ojačaju stvar mira između Nemačke i SSSR-a i u duhu osnovnih smernica

• Sporazuma o neutralnosti zaključenog 1. aprila 1926. godine između Nemačke i SSSR, postigle su sledeći Sporazum:

• Član 1.• Obe visoke ugovorne strane se obavezuju da neće preduzimati nikakav akt

nasilja, nikakvu agresivnu akciju i nikakav napad jedna na drugu, bilo pojedinačno ili zajedno sa drugim silama.

• Član 2.• U slučaju da jedna od visokih ugovornih strana postane predmet nepri

jateljskog napada neke treće sile, druga ugovorna strana neće ni u kom pogledu pružati pomoć ovoj trećoj sili.

• Član 3.• Vlade dve visoke ugovorne strane će u budućnosti održavati stalan

međusobni kontakt u cilju savetovanja radi razmene mišljenja o problemima koji zadiru u njihove zajedničke interese.

• Član 4.• Ni jedna od dve visoke ugovorne strane neće učestvovati ni u kakvom

grupisanju bilo kojih drugih sila, koje bi, direktno ili indirektno, bile uperene protiv

• druge strane.• Član 5.• U slučaju da između visokih ugovornih strana izbije nesporazum ili sukob

oko kakvog problema, obe strane će ove nesporazume ili sukobe rešavati isključivo prijateljskom razmenom mišljenja, ili, ako je to potrebno, obrazovanjem arbitražnih

• komisija.

• Član 6.• Ovaj Ugovor je zaključen za period od deset godina, sa klauzulom

da ukoliko ga jedna od visokih ugovornih strana ne bude otkazala godinu dana pre njegovog isteka, važnost Ugovora će biti automatski produžena za sledećih pet godina.

• Član 7.• Ovaj Ugovor će biti ratifikovan u najkraćem mogućem roku.

Razmena ratifi-kacionih instrumenata će biti u Berlinu. Ugovor će stupiti na snagu čim bude potpisan.

• Sastavljeno u dva izvornika, na nemačkom i ruskom jeziku. Moskva, 23. avgusta 1939.

• Za Vladu Nemačkog Rajha FON R1BENTROP Sa punomoćjem Vlade SSSR V. MOLOTOV

•

• TAJNI PROTOKOL O POLJSKOJ, BALTIČKIM ZEMLJAMA I BESARABIJI,

• Moskva, 23. avgust 1939.• Prilikom potpisivanja Pakta o nenapadanju između nemačkog Rajha

i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, dole potpisani opunomoćenici svake od pojedinih strana, diskutovali su - u strogo poverljivim razgovorima - o pitanju granica njihovih odgovarajućih sfera uticaja u Istočnoj Evropi. Ovi razgovori su doveli do sledećih zaključaka:

• U slučaju teritorijalnog i političkog preuređenja u prostoru koji pripada baltičkim državama (Finskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji), severna granica Litvanije će predstavljati granicu sfera uticaja između Nemačke i SSSR. U vezi s tim, obe strane priznaju pravo Litvanije na Vilnu.

• • U slučaju teritorijalnog i političkog preuređenja prostora koji pripada poljskoj

državi, sfere uticaja Nemačke i SSSR će se graničiti približno linijom koja ide rekama Narvom, Vislom i Sanom.

• Pitanje o tome da li interesi obeju strana nalažu da se održi nezavisna poljska država kao i kako će se takva država graničiti, može biti definitivno određeno samo u toku daljeg političkog razvoja.

• U svakom slučaju, obe vlade će ovo pitanje resiti putem prijateljskog spo razuma.• • U pogledu Jugoistočne Evrope, sovjetska strana pokazuje interes za Besarabiju.

Njemačka strana izjavljuje svoju potpunu nezainteresovanost u ovom prostoru.• Obe strane će ovaj protokol smatrati kao strogo poverljiv.• Za Vladu Nemačkog Rajha• RIBENTROP• Opunomoćenik Vlade SSSR• V. MOLOTOV•

• -Патетична изјава Стаљина „Ја знам колико немачки народ воли свога Фирера; желим зато да попијем у његово здравље"

• -Обе стране ушле у споразум неискрено свесне његове привремености

• -Совјетско-немачки споразум слом англо-француске политике неповерења према СССР

• -Хитлер одложио свој обрачун са главним противником• -Стаљинова калкулација да ће Немачка у борби са

Западом изаћи ослабљена, што ће олакшати његов накнадни обрачун са Хитлером

• -Споразум са Хитлером померио границе неколико стотина километара на запад

НЕМАЧКИ НАПАД НА ПОЉСКУ

• -Након потписивања Немачко совјетског пакта о ненападању тренутак Немачког напада на Пољску постаје питање дана

• -Учестали инциденти у пограничном појасу• -Организатори процаистички оријентисани Немци у

Пољској• -5. Мај 1939, изјава Бека, Пољска спремна да подари

аутономију Данцигу, али не уступа свој суверенитет над Коридором

• -август 1939, обновљени Немачко-пољски политички разговори

• -23. Август 1939, Форстер гаулајтер Дангига се по налогу из Берлина, проглашава шефом државе у Данцигу

• -Покушај Мусолинија да одврати Немачку од рата са Пољском• -Мусолини свестан неспремности Италије за општи рат све до 1942

године• -Страх Италије од рата са Великом Британијом и Француском• -11-13.август 1939, Салцбург, разговори Ћано-Хитлер-Рибентроп• -Став Италије напад на Пољску значи светски рат у коме силе губе• -Италија неспремна за рат• -Хитлер и Рибентроп, инсистирање на рату са Пољском• -Рат у најповољнијем тренутку• -Ћано одбија немачку понуду да у јеку рата са Пољском Италија

подели Југославију• -Разговори безуспешни-привремено захлађење односа• -Хитлерова одлукао почетку нападана Пољску 26. августа

привремено одложена

• -Разлог изјава Чемберлена о спремности Лондона да испуни Декларацију о гаранцијама поштовања независности и интегритета Пољске

• -Хитлерова тактика-поставити Пољацима немогуће услове и дати Чемберлену алиби да одустане од поштовања пољских гаранција

• -Хитлерова двострука игра са Енглезима• -Службени контакти преко амбасадора Хендерсона, и тајни

посредством шведског индустријалца Далера• -Хитлерова порука о спремности да са Енглезима склопи пакт сличне

садржине као са СССР• -Енглези одбијају понуду о немачким гарацијама за очување

Енглеске, прихватање разумног ограничења наоружања и коначност немачких граница

• -Порука Лондона, Берлин ако жели да избегне рат треба да се нагоди са Варшавом

• -Нови покушај Хитлера да увуче Италију у рат завршен фијаском

• -Мусолини испоставља немогуће услове• -Захтеви: 7 милиона тона нафте, 6 милиона тона

угља, 2 милиона тона челика, 150 противавионских батерија

• -28. Август Хитлер захтева у циљу склапања споразума са Пољском Данциг, Коридор, део Горње Шлезије

• -31. Август 1939, Липски саопштава Рибентропу спремност Пољске на преговоре са Немцима

• -Одговор Рибентропа, нема даљих разговора

• -Немачки радио саопштава списак од 16 тачака-захтева Немачке Пољској

• -Захтеви припајање Данцига Немачкој• -плебисцит за Коридор под међународном контролом• -демилитаризација Данцига и Гдиње• -1. Септембар 1939, Немачки напад на Пољску• -Упад немачкихтрупа у Данциг и

коридор,бомбардовање града Тчева• -3.септембар 1939, Велика Британија и Француска

објављује рат Немачкој• -17.септембар 1939,СССР у скалду са тајним протоколом

заузимају демаркациону линију Висла, Нарва, Сан

ТРОЈНИ ПАКТ, 27.Март 1940

• -Тројни политички, војни и економски савез Немачке, Јапана и Италије

• -Потписници Куросуа, Хилтер,Ћано• -Главне одлике, Италија и Немачка признају Азију

као сферу утицаја Јапана• -Јапан признаје Европу као Немачку и италијанску

зону утицаја• -Циљ подела света и господарење• -1940, савезу прилазе Мађарска, Румунија,Словачка• -1941, савезу прилазе Бугарска и Југославија

• TROJNI PAKT NEMAČKE, ITALIJE I JAPANA, Berlin, 27. septembar 1940.

• • Vlade Nemačke, Italija i Japana smatraju kao pretpostavku za trajni

mir da svaka nacija sveta dobija prostor koji joj pripada. One su stoga zaključile da u svojim nastojanjima u veliko-istočno-azijskom prostoru i u evropskim oblastima stoje rame uz rame i međusobno sarađuju, pri čemu je njihov najglavniji cilj da stvore i održe novi poredak stvari, koji je podoban da potpomogne napredak i dobrobit pomenutih naroda. Dalje, želja tri vlade je da prošire ovu saradnju na one nacije u drugim delovima sveta koje su naklonjene da svojim nastojanjima daju sličan pravac kao i one same, kako bi se njihove težnje, upravljanje ka svetskom miru kao krajnjem cilju, mogle zaista da ostvare. U tom cilju su vlade Nemačke, Italije i Japana ugovorile sledeće:

• Član 1.• Japan priznaje i respektuje vodstvo Nemačke i Italije u stvaranju novog poretka u

Evropi.• • Član 2.• Nemačka i Italija priznaju i poštuju vodstvo Japana pri stvaranju novog• poretka u veleazijskom prostoru.• • Član 3.• Nemačka, Italija i Japan saglasili su se u tome, da sarađuju u svojim nastoja njima

na napred navedenim osnovama. One se dalje obavezuju da se međusobno potpomažu svim političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima za slučaj da koja strana ugovornica bude napadnuta od neke druge sile koja u to vreme nije umešana u evropski rat ili u kinesko-japanski sukob.

•

• Član 4.• U cilju sprovodenja ovog Pakta obrazovaće se odmah

zajedničke tehničke komisije, čije će članove odrediti vlade Nemačke, Italije i Japana.

• • Član 5.• Nemačka, Italija i Japan izjavljuju da prednje odredbe

ni na koji način ne diraju u politički status koji postoji u ovom trenutku između svake od strane ugovornica i Sovjetske Rusije.

•

• Član 6.• Ovaj Pakt stupice na snagu odmah po potpisivanju i ostaće u

važnosti deset godina, računajući od dana njegovog stupanja na snagu.

• Pre isteka ovog roka će visoke strane ugovornice pristupiti pregovorima za njegovo produženje u slučaju da jedna od njih to zatraži.

• U vezi s prednjim, potpisnici, koje su njihove vlade pravovaljano ovlastile, potpisali su ovaj Pakt i na njega stavili svoje pečate.

• Sastavljeno u tri originala u Berlinu 27. septembra 1940. - u XVIII godini fašističke ere - što odgovara 27. danu 9. meseca 15. godine ere Syowe.

• Joachim von Ribbentrop Ciano Kurusu