8 stvari koje sam kroz roditeljstvo naučila o svojim roditeljima

Roditeljstvo bez komentaraNajmanje nekoliko puta na dan, uhvatim sebe kako govorim na način na koji sam se zaklela da neću, kao roditelji. Kao moji roditelji, tačnije. I dalje me to iznenađuje, a sećam se da sam kao dete obećavala sebi da ću neke stvari raditi drugačije. To je bilo zato što sam gledala stvari iz svoje, dečje perspektive.Tada to nisam shvatala…

Trebalo mi je preko 30 godina života, brak i dvoje dece da shvatim šta su moji roditelji radili, i šta i dalje rade, za mene. Ovo je par odluka, radnji i žrtvi koje su oni pravili, a koje razumem tek sad pošto sam i sama roditelj.

Kada su govorili „Razumećeš kada porasteš“, bili su u pravu! Sada to shvatam. Sve to. Iako sam sebi obećavala da se neću slagati sa

njihovim odlukama kada porastem, sada se slažem. Slažem se svim srcem, i zahvalna sam im što su bili dovoljno hrabri da naprave te teške odluke koje su me ljutile kao malu; oni su radili svoj posao, i bili su moji roditelji, umesto prijatelji.Nisu voleli da kažu „Ne“. Nisu to govorili da bi bili zli, ili da bi pokazivali svoju moć nadamnom. Oni su radili najbolje za mene. Nije im bilo zabavno da govore „Ne“, i da budu loši tipovi, ali im je bilo važnije da ja budem na sigurnom, i da izrastem u primerenu osobu, a ne da budemo kao… pa, svi znate neku osobu koja ne želite da budete.Dopuštali su mi da pravim greške. Bilo im je teško da me gledaju kako pravim greške i imam svoje padove, ali oni su poštovali činjenicu da je to nekada jedini način da odrastem. Kako bilo, nikada me nisu puštali da padnem potpuno sama. Bili su blizu da mi pomognu da se oporavim i nastavim dalje.Znali su kada bih ih lagala. Možda ne svaki put, ali mnogo više puta nego što sam ja mislila. Nisam bila baš pametna kako sam mislila da jesam sa 3, 13 ili 23. Iako su neke bitke vredne borbe, neke nisu, mnogo puta nisu, iako sam mislila da sam pobedila toliko puta, zapravo nisam.

1  2 Najmanje nekoliko puta na dan, uhvatim sebe kako govorim na način na koji sam se zaklela da neću, kao roditelji. Kao moji roditelji, tačnije. I dalje me to iznenađuje, a sećam se da sam kao dete obećavala sebi da ću neke stvari raditi drugačije. To je bilo zato što sam gledala stvari iz svoje, dečje perspektive.Tada to nisam shvatala…

Moja majka nikada nije imala vreme samo za sebe. NIKADA. Imala je troje dece, muža, prijatelje i posao. Ako bi imala dovoljno sreće da uveče pročita knjigu na 10 minuta, odmah bi zaspala od iscrpljenosti. To se ne računa kao vreme za sebe. To sam morala sama da iskusim.Oni pate mnogo više nego ja kada sam bila bolesna ili tužna. Samo je nekoliko stvari na svetu gorih od toga da posmatrate onoga koga volite kako pati, i da ne možete da mu pomognete. Taj osećaj je 100% gori kada se radi o vašem detetu koje pati na bilo koji način.Dopuštali su mi da ja budem ja. Davali su mi puno slobode bez ograničenja, što je sve što sam i sama želela. Napravila sam toliko odluka koje su bile drugačije od onoga što su oni želeli za mene – sećam se koliko su bili očajni kada sam im rekla da ću upisati Engleski, kreativno pisanje, ali sve dok nisam povređivala sebe ili druge, nisu me sprečavali u tome. Osećala sam da je to poklon kojim su mi omogućili da radim šta želim.Pustili su me da budem blaženo naivna. Nikada me nisu lagali, ali nisu dopuštali da se bespotrebno brinem. Bilo da smo imali puno ili malo, ja nisam osećala neku razliku. Uvek sam bila okružena ljubavlju i sigurnošću, pa sam i mislila da će uvek sve biti OK. Ovo je neverovatan poklon koji sam dobila od roditelja – osećaj sigurnosti, sreće, i detinjstva punog ljubavi.

Nadam se da ću svojoj deci dati sve ovo, iako shvatam da neće uvek biti svesni i da neće moći da prepoznaju sve što sam uradila za njih. Nije važno. Roditeljstvo nije skupljanje zahvalnica od svoje dece, već neograničena, večna ljubav za svoju decu. Tačka.

Priredila: Ivona Jovanović

Izvor: Huffingtonpost  Prethodna strana 1  2

000