83958163 Prirucnik Za Primenu Zakona o Radu (1)

1

dr Milovan Mili}

P R I R U ^ N I K ZA PRIMENU

ZAKONA O RADU

Prvo izdanje

Beograd, 2006. godine

2

Izdava~: "POSLOVNI BIRO" D.O.O.

Oplena~ka 24e Po{tanski fah 72 11250 Beograd

Mati~ni broj 17159518 [ifra delatnosti 120311

teku}i ra~un 205-5707-39 tel.: (011) 2321-037

tel./faks: (011) 2322-027 E-mail: [email protected]

Urednik: Gordana Stanoj~i}

Tehni~ki urednik: Mirjana Karlovi}

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

331.104(497.11)(094.5) 349.22(497.11)(035) MILI], Milovan Priru~nik za primenu Zakona o radu / Milovan Mili}. - 2. izd. - Beograd : Poslovni biro, 2006 (Beograd : Birografika). - 647 str. : obrasci ; 24 cm Tira` 500. - Napomene uz tekst. - Registar. ISBN 86-7889-233-1 a) Rad - Srbija - Zakonski propisi b) Radni odnosi - Srbija - Priru~nici COBISS.SR-ID 128922124

3

S A D R @ A J

Strana OSNOVNE NAPOMENE ............................................................................................... 7 RADNO-PRAVNI POLO@AJ ZAPOSLENIH ............................................................. 9

1. Osnovne odredbe .................................................................................................... 13 2. Zasnivanje radnog odnosa....................................................................................... 26 3. Ugovor o pravima i obavezama direktora............................................................... 48 4. Obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje ............................................ 52 5. Radno vreme ........................................................................................................... 54 6. Odmori i odsustva ................................................................................................... 65 7. Za{tita zaposlenih.................................................................................................... 82 8. Zarada, naknada zarade i druga primanja ............................................................. 100 9. Potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka.......................................... 120 10. Prava zaposlenih kod promene poslodavca ........................................................ 124 11. Vi{ak zaposlenih ................................................................................................. 127 12. Klauzula zabrane konkurencije........................................................................... 131 13. Naknada {tete ...................................................................................................... 135 14. Udaljenje sa rada................................................................................................. 152 15. Izmena ugovora o radu........................................................................................ 156 16. Prestanak radnog odnosa..................................................................................... 162 17. Ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih............................................................... 206 18. Posebne odredbe ................................................................................................. 233 19. Organizacije zaposlenih i poslodavaca ............................................................... 243 20. Kolektivni ugovori .............................................................................................. 264 21. Nadzor................................................................................................................. 279 22. Kaznene odredbe................................................................................................. 282 23. Prelazne i zavr{ne odredbe.................................................................................. 284

OP[TA I POJEDINA^NA AKTA ............................................................................. 287

1. Kolektivni ugovor kod poslodavca ....................................................................... 289 2. Pravilnik o radu..................................................................................................... 349 3. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.................................................. 408 4. Odluka o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem......... 423 5. Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem........................ 424 6. Odluka o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem..................... 425 7. Obave{tenje o rezultatima izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem .................................................................................................... 426 8. Odluka o obrazovanju komisije za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem ................ 427 9. Mi{ljenje o rezultatima prethodnog proveravanja radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem................................. 428

4

10. Ugovor o radu - kada je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor ili je donet pravilnik o radu ......................................................................................... 429 11. Ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca - kada je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor ili je donet pravilnik o radu ......................................................................................... 434 12. Ugovor o radu - kada kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor ili nije donet pravilnik o radu.............................................................................. 439 13. Ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca - kada kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor ili nije donet pravilnik o radu.............................................................................. 449 14. Odluka o obrazovanju komisije za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu...................................................................................................... 459 15. Mi{ljenje o rezultatima probnog rada ................................................................. 460 16. Ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca........................ 461 17. Ugovor o radu sa pomo}nim ku}nim osobljem .................................................. 467 18. Odluka o obrazovanju komisije za polaganje stru~nog ispita pripravnika.......... 472 19. Ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i poslodavca ........................................................................................................ 473 20. Re{enje o upu}ivanju zaposlenog na stru~no usavr{avanje ................................ 476 21. Odluka o preraspodeli radnog vremena kod poslodavca .................................... 478 22. Re{enje o uvo|enju prekovremenog rada ........................................................... 479 23. Odluka o rasporedu radnog vremena kod poslodavca ........................................ 480 24. Odluka o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada kod poslodavca ... 481 25. Re{enje o kori{}enju godi{njeg odmora.............................................................. 482 26. Re{enje o pla}enom odsustvu ............................................................................. 484 27. Re{enje o nepla}enom odsustvu ......................................................................... 485 28. Re{enje o mirovanju radnog odnosa ................................................................... 486 29. Re{enje o porodiljskom odsustvu ....................................................................... 487 30. Re{enje o odsustvu sa rada radi nege deteta ....................................................... 488 31. Re{enje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta ......................................... 489 32. Prijava o prouzrokovanoj {teti poslodavcu ......................................................... 490 33. Odluka o obrazovanju komisije za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenih za {tetu koju su prouzrokovali poslodavcu ......................................................... 491 34. Re{enja o odgovornosti i obavezi zaposlenog da naknadi prouzrokovanu {tetu poslodavcu.................................................................................................. 492 35. Re{enje o naknadi {tete zaposlenog poslodavcu koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu....................................................................................... 494 36. Re{enje o naknadi {tete zaposlenom kod poslodavca ......................................... 496 37. Tu`ba radi naknade {tete prouzrokovane poslodavcu od strane zaposlenog ...... 497 38. Re{enje o prestanku radnog odnosa istekom roka za koji je zasnovan............... 498 39. Re{enje o prestanku radnog odnosa zbog toga {to je zaposleni navr{io 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja..................................... 499 40. Re{enje da zaposleni ostane u radnom odnosu i posle navr{enih 65 godina ìvota i 15 godina staà osiguranja .................................................... 500 41. Sporazum o prestanku radnog odnosa ................................................................ 501 42. Re{enje o prestanku radnog odnosa zaposlenog nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ...................................................................................... 502

5

43. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog ....................................................... 503 44. Re{enje o prestanku radnog odnosa zaposlenog zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog................................................................................ 504 45. Prijava za pokretanje postupka za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada na poslovima na kojima radi ........................................................ 505 46. Odluka o obrazovanju komisije za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima zaposleni radi ................................ 506 47. Izve{taj o utvr|ivanju rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima radi ........................................................................................ 507 48. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi ...................................................................... 508 49. Izja{njenje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu ......................................................................... 509 50. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi ............................................ 511 51. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze ...... 513 52. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu.................. 514 53. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca .......................................................................................................... 516 54. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca ................................................... 517 55. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ............................................. 519 56. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu......................................................................................................... 520 57. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ........................................... 522 58. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo..................... 523 59. Upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad................................................................................................ 525 60. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad................. 527 61. Ponuda za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu i razlozima za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu zbog potreba procesa i organizacije rada ....................... 529 62. Aneks ugovora o radu kojim se zaposleni preme{ta na druge odgovaraju}e poslove kod poslodavca................................................................ 530 63. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni odbio zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu .................................................................. 532 64. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni utvr|en kao vi{ak zaposlenih kod poslodavca ................................................................. 534

6

65. Re{enje o prestanku radnog odnosa na zahtev roditelja zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota ................................................................................ 536 66. Re{enje o prestanku radnog odnosa zaposlenog smr}u zaposlenog ................... 537 67. Re{enje o otkazu ugovora o radu zbog odbijanja invalida rada da obavlja poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti ..................................................... 538 68. Re{enje o otkazu ugovora o radu zaposlenom zbog pokretanja ste~ajnog postupka.............................................................................................. 540 69. Tu`ba radi poni{taja re{enja o otkazu ugovora o radu i radi naknade {tete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu zaposlenom................. 541 70. Re{enje o privremenom udaljenju zaposlenog sa rada ....................................... 543 71. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih kod poslodavca..................................... 544 72. Ovla{}enje direktora kojim se ovla{}uje zamenik direktora da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca ..................................................................... 547 73. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima............................................... 548 74. Ugovor o radu .................................................................................................... 550 75. Ugovor o zastupanju poslodavca ........................................................................ 552 76. Ugovor o zastupanju poslodavca pred sudovima i drugim organima ................. 554 77. Ugovor o posredovanju....................................................................................... 556 78. Ugovor o stru~nom osposobljavanju................................................................... 558 79. Ugovor o stru~nom usavr{avanju........................................................................ 560 80. Ugovor o dopunskom radu.................................................................................. 563 81. Odluka o izboru direktora dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u..................... 565 82. Odluka o izboru direktora dru{tvenog preduze}a ............................................... 567 83. Odluka o postavljenju vr{ioca du`nosti direktora dru{tvenog preduze}a ........... 569 84. Odluka o razre{enju direktora dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u............... 571 85. Odluka o razre{enju direktora dru{tvenog preduze}a ......................................... 573 PRILOG: ZAKON O RADU – POTPUN TEKST .......................................................... 577 ZAKON O RADU – REGISTAR POJMOVA ............................................... 637

7

OSNOVNE NAPOMENE

Polaze}i od novog Zakona o radu, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu1 i drugih zakona, pripremljen je Priru~nik za primenu Zakona o radu. Ovaj priru~nik odnosi se na sve zaposlene kod poslodavca, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.2 Priru~nik za primenu novog Zakona o radu, kao i prethodni Priru~nik za primenu Zakona o radu, sastoji se iz dva dela. Prvi deo Priru~nika za primenu Zakona o radu ~ini radno-pravni poloàj zaposlenih kod poslodavca, a drugi deo ovog priru~nika ~ine modeli op{tih i pojedina~nih akata. U prvom delu Priru~nika za primenu Zakona o radu, po~ev od uvodnih napomena do prelaznih i zavr{nih odredaba u novom Zakonu o radu, obra|ene su osnovne odredbe u novom Zakonu o radu i svi oni radno-pravni instituti koji ~ine radno-pravni poloàj zaposlenih kod poslodavca. Tako su, u prvom delu ovog priru~nika, obra|eni: zasnivanje radnog odnosa; ugo-vor o pravima i obavezama direktora; obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{a-vanje; radno vreme; odmori i odsustva; za{tita zaposlenih; zarada, naknada zarade i druga primanja; potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka; prava zaposlenih kod promene poslodavca; vi{ak zaposlenih; klauzula zabrane konkurencije; naknada {tete; udaljenje zaposlenog sa rada; izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih; posebne odredbe; organizacije zaposlenih i poslodavaca; kolektivni ugovor; nadzor; kaznene odredbe i prelazne i zavr{ne odredbe. Tom prilikom, autor je, polaze}i od sopstvenih saznanja i saznanja drugih u primeni dosada{njeg i novog Zakona o radu, obradio navedene radno-pravne institute, a zatim i ukazao u ~emu su prednosti novog Zakona o radu, ali i u ~emu su njegove slabosti, daju}i pri tome odre|ene predloge u cilju otklanjanja tih slabosti. Obra|uju}i radno-pravni poloàj zaposlenih, autor je, polaze}i od novog Zakona o radu i drugih zakona koji su komplementarni sa novim Zakonom o radu i koji su rezultat uskla|ivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, predloìo kako treba urediti prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. U okviru drugog dela Priru~nika za primenu Zakona o radu, koga ~ine op{ti i poje-dina~ni akti, autor je, polaze}i od novog Zakona o radu i svojih opredeljenja iz prvog dela ovog priru~nika, pripremio modele op{tih akata - kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. Pored toga, u okviru drugog dela Priru~nika za primenu Zakona o radu, autor je pripremio i modele pojedina~nih akata, po~ev od ugovora o radu, u svim njegovim

1 Zakon o radu i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) 2 ^lan 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

8

modalitetima, do re{enja kao osnovnog pojedina~nog akta kojim se odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca. Kako u op{im aktima, tako i u pojedina~nim aktima, autor je poku{ao da na potpun i celovit na~in uredi prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, unose}i pri tome odre|ena alternativna re{enja u pogledu ure|ivanja prava, obaveza i odgovor-nosti zaposlenih kod poslodavca. Me|utim, i pored toga, autor smatra da ponu|ena re{enja u op{tim i pojedina~nim aktima, iako, po mi{ljenju autora, potpuna i celovita, mogu da posluè samo kao polazna osnova za pripremu op{tih i pojedina~nih akata kod poslodavca. Januar 2006. godine, Dr Milovan Mili} Beograd.

9

RADNO-PRAVNI POLO@AJ ZAPOSLENIH

10

11

UVODNE NAPOMENE

Skup{tina Republike Srbije, na sednici odrànoj 8. marta 2005. godine, donela je novi Zakon o radu,3 koji je stupio na snagu 23. marta 2005. godine. Pored toga, Skup{tina Republike Srbije, na sednici odrànoj 15. jula 2005. godine, donela je i Zakon o izmenama i dopunama4 Zakona o radu, koji je stupio na snagu 26.jula 2005. godine (u daljem tekstu: novi Zakon o radu).

Novi Zakon o radu znatno se razlikuje od dosada{njeg Zakona o radu, kako po svo-jim re{enjima u osnovnim odredbama novog Zakona o radu, tako i po svojim re{enjima u drugim odredbama novog Zakona o radu.

Osim toga, novi Zakon o radu razlikuje se od dosada{njeg Zakona o radu ne samo u kvantitativnom, nego i u kvalitativnom smislu. U kvantitativnom smislu, novi Zakon o radu razlikuje se od dosada{njeg Zakona o radu5 po tome {to je znatno obimniji, odnosno {to potpunije i celovitije ure|uje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odno-sno po osnovu rada.

U kvalitativnom smislu, novi Zakon o radu razlikuje se od dosada{njeg Zakona o radu po tome {to znatno bliè i sadràjnije ure|uje ve}inu radno-pravnih instituta i uvodi nove radno-pravne institute koji nisu postojali u dosada{njem Zakonu o radu, niti u oblasti radnog zakonodavstva uop{te.

Potpunije i celovitije ure|ivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u novom Zakonu o radu i znatno bliè i sadràjnije ure|ivanje ve}ine radno-pravnih instituta i uvo|enje novih radno-pravnih instituta, proizilazi iz pot-rebe uskla|ivanja sa zakonodavstvom Evropske unije i Me|unarodne organizacije rada, a na ~ije uskla|ivanje posebno obavezuje Rezolucija Narodne skup{tine RS o pribliàvanju Evropskoj uniji.

Osim toga, potpunije i celovitije ure|ivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada i znatno bliè i sadràjnije ure|ivanje ve}ine radno-pravnih instituta i uvo|enje novih radno-pravnih instituta proizilazi iz dosada{njih saz-nanja, prakse i iskustva u primeni dosada{njeg Zakona o radu.

Potpunijem i celovitijem ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odno-sa, odnosno po osnovu rada i blièm i sadràjnijem ure|ivanju ve}ine radno-pravnih insti-tuta i uvo|enju novih radno-pravnih instituta, znatno su doprineli i socijalni partneri, predstavnici svih sindikata i Unije poslodavaca Srbije, koji su u~estvovali u pripremi novog Zakona o radu.

Ovakvim pristupom u pripremi novog Zakona o radu, stvorene su osnovne pretpo-stavke da se ostvare osnovni ciljevi novog Zakona o radu, kao {to su: primena zakono-davstva Evropske unije i Me|unarodne organizacije rada; unapre|ivanje socijalnog dija-loga kroz unapre|ivanje kolektivnog pregovaranja; informisanje i obave{tavanje zapo-slenih o svim pitanjima od zna~aja za njihov materijalni i socijalni status; uspostavljanje

3 Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 4 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 5 Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je imao 181 ~lan, novi Zakon o radu ima 287 ~lanova.

12

ravnoteè u obezbe|ivanju prava i interesa zaposlenih, s jedne strane, i poslodavaca, s druge strane; i pravo zaposlenog na odbranu.

Polaze}i od odredaba novog Zakona o radu, napred iznetih opredeljenja, kao i od razlike koje se pojavljuju u odnosu na dosada{nji Zakon o radu,6 a koji je autor posebno prikazao u tekstu "Razlike izme|u starog i novog Zakona o radu,7 u ovom priru~niku, znatno produbljenije, obradi}emo sva pitanja iz novog Zakona o radu, po~ev od osnovnih odredaba do prelaznih i zavr{nih odredaba novog Zakona o radu.

Tako }emo u ovom priru~niku obraditi: osnovne odredbe; zasnivanje radnog odnosa; ugovor o pravima, obavezama i odgovornostima direktora; obrazovanje, stru~no osposob-ljavanje i usavr{avanje; radno vreme; odmore i odsustva; za{titu zaposlenih; zarade, nak-nade zarade i druga primanja; potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka; prava zaposlenih kod promene poslodavca; vi{ak zaposlenih; klauzulu zabrane konkurencije; naknadu {tete; udaljenje zaposlenog sa rada; izmenu ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih; posebne odredbe; organizacije zaposlenih i poslodavaca; kolektivne ugovore; kaznene odredbe; i prelazne i zavr{ne odredbe.

Naime, u ovom Priru~niku za primenu Zakona o radu obradi}emo, znatno produb-ljenije u odnosu na pomenute razlike izme|u starog i novog Zakona o radu, sva ona pitanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, koja, prema teoriji radnog prava, ~ine radno-pravni status zaposlenih.

6 Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001 i 73/2001) 7 Dr Milovan Mili}: "Razlike izme|u starog i novog Zakona o radu", objavljene u ~asopisu "Radno-pravni savetnik", br. 5, 6. i 7. – Poslovni biro – 2005. godina, Beograd, Oplena~ka, br. 24e.

13

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet novog Zakona o radu

U okviru predmeta novog Zakona o radu utvr|eno je da predmet novog Zakona o radu8 ~ine, pre svega, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa,odnosno po osnovu rada zaposlenih.

Zatim, predmet novog Zakona o radu9 ~ini i primena novog Zakona o radu na zaposlene, pravni akti kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada i saglasnosti ovih pravnih akata, pre svega, sa zakonom.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada prestavljaju osnovni i najzna~ajniji deo predmeta novog Zakona o radu10 i ova prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ~ine sadrìnu radnog odnosa.

Predmet novog Zakona o radu, kao {to smo napred rekli, ~ini i primena ovog zakona na zaposlene. Prema novom Zakonu o radu,11 odredbe ovog zakona primenjuju se na sve zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod doma}eg ili stranog pravnog, odnosno fizi~kog lica, kao i na zaposlene koji su upu}eni na rad u inostranstvo od strane poslodavca, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Pored toga, odredbe novog Zakona o radu primenjuju se i na zaposlene u dràvnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slu`bama, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. A Zakonom o dràvnim slu`benicima12 odre|eno je da se na prava i du`nosti dràvnih slu`benika, koja nisu ure|ena ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju op{ti propisi o radu.

Osim toga, novim Zakonom o radu propisano je da se odredbe ovog zakona pri-menjuju i na zaposlene strane dràvljane i lica bez dràvljanstva koja rade kod poslo-davca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. A Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dràvljaninom ili licem bez dràv-ljanstva, propisani su posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa ovim licima, o ~emu }e kasnije biti re~i.

Polaze}i od napred iznetog u pogledu primene odredaba novog Zakona o radu, moè se re}i da su novim Zakonom o radu, kao sistemskim zakonom, na jedinstven na~in ure|ena prava, obaveze i odgovornosti za sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije i da se odredbe novog Zakona o radu primenjuju na sve zaposlene, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Kad su u pitanju pravni akti kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, novim Zakonom o radu13 propisano je da se ona ure|uju, pre svega, ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim me|u-narodnim konvencijama.

Pored toga, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, prema novom Zakonu o radu,14 ure|uju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o 8 ^lan 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 9 ^lan 2, 3. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 10 ^lan 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 11 ^lan 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 12 ^lan 4. stav 1. Zakona o dràvnim slu`benicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005) 13 ^lan 1. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 14 ^lan 1. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

14

radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to novim Zakonom o radu odre|eno.

Ure|ivanjem da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju i kolek-tivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to novim Zakonom o radu odre|eno, prestavlja jednu od najzna~ajnijih promena u novom Zakonu o radu.

Ovakvim ure|ivanjem odnosa izme|u pravnih akata kojima se ure|uju prava, oba-veze i odgovornosti iz radnog odnosa unet je znatan pravni red u va`nosti pravnih akata kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Tako, kad je u pitanju odnos izme|u kolektivnog ugovora kod poslodavca i ugovora o radu, ugovor o radu uvek pretpostavlja postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca. Me|utim, kad je u pitanju odnos izme|u pravilnika o radu i ugovora o radu, ugovor o radu uvek ne pretpostavlja postojanje pravilnika o radu, {to stvara odre|ene nejasno}e,o ~emu }e kasnije biti re~i.

Kada, u okviru predmeta novog Zakona o radu, govorimo o promenama u novom Zakonu o radu, zna~ajno je ista}i da je novi Zakon o radu,15 umesto pojedina~nog kolektivnog ugovora, utvrdio kolektivni ugovor kod poslodavca.

Me|utim, utvr|ivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca umesto pojedina~nog kolektivnog ugovora, ne sastoji se samo u ovoj formalno-pravnoj promeni. Novi Zakon o radu, utvrdio je da je kolektivni ugovor kod poslodavca prioritetni pravni akt u ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa u odnosu na pravilnik o radu.

Jedna od najzna~ajnijih promena, u okviru predmeta novog Zakona o radu, svakako je utvr|ivanje svih slu~ajeva kada se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu.

Prema novom Zakonu o radu,16 ti slu~ajevi su: 1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan od sindikata ne ispunjava

uslove reprezentativnosti ili nije zaklju~en sporazum o udruìvanju u skladu sa zakonom; 2) ako nijedan od u~esnika kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za po~etak

pregovora radi zaklju~ivanja kolektivnog ugovora; 3) ako u~esnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaklju~ivanje kolek-

tivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapo~injanja pregovora; 4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za po~etak pregovora

za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca. U slu~aju da u~esnici kolektivnog ugovora kod poslodavca ne postignu saglasnost za

zaklju~ivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapo~injanja pregovora, u~esnici kolektivnog ugovora du`ni su da nastave pregovore u dobroj veri.

Ne ulaze}i u navedene slu~ajeve u novom Zakonu o radu – kada se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, i pored znatno boljih re{enja u novom Zakonu o radu, moè se re|i da novi Zakon o radu17 nije do kraja i na jasan na~in uredio odnos izme|u pravilnika o radu i ugovora o radu.

Kad je u pitanju odnos pravilnika o radu i ugovora o radu, u pogledu ure|ivanja pra-va, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, treba razlikovati dve situacije. Prva situacija

15 ^lan 3. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 16 ^lan 3. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 17 ^lan 3. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

15

je – kada ugovoru o radu prethodi dono{enje pravilnika o radu, a druga situacija je – kada ugovoru o radu ne prethodi dono{enje pravilnika o radu.

U prvoj situaciji – kada dono{enje pravilnika o radu prethodi ugovoru o radu, novim Zakonom o radu trebalo je utvrditi odgovaraju|i kriterijum (na primer: vi{e od pet zaposlenih kod poslodavca) i postupiti kao i kod ure|ivanja odnosa kolektivnog ugovora kod poslodavca i ugovora o radu. U tom slu~aju, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|ivala bi se pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

U drugoj situaciji – kada ugovoru o radu ne prethodi dono{enje pravilnika o radu ve} se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju samo ugovorom o radu, u novom Zakonu o radu trebalo je utvrditi odgovaraju}i kriterijum (na primer: pet i manje od pet zaposlenih kod poslodavca) i, na osnovu ovog kriterijuma, propisati da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju samo ugovorom o radu.

Iako je i dosada{nji Zakon o radu predvi|ao slu~ajeve kada se donosi pravilnik o radu i ko ga donosi, novi Zakon o radu, dono{enje pravilnika o radu utvr|uje kao izuzetak od pravila da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Ure|uju}i dono{enje pravilnika o radu kao izuzetak od pomenutog pravila u ure|i-vanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, smatramo da je osnovno opre-deljenje u novom Zakonu o radu – da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Prema tome, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa poslodavac i reprezen-tativni sindikat kod poslodavca treba da ure|uju, pre svega, kolektivnim ugovorom kod poslodavca, a ako postoje slu~ajevi koji su navedeni u novom Zakonu o radu18 – prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa treba da se ure|uju pravilnikom o radu.

Me|utim, ~im prestanu slu~ajevi predvi|eni novom Zakonom o radu,poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca du`ni su da prava, obaveze i odgovornosti ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Ovakav stav proizilazi iz opredeljenja iz novog Zakona o radu,19 po kome pravilnik o radu prestaje da vaì danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Posebno je zna~ajno re{enje u novom Zakonu o radu,20 po kome pravilnik o radu donosi upravni odbor, a ako upravni odbor nije obrazovan – donosi ga direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu, u skladu sa zakonom. A, ako poslodavac nema svojstvo pravnog lica – pravilnik o radu done}e direktor ili lice koje on ovlasti.

Ovo re{enje posebno je zna~ajno zbog toga {to se njime otklanjaju odre|ene dileme u pogledu nadle`nosti za dono{enje pravilnika o radu. Prema Mi{ljenju tada{njeg Minis-tarstva za rad i zapo{ljavanje, pravilnik o radu trebalo je da donese, u ime poslodavca, direktor, a prema pojedinim mi{ljenjima u pravnoj praksi, koja su polazila od Zakona o preduze}ima, pravilnik o radu trebalo je da donosi upravni odbor preduze}a.

Zbog bitne razlike u ovim mi{ljenjima, ova mi{ljenja unosila su zabune i dileme u pravnoj praksi i, zavisno od toga koje je mi{ljenje preovladalo kod poslodavca, pravilnik o radu donosio je, u ime poslodavca, direktor, ili ga je donosio upravni odbor preduze}a.

18 ^lan 3. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 19 ^lan 3.stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 20 ^lan 3.stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005)

16

Me|utim, i pored ovog svakako boljeg re{enja u novom Zakonu o radu,21 ovo zakon-sko re{enje, ipak, nije dobro, pre svega, zbog toga {to, prema novom Zakonu o privred-nim dru{tvima,22 u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama privrednih dru{tava, mogu postojati direktor ili upravni odbor.

Pridaju}i poseban zna~aj op{tem i posebnom kolektivnom ugovoru u pogledu njihove saglasnosti sa zakonom, novi Zakon o radu,23 u okviru predmeta ovog zakona, utvr|uje da op{ti i posebni kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

Osim toga, pridaju}i, tako|e, poseban zna~aj saglasnosti kolektivnog ugovora kod poslodavca, pravilnika o radu i ugovora o radu sa zakonom, novi Zakon o radu,24 u okviru predmeta ovog zakona, tako|e, utvr|uje da kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

Pored saglasnosti sa zakonom, novi Zakon o radu25 pridaje poseban zna~aj i saglas-nosti kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu sa op{tim i posebnim kolektivnim ugovorom26 koji se neposredno primenjuje i obavezuje poslodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora bili ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

Osim toga, novi Zakon o radu27 utvr|uje da kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti i sa op{tim i posebnim kolektivnim ugovorom ili pojedinim njihovim odredbama za koje ministar nadleàn za poslove rada odlu~i da se primenjuju i na poslodavce koji nisu ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

2. Zna~enja pojedinih pojmova

Da bi se bolje shvatili i razumeli pojedini pojmovi koji su najva`niji i koji se naj~e{}e

pojavljuju u novom Zakonu o radu ili prestavljaju va`ne subjekte u ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, novim Zakonom o radu ure|eni su ti pojmovi.

Novim Zakonom o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, data su mnogo bolja re{enja u pogledu zna~enja pojedinih pojmova, ali, po na{em mi{ljenju, trebalo je utvrditi i neke druge, tako|e, veoma zna~ajne pojmove, kao {to je, na primer: pojam "radni odnos".

Iako novi Zakon o radu ne defini{e {ta se smatra radnim odnosom, novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, polazi od toga da postoji radni odnos i da ga ~ine prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.

I pored ovakvog neosporno boljeg re{enja, u novom Zakonu o radu trebalo je definisati i pojam "radni odnos". Do definicije pojma "radni odnos" tim pre je bilo lak{e do}i kada se ima u vidu da su prvi put, u na{em novijem zakonodavstvu o radu, u okviru

21 ^lan 3.stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 22 ^lan 153. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 23 ^lan 4. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 24 ^lan 4.stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 25 ^lan 4.stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 26 ^lan 255. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 27 ^lan 256. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

17

osnovnih prava, obaveza i odgovornosti, utvr|ena prava zaposlenih, obaveze zaposlenih, obaveze poslodavca i obaveze poslodavca i zaposlenog.

Me|utim, i pored ovakvog, svakako, boljeg re{enja u pogledu postojanja radnog odnosa, novi Zakon o radu unosi novu dilemu sa pojmom "odnosno po osnovu rada". U vezi sa ovim pojmom, postavlja se pitanje – kako treba shvatiti pojam "odnosno po osno-vu rada"?

Smatramo, polaze}i od toga da je pojam "odnosno po osnovu rada" {iri od pojma "radni odnos", da pojam "odnosno po osnovu rada", kao takav, obuhvata i pojam "radni odnos", {to bi se moglo zaklju~iti i iz nekih drugih odredaba novog Zakona o radu.

Novi Zakon o radu,28 u okviru zna~enja pojedinih pojmova, znatno je pro{irio pojam "poslodavac", defini{u}i ga kao doma}e, odnosno strano pravno ili fizi~ko lice "koje zapo{ljava, odnosno radno angaùje, jedno ili vi{e lica".

Ova definicija pojma "poslodavac" je znatno {ira i obuhvata ne samo zapo{ljavanje, koje je ure|eno Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti29 i novim Zakonom o radu, nego i radno angaòvanje, kada se ne zasniva radni odnos izme|u lica koje se radno angaùje i poslodavca.

Polaze}i od odredaba novog Zakona o radu, pod radnim angaòvanjem mogli bi smo podrazumevati sve one vidove radnog angaòvanja na osnovu kojih se ne zasniva radni odnos izme|u lica koje se radno angaùje i poslodavca koji radno angaùje takvo lice.

U lica koja se radno angaùju, tako|e, polaze}i od novog Zakona o radu,30 mogli bi smo smatrati sva lica van radnog odnosa (privremeni ili povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o zastupanju ili posredovanju, ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{a-vanju i dopunski rad).

Novi Zakon o radu31 znatno je pro{irio i pojam "sindikat", defini{u}i ga, ne samo kao samostalnu, nego i kao demokratsku i nezavisnu organizaciju zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruùju. Pored toga, novi Zakon o radu znatno je pro{irio i ciljeve radi kojih se zaposleni udruùju u sindikat, a to su: zastupanje, prestavljanje, unapre|ivanja i za{tite svojih profesionalnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedina~nih i kolektivnih interesa.

Novi Zakon o radu,32 tako|e, je znatno pro{irio i pojam "udruènje poslodavaca", defini{u}i ga kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu organizaciju poslodavaca u koju poslodavci dobrovoljno stupaju. Pored toga, novi Zakon o radu znatno je pro{irio i ciljeve radi kojih se poslodavci dobrovoljno udruùju, a to su: prestavljanje, unapre|ivanje i za{tita svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

Osim zna~enja pojmova koji su napred navedeni, u novom Zakonu o radu trebalo je ostati kod pojedinih pojmova koji su postojali u dosada{njem Zakonu o radu, kao {to je pojam (izraz) "op{ti akt", smatraju}i pod tim pojmom ne samo kolektivni ugovor i pravilnik o radu, nego i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.

28 ^lan 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 29 Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 30 ^lan 196.-200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 31 ^lan 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 32 ^lan 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

18

3. Me|usobni odnosi kolektivnih ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu unosi zna~ajne promene u

odnosima zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu, utvr|uju}i ove odnose kao me|usobne odnose.

Novi Zakon o radu odnose izme|u zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu, sasvim ispravno utvr|uje kao me|usobne odnose. Odnosi izme|u zako-na, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu su me|usobni ne samo u hijerarhijskom smislu, nego i u smislu uskla|enosti prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa koje oni utvr|uju.

Novi Zakon o radu33 na jednak na~in tretira kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu u pogledu toga da ovi op{ti akti i ugovor o radu ne mogu da sadrè odredbe kojima se zaposlenim daju manja prava ili utvr|uju nepovoljniji uslovi od prava i uslova koji su utvr|eni zakonom.

Pored ove za{tite zaposlenih, novi Zakon o radu34 zadràva ranije re{enje iz Zakona o radu, po kome se op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da utvrde ve}a prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvr|enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr|ena zakonom, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Osim ove za{tite zaposlenih, novim Zakonom o radu ure|ene su i pravne posledice, ali samo ako bi op{ti akt i pojedine njegove odredbe i pojedine odredbe ugovora o radu utvr|ivale nepovoljnije uslove od uslova utvr|enih zakonom, odnosno zakonom i op{tim aktom. Tako, ako op{ti akt i pojedine njegove odredbe utvr|uju nepovoljnije uslove rada od uslova rada utvr|enih zakonom, prema novom Zakonu o radu,35 primenjuju se odredbe zakona.

A, ako su pojedinim odredbama ugovora o radu utvr|eni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvr|enih zakonom i op{tim aktom, odnosno ako se te odredbe zasnivaju na neta~nom obave{tavanju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgo-vornostima – onda su te odredbe, prema novom Zakonu o radu,36 ni{tave.

Me|utim, smatramo da ove odredbe novog Zakona o radu sadrè odre|ene manj-kavosti. Manjkavosti se sastoje u tome {to novi Zakon o radu ne utvr|uje pravne posledice kada op{ti akt i pojedine odredbe op{teg akta i pojedine odredbe ugovora o radu sadrè odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava od prava utvr|enih zakonom i op{tim aktom, odnosno kada se one zasnivaju na neta~nom obave{tavanju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima.

U slu~aju kada op{ti akt ili pojedine njegove odredbe sadrè odredbe kojima se zaposlenim daju manja prava od prava utvr|enih zakonom, tada bi, po na{em mi{-ljenju, trebalo da se primenjuju odredbe zakona. A, ako bi pojedine odredbe ugovora o radu sadràle manja prava od prava utvr|enih zakonom i op{tim aktom, odnosno koja bi se zasnivala na neta~nom obave{tenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog – tada bi, po na{em mi{ljenju, te odredbe bile ni{tavne.

33 ^lan 8. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 34 ^lan 8. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 35 ^lan 9. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 36 ^lan 9. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

19

Novi Zakon o radu posebno je, u okviru me|usobnih odnosa zakona op{tih akata i ugovora o radu, uredio odnos izme|u posebnog kolektivnog ugovora i op{teg kolektivnog ugovora koji obavezuje poslodavce koji su ~lanovi udruènja poslodavaca koji su zaklju~ili taj posebni kolektivni ugovor.

Naime, novim Zakonom o radu ure|eno je da se posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova utvr|enim op{tim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su ~lanovi udruènja poslodavaca koji zaklju~uje taj poseban kolektivni ugovor.

Pored toga, novi Zakon o radu, tako|e posebno, utvr|uje odnos izme|u kolektivnog ugovora kod poslodavca i op{teg i posebnog kolektivnog ugovora koji obavezuje poslodavce. Tako je novim Zakonom o radu ure|eno da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova rada utvr|enih op{tim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuju tog poslodavca.

Utvr|uju}i da su pojedine odredbe ugovora o radu ni{tave ako sadrè nepovoljnije uslove rada od uslova rada utvr|enih zakonom i op{tim aktom, odnosno koje se zasnivaju na neta~nom obave{tenju poslodavca i pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, novi Zakon o radu37 utvr|uje da se ni{tavost odredaba ugovora o radu utvr|uje pred nadle`nim sudom.

Osim toga, po na{em mi{ljenju, ni{tavost odredaba ugovora o radu treba utvr|ivati pred nadle`nim sudom i u slu~aju ako pojedine odredbe ugovora o radu sadrè manja prava od prava utvr|enih zakonom, odnosno zakonom i op{tim kolektivnim ugovorom, odnosno ako se ona zasnivaju na neta~nom obave{tenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.

Polaze}i od toga da zaposlenom treba obezbediti za{titu u celini, kada ugovor o radu sadrì odredbe kojima se zaposlenom utvr|uju nepovoljniji uslovi rada ili daju manja prava od prava koja su utvr|ena zakonom, odnosno zakonom i op{tim aktom, novim Zakonom o radu38 ure|eno je da ne zastareva pravo da se zahteva utvr|ivanje ni{tavosti ugovora o radu.

4. Osnovna prava i obaveze

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu39 u~inio je znatan pomak napred u pogledu ure|ivanja osnovnih prava i obaveza. Me|utim, novi Zakon o radu, iako uz prava i obaveze obavezno idu i odgovornosti, nije, u okviru osnovnih prava i obaveza, utvrdio odgovornost zaposlenog i poslodavca.

Znatan pomak napred u pogledu ure|ivanja osnovnih prava i obaveza u novom Zakonu o radu, u~injen je ne samo u pogledu posebnog utvr|ivanja prava zaposlenih, obaveza zaposlenih, obaveza poslodavca i obaveza poslodavca i zaposlenog, nego i u njihovom blièm ure|ivanju.

Me|utim, i pored ovog znatnog pomaka napred u pogledu ure|ivanja osnovnih prava i obaveza, smatramo da osnovnim pravima i obavezama zaposlenih nedostaju i osnovna prava poslodavca, pa makar ona bila iskazana u svom najop{tijem vidu.

37 ^lan 11. stav 1.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 38 ^lan 11. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 39 ^lan 12. i 13. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

20

Polaze}i od ovih primedaba, koje se sastoje u tome da osnovnim pravima i obave-zama nedostaju osnovne odgovornosti i osnovna prava poslodavca, u novom Zakonu o radu trebalo je utvrditi odeljak – osnovna prava, obaveze i odgovornosti.

No, bez obzira na ove nedostatke u pogledu osnovnih prava i obaveza, smatramo da ovakvo zakonsko re{enje doprinosi ostvarivanju jednog od osnovnih ciljeva Zakona o radu – uspostavljanju ravnoteè u obezbe|ivanju prava i interesa zaposlenih, s jedne strane, i poslodavca, s druge strane.

4.1. Prava zaposlenih

Pored zadràvanja prava iz dosada{njeg Zakona o radu, koja zaposleni ostvaruju

isklju~ivo neposredno, a koja bi smo mogli nazvati pojedina~nim pravima, novi Zakon o radu pro{iruje pojedina~na prava zaposlenih koja zaposleni, tako|e, ostvaruje neposredno.

Tako, novi Zakon o radu,40 pored utvr|ivanja prava na odgovaraju}u zaradu i bezbednost na radu, odre|enu za{titu, za{titu li~nog integriteta, na posebnu za{titu ène za vreme trudno}e i poro|aja, na posebnu za{titu lica mla|eg od 18 godina i zaposlenog invalida i prava na druge oblike za{tite, u skladu sa zakonom i op{tim aktom, utvr|uje, umesto prava na za{titu zdravlja na radu, pravo na za{titu ìvota i zdravlja na radu.

Kad su u pitanju prava koja zaposleni ostvaruju neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, a koja bi smo mogli nazvati kolektivnim pravima, novi Zakon o radu zadrào je prava koja su bila utvr|ena dosada{njim Zakonom o radu i pro{irio prava koja zaposleni ostvaruju neposredno, odnosno preko svojih predstavnika.

Tako je novi Zakon41 o radu zadrào pravo zaposlenih, odnosno njihovih pred-stavnika na informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, i utvrdio nova prava, kao {to su: pravo na udruìvanje, mirno re{avanje kolektivnih i individualnih radnih spo-rova i konsultovanje o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Pored ovih prava zaposlenih, koje oni ostvaruju neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, novi Zakon o radu42 istovremeno pro{iruje i za{titu prava zaposlenih, odnosno prestavnika zaposlenih, na taj na~in {to zaposleni, odnosno predstavnik zaposle-nih, zbog napred navedenih aktivnosti, ne moè biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloàj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolek-tivnim ugovorom.

Me|utim, po na{em mi{ljenju, ovakvo re{enje u novom Zakonu o radu nije dobro, zbog toga {to se ovo postupanje vezuje samo za zakon i kolektivni ugovor. Postupanje moè biti i u skladu sa zakonom i pravilnikom o radu. Zato je u novom Zakonu o radu, pojam "kolektivni ugovor" trebalo zameniti sa pojmom "op{ti akt" i time bi bio obuhva-}en i kolektivni ugovor i pravilnik o radu.

Tako|e, po na{em mi{ljenju, iako to novi Zakon o radu ne ure|uje, zaposlenom, odnosno predstavniku zaposlenih, zbog aktivnosti utvr|enih u novom Zakonu o radu,43 ne bi mogla biti utvr|ena ni manja prava od prava utvr|enih zakonom i op{tim aktom.

40 ^lan 12. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 41 ^lan 13. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 42 ^lan 13. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 43 ^lan 13. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

21

Pro{iruju}i prava zaposlenih, novi Zakon o radu,44 u okviru osnovnih prava i oba-veza, utvr|uju i pravo zaposlenog na u~e{}e u dobiti. Pravo zaposlenog na u~e{}e u dobiti je novo pravo zaposlenog u oblasti radnog zakonodavstva. Pravo na u~e{}e u dobiti prvi put uvodi novi Zakon o radu i ovo pravo zaposlenog ne ~ini zaradu i odnosi se samo na odre|ene kategorije zaposlenih.

Da pravo na u~e{}e u dobiti ne ~ini zaradu zaposlenog i da se odnosi samo na pojedine kategorije zaposlenih, upravo, proizilazi iz Mi{ljenja Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku. Prema tom mi{ljenju, primanja zaposlenih i ~lanova uprave privrednog dru{tva, po osnovu u~e{}a u dobiti, ne ~ine zaradu, ve} imaju tretman prihoda od kapitala i shodno tome na navedena primanja se ne pla}aju doprinosi.

Pravo na u~e{}e u dobiti, koje ne ~ini zaradu zaposlenog, treba razlikovati i od za-rade iz dobiti koja je, prema dosada{njem Op{tem kolektivnom ugovoru,45 ~inila zaradu zaposlenog. Zarada iz dobiti ispla}ivala se na osnovu utvr|enih rezultata poslovanja po godi{njem obra~unu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvr|ivanja godi{njeg obra-~una, u skladu sa pojedina~nim kolektivnim ugovorom.

Pravo zaposlenog na u~e{}e u dobiti, prema novom Zakonu o radu,46 moè se utvrditi ugovorom o radu ili odlukom poslodavca i ostvaruje se u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i op{tim aktom. Prema tome, prema novom Zakonu o radu, poslodavac nije duàn da ugovorom o radu ili odlukom poslodavca utvrdi i u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. U~e{}e zaposlenog u dobiti, poslodavac moè da utvrdi, a ne mora.

Me|utim, ako poslodavac odlu~i da utvrdi u~e{}e zaposlenog u dobiti, najcelishodnije re{enje bilo bi da se u~e{}e u dobiti bliè ne utvr|uje ugovorom o radu, ve} samo odlukom poslodavca, a na osnovu toga da je poslodavac ostvario dobit u poslovnoj godini.

Nezavisno od toga da li }e poslodavac u~e{}e u dobiti zaposlenog utvrditi ugovorom o radu ili odlukom, da bi zaposleni ostvario u~e{}e u dobiti nije dovoljno da se u~e{}e zaposlenog u dobiti uredi ugovorom o radu ili odlukom poslodavca.

Za u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, neophodno je da se u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini uredi ugovorom o radu ili odlu-kom poslodavca, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Prema tome, ure|enost u~e{}a zaposlenih u dobiti u skladu sa zakonom i op{tim aktom, ostvarenoj u poslovnoj godini, pojavljuju se kao prethodni uslov za utvr|ivanje u~e{}a zaposlenih u dobiti ugovorom o radu ili odlukom poslodavca.

U situaciji kada, prema novom Zakonu o radu, u~e{}e u dobiti ne ~ini zaradu zapo-slenog i da se odnosi samo na odre|ene kategorije zaposlenih, odnosno na one koje ostvaruju prihod od kapitala i da je prestao da vaì Op{ti kolektivni ugovor koji je predvi|ao zaradu iz dobiti, koja je ~inila zarada zaposlenog, smatramo da u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, treba predvideti zaradu iz dobiti koja bi ~inila zaradu zaposlenog.

Zarada iz dobiti, koja bi ~inila zaradu zaposlenog, ispla}ivala bi se, kao i prema dosada{njem Op{tem kolektivnom ugovoru, na osnovu utvr|enih rezultata poslovanja po godi{njem obra~unu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvr|ivanja godi{njeg obra~una.

44 ^lan 14. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 45 Op{ti kolektivni ugovor ("Sl. glasnik RS", br. 29/97, 21/98 i 31/2001). Op{ti kolektivni ugovor, prema ~lanu 284. stav 2. novog Zakona o radu, prestao je da vaì 23. septembra 2005. godine. 46 ^lan 14. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i, s tim u vezi, Mi{ljenje Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije, 011-00-00549/2005-02, od 7. juna 2005. godine.

22

4.2. Obaveze zaposlenih Pored prava zaposlenih, novi Zakon o radu utvr|uje i obaveze zaposlenih, {to pred-

stavlja zna~ajan kvalitet u novom Zakonu o radu. Te obaveze, koje je zaposleni duàn da izvr{ava, prema novom Zakonu o radu47 su:

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; 2) da po{tuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i zahteve i pravila

poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje uti~u ili bi mogle da uti~u na

obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu; 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za ìvot i zdravlje i

nastanak materijalne {tete. Navedene obaveze zaposlenog nisu postojale u dosada{njem Zakonu o radu niti kao

posebne odredbe,niti su bile date u kontekstu drugih zakonskih re{enja. Obaveze zaposlenih mogle su samo da se podrazumevaju ili su mogle biti utvr|ene ugovorom o radu kao povrede radnih obaveza, {to je, uglavnom, i bio slu~aj za neke od obaveza koje su bile utvr|ene u dosada{njem Zakonu o radu.

Smatraju}i da je utvr|ivanje obaveza zaposlenih veoma dobro zakonsko re{enje u novom Zakonu o radu, ostaju otvorena pitanja – {ta su to bitne okolnosti koje uti~u ili bi mogle da uti~u na obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu i {ta je to potencijalna opasnost za ìvot i zdravlje i nastanak materijalne {tete?

4.3. Obaveze poslodavca

Novim Zakonom o radu, pored prava i obaveza zaposlenih, utvr|ene su i obaveze

poslodavca, {to tako|e, prestavlja kvalitet u novom Zakonu o radu. Me|utim, neke od ovih obaveza poslodavca nisu potpuno nove, jer su postojale i po dosada{njem Zakonu o radu, ali su bile date u kontekstu drugih zakonskih re{enja.

Ne ulaze}i u to koje su od utvr|enih obaveza poslodavca postojale po dosada{njem Zakonu o radu ili su bile date u kontekstu drugih zakonskih re{enja, prema novom Zakonu o radu,48 poslodavac je duàn da:

1) zaposlenom isplati zaradu za obavljeni rad, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu;

2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

3) zaposlenom pruì obave{tenja o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2. ovog zakona i pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu; 5) zatraì mi{ljenje sindikata u slu~ajevima utvr|enim zakonom, a kod poslodavca

kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

47 ^lan 15. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 48 ^lan 16. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

23

4.4. Obaveze poslodavca i zaposlenog

Pored prava i obaveza zaposlenog i obaveza poslodavca, novi Zakon o radu49 poseb-no utvr|uje obaveze poslodavca i zaposlenog, koje bi se mogle definisati zajedni~kim obavezama poslodavca i zaposlenog.

Utvr|ivanjem ovih obaveza kao zajedni~kih obaveza poslodavca i zaposlenog se, na najeksplicitniji na~in, doprinosi uspostavljanju ravnoteè interesa izme|u zaposlenog, s jedne strane, i poslodavca, s druge strane.

Za zajedni~ke obaveze poslodavca i zaposlenog, koje se sastoje u tome da su pos-lodavac i zaposleni du`ni da se pridràvaju obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, moè se re}i da su one istovremeno i pojedina~ne obaveze poslodavca i zaposlenog.

Zato, po na{em mi{ljenju, odredbi novog Zakona o radu obavezama poslodavca i zaposlenog nedostaje drugi stav o odgovornosti poslodavca i zaposlenog za nepridrà-vanje obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Taj drugi stav, polaze}i od toga da se obaveze poslodavca i zaposlenog nalaze u okviru osnovnih odredaba Zakona o radu, mogao bi se izraziti tako da za nepridràvanje obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, poslodavac i zaposleni odgovaraju u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Utvr|ivanjem odgovornosti poslodavca i zaposlenog na izneti na~in, odeljak u novom Zakonu o radu – osnovna prava i obaveze, ~inila bi i odgovornost, koja je, ina~e, konstitutivni element radnog odnosa.

5. Zabrana diskriminacije

Novi Zakon o radu na znatno kvalitetniji na~in ure|uje radno-pravni institut – zabra-

na diskriminacije, uvode}i zabranu neposredno i posredne diskriminacije, kao i zabranu uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja u vezi sa zapo{ljavanjem i na radu.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, koji je predvi|ao zabranu diskriminacije za lica koja traè zaposlenje, kao i za zaposlena lica, novi Zakon o radu,50 tako|e, utvr|uje zabranu diskriminacije i pro{iruje li~na svojstva (svojstvo, status, opredeljenje i uverenje) lica u kojima je utvr|ena zabrana diskriminacije tih lica.

Pro{iruju}i li~na svojstva lica koja traè zaposlenja, kao i zaposlenih lica, u kojima je utvr|ena zabrana diskriminacije, novi Zakon o radu,51 pored li~nih svojstava utvr|enih dosada{njim Zakonom o radu (pol, ro|enje, jezik, rasa, nacionalna pripadnost, vero-ispovest i druga li~na svojstva), pro{iruje li~na svojstva za pomenuta lica (boja koè, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost i seksualno opredeljenje) u kojima postoji zab-rana diskriminacije.

Pored toga {to utvr|uje neposrednu i posrednu zabranu diskriminacije, novi Zakon o radu utvr|uje i definiciju neposredne i posredne diskriminacije i time onemogu}ava razli~ita tuma~enja – da li postoji ili nepostoji zabrana diskriminacije i koja je zabrana diskriminacije u pitanju.

49 ^lan 17. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 50 ^lan 18. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 51 ^lan 18. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

24

Neposredna diskriminacija, prema novom Zakonu o radu,52 vezuje se za svako pos-tupanje uzrokovano nekim od li~nih svojstava na osnovu kojih se lice koje traì zaposle-nje i zaposleno lice, stavlja u nepovoljniji poloàj u odnosu na druga lica u istoj ili sli~noj situaciji.

Posredna diskriminacija, prema novom Zakonu o radu,53 postoji kada odre|ena na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi mogla staviti u nepovoljniji poloàj u odnosu na druga lica – lice koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odre|enog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz ~lana 18. ovog zakona.

Novim Zakonom o radu utvr|eni su i slu~ajevi kada je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija za lica koja traè zaposlenje, kao i zaposlena lica. Prema novom Zakonu o radu,54 neposredna i posredna diskriminacija zabranjena je u odnosu na:

1) uslove zapo{ljavanja i izbor kandidata za obavljanje odre|enog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavr{avanje; 4) napredovanje u poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Polaze}i od toga da je lice koje traì zaposlenje, kao i zaposleno lice, maksimalno

za{ti}eno od diskriminacije u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, novim Zakonom o radu55 utvr|eno je da su odredbe ugovora o radu kojim se utvr|uje diskri-minacija po nekom od osnova utvr|enih ~lanom 18. Zakona o radu ni{tave.

Pored zabrane diskriminacije, novi Zakon o radu, u okviru zabrane diskriminacije, predvi|a dva potpuno nova radno-pravna instituta, i to: zabranu uznemiravanja i zabranu seksualnog uznemiravanja.

I uznemiravanje i seksualno uznemiravanje moraju biti u vezi sa zapo{ljavanjem ili u vezi sa radom. Uznemiravanje, prema novom Zakonu o radu,56 jeste svako nepoèljno pona{anje uzrokovano nekim od osnova iz ~lana 18. ovog zakona, koji ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniàvaju}e ili uvredljivo okruènje.

Seksualno uznemiravanje, prema novom Zakonu o radu,57 jeste svako verbalno, neverbalno ili fizi~ko pona{anje koje ima za cilj ili prestavlja povredu dostojanstva lica koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, u sferi polnog ìvota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniàvaju}e ili uvredljivo okruènje.

Utvr|ivanje u novom Zakonu o radu odredaba o tome {ta se smatra zabranom diskriminacije ne bi bilo dovoljno za ostvarivanje cilja koji se èli posti}i odredbama o zabrani diskriminacije. Zato je bilo potrebno, a u cilju onemogu}avanja razli~itih interpretacija zabrane diskriminacije, u novom Zakonu o radu utvrditi {ta se ne smatra diskriminacijom.

Prema novom Zakonu o radu,58 ne smatra se zabranom diskriminacije pravljenje razlika, isklju~enje iz davanja prvenstva u odnosu na odre|eni posao kada je priroda posla

52 ^lan 19. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 53 ^lan 19. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 54 ^lan 20. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005) 55 ^lan 20. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005) 56 ^lan 21. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 57 ^lan 21. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 58 ^lan 22. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

25

takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz ~lana 18. Zakona o radu prestavljaju stvarni i odlu~uju}i uslov obavljanja posla i da je svrha koja se time èli posti}i opravdana.

Tako|e, prema novom Zakonu o radu,59 odredbe zakona, op{teg akta i ugovora o radu, koje se odnose na posebnu za{titu i pomo} odre|enim kategorijama zaposlenih, a posebno one o za{titi invalidnih lica, èna za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojioca, staratelja i hranitelja – ne smatraju se diskriminacijom.

Obezbe|uju}i maksimalnu za{titu lica koja traè zaposlenje, kao i zaposlenih lica, u slu~ajevima diskriminacije, u smislu odredaba ~lana 18.-21. novog Zakona o radu, lice koje traì zaposlenje, kao i zaposleni, moè, na osnovu novog Zakona o radu,60 da pok-rene postupak pred nadle`nim sudom za naknadu {tete, u skladu sa zakonom.

Teret dokazivanja ~injenica na kojima se zasnivaju tvr|enje tuènog da nije prekr{io zabranu diskriminacije u smislu odredaba ~lana 18.-21. novog Zakona o radu, prema novom Zakonu o radu, pada na teret tuènog.

59 ^lan 22. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 60 ^lan 23. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

26

II. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uvodne napomene

Zasnivanje radnog odnosa, i pored zna~ajne deregulacije koja je izvr{ena dosa-da{njim Zakonom o radu, predstavlja jedan od osnovnih radno-pravnih instituta u novom Zakonu o radu. Zasnivanjem radnog odnosa uspostavlja se radno-pravni odnos izme|u zaposlenog i poslodavca.

Radni odnos, prema novom Zakonu o radu,61 zasniva se ugovorom o radu izme|u zaposlenog i poslodavca. Radni odnos, prema novom Zakonu o radu,62 zasniva se na neodre|eno i odre|eno vreme, na probnom radu, za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom, sa nepunim radnim vremenom, za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, sa ku}nim pomo}nim osobljem i sa pripravnicima.

Me|utim, za zasnivanje radnog odnosa izme|u zaposlenog i poslodavca nije dovoljan samo Zakon o radu. Za zasnivanje radnog odnosa potrebno je primeniti, pored novog Zakona o radu, i odgovaraju}e odredbe Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti63.

Prema tome, Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, u odnosu na novi Zakon o radu,64 pojavljuje se kao komplementarni zakon, jer su njime, u pogledu zasnivanja radnog odnosa, ure|ena ona pitanja koja nisu ure|ena novim Zakonom o radu.

2. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Da bi jedno lice moglo da zasnuje radni odnos sa poslodavcem, prema novom

Zakonu o radu, treba da ispunjava uslove koji su propisani novim Zakonom o radu i drugim zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Novi Zakon o radu65 propisuje da se radni odnos moè da zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ìvota i da ispunjava druge uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, nije predvideo op{tu zdravstvenu sposobnost kao jedan od uslova za zasnivanje radnog odnosa, jer je novim Zakonom o radu propisano da je zabranjena diskriminacija lica koja traè zaposlenje kao i zaposlenih lica, s obzirom na zdravstveno stanje.

Me|utim, zdravstvena sposobnost, koju treba da utvr|uje nadle`ni zdravstveni organ, je neophodna za zasnivanje radnog odnosa sa licima za koje je to novim Zakonom o radu66 izri~ito utvr|eno i za obavljanje poslova za koje su propisani posebni uslovi rada (poslovi sa pove}anim rizikom).

61 ^lan 30. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 62 ^lan 31, 36, 37, 38, 39, 42, 45. i 47. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 63 Zakon o zapo{ljavanju i osigiranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 70/2003 i 84/2004) 64 ^lan 102, 17, 18. i 19. Zakona o zapo{ljavanju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 70/2003 i 84/2004) 65 ^lan 24. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 66 ^lan 25. stav 2. i ~lan 38. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br.15 /2005) i s tim u vezi, Mi{ljenje Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku, br. 011-00-885/2005-02, od 7. novembra 2005. godine.

27

Polaze}i od ovog opredeljenja, u novom Zakonu o radu, op{ta zdravstvena sposobnost ne moè se utvrditi u pomenutom pravilniku kao uslov za zasnivanje radnog odnosa. Takva odredba predstavljala bi povredu zabrane diskriminacije i kao takva bila bi ni{tava.

Prema tome, osim kada je to novim Zakonom o radu izri~ito utvr|eno i za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, kada se traì zdravstvena sposobnost, za zasnivanje radnog odnosa na ostalim poslovima potrebno je da lice ima najmanje 15 godina ìvota i da ispunjava druge uslove utvr|ene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslo-davca.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, kako to ve} pro-izilazi iz naziva samog pravilnika, sadrì dva dela, i to: prvi deo – organizaciju posloda-vca i drugi deo – sistematizaciju poslova poslodavca.

Organizacija poslodavca sadrì organizacione delove poslodavca, a sistematizacija poslova sadrì vrstu poslova, vrstu i stepen stru~ne spreme i druge posebne uslove za rad na tim poslovima. Zato, u ovom pravilniku treba prvo utvrditi organizaciju poslodavca, a potom sistematizaciju poslova.

Pri utvr|ivanju prvog dela pomenutog pravilnika – organizaciju poslodavca, odno-sno njegovih organizacionih delova, treba po}i od delatnosti poslodavca, potreba poslo-vanja i zahtevu organizacije rada.

U skladu sa ovim opredeljenjem, mogu}e je, pored ogranka,67 koji moè imati odre|ena ovla{}enja u pravnom prometu – ako je tako utvr|eno osniva~kim aktom pos-lodavca, obrazovati druge organizacione delove kod poslodavca – poslovne jedinice, radne jedinice, pogone, centre, obra~unske jedinice, sektore, odeljenja, slu`be i druge organizacione delove.

A pri utvr|ivanju drugog dela pomenutog pravilnika – sistematizaciju poslova, treba po}i od vrste poslova i drugih uslova za rad na odre|enim poslovima koji su utvr|eni u novom Zakonu o radu, a koji se odnose na vrstu i stepen stru~ne spreme i na druge posebne uslove za rad na tim poslovima.

Pod vrstom posla mogli bi smo da podrazumevamo iste ili sli~ne poslove koji su pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|eni u delokrug poslova za ~ije je obavljanje zaposleni zasnovao radni odnos (na primer: zakonodavno-pravni i drugi normativni poslovi).

U odre|ivanju vrste i stepena stru~ne spreme, treba po}i od sloènosti posla, odgo-vornosti u obavljanju posla i uslova u kojima se poslovi obavljaju i od Odluke Savezne vlade o jedinstvenim metodolo{kim principima za vo|enje evidencije iz oblasti rada i obrascima prijava i izve{taja68.

Polaze}i od pomenute odluke, pod stru~nom spremom, iako u ovom pogledu ima i druk~ijih mi{ljenja, podrazumevamo naziv {kole (na primer: srednja ekonomska {kola), odnosno fakultet (na primer: pravni fakultet) ~ijim je zavr{avanjem pojedinac osposobljen za odre|enu vrstu posla.

A pod stepenom stru~ne spreme, polaze}i tako|e, od pomenute odluke, podrazu-mevamo stru~ne spreme koje je pojedinac dobio zavr{avanjem verifikovanog programa obrazovanja u organizacijama ovla{}enim za izvo|enje takvog programa ili drugih vidova obrazovanja priznatih zakonom (od I do VIII stepena stru~ne spreme).

67 ^lan 3. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 68 Odluka Savezne vlade o jedinstvenim metodolo{kim principima za vo|enje evidencije u oblasti rada i obrazcima prijave i izve{taja ("Sl. list SRJ", br. 49/97)

28

Zna~ajno je ista}i, kad su u pitanju posebni uslovi za rad na odre|enim poslovima, da novi Zakon o radu, pored vrste stru~ne spreme, utvr|uje i stepen stru~ne spreme, i na taj na~in ponovo uvodi re{enje koje je postojalo u ranijem zakonodavstvu o radu.

Pod drugim posebnim uslovima za rad na odre|enim poslovima, utvr|enim pome-nutim pravilnikom, mogli bismo da podrazumevamo: prethodno proveravanje radnih sposobnosti, radno iskustvo i posebna znanja, kao {to su – pravosudni ispit, znanje stranog jezika na odre|enom nivou (na primer: vi{i ili konverzacijski nivo), stru~ni i drugi ispit iz odre|ene oblasti, poznavanje rada na ra~unaru i znanje stenografije.

Pored toga, pod drugim posebnim uslovima za rad na odre|enim poslovima, utvr|e-nim pomenutim pravilnikom, mogli bi smo da podrazumevamo i specijalizaciju, magiste-rijum, doktorat nauka i druga posebna znanja koja se utvrde za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu.

Kad je u pitanju prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za zasnivanje radnog odnosa, novi Zakon o radu, kao ni dosada{nji Zakon o radu, za razliku od ranijeg zakonodavstva o radu, ne utvr|uju prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa.

Me|utim, kako novi Zakon o radu ne utvr|uje prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa, smatramo da se u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova moè utvrditi prethodno proveravanje radnih sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa.

Za koje }e se poslove vr{iti prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata, treba utvrditi u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, i to u delu koji ure|uje sistematizaciju poslova. Prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata treba da vr{i direktor, odnosno preduzetnik ili lice koga direktor, odnosno preduzetnik ovlasti.

Me|utim, prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata, ako se tako utvrdi kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, moè da vr{i posebna komisija koju bi obrazovao direktor, odnosno preduzetnik.

Nezavisno od toga kako }e se vr{iti prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata, preko direktora, odnosno preduzetnika ili lica koje oni ovlaste ili preko poseb-ne komisije koju obrazuju direktor, odnosno preduzetnik, lica koja bi to vr{ila morala bi imati najmanje isti stepen stru~ne spreme kao i lice ~ije se radne sposobnosti proveravaju.

I dok je dosada{nji Zakon o radu propisivao da se posebni uslovi za rad na odre-|enim poslovima utvr|uju odgovaraju}im aktom poslodavca, ostavljaju}i pri tome mo-gu}nost za razli~ita tuma~enja o kakvom se op{tem aktu radi (pravilnik ili odluka kojom se na op{ti na~in ure|uju odre|eni odnosi), novi Zakon o radu jasno utvr|uje o kakvom se op{tem aktu radi i {ta se tim aktom ure|uje.

Novi Zakon o radu propisuje da je u pitanju op{ti akt koji se zove pravilnik, da se tim pravilnikom ure|uje organizacija poslodavca (organizacioni delovi) i sistematizacija poslova (vrsta poslova, vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi uslovi za zasnivanje radnog odnosa), da ovaj pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik i da se obaveza dono-{enja ovog pravilnika ne odnosi na poslodavca koji ima pet i manje od pet zaposlenih.

Tako|e je, prema novom Zakonu o radu,69 zna~ajno i re{enje po kome poslodavac, koji ima pet i manje od pet zaposlenih, nije obavezan da donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovim re{enjem otklanja se dosada{nja dilema – da li su poslodavci, koji su imali manji broj zaposlenih, bili du`ni da donesu odgovaraju}i akt kojim su utvr|ivali posebne uslove za rad na odre|enim poslovima. 69 ^lan 24. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

29

Novi Zakon o radu70 zadràva dosada{nje re{enje u pogledu zasnivanja radnog odnosa sa licem mla|im od 18 godina i propisuje da radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota moè da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroàva njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen.

Me|utim, novi Zakon o radu71 uvodi novinu i propisuje da lice mla|e od 18 godina ìvota moè da zasnuje radni odnos na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu {tetni za njegovo zdravlje.

Pored toga, novi Zakon o radu72 posebno utvr|uje da tro{kove lekarskog pregleda lica mla|ih od 18 godina ìvota koja zasnivaju radni odnos, a nalaze se na evidenciji nezaposlenih koju vodi republi~ka organizacija nadle`na za zapo{ljavanje, snosi ta organizacija.

Novi Zakon o radu,73 je izmenio dosada{nju obavezu zaposlenog u pogledu dostav-ljanja isprava i drugih iskaza o ispunjenosti uslova za rad i propisao da je kandidat (misli se na kandidata za zasnivanje radnog odnosa) duàn da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslo-vima za koje zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

U okviru isprava i drugih dokaza o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje se zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, mogli bi smo da podrazumevamo uverenja, potvrde i diplome.

Tako, pored lekarskog uverenja, izdatog od nadle`nog zdravstvenog organa, u ispra-ve i druge dokaze o ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa, spadali bi: uverenje o poloènom pravosudnom, stru~nom i drugom ispitu, uverenje o zavr{enoj specijalizaciji i o zavr{enom kursu stranog jezika i kursu za operatera na ra~unaru, o poloènom ispitu za stenografa i drugom ispitu, a zatim potvrdu o radnom iskustvu i diplomu o zavr{enoj {koli, fakultetu, magisterijumu i doktoratu nauka.

Novim Zakonom o radu74 posebno je obezbe|ena za{tita kandidata za zasnivanje radnog odnosa, i to na taj na~in {to poslodavac ne moè od kandidata da zahteva podatke o porodi~nom, odnosno bra~nom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i dokaza koji su od neposrednog zna~aja za obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos.

Obezbe|uju}i dalju za{titu kandidata za zasnivanje radnog odnosa, novi Zakon o radu, 75 ipak, omogu}uje odstupanje od pravila da poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudno}e, i to u slu~aju ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ène i deteta utvr|en od strane nadle`nog dràvnog organa.

[tite}i dalje kandidata za zasnivanje radnog odnosa, novi Zakon o radu, predvi|a da poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata za zasnivanje radnog odnosa.

70 ^lan 25. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 71 ^lan 25. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 72 ^lan 25. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 73 ^lan 26. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 74 ^lan 26. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 75 ^lan 26. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

30

Novi Zakon o radu,76 posebno utvr|uje novu obavezu poslodavca prema kojoj je poslodavac duàn da, pre zaklju~ivanja ugovora o radu, kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2. Zakona o radu.

Me|utim, ova odredba novog Zakona o radu nije dobro zakonsko re{enje, zbog toga {to ovo obave{tavanje ne treba vezivati za zaklju~ivanje ugovora o radu, s obzirom da se radi o kandidatu za zasnivanje radnog odnosa, a ne o kandidatu koji je izabran.

Novi Zakon o radu77 zadràva dosada{nje zakonsko re{enje u pogledu zasnivanja radnog odnosa invalidnih lica i propisuje da invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na na~in utvr|en ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Tako|e, novi Zakon o radu78 zadràva dosada{nje zakonsko re{enje u pogledu zasni-vanja radnog odnosa stranog dràvljanina i lica bez dràvljanstva i propisuje da strani dràvljanin i lice bez dràvljanstva zasnivaju radni odnos pod uslovima i na na~in utvr|enim ovim zakonom i posebnim zakonom.

Poseban zakon za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dràvljaninom ili sa licem bez dràvljanstva, jeste Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dràvljanima i licima bez dràvljanstva79.

Prema pomenutom zakonu, strani dràvljanin ili lice bez dràvljanstva moè zasnovati radni odnos ako ima odobrenje za stalno stanovanje, odnosno privremeni boravak u dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore i ako dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

3. Na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa

Najve}i stepen deregulacije u dosada{njem Zakonu o radu u~injen je u pogledu

zasnivanja radnog odnosa. To, upravo, potvr|uje i novi Zakon o radu, jer, kao i dosa-da{nji Zakon o radu, ne propisuje na~in zasnivanja radnog odnosa. Na~in zasnivanja rad-nog odnosa ure|en je Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti.

Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti80 propisano je da je Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje du`na da, u roku od 24 sata od dobijanja prijave od poslodavca, potrebu za zapo{ljavanje oglasi na oglasnoj tabli i internet adresi pomenute slu`be, a ako poslodavac zahteva i u sredstvima informisanja dostupnim gra|anima u Republici, u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva.

Tako|e, Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,81 a na zahtev poslodavca, Agencija za zapo{ljavanje moè da javno oglasi potrebu za zapo{ljavanjem u javnim sredstvima informisanja.

76 ^lan 27. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 77 ^lan 28. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 78 ^lan 29. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 79 Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dràvljaninom ili licem bez dràvljanstva ("Sl. list SFRJ", br. 11/78 i 64/89) i ("Sl. list SRJ", br. 42/92, 24/98 i 28/96). S tim u vezi napominjemo da se, prema ~lanu 20. stav 5. Zakona o sprovo|enju Ustavne povelje ("Sl. list SCG", br. 1/2003), ovaj savezni zakon i ostali savezni zakoni, primenjuje i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao op{ti akt dràve ~lanice – Srbije, dok ga njen nadle`ni organ ne stavi van snage, osim u delovima koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. 80 ^lan 17. stav 1. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 81 ^lan 17. stav 2. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004)

31

Me|utim, iako to iz Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti neposredno ne proizilazi, poslodavac bi, polaze}i od slobode poslodavca u zapo{ljavanju, imao pravo da potrebu za zapo{ljavanjem oglasi u sredstvima javnog informisanja.

Kao {to se vidi, Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, u pogledu objavljivanja potrebe za zapo{ljavanjem, pravi zna~ajne razlike izme|u Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje, Agencije za zapo{ljavanje i poslodavca. Ne ulaze}i u te razlike, moè se zaklju~iti da se oglas, koji mora biti javan, pojavljuje kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

Polaze}i, tako|e, od Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, moè se re}i da javni oglas nije jedini na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, jer postoje i drugi na~ini zasnivanja radnog odnosa.

Tako je Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,82 predvi-|eno da poslodavac samostalno odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa izme-|u onih koje ponudi Nacionalna slu`ba ili Agencija za zapo{ljavanje i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa i da poslodavac ima pravo da zaposli lice bez posredovanja Nacionalne slu`be ili Agencije za zapo{ljavanje.

Javnom oglasu, kao na~inu izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, a koji Nacio-nalna slu`ba za zapo{ljavanje treba da objavi u rokovima utvr|enim Zakonom o zapo{lja-vanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, mora, za razliku od javnog oglasa koji objav-ljuje Agencija za zapo{ljavanje, uvek da prethodi prijava poslodavca o potrebi za zapo-{ljavanje kod poslodavca.

Javnom oglasu, kao na~inu izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, koji objavljuje Agencija za zapo{ljavanje, prema Zakonu o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezapo-slenosti,83 moè da prethodi prijava poslodavca o potrebi zapo{ljavanja, a ne mora.

Prijava potrebe za zapo{ljavanjem, prema Zakonu o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,84 obavezno sadrì podatke o poslodavcu, vrsti i opisu poslova, posebnim uslovima,zaradi, vrsti i trajanju radnog odnosa, vrsti rada i ne sme da sadrì uslove diskriminatorske prirode.

Me|utim, mi se ovde ne}emo baviti javnim oglasom kao na~inom izbora lica za zasnivanje radnog odnosa koji objavljuje Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje i Agencija za zapo{ljavanje, ve} samo oglasom kao na~inom zasnivanja radnog odnosa koji objav-ljuje poslodavac.

U vezi sa oglasom kao na~inom izbora lica za zasnivanje radnog odnosa koji objavljuje poslodavac, postavlja se pitanje - kako u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, treba urediti javni oglas kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa?

Polaze}i od Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti i od zakon-skih propisa koji su prestali da vaè, a koji nisu u suprotnosti sa novim Zakonom o radu, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, trebalo bi urediti javni oglas, sadrìnu javnog oglasa, odluku o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa i pravo poslodavca da javno objavi oglas za izbor lica za zasnivanje rad-nog odnosa. 82 ^lan 19. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 83 ^lan 101. stav 1. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 84 ^lan 102. stav 1. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004)

32

Polaze}i od ovog opredeljenja, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravil-niku o radu kada se on donosi, javni oglas, kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, mogao bi se urediti na slede}i na~in:

1) izbor lica za zasnivanje radnog odnosa vr{i se javnim oglasom; 2) javni oglas treba naro~ito da sadrì – naziv i sedi{te poslodavca, naziv poslova,

uslove za rad na tim poslovima i u kom se roku podnose prijave na oglas, a koji ne moè biti kra}i od pet dana od dana njegovog objavljivanja;

3) poslodavac donosi odluku o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa; 4) odluka o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa prijavom o potrebi

zapo{ljavanja dostavlja se Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje, a moè se dostaviti i Agenciji za zapo{ljavanje;

5) poslodavac moè sam, na osnovu odluke o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, da objavi javni oglas.

Me|utim, javni oglas, kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, ne iscrp-ljuje se u samom objavljivanju javnog oglasa za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. Nakon objavljivanja javnog oglasa i proteka roka za prijem prijava za javni oglas, sledi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa.

Na osnovu odredaba Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, moè se zaklju~iti da ovaj zakon poznaje nekoliko na~ina izbora lica za zasnivanje radnog odnosa. Ti na~ini su:

1) prvi na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, prema Zakonu o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,85 sastoji se u tome {to poslodavac moè da zahteva da Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje neposredno ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa;

2) drugi na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, prema Zakonu o zapo{lja-vanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,86 sastoji se u tome {to }e Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ponuditi izbor nezaposlenog lica – ako na evidenciji ove slu`be postoje nezaposleni i zaposleni koji traì promenu zaposlenja, a koji podjednako ispunjavaju uslove koje je odredio poslodavac;

3) tre}i na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, iako to Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti nije izri~ito utvr|eno, sastoji se u tome {to poslodavac moè od Agencije za zapo{ljavanje da zahteva da neposredno ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa;

4) ~etvrti na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, iako to Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti nije izri~ito utvr|eno, sastoji se u tome {to poslodavac moè sam da javno objavi oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa i odlu~i o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa;

5) peti na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, a koji je izri~ito utvr|en Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,87 sastoji se u tome {to poslodavac samostalno odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa izme|u onih koji ponudi Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ili Agencija za zapo{ljavanje i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu za zasnivanje radnog odnosa;

85 ^lan 18. stav 1. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 86 ^lan 18. stav 2. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) 87 ^lan 19. stav 1. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004)

33

6) {esti na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, a koji je izri~ito utvr|en Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,88 sastoji se u tome {to poslodavac ima pravo da zaposli lice i bez posredovanja Nacionalne slu`be za zapo{lja-vanje.

Polaze}i od ovih re{enja u Zakonu o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposle-nosti, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, izbor lica za zasnivanje radnog odnosa mogao bi se urediti na slede}i na~in:

1) poslodavac odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa; 2) poslodavac moè da zahteva da Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje neposredno

ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa; 3) ako na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje postoje nezaposleni i

zaposleni koji traè promenu zaposlenja, a koji podjednako ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje }e poslodavcu ponuditi izbor nezaposlenog;

4) poslodavac samostalno odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa izme|u onih koje ponudi Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ili Agencija za zapo{lja-vanje i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu za zasnivanje radnog odnosa;

5) poslodavac ima pravo da zaposli lice i bez posredovanja Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje i Agencije za zapo{ljavanje;

6) prodavac moè zahtevati od Agencije za zapo{ljavanje da ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa.

Tako|e, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, s obzirom da novi Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti o tome ne sadrè odredbe, treba predvideti obavezu poslodavca da pisanim putem obavesti o rezultatima izbora lica koja su se prijavila na javni oglas Nacionalne slu`be ili Agencije za zapo{ljavanje ili poslodavca ili su se neposredno obratili poslodavcu za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa.

Obave{tenje poslodavca licima koja nisu izabrana o izboru lica koje je izabrano za zasnivanje radnog odnosa i o razlozima za{to je to lice izabrano, treba da bude u pisanom obliku, i to, na primer, u roku od tri dana od dana izbora za zasnivanje radnog odnosa.

U vezi sa izborom lica za zasnivanje radnog odnosa, postavlja se pitanje – kakva prava imaju lica koja su se prijavila na javni oglas ili su se neposredno obratila poslo-davcu za zasnivanje radnog odnosa, a nisu izabrana?

Lica koja su se prijavila na javni oglas ili su se neposredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa, ne bi mogla, ako smatraju da im je povre|eno pravo ili su saznali za povredu prava, da pokrenu spor pred nadle`nim sudom zbog toga {to ova lica nisu zasnovala radni odnos.

Me|utim, lice koje se prijavilo na javni oglas ili se neposredno obratilo poslodavcu za zasnivanje radnog odnosa, moglo bi da pokrene spor pred nadle`nim sudom u slu~aju da je izabrano lice koje ne ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Ako nadle`ni sud poni{ti odluku o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa, onda poslodavac ima mogu}nost da izvr{i novi izbor lica izme|u tih lica ili da ne izvr{i izbor izme|u tih lica, kada }e objaviti novi oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa.

88 ^lan 19. stav 2. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004)

34

Osim toga, lica koja su se prijavila na javni oglas ili su se neposredno obratili poslo-davcu radi zasnivanja radnog odnosa, mogla bi da pokrenu spor zbog povrede na~ela jednake dostupnosti, postupanja i zabrane diskriminacije u zapo{ljavanju. U ovom i prethodnom slu~aju ne radi se o radnom sporu, ve} o pravnom sporu koji nije radni spor u pravom smislu te re~i.

4. Ugovor o radu

Nezavisno od toga na koji }e se od navedenih na~ina izbora lica za zasnivanje radnog odnosa izvr{iti izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, prema novom Zakonu o radu,89 radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaklju~uju zaposleni i poslodavac.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novim Zakonom o radu ure|eno je kada se smatra zaklju~enim ugovor o radu izme|u zaposlenog i poslodavca. Ugovor o radu, prema novom Zakonu o radu,90 smatra se zaklju~enim kada ga potpi{u zaposleni i direk-tor, odnosno preduzetnik.

Pored ove novine, novi Zakon o radu predvi|a jo{ jednu novinu. Tako, prema no-vom Zakonu o radu,91 ugovor o radu moè da potpi{e i zaposleni koga ovlasti poslodavac, odnosno preduzetnik, u skladu sa ~lanom 191. ovog zakona. To ovla{}enje direktora i preduzetnika mora biti u pisanom obliku.

I prema novom Zakonu o radu,92 kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, ugovor o radu zaklju~uje se na neodre|eno ili odre|eno vreme. A ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se zaklju~uje, zaklju~uje se na neodre|eno vreme.

Tako|e, i prema novom Zakonu o radu,93 ugovor o radu zaklju~uje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. A, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaklju~i ugo-vor o radu pre stupanja na rad u pisanom obliku, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodre|eno vreme danom stupanja na rad.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, znatno je pro{irio prava i obaveze koje obavezno treba da sadrì ugovor o radu. Zadràvaju}i postoje}a prava i obaveze i modifikuju}i ih na izvestan na~in, novi Zakon o radu sadrì nova prava i obaveze koja obavezno treba da sadrì ugovor o radu.

Naime, novi Zakon o radu,94 pored postoje}ih prava i obaveza, koja obavezno treba da sadrì ugovor o radu, sadrì i slede}a druga obavezna prava i obaveze, kao {to su: vrsta i stepen stru~ne spreme, nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|ivanje radnog u~inka, naknade zarade i uve}ane zarade i pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik na radu koji je na snazi.

Pored ovih obaveznih prava i obaveza koja sadrì ugovor o radu, ugovor o radu, prema novom Zakonu o radu, obavezno sadrì i druga obavezna prava i obaveze koje su utvr|ene u drugim odredbama novog Zakona o radu.

Tako, na primer, prema novom Zakonu o radu,95 ugovorom o radu treba utvrditi – da zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju utvr|enom op{tim aktom, a najmanje 20 89 ^lan 30. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 90 ^lan 30. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 91 ^lan 30. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 92 ^lan 31. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 93 ^lan 32. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 94 ^lan 33.ta~ka 10), 11) i 12) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 95 ^lan 69. i 104. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

35

radnih dana; da se, pored kriterijuma za odre|ivanje duìne godi{njih odmora utvr|enih zakonom i op{tim aktom, kriterijumi utvr|uju i ugovorom o radu, i da zaposleni ima pravo na zaradu koja se utvr|uje u skladu sa ugovorom o radu.

Osim obaveznih prava i obaveza koja su utvr|ena novim Zakonom o radu, novi Zakon o radu, utvr|uje da se ugovorom o radu mogu da ugovore i druga prava i obaveze izme|u zaposlenog i poslodavca. Tako, na primer, prema novom Zakonu o radu,96 ugovo-rom o radu moè da se utvrdi pravo na pla}eno odsustvo duè od pet radnih dana, drugi slu~ajevi kada zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i klauzulu zabrane konkurencije.

Me|utim, po{to sva prava i obaveze ne mogu biti ugovorena ugovorom o radu, novim Zakonom o radu,97 kao i dosada{njim Zakonom o radu, propisano je da se na prava i obaveze koja nisu utvr|ena ugovorom o radu primenjuju odredbe zakona i op{teg akta, pre svega, kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu kada se on donosi.

5. Stupanje na rad

Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu, ure|uje stupanje zaposle-

nog na rad. Dan stupanja na rad zaposlenog, odnosno dan po~etka rada zaposlenog je obavezan element ugovora o radu koji zaklju~uju zaposleni i poslodavac.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu98 prvo utvr|uje da zapo-sleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad, a potom utvr|uje pravne posledice ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim u ugovoru o radu.

Svakako da je ovo re{enje logi~nije i pravno jasnije od dosada{njeg re{enja, jer se stupanje na rad pojavljuje kao prva pravna ~injenica nakon zaklju~ivanja ugovora o radu. A do pravnih posledica moè do}i tek ukoliko lice koje je zaklju~ilo ugovor o radu ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu.

Pravna posledica, ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu, prema novom Zakonu o radu,99 sastoji se u tome {to se smatra da zaposleni nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se zaposleni i poslodavac druk~ije ne dogovore.

Razlozi zbog kojih zaposleni ne moè da stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu, mogu biti razli~iti, ali moraju biti opravdane. Tako, na primer, to moè biti bolest zaposlenog, smrt ~lana uè porodice, vi{a sila i drugi opravdani razlozi koje treba utvrditi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi.

Me|utim, ako ovi opravdani razlozi zbog kojih zaposleni ne moè da stupi na rad nisu utvr|eni u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, opravdanost ovih razloga, u svakom konkretnom slu~aju, cenio bi poslodavac.

Pored opravdanih razloga koji mogu onemogu}iti stupanje na rad zaposlenog danom utvr|enim ugovorom o radu, novi Zakon o radu100 predvideo je i mogu}nost da se zapo-sleni i poslodavac mogu dogovoriti da zaposleni stupi na rad nekog drugog dana u odnosu na dan utvr|en u ugovoru o radu. To, pre svega, moè biti potreba poslodavca da zapo-sleni stupi na rad nekog drugog dana u odnosu na dan utvr|en ugovorom o radu.

96 ^lan 77. stav 5, 108. stav 3.i 161. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 97 ^lan 33. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 98 ^lan 34. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 99 ^lan 34. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 100 ^lan 34. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

36

Obezbe|uju}i za{titu i sigurnost zaposlenog u radnom odnosu, a onemogu}avaju}i zaposlenom da zasniva radni odnos sa poslodavcem bez prijave na obavezno socijalno osiguranje, novi Zakon o radu 101 predvi|a da je poslodavac duàn da zaposlenom dostavi foto-kopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, i to u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

6. Probni rad

I novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, predvi|a probni rad. Probni rad

ugovara se ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos izme|u zaposlenog i poslo-davca. Novi Zakon o radu, osim u pogledu trajanja probnog rada, zadràva sva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu.

Tako se, i prema novom Zakonu o radu,102 ugovorom o radu moè ugovoriti probni rad. Za vreme trajanja probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaù ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana i da zaposlenom, koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka odre|enog ugovorom o radu.

Jedina promena koja je, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, izvr{ena u novom Zakonu o radu jeste, kao {to smo to ve} napred rekli, u pogledu trajanja probnog rada. Probni rad, prema novom Zakonu o radu,103 moè da traje najduè {est meseci.

Ovakvo zakonsko re{enje, u pogledu trajanja probnog rada, odnosno njegovo pove-}anje od tri na {est meseci, smatra se znatno realnijim od prethodnog trajanja probnog rada, posebno kad se radi o sloènijim poslovima, kada zaposleni ima vi{e mogu}nosti da pokaè svoje radne i stru~ne sposobnosti.

Povodom vremena trajanja probnog rada, zna~ajno je ista}i da ovo vreme moè biti razli~ito utvr|eno u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, zavisno od sloè-nosti poslova za ~ije je obavljanje zaposleni zasnovao radni odnos na probnom radu.

Me|utim, novi Zakon o radu, kao i prethodni Zakon o radu, ne utvr|uje poslove na kojima se moè ugovoriti probni rad, niti utvr|uje da se op{tim aktom ili ugovorom o radu utvr|uju poslovi na kojima se moè ugovoriti probni rad.

Ako ve} novim Zakonom o radu nisu utvr|eni poslovi na kojima se moè ugovoriti probni rad, smatramo da pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova treba utvrditi poslove na kojima se moè ugovoriti probni rad.

Pored toga, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, treba urediti – ko prati ostvarivanje odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposobnosti i ko odlu~uje da li je zaposleni pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti u toku probnog rada?

Kad je u pitanju pra}enje ostvarivanja odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposobnosti u toku probnog rada, mogu}a su razli~ita re{enja. Mogu}e je da se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, uredi, naro~ito kad se radi o poslodavcu koji ima manji broj zaposlenih, da to ~ini direktor ili lice koje on ovlasti.

Tako|e je mogu}e da se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, uredi, naro~ito kad se radi o poslodavcu koji ima ve}i broj zapo-

101 ^lan 35. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 102 ^lan 36. stav 1, 3. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 103 ^lan 36. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

37

slenih, da pra}enje ostvarivanja odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposobnosti zaposlenog obavlja komisija koju bi obrazovao direktor ili lice koje on ovlasti.

Nezavisno od toga ko }e pratiti ostvarivanje odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposob-nosti zaposlenog za vreme trajanja probnog rada, lica koja prate ostvarivanje odgovara-ju}ih radnih i stru~nih sposobnosti zaposlenog moraju da imaju najmanje isti stepen stru-~ne spreme kao i lice koje obavlja poslove na probnom radu.

Kad je u pitanju organ koji odlu~uje – da li je zaposleni pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti za vreme trajanja probnog rada, nezavisno od toga ko je pratio ostvarivanje odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposobnosti, smatramo da u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, treba urediti da o tome odlu~uje direktor ili lice koje on ovlasti.

Za ovakav stav opredeljujemo se zbog toga {to, prema novom Zakonu o radu,104 direktor ili lice koje on ovlasti odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zapo-slenih, pa usled toga treba da odlu~i i o tome da li je zaposleni,nezavisno od toga ko je pratio ostvarivanje odgovaraju}ih radnih i stru~nih sposobnosti zaposlenog, pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti.

Ako direktor ili lice koje ovlasti odlu~i da je zaposleni u toku probnog rada pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti na probnom radu, tada zaposleni nastavlja rad kod poslodavca i ostaje u radnom odnosu na neodre|eno vreme. Me|utim, ako direktor ili lice koje ovlasti odlu~i da zaposleni na probnom radu nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti – zaposlenom prestaje radni odnos istekom roka utvr|enog ugovorom o radu.

Nezavisno od toga da li zaposleni, koji je zasnovao radni odnos sa poslodavcem i ugovorio probni rad pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, u kolektivnom ugovoru ili u pravilniku o radu kada se on donosi, treba urediti da je direktor ili lice koje on ovlasti duàn da pisanim putem obavesti zaposlenog o tome da li je zapo-sleni na probnom radu pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti.

Ovo pisano obave{tenje, koje bi moralo biti obrazloèno, je neophodno, pre svega, zbog napred navedenih pravnih posledica koje nastaju, zavisno od toga da li je zaposleni pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti u toku trajanja probnog rada.

7. Radni odnos na odre|eno vreme

Pored radnog odnosa na neodre|eno vreme, prema novom Zakonu o radu, radni odnos, moè se, kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, zasnovati i na odre|eno vreme, utvr|eno novim Zakonom o radu.

Radni odnos na odre|eno vreme zasniva se kao {to se zasniva radni odnos na neo-dre|eno vreme – ugovorom o radu, koga zaklju~uju zaposleni i poslodavac, a na na~in o kome je bilo re~i u okviru izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu uveo je zna~ajne promene u pogledu radnog odnosa na odre|eno vreme. Te zna~ajne promene sastoje se u odre|i-vanju novih slu~ajeva u kojima se moè zasnivati radni odnos na odre|eno vreme i u bitnom skra}enju trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme.

Uz zadràvanje slu~aja iz dosada{njeg Zakona o radu, kada se radni odnos na odre-|eno vreme zasniva radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, novi Zakon o radu 104 ^lan 191. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

38

utvr|uje i nove slu~ajeve u kojima se moè zasnovati radni odnos na odre|eno vreme, preuzimaju}i neke iz ranijeg zakonodavstva o radu.

Naime, prema novom Zakonu o radu,105 radni odnos na odre|eno vreme zasniva se na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno kad su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu, pove}anje obima posla koje traje odre|eno vreme i sl. za vreme trajanja tih poslova.

Pored ovih slu~ajeva u kojima se moè zasnovati radni odnos na odre|eno vreme, a koji su utvr|eni u novom Zakonu o radu, smatramo da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, mogu utvrditi i drugi slu~ajevi kada se moè zasnovati radni odnos na odre|eno vreme.

Osim ove promene, druga zna~ajna promena sastoji se u tome {to se bitno skra}uje vreme trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme, tako da radni odnos na odre|eno vreme ne moè trajati neprekidno ili sa prekidima, duè od 12 meseci, umesto ranijih tri godine.

Iako je vreme trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme, u navedenim slu~ajevima, unapred odre|eno trajanjem tih potreba, ukupno trajanje radnog odnosa na odre|eno vreme u ovim slu~ajevima ograni~eno je tako da ne moè, prema novom Zakonu o radu,106 neprekidno ili sa prekidima, da traje duè od 12 meseci. Pod prekidom rada ne smatra se prekid rada kra}i od 30 radnih dana.

Pri ra~unanju roka od 12 meseci, smatramo da treba da se sabira trajanje svakog radnog odnosa zasnovanog na odre|eno vreme i njihov ukupni zbir ne moè da iznosi vi{e od 12 meseci, koliko moè najduè da traje radni odnos na odre|eno vreme. A kada je razmak izme|u ovih ugovora o radu na odre|eno vreme kra}i od 30 radnih dana, ovaj period ura~unava se u ukupno vreme trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme.

Me|utim, sasvim je druk~ija situacija kod zasnivanja radnog odnosa na odre|eno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, koji je postojao i u dosada{njem Zakonu o radu, a koji je utvrdio i novi Zakon o radu.

U ovom slu~aju, iako je trajanje ovog radnog odnosa, kao i u napred navedenim slu~ajevima unapred odre|eno, radni odnos zasnovan na odre|eno vreme radi zamene privremeno otsutnog nije ograni~en rokom trajanja od 12 meseci, ve} ovako zasnovan radni odnos na odre|eno vreme traje do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Bez obzira na slu~ajeve u kojima se zasniva radni odnos na odre|eno vreme, a koje smo napred naveli, ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos na odre|eno vreme, izme|u ostalog, treba da se utvr|uje i vreme na koje se zasniva radni odnos na odre|eno vreme.

Danom kada isti~e rok na koji je zasnovan radni odnos na odre|eno vreme, zapo-slenom prestaje radni odnos zasnovan na odre|eno vreme, a poslodavac je duàn da zapo-slenom dostavi re{enje o otkazu ugovora o radu, kojim samo utvr|uje prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Me|utim, ako kod obavljanja pojedinih poslova nije mogu}e unapred predvideti vreme trajanja u kome bi te poslove trebalo obaviti, ugovorom o radu moè se utvrditi da se radni odnos zasniva za vreme dok postoji potreba da se ti poslovi obavljaju, a najduè 12 meseci. U ovim slu~ajevima, radni odnos prestaje danom izvr{enja posla radi koga je zasnovan radni odnos na odre|eno vreme.

105 ^lan 37. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 106 ^lan 37. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

39

Novi Zakon o radu,107 kao i dosada{nji Zakon o radu, predvi|a prerastanje radnog odnosa na odre|eno vreme u radni odnos na neodre|eno vreme. To }e biti u slu~aju ako poslodavac ne donese ili ne dostavi re{enje kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, a zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana.

Ukoliko ne donese ili ne dostavi re{enje o otkazu ugovora o radu zaposlenom i zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana, poslodavac }e, u skladu sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 6) novog Zakona o radu, sa zaposlenim zaklju~iti aneks ugovora o radu kojim }e se utvrditi da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme.

Me|utim, novim Zakonom o radu, kao ni dosada{njim Zakonom o radu, nije predvi|ena mogu}nost prerastanja radnog odnosa zasnovanog na odre|eno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog u radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposlenom koga je zamenjivao prestane radni odnos.

Kad su u pitanju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, moè se re}i da i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti koje ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme.

8. Radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom

Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu, predvi|a radni odnos za

obavljanje poslova sa pove}anim rizikom. Radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom moè se zasnovati na neodre|eno i odre|eno vreme, a na na~in o kome je bilo re~i u okviru izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

Radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom, prema novom Zakonu o radu, zasniva se ugovorom o radu, koga zaklju~uju zaposleni koji zasniva radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom i poslodavac.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, i novi Zakon o radu108 polazi od toga da postoje poslovi sa pove}anim rizikom, da su za obavljanje ovih poslova propisani posebni uslovi rada i da ove poslove mogu da obavljaju zaposleni koji ispunjavaju uslove za rad na tim poslovima.

Pod poslovima sa pove}anim rizikom podrazumevamo poslove za ~ije su obavljanje propisani posebni uslovi rada, tako da ugovor o radu moè da zaklju~i samo lice koje ispunjava te posebne uslove rada.

Prema tome, za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova sa pove}anim rizi-kom nije dovoljno da zaposleni ispunjava samo op{te uslove za zasnivanje radnog odno-sa. Potrebno je da ima i odre|enu zdravstvenu sposobnost za rad na tim poslovima koju, prethodno, utvr|uje nadle`ni zdravstveni organ.

Poslovi sa pove}anim rizikom, odnosno radna mesta sa posebnim uslovima rada, prema dosada{njem Zakonu o za{titi na radu,109 utvr|ivala su se, polaze}i od posebnih uslova rada utvr|enih ovim zakonom, prema kriterijumima utvr|enim kolektivnim ugovorom.

107 ^lan 37. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 108 ^lan 38. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 109 ^lan 30. Zakona o za{titi na radu ("Sl. glasnik RS", br. 49/91, 53/93 i 48/94)

40

Dosada{njim Op{tim kolektivnim ugovorom110 bilo je predvi|eno da se radna mesta sa posebnim uslovima rada i uslovi koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji se raspo-re|uju na ova radna mesta u pogledu godina ìvota, stru~ne spreme i zdravstvenog stanja i sredstava li~ne za{tite, utvr|uju posebnim, odnosno pojedina~nim kolektivnim ugovo-rom.

Za razliku od ovih re{enja, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu111 propisije da je poslodavac duàn, u cilju spre~avanja povre|ivanja ili o{te}enja zdravlja zaposlenih, da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za njihovo otklanjanje. Tako|e, poslodavac je duàn da izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

S obzirom da se u ovom radnom odnosu obavljaju poslovi sa pove}anim rizikom, a oni su naro~ito te{ki, naporni i za zdravlje {tetni, novim Zakonom o radu,112 utvr|eno je da se radno vreme na ovim poslovima skra}uje srazmerno {tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost, a najvi{e 10 ~asova nedeljno (poslovi sa pove}anim rizikom).

9. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

U okviru oblika radnih odnosa, kao i dosada{nji Zakon o radu, i novi Zakon o radu

predvi|a radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Prema novom Zakonu o radu,113 radni odnos sa nepunim radnim vremenom zasniva se na neodre|eno ili odre|eno vreme, a moè se zasnovati na na~in o kome je bilo re~i u okviru na~ina izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

Da bi se radni odnos sa nepunim radnim vremenom zasnovao na neodre|eno ili odre|eno vreme, treba prethodno, u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, da budu utvr|eni poslovi koji }e se obavljati u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, na neodre|eno ili odre|eno vreme.

U skladu sa ovim opredeljenjem u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, ugovorom o radu utvr|uju se poslovi koji }e se obavljati u nepunom radnom vremenu, na neodre|eno ili odre|eno vreme, i koliko iznosi nepuno radno vreme u kome }e se poslovi obavljati u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom.

Me|utim, radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, zasnovanim na neodre-|eno ili odre|eno vreme, ne}e prethoditi dono{enje pravilnika o organizaciji i sistemati-zaciji poslova kada, prema novom Zakonu o radu, poslodavac nije duàn da donese ovaj pravilnik.

Tada }e se ugovorom o radu, neposredno, utvrditi zasnivanje radnog odnosa sa ne-punim radnim vremenom, na odre|eno ili neodre|eno vreme, poslovi za ~ije }e se obav-ljanje zasnovati radni odnos sa nepunim radnim vremenom i vreme u kome }e se obav-ljati poslovi u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom.

110 ^lan 15. Op{teg kolektivnog ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 22/97, 21/98 i 31/2001) 111 ^lan 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005). Prema ~lanu 80. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je duàn da donese akt o pro-ceni rizika i akt o izmeni akta o proceni rizika u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu akta kojim }e ministar nadleàn za rad propisati na~in i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. 112 ^lan 52. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 113 ^lan 39. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

41

Za zaposlenog koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom dostavlja se Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih prijava na osiguranje sa nepunim radnim vremenom, s obzirom da se razli~ito ra~una sta` osiguranja za ostvarivanje prava na penziju i obra~un doprinosa za socijalno osiguranje.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, prema novom Zakonu o radu,114 ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

Zaposleni koji radi nepuno radno vreme, ima sva prava, kao i zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom, a ostvaruje ih u obimu koji zavisi od duìne radnog vremena (zarada, naknada zarade, dnevni odmor i dr.).

Me|utim, zaposleni, koji radi sa nepunim radnim vremenom, pojedina prava ostva-ruje u punom obimu bez obzira na duìnu radnog vremena (godi{nji odmor). Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se prema vremenu provedenom na radu u kalendarskoj godini i ne zavisi od duìne radnog vremena zaposlenog.

Tako|e, pojedina prava koja su nedeljiva (za{tita li~nih podataka, za{tita omladine, za{tita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, za{tita invalida, nedeljni odmor, odsustva, mirovanje radnog odnosa i drugo), ne mogu biti uslovljena vremenom provedenim na radu, odnosno ne mogu se odre|ivati srazmerno vremenu provedenom na radu.

Upore|uju}i re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu o pravima zaposlenih koji rade nepuno radno vreme sa re{enjima u novom Zakonu o radu, moè se re}i da novi Zakon o radu, u okviru prava zaposlenih, nije predvideo pravo na obavezno socijalno osiguranje. Me|utim, to ne zna~i da ovi zaposleni nemaju pravo na obavezno socijalno osiguranje. To pravo zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom imaju na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje115.

U okviru radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom mogu}e je da zaposleni iz radnog odnosa sa punim radnim vremenom prelazi u radni odnos sa nepunim radnim vremenom. To }e se desiti ako se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrdi da je kod pojedinih poslova trajno smanjen obim poslova ili se pojedini poslovi ne}e obavljati u okviru poslova koje je zaposleni obavljao.

U ovom slu~aju, sa zaposlenim koji prelazi iz radnog odnosa sa punim radnim vremenom u radni odnos sa nepunim radnim vremenom, treba da se, u skladu sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 6) novog Zakona o radu, izmeni ugovor o radu i izme|u zaposlenog i poslodavca zaklju~i aneks ugovora o radu.

Tako|e, u ovom slu~aju, potrebno je dostaviti Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavu za osiguranje sa nepunim radnim vremenom, s obzirom na razli~ito ra~unanje staà osiguranja za ostvarivanje prava na penziju i obra~un doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Mogu}a je i obrnuta situacija da zaposleni koji se nalazi u radnom odnosu sa nepu-nim radnim vremenom pre|e u radni odnos sa punim radnim vremenom. To }e se, tako|e, desiti ako se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrdi da je na tim poslovima do{lo do trajnog pove}anja obima poslova ili su poslovima za ~ije je obav-ljanje zasnivao radni odnos sa nepunim vremenom dodati novi poslovi, tako da je neo-phodno da se ti poslovi obavljaju sa punim radnim vremenom. 114 ^lan 40. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 115 Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005)

42

I u ovom slu~aju, za zaposlenim koji prelazi iz radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom u radni odnos sa punim radnim vremenom, treba da se, u skladu sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 6) novog Zakona o radu, izmeni ugovor o radu i izme|u zaposlenog i poslodavca zaklju~i aneks ugovora.

Tako|e, i ovom slu~aju, potrebno je dostaviti Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavu na osiguranje sa punim radnim vremenom, s obzirom da se razli~ito ra~una sta` osiguranja za ostvarivanje prava na penziju i obra~un doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Bez obzira da li }e ili ne}e dolaziti do prelaska zaposlenog iz radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom u radni odnos sa punim radnim vremenom i obrnuto, potreb-no je u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrditi poslove sa nepunim rad-nim vremenom i nepuno radno vreme (na primer – 4 sata dnevno) u kome ih zaposleni obavlja.

Pored toga, da bi zaposleni iz radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom pre{ao u radni odnos sa punim radnim vremenom i obrnuto, potrebno je izmeniti pravilnik o orga-nizaciji i sistematizaciji poslova i utvrditi koji }e se poslovi, koji su se obavljali sa nepu-nim radnim vremenom, obavljati sa punim radnim vremenom i obrnuto.

I novi Zakon o radu,116 kao i dosada{nji Zakon o radu, predvi|a mogu}nost da zapo-sleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, moè, za ostatak radnog vremena, da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj na~in ostvari puno radno vreme.

Zaposleni koji ostvaruje puno radno vreme kod dva poslodavca, smatra se zaposle-nim kod oba poslodavca i ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa kod svakog poslo-davca srazmerno vremenu provedenom na radu.

Me|utim, novi Zakon o radu,117 za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, predvi|a i mogu}nost da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, moè da zaklju~i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena, o ~emu }e biti posebno re~i u okviru posebnih odredaba koje ure-|uju rad van radnog odnosa.

10. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Do stupanja na snagu dosada{njeg Zakona o radu, prema Zakonu o radnim

odnosima,118 obavljanje poslova van prostorije poslodavca nije se smatralo radnim odnosom, ve} obavljanjem poslova van radnog odnosa.

Novi Zakon o radu119 potvr|uje opredeljenje iz dosada{njeg Zakona o radu – da se za obavljanje poslova van prostorija poslodavca zasniva radni odnos i bliè defini{e rad van prostorija, na taj na~in {to se rad van prostorija smatra radom kod ku}e.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, koji se pojavljuje kao jedan od oblika radnog odnosa, prema novom Zakonu o radu, zaklju~uje se ugovorom o radu, koga, kao i svaki drugi ugovor o radu, zaklju~uju zapo-sleni i poslodavac.

116 ^lan 41. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 117 ^lan 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 118 ^lan 134. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 55/96) 119 ^lan 42. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

43

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, s obzirom da se novi Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti primenjuju na sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije i na nezaposlena lica koja traè zaposlenje, zasnivao bi se na na~in o kome je bilo re~i u okviru na~ina izbora lica za zasnivanje rad-nog odnosa.

Ugovor o radu koji se zaklju~uje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno za obavljanje poslova kod ku}e mora, prema novom Zakonu o radu,120 da sadrì pored odredaba iz ~lana 33. ovog zakona, i druge odredbe utvr|ene ovim zakonom koji-ma se ure|uje radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorije poslodavca, zapravo treba da sadrì prava i obaveze kojim se ure|uje ugovor o radu uop{te i prava i obaveze kojim se ure|uje radni odnos za obavljanje poslova van prosto-rije poslodavca.

Tako }e ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadràti odredbe koje se odnose na ugovor o radu uop{te, po~ev od naziva i sedi{ta poslodavca do trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Pored ovih odredaba koje se odnose na ugovor o radu uop{te, ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca mora da sadrì i odredbe kojima se ure|uje radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, po~ev od trajanja radnog vremena prema normativima rada do odredbe da se ovim ugovo-rom mogu utvrditi i druga prava i obaveze.

Naime, prema novom Zakonu o radu,121 ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, treba da sadrì:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada; 2) vrstu poslova i na~in organizovanja rada; 3) uslove rada i na~in vr{enja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) kori{}enje i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih tro{kova rada i na~in njihovog utvr|ivanja; 7) druga prava i obaveze. Prema novom Zakonu o radu,122 mogu postojati razli~ite situacije u kojima se moè

obavljati rad van prostorija, odnosno kod ku}e. Tako, rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, zaposleni obavlja sam ili sa ~lanovima svoje uè porodice.

Osim toga,zaposleni koji je zasnovao radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, ovaj rad, prema novom Zakonu o radu,123 moè da obavlja samo u ime i za ra~un poslodavca sa kojim je zaposleni zaklju~io ugovor o radu.

Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e ne bi mogao da se obavlja sa svim ~lanovima porodice zaposlenog. Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, zaposleni moè da obavlja, prema novom Zakonu o radu, samo sa ~lanovima svoje uè porodice.

^lanovima uè porodice sa kojima zaposleni koji je zasnovao radni odnos za obav-ljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, prema novom Zakonu o radu,124 smatraju se bra~ni drug i deca, roditelji, bra}a i sestre zaposlenog ili njegovog bra~nog druga.

120 ^lan 42. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 121 ^lan 42. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 122 ^lan 43. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 123 ^lan 43. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 124 ^lan 43. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

44

Poslodavac u ~ije se ime i za ~iji se ra~un obavljaju poslovi van prostorija posloda-vca, odnosno kod ku}e, prema novom Zakonu o radu,125 moè da ugovori obavljanje poslova van svojih prostorija koji nisu opasni ili {tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroàvaju ìvotnu sredinu.

Va`no je ista}i da novi Zakon o radu126 zadràva, u pogledu registrovanja ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, re{e-nje iz dosada{njeg Zakona o radu i propisuje da }e se ovi ugovori registrovati kod nadle`-nog organa lokalne samouprave.

Tako|e je novim Zakonom o radu127 propisano da }e postupak i na~in registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca propisati ministar za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku.

Sada se registrovanje ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, vr{i prema Pravilniku o na~inu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorije poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja.128.

Registrovanje ugovora o obavljanju poslova van prostorija poslodavca, vr{i se kod nadle`nog organa lokalne samouprave, prema sedi{tu poslodavca, odnosno prebivali{ta ili boravi{ta poslodavca koje je fizi~ko lice.

11. Radni odnos sa ku}nim pomo}nim osobljem

Zakon o radu, koji je prestao da vaì dono{enjem novog Zakona o radu, je prvi zakon u

oblasti radnog zakonodavstva koji ure|uje radni odnos sa ku}nim pomo}nim osobljem. Novi Zakon o radu,129 potvr|uje ovo opredeljenje iz dosada{njeg Zakona o radu – da

se za obavljanje poslova ku}nog pomo}nog osoblja zasniva radni odnos, pa se tako ovaj radni odnos pojavljuje kao jedan od oblika radnog odnosa.

Radni odnos sa ku}nim pomo}nim osobljem, prema novom Zakonu o radu, zaklju-~uje se ugovorom o radu, koga, kao i svaki ugovor o radu, zaklju~uju zaposleni i poslo-davac.

Radni odnos za obavljanje poslova sa ku}nim pomo}nim osobljem, s obzirom da se novi Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti prime-njuju na teritoriji Republike Srbije i na sva nezaposlena lica koja traè zaposlenje, zasni-vao bi se na na~in o kome je bilo re~i u okviru na~ina izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

Za razliku od ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odno-sno rada kod ku}e, novi Zakon o radu ne utvr|uje koje odredbe, pored odredaba iz ~lana 33. Zakona o radu, treba da sadrì ugovor o radu sa ku}nim pomo}nom osobljem.

Prema tome, moglo bi se zaklju~iti da ugovor o radu sa ku}nim pomo}nim osobljem treba da sadrì sve odredbe iz ~lana 33. novog Zakona o radu. Me|utim, to, ipak, nije tako, jer novi Zakon o radu posebno ure|uje odre|ena pitanja koja se odnose na zaradu i na isplate dela zarade u naturi.

125 ^lan 44. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 126 ^lan 46. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 127 ^lan 46. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 128 Pravilnik o na~inu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorije poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2002). 129 ^lan 45.stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

45

Naime, novim Zakonom o radu,130 ure|eno je da se ugovorom o radu kojim se zasni-va radni odnos za obavljanje poslova ku}nog pomo}nog osoblja moè (a ne mora) da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.

Zatim, novi Zakon o radu131 utvr|uje {ta se smatra isplatom dela zarade u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbe|ivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbe|ivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Pored toga, novim Zakonom o radu,132 utvr|eno je da se najmanji procenat zarade koji se obavezno obra~unava i ispla}uje u novcu utvr|uje ugovorom o radu i ne moè biti niì od 50% od zarade zaposlenog, {to je jedina su{tinska izmena u odnosu na dosada{nji Zakon o radu.

Osim zarade i da se ona moè ugovoriti i u naturi, novi Zakon o radu,133 ure|uje i naknadu zarade i kako se ona ispla}uje. Tako, ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duàn da zaposlenom naknadu zarade ispla}uje u novcu.

Novi Zakon o radu134 zadràva re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, po kome se ugovor sa ku}nim pomo}nim osobljem registruje kod nadle`nog organa lokalne samo-uprave i da na~in i postupak registrovanja ovog ugovora o radu, propisuje ministar nadle-àn za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku.

Sada se registrovanje ugovora o radu sa ku}nim pomo}nim osobljem vr{i prema Pravilniku o na~inu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja.135

Registrovanje ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos sa pomo}nim ku}nim osobljem, vr{i se kod nadle`nog organa lokalne samouprave, prema sedi{tu poslodavca, odnosno prebivali{tu ili boravi{tu poslodavca koje je fizi~ko lice.

12. Pripravnici

Iako ni novi Zakon o radu, ni dosada{nji Zakon o radu, ne utvr|uju u naslovu da se

radi o radnom odnosu pripravnika, ovde se, pre svega, radi o radnom odnosu koji priprav-nik zasniva sa poslodavcem.

Radni odnos sa pripravnikom zasniva se ugovorom o radu, koga,kao i svaki ugovor o radu, zaklju~uju zaposleni i poslodavac. Radni odnos sa pripravnikom zasniva se na na~in o kome je bilo re~i u okviru na~ina izbora lica za zasnivanje radnog odnosa.

Novi Zakon o radu potvr|uje re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, pa ne daje defi-niciju pripravnika, ne propisuje {ta se utvr|uje ugovorom o radu sa pripravnikom i ne utvr|uje komisiju za polaganje stru~nog ispita pripravnika.

Me|utim,novi Zakon o radu,136utvr|uje da poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje

130 ^lan 45.stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 131 ^lan 45.stav 3. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 132 ^lan 45.stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 133 ^lan 45.stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 134 ^lan 46. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 135 Pravilnik o na~inu i postupku registrovanja ugovora za obavljanje poslova van prostorija pos-lodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2002) 136 ^lan 47. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

46

je steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|eno zakonom ili pravilnikom.

Upore|uju}i ovo re{enje u novom Zakonu o radu sa re{enjem u dosada{njem Zakonu o radu, moè se zaklju~iti da je novi Zakon o radu uneo izmenu u pogledu {kol-ske spreme i to na taj na~in {to je, umesto {kolske spreme, utvrdio odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme.

Pored toga, iz navedene odredbe Zakona o radu, moè se zaklju~iti da poslodavac, kao {to je to bilo predvi|eno u ranijem zakonodavstvu o radu, nije duàn da zasniva radni odnos sa pripravnicima. Zasnivanje radnog odnosa sa pripravnikom je pravo, a ne i oba-veza poslodavca.

Tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa pripravni-kom koji prvi put, u svojstvu pripravnika, zasniva radni odnos za zanimanje za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme i da je zasnivanje radnog odnosa u svojstvu pripravnika, kao uslov za rad na odre|enim poslovima, utvr|eno zakonom ili pravilnikom.

Ne ulaze|i ovde u to kojim je zakonom utvr|eno kao uslov da pripravnik provede na odre|enim poslovima, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova treba naro~ito utvrditi mogu}nost da poslodavac moè zasnovati radni odnos sa pripravnikom, poslove za koje sa pripravnikom moè zasnivati radni odnos i vrstu i stepen stru~ne spreme za te poslove.

Tako bi u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova trebalo utvrditi da se sa pripravnicima moè zasnivati radni odnos za obavljanje poslova za koje je ovim pravil-nikom predvi|eno, na primer: visoka stru~na sprema (pravni fakultet), odnosno VII1 stepen stru~ne spreme, vi{a stru~na sprema (vi{a ekonomska {kola), odnosno VI1 stepen stru~ne spreme i srednja stru~na sprema (gimnazija), odnosno IV stepen stru~ne spreme.

Pored navedene promene u pogledu vrste i stepena stru~ne spreme,novi Zakon o radu137 unosi jednu novu odredbu. Po toj odredbi, napred navedene odredbe o zasnivanju radnog odnosa lica koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, odnose se na lice koje je radilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta` u stepenu stru~ne spreme koji je uslov za rad na tim poslovima.

Me|utim, ovo zakonsko re{enje nije dobro, zbog toga {to lice koje zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, a koje je radilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta`, treba da je u tom vremenu radilo, ne samo u stepenu stru~ne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima, nego i u vrsti stru~ne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

U pogledu duìne pripravni~kog staà, novi Zakon o radu138 zadrào je re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu i propisao da pripravni~ki sta` traje najduè godinu dana, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Tako, na primer: Zakonom o dràvnim slu`benicima139 propisano je da pripravni~ki sta` na radnim mestima sa fakultetskim obrazovanjem traje jednu godinu, na radnim mes-tima sa vi{im obrazovanjem devet meseci, a na radnim mestima sa srednjim obrazova-njem {est meseci. Tako|e, ovim zakonom propisano je da se posebnim zakonom moè odrediti da pripravni~ki sta` traje duè ili kra}e nego {to je predvi|eno ovim zakonom.

137 ^lan 47.stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 138 ^lan 47.stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 139 ^lan 104. stav 1. i 2. Zakona o dràvnim slu`benicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005)

47

Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu,140 utvr|uju}i prava pri-pravnika, propisuje da pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu (na primer: pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni i godi{nji odmor i pravo na pla}eno odsustvo i druga prava).

Me|utim, navedena re{enja u novom Zakonu o radu, u pogledu pripravnika nisu dovoljna. Zato, u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca treba, pored poslova za koje zasniva radni odnos sa pripravnikom, utvrditi vrstu i stepen stru~ne spreme, odnosno trajanje pripravni~kog staà, na~in osposobljavanja pripravnika za sa-mostalan rad, polaganje stru~nog ispita i drugo.

140 ^lan 47.stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

48

III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

1. Uvodne napomene Ugovor o pravima i obavezama direktora je potpuno nov radno-pravni institut u

novom Zakonu o radu i, kao takav, iskazan je u posebnoj glavi novog Zakona o radu. Me|utim, to nije samo ugovor o pravima i obavezama direktora. To je ugovor o pravima i obavezama direktora i poslodavca.

Jo{ pre stupanja na snagu dosada{njeg Zakona o radu, u ranijem Zakonu o radnim odnosima, postojala je odredba koja je imala za cilj da uredi zasnivanje radnog odnosa direktora. Prema toj odredbi, direktor je zasnivao radni odnos na osnovu odluke o izboru, ugovorom o radu koji je zaklju~ivao organ koji ga je birao, odnosno postavljao i direktor.

Me|utim, ova re{enja, koja su se odnosila na zasnivanje radnog odnosa direktora, bila su nepotpuna u odnosu na re{enja koja su utvr|ena u novom Zakonu o radu, mada ni ova re{enja nisu do kraja izvedena i nisu u celini kompatibilna sa Zakonom o privrednim dru{tvima.

No, i pored toga, za novi Zakon o radu, u odnosu na ranije zakonodavstvo o radu, moè se re}i da na sveobuhvatniji, potpuniji i jasniji na~in ure|uje prava i obaveze direk-tora, izraàvaju}i ta prava i obaveze direktora kroz posebnu glavu – ugovor o pravima i obavezama direktora.

2. Ugovor o pravima i obavezama direktora i poslodavca

Ugovor o pravima i obavezama direktora, prema novom Zakonu o radu, obuhvata

razli~ite situacije u koje mogu do}i direktor i poslodavac. Jedna situacija je kad direktor zasniva radni odnos sa poslodavcem, a druga situacija je kada direktor ne zasniva radni odnos, ali sa poslodavcem zaklju~uje ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima.

U prvoj situaciji, prema novom Zakonu o radu,141 direktor moè da zasnuje radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme i taj radni odnos zasniva ugovorom o radu. Prema tome, sa stanovi{ta novog Zakona o radu, tu nema nikakve razlike izme|u zasnivanja radnog odnosa direktora i ostalih zaposlenih kod poslodavca.

Me|utim, razlike nastaju u vremenu trajanja radnog odnosa kada je direktor zasno-vao radni odnos na odre|eno vreme. Prema novom Zakonu o radu, radni odnos direktora koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme traje do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razre{enja.

Prema tome, novi Zakon o radu nije odredio vreme na koje se bira direktor koji zasniva radni odnos na odre|eno vreme. To vreme na koje se bira direktor, na posredan na~in, utvrdio je Zakon o privrednim dru{tvima.

Prema Zakonu o privrednim dru{tvima,142 direktora dru{tva sa ograni~enom odgo-vorno{}u i zatvorenog akcionarskog dru{tva, kao naj~e{}im pravnim formama organizo-vanja privrednih dru{tava, bira, osim prvog direktora, skup{tina ~lanova dru{tva, odnosno

141 ^lan 48.stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 167.stav 1. Zakona o privred-nim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004) 142 ^lan 137. stav 1. ta~ka 2), ~lan 154. stav 1. ~lan 202. stav 1. ta~ka 2) i ~lan 311. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004)

49

skup{tina akcionara izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tava, odnosno skup{tine akcionara.

Upore|uju}i navedeno re{enje u pogledu trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme direktora sa re{enjem utvr|enim u novom Zakonu o radu u pogledu trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme ostalih zaposlenih, moè se zaklju~iti da postoje zna~ajne raz-like izme|u ova dva radna odnosa zasnovana na odre|eno vreme.

Tako, radni odnos ostalih zaposlenih zasnovan na odre|eno vreme, moè, sa preki-dima ili bez prekida, da traje najduè 12 meseci, a radni odnos direktora koji je zasnovan na odre|eno vreme, moè da traje do isteka roka na koji je direktor izabran, odnosno do njegovog razre{enja.

Polaze}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu, moè se re}i da direktoru koji je zasnovao radni odnosa na odre|eno vreme moè prestati radni odnos po dva osnova, i to - istekom roka za koji je direktor zasnovao radni odnos na odre|eno vreme i razre{enjem pre isteka roka na koji je direktor zasnovao radni odnos.

Tako, ako je direktor zasnovao radni odnos na odre|eno vreme koji isti~e 31. marta 2006. godine, direktor moè biti razre{en i pre isteka roka, na primer, 31. januara 2006. godine, kada direktoru prestaje radni odnos koji je zasnovao na odre|eno vreme.

Da direktor moè biti razre{en pre isteka roka na koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, upravo, potvr|uje i Zakon o privrednim dru{tvima,143 prema kome skup{tina ~lanova dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u i skup{tina akcionara zatvore-nog akcionarskog dru{tva mogu razre{iti direktora, sa navo|enjem ili bez navo|enja razloga za razre{enje.

Osim toga, do razre{enja direktora koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, a koje prestavlja prestanak radnog odnosa direktora, moè do}i i za vreme trajanja radnog odnosa na odre|eno vreme, odnosno pre isteka roka na koji je direktor zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, podno{enjem ostavke, davanjem pisanog obave{tenja posloda-vcu.

To, upravo, potvr|uje Zakon o privrednim dru{tvima, koji utvr|uje postojanje ostav-ke direktora i propisuje da se odredbe ovog zakona, koje se odnose na ostavku direktora akcionarskog dru{tva, shodno primenjuju i na direktore dru{tva sa ograni~enom odgovor-no{}u.

Polaze}i, tako|e, od Zakona o privrednim dru{tvima, do prestanka radnog odnosa direktora dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenog akcionarskog dru{tva, razre{enjem ili usled ostavke, moè do}i i kad direktora koji je zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme, a o ~emu u novom Zakonu o radu nema odgovaraju}ih re{enja.

Druga situacija, prema novom Zakonu o radu, u kojoj se moè na}i direktor, sastoji se u tome da lice koje je izabrano za direktora ne zasniva radni odnos sa poslodavcem, ali se sa poslodavcem nalazi u odre|enom ugovornom odnosu.

Taj ugovorni odnos, prema novom Zakonu o radu,144 ure|uje se ugovorom o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca. To nije ugovor o radu, jer se ugovorom o radu zasniva radni odnos, to je ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima kojim se ne zasniva radni odnos.

143 ^lan 166, 167. stav 1. i ~lan 327. stav 1, a u vezi ~lana 307. stav 3. Zakona o privrednim dru{-tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 144 ^lan 48. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

50

Ugovorom o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima ne zasniva se rad-ni odnos, pa poslodavac nema obavezu da zaposlenog prijavljuje na obavezno socijalno osiguranje i da mu dostavi fotokopiju prijave za obavezno socijalno osiguranje, ali je, u skladu sa zakonom, obavezan da mu upla}uje doprinose za penzijsko, invalidsko i zdrav-stveno osiguranje.

Iako direktor u ovom slu~aju ne zasniva radni odnos, ve} me|usobna prava, obaveze i odgovornosti sa poslodavcem ure|uje ugovorom, i ovaj direktor, kao i direktor koji zasniva radni odnos na neodre|eno i odre|eno vreme, morao bi da ispunjava posebne uslove za rad na poslovima direktora, predvi|ene pravilnikom o organizaciji i sistema-tizaciji poslova.

To, upravo, zna~i da bi direktor, koji nije zasnovao radni odnos sa poslodavcem i koji me|usobna prava, obaveze i odgovornosti sa poslodavcem ure|uje ugovorom, trebao da ispunjava posebne uslove u pogledu vrste i stepena stru~ne spreme i druge posebne uslove utvr|ene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Lice koja obavlja poslove direktora koji ne zasniva radni odnos sa poslodavcem, ve} me|usobna prava, obaveze i odgovornosti sa poslodavcem ure|uje ugovorom, ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

S tim u vezi, postavljaju se dva pitanja: prvo pitanje je – {ta zna~i to da naknada za rad ima karakter zarade, a drugo pitanje – koja su to, pored naknade za rad, druga prava, obaveze i odgovornosti koja treba da sadrì ugovor o me|usobnim pravima i obavezama i odgovornostima?

U odgovoru na prvo pitanje, moglo bi se re}i da naknada za rad ima karakter zarade, zbog toga {to sadrì poreze i doprinose koji se pla}aju iz zarade i zbog toga {to se nak-nada za rad ne ostvaruje u radnom odnosu, ve} u posebnom ugovornom odnosu, na osno-vu ugovora o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i poslodavca.

Ne spore}i da se naknada za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos sa pos-lodavcem, moè odrediti i na drugi na~in, smatramo, polaze}i od toga da ova naknada ima karakter zarade, da ovu naknadu u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ne bi trebalo utvr|ivati kao naknadu za rad, ve} je treba utvrditi kao zaradu, u skladu sa odredbama novog Zakona o radu.

Prema tome, ova zarada treba da bude utvr|ena tako da tu zaradu ~ine zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, druga primanja po osnovu radnog odnosa i zarada iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima.

Me|utim, to, ipak, ne bi bilo dovoljno za odre|ivanje naknade za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos, ve} je sa poslodavcem zaklju~io ugovor o me|usobnim pravi-ma, obavezama i odgovornostima. Potrebno je, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, utvrditi odredbu po kojoj se, u slu~aju kada se sa direktorom ne zasniva radni odnos, utvr|ena zarada smatra naknadom za rad.

U odnosu na drugo pitanje moè se re}i da bi, u okviru drugih prava, obaveza i odgovornosti izme|u zaposlenog i poslodavca, ovaj ugovor mogao, osim vremena na koje se zasniva radni odnos, da ima sve elemente iz ugovora o radu, s tim {to bi u ugovoru izme|u direktora i poslodavca trebalo uneti odredbe o me|usobnoj odgovornosti i {to bi pojedine druge elemente iz ugovora o radu trebalo prilagoditi ugovoru o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i poslodavca.

51

Bez obzira da li direktor zasniva radni odnos sa poslodavcem ili ne zasniva, prema novom Zakonu o radu,145 ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima sa direktorom zaklju~uje, u ime poslodavca, upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – organ koji je odre|en aktom poslodavca.

S tim u vezi, postavlja se pitanje – koji je to organ i ko ga odre|uje da sa direktorom zaklju~i ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornosti, kada kod poslodavca nije obrazovao upravni odbor?

Taj organ koji bi mogao da zaklju~i ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima moglo bi biti drugo lice koje moè biti ovla{}eno od prethodnog direktora da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih (na primer: zamenik direktora kod poslodavca).

Tako|e se postavlja pitanje – kojim to pravnim aktom moè biti lice ovla{}eno da zaklju~i ugovor o radu sa direktorom, ili ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i poslodavca. Taj pravni akt jeste ovla{}enje kojim se zaposleni ovla{}uje da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod posloda-vca.

Me|utim, upravni odbor u ime poslodavca i organ koji je odre|en aktom posloda-vca, kada kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, ne bi zaklju~ivao samo ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i poslodavca, ve} bi odlu~ivao i o drugim pravima, obavezama direktora (na primer: direktoru koji je zasnovao radni odnos treba odrediti duìnu godi{njeg odmora).

U ovakvim slu~ajevima, posebno kad se radi o pravima, obavezama i odgovorno-stima koje se ne nalaze u ugovoru o radu i ugovoru o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima, trebalo bi u op{tem aktu ili u ugovoru o radu ili u ugovoru o me|usob-nim pravima, obavezama i odgovornostima, predvideti odredbe da o pravima, obavezama i odgovornostima odlu~uje predsednik upravnog odbora, a ako nije obrazovan upravni odbor – zaposleni koji je ovla{}en da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca.

Me|utim, kada se ure|uju ova pitanja, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, treba imati u vidu re{enja u Zakonu o privrednim dru{tvima po kojima se u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu obrazuje direktor ili upravni odbor dru{tva.

Polaze}i od Zakona o privrednim dru{tvima i od toga da u pomenutim dru{tvima moè postojati upravni odbor ili direktor, ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima mogao bi da zaklju~uje i o drugim pravima i obavezama direktora odlu~uje - predsedavaju}i skup{tine, ukoliko skup{tina ~lanova dru{tva i skup{-tina akcionara izabere predsedavaju}eg na period izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tva, odnosno skup{tine akcionara.

145 ^lan 48. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

52

IV. OBRAZOVANJE, STRU^NO OSPOSOBLJAVANJE I USAVR[AVANJE

1. Uvodne napomene

Obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje je, tako|e, potpuno nov radno-

pravni institut u novom Zakonu o radu i, kao takav, iskazan je u posebnoj glavi novog Zakona o radu – obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje.

Obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje nije postojalo u dosada{njem Zakonu o radu, ali je postojalo u ranijem zakonodavstvu o radu. Prema ranijem zakonodavstvu o radu, obrazovanje i usavr{avanje ure|ivalo se op{tim aktom, u skladu sa zakonom.

2. Obrazovanje, stru~no

osposobljavanje i usavr{avanje zaposlenih

Polaze}i od izuzetnog zna~aja koje za poslodavca i za zaposlenog ima obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, novi Zakon o radu utvr|uje du`nosti poslodavca i du`nosti zaposlenog u pogledu obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja, vezuju}i to za potrebe procesa rada i uvo|enja novog na~ina i organizacije rada.

Naime, novi Zakon o radu146 propisuje da je poslodavac duàn da zaposlenom omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo|enje novog na~ina i organizacije rada. Tako|e, novim Zakonom o radu,147 utvr|uje se i du`nost zaposlenog da se u toku rada obrazuje, stru~no osposobljava i usavr{ava.

Prema tome, du`nost poslodavca da zaposlenom omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje i du`nost zaposlenog da se obrazuje, stru~no osposobljava i usavr{ava, prestavljaju uzajamne du`nosti poslodavca i zaposlenog, odre|ene potrebama procesa rada i uvo|enjem novog na~ina i organizacije rada.

Polaze}i od toga da je poslodavac duàn da zaposlenom omogu}i samo ono obrazo-vanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje koje zahtevaju potrebe procesa rada i uvo-|enje novog na~ina i organizacije rada, poslodavac nije duàn da omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje koje ne zahtevaju potrebe procesa rada i uvo|enje novog na~ina i organizacije rada.

S obzirom da novi Zakon o radu nije propisao da se obrazovanje, stru~no osposob-ljavanje i usavr{avanje ure|uje op{tim aktom ili ugovorom o radu, smatramo da }e se u praksi pojaviti potreba da se op{tim aktom ili ugovorom o radu defini{e osposobljavanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje ili urede druga pitanja u vezi sa tim.

Tako bi, pod obrazovanjem mogli da podrazumevamo sticanje vrste i stepena stru-~ne spreme, pod usavr{avanjem usavr{avanje postoje}eg stepena stru~ne spreme, a pod stru~nim osposobljavanjem – sticanje novih stru~nih i tehnolo{kih znanja u okviru svoje struke.


53

Pored definisanja {ta se podrazumeva pod obrazovanjem, stru~nim osposobljava-njem i usavr{avanjem, op{tim aktom ili ugovorom o radu treba urediti uslove i na~in obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja.

Pod uslovima i na~inom mogli bi da podrazumevamo upu}ivanje zaposlenog na obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje i prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca koje proisti~u iz upu}ivanja na obrazovanje, stru~no osposob-ljavanje i usavr{avanje.

Budu}i da je poslodavac duàn da zaposlenom omogu}i samo ono obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje koje zahtevaju potrebe procesa rada i uvo|enje novog na~ina i organizacije rada, novi Zakon o radu148 utvrdio je da se tro{kovi obrazo-vanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja obezbe|uju iz sredstava poslodavca i drugih izvora u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, predvi|a dve mogu}nosti obezbe|ivanja sred-stava za obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje zaposlenih. Prva mogu}nost su sredstva koja za ove potrebe obezbe|uje poslodavac, a druga mogu}nost su drugi izvori iz kojih se obezbe|uju sredstva za ove svrhe.

Me|utim, nezavisno od toga da li su sredstva za obrazovanje, stru~no osposob-ljavanje i usavr{avanje obezbe|ena iz sredstava poslodavca ili iz drugih izvora, ta sred-stva moraju se obezbediti i koristiti u skladu sa zakonom i op{tim aktom. Taj op{ti akt bi}e, pre svega, kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Osim toga, sredstva za obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje zaposle-nih koristi}e se u skladu sa ugovorom o radu kada se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju samo ugovorom o radu.

Me|utim, kako zaposleni moè da prekine obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, prema novom Zakonu o radu,149 zaposleni je duàn da poslodavcu naknadi tro{kove obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga.

S tim u vezi, postavlja se pitanje – koji su to opravdani razlozi kada zaposleni, koji prekine obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, nije duàn da vrati tro{kove obrazovanja, stru~nog osposobljavanja ili usavr{avanja?

Opravdani razlozi u kojima zaposleni nije duàn da naknadi navedene tro{kove ako prekine sa obrazovanjem, stru~nim osposobljavanjem ili usavr{avanjem, moraju biti utvr|eni u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

U opravdane razloge u kojima zaposleni ne bi bio duàn da poslodavcu naknadi tro{kove u slu~aju da prestane sa obrazovanjem, stru~nim osposobljavanjem ili usa-vr{avanjem, spadali bi, na primer: bolest zaposlenog, potrebe poslodavca, vi{a sila, izne-nadno pove}anje obima posla i drugi slu~ajevi u kojima je neophodno da zaposleni pre-kine sa obrazovanjem, stru~nim osposobljavanjem ili usavr{avanjem.


54

V. RADNO VREME

1. Uvodne napomene

Novi Zakon o radu, kao ni dosada{nji Zakon o radu, ne predvi|a radno vreme u okviru osnovnih prava i obaveza, utvr|enih u osnovnim odredbama novog Zakona o radu, odnosno u okviru osnovnih prava zaposlenih, utvr|enih u novom Zakonu o radu.

Iako novi Zakon o radu ne predvi|a radno vreme u okviru osnovnih prava i obaveza utvr|enih novim Zakonom o radu, odnosno u okviru osnovnih prava zaposlenih, smatra-mo da radno vreme predstavlja jedno od osnovnih prava zaposlenih i, kao takvo, ~ini je-dan od veoma zna~ajnih segmenata radno-pravnog poloàja zaposlenih.

Polaze}i od novog Zakona o radu,150 radno vreme obuhvata puno radno vreme, ne-puno radno vreme, skra}eno radno vreme, prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodelu radnog vremena, no}ni rad i rad u smenama.

2. Puno radno vreme

Puno radno vreme prestavlja jedan od oblika radnog vremena i to njegov osnovni

oblik. Puno radno vreme je osnovno pravilo prilikom zasnivanja radnog odnosa. Zaposle-ni zasniva radni odnos, pre svega, sa punim radnim vremenom.

Samo zaposlenom koji radi puno radno vreme i koji radi sa radnim vremenom koje je izjedna~eno sa punim radnim vremenom, prema novom Zakonu o radu, ima sva prava iz radnog odnosa koja su utvr|ena novim Zakonom o radu.151

I pored toga {to zadràva zakonsko re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu u pogledu toga koliko iznosi puno radno vreme, novi Zakon o radu, u pogledu punog radnog vreme-na unosi zna~ajne promene.

Naime, i novim Zakonom o radu, utvr|eno je da puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeljno, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Tako, novim Zakonom o radu,152 odre|eno je da se op{tim aktom moè da utvrdi radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno.

Pored toga {to se puno radno vreme moè op{tim aktom utvrditi u trajanju kra}em od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}em od 36 ~asova nedeljno, novi Zakon o radu153 propi-suje i da puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota ne moè da se utvrdi u trajanju duèm od 35 ~asova nedeljno, niti duèm od osam ~asova dnevno.

Ure|uju}i da se op{tim aktom moè utvrditi radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, ali ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, novim Zakonom o radu ostavljena je mogu}nost da se u ovom rasponu punog radnog vremena op{tim aktom utvrdi puno radno vreme.

To puno radno vreme moè, zavisno od konkretnih okolnosti kod poslodavca, biti razli~ito odre|eno kod razli~itih poslodavaca, a moè i kod istog poslodavca biti razli~ito odre|eno u pojedinim njegovim organizacionim delovima.

Tako|e je mogu}e, u okviru utvr|enog raspona za odre|ivanje punog radnog vre-mena, od najmanje 36 ~asova nedeljno do 40 ~asova nedeljno ~initi promene u pogledu

150 ^lan 50-63. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005) 151 ^lan 50. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 152 ^lan 50. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 153 ^lan 87. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

55

ve} utvr|enog punog radnog vremena, odre|ivanjem novog punog radnog vremena, odnosno odre|ivanjem broja ~asova koji ~ine puno radno vreme.

Odre|ivanje novog punog radnog vremena, odnosno novog broja ~asova koji ~ine puno radno vreme, moglo bi se, kako to stoji u novom Zakonu o radu, vr{iti samo op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Me|utim, postavlja se pitanje, s obzirom da se samo op{tim aktom moè utvrditi radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, kojim }e se pravnim aktom odrediti kra}e radno vreme od 40 ~asova nedeljno a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, kada se kod poslodavca zaklju~uje samo ugovor o radu?

U odgovoru na ova pitanja moè se re}i da bi u ovom slu~aju puno radno vreme, kada se kod poslodavca ne zaklju~uje kolektivni ugovor ili ne donosi pravilnik o radu, trebalo urediti ugovorom o radu, odnosno aneksom ugovora o radu, kada se vr{i promena ve} utvr|enog punog radnog vremena, odnosno odre|uje novi broj ~asova koji ~ine puno radno vreme.

Kao {to smo napred rekli, novim Zakonom o radu propisano je da se puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, ne moè utvrditi u trajanju duèm od 35 ~asova nedeljno. Na osnovu ove odredbe, moè se zaklju~iti da novim Zakonom o radu nije utvr|ena donja granica trajanja punog radnog vremena zaposlenog mla|eg od 18 go-dina ìvota.

U situaciji kada novi Zakon o radu nije utvrdio donju granicu trajanja punog radnog vremena za zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, postavlja se pitanje koja je to donja granica i ko odre|uje ovu donju granicu trajanja punog radnog vremena i kojim pravnim aktom?

U odgovoru na prvo pitanje, treba po}i od godina ìvota zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota i, na primer, za svaku godinu ìvota od 15 do 18 godina ìvota odrediti broj ~asova za koliko se smanjuje puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota.

Tako bi, ako bi se za svaku godinu ìvota broj ~asova smanjivao za 1 ~as, zaposle-nom mla|em od 18 godina ìvota, odnosno zaposlenom koji ima 15 godina ìvota, puno radno vreme iznosilo bi 32 ~asa nedeljno.

Me|utim, ovakav na~in utvr|ivanja donje granice punog radnog vremena zaposle-nog mla|eg od 18 godina ìvota, potrebno je utvrditi kolektivnim ugovorom kod posloda-vca ili pravilnikom o radu kada se on donosi ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

Ako se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu utvrdi radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, ali ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, onda zaposleni u tom slu~aju ostvaruju sva prava iz radnog odno-sa kao da rade sa punim radnim vremenom.

To, upravo, zna~i da zaposleni za koga je op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu utvr|eno kra}e radno vreme od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, ima pravo na zaradu i sva ostala prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

3. Nepuno radno vreme

Nepuno radno vreme je, prema novom Zakonu o radu, tako|e jedan od oblika rad-

nog vremena. Za razliku od punog radnog vremena, nepuno radno vreme nije pravilo kod zasnivanja radnog odnosa, ve} njegov izuzetak.

56

Novi Zakon o radu napu{ta re{enje u dosada{njem Zakonu o radu o neposrednoj povezanosti radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom kao jednim od oblika radnog vremena.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu154 ne vezuje nepuno radno vreme za radni odnos sa nepunim radnim vremenom, ve} nepuno radno vreme defini{e da je to radno vreme kra}e od punog radnog vremena.

Bez obzira {to novi Zakon o radu neposredno ne vezuje nepuno radno vreme sa rad-nim odnosom sa nepunim radnim vremenom, oni su neposredno povezani. Radno vreme sa nepunim radnim vremenom, bilo da se zasniva na neodre|eno ili odre|eno vreme, uvek pretpostavlja postojanje poslova za ~ije je obavljanje potrebno nepuno radno vreme.

Kako je nepuno radno vreme, prema novom Zakonu o radu, radno vreme kra}e od punog radnog vremena, to nepuno radno vreme moè biti vrlo razli~ito odre|eno. Nepuno radno vreme moè iznositi polovinu punog radnog vremena (4 sata) ili kra}e od polovine punog radnog vremena (na primer: 3 sata i 30 minuta) i vreme koje je duè od polovine punog (na primer: 6 ~asova), ali ne moè da iznosi koliko iznosi puno radno vreme.

Nezavisno od toga koliko }e iznositi nepuno radno vreme,nepuno radno vreme treba utvrditi u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova. Zapravo, prvo treba utvrditi poslove koji treba da se obavljaju u nepunom radnom vremenu kod poslodavca i, zavisno, pre svega, od obima poslova treba utvrditi koliko iznosi nepuno radno vreme za obavlja-nje tih poslova.

Kako se obim poslova koji se obavlja sa nepunim radnim vremenom moè menjati, pove}avati ili smanjivati, pa tim i nepuno radno vreme, to bi promena u obimu poslova morala uvek da prati odgovaraju}a promena u pogledu toga koliko }e trajati nepuno radno vreme.

Me|utim, kako prema novom Zakonu o radu,155 poslodavci koji imaju pet i manje od pet zaposlenih nisu du`ni da donesu pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, postavlja se pitanje kojim pravnim aktom utvrditi te poslove i vreme za obavljanje tih poslova.

Polaze}i od toga da u ovoj situaciji ne postoji pravilnik o organizaciji i sistematiza-ciji poslova, smatramo da je ugovor o radu jedini pravni akt kojim se mogu utvrditi poslovi koji se obavljaju sa nepunim radnim vremenom i kojim se moè utvrditi nepuno radno vreme za obavljanje ovih poslova.

Kad govorimo o nepunom radnom vremenu, potrebno je ukazati da, prema novom Zakonu o radu,156 nepuno radno vreme prestavlja jednu od mera za re{avanje vi{ka zaposlenih. Ovu meru za re{avanje vi{ka zaposlenih, pored drugih mera utvr|enih novim Zakonom o radu, treba obavezno da sadrì program za re{avanje vi{ka zaposlenih kod poslodavca.

Polaze}i od toga da su radni odnos sa nepunim radnim vremenom i nepuno radno vreme me|usobno povezani, jer nema radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom bez nepunog radnog vremena, ovde }emo se ukratko podsetiti na prava koja imaju zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, a o kojima je bilo re~i u okviru radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom.

154 ^lan 51. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 155 ^lan 24. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 156 ^lan 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

57

Tako, prema novom Zakonu o radu,157 zaposleni koji radi sa nepunim radnim vreme-nom ima sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

Osim toga, novim Zakonom o radu,158 utvr|eno je da zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moè za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj na~in ostvari puno radno vreme.

4. Skra}eno radno vreme

Pored punog radnog vremena i nepunog radnog vremena, novim Zakonom o radu,

skra}eno radno vreme utvr|eno je kao jedan oblik radnog vremena. I za skra}eno radno vreme, kao i za nepuno radno vreme, moè se re}i, za razliku od punog radnog vremena, da nije pravilo kod zasnivanja radnog odnosa ve} njegov izuzetak.

Novim Zakonom o radu utvr|eni su slu~ajevi u kojima se skra}uje radno vreme, kako se to radno vreme skra}uje i koliko to skra}enje iznosi, a zatim kako se utvr|uje skra}eno radno vreme i koja prava ima zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vre-menom.

Kad su u pitanju slu~ajevi u kojima se skra}uje radno vreme, novim Zakonom o radu,159 propisano je da se radno vreme skra}uje zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravlje {tetnim poslovima, utvr|enim zakonom ili op{tim aktom, na kojima i pored primene odgovaraju}ih mera bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu postoji pove}ano {tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog (poslovi sa pove}anim rizikom).

Da bi do{lo do skra}enog radnog vremena na poslovima sa pove}anim rizikom potrebno je: prvo, da postoje naro~ito te{ki, naporni i za zdravlje {tetni poslovi; drugo, da su poslovi sa pove}anim rizikom utvr|eni zakonom ili op{tim aktom; i tre}e, da, i pored primene odgovaraju}ih mera bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, postoji pove}ano {tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog.

Prema tome, da bi se odre|eni poslovi smatrali poslovima sa pove}anim rizikom i da bi se za obavljanje tih poslova skratilo radno vreme, potrebno je da se svi napred navedeni uslovi ispune kumulativno. Ispunjavanje jednog ili drugog ili ispunjavanje dva uslova nije dovoljno da bi se odre|eni poslovi smatrali poslovima sa pove}anim rizikom i da bi se za njih utvrdilo skra}eno radno vreme.

Poslovi sa pove}anim rizikom, prema novim Zakonu o radu, mogu se utvrditi zakonom ili op{tim aktom. Taj zakon jeste, pre svega, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,160 a op{ti akt bi mogao da bude pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovim pravilnikom, a na osnovu stru~ne analize, utvrdili bi se poslovi sa pove}anim rizikom i skra}eno radno vreme koje za ove poslove moè biti skra}eno najvi{e do 10 ~asova nedeljno.

Tako|e, novim Zakonom o radu je utvr|eno kako se skra}uje radno vreme za zaposlenog koji radi na poslovima koji se obavljaju sa skra}enim radnim vremenom i ko-liko to skra}enje radnog vremena iznosi. Radno vreme za zaposlenog koji radi na poslo-

157 ^lan 40. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 158 ^lan 41. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 159 ^lan 52. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 160 Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005)

58

vima sa pove}anim rizikom, prema novom Zakonu o radu,161 skra}uje se srazmerno {tet-nom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~asova nedeljno.

Prema tome, nije dovoljno da postoji {tetno dejstvo uslova rada samo na zdravlje zaposlenog, ve} je potrebno da {tetno dejstvo postoji i na radnu sposobnost zaposlenog i da skra}enje radnog vremena moè biti i manje od 10 ~asova nedeljno.

Da bi do{lo do skra}enja radnog vremena na poslovima na kojima se obavljaju poslovi sa pove}anim rizikom, potrebno je, prema novom Zakonu o radu,162 da se skra-}eno radno vreme utvrdi na osnovu stru~ne analize o postojanju pove}anog {tetnog dej-stva uslova rada na zdravlje zaposlenog u skladu sa zakonom. Ti zakoni su, pre svega, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o radu.

Pored toga, novi Zakon o radu,163 utvr|uje i dodatnu za{titu zaposlenih koji rade sa skra}enim radnim vremenom, na taj na~in {to izri~ito utvr|uje da se ne moè vr{iti preraspodela radnog vremena na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme.

S obzirom na to da se zaposlenom koji radi na poslovima sa pove}anim rizikom zbog toga skra}uje puno radno vreme, to je novim Zakonom o radu164 propisano da zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

To zna~i da je zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom potpuno izjed-na~en sa zaposlenim koji radi sa punim radnim vremenom. Tako|e, to zna~i da zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom ima pravo na zaradu, naknadu zarade, na druga primanja, na godi{nji odmor, na pla}eno odsustvo i sva druga prava predvi|ena novim Zakonom o radu i op{tim aktom.

Me|utim, zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom ima, tako|e, i obaveze utvr|ene novim Zakonom o radu, op{tim aktom i ugovorom o radu. To zna~i, da je zapo-sleni koji radi skra}eno radno vreme duàn, na primer, da poslove na kojima radi obavlja savesno i odgovorno i da se pridràva prava i obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava i obaveza, zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima i odgovornosti koje se utvr|uju novim Zakonom o radu, op{tim aktom i ugovorom o radu, tako da se i ovom zaposlenom, koji u~ini povredu radne obaveze, moè, pod uslovima utvr|enim novim Zakonom o radu, otkazati ugovor o radu.

5. Prekovremeni rad

Kao {to smo to napred rekli da puno, nepuno i skra}eno radno vreme predstavljaju

oblike radnog vremena, i za prekovremeni rad moè se re}i da prestavlja jedan od oblika radnog vremena.

Razlika izme|u navedenih oblika radnog vremena i prekovremenog rada sastoji se u tome {to se za obavljanje poslova sa punim, nepunim i skra}enim radnim vremenom zasniva radni odnos, a za obavljanje poslova u prekovremenom radu ne dolazi do zasni-vanja radnog odnosa. Prema tome, poslove u prekovremenom radu moè da obavlja samo

161 ^lan 52. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 162 ^lan 52. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 163 ^lan 60. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 164 ^lan 52. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

59

lice koje se ve} nalazi u radnom odnosu i za poslove, koji se obavljaju u prekovremenom radu, ne moè se angaòvati lice koje nije u radnom odnosu sa poslodavcem.

Novi Zakon o radu potvr|uje opredeljenje iz dosada{njeg Zakona o radu, koji je napustio sveobuhvatno ure|enje prekovremenog rada, pa se zbog toga mogu razlikovati prekovremeni rad koji je ure|en ovim zakonom i prekovremeni rad koji je ure|en poseb-nim zakonom.

Kad je u pitanju prekovremeni rad ure|en novim Zakonom o radu, moè se re}i da je novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, zadrào, osim izvesnih terminolo{kih izmena, opredeljenje da se prekovremeni rad moè uvoditi samo u izuzetnim slu~ajevima i utvrdio te slu~ajeve.

Prema novom Zakonu o radu,165 na zahtev poslodavca, zaposleni je duàn da radi duè od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}anja obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran (prekovremeni rad).

Prema tome, da bi do{lo do prekovremenog rada, potrebno je: prvo, da postoji zah-tev poslodavca za prekovremeni rad i da postoje slu~ajevi utvr|eni novim Zakonom o radu i drugi slu~ajevi kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran.

Koji su to drugi slu~ajevi kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran? U ovom pogledu mogu}a su dva odgovora. Prvi odgovor je u tome da poslodavac, u svakom konkretnom slu~aju, odlu~uje koji je to drugi slu~aj kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran.

A, drugi odgovor sastoji se u tome – da se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, utvrde ti drugi slu~ajevi kada je neophodno da se zavr{i posao koji nije planiran (na primer: nalog dràvnog organa, dobijanje novog posla i dr.).

Me|utim, kada se kod poslodavca ne zaklju~uje kolektivni ugovor kod poslodavca ili se ne donosi pravilnik o radu, ve} se samo zaklju~uje ugovor o radu izme|u zapo-slenog i poslodavca, druge slu~ajeve kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran treba utvrditi ugovorom o radu.

Opredeljujemo se za drugi odgovor – da ti drugi slu~ajevi, kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran, treba da budu unapred odre|eni, kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi ili u ugovoru o radu, zbog toga {to unapred odre|eni slu~ajevi otklanjaju mogu}nost zloupotrebe preko-vremenog rada i obezbe|uju sigurnost za zaposlenog da mu poslodavac ne}e, kad god to oceni, uvoditi prekovremeni rad.

Pored ove za{tite zaposlenog od prekovremenog rada, koja proizilazi iz na{eg na-pred iznetog opredeljenja, novi Zakon o radu, kroz izmenu re{enja u dosada{njem Zakonu o radu u pogledu trajanja prekovremenog rada, unosi jo{ jednu zna~ajnu izmenu kod pre-kovremenog rada.

Tako, novi Zakon o radu,166 napu{taju}i re{enje u dosada{njem Zakonu o radu u pogledu trajanja prekovremenog rada (4 ~asa dnevno, odnosno 240 ~asova u kalendarskoj godini), propisuje da prekovremeni rad ne moè da traje duè od osam ~asova nedeljno, niti ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom.


60

U vezi sa uvo|enjem prekovremenog rada, postavlja se pitanje da li se prekovremeni rad moè uvoditi subotom i nedeljom? Smatramo da se prekovremeni rad moè uvoditi i subotom i nedeljom,uz ograni~enja koja su utvr|ena novim Zakonom o radu.

Zaposlenom koji radi prekovremeno u subotu i nedelju, koji su po rasporedu radnog vremena neradni dani kod poslodavca, pripada za rad subotom uve}ana zarada, a za rad na dan nedeljnog odmora – jedan dan odmora u toku naredne nedelje.

Kad govorimo o prekovremenom radu, zna~ajno je odgovoriti i na pitanje {ta se podrazumeva pod zahtevom poslodavca za uvo|enje prekovremenog rada. U stvari, pos-tavlja se pitanje - kojim se pravnim aktom izraàva zahtev poslodavca za prekovremeni rad?

Smatramo da se taj pravni akt, kojim poslodavac zahteva da zaposleni radi prekovre-meno, moè biti jedino re{enje poslodavca kojim se zahteva prekovremeni rad kod poslodavca. To re{enje poslodavca treba da sadrì: ime i prezime zaposlenog, posao koji treba obaviti u prekovremenom radu, vreme trajanja prekovremenog rada u odre|enom danu i uve}anu zaradu za prekovremeni rad.

Uve}ana zarada za prekovremeni rad, prema novom Zakonu o radu, utvr|uje se op{-tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini utvr|enoj novim Zakonom o radu167. Najmanja visina uve}ane zarade za prekovremeni rad, koja se moè op{tim aktom i ugovorom o radu utvrditi i u ve}oj visini, prema novom Zakonu o radu, iznosi 26% od osnovice.

Pored prekovremenog rada utvr|enog novim Zakonom o radu, slu~ajeva u kojima se on moè uvoditi, ko ga uvodi i vremena trajanja prekovremenog rada, novi Zakon o radu propisuje da se prekovremeni rad moè urediti i posebnim zakonom.

Tako, novi Zakon o radu,168 propisuje da se deùrstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ure|uje posebnim zakonom. Taj poseban zakon koji deùrstvo u zdravstvenim ustanovama utvr|uje, kao prekovremeni rad, jeste Zakon o zdravstvenoj za{titi169.

Zakonom o zdravstvenoj za{titi ure|eno je deùrstvo u zdravstvenim ustanovama kao prekovremeni rad, vreme trajanja deùrstva kao prekovremeni rad i pravo zaposlenih koji deùraju na uve}anu zaradu za prekovremeni rad u deùrstvu.

6. Raspored radnog vremena

Raspored radnog vremena je veoma va`na komponenta u radnom vremenu. Raspo-

red radnog vremena, prema novom Zakonu o radu, obuhvata radnu nedelju i raspored radnog vremena u toku radne nedelje i druk~ije organizovanje radne nedelje i rasporeda radnog vremena u toku radne nedelje.

Pored toga, raspored radnog vremena, tako|e, prema novom Zakonu o radu, obuh-vata i du`nost poslodavca da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u roku utvr|enom novim Zakonom o radu.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, zadràva re{enja iz dosa-da{njeg Zakona o radu u pogledu trajanja radne nedelje, rasporeda radnog vremena u okviru radne nedelje i trajanja radnog dana. Tako, i prema novom Zakonu o radu,170 radna 167 ^lan 108. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 168 ^lan 54. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 169 ^lan 77. Zakona o zdravstvenoj za{titi ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005) 170 ^lan 55. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

61

nedelja traje pet radnih dana i to je osnovno pravilo u odre|ivanju radne nedelje, utvr|eno novim Zakonom o radu.

Me|utim, prema novom Zakonu o radu,171 poslodavac moè radnu nedelju da orga-nizuje i na druk~iji na~in, tako da radna nedelja traje {est radnih dana. To }e biti u slu~aju kada se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada to zahteva priroda posla i organizacija rada.

Raspored radnog vremena, prema novom Zakonu o radu,172 u okviru radne nedelje utvr|uje poslodavac. Pod rasporedom radnog vremena, u okviru radne nedelje, podra-zumevamo po~etak i zavr{etak radnog vremena. Tako, poslodavac moè da utvrdi, ako radni dan traje osam ~asova, da radno vreme po~inje u 8,00 ~asova, a da se zavr{ava u 16,00 ~asova.

Me|utim, poslodavac, prema novom Zakonu o radu,173 moè, kada poslodavac rad obavlja u smenama, no}u ili kada to zahteva priroda posla i organizacija rada, da druk~ije organizuje raspored radnog vremena u toku radne nedelje.

Radni dan, prema novom Zakonu o radu,174 po pravilu, traje osam ~asova i to je osnovno pravilo u pogledu trajanja radnog dana, utvr|enog novim Zakonom o radu. Me|utim, poslodavac moè da odredi da radni dan traje i kra}e od osam ~asova. To }e biti u slu~aju kada radna nedelja traje {est radnih dana.

O odluci o rasporedu radnog vremena, u okviru radne nedelje, koju, prema novom Zakonu o radu,175 donosi poslodavac, poslodavac je duàn da obavesti zaposlene, na taj na~in {to }e je javno objaviti, a to objavljivanje moè se izvr{iti na oglasnoj tabli pos-lodavca ili na drugi na~in.

Kako poslodavac moè da promeni raspored radnog vremena (radni dani u radnoj nedelji, po~etak i zavr{etak radnog vremena, odmor u toku dnevnog rada i drugo), pos-lodavac je, prema novom Zakonu o radu,176 duàn da obavesti zaposlene o promeni ras-poreda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

I o odluci kojom vr{i promenu rasporeda radnog vremena koju, tako|e, donosi pos-lodavac, poslodavac je duàn da obavesti zaposlene, na taj na~in {to }e je javno objaviti, a to objavljivanje moè izvr{iti na oglasnoj tabli poslodavca ili na drugi na~in.

Me|utim, kad kod poslodavca postoji manji broj zaposlenih, zaposleni se obave{-tavaju o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda radnog vremena, na na~in {to }e odluku o tome poslodavac neposredno dostaviti zaposlenom kod poslodavca.

7. Preraspodela radnog vremena

Novi Zakon o radu potvr|uje opredeljenje iz dosada{njeg Zakona o radu u pogledu

preraspodele radnog vremena, pa preraspodelu radnog vremena posebno ure|uje u okviru radnog vremena.

Pod preraspodelom radnog vremena podrazumevamo druk~iji raspored ukupnog radnog vremena zaposlenog u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine, tako da

171 ^lan 56. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 172 ^lan 55. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 173 ^lan 56. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 174 ^lan 55. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 175 ^lan 56. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 176 ^lan 56. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

62

ukupno radno vreme u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duè od punog radnog vremena.

Preraspodela radnog vremena, izme|u ostalog, obuhvata slu~ajeve kada se moè vr{iti preraspodela radnog vremena i slu~ajeve u kojima se ona ne moè vr{iti, a zatim kako se vr{i preraspodela radnog vremena i koliko moè da traje radno vreme u slu~aju preraspodele radnog vremena.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uz odre|ene pravno-teh-ni~ke izmene, zadràva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, osim u pogledu vremena u kome se vr{i preraspodela radnog vremena i u pogledu zabrane preraspodele radnog vremena za lica mla|a od 18 godina ìvota.

Tako, novi Zakon o radu zadràva iste slu~ajeve u kojima se moè vr{iti preraspo-dela radnog vremena. Poslodavac, prema novom Zakonu o radu,177 moè da izvr{i pre-raspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje ko-ri{}enje sredstava rada, racionalnije kori{}enje radnog vremena i izvr{enje posla u utvr|e-nim rokovima.

Me|utim, kad se vr{i preraspodela radnog vremena, novi Zakon o radu,178 unosi zna~ajne izmene. Te izmene sastoje se u tome {to se preraspodela radnog vremena ne vr{i prema ukupnom radnom vremenu zaposlenog u toku kalendarske godine, ve} se prera-spodela radnog vremena vr{i prema ukupnom radnom vremenu zaposlenog u periodu od {est meseci u kalendarskoj godini.

Ina~e, sama preraspodela radnog vremena vr{i se na takav na~in da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne moè da bude duè od punog radnog vremena.

U cilju za{tite zaposlenog, novi Zakon o radu,179 propisuje da u slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moè da bude duè od 60 ~asova nedeljno. A preraspodela radnog vremena, prema novom Zakonu o radu,180 ne smatra se prekovremenim radom.

O izvr{enoj preraspodeli radnog vremena mora da se vodi posebna evidencija kod poslodavca. Na osnovu evidentiranih ~asova rada koji prelaze broj ~asova punog radnog vremena, zaposleni ostvaruje po osnovu preraspodele radnog vremena pravo na slobodne dane, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom.

Zaposlenom koji radi sa preraspodelom radnog vremena, prema novom Zakonu o radu,181 kori{}enje dnevnog i nedeljnog odmora moè se odrediti na drugi na~in i u dru-gom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvr|e-nim zakonom u roku koji ne moè biti duì od 30 dana. U ovim slu~ajevima, zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajanju od najmanje deset ~asova nepre-kidno.

Pored napred navedenih slu~ajeva u kojima se moè vr{iti preraspodela radnog vremena, novim Zakonom o radu182 utvr|eni su slu~ajevi u kojima se ne moè vr{iti preraspodela radnog vremena. Preraspodela radnog vremena ne moè se vr{iti na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme. Osim toga, novim Zakonom o

177 ^lan 57. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 178 ^lan 57. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 179 ^lan 57. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 180 ^lan 58. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 181 ^lan 59. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 182 ^lan 60. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

63

radu183predvi|eno je da je zabranjena preraspodela radnog vremena zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota.

Me|utim, novi Zakon o radu, pod odre|enim uslovima, dozvoljava preraspodelu radnog vremena u okviru za{tite materinstva. Tako, prema novom Zakonu o radu,184 poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj èni za vreme trudno}e i zaposlenom roditelju sa detetom mla|im od tri godine ìvota ili detetu sa teìm stepenom psihofizi~ke ometenosti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Ova prava ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

Kako zaposlenom moè da prestane radni odnos pre isteka vremena za koji se vr{i preraspodela radnog vremena, to zaposleni, prema novom Zakonu o radu,185 ima pravo da mu se ~asovi prekovremenog rada prera~unaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra~unaju kao ~asovi rada duèg od punog radnog vremena.

U skladu sa navedenim odredbama novog Zakona o radu, zaposlenom koji je u jednom periodu u {est meseci u toku kalendarske godine radio duè od punog radnog vremena (preraspodela radnog vremena) i ti ~asovi nisu pla}eni kao prekovremeni rad, za taj period poslodavac je duàn da isplati zaradu, poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

8. No}ni rad i rad u smenama

U pogledu no}nog rad i rada u smenama moè se re}i da je novi Zakon o radu, u

odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uz zadràvanje nekih re{enja, uneo znatne promene. Tako je, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, pro{irio naziv ovog odeljka, tako da ovaj odeljak objedinjava i no}ni rad i rad u smenama.

Objedinjavanje rada no}u i rada u smenama bilo je sasvim ispravno i pravno logi~no, jer su rad no}u i rad u smenama, uglavnom, povezani. Rad u smenama uvek obuhvata i rad no}u.

No}ni rad, prema novom Zakonu o radu, obuhvata – {ta se smatra no}nim radom, za{titu zaposlenog od no}nog rada i uslove ove za{tite, a rad u smenama obuhvata – organizovanje rada i izmenu smena i za{titu zaposlenih od rada no}u koji se obavlja u smenama.

Prema novom Zakonu o radu,186 rad koji se obavlja u vremenu od 22 ~asa do {est ~asova narednog dana smatra se radom no}u, a za uvo|enje rada no}u, {to prestavlja poseban vid za{tite zaposlenih, poslodavac je bio duàn da pre uvo|enja rada no}u zatraì mi{ljenje ministarstva nadle`nog za poslove rada, ministarstva nadle`nog za poslove zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i za{titi zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju no}u.

Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu predvi|eno je da poslodavac vi{e nije duàn da pre uvo|enje no}nog rada zatraì mi{ljenje ministarstva nadle`nog za poslove rada i ministarstva nadle`nog za poslove zdravlja, ve} samo mi{ljenje sindikata.

183 ^lan 88. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 184 ^lan 92. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 185 ^lan 61. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 186 ^lan 62. stav 1. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

64

Obezbe|uju}i dalju za{titu zaposlenih koji rade no}u, novim Zakonom o radu,187 propisano je da zaposlenom, koji radi no}u najmanje tri ~asa svakog radnog dana ili tre}inu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mi{ljenju nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogor{anja njegovog zdravstvenog stanja.

Osim ove za{tite zaposlenih koja se ostvaruje u no}nom radu, novim Zakonom o radu188 propisana je za{tita zaposlenih ako se kod poslodavca organizuje rad u smenama. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duàn da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedelje no}u.

Me|utim, ako je kod poslodavca rad organizovan u smenama, zaposleni moè, prema novom Zakonu o radu,189 da radi no}u duè od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pismenu saglasnost. Dakle, usmena saglasnost u ovom pogledu nije dovoljna.

Kad zaposleni radi no}u i u smenama, prema novom Zakonu o radu, ima pravo na uve}anu zaradu u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini utvr|enoj novim Zakonom o radu. Najmanja visina uve}ane zarade, prema novom Zakonu o radu,190 koja se op{tim aktom i ugovorom o radu moè utvrditi i u ve}oj visini, iznosi 26% od osnovice.

187 ^lan 62. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 188 ^lan 63. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 189 ^lan 63. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 190 ^lan 108. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

65

VI. ODMORI I ODSUSTVA

1. Uvodne napomene

Za odmore i odsustva, kao i za radno vreme, tako|e se moè re}i da ih ni novi Zakon o radu, kao ni dosada{nji Zakon o radu, ne utvr|uje u okviru osnovnih prava i obaveza, predvi|enih u osnovnim odredbama novog Zakona o radu, odnosno u okviru osnovnih prava zaposlenih, utvr|enih novim Zakonom o radu.

Iako novi Zakon o radu ne utvr|uje odmore i odsustva u okviru osnovnih prava i obaveza, predvi|enih novim Zakonom o radu, odnosno u okviru osnovnih prava zapo-slenih, utvr|enih novim Zakonom o radu, smatramo da i odmori i odsustva predstavljaju osnovna prava zaposlenih i, kao takva, ~ine veoma vaàn segment u radno-pravnom poloàju zaposlenih.

Polaze}i od novog Zakona o radu, zaposleni, u okviru odmora, ima pravo na: odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni i godi{nji odmor, a u okviru odsustva ima pravo na: odsustvo uz naknadu (pla}eno odsustvo) i nepla}eno odsustvo.

Tako|e, polaze}i od novog Zakona o radu, a u okviru odmora i odsustava, novim Zakonom o radu, predvi|eno je i mirovanje radnog odnosa, kada zaposleni odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Svi odmori zaposlenih, koji su predvi|eni novim Zakonom o radu, odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni i godi{nji odmor, imaju za cilj da zaposleni, koris-te}i ih, obnove svoje radne i druge sposobnosti, i nastave da obavljaju poslove radi kojih su zasnovali radni odnos ili na koje su preme{teni.

Odsustva sa rada, koja su utvr|ena novim Zakonom o radu, imaju za cilj da zaposle-nom omogu}e, u slu~ajevima utvr|enim zakonom, op{tim aktom i ugovorom, odsustvo-vanje sa rada uz naknadu (pla}eno odsustvo) i da, u slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom o radu, omogu}e zaposlenom odsustvovanje sa rada bez naknade (nepla}eno odsustvo).

2. Odmor u toku dnevnog rada

Odmor u toku dnevnog rada je jedan od oblika odmora zaposlenih i ima za cilj da

omogu}i zaposlenom da u~ini predah u toku dnevnog rada, kako bi zaposleni, u toku dnevnog rada, obnovio svoje radne i druge sposobnosti i nastavio svoj rad do isteka utvr|enog radnog vremena.

Polaze}i upravo od ovog cilja odmora u toku dnevnog rada, odmor u toku dnevnog rada zaposleni treba da koristi radi uzimanja hrane (topli obrok), osveàvanja, rekreacije, {etnje, razonode, bavljenja sportom i sli~no.

Odmor u toku dnevnog rada moè se koristiti u prostorijama ili u krugu poslodavca, a ako nije tako ure|en na~in kori{}enja odmora u toku dnevnog rada – odmor u toku dnevnog rada moè se koristiti i van prostorija, odnosno van kruga poslodavca.

Prema novom Zakonu o radu,191 zaposleni koji rаdi puno radno vreme, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, odmor u toku dnevnog rada vezuje za puno radno vreme, utvr|uje najmanje trajanje odmora u toku dnevnog rada i ne utvr|uje gornju granicu trajanja ovog odmora.


66

S obzirom na to da novi Zakon o radu utvr|uje da odmor u toku dnevnog rada moè trajati najmanje 30 minuta i da ne utvr|uje gornju granicu odmora u toku dnevnog rada, postavlja se pitanje kako urediti trajanje odmora u toku dnevnog rada?

Polaze}i od ovakvog zakonskog re{enja, donju i gornju granicu trajanja odmora u toku dnevnog rada, od najmanje 30 minuta, treba, u skladu sa Zakonom o radu,192 utvrditi odlukom poslodavca o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada, tako da ovaj odmor, na primer, traje 30 minuta.

Pored prava na odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30 minuta za puno radno vreme, novim Zakonom o radu193 propisano je da zaposleni koji radi duè od ~etiri, a kra}e od {est ~asova dnevno (nepuno radno vreme), ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Prema tome,zaposleni koji radi kra}e od ~etiri ~asa dnevno, nema pravo na odmor u toku dnevnog rada.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 15 minuta vezuje za broj ~asova provedenih na radu, utvr|uje najmanje trajanje ovog odmora i ne utvr|uje gornju granicu trajanja ovog odmora u toku dnevnog rada.

S obzirom da ovaj odmor u toku dnevnog rada moè trajati najmanje 15 minuta i da novi Zakon o radu ne utvr|uje gornju granicu trajanja ovog odmora u toku dnevnog rada, tako|e se postavlja pitanje kako urediti trajanje ovog odmora u toku dnevnog rada?

Polaze}i od ovakvog zakonskog re{enja, donju i gornju granicu ovog odmora u trajanju od najmanje 15 minuta u toku dnevnog rada, treba, u skladu sa novim Zakonom o radu,194 utvrditi odlukom poslodavca o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada, tako da ovaj odmor traje, na primer, 15 minuta.

Pravo na odmor u toku dnevnog rada podrazumeva da zaposleni radi jednokratno puno radno vreme, a jednokratno puno radno vreme smatramo radno vreme bez prekida. No, ako zaposleni radi dvokratno radno vreme, dakle, sa prekidom rada, onda ovaj zaposleni ne bi imao pravo na odmor u toku dnevnog rada.

Pored prava na odmor u toku dnevnog rada za zaposlene koji rade puno radno vreme, u trajanju od najmanje 30 minuta, i pravo na odmor u toku rada za zaposlene koji provedu utvr|eni broj ~asova, u trajanju od najmanje 15 minuta, novi Zakon o radu uvodi i pravo na odmor u toku dnevnog rada za zaposlene koji rade duè od punog radnog vremena.

Ure|uju}i pravo na odmor u toku dnevnog rada za zaposlene koji rade duè od pu-nog radnog vremena, novim Zakonom o radu195 propisano je da zaposleni koji radi duè od punog radnog vremena, a najmanje 10 ~asova dnevno, ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 45 minuta.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu uvodi novi odmor u toku dnevnog rada, odmor za zaposlenog koji radi duè od punog radnog vremena najmanje 10 ~asova dnevno, utvr-|uje najmanje trajanje ovog odmora i ne utvr|uje gornju granicu trajanja ovog odmora u toku dnevnog rada.

S obzirom da odmor u toku dnevnog rada – kada zaposleni radi duè od punog radnog vremena najmanje 10 ~asova, moè trajati najmanje 45 minuta i da novi Zakon o radu ne utvr|uje gornju granicu trajanja ovog odmora u toku dnevnog rada, postavlja se, tako|e, pitanje kako urediti trajanje ovog odmora u toku dnevnog rada?


67

Polaze}i od ovakvog zakonskog re{enja, donju i gornju tranicu trajanja ovog odmora u trajanju od najmanje 45 minuta, treba, u skladu sa novim Zaknom o radu, utvrditi odlukom poslodavca o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada, tako da ovaj odmor traje, na primer, 45 minuta.

Novi Zakon o radu uredio je i kada ne moè da se koristi odmor u toku dnevnog rada. Tako je, novim Zakonom o radu,196 ure|eno da se odmor u toku dnevnog rada ne moè koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena.

U okviru navedenih zakonskih re{enja, u kojima je utvr|eno najmanje trajanje odmora u toku dnevnog rada i u kojima je utvr|eno da se ovaj odmor ne moè koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena, novi Zakon o radu propisuje kako organizovati odmor u toku dnevnog rada.

Tako, prema novom Zakonu o radu,197 odmor u toku dnevnog rada treba da se orga-nizuje na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava da se rad ne prekida, kao i kada se radi sa strankama. Odluku o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

Polaze}i od napred navedenih zakonskih re{enja i na{ih opredeljenja u pogledu trajanja odmora u toku dnevnog rada, u odluci poslodavca o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada – raspored kori{}enja odmora u toku dnevnog rada mogao bi se, na primer, urediti na slede}i na~in: odmor u toku dnevnog odmora od 30 minuta koristio bi se u vremenu od 9,30 do 10 ~asova, odmor od 15 minuta koristio bi se u vremenu od 9,15 do 9,30 minuta i odmor od 45 minuta koristio bi se u vremenu od 9,30 do 10,15 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada, bilo od 30, 15 ili 45 minuta, iako u novom Zakonu o radu o tome ne postoji re{enje, moè se jedino koristiti u jednokratnom trajanju, ne samo zbog svoje duìne nego i zbog cilja radi koga je utvr|eno ovo pravo zaposlenog.

Ovakvim ure|ivanjem kori{}enja odmora u toku dnevnog rada, odmor u toku dnevnog rada ne bi se, kao {to smo napred rekli, mogao koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena. Ukoliko bi se odmor u toku dnevnog rada koristio na po~etku ili na kraju radnog vremena, to bi istovremeno moglo da zna~i njegovo ukidanje, skra}ivanje punog radnog vremena ili onemogu}avanje ostvarivanja cilja radi koga je uveden odmor u toku dnevnog rada.

I novi Zakon o radu,198 kao i dosada{nji Zakon o radu, propisuje da se vreme odmo-ra, bilo da ono traje 30 minuta, 15 minuta ili 45 minuta, ura~unava u radno vreme zapo-slenog koje traje, po pravilu, 8 ~asova (radni dan), odnosno koji traje nedeljno 40 ili 36 ~asova.

Bez obzira koliko }e iznositi vreme odmora u toku dnevnog rada, 30, 15 ili 45 minuta, postavlja se pitanje – da li nov~ani iznos koji zaposleni prima kada koristi odmor u toku dnevnog rada prestavlja zaradu ili naknadu zarade i kakav karakter ima rad zapo-slenog, koji radi u vreme odmora u toku dnevnog rada.

Iako postoje razlike izme|u pojedinih mi{ljenja i sudske prakse, smatramo da se radi o sui generis zaradi, jer se zaposleni nalazi na radu, a ne radi, i da rad zaposlenog u toku dnevnog rada treba smatrati prekovremenim radom i tako ga vrednovati.

196 ^lan 64. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 197 ^lan 65. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 198 ^lan 64. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

68

3. Dnevni odmor

Dnevni odmor zaposlenih je, tako|e, jedan od oblika odmora zaposlenih, utvr|en novim Zakonom o radu, koji ima za cilj da zaposleni, izme|u dva uzastopna radna dana, obnovi svoje radne i druge sposobnosti.

Dnevni odmor je odmor izme|u dva uzastopna radna dana. Dnevni odmor po~inje zavr{etkom rada u jednom radnom danu i traje do po~etka rada u narednom danu, utvr|e-nog op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Pravo na dnevni odmor, odnosno na odmor izme|u dva uzastopna radna dana ima svaki zaposleni, nezavisno od toga da li radi puno radno vreme, nepuno radno vreme ili skra}eno radno vreme i nezavisno od toga da li je radni odnos zasnovao na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, u pogledu dnevnog odmora, odnosno odmora izme|u dva uzastopna radna dana ne unosi nikakve promene i zadràva re{enja, koja su postojala u dosada{njem Zakonu o radu.

Tako, prema novom Zakonu o radu,199 zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 ~asova neprekidno, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Prema tome, dnevni odmor moè biti odre|en u druk~ijem traja-nju.

Dnevni odmor, odnosno odmor izme|u dva uzastopna radna dana, prema novom Zakonu o radu,200 moè trajati i manje od 12 ~asova neprekidno. To }e biti u slu~aju pre-raspodele radnog vremena, kad zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajanju od najmanje deset ~asova neprekidno.

Odre|ivanjem minimalne duìne dnevnog odmora, koji ina~e moè da traje i duè od 12 ~asova i odre|ivanjem neprekidnosti u njegovom kori{}enju, zaposlenom je omo-gu}eno da obnovi svoje radne i druge sposobnosti. Na ovaj na~in, zaposleni je, tako|e, za{ti}en od preraspodele radnog vremena i prekovremenog rada koji nisu uvedeni u skla-du sa zakonom.

4. Nedeljni odmor

Nedeljni odmor zaposlenih je, pored odmora u toku dnevnog rada i dnevnog odmo-

ra, jedan od oblika odmora zaposlenih, koji ima, tako|e, za cilj da, izme|u dve uzastopne radne nedelje, omogu}i zaposlenom da obnovi svoje radne i druge sposobnosti.

Nedeljni odmor zaposlenih je, prema tome, odmor izme|u dve uzastopne radne ne-delje. Nedeljni odmor zaposlenih po~inje da te~e istekom jedne radne nedelje i traje do po~etka naredne radne nedelje.

Pravo na nedeljni odmor ima svaki zaposleni, nezavisno od toga da li radi puno radno vreme, nepuno radno vreme ili skra}eno radno vreme i nezavisno od toga da li je zasnovao radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Novi Zakon o radu, u odnosu na nedeljni odmor predvi|en u dosada{njem Zakonu o radu, uglavnom, zadràva dosada{nja re{enja i unosi promenu u pogledu toga kada se ko-risti nedeljni odmor i kada poslodavac moè da odredi drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora.

199 ^lan 66. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 200 ^lan 59. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

69

Novim Zakonom o radu,201 predvi|eno je da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno. Kao {to se vidi, novim Zakonom o radu, odre|eno je samo najmanje trajanje nedeljnog odmora, koje ina~e moè da traje duè od 24 ~asa.

Odre|ivanjem minimalnog trajanja nedeljnog odmora i odre|ivanjem neprekidnosti u njegovom kori{}enju, zaposlenom je omogu}eno da obnovi svoje radne i druge sposob-nosti. Na ovaj na~in, zaposleni je, tako|e, za{ti}en od preraspodele radnog vremena i pre-kovremenog rada koji nisu uvedeni u skladu sa zakonom.

Novim Zakonom o radu,202 u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uvedena je novina u pogledu toga kada se koristi nedeljni odmor. Novim Zakonom o radu,203 propisano je da se nedeljni odmor, po pravilu, koristi nedeljom.

Me|utim, nedeljni odmor, ne mora da se koristi samo nedeljom. Nedeljni odmor, prema novom Zakonu o radu,204 {to tako|e prestavlja novinu u novom Zakonu o radu, moè da se koristi neki drugi dan koji poslodavac odredi za kori{}enje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Kao {to se vidi, poslodavac moè odrediti i neki drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora, ali u tom odre|ivanju drugog dana za nedeljni odmora mora se po}i isklju~ivo od zahteva prirode posla i organizacije rada.

Pored toga {to poslodavac moè da odredi neki drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora, novi Zakon o radu predvi|a kada }e zaposleni koristiti nedeljni odmor kada je neophodno da radi na dan nedeljnog odmora.

Tako, novim Zakonom o radu,205 predvi|eno je – ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duàn da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa u toku naredne nedelje.

Ovakva situacija postoja}e kad je kod poslodavca uveden smenski rad i preraspodela radnog vremena, kao i kad se zaposleni upu}uje na slu`beni put na dan nedeljnog odmora ili je ovaj slu`beni put zapo~et u subotu koja je neradni dan kod poslodavca.

Kada je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, a poslodavac mu ne obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje, postavlja se pitanje kakav karakter ima rad na dan nedeljnog odmora?

Takav rad zaposlenog, na dan nedeljnog odmora, kome je poslodavac bio duàn da obezbedi jedan dan odmora u narednoj nedelji, ima karakter prekovremenog rada i zapo-sleni bi imao pravo na uve}anu zaradu u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

5. Godi{nji odmor

Godi{nji odmor zaposlenih je, pored odmora u toku dnevnog rada, dnevnog odmora

i nedeljnog odmora, jedan od oblika odmora zaposlenih, koji, tako|e, ima za cilj da zaposleni u toku kalendarske godine, u odre|enom trajanju, obnovi svoje radne i druge sposobnosti.


70

U okviru godi{njeg odmora, novi Zakon o radu ure|uje sticanje prava na godi{nji odmor, duìnu godi{njeg odmora, godi{nji odmor u slu~aju prestanka radnog odnosa, srazmerni deo godi{njeg odmora, kori{}enje godi{njeg odmora u delovima, godi{nji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja, raspored kori{}enja godi{njeg odmora i naknadu {tete.

5.1. Sticanje prava na godi{nji odmor

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu,206 utvr|uje pravo zaposle-

nog na godi{nji odmor i propisuje da zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na godi{nji odmor ima zaposleni, nezavisno od toga da li radi sa punim radnim vremenom, nepunim radnim vremenom ili sa skra}enim radnim vremenom i nezavisno od toga da li je zasnovao radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Kad je u pitanju godi{nji odmor zaposlenog koji radi nepuno radno vreme, smatramo da ovaj zaposleni ima pravo na puni godi{nji odmor, jer se duìna godi{njeg odmora odre|uje prema vremenu provedenom u kalendarskoj godini i ne zavisi od duìne radnog vremena.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duì od pet radnih dana, prema novom Zakonu o radu,207 sti~e pravo na godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada.

A pod neprekidnim radom, smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Tako|e, pod neprekidnim radom smatra se i prekid rada od 45 radnih dana do koga je do{lo bez krivice zaposlenog208.

Me|utim, ako je zaposleni upu}en na nepla}eno odsustvo, za vreme nepla}enog odsustva, s obzirom da se nepla}eno odsustvo ne smatra neprekidnim radom, ne postoji pravo zaposlenog na godi{nji odmor.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu postavio je samo jedan uslov za sticanje prava na godi{nji odmor, a to je {est meseci neprekidnog rada, propisuju}i {ta se smatra neprekid-nim radom. To zna~i, da svaki onaj zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duì od pet radnih dana, sti~e pravo na godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada.

To, tako|e, zna~i da svaki onaj zaposleni koji je u radnom odnosu neprekidno {est meseci ili ima prekid radnog odnosa manje od pet radnih dana (na primer, ~etiri radna dana), sti~e pravo na puni godi{nji odmor, jer ispunjava zakonske uslove za sticanje prava na godi{nji odmor.

Polaze}i od toga, navedene uslove za sticanje prava na godi{nji odmor ispunjava i zaposleni koji odlazi u penziju. Prema tome, pravo na puni godi{nji odmor ima i penzioner koji odlazi u penziju u odnosnoj kalendarskoj godini.

Tako|e, a zbog toga {to je stekao pravo na godi{nji odmor, pravo na puni godi{nji odmor ima i zaposleni kome je poslodavac otkazao ugovor o radu ako je, usled teh-

206 ^lan 68. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 207 ^lan 68. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 208 ^lan 116. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

71

nolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, prestala potreba za obavljanjem odre-|enog posla ili je do{lo do smanjenja obima posla209.

S obzirom da je cilj godi{njeg odmora, kao {to smo napred rekli – da omogu}i zaposlenom obnavljanje njegovih radnih i drugih sposobnosti, novim Zakonom o radu210 propisano je da se zaposleni ne moè odre}i prava na godi{nji odmor, niti mu se to pravo moè uskratiti.

5.2. Duìna godi{njeg odmora

Duìna godi{njeg odmora je veoma zna~ajna komponenta godi{njeg odmora

zaposlenog, jer duìna godi{njeg odmora izraàva obim prava zaposlenog na godi{nji odmor u kalendarskoj godini.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, zadràva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, ali unosi i zna~ajne promene u pogledu same duìne godi{njeg odmora i kriterijuma za odre|ivanje godi{njeg odmora.

Prema novom Zakonu o radu,211 zaposleni ima pravo na godi{njii odmor u svakoj kalendarskoj godini, u trajanju utvr|enom op{tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje, umesto ranijih 18 radnih dana, 20 radnih dana.

Pored ove promene u pogledu najmanjeg trajanja godi{njeg odmora u kalendarskoj godini, novi Zakon o radu uvodi jo{ jednu promenu koja se odnosi na osnovne kriteri-jume za odre|ivanje duìne godi{njeg odmora.

Tako }e se, prema novom Zakonu o radu,212 duìna godi{njeg odmora, umesto dosa-da{njih kriterijuma, utvr|ivati na osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru~ne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Kao {to smo napred rekli, novi Zakon utvrdio je najmanju duìnu trajanja godi{njeg odmora, ali nije utvrdio gornju granicu trajanja godi{njeg odmora. Zato, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, i ugovo-rom o radu, treba utvrditi koliko najmanje, a koliko najduè moè trajati godi{nji odmor.

Odre|ivanje donje i gornje granice trajanja godi{njeg odmora moglo bi se urediti tako da godi{nji odmor zaposlenog moè da traje 20 radnih dana, a najduè 35 radnih dana, odnosno 40 radnih dana ako zaposleni radi sa skra}enim radnim vremenom (poslovi sa pove}anim rizikom).

Pored utvr|ivanja donje i gornje granice trajanja godi{njeg odmora, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovo-rom o radu, treba utvrditi kriterijume za odre|ivanje duìne godi{njeg odmora.

Osim kriterijuma za odre|ivanje duìne godi{njeg odmora, utvr|enih novim Zako-nom o radu, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, i u ugovoru o radu, treba utvrditi druge kriterijume za odre|ivanje duìne godi{njeg odmora.

Ti drugi kriterijumi za odre|ivanje duìne godi{njeg odmora mogu biti: zdravstveno i socijalno stanje i drugo, s tim {to svaki kriterijum utvr|en novim Zakonom o radu i op{tim aktom i ugovorom o radu treba bliè urediti i za svaki od tih bliè ure|enih 209 ^lan 179. stav. 1. ta~ka 9) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 210 ^lan 68. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 211 ^lan 69. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 212 ^lan 69. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

72

kriterijuma utvrditi broj radnih dana koji zaposlenom pripadaju (na primer, za zdravst-veno i socijalno stanje: invalidu rada – 2 radna dana).

Me|utim, na ovaj na~in odre|ena duìna godi{njeg odmora, prema novim Zakonu o radu, ne bi mogla biti manja od 20 radnih dana niti duà od 35 radnih dana, osim u slu~aju kada zaposleni radi sa skra}enim radnim vremenom, na poslovima sa pove}anim rizikom, kada bi godi{nji odmor zaposlenog mogao da traje i do 40 radnih dana.

U okviru duìne godi{njeg odmora, novim Zakonom o radu ure|eno je kako se, pri utvr|ivanju duìne godi{njeg odmora, ra~una radna nedelja, koji se praznici i odsustva sa rada i privremena spre~enost za rad ne ra~unaju u dane godi{njeg odmora i kada zapo-sleni ima pravo da nastavi sa kori{}enjem godi{njeg odmora.

Novim Zakonom o radu,213 propisano je da se pri utvr|ivanju duìne godi{njeg odmora radna nedelja ra~una kao pet radnih dana, a da se praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustva sa rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne ra~unaju u dane godi{njeg odmora.

Polaze}i od re{enja u novom Zakonu o radu po kome se pri utvr|ivanju godi{njeg odmora radna nedelja ra~una kao pet radnih dana, moè se, bez obzira da li radna nedelja traje pet ili {est radnih dana, zaklju~iti da se {esti radni dan (subota) ne ra~una u godi{nji odmor.

Pored toga, moè se zaklju~iti da se u godi{nji odmor ne ra~unaju praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom214 (na primer: Sretenje – Dan dràvnosti Srbije praznuje se 15. februara svake godine), odsustva uz naknadu zarade (na primer, sklapanje braka, poro|aja supruge i drugo) i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje)215.

Kad je u pitanju nastavljanje zapo~etog godi{njeg odmora, novim Zakonom o radu216 propisano je ako je zaposleni za vreme kori{}enja godi{njeg odmora privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te spre~e-nosti nastavi kori{}enje godi{njeg odmora.

Me|utim, zaposleni koji su tokom cele kalendarske godine, zbog privremene spre~e-nosti za rad odsustvovali sa rada (bolovanje), nemaju pravo da godi{nji odmor za tu kalendarsku godinu u celini koriste u narednoj kalendarskoj godini.

5.3. Godi{nji odmor u slu~aju prestanka

radnog odnosa

Zakon o radu koji je prestao da vaì stupanjem na snagu novog Zakona o radu, nije sadrào odeljak o godi{njem odmoru u slu~aju prestanka radnog odnosa zaposlenog. Otuda ovo zakonsko re{enje prestavlja novinu u novom Zakonu o radu.

Ova novina u novom Zakonu o radu,217 sastoji se u tome da je poslodavac duàn da zaposlenom u slu~aju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskori{}enom broju dana godi{njeg odmora. Me|utim, ovu potvrdu poslodavac treba da izda i kad zaposleni nije koristio godi{nji odmor kod poslodavca.

213 ^lan 70. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 214 Zakon o dràvnim praznicima ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001) 215 ^lan 70. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 216 ^lan 70. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 217 ^lan 71. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

73

5.4. Srazmerni deo godi{njeg odmora

Novim Zakonom o radu utvr|eno je da zaposleni sti~e pravo na godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada, i to je osnovno pravilo u sticanju prava na godi{nji odmor zaposlenog. Godi{nji odmor ste~en na ovaj na~in, mogli bismo nazvati puni godi{-nji odmor.

Pored ovog osnovnog pravila u sticanju prava na godi{nji odmor, novim Zakonom o radu utvr|eno je da zaposleni, pod uslovima utvr|enim ovim zakonom, ima pravo na srazmerni deo godi{njeg odmora.

Tako, prema novom Zakonu o radu,218 zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{njeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema {est meseci neprekidnog rada;

2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi{nji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu ~lana 68. stav 2. ovog zakona.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu predvi|a dve situacije kada zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{njeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini.

U prvoj situaciji radi se o zaposlenom koji prvi put zasniva radni odnos i nema {est meseci neprekidnog rada u kalendarskoj godini (na primer: radni odnos zasniva 1. avgusta i do kraja godine nema {est, ve} pet meseci neprekidnog rada). U ovoj situaciji, zaposleni ima pravo na pet dvanaestina (srazmerni deo) godi{njeg odmora u kalendarskoj godini.

Me|utim, u drugoj situaciji zaposleni je bio u radnom odnosu koji je prekinuo i taj prekid radnog odnosa trajao je duè od pet radnih dana (na primer: zaposleni je prekinuo radni odnos 20. jula, a ponovo ga zasnovao 1. avgusta i do kraja godine nema {est, ve} pet meseci neprekidnog rada). I u ovoj, kao i u prethodnoj situaciji, zaposleni ima pravo na pet dvanaestina godi{njeg odmora (srazmerni deo) u kalendarskoj godini.

U vezi sa prekidom radnog odnosa duèg od pet radnih dana, kada zaposleni ima pravo na srazmerni deo godi{njeg odmora, postavlja se pitanje da li zaposleni koji je prekinuo rad bez svoje krivice i odsustvuje sa rada 45 radnih dana u kalendarskoj godini, ima pravo na puni godi{nji odmor?

Smatramo da se navedeni prekid rada od 45 radnih dana ne smatra prekidom radnog odnosa u smislu ~lana 72. stav 2. novog Zakona o radu i zaposleni koji je upu}en na pla}eno odsustvo u smislu ~lana 116. novog Zakona o radu, ima pravo na puni godi{nji odmor.

5.5. Kori{}enje godi{njeg odmora u delovima

Iako to novi Zakon o radu izri~ito ne utvr|uje, osnovno je pravilo u ovom zakonu da

se godi{nji odmor koristi jednokratno, odnosno u neprekidnom trajanju, jer se samo u njegovom neprekidnom kori{}enju moè ostvariti potpuna svrha godi{njeg odmora.

Me|utim, novi Zakon o radu predvi|a pravo zaposlenog da koristi godi{nji odmor u dva dela. Prema tome, godi{nji odmor, koji je zaposleni stekao u toku kalendarske godi-ne, ne moè se koristiti u vi{e delova, nego samo u dva dela.

218 ^lan 72. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

74

Zadràvaju}i re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, da se godi{nji odmor moè koristiti u dva dela, novi Zakon o radu unosi zna~ajne promene u pogledu kori{}enja godi{njeg odmora u delovima.

Tako, novi Zakon o radu,219 za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, predvi|a – ako zaposleni koristi godi{nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Pored ove promene u pogledu najmanjeg trajanja prvog dela godi{njeg odmora, novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije predvi|ao takvu mogu}-nost, predvi|a da se godi{nji odmor moè, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, u celosti prenositi u narednu godinu.

Tako, novim Zakonom o radu,220 predvi|eno je da zaposleni koji je ispunio uslove za sticanje prava na kori{}enje godi{njeg odmora u smislu ~lana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimi~no iskoristio godi{nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori{}enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Preno{enje godi{njeg odmora koga je zaposleni stekao u kalendarskoj godini u narednu kalendarsku godinu prestavlja izuzetak od pravila da se godi{nji odmor koristi u kalendarskoj godini u kojoj je zaposleni stekao pravo na godi{nji odmor.

Da se stvarno radi o izuzetku od pravila da se godi{nji odmor koristi u kalendarskoj godini u kojoj je zaposleni stekao pravo na godi{nji odmor, upravo, potvr|uju slu~ajevi u kojima se godi{nji odmor moè prenositi u narednu godinu. U svim ostalim slu~ajevima, godi{nji odmor se ne bi mogao prenositi u narednu kalendarsku godinu.

5.6. Godi{nji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

Novi Zakon o radu u celini zadràva zakonsko re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu

u pogledu utvr|ivanja duìne godi{njeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama i tu nema nikakve razlike.

Tako, novi Zakon o radu,221 propisuje da se duìna godi{njeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama utvr|uje u skladu sa zakonom. Zakon na osnovu koga }e se utvr|ivati duìna godi{njeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama, jeste zakon kojim se ure|uje rad vaspitno-obrazovnih ustanova.

Prema tome, u pogledu svih ostalih pitanja koja se odnose na godi{nji odmor, osim u pogledu utvr|ivanja duìne godi{njeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u nastavno-obrazovnim ustanovama primenjiva}e se odredbe Zakona o radu.

To, upravo, zna~i da }e se u pogledu sticanja prava na godi{nji odmor, godi{njeg odmora u slu~aju prestanka radnog odnosa, kori{}enja godi{njeg odmora u delovima, ras-poreda kori{}enja godi{njeg odmora i naknade {tete, u svemu primenjivati odredbe novog Zakona o radu.

219 ^lan 73. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 220 ^lan 73. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 221 ^lan 74. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

75

Pored nastavno-vaspitnog osoblja, u vaspitno-obrazovnim ustanovama nalaze se u radnom odnosu i drugi zaposleni koji nisu vaspitno-obrazovno osoblje. Duìna godi{njeg odmora ovih zaposlenih odre|ivala bi se po novom Zakonu o radu, a ne po zakonu kojim se ure|uje duìna godi{njeg odmora nastavno-vaspitnog osoblja.

5.7. Raspored kori{}enja godi{njeg odmora

Raspored kori{}enja godi{njeg odmora je veoma va`na komponenta u godi{njem

odmoru zaposlenog, jer raspored godi{njeg odmora treba da obezbedi nesmetani nastavak rada kod poslodavca i obnavljanje radnih i drugih sposobnosti zaposlenih kori{}enjem godi{njeg odmora.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uglavnom, zadràva sva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, ali i unosi zna~ajne promene u pogledu rasporeda kori{}enja godi{njeg odmora.

Poslodavac }e, prema novom Zakonu o radu,222 u zavisnosti od potreba posla, i dalje odlu~ivati o vremenu kori{}enja godi{njeg odmora zaposlenog, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Prema tome, poslodavac, kada odlu~uje o vremenu kori{}enja godi{njeg odmora zaposlenog, to mora isklju~ivo ~initi zavisno od potreba posla.

Tako|e, prema novom Zakonu o radu,223 poslodavac }e biti duàn da re{enje o kori{-}enju godi{njeg odmora zaposlenom dostavi najkasnije 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}enja godi{njeg odmora zaposlenog.

Koliki se zna~aj pridaje dostavljanju re{enja o kori{}enju godi{njeg odmora zaposle-nom, u novom Zakonu o radu224 utvr|ena je nova odredba po kojoj – ako poslodavac ne dostavi zaposlenom re{enje, smatra se da je poslodavac zaposlenom uskratio pravo na godi{nji odmor.

Pored ove promene, novi Zakon o radu225 predvi|a jo{ jednu promenu. Ta promena sastoji se u tome {to poslodavac, kada izmeni vreme odre|eno za kori{}enje godi{njeg odmora usled potreba posla, to moè u~initi najkasnije pet radnih dana pre dana odre-|enog za kori{}enje godi{njeg odmora.

Ukoliko bi poslodavac zbog potreba posla izmenio vreme kori{}enja godi{njeg odmora zaposlenog, zaposleni bi bio duàn da prekine kori{}enje godi{njeg odmora i da se javi na rad u vreme koje je poslodavac nazna~io u svom pozivu, koji moè biti pisan ili usmen. Ukoliko zaposleni to ne bi u~inio, mogao bi mu prestati radni odnos u skladu sa novim Zakonom o radu.

Me|utim, poslodavac bi bio duàn da zaposlenom, kome je izmenio vreme kori{-}enja godi{njeg odmora usled potreba posla, omogu}i da nastavi sa kori{}enjem zapo~e-tog godi{njeg odmora ~im prestanu razlozi koji su zahtevali izmenu vremena kori{}enja godi{njeg odmora.

Ukoliko poslodavac ne bi omogu}io zaposlenom da nastavi sa kori{}enjem godi{-njeg odmora koga je poslodavac prekinuo usled potreba posla, bio bi duàn da mu nak-nadi {tetu na osnovu odredaba novog Zakona o radu,226 koje ure|uju naknadu {tete ako zaposleni krivicom poslodavca ne koristi godi{nji odmor. 222 ^lan 75. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 223 ^lan 75. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 224 ^lan 75. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 225 ^lan 75. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 226 ^lan 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

76

5.8. Naknada {tete

Pored naknade {tete propisane Zakonom o radu,227 o kojoj }e posebno biti re~i u okviru radno-pravnog instituta naknada {tete, novi Zakon o radu utvr|uje i naknadu {tete ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{nji odmor.

Prema novom Zakonu o radu, zaposleni ne moè da se odrekne prava na godi{nji odmor, niti mu se to pravo moè uskratiti. Me|utim, ako poslodavac uskrati pravo zaposlenog na godi{nji odmor, odnosno ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{nji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor.

Krivica poslodavca usled koje zaposleni nije koristio godi{nji odmor moè se sasto-jati u tome da poslodavac, ne konsultuju}i zaposlenog, utvrdi takav raspored kori{}enja godi{njeg odmora, usled koga zaposleni nije mogao da koristi godi{nji odmor.

Pored toga, krivica poslodavca usled koje zaposleni nije koristio godi{nji odmor moè se sastojati i u tome da poslodavac nije zaposlenom dostavio re{enje o kori{}enju godi{njeg odmora, zbog ~ega zaposleni nije mogao da koristi godi{nji odmor.

Osim toga, krivica poslodavca usled koje zaposleni nije mogao da koristi godi{nji odmor postoji i slu~aju ako poslodavac, posle izmene rasporeda kori{}enja godi{njeg odmora, nije omogu}io zaposlenom da nastavi sa kori{}enjem godi{njeg odmora.

Kad je u pitanju visina naknade {tete zbog toga {to zaposleni usled krivice poslodav-ca nije koristio godi{nji odmor, moè se re}i da je novi Zakon o radu utvrdio da zaposleni ima pravo na naknadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca utvr|ene op{tim aktom i ugovorom o radu.

Da bi zaposleni ostvario pravo na naknadu {tete ako krivicom poslodavca nije koristio godi{nji odmor ili ga nije delimi~no iskoristio, zaposleni treba da podnese pismeni zahtev poslodavcu za naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor.

Ako poslodavac odbije zahtev zaposlenog za naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor, nastaje spor izme|u zaposlenog i poslodavca, koji moè re{avati arbitar, ako je op{tim aktom i ugovorom o radu predvi|eno re{avanje spornog pitanja putem arbitra, ili zaposleni moè pokrenuti spor pred nadle`nim sudom.

6. Odsustvo uz naknadu zarade

(pla}eno odsustvo)

Pored odmora zaposlenih, kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu utvr|uje odsustva zaposlenih sa rada i vrste odsustvovanja sa rada i prava zaposlenih za vreme odsustvovanja sa rada.

U okviru odsustava sa rada zaposlenih, novi Zakon o radu utvr|uje dve vrste odsus-tva - odsustvo uz naknadu (pla}eno odsustvo) i odsustvo bez naknade (nepla}eno odsus-tvo) i, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, unosi zna~ajne promene samo u pogledu odsustva uz naknadu zarade, odnosno pla}enog odsustva.

Prema novom Zakonu o radu,228 zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo), u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slu~aju:

1) sklapanja braka; 2) poro|aja supruge;


77

3) teè bolesti ~lana uè porodice; 4) i u drugim slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom o radu. Pored navedenih slu~ajeva u kojima zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz

naknadu sa rada u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, op{tim aktom i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slu~ajevi u kojima zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini.

Polaze}i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora,229 ti drugi slu~ajevi u kojima se moè odobriti odsustvo sa rada u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine mogu biti:

1) za{tita i otklanjanje {tetnih posledica u doma}instvu prouzrokovanih elementar-nom nepogodom;

2) selidba sopstvenog doma}instva na podru~je istog naseljenog mesta i iz jednog u drugo naseljeno mesto;

3) polaganje stru~nog ili drugog ispita; 4) odbrane magistarskog rada i doktorske disertacije; i 5) drugi slu~ajevi utvr|eni op{tim aktom i ugovorom o radu. Me|utim, kako op{tim aktom i ugovrom o radu nije dovoljno utvrditi samo

slu~ajeve u kojima zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u ukupnom trajanju do se-dam radnih dana, to, prema novom Zakonu o radu,230 treba utvrditi vreme trajanja pla}e-nog odsustva u navedenim slu~ajevima.

Pored slu~ajeva u kojima zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, novi Zakon o radu, utvr|uje,231 za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, slu~ajeve u kojima zapo-sleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{:

1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimaju}i dan dobrovolj-

nog davanja krvi. Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, izmenjena je ova

odredba, tako da se u dva dana pla}enog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi ra~una i dan pla}enog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi.

Osim navedenih slu~ajeva pla}enog odsustva, utvr|enih novim Zakonom o radu i drugih slu~ajeva koje smo napred naveli, a u kojima pla}eno odsustvo moè trajati do sedam, odnosno jo{ pet radnih dana, novim Zakonom o radu232 propisano je da se op{tim aktom i ugovorom o radu moè utvrditi da pravo na pla}eno odsustvo traje u duèm trajanju od pet radnih dana, u smislu stava 1. i 3. ~lana 77. ovog zakona.

S obzirom da se pravo na odsustvo uz naknadu zarade, odnosno pla}eno odsustvo u pojedinim slu~ajevima moè ostvariti samo za ~lanove uè porodice, novim Zakonom o radu propisano je {ta se smatraju ~lanovima uè porodice.

Tako je novim Zakonom o radu233 propisano da se ~lanovima uè porodice smatraju bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zaposlenim.

229 ^lan 7. Op{teg kolektivnog ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 22/97, 21/98 i 31/2001) 230 ^lan 77. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 231 ^lan 77. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 232 ^lan 77. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 233 ^lan 77. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

78

7. Nepla}eno odsustvo

Pored odsustva sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo), novi Zakon o radu utvr|uje i odsustvovanje sa rada bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo) i u pogledu nepla}enog odsustva ne unosi nikakvu promenu u odnosu na dosada{nji Zakon o radu.

Za razliku od odsustva sa rada uz naknadu zarade (pla}enog odsustva), koje novi Zakon o radu utvr|uje kao pravo zaposlenih, novi Zakon o radu ne utvr|uje da je nepla-}eno odsustvo pravo zaposlenih, ve} pravo poslodavca da moè zaposlenom da odobri nepla}eno odsustvo.

Iako novi Zakon o radu ne utvr|uje da je nepla}eno odsustvo pravo zaposlenih, sma-tramo da nepla}eno odsustvo, pod uslovom da je odre|eno op{tim aktom i ugovorom o radu, prestavlja pravo zaposlenih. Pravo na nepla}eno odsustvo ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, ali do isteka ugovora o radu na odre|eno vreme.

Novi Zakon o radu234 nije utvrdio slu~ajeve kada se zaposlenom moè odobriti odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo), niti upu}uje da se ti slu~ajevi utvrde op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Ne utvr|uju}i slu~ajeve u kojima se zaposlenom moè odobriti odsustvo sa rada bez naknade zarade, data je sloboda poslodavcu da ovo odsustvo odobrava od slu~aja do slu~aja, ili da op{tim aktom i ugovorom o radu utvrdi slu~ajeve u kojima zaposleni ima pravo na odsustvovanje sa rada bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo).

Kad je u pitanju utvr|ivanje u op{tem aktu i ugovoru o radu slu~ajeva u kojima bi zaposleni imao pravo na nepla}eno odsustvo, onda bi ti slu~ajevi mogli biti oni slu~ajevi koji su utvr|eni u dosada{njem Op{tem kolektivnom ugovoru.235 Ti slu~ajevi su, na primer, negovanje bolesnog ~lana uè porodice, roditelja i usvojioca i smrti srodnika zaposlenog na koje zaposleni nema pravo na pla}eno odsustvo.

Pored ovih slu~ajeva, u op{tem aktu i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slu~ajevi u kojima se zaposlenom moè odobriti nepla}eno odsustvo. Ti slu~ajevi mogu biti:

1) negovanje bolesnog ~lana porodice koji se ne smatra ~lanom uè porodice; 2) smrti srodnika koji se ne smatraju ~lanovima uè porodice; 3) izvr{avanja posla u mestu stanovanja koga mora li~no obaviti; 4) poseta bra~nom drugu na radu u inostranstvu; 5) u~estvovanja u kulturno-umetni~kim i sportskim takmi~enjima. Me|utim, za ostvarivanje prava na nepla}eno odsustva nije dovoljno samo utvrditi

slu~ajeve u kojima zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo.Potrebno je da se za svaki od slu~ajeva koji se utvrde op{tim aktom i ugovorom o radu, u kojima zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo, utvrdi i broj radnih dana nepla}enog odsustva (na primer, za negovanje bolesnog ~lana uè porodice, roditelja i staratelja – pet radnih dana).

Pored mogu}nosti da se zaposlenom moè odobriti odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo), novi Zakon o radu ure|uje i pitanje - {ta biva sa pojedinim pravima i obavezama zaposlenog kome se odobrava odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo).

Tako je novim Zakonom o radu236ure|eno da za vreme nepla}enog odsustva zapo-slenom miruju prava i obaveze, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim aktom i 234 ^lan 78. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 235 ^lan 8. Op{teg kolektivnog ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 22/97, 21/98 i 31/2001) 236 ^lan 78. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

79

ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno. Za vreme nepla}enog odsustva, zaposlenom bi mirovalo, na primer, pravo na zaradu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, a od obaveza mirovala bi mu, na primer, obaveza da dolazi na posao.

Pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje mirovalo bi zaposlenom kome je odob-reno nepla}eno odsustvo, zbog toga {to poslodavac nije duàn da za to vreme zaposlenom upla}uje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema tome, poslodavac, koji je zaposlenom odobrio nepla}eno odsustvo, duàn je da zaposlenog odjavi Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u roku od osam dana od po~etka kori{}enja nepla}enog odsustva. Tako|e, poslodavac je duàn da za zaposlenog, koji se u roku od 15 dana vratio na rad po isteku nepla}enog odsustva, podnese prijavu Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Me|utim, zaposlenom kome je odobreno nepla}eno odsustvo ne bi mirovala sva prava i obaveze. Tako, na primer, poslodavac je, prema Zakonu o zdravstvenom osigu-ranju,237 duàn da zaposlenom, kao licu u radnom odnosu kome je odobreno nepla}eno odsustvo, upla}uje doprinos za zdravstveno osiguranje za sve vreme trajanja nepla}enog odsustva.

Ukoliko se pak zaposleni, kome je odobreno odsustvo sa rada bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo), ne bi vratio na rad kod poslodavca, poslodavac ne bi imao pravo da od zaposlenog traì povra}aj upla}enih doprinosa.

Utvr|ivanjem da zaposlenom, kome je odobreno nepla}eno odsustvo, miruju prava i obaveze, ako zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno, ne dira se u radni odnos zaposleog i zaposleni se i dalje nalazi u radnom odnosu i dok koristi nepla}eno odsustvo ne moè zasnovati radni odnos sa drugim poslodavcem.

8. Mirovanje radnog odnosa

U okviru odredaba o odmorima i odsustvima, novim Zakonom o radu utvr|eno je i

mirovanje radnog odnosa. Mirovanje radnog odnosa prestavlja jednu od vrsta odsustvo-vanja sa rada u kome zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada.

Prema novom Zakonu o radu,238 zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu druk~ije odre|eno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluènje, odnosno dosluènje vojnog roka; 2) upu}ivanjem na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru me|una-

rodno-tehni~ke saradnje ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i dru-ga predstavni{tva;

3) privremenog upu}ivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu ~lana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dràvnom organu, sindikatu, politi~koj organizaciji ili drugu javnu funkciju ~ije vr{enje zahteva da privremeno prestane sa rad-om kod poslodavca;

5) izdràvanje kazne zatvora, odnosno izre~ene mere bezbednosti, vaspitne ili za{tit-ne mere, u trajanju od {est meseci.

237 ^lan 17. stav 1. ta~ka 1) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005) 238 ^lan 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

80

Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdràvanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti ili za{titne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Navedeno pravo ima i bra~ni drug zaposlenog koji je upu}en na rad u inostranstvo u okviru me|unarodno-tehni~ke saradnje ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavni{tva.

Upore|uju}i re{enja iz novog Zakona o radu sa re{enjima iz dosada{njeg Zakona o radu, moè se re}i da novi Zakon o radu zadràva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu i utvr|uje jo{ jedan slu~aj mirovanja radnog odnosa – privremeno upu}ivanje na rad kod drugog poslodavca.

Za mirovanje radnog odnosa moè se re}i da podrazumeva odsustvovanje sa rada kod poslodavca i mirovanje prava i obaveza po osnovu rada i u vezi sa radom samo u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Prema tome, do mirovanja radnog odnosa ne bi moglo do}i ako bi se op{tim aktom,kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, odnosno ugovorom o radu utvrdili neki drugi slu~ajevi mirovanja radnog odnosa.

Novim Zakonom o radu utvr|eno je osnovno pravilo da miruju sva prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada ako zaposleni odsustvuje u slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom. Me|utim, novim Zakonom o radu predvi|eno je da ne miruju ona prava i obaveze koja se sti~u na radu i po osnovu rada za koje je to utvr|eno zakonom, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Tako, novim Zakonom o radu predvi|eno je da zaposleni ima pravo da se – u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdràvanja kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Pored toga, novim Zakonom o radu,239 utvr|eno je da zaposleni koji je privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca, ima pravo da se, po isteku roka na koji je upu}en na rad kod drugog poslodavca, vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Ukoliko se zaposleni ne bi vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana prestanka roka za mirovanje radnog odnosa, prema novom Zakonu o radu,240 poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Povodom mirovanja radnog odnosa, postavilo se nekoliko pitanja. Prvo pitanje je – na koju funkciju, treba da bude izabran, odnosno imenovan zaposleni da bi mu mirovao radni odnos?

Da bi zaposlenom koji je izabran, odnosno imenovan mirovao radni odnos, potrebno je da bude izabran, odnosno imenovan na funkciju u dràvnom organu, sindikatu, politi~-koj organizaciji ili na drugu javnu funkciju ~ije vr{enje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Drugo pitanje je – da li bra~ni drug zaposlenog koji je upu}en na rad u inostranstvo od strane poslodavca ima pravo na mirovanje radnog odnosa? Polaze}i od Zakona o radu241 da pravo na mirovanje radnog odnosa ima samo bra~ni drug zaposlenog koji je upu}en na rad u inostranstvo u okviru me|unarodno-tehni~ke ili prosvetno-kulturne 239 ^lan 174. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 240 ^lan 179. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 241 ^lan 79. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

81

saradnje, pravo na mirovanje radnog odnosa ne bi imao bra~ni drug zaposlenog koga je poslodavac uputio u inostranstvo.

Me|utim, poslodavac moè bra~nom drugu zaposlenog koji je upu}en u inostranstvo da odobri nepla}eno odsustvo i za vreme nepla}enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

Tre}e pitanje je – da li poslodavac moè zaposlenog, za vreme mirovanja radnog odnosa, da utvrdi vi{kom zaposlenih? Polaze}i od novog Zakona o radu,242 smatramo da poslodavac moè zaposlenog, kome miruju prava i obaveze, da utvrdi kao vi{ak zapos-lenih i da u programu za re{avanje vi{ka zaposlenih utvrdi mere za re{avanje njegovog zapo{ljavanja (preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca i drugo).

Me|utim, zaposleni za koga je utvr|eno da prestavlja vi{ak zaposlenih i za koga je utvr|eno jedno od prava u okviru programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, odnosno u okviru mera za zapo{ljavanje, jedno od tih prava mogao bi da koristi po isteku mirovanja radnog odnosa.

242 ^lan 155. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS"), br. 24/2005)

82

VII. ZA[TITA ZAPOSLENIH

1. Uvodne napomene

U okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, predvi|ena su osnovna prava i obaveze zaposlenih, a u okviru osnovnih prava i obaveza predvi|ena su prava zaposlenih koja imaju svi zaposleni, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Me|u osnovnim pravima zaposlenih, koja imaju svi zaposleni, u novom Zakonu o radu,243 predvi|eno je i pravo zaposlenog na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, koje zaposleni ima u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Pored prava na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, koje imaju svi zapo-sleni, u skladu sa zakonom i op{tim aktima, novi Zakon o radu predvi|a i posebnu za{titu samo za pojedine kategorije zaposlenih.

U okviru posebne za{tite, novim Zakonom o radu,244 utvr|eno je da zaposlena èna ima pravo na posebnu za{titu za vreme trudno}e i poro|aja, da zaposleni ima pravo na posebnu za{titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom, i da zaposleni mla|i od 18 godina ìvota i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu za{titu.

Utvr|ivanje prava na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu i utvr|ivanje prava na posebnu za{titu, u okviru posebno utvr|enih prava zaposlenih, prestavlja, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, va`nu promenu u novom Zakonu o radu.

2. Op{ta za{tita

Ure|uju}i op{tu za{titu zaposlenih, novim Zakonom o radu245 propisano je da zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zakon u skladu sa kojim zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdrav-lja na radu jeste novi Zakon o radu, a zakon u skladu sa kojim zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu jeste novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.246

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu, {to predstavlja novinu u novom Zakonu o radu, ne utvr|uje samo pravo na za{titu zdravlja na radu, ve} utvr|uje da zaposleni, pored prava na bezbednost na radu, ima i pravo na za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Da bi zaposleni mogli da ostvare pravo na bezbednost na radu i pravo na za{titu ìvota i zdravlja na radu, novim Zakonom o radu,247 u okviru obaveza poslodavca, utvr|ena je du`nost poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Upore|uju}i ovo re{enje u novom Zakonu o radu sa zakonskim re{enjem u dosada{njem Zakonu o radu, moè se re}i da }e poslodavac svoju du`nost na obezbe|i-vanju uslova rada i organizovanju rada radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu zaposlenog u budu}e izvr{avati, ne samo u skladu sa novim Zakonom o radu, ve} i u skladu sa drugim zakonom i drugim propisima koji ure|uju ova pitanja.

243 ^lan 12. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 244 ^lan 12. stav 2, 3. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 245 ^lan 80. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 246 Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) 247 ^lan 16. stav 1. ta~ka 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

83

Zakoni i drugi propisi prema kojima je poslodavac duàn da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, pored novog Zakona o radu, jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, a drugi propisi su podzakonski akti (pravilnici, naredbe i uputstva)248 i op{ti akti (kolektivni ugovor, pravilnik o radu i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova).

Op{ta za{tita zaposlenih, prema novom Zakonu o radu, ne iscrpljuje se samo u pravu zaposlenog na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlje na radu i u du`nosti poslodavca da obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu.

Pored prava na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, op{ta za{tita zapo-slenih, prema novom Zakonu o radu, obuhvata – odre|ene du`nosti zaposlenog; kada zaposleni ne moè da radi prekovremeno; kada zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne moè da obavlja odre|ene poslove; i kada zaposleni moè raditi na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja, profesionalnih ili drugih obolenja.

Tako, prema novom Zakonu o radu,249 zaposleni je duàn da po{tuje propise o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i ìvot i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Utvr|uju}i ovu du`nost zaposlenog u pogledu po{tovanja propisa o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu, {to, tako|e, prestavlja novinu u novom Zakonu o radu, moè se zaklju~iti da ova du`nost obuhvata – bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja zaposlenog, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Pored navedene du`nosti u pogledu po{tovanja propisa o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu, novi Zakon o radu utvr|uje jo{ jednu du`nost zaposlenog. Naime,prema novom Zakonu o radu, zaposleni je duàn, {to prestavlja jo{ jednu novinu u novom Zakonu o radu, da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da uti~e na bezbednost i zdravlje na radu.

U okviru op{te za{tite zaposlenih, novi Zakon o radu propisuje kada zaposleni ne moè da radi prekovremeno. Tako, prema novom Zakonu o radu,250 zaposleni ne moè da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor{a njegovo zdravstveno stanje.

Upore|uju}i ova zakonska re{enja u novom Zakonu o radu sa zakonskim re{enjem iz dosada{njeg Zakona o radu, moè se zaklju~iti da novi Zakon o radu, u okviru op{te za{tite, ne utvr|uje zabranu rada no}u i rad no}u utvr|uje u okviru odredaba ovog zakona koji ure|uje rad no}u.

Pored utvr|ivanja kada zaposleni ne moè da radi prekovremeno, novi Zakon o radu propisuje kada zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr|enim od strane nadle`nog zdravstvenog organa, ne moè da radi na odre|enim poslovima.

Tako, novim Zakonom o radu utvr|eno je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr|enim od strane nadle`nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moè da obavlja poslove koji bi izazvali pogor{anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.

248 Na primer: Pravilnik o vo|enju evidencije iz za{tite na radu ("Sl. glasnik RS", br. 2/92), Uput-stvo o na~inu vr{enja nadzora nad pridràvanjem propisa o za{titi na radu u preduze}ima koja proizvode za odre|ene vojne potrebe ("Sl. list SFRJ", br. 23/66) i Naredba o zabrani upotrebe motornog benzina za odma{}ivanje, pranje i ~i{}enje metalnih delova od drugog materijala ("Sl. list SFRJ", br. 23/67) 249 ^lan 80. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 250 ^lan 81. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

84

Osim utvr|ivanja kada zaposleni ne moè da radi prekovremeno i utvr|ivanja da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne moè da radi na odre|enim poslovima, novi Zakon o radu zadràva re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, kojim je utvr|eno pod kojim uslovima moè raditi zaposleni na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja, profesionalnih ili drugih obolenja.

Tako je, novim Zakonom o radu,251 utvr|eno da zaposleni moè raditi na poslovima na kojima postoji opasnost od povre|ivanja, profesionalnih ili drugih obolenja, ako pored posebnih uslova utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizi~kih sposobnosti i doba ìvota, u skladu sa zakonom.

Pored novog Zakona o radu, pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu ure|eno je, kao {to smo napred rekli, i novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Naime, ovim zakonom propisano je da se njime ure|uje sprovo|enje i unapre|ivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja u~estvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spre~avanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.252

Bliè ure|uju}i bezbednost i zdravlje na radu, novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu,253 ure|ene su: preventivne mere; obaveze i odgovornosti poslodavca; obaveze i odgovornosti zaposlenih; organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu; evidencija, saradnja i izve{ta-vanje; stru~ni ispiti za izdavanje licence; uprava za bezbednost i zdravlje na radu; nadzor; i drugo.

Polaze}i od toga da se novim Zakonom o radu ure|uje bezbednost i za{tita ìvota i zdravlja na radu, a novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu bezbednost i zdravlje na radu, odnosno sprovo|enje i unapre|ivanje bezbednosti i zdravlja na radu, moè se re}i da su novi Zakon o radu i novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu komplemen-tarni u pogledu ure|ivanja bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu.

3. Za{tita li~nih podataka

U okviru za{tite zaposlenih, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o

radu, uvodi za{titu li~nih podataka, koja prestavlja potpuno novo zakonsko re{enje u no-vom Zakonu o radu.254

Za{tita li~nih podataka zaposlenih nije samo ure|ena novim Zakonom o radu. Za{-tita li~nih podataka ure|ena je i drugim zakonom. Tako se, kao drugi zakon kojim je ure-|ena za{tita li~nih podataka, pojavljuje i Zakon o za{titi podataka o li~nosti.255

Za{tita li~nih podataka prestavlja novi vid za{tite zaposlenih u okviru za{tite zapo-slenih. Za{tita li~nih podataka obuhvata prava zaposlenih u pogledu za{tite li~nih poda-taka i samu za{titu li~nih podataka zaposlenih.

251 ^lan 82. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 252 ^lan 1. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) 253 ^lan 7-61. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) 254 ^lan 83. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 255 Zakon o za{titi podataka o li~nosti ("Sl. list SRJ", br. 24/98 i 26/98)

85

Ure|uju}i prava zaposlenih u pogledu za{tite li~nih podataka, novim Zakonom o radu,256 ure|eno je da zaposleni ima pravo uvida u dokumenta koji sadrè li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od nepo-srednog zna~aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje neta~nih podataka.

Kao {to se vidi, za{tita li~nih podataka, prema novom Zakonu o radu,257 obuhvata dva prava zaposlenog. Prvo pravo zaposlenog sastoji se u tome da zaposleni ima pravo uvida u dokumenta koja sadrè li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca.

A drugo pravo zaposlenog sastoji se u pravu zaposlenog da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog zna~aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje neta~nih podataka. Prema tome, zaposleni ne bi imao pravo da traì brisanje podataka koji su od bitnog zna~aja za poslove koje obavlja.

Pored napred navedenih prava zaposlenog u pogledu za{tite li~nih podataka, novi Zakon o radu ure|uje i za{titu li~nih podataka. Tako je, novim Zakonom o radu,258 propisano da li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni tre}em licu, osim u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu propisuje dve mogu}nosti kada li~ni podaci, koji se odnose na zaposlenog, mogu biti dostupni tre|em licu. Prva mogu}nost je da ti slu~ajevi i uslovi moraju biti utvr|eni zakonom. A zakon kojim su utvr|eni slu~ajevi i uslovi u kojima li~ni podaci mogu biti dostupni tre}em licu, ure|eni su Zakonom o za{titi podataka i li~nosti.

Druga mogu}nost u kojoj li~ni podaci, koji se odnose na zaposlenog, mogu biti dostupni tre}em licu utvr|eni su novim Zakonom o radu. Novim Zakonom o radu utvr|eno je da su li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog dostupni – kada je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza zaposlenog iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Obezbe|uju}i dalju za{titu li~nih podataka, novi Zakon o radu259 propisuje da li~ne podatke zaposlenog moè da prikuplja, obra|uje, koristi i dostavlja tre}em licu samo zaposleni koji je ovla{}en od strane direktora. Prema tome, navedena prava moè imati samo lice koje je zaposleno kod poslodavca i lice koje je za to ovla{}eno od strane direktora.

To ne mora biti zaposleni koji ima posebna ovla{}enja i odgovornosti, ve} zaposleni kod poslodavca koji je ovla{}en od strane direktora. To bi trebao da bude zaposleni koji obavlja poslove radnih odnosa, ovla{}en od strane direktora da prikuplja, obra|uje, koristi i dostavlja tre}em licu li~ne podatke zaposlenog.

U vezi sa ovla{}enjem direktora da zaposleni moè da prikuplja, obra|uje, koristi i dostavlja li~ne podatke tre}em licu, postavlja se pitanje kako iskazati to ovla{}enje direktora? U ovom pogledu, mogu}a su dva re{enja.

Prvo re{enje sastoji se u tome {to }e direktor, koji donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, poslove prikupljanja, obra|ivanja, kori{}enja i dostavljanja li~nih podataka tre}em licu utvrditi u delokrug poslova, na primer, referenta za radne odnose.


86

A drugo re{enje sastoji se u tome {to }e direktor, nezavisno od pravilnika o orga-nizaciji i sistematizaciji poslova, posebnim pisanim ovla{}enjem da ovlasti zaposlenog da prikuplja, obra|uje, koristi i dostavlja tre}em licu li~ne podatke zaposlenog.

Ovo drugo re{enje jedino je mogu}e kod poslodavaca koji po novom Zakonu o radu nisu obavezni da donose pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, zbog toga {to u radnom odnosu imaju manje od pet zaposlenih.

4. Za{tita omladine

Polaze}i, pre svega, od prava na za{titu ìvota i zdravlja na radu, novi Zakon o radu je, kao i dosada{nji Zakon o radu, jo{ u osnovnim odredbama novog Zakona o radu utvrdio posebnu za{titu zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota.

Posebna za{tita zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota utvr|ena je u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno u okviru prava zaposlenih, koje je utvrdio novi Zakon o radu,260 {to prestavlja novo zakonsko re{enje u odnosu na re{enje u dosada{njem Zakonu o radu.

Bliè ure|uju}i posebnu za{titu zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, ne predvi|a zajedni~ki odeljak za{tite èna i omladine, ve} ovu za{titu utvr|uje u posebnim odeljcima, s tim {to za{titu èna utvr|uje kao za{titu materinstva.

U okviru posebne za{tite omladine, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, unosi znatne promene u pogledu – pro{irivanja poslova na kojima zapo-sleni mla|i od 18 godina ne moè da radi; kada zaposleni izme|u 18 i 21 godinu ìvota moè da radi na poslovima na kojima ne moè da radi zaposleni mla|i od 18 godina ìvota; tro{kova lekarskog pregleda; punog radnog vremena zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota; zabrane prekovremenog rada i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mla|i od 18 godina ìvota; i obezbe|enja nadzora nad radom zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota od strane punoletnog zaposlenog.

Tako, prema novom Zakonu o radu,261 zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne moè da radi na poslovima:

1) na kojima se obavlja naro~ito teàk fizi~ki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

2) koji uklju~uje izlaganje {tetnom zra~enju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna obolenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladno}e, toplote, buke ili vibracije;

3) koji bi, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa, mogli {tetno i sa pove}anim rizikom da uti~u na njegovo zdravlje i ìvot s obzirom na njegove psihofizi~ke sposobnosti.

Osim za{tite zaposlenih do 18 godina ìvota, novi Zakon o radu, u odnosu na dosa-da{nji Zakon o radu, uvodi jednu novu za{titu zaposlenih, i to zaposlenih izme|u navr-{enih 18 i 21 godine ìvota.

Tako, prema novom Zakonu o radu,262 zaposleni izme|u navr{enih 18 i 21 godine ìvota mogu da rade na poslovima gde je zabranjen rad zaposlenim mla|im od 18 godina ìvota, samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da takav rad nije {tetan za njegovo zdravlje.

260 ^lan 12. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 261 ^lan 84. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 262 ^lan 85. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

87

S obzirom da je i za zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota i za zaposlenog izme|u navr{ene 18 i 21 godine ìvota potreban nalaz nadle`nog zdravstvenog organa, to, prema novom Zakonu o radu,263 tro{kove lekarskog pregleda snosi poslodavac, {to je potpuno novo re{enje u novom Zakonu o radu.

Potpuno je novo re{enje u novom Zakonu o radu,264 u kome se obezbe|uje da puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota ne moè da se utvrdi u trajanju duèm od 35 ~asova nedeljno, niti duèm od osam ~asova dnevno.

Zadràvaju}i re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu265 zabranjuje prekovremeni rad i preraspodelu radnog vremena zaposlenog koji je mla|i od 18 godina ìvota, i time obezbe|uje jo{ jedan vid za{tite zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota.

Pored toga, a obezbe|uju}i jo{ jedan vid za{tite zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota, novi Zakon o radu,266 za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, zabranjuje rad no}u zaposlenih mla|ih od 18 godina ìvota, osim:

1) ako se obavlja u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vi{e sile, pod uslovom da

takav rad traje odre|eno vreme i da mora da se zavr{i bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

Kada zaposleni mla|i od 18 godina ìvota radi no}u, u slu~aju kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vi{e sile, poslodavac je duàn da mu obezbedi nadzor od strane punoletnog zaposlenog, ~ime pro{iruje obim za{tite zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota.

5. Za{tita materinstva

Polaze}i od zna~aja materinstva, novi Zakon o radu je, kao i dosada{nji Zakon o

radu, ve} u osnovnim odredbama utvrdio posebnu za{titu ène, propisuju}i da zaposlena èna ima pravo na posebnu za{titu za vreme trudno}e i poro|aja.

Posebna za{tita zaposlene ène za vreme trudno}e i poro|aja utvr|ena je u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno u okviru prava zaposlenih, koje je utvrdio novi Zakon o radu,267 {to prestavlja novo zakonsko re{enje u odnosu na re{enje u dosada{njem Zakonu o radu.

Bliè ure|uju}i posebnu za{titu zaposlene ène za vreme trudno}e i poro|aja, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, posebno utvr|uje za{titu materinstva, a posebno porodiljsko odsustvo. Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, pravo na posebnu za{titu zaposlene ène za vreme trudno}e izraàva kao za{titu materinstva.

Polaze}i od novog Zakona o radu, koji u pogledu za{tite materinstva unosi zna~ajne promene, pod za{titom materinstva podrazumevamo za{titu zaposlene ène kada za vreme trudno}e ne moè da radi poslove koji su utvr|eni novim Zakonom o radu, prekovremeno i no}u.

U okviru za{tite materinstva, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uvodi jedan potpuno novi vid za{tite materinstva. Tako, prema novom Zakonu o

263 ^lan 86. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 264 ^lan 87. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 265 ^lan 88. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 266 ^lan 88. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 267 ^lan 12. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

88

radu,268 zaposlena èna za vreme trudno}e ne moè da radi na poslovima koji su, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, {tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro~ito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji {tetno zra~enje ili izloènost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Pored ovog vida za{tite materinstva, novi Zakon o radu269 uvodi jo{ jedan, potpuno novi, vid za{tite materinstva, propisuju}i da zaposlena èna za vreme prvih 32 nedelje trudno}e ne moè da radi prekovremeno i no}u, ako bi takav rad bio {tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa.

Osim napred navedenih vidova ova za{tite materinstva, koji su potpuno novi vidovi za{tite materinstva, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, zabranjuje zaposlenoj èni da za vreme poslednjih osam nedelja trudno}e radi prekovremeno i no}u.

U okviru za{tite materinstva, pored navedenih vidova za{tite materinstva, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje jo{ jedan vid za{tite materinstva, pro{iruju}i ga na drugog roditelja.

Tako, prema novom Zakonu o radu,270 jedan od roditelja sa detetom do tri godine ìvota moè da radi prekovremeno, odnosno no}u, samo uz svoju pisanu saglasnost. Dakle, pisana saglasnost jednog roditelja je uslov da bi jedan od roditelja mogao da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Tako|e, u okviru za{tite materinstva, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, pro{iruje pravo na za{titu materinstva i na samohranog roditelja koji ima dete do sedam godina ìvota ili dete koje je invalid.

Tako, prema novom Zakonu o radu,271 samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ìvota ili dete koje je teàk invalid, moè da radi prekovremeno, odnosno no}u, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Prema tome, i u slu~aju za{tite materinstva, kad se radi o jednom od roditelja sa detetom do tri godine ìvota i u slu~aju samohranog roditelja, koji ima dete do sedam godina ìvota, ili dete koje je teàk invalid, roditelj i samohrani roditelj mogu da rade prekovremeno, odnosno no}u samo uz njihovu pisanu saglasnost.

Pored navedenih vidova za{tite materinstva, kojim je pravo na za{titu materinstva utvr|eno zaposlenoj èni za vreme trudno}e i pro{ireno na roditelja i samohranog roditelja, novi Zakon o radu, u ovom pogledu, uvodi jedan potpuno nov vid za{tite materinstva.

Tako, prema novom Zakonu o radu,272 poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj èni za vreme trudno}e i zaposlenom roditelju sa detetom mla|im od tri godine ìvota ili deteta sa teìm stepenom psihofizi~ke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Me|utim, ova prava, koja su utvr|ena jednom od roditelja, samohranom roditelju, zaposlenoj èni za vreme trudno}e i roditelju sa detetom mla|im od tri godine ìvota ili sa detetom sa te{kim stepenom psihofizi~ke ometenosti, u pogledu uvo|enja prekovremenog rada, odnosno rada no}u i preraspodele radnog vremena, prema novom Zakonu o radu,273 imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta. 268 ^lan 89. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 269 ^lan 90. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 270 ^lan 91. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 271 ^lan 91. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 272 ^lan 92. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 273 ^lan 93. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

89

6. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje pravo na posebnu za{-titu zaposlene ène za vreme trudno}e i poro|aja. Tako|e, novi Zakon o radu, kao i dosa-da{nji Zakon o radu, utvr|uje i pravo zaposlenog na posebnu za{titu radi nege deteta, u skladu sa Zakonom o radu.

Pravo na posebnu za{titu zaposlene ène za vreme trudno}e i poro|aja i pravo zaposlenog na posebnu za{titu radi nege deteta, novi Zakon o radu utvrdio je osnovnim odredbama ovog zakona, a u okviru prava zaposlenih, {to prestavlja novo zakonsko re{enje u odnosu na re{enje u dosada{njem Zakonu o radu.

Pravo zaposlene ène na odsustvo sa rada zbog trudno}e i pravo zaposlene ène na odsustvo sa rada zbog poro|aja, novi Zakon o radu izraàva kao porodiljsko odsustvo. Pola-ze}i od ovog opredeljenja u novom Zakonu o radu, koji u ovom pogledu unosi zna~ajnu izmenu, pod porodiljskim odsustvom podrazumevamo pravo zaposlene ène na odsustvo sa rada zbog trudno}e i pravo zaposlene ène na odsustvo sa rada zbog poro|aja.

Pored prava zaposlene ène na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja, koje se izraàva kao porodiljsko odsustvo, novim Zakonom o radu predvi|eno je i pravo zaposlenog na posebnu za{titu zbog nege deteta, koje se izraàva u vidu odsustva sa rada radi nege deteta.

Polaze}i od ovog opredeljenja u novom Zakonu o radu, u pogledu odsustva sa rada radi nege deteta, pod odsustvom sa rada radi nege deteta podrazumevamo odsustvo na koje zaposleni ima pravo radi nege deteta.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta obuhvata, kao {to se vidi, dva segmenta, prvi segment ~ini - porodiljsko odsustvo, a drugi segment ~ini – odsustvo sa rada radi nege deteta.

U odnosu na re{enja u dosada{njem Zakonu o radu, kada je porodiljsko odsustvo zaposlene ène obuhvatalo samo vreme odsustva sa rada zbog poro|aja, novim Zakonom o radu ure|eno je da porodiljsko odsustvo obuhvata, pored odsustva sa rada zbog poro-|aja, i odsustvo sa rada zbog trudno}e.

Bliè ure|uju}i porodiljsko odsustvo, novim Zakonom o radu274 je propisano da zaposlena èna ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana, za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete. Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, izvr{ena je promena koja se sastoji u tome {to su brisane re~i "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete".

Zakonodavac se, me|utim, nije zadrào samo na utvr|ivanju ovog prava zaposlene ène, ve} je novim Zakonom o radu275 propisao da zaposlena èna ima pravo da otpo~ne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa, najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre|enog za poro|aj.

Pored porodiljskog odsustva, koje, prema novom Zakonu o radu, 276traje do navr-{enih tri meseca od dana poro|aja, novim Zakonom o radu277 propisano je da zaposlena

274 ^lan 94. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 3. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 275 ^lan 94. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 276 ^lan 94. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 277 ^lan 94. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 3. stav 2. Zakona o izme-nama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

90

èna po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva.

Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu izvr{ena je promena koja se sastoji u tome {to su u novom Zakonu o radu, tako|e, brisane re~i "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete".

Pravo na porodiljsko odsustvo koje traje do navr{ena tri meseca od dana poro|aja, pored zaposlene ène, prema novom Zakonu o radu,278 ima i otac deteta u slu~aju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spre~ena da koristi to pravo (izdràvanje kazne zatvora, teà bolest i dr). To pravo otac deteta ima i kad majka nije u radnom odnosu.

Pored prava zaposlene ène na odsustvo radi nege deteta, utvr|enog u ~lanu 94. stav 4. novog Zakona o radu, prema novom Zakonu o radu,279 pravo da koristi odsustvo radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ~lan 94. ovog zakona, ima i otac deteta

Iako su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, u ~lanu 94. stav 1. i 4. brisane re~i "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete" i ako je brisan i stav 5. ~lana 94. novog Zakona o radu, moè se zaklju~iti da je novi Zakon o radu i dalje zadrào pravo zaposlene ène na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana, za prvo i drugo dete.

Me|utim, pored prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana, za prvo i drugo dete, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu utvr|eno je da zaposlena èna, koja rodi vi{e dece, tako|e, ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od dve godine.

Tako, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu,280 zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za tre}e i svako naredno novoro|eno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pored toga, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od dve godine, ima i zaposlena èna koja u prvom poro|aju rodi troje i vi{e dece, kao i zaposlena èna koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom poro|aju rodi dvoje ili vi{e dece.

Zaposlena èna u napred navedenim slu~ajevima, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva iz ~lana 94. stav 2. novog Zakona o radu.

Pored navedenih prava koja ima zaposlena èna, navedena prava zaposlene ène ima i otac deteta. Tako, otac deteta moè da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slu-~ajevima i pod uslovima utvr|enim ~lanom 94. stav 5. novog Zakona o radu, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, u duìni utvr|enoj u stavu 3. ~lana 94a. ovog zakona.

Tako|e, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu281 predvi|eno je da zapo-slena èna koja je zapo~ela sa kori{}enjem porodiljskog odsustva nastavlja sa kori{}e-

278 ^lan 94. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 279 ^lan 94. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 3. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 280 ^lan 4, odnosno 94a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 281 ^lan 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

91

njem porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama ~lana 94. ovog zakona. Isto pravo ima i otac deteta.

Osim toga, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu282 predvi|eno je da }e se odredbe iz ~lana 94a. ovog zakona, koje se odnose na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta do dve godine, primenjivati od 1. januara 2006.godine.

Za porodiljsko odsustvo moè se re}i da u sebi ima dva obele`ja. Prvo obele`je je njegova fakultativnost, odnosno mogu}nost da zaposlena èna moè (a ne mora) da koristi porodiljsko odsustvo. A drugo njegovo obele`je je njegova obligatnost, odnosno obaveza zaposlene ène da koristi ovo odsustvo 28 dana pre vremena odre|enog za poro|aj.

I za pravo na odsustvo zaposlene ène radi nege deteta, kao i za porodiljsko odsustvo, moè se re}i da je fakultativne prirode, jer njegovo kori{}enje isklju~ivo zavisi od volje zaposlene ène. Prema tome, do kori{}enja odsustva sa rada radi nege deteta do}i }e samo onda kada zaposlena èna to zahteva. Sve se ovo, u celini, odnosi i na oca deteta, jer i on ima pravo na odsustvo radi nege deteta.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena èna, odnosno otac deteta, prema novom Zakonu o radu,283 ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Taj zakon po kome zaposlena èna, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade jeste Zakon o finansijskoj podr{ci porodicama sa decom.284

Prema Zakonu o finansijskoj podr{ci porodici sa decom,285 naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta obra~unava se i ispla}uje:

1) za zaposlene kod poslodavca u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpo~inje kori{}enje odsustva, uve}ane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa zakonom, a najvi{e do pet prose~nih mese~nih zarada u Republici.

Ako je rast zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpo~injanja odsustva ve}i od rasta prose~ne zarade od tri meseca u tom periodu, zapo-slenom se navedena naknada zarade umanjuje srazmerno razlici izme}u rasta zarade zaposlenog i rasta prose~ne zarade kod poslodavca u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpo~injanja odsustva.

Naknada zarade zaposlenog uskla|uje se sa rastom njegove zarade, a ako je taj rast zarade ve}i od rasta prose~ne zarade kod poslodavca za period za koji se vr{i uskla|i-vanje, naknade zarade uskla|uju je sa rastom prose~ne zarade kod poslodavca.

2) za lica koja samostalno obavljaju delatnost u visini prose~ne mese~ne osnovice na koju je pla}ao doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je zapo~eto kori{}enje odsustva. Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost uskla|uje se sa kretanjem prose~ne zarade zaposlenog u Republici.

Pun iznos naknade zarade, utvr|en na napred iznet na~in, pripada licima zaposlenim kod poslodavaca i licima koja obavljaju samostalnu delatnost pod uslovom da su nepo-sredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno da su samostalno obavljali delatnost vi{e od {est meseci neprekidno.

282 ^lan 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 283 ^lan 94. stav 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 284 Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005) 285 ^lan 10, 11. i 12. Zakona o finansijsko podr{ci porodicama sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005)

92

Me|utim, licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno koja su obavljala samo-stalnu delatnost neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do {est me-seci, pripada 60% od iznosa pune naknade zarade, utvr|ene na napred izneti na~in.

Me|utim, licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno obavljala samostalnu delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca, pripada 30% od iznosa pune naknade zarade, utvr|ene na napred izneti na~in.

Pored napred navedenih situacija koje se smatraju uobi~ajenim – kada zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, novi Zakon o radu286 predvideo je i situaciju da pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju od tri meseca od dana poro|aja ima i zaposlena èna ako rodi mrtvo dete ili dete umre pre isteka porodiljskog odsustva.

7. Odsustvo sa rada radi posebne nege

deteta ili druge osobe

Pored za{tite materinstva i porodiljskog odsustva, kroz koje se obezbe|uje posebna za{tita zaposlene ène za vreme trudno}e i poro|aja, i odsustva sa rada radi nege deteta, novim Zaknom o radu, kao i dosada{njim Zakonom o radu, obezbe|uje se i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe.

Prema novom Zakonu o radu, koji, uz odre|ene dopune, uglavnom, zadràva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, sadrì dva slu~aja odsustva sa rada.

Prvi slu~aj odsustva sa rada – jeste odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, a drugi slu~aj odsustva sa rada – jeste odsustvo sa rada radi nege druge osobe. Kao {to se vidi, i u jednom i u drugom slu~aju, radi se o posebnoj nezi deteta ili druge osobe.

Ure|uju}i pravo jednog od roditelja na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, novim Zakonom o radu287 ure|eno je da jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.

Analiziraju}i ovu odredbu novog Zakona o radu, moè se zaklju~iti - da ovo pravo ima jedan od roditelja deteta, da je u pitanju dete kod koga postoji te{ki stepen psihofizi~ke ometenosti, da se pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta moè koristiti posle porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, da zaposleni roditelj moè da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena i da ovo odsustvo moè da traje najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.

Do odsustva sa rada jednog od roditelja radi posebne nege deteta, kao {to smo napred rekli, dolazi tek po isteku porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta. Za ovo odsustvo sa rada moè se re}i da moè biti dvojako, potpuno odsustvo sa rada i odsustvo sa rada sa polovinom punog radnog vremena. No, bez obzira koje je odsustvo sa rada u pitanju, ono moè trajati najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.


93

Me|utim, da bi jedan od roditelja ostvario pravo da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta, potrebno je, prema novom Zakonu o radu,288 da postoji mi{ljenje nadle`nog zdravstvenog organa za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.

Zakon na osnovu koga jedan od roditelja ostvaruje pravo na odsustvo sa rada ili pravo na odsustvo sa rada sa polovinom punog radnog vremena, a na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, jeste novi Zakon o radu.289

Da li }e jedan od roditelja radi posebne nege deteta potpuno odsustvovati sa rada ili }e odsustvovati sa rada sa polovinom punog radnog vremena, zavisi od stepena psiho-fizi~ke ometenosti deteta i, u skladu sa tim, od neophodnosti da jedan od roditelja odsust-vuje sa rada radi posebne nege deteta.

Kako u ovom slu~aju zaposleni moè da odsustvuje sa rada puno radno vreme ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, {to }e, pre svega, zavisiti od stepena psiho-fizi~ke ometenosti deteta, to novi Zakon o radu propisuje kada zaposlenom pripada naknada zarade, a kada zarada.

Tako, prema novom Zakonu o radu,290 zaposleni za vreme odsustva sa rada, radi posebne nege deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. A ako zaposleni radi sa polovinom punog radnog vremena, prema novom Zakonu o radu,291 ima pravo na zaradu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Naknadu zarade i njenu visinu za vreme odsustvovanja sa rada sa punim radnim vremenom ili za polovinu punog radnog vremena, zbog posebne nege deteta, zaposleni ostvaruje u skladu sa Zakonom o finansijskoj podr{ci porodici sa decom.292 Prema ovom zakonu, naknada zarade i visina ove naknade ostvaruje se pod istim uslovima koji su ovim zakonom utvr|eni u slu~aju porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Me|utim, za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, zaposleni koji odsustvuje sa rada polovinu punog radnog vremena zbog posebne nege deteta, ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu. Taj zakon je, pre svega, novi Zakon o radu, a op{ti akt je - kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Pravo na naknadu zarade, bilo da odsustvuje puno radno vreme ili polovinu punog radnog vremena, zbog posebne nege deteta, prema Zakonu o finansijskoj podr{ci porodici sa decom,293 ima i otac deteta, kada, u skladu sa propisima o radnim odnosima, koristi pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Pored prava na naknadu zarade, otac deteta, kada radi sa polovinom punog radnog vremena, zbog odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, ima, prema novom Zakonu o 288 ^lan 96. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 289 Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 290 ^lan 96. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 291 ^lan 96. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 292 ^lan 10, 11. i 12. Zakona o finansijskoj podr{ci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005) 293 ân 10. stav 2. Zakona o finansijskoj podr{ci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005)

94

radu,294 pravo na zaradu u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu. Taj zakon je, pre svega, novi Zakon o radu, a op{ti akt je – kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Ure|uju}i u celini odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, novi Zakon o radu295 unosi jednu potpuno novu odredbu, prema kojoj uslove, postupak i na~in ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, bliè ure|uje ministar nadleàn za dru{tvenu brigu o deci. Taj ministar je ministar nadleàn za poslove rada.

Pored odsustva sa rada jednog od roditelja zbog posebne nege deteta kome je utvr|en teàk stepen psihofizi~ke ometenosti, novi Zakon o radu296 utvr|uje i situaciju kada hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana sme{taja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.

Me|utim, ako je sme{taj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navr{enih tri meseca ìvota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta, prema novom Zako-nu o radu,297 ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navr{enih 11 meseci ìvota deteta.

Analiziraju}i ove odredbe novog Zakona o radu, moè se re}i da se ovde radi o dve situacije. Prva situacija je – kada hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima, pod uslovima utvr|enim novim Zakonom o radu, pravo da radi nege deteta koristi odsustvo od osam meseci neprekidno, a najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.

A druga situacija je – kada hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima, pod uslovima utvr|enim novim Zakonom o radu, pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada najvi{e do navr{enih 11 meseci ìvota deteta.

Pored navedenih prava koja imaju hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota, novi Zakon o radu298 utvr|uje da prava hranitelja, odnosno staratelja ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upu}eno dete na prilago|avanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja – i jedan od usvojilaca.

Nezavisno od toga da li je u pitanju odsustvovanje sa rada hranitelja, odnosno staratelja ili usvojioca radi posebne nege deteta mla|eg od pet godina, prema novom Zakonu o radu,299 lica koja koriste navedena prava imaju pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Zakon na osnovu koga hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, jeste Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom,300 u kome je propisano da naknada zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ima jedan od usvojioca i hra-nitelj, odnosno staralac deteta, u skladu sa propisima o radu.

294 ^lan 96. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 295 ^lan 96. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 296 ^lan 97. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 297 ^lan 97. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 298 ^lan 97. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 299 ^lan 97. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 300 ^lan 10. stav 2. Zakona o finansijskoj podr{ci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005)

95

Naknada zarade i njena visina za vreme odsustva sa rada hranitelja, odnosno stara-telja deteta mla|eg od pet godina ìvota ostvaruje se pod istim uslovima koji su Zakonom o finansijskoj podr{ci porodici sa decom utvr|eni u slu~aju porodiljskog odsustva i odsus-tva radi nege deteta i posebne nege deteta.

Pored odsustva sa rada radi posebne nege deteta, novi Zakon o radu, kao {to smo to ve} ranije rekli, utvr|uje, u okviru odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, i odsustvo sa rada radi posebne nege druge osobe.

Ure|uju}i odsustvo sa rada radi nege druge osobe, novim Zakonom o radu301 utvr-|eno je da roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne distrofije i ostalih te{kih obolenja, na osnovu mi{ljenja nadle`nog zdravstvenog organa, moè na svoj zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polovine punog radnog vremena.

Analiziraju}i ovu odredbu novog Zakona o radu, moè se re}i – da ovo pravo ima jedan od roditelja ili staratelj ili drugo lice koje se stara o te{ko oboleloj osobi, da se ovo pravo moè ostvariti ako postoje navedeni i drugi slu~ajevi te{kih obolenja, da postoji mi{ljenje nadle`nog zdravstvenog organa i da postoji zahtev roditelja ili staratelja, odnosno lica koje se stara o te{ko oboleloj osobi.

Da bi roditelj ili staratelj, odnosno drugo lice koje se stara o te{ko oboleloj osobi ostvarili pravo da rade sa skra}enim radnim vremenom, potrebno je da se kumulativno ispune svi navedeni uslovi.

Izostajanjem samo jednog od navedenih uslova, roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o te{ko oboleloj osobi, ne bi moglo da ostvari pravo da radi sa skra}enim radnim vremenom, koje ne moè biti kra}e od polovine punog radnog vremena.

S tim u vezi, zna~ajno je ukazati da se pravo roditelja ili staratelja obolelog lica koje se stara o te{ko oboleloj osobi da radi sa skra}enim radnim vremenom ne sti~e na osnovu samog zakona (ex lege), ve} je za ostvarivanje prava neophodno da roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o te{ko oboleloj osobi podnese zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom.

Povodom ovog prava roditelja ili staratelja, odnosno lica koje se stara o te{ko obole-loj osobi, treba re}i da pravo sa skra}enim radnim vremenom, za razliku od porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nije ograni~eno i zaposleni roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi koja boluje od te{ke bolesti moè, pod uslovima odre|enim novim Zakonom o radu, da koristi za sve vreme dok se stara o te{ko oboleloj osobi.

Pored prava da radi skra}eno radno vreme, ali ne kra}im od polovine punog radnog vremena, zaposleni, prema novom Zakonu o radu,302 ima pravo na odgovaraju}u zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu. Zakon kojim je ure|eno pravo na odgovaraju}u zaradu je, pre svega, novi Zakon o radu,303 a op{ti akt kojim je ure|eno pravo na odgovaraju}u zaradu je – kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Pored prava koja ima jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta i prava na naknadu zarade za vreme ovog odsustvovanja sa rada, 301 ^lan 98. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 302 ^lan 98. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 303 ^lan 104. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

96

ova prava, prema novom Zakonu o radu,302 ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna po-sebna nega.

Pored navedenih prava, u pogledu odsustvovanja sa rada, novi Zakon o radu,303 utvr-|uje da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine ìvota.

Za vreme odsustvovanja sa rada, prema novom Zakonu o radu,304 roditelju, usvoji-ocu, hranitelju, odnosno staratelju deteta miruju prava i obaveze po osnovu rada, ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

Kako u ovom slu~aju odsustvovanja sa rada, jednom od roditelja, usvojiocu, hrani-telju, odnosno staratelju deteta miruju prava i obaveze po osnovu rada, ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno, postavlja se pitanje koja prava i obaveze miruju, a koja prava i obaveze ne miruju?

U prava koja miruju za vreme ovog odsustvovanja sa rada, spadala bi, na primer, pravo na zaradu i pravo na godi{nji odmor, a u prava koja ne bi mirovala spadala bi, na primer, pravo na zdravstveno osiguranje, jer je poslodavac duàn da za sve vreme upla}uje doprinos za zdravstveno osiguranje.

Me|utim, u obaveze koje miruju za vreme odsustvovanja sa rada, spadala bi, na primer, obaveza dolaska na posao, a u obavezu koja ne bi mirovala spadala bi, na primer, obaveza zaposlenog da se vrati na rad kad dete navr{i tri godine ìvota.

8. Za{tita invalida

Polaze}i, pre svega, od prava na za{titu ìvota i zdravlja na radu, novi Zakon o radu,

pored za{tite mla|ih od 18 godina ìvota, utvr|uje, kao i dosada{nji Zakon o radu, jo{ u osnovnim odredbama, posebnu za{titu invalida.

Posebna za{tita invalida utvr|ena je u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno u okviru prava zaposlenih, koje je utvrdio novi Zakon o radu,305 {to prestavlja novo re{enje u odnosu na zakonsko re{enje u dosada{njem Zakonu o radu.

Pored za{tite invalida, koja je ure|ena novim Zakonom o radu, Zakon o zapo{lja-vanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti,306 kao poseban vid za{tite invalida, ure|uje zapo{ljavanje i rehabilitaciju invalida. Naime, ovim zakonom propisano je da se invalidno lice i lice sa smanjenom radnom sposobno{}u zapo{ljava pod posebnim uslovima, u skladu sa zakonom.

Za{tita invalida rada, prema novom Zakonu o radu, obuhvata du`nost poslodavca da obezbedi invalidu rada obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti i du`nost poslodavca da obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla, kao i pravo poslodavca da otkaè ugovor o radu ako zaposleni – invalid odbije da prihvati posao koji mu je obez-bedio poslodavac.

302 ^lan 99. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 303 ^lan 100. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 304 ^lan 100. stav 2.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 305 ^lan 12. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 306 ^lan 49. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004)

97

Obezbe|uju}i posebnu za{titu invalida rada, novim Zakonom o radu307 propisano je da je zaposlenom invalidu poslodavac duàn da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, ne propisuju}i da li se radi o odgovaraju}im poslovima ili nekim drugim poslovima. Preostala radna sposobnost invalida rada treba da se utvr|uje u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pored ove du`nosti poslodavca, novi Zakon o radu utvr|uje jo{ jednu du`nost poslodavca. Tako, novi Zakon o radu,308 utvr|uje da je poslodavac duàn da zaposlenom, za koga se u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrdi da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla.

Upore|uju}i ova dva zakonska re{enja, moè se re}i da je u prvom slu~aju, kada je poslodavac duàn da zaposlenom invalidu obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, potrebno da je utvr|ena preostala radna sposobnost zaposlenog od strane nadle`nog organa i da je zaposleni postao invalid rada sa preostalom radnom spo-sobno{}u.

Me|utim, u drugom slu~aju, kada je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalid-skom osiguranju, utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima i kada je poslodavac duàn zaposlenom da obezbedi obavljanje drugog odgo-varaju}eg posla, potrebno je da je od strane nadle`nog organa utvr|ena samo opasnost od nastanka invalidnosti.

Kada je za zaposlenog utvr|eno da samo postoji opasnost od nastanka invalidnosti na poslovima koje je zaposleni obavljao, a ne invalidnost, tada je poslodavac duàn da zaposlenom obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla, podrazumevaju}i pod tim poslove za ~ije se obavljanje traì ista vrsta i stepen stru~ne spreme.

Ukoliko zaposleni invalid rada, kome je poslodavac obezbedio obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, i zaposleni, kome je poslodavac obezbedio obav-ljanje drugog odgovaraju}eg posla, odbio da prihvati ponu|eni posao, poslodavac bi, pre-ma novom Zakonu o radu,309 mogao takvom zaposlenom da otkaè ugovor o radu zbog toga {to je odbio da prihvati posao koji mu je ponu|en.

Prema tome, prava poslodavca da otkaè ugovor o radu zaposlenom invalidu rada i zaposlenom za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|e-nim poslovima, zbog toga {to su odbili da prihvate obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno obavljanje drugog odgovaraju}eg posla, je samo zakonska mogu}nost koju poslodavac moè a ne mora da koristi.

Povodom za{tite invalida, postavlja se pitanje – da li zaposleni invalid rada i zaposleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od invalidnosti na odre|enim poslo-vima moè, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, biti utvr|en kao vi{ak zaposlenih?

Polaze}i od odredaba novog Zakona o radu koje ure|uju posebnu za{titu od otkaza ugovora o radu, a u kojima nije utvr|en slu~aj zabrane otkaza invalidu rada i od odredaba novog Zakona o radu310 koje ure|uju program za re{avanje vi{ka zaposlenih, odnosno od odredbe koja ure|uje mere za zapo{ljavanje, moè se re}i da i invalid rada sa preostalom

307 ^lan 101. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 308 ^lan 101. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 309 ^lan 102. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 310 ^lan 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

98

radnom sposobno{}u i zaposleni za koje je utvr|eno da postoji opasnost od nastupanja invalidnosti na odre|enim poslovima mogu biti utvr|eni kao vi{ak zaposlenih.

Me|utim, da bi zaposleni invalid rada sa preostalom radnom sposobno{}u i zapo-sleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim pos-lovima mogli biti utvr|eni kao vi{ak zaposlenih, potrebno je, prema novom Zakonu o radu,311 da se prethodno utvrde kriterijumi za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih.

Tek na osnovu kriterijujma za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih, zaposleni invalid rada sa preostalom radnom sposobno{}u i zaposleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, mogu biti utvr|eni kao vi{ak zaposlenih.

Me|utim, ako je zaposleni invalid rada sa preostalom radnom sposobno{}u i zapo-sleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima odsustvovao sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, prema novom Zakonu o radu,312 to vreme odsustvovanja sa rada ne bi moglo biti kriterijum za utvr|iva-nje vi{ka zaposlenih.

9. Obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad

U okviru za{tite zaposlenih, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu,

predvi|a obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad, iako se samo obave{tenje ne bi moglo podvesti, ni u okvire op{te za{tite, ni u okviru posebne za{tite zaposlenih.

Me|utim, kako bi se obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad, ipak, moglo, na osnovu novog Zakona o radu313, podvesti u druge oblike za{tite zaposlenih, to se moè pretpostaviti da je, zbog toga, obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad utvr|eno u okviru za{tite zaposlenih.

Obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad, prema novom Zakonu o radu, obuh-vata, izme|u ostalog, obavezu zaposlenog da obavesti poslodavca o privremenoj spre~e-nosti za rad, kada obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad mogu, umesto zaposle-nog, u~initi druga lica, izdavanje potvrde o privremenoj spre~enosti za rad i prava pos-lodavca u slu~aju da posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada.

Za obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad moè se re}i da je, pre svega, du`nost zaposlenog, a ako on to nije u stanju da uradi u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, onda to obave{tenje postaje du`nost ~lanova njegove uè porodice ili drugih lica koja sa njim ìve u porodi~nom doma}instvu.

Prema novom Zakonu o radu,314 zaposleni je duàn da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrì i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.

Me|utim, u slu~aju teè bolesti zaposlenog, umesto zaposlenog, prema novom Zakonu o radu,315 potvrdu poslodavcu dostavljaju ~lanovi uè porodice ili druga lica sa kojima zaposleni ìvi u porodi~nom doma}instvu. A, ako zaposleni ìvi sam, potvrdu je duàn da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

311 ^lan 155. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 312 ^lan 157. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 313 ^lan 12. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 314 ^lan 103. stav 1. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 315 ^lan 103. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

99

Kako je mogu}e da poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, prema novom Zakonu o radu,316 poslodavac moè da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivanja zdravstvene sposobnosti, u skladu sa zakonom.

Pored ovog prava poslodavca, poslodavac ima, prema novom Zakonu o radu,317 i pravo da zaposlenom otkaè ugovor o radu, ako je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

Tako|e, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uvodi jo{ jednu novinu. Naime, novim Zakonom o radu318 propisano je da na~in izdavanja i sadràj povrde o nastupanju privremene spre~enosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, sporazumno utvr|uju ministar nadleàn za rad i ministar nadleàn za dravlje.

316 ^lan 103. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 317 ^lan 179. stav 1. ta~ka 6) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 318 ^lan 103. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

100

VIII. ZARADA, NAKNADA ZARADE

I DRUGA PRIMANJA

1. Uvodne napomene

U okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, predvi|ena su osnovna prava i obaveze, a u okviru osnovnih prava i obaveza predvi|ena su prava zaposlenih koja imaju svi zaposleni, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Me|u osnovnim pravima zaposlenih, koja imaju svi zaposleni, novim Zakonom o radu,319 predvi|eno je, pored drugih osnovnih prava zaposlenih i pravo zaposlenog na odgovaraju}u zaradu, koju zaposleni ima u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Utvr|ivanje prava na odgovaraju}u zaradu u okviru posebno utvr|enih prava zaposlenih, prestavlja, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novinu u novom Zakonu o radu. Pored prava na odgovaraju}u zaradu, novi Zakon o radu predvi|a da zaposleni ima pravo i na naknadu zarade i druga primanja, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

2. Zarada

Bliè ure|uju}i pravo zaposlenog na zaradu, novim Zakonom o radu320 utvr|eno je

da zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Novi Zakon o radu nije utvrdio {ta se smatra odgovaraju}om zaradom. Pod odgovara-ju}om zaradom mogli bi smo da podrazumevamo zaradu koja odgovara uloènom radu zaposlenog u obavljanju poslova za koje je zaposleni zasnovao radni odnos.

U vezi sa tim, kojim se pravnim aktom utvr|uje odgovaraju}a zarada zaposlenog, zna~ajno je ukazati da novi Zakon o radu ne predvi|a ranije alternativno re{enje po kome se odgovaraju}a zarada utvr|ivala op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Naime, novi Zakon o radu predvi|a da se odgovaraju}a zarada utvr|uje u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, odgovaraju}a zarada ne moè se utvr|ivati samo u skladu sa zakonom i op{tim aktom, nego se mora utvrditi i u skladu sa ugovorom o radu.

Op{ti akt u skladu sa kojim se utvr|uje odgovaraju}a zarada zaposlenog jeste, pre svega, kolektivni ugovor kod poslodavca, a zatim pravilnik o radu kada se on donosi. A ugovor o radu, u skladu sa kojim se, tako|e, utvr|uje odgovaraju}a zarada zaposlenog, jeste ugovor o radu koga je zaposleni zaklju~io sa poslodavcem i ugovor o izmeni ugovora o radu (aneks ugovora o radu).

Pored toga {to zaposlenom garantuje jednaku zaradu za isti rad, koju zaposleni ostvaruje kod poslodavca, {to je bilo predvi|eno i dosada{njim Zakonom o radu, novi Zakon o radu321 predvi|a i re{enje po kome se zaposlenom garantuje jednaka zarada za rad iste vrednosti koju zaposleni ostvaruje kod poslodavca.


101

Iako novi Zakon o radu stavlja u isti poloàj i garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti, moè se re}i da novi Zakon o radu daje samo definiciju {ta se podrazumeva pod radom iste vrednosti i da ne daje definiciju {ta se podrazumeva pod istim radom.

Pod radom iste vrednosti, prema novom Zakonu o radu,322 podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi~ki i intelektualni rad. To prakti~no zna~i da bi u op{tem aktu i ugovoru o radu morali biti isto vrednovani poslovi za koje se traì isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, ista odgovornost i isti fizi~ki i isti intelektualni rad.

I dok je navedeno zakonsko opredeljenje u pogledu garantovanja jednakih zarada za isti rad ili za rad iste vrednosti izuzetno zna~ajno za odre|ivanje odgovaraju}ih zarada, smatramo da je vrlo sporno re{enje u novom Zakonu o radu, na osnovu koga se moè zaklju~iti da se odlukom poslodavca ili sporazumom sa zaposlenim moè odre|ivati zarada zaposlenog.

Novim Zakonom o radu323 propisano je da su odluka poslodavca ili sporazum sa poslodavcem, koji nisu u skladu sa opredeljenjem – da se zaposlenom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji su ostvareni kod poslodavca, ni{tavni i da u slu~aju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu {tete.

Zadràvaju}i se samo na odluci i na sporazumu poslodavca sa zaposlenim, smatramo da je ovakvo re{enje u suprotnosti sa osnovnim opredeljenjem da se odgovaraju}a zarada zaposlenog utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu i sa principom da se zaposlenom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koju zaposleni ostvari kod poslodavca.

Pored toga {to je propisano da zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, novi Zakon o radu propisao je iz ~ega se sastoji zarada zaposlenog i, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, znatno izmenio sadrìnu zarade.

Tako je novi Zakon o radu324 utvrdio da se zarada zaposlenog sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrada, bonus i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, u okviru zarade ne utvr|uje vi{e uve}anu zaradu, koju sada utvr|uje u okviru zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, i naknadu zarade koju posebno utvr|uje.

Me|utim, zakonodavac se nije zadovoljio samo da utvrdi iz ~ega se sastoji zarada zaposlenog, ve} je utvrdio {ta se smatra tom zaradom. Prema novom Zakonu o radu,325 zaradom se smatra zarada koja sadrì poreze i doprinose koji se pla}aju iz zarade. Ovako definisanu zaradu smatramo "bruto" zaradom zaposlenog.

S obzirom da zaradu zaposlenog ~ine i druga primanja po osnovu radnog odnosa, bilo je potrebno, imaju}i u vidu da zaposlenom po osnovu radnog odnosa pripada i naknada tro{kova i druga primanja utvr|ena novim Zakonom o radu, da se utvrdi jo{ jedna definicija zarade.

322 ^lan 104. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 323 ^lan 104. stav 4. i 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 324 ^lan 105. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 325 ^lan 105. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

102

Tako se, prema novom Zakonu o radu,326 pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade tro{kova zaposlenih u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~ka 1) – 4) i drugih primanja iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1) ovog zakona. Prema tome, u zaradu zaposlenih, a u okviru drugih primanja spadali bi naknada tro{kova – za ishranu u toku rada i naknada tro{kova za regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

Da naknada tro{kova za ishranu u toku rada i naknada tro{kova za regres za kori{}enje godi{njeg odmora spadaju u zaradu zaposlenog upravo potvr|uje i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, prema kome, od 1.januara 2006. godine, naknada tro{kova za ishranu u toku rada i naknada tro{kova za kori{}enje godi{njeg odmora ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca.

Pored zarade za obavljeni rad i vreme provedneo na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u zaradu zaposlenog spadala bi i zarada iz dobiti, koju nije predvi|ao ni dosada{nji Zakon o radu, a ne predvi|a je ni novi Zakon o radu.

3. Zarada za obavljeni rad i vreme

provedeno na radu

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu prestavlja, prema novom Zakonu o radu, prvi i osnovni element zarade zaposlenog. Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ~ine dva elementa – prvi, zarada za obavljeni rad i drugi, zarada za vreme provedeno na radu.

Pod zaradom za obavljeni rad mogli bismo da podrazumevamo zaradu za stvarno obavljeni rad, a pod vremenom provedenim na radu mogli bi smo da podrazumevamo samo ono vreme za koje je zaposleni obavljao poslove, a ne i vreme u kome je zaposleni odsustvovao sa rada.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu oti{ao je korak dalje i utvrdio iz ~ega se sastoji zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Tako, prema novom Zakonu o radu,327 zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se iz osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade.

Me|utim, novi Zakon o radu nije se zadrào samo na tome da odredi da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Novi Zakon o radu utvr|uje kako se odre|uje osnovna zarada, radni u~inak i uve}ana zarada.

Naime, novim Zakonom o radu,328 propisano je da se osnovna zarada odre|uje na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremenu provedenog na radu. Taj pravilnik kojim se ure|uju uslovi potrebni za rad na poslovima na kojima je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, jeste pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Pod sa uslovima, utvr|enim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnim za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, podra-zumevamo da su to vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na tim poslo-vima. 326 ^lan 105. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 327 ^lan 106. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 328 ^lan 107. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

103

Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na poslovima za koje je zapo-sleni zaklju~io ugovor o radu, utvr|eni pomenutim pravilnikom, na osnovu kojih treba da se odre|uje osnovna zarada zaposlenog, odre|eni su sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada u kojima zaposleni radi.

U posebna znanja, utvr|ena pomenutim pravilnikom, za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, mogli bi da spadaju: radno iskustvo, pravosudni ispit, stru~ni ispit iz odre|ene oblasti, znanje stranog jezika (na primer: vi{i ili konverzacijski kurs), poznavanje rada na ra~unaru i znanje stenografije.

Pored ovih posebnih znanja, u posebna znanja, utvr|ena pomenutim pravilnikom, mogli bi da spadaju i specijalizacija, magisterijum i doktorat nauka i druga posebna znanja koja se utvrde za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu.

Radni u~inak, koji na ovakav na~in nije bio regulisan dosada{njim Zakonom o radu, novim Zakonom o radu329 ure|en je tako {to se radni u~inak odre|uje na osnovu kvaliteta i obima obavljenih poslova, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je obavezivao da se op{tim aktom ili ugovorom o radu ure|uju elementi za odre|ivanje zarada i na~in utvr|ivanja zarada, novi Zakon o radu330 propisuje da se op{tim aktom utvr|uju elementi za obra~un i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog u~inka.

Prema tome, novi Zakon o radu ne predvi|a mogu}nosti da se elementi za obra~un i isplatu osnovne zarade i radnog u~inka utvr|uju ugovorom o radu, ve} samo op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Me|utim, smatramo da ovo re{enje u novom Zakonu o radu nije dobro, zbog toga {to }e i dalje postojati poslodavci kod kojih }e se, naj~e{}e zbog malog broja zaposlenih (kod poslodavca), prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenim ure|ivati samo ugovorom o radu. Zato }e i dalje biti potrebno da se elementi za obra~un i isplatu osnovne zarade i radnog u~inka utvr|uju ugovorom o radu.

Kao {to se vidi, osnovna zarada ne bi se mogla odre|ivati samo na osnovu uslova, utvr|enih pomenutim pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Tako|e, ni radni u~inak zaposlenog ne bi se mogao odre|ivati samo na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Prema tome, i za odre|ivanje osnovne zarade i za odre|ivanje radnog u~inka zapo-slenog, potrebno je utvrditi i elemente za obra~un i isplatu osnovne zarade i radnog u~in-ka zaposlenog. S obzirom na ovakvo zakonsko opredeljenje u novom Zakonu o radu, pos-tavlja se pitanje – {ta se podrazumeva pod elementima za obra~un i isplatu osnovne zarade i radnog u~inka?

Pre nego {to odgovorimo na ovo pitanje, moramo re}i da se razlikuju elementi za obra~un i isplatu osnovne zarade i elementi za obra~un i isplatu radnog u~inka zaposle-nog. Pod elementima za obra~un osnovne zarade zaposlenog mogli bismo da podrazume-vamo one elemente koji odre|uju vrednost uslova, utvr|enih pomenutim pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu.

Vrednost pomenutih uslova, utvr|enih navedenim pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, bilo svih zajedno ili svakog posebno, moè biti izraèna u dinarima ili koeficijentima, kao elementima za obra~un i isplatu zarade. 329 ^lan 107. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 330 ^lan 107. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

104

Ako vrednost pomenutih uslova za odre|ivanje osnovne zarade zaposlenog ne bi bila izraèna u dinarima, ve} u koeficijentima, za {ta se autor zalaè, onda bi za odre|i-vanje osnovne zarade zaposlenog bila potrebna i posebna odluka za odre|ivanje osnovne zarade za najjednostavniji rad.

Me|utim, za odre|ivanje osnovne zarade zaposlenog nije dovoljno samo odluka o odre|ivanju osnovne zarade za najjednostavniji rad. Potrebno je prethodno odrediti koeficijent (vrednost) posla koga zaposleni obavlja.

Koeficijent posla koga zaposleni obavlja treba odre|ivati na osnovu vrste i stepena stru~ne spreme i posebnih znanja za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi, a koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorn{}u u obavljanju posla i uslovima u kojima zapo-sleni radi.

Odre|ivanjem koeficijenta posla koga zaposleni obavlja i osnovne zarade za najjed-nostavniji rad, obezbe|uje se da ugovor o radu, s obzirom da je to propisano novim Zakonom o radu, sadrì nov~ani iznos osnovne zarade zaposlenog.

U vezi sa dono{enjem pomenute odluke, postavlja se pitanje - ko bi donosio odluku o osnovnoj zaradi za najjednostavniji rad? Nadle`nost za dono{enje ove odluke, zavisila bi, pre svega, od toga kojim bi se op{tim aktom ure|ivala prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca.

Ako bi se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca ure|ivala kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca, onda bi odluku o osnovnoj zaradi za najjednostavniji rad donosio reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. Me|utim, ako bi se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca ure|ivala pravilnikom o radu, onda bi odluku o osnovnoj zaradi za najjednostavniji rad donosio poslodavac.

Poslodavac bi odluku o osnovnoj zaradi za najjednostavniji rad donosio i u slu~aju kada se ne bi donosio pravilnik o radu, odnosno kada bi se prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenim ure|ivala samo ugovorom o radu.

Pod elementima za obra~un i isplatu zarade za radni u~inak, mogli bi smo da podrazumevamo one elemente koji odre|uju vrednost kvaliteta i obima obavljenog posla i ocenu odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Elementi za utvr|ivanje vrednosti kvaliteta i obima obavljenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, trebalo bi urediti kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

Elementi za utvr|ivanje vrednosti obima i kvaliteta obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, mogla bi se kumulativno izraziti u vidu ukupne ocene o kvalitetu i obimu izvr{enog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Ukupna ocena o vrednosti kvaliteta i obima posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, mogla bi se izraziti sa tri ocene, i to: prva, poslovi iz plana rada su izvr{eni; druga, poslovi iz plana rada nisu izvr{eni; i tre}a, pored poslova iz plana rada, izvr{eni su i drugi poslovi.

Za svaku od navedenih ocena, koju bi davao poslodavac na po~etku svakog meseca za prethodni mesec, zaposlenom bi se utvr|ivala njegova mese~na zarada. Tako bi zaposlenom, koji bi izvr{io sve poslove iz plana rada, pripadala osnovna zarada; zaposlenom koji nije izvr{io sve poslove iz plana rada, osnovna zarada umanjivala bi se za 1% do 20%; i zaposlenom koji bi, pored poslova iz plana rada izvr{io i druge poslove, osnovna zarada bi se uve}avala za 1% do 20%.

105

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uneo je zna~ajnu novinu u posebnom na~inu odre|ivanja zarade zaposlenog. Naime, novim Zakonom o radu,331 predvi|eno je da se ugovorom o radu moè utvrditi osnovna zarada u ve}em iznosu od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz op{teg akta.

Iako ovo zakonsko re{enje nije definisano kao izuzetak, jer u njemu nisu utvr|eni slu~ajevi kad se ugovorom o radu moè utvrditi osnovna zarada u ve}em iznosu od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz op{teg akta, smatramo da bi ovakvu mogu}nost trebalo izuzetno koristiti.

Ovakvu mogu}nost trebalo bi izuzetno koristiti, pre svega, zbog toga {to bi ekstenzivan pristup u primeni ove odredbe mogao da dovede u pitanje ~itav sistem odre|ivanja osnovnih zarada zaposlenih kod poslodavca i zarada uop{te.

Pored toga, {iri pristup u primeni navedene odredbe novog Zakona o radu mogao bi da dovede do toga da, u jednom trenutku, sistem o odre|ivanju osnovnih zarada prestane da se primenjuje, odnosno da de facto prestane da postoji.

Zato bi odredbu novog Zakona o radu da se ugovorom o radu moè utvrditi i ve}a osnovna zarada od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz op{teg akta, trebalo restriktivno tuma~iti i primenjivati je samo u slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom.

Kao {to smo ve} napred rekli, novi Zakon o radu unosi zna~ajnu promenu i u pogledu uve}ane zarade, koja se sada, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, utvr|uje u okviru zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu. Prema novom Zakonu o radu,332 zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, pored osnovne zarade i dela zarade za radni u~inak, sastoji se i od uve}ane zarade.

Pored toga {to zadràva slu~ajeve u kojima zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu iz dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu utvr|uje da zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostva-renu u radnom odnosu.

Osim toga, novi Zakon o radu za svaki od tih slu~ajeva u kojima zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, utvr|uje najmanji procenat uve}anja od osnovice, propisuju}i da osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zarada utvr|ena u skladu sa zako-nom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Tako, prema novom Zakonu o radu,333 zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice; 2) za rad no}u i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr|ivanju

osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u

radnom odnosu – 0,5% od osnovice. Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, procenat 0,5% za koji

zaposleni ima pravo na uve}anje zarade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu, zamenjuje se procentom 0,4%.

Navedeni procenti uve}ane zarade i zakonsko re{enje – ako takav rad nije vrednovan pri utvr|ivanju osnovne zarade i kada su se stekli uslovi po vi{e osnova, preuzeti su iz

331 ^lan 107. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 332 ^lan 105. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 333 ^lan 108. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

106

dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora, ~ije odredbe mogu da se preuzimaju ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu.

Utvr|uju}i najmanji procenat uve}anja osnovne zarade u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, novi Zakon o radu propisuje da se visina ovog procenta mora utvrditi i u op{tem aktu i ugovoru o radu, {to se ne bi moglo oceniti kao dobro re{enje.

Smatramo da bi bilo dovoljno da se ovaj procenat uve}anja osnovne zarade, osim ukoliko se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju samo ugovorom o radu, utvrdi samo op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu334 omogu}uje da se op{tim aktom i ugovorom o radu utvrde i drugi slu~ajevi u kojima zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu. Tako, op{tim aktom i ugovorom o radu mogli bi se predvideti, na primer: rad subotom i rad nedeljom.

Zna~ajno je re}i da novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uvodi sasvim novo re{enje u pogledu prava pripravnika na zaradu, naknadu tro{kova i druga primanja. Tako, prema novom Zakonu o radu,335 pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini od 80% od osnovne zarade za poslove za koje je zaklju~io ugovor o radu, kao i na naknadu tro{kova i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Ovakvim re{enjem u novom Zakonu o radu, pripravnik je u potpunosti izjedna~en sa ostalim zaposlenim kod poslodavca, kako u pogledu prava na zaradu, tako i u pogledu naknade tro{kova i drugih primanja u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Tako|e, valja ukazati i na to da novi Zakon o radu,336 uglavnom, zadràva dosada{nje re{enje u pogledu rokova isplate zarade, s tim {to se zarada moè najkasnije isplatiti do kraja teku}eg meseca za prethodni mesec. Ovakvim re{enjem, novi Zakon o radu onemogu}io je poslodavca da odlaè ispla}ivanje zarade zaposlenim ili da zaradu ne ispla}uje.

Pored toga, novi Zakon o radu337 zadrào je re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, po kome se zarada ispla}uje samo u novcu, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. A ovim zakonom je odre|eno da se kod zaklju~ivanja ugovora o radu sa ku}nim pomo}nim osobljem moè da ugovori i isplata dela zarade u naturi.338

4. Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog

poslovnom uspehu poslodavca

Pored zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, prema novom Zakonu o radu,339 odgovaraju}u zaradu zaposlenog ~ini i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.

Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, koja nije utvr|ena kao poseban odeljak, u okviru zarada, nije bila predvi|ena u dosada{njem Zako-nu o radu i prestavlja potpuno novo re{enje u novom Zakonu o radu.

334 ^lan 108. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 335 ^lan 109. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 336 ^lan 110. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 337 ^lan 110. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 338 ^lan 45. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 339 ^lan 105. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

107

Zaradu po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, kao deo odgovaraju}e zarade zaposlenog, ~ine nagrade i bonusi i sli~no i ovaj deo odgovaraju}e zarade mora biti utvr|en op{tim aktom i ugovorom o radu.

Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, u vidu nagrade zapo-slenom, pripadala bi zaposlenom koji je, u odre|enom periodu u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca.

A, zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, u vidu bonusa zaposlenom, pripadala bi zaposlenom koji je u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta, ostvario nagradu kod poslodavca.

Zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, u vidu nagrade, ispla}i-vala bi se, po pravilu, svaka tri meseca u toku poslovne godine, a zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, u vidu bonusa, ispla}ivala bi se, tako|e, po pravilu, na kraju poslovne godine.

Zaradu zaposlenog po osnovu njegovog doprinosa poslovnom uspehu poslodavca treba razlikovati od u~e{}a zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, kao jednog od osnovnih prava predvi|enih u pravima zaposlenih, utvr|enih novim Zakonom o radu.340

Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) mora biti utvr|ena op{tim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini moè se utvrditi ugovorom o radu ili odlukom poslo-davca.

Pored ove razlike, koja je vi{e formalno-pravne prirode, smatramo da je su{tinska razlika u tome {to je zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) obavezan element zarade zaposlenog, a u~e{}e zaposlenog u dobiti ostva-renoj u poslovnoj godini ne ~ini zaradu zaposlenog, i zavisi od toga da li je ostvarena dobit u poslovnoj godini.

Da u~e{}e zaposlenog u dobiti ne ~ini zaradu zaposlenog, upravo, proizilazi iz Mi{ljenja Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku. Prema tom mi{ljenju, primanja zaposlenih i ~lanova uprave, po osnovu u~e{}a u dobiti, ne ~ine zaradu, ve} imaju tretman prihoda od kapitala i shodno tome na navedena primanja se ne pla}aju doprinosi.

Osim ovih razlika, razlika se sastoji i u tome {to se zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrada, bonusi i sl.), kao deo zarade zapo-slenog, ispla}uje, po pravilu, svaka tri meseca i na kraju poslovne godine, a u~e{}e zapo-slenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini ispla}uje se na kraju poslovne godine, po godi{njem ra~unu, kada se utvrde rezultati poslovanja u poslovnoj godini.

5. Druga primanja po osnovu radnog odnosa

Osim zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i zarade po osnovu dopri-

nosa poslovnom uspehu poslodavcu, prema novom Zakonu o radu,341 odgovaraju}u zaradu zaposlenog ~ine i druga primanja po osnovu radnog odnosa.

340 ^lan 14. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i, s tim u vezi, Mi{ljenje Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije, br. 011-00-00544/2005-02, od 7. juna 2005. godine. 341 ^lan 105. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

108

Za razliku od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodav-ca (nagrade, bonusi i sl.), koja do dono{enja novog Zakona o radu nije ~inila zaradu zaposlenog, druga primanja, koja, tako|e, nisu izraèna u posebnom odeljku novog Zakona o radu, i dalje ~ine zaradu zaposlenog i izraèna su kao druga primanja po osnovu radnog odnosa.

Da bi se moglo utvrditi koja su to druga primanja po osnovu radnog odnosa, mora se po}i od odredbe u novom Zakonu o radu,342 koja defini{e da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada tro{kova zaposlenog u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~ka 1) – 4) i drugih primanja iz ~lana 119. i 120. ta~ka 1. ovog zakona.

Isklju~uju}i naknadu tro{kova u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~ka 1) – 4) i druga primanja iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1) novog Zakona o radu, moglo bi se zaklju~iti da bi u druga primanja po osnovu radnog odnosa spadala – naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

Da su naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora ~inili zaradu zaposlenog, upravo, potvr|uje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu343, prema kome, sa otklanjanjem kolizije zakonskih normi koje su ure|ivale naknadu tro{kova za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, ova primanja, kao druga primanja po osnovu radnog odnosa, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca.

Polaze}i od napred iznetog i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora, koje nisu u suprotnosti sa novim Zakonom o radu, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, i ugovoru o radu, moglo bi se utvrditi da zaposleni ima pravo na:

1) naknadu za ishranu u toku rada (za dane provedene na radu) – u visini od 20% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike;

2) regres za kori{}enje godi{njeg odmora ako zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana – u visini prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a srazmerni deo regresa za kori{}enje godi{njeg odmora, ako zapo-sleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju kra}em od 20 radnih dana.

Pored naknade za ishranu u toku rada i regresa za kori{}enje godi{njeg odmora, kao drugih primanja koja ~ine zaradu zaposlenog po osnovu radnog odnosa, u druga primanja mogu se utvrditi i ostala druga primanja po osnovu radnog odnosa koja ~ine zaradu zaposlenog (na primer: naknada za odvojen ìvot od porodice) i terenski dobitak.

Tako bi se u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, moglo utvrditi da zaposleni ima pravo na:

1) naknadu za odvojen ìvot iz porodice – u visini 75% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~-kog organa nadle`nog za poslove statistike;

2) terenski dodatak - u visini od 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`-nog za poslove statistike.

342 ^lan 105. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 343 ^lan 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

109

6. Zarada iz dobiti U zaradu zaposlenog, pored zarade za obavljeni rad i vreme provedneo na radu i

zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), spadala bi i zarada iz dobiti.

Zarada iz dobiti nije bila predvi|ena ni dosada{njim Zakonom o radu, a nije predvi-|ena ni novim Zakonom o radu. Zarada iz dobiti bila je predvi|ena samo dosada{njim Op{tim kolektivnim ugovorom.

Polaze}i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora, koje su utvr|ivale zaradu iz dobiti, a koje nisu u suprotnosti sa novim Zakonom o radu, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba utvrditi zaradu iz dobiti kao deo zarade zaposlenog.

Tako bi se moglo predvideti da se zarada iz dobiti ispla}uje na osnovu utvr|enih rezultata poslovanja po godi{njem obra~unu ili na osnovu procenjenih rezultata poslovanja pre utvr|ivanja godi{njeg obra~una, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

Zaradu iz dobiti, kao {to smo napred rekli, treba razlikovati od u~e{}a zaposlenog u dobiti, jer, za razliku od u~e{}a u dobiti koji ne ~ini zaradu zaposlenog i predstavlja prihod od kapitala, zarada iz dobiti ~ini deo zarade zaposlenog.

7. Minimalna zarada

U okviru zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih, predvi|ena je i mini-

malna zarada zaposlenih. Minimalna zarada prestavlja pravo zaposlenog koje zaposleni ima u radnom odnosu.

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uveo je zna~ajne promene u pogledu minimalne zarade, naro~ito u pogledu organa koji utvr|uju minimalnu zaradu i u pogledu toga da poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu.

Prema novom Zakonu o radu,344 zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za stan-dardni u~inak i puno radno vreme, odnosno za radno vreme koje je izjedna~eno sa punim radnim vremenom.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, u pogledu prava na minimalnu zaradu zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom izjedna~io je sa zaposlenim koji radi sa punim radnim vremenom.

Radno vreme koje je izjedna~eno sa punim radnim vremenom, to je, prema novom Zakonu o radu,345 upravo, skra}eno radno vreme. A zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Me|utim, poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu. Ako je ugovore, prema novom Zakonu o radu,346 poslodavac je duàn da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvr|enoj odlukom iz ~lana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vr{i isplata.

344 ^lan 111. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 345 ^lan 52. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br.24/2005) 346 ^lan 111. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

110

Polaze}i od toga da je novi Zakon o radu utvrdio mogu}nost da poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu zaradu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu347 brisao je odredbu novog Zakona o radu po kojoj se op{tim kolektivnim ugovorom utvr|uju uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu.

Jedna od najzna~ajnijih promena u novom Zakonu o radu, u pogledu minimalne zarade, svakako je promena organa nadle`nog za utvr|ivanje minimalne zarade, kao i promena pravnog akta kojim }e se utvr|ivati minimalna zarada.

Tako }e, prema novom Zakonu o radu,348 umesto Vlade Republike Srbije i reprezentativnog sindikata i reprezentativnog udruènja poslodavaca organizovanih na teritoriji Republike Srbije, minimalnu zaradu utvr|ivati Socijalno-ekonomski savet, osnovan za teritoriju Republike Srbije.349

Promena organa nadle`nog za utvr|ivanje minimalne zarade, prouzrokovala je i promenu pravnog akta kojim }e se utvr|ivati minimalna zarada. Minimalna zarada ne}e se vi{e utvr|ivati sporazumom ranije utvr|enih organa, ve} odlukom o visini minimalne zarade.

Me|utim, ako Socijalno-ekonomski savet ne bi doneo odluku o visini minimalne za-rade u roku od 10 dana od dana po~etka pregovora, prema novom Zakonu o radu350, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije.

Nezavisno od toga ko }e od navedenih organa, pod uslovima odre|enim novim Zakonom o radu, donositi odluku o visini minimalne zarade, pri utvr|ivanju minimalne zarade polazi se naro~ito od: tro{kova ìvota, kretanja prose~ne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanju zaposlenosti na trì{tu rada i op{teg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

I novi Zakon o radu,351 kao i dosada{nji Zakon o radu, propisuje da se minimalna zarada utvr|uje po radnom ~asu, za period od {est meseci. Me|utim, novi Zakon o radu propisuje da ovako utvr|ena minimalna zarada ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene odlukom za period koji prethodi periodu za koji se utvr|uje minimalna zarada.

Odre|ivanjem minimalne zarade po ~asu, svi zaposleni kod poslodavca }e, bez obzira na traènu stru~nost u obavljanju poslova, primati istu minimalnu zaradu po ~asu, ali }e ovaj iznos minimalne zarade zavisiti od toga da li je zaposleni ostvario standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje je izjedna~eno sa punim radnim vremenom.

S obzirom na zna~aj koji ima Odluka o visini minimalne zarade, a koja se odnosi na sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije, novim Zakonom o radu352 predvi|eno je da se ova odluka objavljuje u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

8. Naknada zarade

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, po kome je naknada zarade ~inila odgova-

raju}u zaradu zaposlenog, novi Zakon o radu ne utvr|uje da se odgovaraju}a zarada sastoji i od naknade zarade.

347 ^lan 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 348 ^lan 112. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 349 Osnivanje Socijalno-ekonomskog saveta, njegov delokrug i druga pitanja od zna~aja za njegov rad, ure|ena su Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 350 ^lan 112. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 351 ^lan 112. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 352 ^lan 113. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

111

Naknada zarade, prema novom Zakonu o radu, izdvojena je iz odgovaraju}e zarade i prestavlja, kao i {to je to i do sada bilo ure|eno, pravo zaposlenog koje zaposleni ostvaruje u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Prema novom Zakonu o radu353, postoje nekoliko slu~ajeva u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Ti slu~ajevi su:

8.1. Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be

i odazivanja na poziv dràvnog organa.

Prema novom Zakonu o radu,354 u navedenim slu~ajevima, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne mese~ne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Na ovu naknadu zarade i u navedenoj visini, zaposleni ima pravo za vreme odsus-tvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsus-tva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnog organa.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, propisuje u kojoj se visini utvr|uje naknada zarade u napred navedenim slu~ajevima i onemogu}ava njeno razli~ito odre|ivanje.

S obzirom da zaposleni moè da odsustvuje sa rada zbog vojne ve`be ili odazivanja na poziv dràvnog organa, novi Zakon o radu utvr|uje i pravo poslodavca na refundiranje ispla}ene naknade zarade od organa na ~iji se poziv zaposleni odazvao.

Naime, prema novom Zakonu o radu,355 poslodavac ima pravo na refundiranje ispla}ene naknade zarade u slu~aju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne ve`be ili odazivanja na poziv dràvnog organa, od organa na ~iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

8.2. Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa

rada zbog privremene spre~enosti sa rada do 30 dana Pored prava na naknadu zarade u napred navedenim slu~ajevima, utvr|enim novim

Zakonom o radu, novi Zakon o radu utvr|uje i pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana.

Prema novom Zakonu o radu,356 zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti sa rada do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno;

2) u visini od 100% od prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. 353 ^lan 114. – 117. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 354 ^lan 114. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 355 ^lan 114. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 356 ^lan 115. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

112

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, pored utvr|ivanja prava na naknadu zarade zaposlenog za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti sa rada do 30 dana, utvr|uje u navedenim slu~ajevima, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, najmanji procenat naknade zarade.

Osim {to utvr|uje pravo na naknadu zarade i najmanji procenat naknade zarade za-poslenom za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti sa rada do 30 dana, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, garantuje najmanji iznos ove naknade za rad.

8.3. Naknada zarade za vreme prekida rada

bez krivice zaposlenog Pored toga {to utvr|uje pravo na naknadu zarade u napred navedenim slu~ajevima,

utvr|enim novim Zakonom o radu, novi Zakon o radu utvr|uje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade i za vreme prekida rada do koga je do{lo bez krivice zaposlenog.

Prema novom Zakonu o radu,357 zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prose~ne zarade u prethodna tri meseca, s tim da naknada zarade ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 dana u kalendarskoj godini.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, pored utvr|ivanja prava zaposlenog na naknadu zarada za vreme prekida rada do koga je do{lo bez krivice zaposlenog, pove}ava, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, procenat ove naknade od 45% na 60% i utvr|uje ga kao najmanji procenat naknade na koju zaposleni ima pravo od prose~ne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca.

Osim {to utvr|uje pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog i pove}anje ovog iznosa, novi Zakon o radu garantuje da naknada zarade ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa novim Zakonom o radu.

Pored toga {to utvr|uje pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog i {to garantuje da ova naknada zarade ne bi mogla biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa novim Zakonom o radu, novi Zakon o radu358 utvr|uje da zaposleni ima pravo na ovu naknadu najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

8.4. Naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je do{lo naredbom

nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca Pored prava na naknadu zarade u napred navedenim slu~ajevima, utvr|enim novim

Zakonom o radu, novi Zakon o radu utvr|uje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca.

Prema novom Zakonu o radu,359 zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je do{lo nared-bom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez


113

ugroàvanja ìvota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom.

Kao {to se vidi, do prekida rada u ovom slu~aju, moè do}i samo na osnovu naredbe nadle`nog dràvnog organa ili na osnovu naredbe nadle`nog organa poslodavca. Razlog zbog koga bi moglo do}i do prekida rada na osnovu naredbe nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca sastoji se u neobezbe|ivanju bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja zaposlenih i drugih lica. Me|utim, do prekida rada naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca moè do}i i u drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom.

U okviru prava zaposlenog na naknadu zarade za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili organa poslodavca, novi Zakon o radu360 utvr|uje mogu}nost da se op{tim aktom ili ugovorom o radu mogu da utvrde i drugi slu~ajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Ti drugi slu~ajevi u kojima bi zaposleni imali pravo na naknadu zarade, mogli bi biti oni slu~ajevi koje sadrì program za re{avanje vi{ka zaposlenih, a koji su posebno izraèni u okviru mera za zapo{ljavanje (~ekanje na preme{taj na druge poslove, preme{taj kod drugog poslodavca, ~ekanje na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju) i drugi slu~ajevi koji se utvrde op{tim aktom i ugovorom o radu.

Novi Zakon o radu, koji je skoro u celini zadrào re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, jedino u ovom slu~aju odsustvovanja sa rada zaposlenog ne utvr|uje visinu naknade zarade, ve} ta visina naknade zarade mora biti utvr|ena op{tim aktom i ugovorom o radu. Naknada zarade za vreme prekida rada, na osnovu naredbe nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca, mogla bi se utvrditi u visini od 65% od prose~ne zarade za prethodna tri meseca

9. Naknada tro{kova

U okviru zarade, naknade zarade i drugih primanja zaposlenih, novim Zakonom o

radu, kao i dosada{njim Zakonom o radu, predvi|eno je da zaposleni ima pravo na nakna-du tro{kova.

Pravo na naknadu tro{kova zaposleni, prema novom Zakonu o radu,361 ima u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju; 2) za vreme provedeno na slu`benom putovanju u zemlji; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu, najmanje u visini

utvr|enoj posebnim propisima; 4) za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom

obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za kori{}enje godi{njeg odmora. Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, uneo je, u pogledu naknade tro{kova, znatne

promene u odnosu na dosada{nji Zakon o radu. Promene u naknadi tro{kova sastoje se u tome {to zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu i u pro{irivanju slu~ajeva u kojima zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova.


114

Tako, novi Zakon o radu, pored naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu, koji su postojali u dosada{njem Zakonu o radu, utvr|uje i druge slu~ajeve u kojima zaposleni imaju pravo na naknadu tro{kova.

Ti drugi slu~ajevi u kojima zaposleni imaju pravo na naknadu tro{kova, prema novom Zakonu o radu, su: za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade, za ishranu u toku rada i za regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

Me|utim, kako se naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora pojavljuju i u okviru drugih primanja, {to prestavlja koliziju ovih zakonskih odre-daba, to je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu362 utvr|eno da odredbe o naknadi za ishranu u toku rada i regresu za kori{}enje godi{njeg odmora, utvr|ene u okviru naknade tro{kova, prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zako-na - 26. jula 2005. godine, s tim da se primenjuju od 1. januara 2006. godine.

Ovim zakonskim re{enjem u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu,363 po kome, od 1. januara 2006. godine, prestaju da vaè odredbe o naknadi za ishranu u toku rada i regresu za kori{}enje godi{njeg odmora, utvr|ene u okviru drugih primanja, otklonjena je kolizija ovih zakonskih normi, a naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, od 1. januara 2006. godine, postaju ponovo pravo zaposle-nog i obaveza poslodavca.

Kako zaposleni, prema novom Zakonu o radu, imaju pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu, to op{tim aktom i ugovorom o radu treba utvrditi visinu naknade tro{kova. Me|utim, visina naknade tro{kova ne}e se utvr|ivati u svim napred navedenim slu~ajevima,zbog toga {to je ona utvr|ena u pojedinim slu~ajevima, propisanim novim Zakonom o radu. Tako, naknada tro{kova za dolazak i odlazak sa rada utvr|ena je novim Zakonom o radu u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju.

Tako|e, donekle je i odre|ena i naknada tro{kova za vreme provedeno na slu`be-nom putu u inostranstvu, i to na taj na~in {to ona pripada zaposlenom najmanje u visini utvr|enoj posebnim propisima.364

Polaze}i od zakonskog re{enja, naknada tro{kova za vreme provedeno u inostran-stvu mogla bi se u op{tem aktu i ugovoru o radu urediti tako da zaposlenom pripada nak-nada tro{kova za vreme provedeno na slu`benom putovanju u inostranstvu u visini utvr|enoj posebnim propisima.

U ostalim slu~ajevima, za vreme provedeno na slu`benom putu i za sme{taj i ishranu za boravak i rad na terenu ako poslodavac nije obezbedio zaposlenom sme{taj i ishranu bez naknade, u kojima zaposlenom pripada naknada tro{kova, visinu naknade tro{kova treba urediti op{tim aktom i ugovorom o radu.

U ure|ivanju naknade tro{kova u navedenim slu~ajevima, treba po}i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora koje ure|uju naknadu tro{kova u pomenutim slu~ajevima, jer ove odredbe nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu.365

Tako, naknada tro{kova, u navedenim slu~ajevima, mogla bi se u op{tem aktu i ugovoru o radu urediti da zaposleni ima pravo na:

362 ^lan 118. stav 1. ta~ka 5) i 6) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br 24/2005) i 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. ../2005) 363 ^lan 120. stav 1. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 12. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. gladnik RS", br. 61/2005) 364 Odluka o slu`benim putovanjima u inostranstvo ("Sl. glasnik RS", br. 21/95, 22/95 i 24/2001) 365 ^lan 284. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

115

1) naknadu za ishranu na slu`benom putu u zemlji (dnevnica za slu`beno putovanje) – u visini od 5% prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}enja do iznosa cene hotela "A" i "B" kategorije;

2) tro{kove boravka i rada na terenu (terenski dodatak) – u visini 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objav-ljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a ako nije obezbe|en sme{taj i ishrana zaposlenom i naknada tro{kova sme{taja i ishrane.

Me|utim, kad je u pitanju slu`beno putovanje u zemlji, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, treba urediti {ta se smatra slu`benim putovanjem, pravo na slu`beno putovanje, obaveze zaposlenog po povratku sa slu`benog puta i koliko moè trajati slu`beni put.

Pod slu`benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada i stanovanja zaposlenog, na udaljenosti ve}oj od 50 kilometara, radi izvr{avanja odre|enog posla po nalogu ovla{}enog lica.

U skladu sa ovim opredeljenjima, zaposleni bi imao pravo na dnevnicu, i to: 1) za svakih 12 ~asova provedenih na slu`benom putu – punu dnevnicu; 2) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od osam ~asova, a kra}em od 12

~asova – pola dnevnice; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 24 ~asa ili vi{e dana – puna

dnevnica za svakih 24 ~asa provedenih na slu`benom putu i pola dnevnice za svaki zapo~eti dan ako u tom danu provede duè od osam ~asova, a kra}e od 12 ~asova.

10. Druga primanja

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, unosi zna~ajne promene u

pogledu drugih primanja. Te promene, uglavnom, se sastoje u pro{irivanju drugih prima-nja, u odre|ivanju kod pojedinih primanja najmanjeg iznosa tih primanja i stvaranju mogu}nosti da se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu da utvrde i druga pri-manja.

Prema novom Zakonu o radu,366 poslodavac je duàn da isplati u skladu sa op{tim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prose~ne zarade; 2) zaposlenom naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè poro-

dice, a ~lanovima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) zaposlenom naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja. Me|utim, navedena druga primanja poslodavac nije duàn da ispla}uje samo u

skladu sa op{tim aktom, ve} }e poslodavac, koji prava, obaveze i odgovornosti sa zapo-slenim ure|uje samo ugovorom o radu, biti duàn da druga primanja ispla}uju samo na osnovu ugovora o radu.

Prema tome, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo bi se urediti da: 1) zaposlenom pripada otpremnina pri odlasku u penziju u visini tri prose~ne zarade

zaposlenog; 2) zaposlenom ili ~lanu njegove porodice pripada naknada pogrebnih tro{kova – u

visini tro{kova pogrebnih usluga;


116

3) zaposlenom pripada naknada {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja – u visini {tete koju utvrdi nadle`ni organ.

Pod prose~nom zaradom, prema novom Zakonu o radu,367 smatra se prose~na zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike.

S obzirom da je novi Zakon o radu utvrdio pravo na naknadu tro{kova pogrebnih usluga i ~lanovima uè porodice, to je novi Zakon o radu368 utvrdio i definiciju uè porodice. Tako se pod ~lanovima uè porodice smatraju bra~ni drug i deca zaposlenog.

Pored napred navedenih primanja, prema novom Zakonu o radu,369 poslodavac moè deci zaposlenog starosti do 15 godina ìvota da obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana.

Osim navedenih primanja, prema novom Zakonu o radu,370 poslodavac moè zaposlenom upla}ivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slu~aj te{kih bolesti i hirur{kih intervencija, a u cilju sprovo|enja kvalitetne dodatne socijalne za{tite.

Ako poslodavac odlu~i da zaposlenom pla}a premiju za dobrovoljno dodatno pen-zijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slu~aj teìh bolesti i hirur{kih intervencija, onda }e se premija i kolektivno osiguranje pla}ati u visini utvr|enoj zakonom i op{tim aktom.

Pored napred navedenih drugih primanja koja je poslodavac duàn da isplati zaposlenom i napred navedenih drugih primanja koja poslodavac moè zaposlenom da obezbedi, novi Zakon o radu predvideo je mogu}nost da se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moè utvrditi pravo i na druga primanja.

Tako je novi Zakon o radu371 propisao da se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moè utvrditi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo}; 2) naknadu za ishranu u toku rada; 3) regres za kori{}enje godi{njeg odmora; 4) druga primanja. Me|utim, kako se naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg

odmora pojavljuju i u okviru naknade tro{kova, {to prestavlja koliziju ovih zakonskih odredaba, to je Zakonom i izmenama i dopunama Zakona o radu372 predvi|eno da odredbe o naknadi za ishranu u toku rada i regresu za kori{}enje godi{njeg odmora, utvr-|ena u okviru drugih primanja, prestaju da vaè 1. januara 2006. godine.

Ovim zakonskim re{enjem i re{enjem u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu,373 po kome se, od 1. januara 2006. godine, ponovo primenjuju odredbe o naknadi za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, utvr|ene u okviru naknade

367 ^lan 119. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 368 ^lan 119. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 369 ^lan 119. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 370 ^lan 119. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 371 ^lan 120. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 372 ^lan 120. stav 1. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 12. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 373 ^lan 118. stav 1. ta~ka 5) i 6) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/20050

117

tro{kova, otklonjena je kolizija ovih zakonskih normi i naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{lnjeg odmora, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca.

Kad je u pitanju ure|ivanje jubilarne nagrade i solidarne pomo}i, treba po}i od dosada{njih saznanja i prakse u ovom pogledu, jer odredbe dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora nisu bliè ure|ivale jubilarnu nagradu i solidarnu pomo}.

Polaze}i od toga, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, jubilarna nagrada i solidarna pomo} mogla bi se regulisati tako da zaposleni ima pravo na:

1) jubilarnu nagradu kada je zaposleni navr{io: 10 godina radnog staà kod poslodavca – u visini dve mese~ne zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 10 godina radnog staà; 20 godina radnog staà kod poslo-davca – u visini tri mese~ne zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 20 godina radnog staà; 30 godina radnog staà kod poslodavca – u visini ~etiri mese~ne zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 30 godina radnog staà;

2) solidarnu pomo} u slu~aju bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili ~lana njegove porodice, i zbog uni{tenja ili o{te}enja imovine usled ele-mentarnih nepogoda ili drugih vanrednih doga|aja – u visini prose~ne zarade koju je zaposleni ostvario pre meseca nastupanja navedenih slu~ajeva.

Kako se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu utvrditi i druga primanja, to bi kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, trebalo utvrditi ta druga primanja.

Polaze}i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora, koje ure|uju druga primanja, a koje nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu,374 u druga pri-manja mogli bismo utvrditi:

1) tro{kove odobrenog kori{}enja sopstvenog automobila; 2) zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika u visini koja se utvrdi. U utvr|ivanju visine zajma za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika, tako|e, se

moè po}i od odredaba dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora koje ure|uju uslove pod kojima se moè odobriti zajam za ogrev, zimnicu i ud`benike, jer ove odredbe nisu u suprotnosti sa Zakonom o radu.

Tako, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, moglo bi se utvrditi slede}e:

1) iznos odobrenog zajma ne bi mogao biti ve}i od dvostruke prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podat-ku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike;

2) isplata zajma u teku}em mesecu ne moè se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec;

3) vra}anje zajma se vr{i iz zarade zaposlenog, najduè u {est prose~nih mese~nih rata, po~ev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam;

4) novi zajam se ne moè odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam. Pored navedenih drugih primanja, koja su sadràna u odredbama dosada{njeg Op{-

teg kolektivnog ugovora, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravil-


118

niku o radu kada se on donosi, i ugovoru o radu, moglo bi se utvrditi – obezbe|ivanje poklona penzonerima koji su pravo na penziju ostvarili iz radnog odnosa sa poslodavcem.

Pri odre|ivanju vrednosti poklona penzionerima koji su pravo na penziju ostvarili iz radnog odnosa sa poslodavcem, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilnika o radu kada se on donosi, i u ugovoru o radu, moglo bi se predvideti da vrednost poklona moè biti u visini neoporezovanog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana.

11. Obra~un zarade i naknade zarade

U okviru zarada, naknada i drugih primanja, novi Zakon o radu predvi|a obra~un

zarade i naknade zarade. Obra~un zarade i naknade zarade je nov odeljak koji nije predvi|ao dosada{nji Zakon o radu.

Uz zadràvanje zakonskog re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, po kome je poslodavac duàn da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obra~un zarade, novi Zakon o radu propisuje ovu du`nost poslodavca i kod obra~una naknade zarade i utvr|uje nova re{enja u pogledu obra~una zarade i naknade zarade.

Naime, prema novom Zakonu o radu,375 poslodavac je duàn da zaposlenom prili-kom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obra~un zarade i naknade zarade. Pored obaveze poslodavca da zaposlenom dostavi obra~un zarade i naknade zarade, novi Zakon o radu376 utvrdio je da je poslodavac duàn da zaposlenom dostavi obra~un i za mesec za koji nije izvr{io isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

Uz obra~un kada poslodavac nije za mesec izvr{io isplatu zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi i obave{tenje da isplata zarade, odnosno naknada zarade nije izvr{ena i razloge zbog kojih nije izvr{ena.

Osim ovih obaveza poslodavca prema zaposlenom, u pogledu dostavljanja obra~una zarada i naknada zarada, novi Zakon o radu utvr|uje kada je poslodavac duàn da dostavi obra~un zarade, odnosno naknade zarade. Prema novom Zakonu o radu,377 poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi obra~un zarade, odnosno naknade zarade najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

12. Evidencija zarade i naknade zarade

Utvr|ivanje evidencije zarade i naknade zarade je potpuno nov odeljak u novom

Zakonu o radu, koga nije sadràvao, ne samo dosada{nji Zakon o radu nego ni dosada{nje zakonodavstvo o radu uop{te.

Ure|uju}i evidenciju zarada i naknada zarada, novi Zakon o radu, izme|u ostalog, ure|uje da je vo|enje evidencije zarada i naknada zarada du`nost poslodavca, {ta sadrì evidencija, ko evidenciju overava i ko evidenciju potpisuje.

Tako, prema novom Zakonu o radu,378poslodavac je duàn da vodi mese~nu evi-denciju o zaradi i naknadi zarade zaposlenog. Mese~na evidencija sadrì podatke o zara-di, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zapo-slenog. 375 ^lan 121. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 376 ^lan 121. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 377 ^lan 121. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 378 ^lan 122. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

119

Koliki se zna~aj pridaje vo|enju mese~ne evidencije zarade i naknade zarade, naj-bolje se vidi po tome {to, prema novom Zakonu o radu,379 evidencija zarada i naknada zarade ne moè da sadrì nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.

Imaju}i u vidu zna~aj mese~ne evidencije o zaradama i naknadama zarada, novim Zakonom o radu380 propisano je da mese~nu evidenciju o zaradama i naknadama overava direktor, odnosno preduzetnik, odnosno zaposleni koga oni ovlaste.

Zaposleni koga direktor, odnosno preduzetnik mogu da ovlaste da overava mese~nu evidenciju o zaradama i naknadama zarada treba da bude zaposleni koji vr{i obra~un zarada i naknada zarada kod poslodavca, odnosno preduzetnika.

Pored overavanja mese~ne zarade i naknade zarade od strane direktora, odnosno preduzetnika ili lica koga oni ovlaste, novi Zakon o radu381 propisuje da evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvr{ena isplata zarade, odnosno naknada zarade.

13. Za{tita zarade i naknade zarade

U okviru zarade, naknade zarade i drugih primanja, novi Zakon o radu, kao i dosa-

da{nji Zakon o radu, utvr|uje za{titu zarade i naknade zarade zaposlenih. Me|utim, novi Zakon o radu vr{i odre|ene promene u pogledu za{tite zarade i

naknade zarade, utvr|uju}i jo{ jedan slu~aj kada poslodavac moè nov~ana potraìvanja prema zaposlenom da naplati obustavljanjem od njegove zarade.

Poslodavac moè, prema novom Zakonu o radu,382nov~ano potraìvanje prema zaposlenom da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosna`ne odluke suda, u slu~ajevima utvr|enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu utvr|uje, pored toga {to se nov~ano potraìvanje prema zaposlenom moè naplatiti obustavljanjem od njegove zarade na osnovu pravno-sna`ne odluke suda ili uz pristanak zaposlenog, da se naplata nov~anog potraìvanja prema zaposlenom moè izvr{iti i u slu~ajevima utvr|enim zakonom.

Me|utim, novi Zakon o radu, osim kada je u pitanju pristanak zaposlenog, utvr|uje odre|ena ograni~enja koliko poslodavac moè obustaviti od zarade na osnovu pravno-sna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim zakonom.

Tako, prema novom Zakonu o radu,383 na osnovu pravnosna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim zakonom, poslodavac moè zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e do jedne tre}ine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Me|utim, kad je u pitanju naplata nov~anog potraìvanja prema zaposlenom obus-tavljanjem od njegove zarade uz pristanak zaposlenog, nema nikakvih zakonskih ograni-~enja. Dovoljan je pristanak zaposlenog koji treba da bude dat u pisanom obliku.


120

IX. POTRA@IVANJE ZAPOSLENIH U SLUÂJU STEÂJNOG POSTUPKA

1. Uvodne napomene

Potraìvanje zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka je potpuno novo pravo

zaposlenih, koje je prvi put uvedeno u novom Zakonu o radu, pa time, i u radnom zako-nodavstvu uop{te.

Utvr|ivanje prava na potraìvanje zaposlenih u ste~ajnom postupku ima za cilj da za{tite zaposlenog u slu~aju ste~aja, odnosno bankrotstva poslodavca, na taj na~in {to }e se zaposlenom isplatiti neispla}ena potraìvanja, ako mu nisu ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

2. Pravo na potraìvanje zaposlenih u ste~ajnom postupku

Pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut

ste~ajni postupak, prema novom Zakonu o radu,384 ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja ste~ajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvr|ena ovim zakonom.

Pravo na isplatu neispla}enog potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, ostvaruje se, prema novom Zakonu o radu, u skladu sa ovim zakonom, ako potraìvanja nisu ispla}ena u skladu sa zakonom kojim je ure|en ste~ajni postupak385.

Prema tome, do isplate neispla}enih potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, prema novom Zakonu o radu, do}i}e tek ako ta potraìvanja nisu ispla}ena po zakonu kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

Pravo na isplatu potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postu-pak, zaposleni moè ostvariti potpuno ili delimi~no, u skladu sa zakonom kojim se ure-|uje ste~ajni postupak.

Prema novom Zakonu o radu,386 u slu~aju potpune isplate potraìvanja kod poslo-davca, zaposleni ne bi imao pravo na isplatu ispla}enog potraìvanja, a u slu~aju delimi-~ne isplate potraìvanja, zaposleni bi imao pravo na razliku do nivoa utvr|enog ovim zakonom.

Pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja, prema novom Zakonu o radu,387 obuh-vata isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre~enosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio duàn da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom,za poslednjih devet meseci po pokretanju ste~ajnog postupka;

2) naknade {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor krivicom poslodavca, za kalen-darsku godinu, u kojoj je pokrenut ste~ajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja ste~ajnog postupka;

384 ^lan 124. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 385 Zakon o ste~ajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004) 386 ^lan 124. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 387 ^lan 125. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

121

3) otpremninu zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut ste-~ajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja ste~ajnog postupka;

4) naknadu {tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pok-renut ste~ajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, ako je odluka postala pravnosna`na pre pokretanja ste~ajnog postupka.

Pored navedenih prava, zaposleni, prema novom Zakonu o radu, ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za navedene isplate, u skladu sa pro-pisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Novim Zakonom o radu,388 pored utvr|ivanja prava na isplatu potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~aj i {ta sadrì pravo na isplatu, ure|ena je i visina tih prava.

Tako se zarada i naknada zarade ispla}uje u visini minimalne zarade; naknada {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor ispla}uje se u visini minimalne zarade; otpremnina zbog odlaska u penziju ispla}uje se u visini tri prose~ne zarade u privredi Republike; i naknada {tete na osnovu odluke suda ispla}uje se u visini naknade utvr|ene odlukom suda.

3. Osnivanje Fonda solidarnosti

U cilju za{tite prava zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka poslodavca i ostvari-

vanja prava na isplatu neispla}enih potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, odnosno ostvarivanja prava na isplatu, prema novom Zakonu o radu,389 osniva se Fond solidarnosti.

Pored toga, novim Zakonom o radu utvr|ena je i delatnost Fonda solidarnosti, zatim da Fond ima svojstvo pravnog lica, da mu je sedi{te u Beogradu i da se sredstva za osnivanje i po~etak rada Fonda obezbe|uju iz budèta.

4. Organi Fonda

Prema novom Zakonu o radu,390 Fond solidarnosti ima upravni odbor, nadzorni

odbor i direktora Fonda, sa nadle`nostima koje su utvr|ene novim Zakonom o radu. U na~in obrazovanja upravnog i nadzornog odbora i imenovanje direktora Fonda,

nadle`nosti ovih organa Fonda i obavljanje administrativno-stru~nih poslova za Fond solidarnosti ne}emo bliè ulaziti, zbog toga {to ova pitanja ne ~ine radno-pravni status zaposlenih.

5. Finansiranje Fonda

Prihodi Fonda solidarnosti, prema novom Zakonu o radu,391 su sredstva iz budèta

Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva Fonda solidarnosti kori-ste se u skladu sa zakonom.

U kori{}enje sredstava Fonda solidarnosti, u ostvarivanju ve}ih prihoda nad rasho-dima i postupanje sa razlikom prihoda nad rashodima ne}emo bliè ulaziti, zbog toga {to ova pitanja, tako|e, ne ~ine radno-pravni status zaposlenih. 388 ^lan 126. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 389 ^lan 127. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 390 ^lan 129. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 391 ^lan 137. i 138. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

122

6. Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih Postupak za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja kod poslodavca

nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, prema novom Zakonu o radu392, pokre}e se na zahtev zaposlenog.

Zahtev za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enog potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, zaposleni, prema novom Zakonu o radu,393 podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosna`ne odluke kojom je utvr|eno pravo na potraìvanje, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

Zahtev za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja ne moè se podnositi u bilo kojoj formi. Zahtev za isplatu neispla}enih potraìvanja, prema novom Zakonu o radu,394 podnosi se na posebnom obrascu.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja, zaposleni, prema novom Zakonu o radu395, dostavlja:

1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos;

2) akt kojim je utvr|eno pravo na potraìvanje na zaradu i naknadu zarade, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak;

3) dokaze o postojanju potraìvanja za naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor, za otpremninu zbog odlaska u penziju i za naknadu {tete na osnovu odluke suda.

Kako }e da izgleda poseban obrazac, u kome je zahtev zaposlenog za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja i koju ostalu dokumentaciju treba da dostavi zaposleni, prema novom Zakonu o radu,396 propisuje ministar nadleàn za poslove rada.

Kad zaposleni podnose zahtev za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraì-vanja, prema novom Zakonu o radu397, ste~ajni upravnik, poslodavac i zaposleni du`ni su da, na zahtev Fonda, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od zna~aja za dono{enje re{enja kojim se odlu~uje o zahtevu zaposlenog.

O zahtevu zaposlenog za ostvarivanje prava za isplatu neispla}enog potraìvanja, prema novom Zakonu o radu398, odlu~uje upravni odbor Fonda re{enjem. Protiv ovog re{enja moè se podneti àlba u roku od osam dana od dana dostavljanja re{enja.

A o àlbi protiv re{enja upravnog odbora, prema novom Zakonu o radu,399 odlu~uje ministar nadleàn za poslove rada, u roku od 30 dana od dana podno{enja zahteva za isplatu neispla}enog potraìvanja. Re{enje ministra po àlbi zaposlenog je kona~no i protiv njega ne moè se pokrenuti upravni spor.

Pored toga {to je utvrdio pravo zaposlenog na isplatu neispla}enog potraìvanja, novi Zakon o radu400 utvrdio je i karakter ovih prava. Ova prava su neotu|iva, li~na i

392 ^lan 139. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 393 ^lan 139. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 394 ^lan 140. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 395 ^lan 140. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 396 ^lan 140. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i, s tim u vezi, Pravilnik o sadr-àju obrazca za ostvarivanje prava kod Fonda solidarnosti ("Sl. glasnik RS", br. 31/2005) 397 ^lan 141. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 398 ^lan 142. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 399 ^lan 142. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 400 ^lan 143. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

123

materijalna i, kao takva, jedino pripadaju zaposlenom kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak.

Me|utim, novi Zakon o radu nije samo utvrdio pravo na isplatu neispla}enog potraìvanja, ve} je utvrdio kada zaposleni gubi ta prava. Tako, novim Zakonom o radu401 je propisano da zaposleni gubi pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja u slede}im slu~ajevima:

1) ako mu je potraìvanje iz ~lana 125. novog Zakona o radu ispla}eno najmanje u visini i za vreme odre|eno ovim zakonom, pre izvr{enja re{enja iz ~lana 142. novog Zakona o radu;

2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjenjem uslova za ostvarivanje prava; 3) ako nije podneo zahtev u roku iz ~lana 139. stav 2. i 3. novog Zakona o radu.

7. Povra}aj neopravdano dobijenih sredstava

Kako je mogu}e da Fond solidarnosti, usled neistinitih i neta~nih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o ~injenicama koje uti~u na sticanje i ostvarivanja prava utvr|enih novim Zakonom o radu, isplati sredstva na ime neispla}enih potraìvanja, to je novim Zakonom o radu predvi|en povra}aj neopravdano dobijenih sredstava.

Naime, novim Zakonom o radu402, predvi|eno je da je Fond duàn da od zaposlenog zahteva povra}aj sredstava, ispla}enih u skladu sa ~lanom 125. i 126. novog Zakona o radu, uve}anih za zakonsku kamatu i tro{kove postupka, ako su prava ste~ena na osnovu neistinitih i neta~nih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o ~injenicama koje uti~u na sticanje i ostvarivanje prava utvr|enih ovim zakonom.

Fond solidarnosti duàn je da od zaposlenog zahteva povra}aj neopravdano ispla}enih sredstava, uve}anih za zakonsku zateznu kamatu i tro{kove postupka, u roku od godinu dana od dana saznanja o ~injenicama koje su osnov za povra}aj sredstava.

Pored obaveze Fonda da zahteva neopravdano ispla}ena sredstva, novi Zakon o radu, utvrdio je da je zaposleni duàn da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povra}aj neopravdano ispla}enih sredstava, izvr{i povra}aj na ìro ra~un Fonda.

8. Nadzor nad zakonito{}u rada

Novi Zakon o radu posebno je utvrdio ko vr{i nadzor nad zakonito{}u rada Fonda

solidarnosti. Prema novom Zakonu o radu,403 s obzirom da se Fond solidarnosti finansira iz sredstava budèta i drugih izvora, nadzor nad zakonito{}u rada Fonda vr{i ministarstvo nadle`no za poslove rada.


124

X. PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

1. Uvodne napomene

Kao {to je pravo zaposlenih na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka potpuno

nov radno-pravni institut u oblasti zakonodavstva o radu, tako i pravo zaposlenih kod promene poslodavca prestavlja potpuno nov radno-pravni institut u oblasti radnog zako-nodavstva.

Do promene poslodavca moè do}i samo usled statusnih promena. [ta se pod-razumeva pod statusnim promenama poslodavca, to ne utvr|uje novi Zakon o radu. Novi Zakon o radu samo polazi od statusnih promena koje imaju za posledicu promenu poslodavca. Pitanje statusnih promena ure|eno je Zakonom o privrednim dru{tvima.

Prema Zakonu o privrednim dru{tvima404, pod statusnom promenom privrednog dru{tva, a koja je obuhva}ena reorganizacijom privrednog dru{tva, podrazumeva se spaja-nje, podela i odvajanje. U statusnoj promeni privrednog dru{tva mogu se kombinovati promene spajanja i podele ili statusne promene spajanja i odvajanja.

Nezavisno od toga da li se statusna promena sastoji u spajanju, podeli i odvajanju ili u kombinovanju statusne promene spajanja i podele ili statusne promene spajanja i odvajanja, statusna promena ima za posledicu promenu poslodavca.

2. Prava zaposlenih kod statusnih promena,

odnosno promene poslodavca Do ostvarivanja prava zaposlenih kod promena poslodavca, do}i}e u slu~aju kada

do|e do statusne promene privrednog dru{tva, odnosno do promene poslodavca. Prema novom Zakonu o radu,405 u slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

Prema tome, da bi do{lo do ostvarivanja prava zaposlenih kod promene poslodavca, potrebno je: prvo, da je do{lo do statusne promene, odnosno do promene poslodavca; drugo, da je do statusne promene, odnosno promene poslodavca do{lo u skladu sa zakonom; i tre}e, da je poslodavac sledbenik preuzeo od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

U vezi sa ovim zakonskim re{enjima, postavljaju se dva pitanja. Prvo pitanje je – koji je to zakon u skladu sa kojim treba da budu izvr{ene statusne promene, a drugo pitanje je – koji je to op{ti akt koji poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika?

U odgovoru na prvo pitanje, moè se re}i da je zakon, u skladu sa kojim treba da budu izvr{ene statusne promene, odnosno promene poslodavca, Zakon o privrednim dru{-tvima. Naime, kao {to smo napred rekli, Zakonom o privrednim dru{tvima, u okviru reorganizacije privrednog dru{tva, predvi|ene su statusne promene do kojih moè do}i do promene poslodavca.

404 ^lan 378. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 405 ^lan 147. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

125

U odgovoru na drugo pitanje, mora se po}i od toga da kod poslodavca prethodnika postoji vi{e op{tih akata ili da kod poslodavca prethodnika ne postoji op{ti akt kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti, ve} samo ugovori o radu.

Kad kod poslodavca prethodnika postoji vi{e op{tih akata (na primer: osniva~ki akt – ugovor ili odluka, statut, pravilnik o organizaciji i sistematizaciji, kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu i dr.), onda poslodavac sledbenik ne bi bio duàn da pre-uzima sva navedena op{ta akta.

U ovom slu~aju, poslodavac sledbenik bio bi duàn da preuzme samo ona op{ta akta kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova).

Ovako opredeljenje u pogledu preuzimanja op{teg akta poslodavca prethodnika od poslodavca sledbenika ne isklju~uje mogu}nost da poslodavac sledbenik preuzme od poslodavca prethodnika sva navedena i druga op{ta akta (osniva~ki akt – ugovor ili odluku, statut i dr.), s obzirom da pojam "op{ti akt" podrazumeva sva op{ta akta ili samo jedan op{ti akt.

Me|utim, sasvim je druk~ija situacija kada kod poslodavca prethodnika ne postoji op{ti akt kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, ve} se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih ure|uju samo ugovorom o radu.

U ovoj situaciji, kada kod poslodavca prethodnika ne postoji op{ti akt kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti, ve} se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju samo ugovorom o radu, poslodavac sledbenik bio bi duàn da od poslodavca prethodnika preuzme samo ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

Me|utim, kako je autoru poznato da ima poslodavaca i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos, a nemaju zaklju~en ni ugovor o radu ni ugovor o radu kojim se ure|uju me|usobna prava, obaveze i odgovornosti, to bi, u ovom slu~aju, poslodavac sledbenik morao da preuzme od poslodavca prethodnika radnu knjiìcu, prijavu na socijalno osiguranje i evidenciju o zaradama i naknadama zarada zaposlenih i sl.

Pored preuzimanja op{teg akta i ugovora o radu od poslodavca prethodnika, pos-lodavac sledbenik, prema novom Zakonu o radu,406 duàn je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz op{teg akta i ugovora o radu koji se prenosi.

Me|utim, kako se, pored prava i obaveza, op{tim aktom i ugovorom o radu ure|uju i odgovornosti, to je poslodavac prethodnik, iako takvo re{enje ne sadrì novi Zakon o radu, duàn da upozna poslodavca sledbenika i sa odgovornostima iz op{teg akta i ugo-vora o radu koji se prenose.

Obezbe|uju}i maksimalno u~e{}e zaposlenih u preno{enju ugovora o radu na poslodavca sledbenika, novim Zakonom o radu407 predvi|eno je da je poslodavac duàn da o preno{enju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene ~iji se ugovori o radu prenose.

Kako zaposleni kod poslodavca prethodnika moè da odbije prenos ugovora o radu i da se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja pismenog obave{tenja, poslodavac prethodnik, prema novom Zakonu o radu,408 moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

406 ^lan 148. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 407 ^lan 149. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 408 ^lan 149. stav 2.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

126

Obezbe|uju}i potpunu za{titu zaposlenog u slu~aju promene poslodavca, novim Zakonom o radu409 predvi|eno je da je poslodavac sledbenik duàn da primenjuje op{ti akt poslodavca prethodnika godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka ovog roka:

1) istekne vreme na koje je zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;

2) kod poslodavca sledbenika bude zaklju~en novi kolektivni ugovor. Me|utim, ovakvo zakonsko re{enje nije dobro, zbog toga {to kod poslodavca

prethodnika ne mora postojati kolektivni ugovor. Moè, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, umesto kolektivnog ugovora, postojati pravilnik o radu.

Pored toga, ovo re{enje nije dobro i zbog toga {to kod poslodavca prethodnika ne mora postojati ni kolektivni ugovor ni pravilnik o radu, ve} samo ugovor o radu, {to je vrlo ~est slu~aj.

Polaze}i od toga da je reprezentativni sindikat kod poslodavca nezaobilazni ~inilac u pogledu prava zaposlenih u slu~aju promene poslodavca, novim Zakonom o radu utvr|eno je da je posebna obaveza poslodavca prethodnika i poslodavca sledbenika u pogledu obave{tavanja sindikata o ~injenicama utvr|enim ovim zakonom.

Naime, poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik, prema novom Zakonu o radu,410 du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:

1) datumu ili predloènom datumu promene poslodavca; 2) razlozima za promenu poslodavca; 3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na poloàj

zaposlenih i merama za njihovo ublaàvanje. Obezbe|uju}i dalju za{titu prava zaposlenih kod promene poslodavca, novim Zako-

nom o radu411 propisano je da su poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublaàvanja socijalno-ekonomskih posledica na poloàj zapo-slenih.

Me|utim, kako kod pojedinih poslodavaca prethodnika i poslodavca sledbenika ne postoje reprezentativni sindikati, prema novom Zakonu o radu,412 tada poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik neposredno obave{tavaju zaposlene o navedenim okolnostima.

Osim obezbe|ivanja prava zaposlenih kod statusnih promena, odnosno promene poslodavca, novim Zakonom o radu,413 ista prava obezbe|uju se i u slu~aju promene vlasni{tva nad kapitalom privrednog ili drugog pravnog lica.

409 ^lan 150. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 410 ^lan 151. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 411 ^lan 151. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 412 ^lan 151. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 413 ^lan 152. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

127

XI. VI[AK ZAPOSLENIH

1. Uvodne napomene Prema dosada{njem Zakonu o radu, vi{ak zaposlenih bio je utvr|en u okviru

odredaba o prestanku radnog odnosa. Novim Zakonom o radu, vi{ak zaposlenih utvr|en je kao poseban radno-pravni institut i kao posebna glava u novom Zakonu o radu.

Do vi{ka zaposlenih moè do}i samo usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organi-zacionih promena, bilo usled svake od njih pojedina~nih, bilo usled svih zajedno, bilo usled ekonomskih i organizacionih, ekonomskih i tehnolo{kih, organizacionih i tehnolo{-kih promena.

Me|utim, do vi{ka zaposlenih, ipak, ne dolazi neposredno usled tehnolo{kih, eko-nomskih ili organizacionih promena, ve} usled prestanka potrebe za obavljanjem odre|e-nog posla ili smanjenja obima poslova, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena.

Nezavisno od toga usled kojih }e od navedenih promena do}i do vi{ka zaposlenih, vi{ak zaposlenih obuhvata dve faze. Prva faza sastoji se u utvr|ivanju vi{ka zaposlenih, a druga faza sastoji se u re{avanju vi{ka zaposlenih kod poslodavca.

2. Utvr|ivanje i re{avanje vi{ka zaposlenih

Pored napred iznete, vrlo zna~ajne promene, novi Zakon o radu uneo je i druge

zna~ajne promene, koje se ogledaju u utvr|ivanju perioda u kome moè do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih i u tome da broj zaposlenih kod poslodavca opredeljuje procenat zaposlenih za ~ijim radom prestaje potreba.

Osim toga, novi Zakon o radu posebno je utvrdio mesto i ulogu reprezentativnog sindikata i republi~ke organizacije za zapo{ljavanje u vezi sa programom za re{avanje vi{ka zaposlenih i {ta treba da sadrì program za re{avanje vi{ka zaposlenih.

Novim Zakonom o radu414 predvi|eno je da je poslodavac duàn da donese program re{avanja vi{ka zaposlenih, ako utvrdi da }e zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organi-zacionih promena u okviru perioda od 30 dana do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre|eno vreme, i to za najmanje:

1) za 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vi{e od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodre|eno vreme;

2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvi{e 300 zaposlenih na neodre|eno vreme;

3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodre|eno vreme.

Pored ovih slu~ajeva u kojima se donosi program za re{avanje vi{ka zaposlenih, poslodavac }e, prema novom Zakonu o radu,415 biti duàn da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih jo{ u jednom slu~aju. To }e biti u slu~aju kada poslodavac utvrdi da }e do}i do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru 90 dana, iz tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.


128

Utvr|uju}i posebno mesto i ulogu reprezentativnog sindikata kod poslodavca i republi~ke organizacije za zapo{ljavanje, novim Zakonom o radu416 utvr|ena je obaveza poslodavca da, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{ljavanje, preduzima odgovaraju}e mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih.

Poseban kvalitet u novom Zakonu o radu, u pogledu programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, jeste u tome {to je na potpun i sveobuhvatan na~in uredio {ta treba da sadrì program za re{avanje vi{ka zaposlenih, obuhvataju}i njime i mere za re{avanje vi{ka zaposlenih koje su bile posebno ure|ene u dosada{njem Zakonu o radu.417

Program za re{avanje vi{ka zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,418 sadrì: 1) razloge za prestanak potrebe za radom zaposlenih; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta` osiguranja zaposlenih koji su

vi{ak i poslove koje obavljaju; 4) kriterijume za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih; 5) mere za zapo{ljavanje: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca,

prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme, ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za re{avanje socijalno-ekonomskog poloàja vi{ka zaposlenih; 7) rok u kome }e biti otkazan ugovor o radu. Kao {to se vidi, program za re{avanje vi{ka zaposlenih, pored ostalih elemenata,

~ine i kriterijumi za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih. Kriterijume za re{avanje vi{ka zapo-slenih sadràvao je i Zakon o radnim odnosima,419 koji je prestao da vaì dono{enjem dosada{njeg Zakona o radu.

Kako program za re{avanje vi{ka zaposlenih mora da sadrì kriterijume za re{avanje vi{ka zaposlenih, smatramo da nema smetnji da se u programu za re{avanje vi{ka zapo-slenih preuzmu kriterijumi iz pomenutog Zakona o radnim odnosima, prilago|eni novom Zakonu o radu.

Tako bi se u programu za re{avanje vi{ka zaposlenih, uz izvesno modifikovanje ranijih kriterijuma, mogli utvrditi slede}i kriterijumi: rezultati rada, imovno stanje zaposlenog, broj izdràvanih ~lanova porodice, broj ~lanova porodice koji ostvaruju zaradu, vreme provedeno na radu, vrsta i stepen stru~ne spreme, radno iskustvo, zdravstveno stanje zaposlenog i ~lanova njegove uè porodice i drugi kriterijumi koji se utvrde programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

Me|utim, kako se u okviru navedenih kriterijuma za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih pojavljuju ~lanovi porodice zaposlenog, neophodno je da se u programu za re{avanje vi{ka zaposlenih defini{e ko se smatra ~lanom porodice. Koriste}i re{enje iz pomenutog Zakona o radnim odnosima, ~lanovima porodice mogli bi se smatrati ~lanovi porodice koji ìve u zajedni~kom doma}instvu.

U cilju davanja mi{ljenja na predlog programa za re{avanje vi{ka zaposlenih pos-lodavac je duàn, prema novom Zakonu o radu,420 da predlog programa dostavi reprezen-tativnom sindikatu kod poslodavca i republi~koj organizaciji nadle`noj za zapo{ljavanje.

416 ^lan 154. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 417 ^lan 116. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br.7072001 i 73/2005) 418 ^lan 155. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001) 419 ^lan 27. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 55/96 i 28/2001) 420 ^lan 155. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

129

Program za re{avanje vi{ka zaposlenih donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, program za re{avanje vi{ka zaposlenih donosi direktor, odnosno preduzetnik.

U vezi dono{enja programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, postavlja se pitanje – da li je ova odredba dovoljno uskla|ena sa Zakonom o privrednim dru{tvima,421 s obzirom da, prema ovom zakonu, u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u i u zatvorenom akcionar-skom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama privrednih dru{tava, mogu postojati ili samo direktor ili samo upravni odbor?

Pored du`nosti poslodavca da dostavi predlog programa za re{avanje vi{ka zaposle-nih reprezentativnom sindikatu, novi Zakon o radu422 utvr|uje i du`nost reprezentativnog sindikata da dostavi mi{ljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostav-ljanja predloga programa.

Me|utim, kad je u pitanju republi~ka organizacija nadle`na za zapo{ljavanje, ona je, prema novom Zakonu o radu,423 du`na da u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spre~i ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikaciju, dokvali-fikaciju, samozapo{ljavanje i druge mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih.

Na osnovu iznetog, moè se zaklju~iti da je reprezentativni sindikat duàn da dos-tavi mi{ljenje o predlogu programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, a republi~ka organiza-cija nadle`na za zapo{ljavanje da poslodavcu dostavi predlog mera.

A, poslodavac je, prema novom Zakonu o radu,424 duàn da razmotri i uzme u obzir predloge republi~ke organizacije nadle`ne za zapo{ljavanje i mi{ljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.

Obezbe|uju}i za{titu zaposlenog u postupku utvr|ivanja vi{ka zaposlenih, novim Zakonom o radu425 propisano je da kriterijum za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih ne moè da bude odsustvovanje sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, trudno}e, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Novi Zakon o radu uneo je zna~ajne promene u pogledu otpremnine koja se ispla-}uje zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih. Ove promene se odnose kako u pogledu toga kada se ona ispla}uje, tako i u pogledu visine otpremnine koja se ispla}uje.

Tako su novi Zakon o radu426 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu utvr-dili da je poslodavac duàn da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu i u visini koja se utvrdi op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Garantuju}i minimalnu visinu otpremnine, Zakonom o izmenama i dopunama Zako-na o radu utvr|eno je da otpremnina ne moè biti nià od zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ~etvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

Utvr|ivanjem da visina otpremnine ne moè biti nià od tre}ine, odnosno ~etvrtine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu provedenu u radnom odnosu, pod uslovima

421 Zakon o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 422 ^lan 156. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 423 ^lan 156. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 424 ^lan 156. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 425 ^lan 157. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 426 ^lan 158. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

130

utvr|enim novim Zakonom o radu, prestavlja minimum otpremnine koja se ispla}uje zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih.

Polaze}i od najmanjeg iznosa otpremnine, utvr|ene novim Zakonom o radu, op{tim aktom ili ugovorom o radu moè se utvrditi navedeni iznos otpremnine, a moè se utvrditi i ve}i iznos otpremnine koji se ispla}uje zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih.

Osim promene u pogledu visine otpremnine, novi Zakon o radu427 promenio je definiciju – {ta se smatra zaradom za odre|ivanjem otpremnine. Zaradom se smatra prose~na mese~na zarada zaposlenog ispla}ena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina.

Pored prava na otpremninu i isplate otpremnine zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, prema novom Zakonu o radu,428 zaposleni ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu za{titu u skladu sa propisima o zapo{ljavanju.


131

XII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

1. Uvodne napomene

Zabranu konkurencije u na{e radno zakonodavstva uveo je dosada{nji Zakon o radu. Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, unosi promenu u samom na-zivu i zabranu konkurencije utvr|uje kao klauzulu zabrane konkurencije.

Klauzula zabrane konkurencije ima, pre svega, za cilj da za{titi interese poslodavca, a potom i interese zaposlenog, i karakteristi~na je po tome {to se odnosi na poslove poslodavca i {to je fakultativne prirode.

2. Uslovi za postojanje zabrane konkurencije

Prema novom Zakonu o radu,429 ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moè da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

Tako|e, novim Zakonom o radu430 utvr|eno je da se zabrana konkurencije moè da utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni.

Osim toga, kad je u pitanju klauzula zabrane konkurencije, prema novom Zakonu o radu,431 utvr|uje se i teritorijalno vaènje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste poslova na koje se zabrana odnosi.

Da bi se ugovorom o radu utvrdila klauzula zabrane konkurencije, potrebno je, pola-ze}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu, da se ispune odre|eni uslovi koji su utvr|eni novim Zakonom o radu.

Prvi uslov da bi se u ugovoru o radu mogla da utvrdi klauzula zabrane konkurencije sastoji se u tome da se ugovorom o radu utvrde poslovi kod poslodavca koje zaposleni ne moè da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je zaposleni u radnom odnosu.

U vezi sa utvr|ivanjem poslova na koje se odnosi zabrana konkurencije, postavlja se pitanje – koji su to poslovi kod poslodavca koji se mogu utvrditi u ugovoru o radu na koje se odnosi zabrana konkurencije?

Polaze}i od odredaba novog Zakona o radu, moè se re}i da to ne treba da budu svi poslovi koji ~ine delatnost poslodavca. Ti poslovi mogli bi da budu samo poslovi iz osnovne delatnosti poslodavca, a, pre svega, oni poslovi koji su od posebnog zna~aja za poslodavca.

Kad je u pitanju saglasnost poslodavca, smatramo da poslodavac moè u toku traja-nja zabrane konkurencije dati saglasnost zaposlenom da moè u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica da obavlja poslove na koje se odnosila zabrana konkurencije. Ovu saglasnost poslodavac jedino moè da da kroz izmenu ugovora o radu, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu.

U vezi sa prvim uslovom za postojanje zabrane konkurencije, moè se re}i da je utvr|ivanje klauzule zabrane konkurencije u ugovoru o radu fakultativne prirode. To


132

zna~i da poslodavac i zaposleni mogu u ugovoru o radu da utvrde klauzulu zabrane kon-kurencije, ali i ne moraju.

Drugi uslov da bi se u ugovoru o radu utvrdila klauzula zabrane konkurencije, sas-toji se u tome da kod poslodavca postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni.

Ukoliko kod poslodavca ne bi postojali uslovi da zaposleni stekne nova, posebno va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili da do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni, onda klauzula zabrane konkurencije ne bi se mogla utvrditi u ugovoru o radu.

Tre}i uslov da bi se u ugovoru o radu mogla utvrditi klauzula zabrane konkurencije, sastoji se u tome da se op{tim aktom i ugovorom o radu utvrdi teritorijalno vaènje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.

U vezi sa utvr|ivanjem teritorije na kojoj }e vaìti zabrana konkurencije, postavlja se pitanje kako odrediti teritoriju na kojoj }e vaìti zabrana konkurencije? Kad je u pitanju odre|ivanje teritorije na kojoj }e vaìti zabrana konkurencije, treba po}i od toga na kojoj teritoriji poslodavac obavlja svoju delatnost.

Tako, ako poslodavac svoju delatnost obavlja na teritoriji grada Beograda, onda }e zabrana konkurencije vaìti na toj teritoriji. Me|utim, ako poslodavac svoju delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije ili dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, onda }e zabrana konkurencije vaìti na teritoriji Republike Srbije ili dràvne zajednice Srbije i Crne Gore.

Kako teritorijalno vaènje zabrane konkurencije, pre svega, zavisi od vrste posla na koju se zabrana odnosi, to je potrebno utvrditi, u okviru poslova iz osnovne delatnosti poslodavca, poslove od posebnog zna~aja za poslodavca, odnosno vrstu posla na koju se odnosi teritorijalno vaènje zabrane konkurencije.

Me|utim, i u okviru vrste posla moè da se utvrdi razlika, tako da bi vrsta posla, koja ima ve}i zna~aj za poslodavca, odre|ivala ve}i prostor na kome bi vaìla zabrana konkurencije, a vrsta posla koja bi imala manji zna~aj za poslodavca – odre|ivala bi manji prostor na kome bi vaìla zabrana konkurencije.

Da li }e se teritorijalno vaènje zabrane konkurencije ure|ivati op{tim aktom ili samo ugovorom o radu, zavisi}e od toga da li se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili samo ugovorom o radu.

Kada se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ovim op{tim aktima ure|iva}e se teritorijalno vaènje zabrane konkurencije. Me|utim, kad se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju samo ugovorom o radu, onda }e se teritorijalno vaènje zabrane konkurencije utvr|ivati samo ugovorom o radu.

I kada se kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi ure|uje teritorijalno vaènje zabrane konkurencije, teritorijalno vaènje zabrane konkurencije treba, u skladu sa navedenim op{tim aktima, da se uredi i ugovorom o radu.

Kako zaposleni moè da prekr{i zabranu konkurencije, to je novim Zakonom o radu432 predvi|eno da poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu {tete. Naknada {tete mogla bi da se utvr|uje shodno odredbama op{teg akta ili ugovora o radu


133

ako ugovoru o radu ne prethodi zaklju~ivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca ili dono{enje pravilnika o radu kada se on donosi.

Naknada {tete, koju poslodavac moè da zahteva od zaposlenog koji je prekr{io zabranu konkurencije, zavisi}e od toga koliko je zaposleni, vr{e}i poslove na koje se odnosi zabrana konkurencije, doprineo {teti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

Naknada {tete koja se pojavljuje kao pravna posledica prekr{ene klauzule zabrane konkurencije od strane zaposlenog, moè biti obi~na {teta (damnum emergens) i izmakla dobit (lusrum cesans), upravo ona imovinska {teta koja je utvr|ena Zakonom o obligacio-nim odnosima.

U celini gledano, kad je u pitanju postojanje uslova za utvr|ivanje klauzule zabrane konkurencije, moè se zaklju~iti da je za postojanje zabrane konkurencije potrebno da se navedeni uslovi ispune zajedno, kumulativno, i da, ukoliko ne postoji jedan od navedenih uslova, ne moè se utvrditi ni klauzula zabrane konkurencije.

3. Trajanje zabrane konkurencije

Pored napred navedenih uslova, koji moraju postojati da bi se ugovorom o radu

utvrdila klauzula zabrane konkurencije, novim Zakonom o radu nije utvr|eno vreme trajanja zabrane konkurencije.

Prema tome, zabrana konkurencije moè trajati za sve vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca, odnosno sve dok poslodavac izmenom ugovora o radu neda saglasnost da zaposleni moè, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog lica ili fizi~kog lica, da obavlja poslove koji su bili predmet zabrane konkurencije.

Me|utim, zabrana konkurencije moè, prema novom Zakonu o radu, trajati i posle prestanka radnog odnosa. Tako, prema novom Zakonu o radu,433 ugovorom o radu poslo-davac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu ~lana 161. Zakona o radu po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moè biti duì od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Za ovu zabranu konkurencije koju poslodavac i zaposleni ugovore po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moè biti duì od dve godine po prestanku radnog odnosa, potrebno je da se ispuni jo{ jedan uslov.

Tako, prema novom Zakonu o radu,434 zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa u roku koji ne moè da bude duì od dve godine po prestanku radnog odnosa, moè se ugovoriti samo ako se poslodavac obaveè da }e zaposlenom isplatiti nov~anu naknadu u ugovorenoj visini.

Prema tome, kako poslodavac ima pravo na naknadu {tete od zaposlenog koji prekr{i klauzulu zabrane konkurencije, tako i zaposleni koji je sa poslodavcem ugovorio zabranu konkurencije po prestanku radnog odnosa u navedenom roku ima pravo na nov~anu naknadu u ugovorenoj visini.

Visina nov~ane naknade koju bi poslodavac trebao da isplati zaposlenom za to {to je poslodavac prekr{io ugovor o radu u kome su ugovoreni uslovi zabrane konkurencije, trebalo bi da zavisi, pre svega, od toga koliko bi zaposleni, da nije bilo zabrane konku-rencije, mogao da ostvari prihod na drugoj strani, rade}i van radnog odnosa poslove koji su bili predmet zabrane konkurencije.


134

I za ugovaranje zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa u roku koji ne moè da bude duì od dve godine po prestanku radnog odnosa, a koja u sebi obuhvata i obavezu poslodavca da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u ugovorenoj visini, moè se re}i da je fakultativne prirode. Poslodavac i zaposleni mogu je ugovoriti, ali i ne moraju.

Kako je novim Zakonom o radu utvr|ena samo gornja granica trajanja roka u kome poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije po prestanku radnog odnosa, to smatramo da bi se u ugovoru o radu mogao ugovoriti i kra}i rok trajanja zabrane konkurencije, odnosno dve godine po prestanku radnog odnosa. Tako, ovaj rok moè biti razli~ito odre|en, zavisno od vrste poslova koja je predmet zabrane konku-rencije.

Kad zaposleni kod poslodavca obavlja takvu vrstu poslova koja je od posebnog zna~aja za poslodavca, u ugovoru o radu treba odrediti da zabrana konkurencije traje dve godine, a kad zaposleni kod poslodavca obavlja vrstu poslova koja je od manjeg zna~aja za poslodavca, zabrana konkurencije mogla bi se utvrditi u kra}em trajanju.

4. Da li se kr{enje klauzule zabrane konkurencije moè

utvrditi kao povreda radne obaveze?

Prema novom Zakonu o radu,435 povrede radnih obaveza mogu se utvrditi op{tim aktom i ugovorom o radu i utvr|ivanje povreda radnih obaveza op{tim aktom i ugovorom o radu prestavlja novinu u odnosu na dosada{nji Zakon o radu.

Za razliku od ranijeg zakonodavstva o radu, koje je utvr|ivalo povrede radnih obaveza i koje su povrede radnih obaveza lak{e, a koje su teè, ni dosada{nji Zakon o radu, a ni novi Zakon o radu, ne utvr|uju povrede radnih obaveza.

Polaze}i od iznetog, smatramo da nema zakonskih smetnji da se op{tim aktom i ugovorom o radu, izme|u ostalih povreda radnih obaveza, utvrdi da i kr{enje klauzule zabrane konkurencije prestavlja povredu radne obaveze, usled koje poslodavac moè, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

435 ^lan 179. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

135

XIII. NAKNADA [TETE

1. Uvodne napomene

Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, za razliku od ranijeg zakonodav-stva o radu, kada je materijalna odgovornost bila predvi|ena u okviru odgovornosti zaposlenih, utvr|uje naknadu {tete kao poseban radno-pravni institut.

Novi Zakon o radu, osim {to propisuje da poslodavac, u skladu sa op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu utvr|uje postojanje {tete i drugo, ne unosi nikakve promene u pogledu naknade {tete i zadràva sva re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu.

I novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje nekoliko vrsta odgo-vornosti za naknadu {tete – odgovornost zaposlenog za {tetu koju je zaposleni prouzro-kovao poslodavcu, odgovornost poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu i odgovornost poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, bliè ure|uju}i samo pojedina pitanja odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je zaposleni pro-uzrokovao poslodavcu.

Prema tome, kao i za dosada{nji Zakon o radu, tako i za novi Zakon o radu moè se re}i da nije na potpun i celovit na~in uredio naknadu {tete. Zato }e se, u svim onim pitanjima kada naknada {tete nije ure|ena novim Zakonom o radu, primenjivati op{ti propisi sadràni u Zakonu o obligacionim odnosima.436

Pored toga, za potpuno i celovito sagledavanje naknade {tete po novom Zakonu o radu, nisu dovoljni ni novi Zakon o radu ni Zakon o obligacionim odnosima. Potrebno je po}i od saznanja pravne nauke, koja daje odgovore na mnoga pitanja u vezi sa naknadom {tete.

Da bi smo odgovorili na pitanje u ~emu se sastoji naknada {tete po novom Zakonu o radu, potrebno je odgovoriti na neka prethodna pitanja koja se odnose na prouzrokovanje {tete i odgovornost za prouzrokovanu {tetu.

Naime, potrebno je odgovoriti na slede}a pitanja – {ta se podrazumeva pod prouzrokovanjem {tete; {ta je to {teta i koje vrste {teta postoje; koje vrste odgovornosti za prouzrokovanu {tetu postoje i, s tim u vezi, koje odgovornosti ~ine deliktnu odgovornost; i koje je to odgovorno lice za prouzrokovanu {tetu?

Pored toga, potrebno je odgovoriti i na slede}a druga pitanja – {ta ~ini op{te i posebne uslove za odgovornost za prouzrokovanu {tetu; {ta se podrazumeva pod krivicom i u ~emu se sastoji namera, krajnja nepa`nja i obi~na nepa`nja; kada je {teta prouzro-kovana na radu i u vezi sa radom; {ta se smatra tre}im licem; i {ta je to opasna stvar i opasna delatnost?

Polaze}i od novog Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima, a posebno od saznanja pravne nauke, jer je ona, kao {to smo rekli, dala odgovore na ve}inu napred postavljenih pitanja, na postavljena pitanja dajemo slede}e odgovore:

1) Na prvo pitanje – {ta se podrazumeva pod prouzrokovanjem {tete, moè se re}i da Zakon o radu i novi Zakon o obligacionim odnosima, ne daju odgovor na ovo pitanje.

Pod prouzrokovanom {tetom moèmo da podrazumevamo nastanak ili pri~injavanje {tete, a do {tete, koja uvek predstavlja posledicu prouzrokovane {tete, moè do}i ili od pona{anja lica, ili od stvari, ili od delatnosti kojom se lice bavi, ili od nekog doga|aja.

436 Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

136

2) Na drugo pitanje – {ta je to {teta i koje vrste {tete postoje, moè se re}i da novi Zakon o radu ne daje odgovor na ova pitanja. Zato se mora po}i od Zakona o obligacio-nim odnosima.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima,437 {teta je umanjenje ne~ije imovine (obi~na {teta) ili spre~avanje njenog pove}anja (izmakla dobit), kao i nano{enje drugome fizi~kog i psihi~kog bola ili straha (nematerijalna {teta).

Kao {to se vidi, Zakon o obligacionim odnosima utvr|uje dve vrste {tete, i to – materijalnu i nematerijalnu {tetu. Materijalna {teta je obi~na {teta ili izmakla dobit, a nematerijalna {teta je neimovinska, odnosno moralna {teta.

Pod obi~nom {tetom, koja se jo{ naziva stvarnom, prostom i pozitivnom {tetom (damnum emergens), podrazumevamo umanjenje postoje}e imovine. A pod izmaklom dobiti (lucrum cesans), podrazumevamo spre~avanje uve}anja imovine, koja bi, po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima slu~aja, izvesno nastupilo da nije bilo {tetne radnje.

3) Na tre}e pitanje – koje vrste odgovornosti postoje za prouzrokovanu {tetu, moè se re}i da Zakon o obligacionim odnosima ne daje odgovor na ovo pitanje. Me|utim, i pored toga, moèmo re}i da postoji deliktna, odnosno vanugovorna odgovornost i ugo-vorna odgovornost.

Ne ulaze}i ovde u ugovornu odgovornost, jer ona nije predmet naknade {tete po novom Zakonu o radu, deliktna odgovornost, u koju spada i odgovornost za naknadu {tete po novom Zakonu o radu, obuhvata slu~ajeve prouzrokovanja {tete deliktom, tj. protiv-pravnom radnjom.

Deliktna odgovornost obuhvata tri vrste odgovornosti, i to: subjektivnu odgovornost, koja se naziva i odgovornost za krivicu; odgovornost za drugog, koja se naziva i odgovor-nost za radnje tre}ih lica; i objektivna odgovornost koja se zasniva na prouzrokovanoj {teti kao objektivnoj ~injenici, pa se zato i naziva objektivna odgovornost.

4) Na ~etvrto pitanje – koje je to lice odgovorno za prouzrokovanu {tetu, moè se re}i da novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne utvr|uju {ta se podrazu-meva pod odgovornim licem za prouzrokovanu {tetu.

Pod odgovornim licem za prouzrokovanu {tetu smatra se ono fizi~ko ili pravno lice koje odgovara za nastalu, odnosno za prouzrokovanu {tetu. Odgovorno lice naziva se druk~ije i lice koje odgovara za {tetu.

Me|utim, kao odgovorno lice ne mora da se pojavi samo lice koje je {tetu prouzro-kovalo. Kao odgovorno lice moè da se pojavi i lice koje {tetu nije pri~inilo. To lice za {tetu odgovara zato {to objektivno pravo tako propisuje.

Tako, na primer, objektivno pravo propisuje da je poslodavac odgovorno lice za {tetu koju zaposleni prouzrokuje tre}em licu i da za {tetu koja poti~e od opasne stvari ili opasne delatnosti odgovara imalac opasne stvari (vlasnik ili dràlac) i lice koje se bavi opasnom delatno{}u.

5) Na peto pitanje – {ta su to op{ti i posebni uslovi za odgovornost za prouzro-kovanu {tetu, moè se re}i da novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne daju odgovor na ovo pitanje.

437 ^lan 155. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

137

Nezavisno od toga koja je odgovornost u pitanju, odnosno od toga da li je u pitanju subjektivna odgovornost, odgovornost za drugog ili objektivna odgovornost, za odgovor-nost za prouzrokovanu {tetu treba da postoje op{ti i posebni uslovi.

Op{te uslove za odgovornost za prouzrokovanu {tetu ~ine: protivpravnost prouzro-kovane {tete; sposobnost lica da odgovara za naknadu {tete; i uzro~na veza izme|u ~injenice od koje je {teta nastala i nastale {tete. A posebni uslovi za odgovornost za prouzrokovanu {tetu su oni uslovi, koji su potrebni za pojedine vrste odgovornosti.

Tako, u posebne uslove spada: krivica odgovornog lica, pre svega, kod subjektivne odgovornosti; pravno-relevantan odnos kod odgovornosti za drugog izme|u odgovornog lica i lica koje je {tetu prouzrokovalo za koju odgovorno lice odgovara; i poticanje {tete od opasne stvari i opasne delatnosti i svojstva imaoca (vlasnika ili dràoca) opasne stvari i svojstva nosioca opasne delatnosti kod objektivne odgovornosti.

6) Na {esto pitanje – {ta se podrazumeva pod krivicom i u ~emu se sastoji namera, krajnja nepa`nja i nepa`nja, moè se re}i da novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne daju odgovor na ovo pitanje. Zakon o obligacionim odnosima438 samo utvr|uje da krivica postoji kada je {teta prouzrokovana namerno ili nepa`njom.

I pored toga {to novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne utvr|uje {ta se podrazumeva pod krivicom, pod krivicom mogli bi da podrazumevamo psihi~ko-voljni odnos lica sposobnog za rasu|ivanje prema postupku kojim je pri~inilo {tetu kao posledicu svog pona{anja i prema {teti kao posledici svog pona{anja.

Krivica zaposlenog za prouzrokovanu {tetu, prema novom Zakonu o radu, izraàva se u nameri ili krajnjoj nepa`nji, kao stepenima krivice. A, prema Zakonu o obligacionim odnosima, krivica se, tako|e, izraàva u nameri, ali ne i u krajnjoj nepa`nji, ve} u nepa`nji, {to obuhvata i obi~nu nepa`nju.

Namera (dolus) postoji kad je zaposleni bio svestan svog postupka i kad je hteo da nastupi {tetna posledica ili kad je bio svestan da usled njegovog pona{anja moè nastupiti {tetna posledica, pa je pristao na nastupanje {tetne posledice.

Krajnja nepa`nja (culpa lata) postoji kad se zaposleni nije pona{ao kao pa`ljiv ~ovek, odnosno kada se pona{ao tako da nije pokazao posebnu pa`nju. Prema tome, zaposleni ne moè biti odgovoran ako je {tetu prouzrokovao obi~nom nepa`njom (culpa levis), a obi~na nepa`nja postoji ako se zaposleni nije pona{ao kao uobi~ajeno pa`ljiv ~ovek.

7) Na sedmo pitanje – kad se smatra da je {teta u~injena na radu ili u vezi sa radom, moè se re}i da novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne daju odgovor na ovo pitanje.

Smatramo da je {teta prouzrokovana na radu – ako je zaposleni {tetu prouzrokovao u obavljanju poslova za koje je zasnovao radni odnos ili u obavljanju poslova na koje je preme{ten, bez obzira na mesto gde se poslovi obavljaju i vreme u kome se poslovi obavljaju.

Tako|e, smatramo da je {teta prouzrokovana u vezi sa radom – ako je zaposleni {tetu prouzrokovao u vezi sa obavljanjem poslova za koje je zaposleni zasnovao radni odnos ili u vezi sa obavljanjem poslova na koje je preme{ten, bez obzira na mesto gde se poslovi obavljaju i vreme u kome se poslovi obavljaju.

438 ^lan 158. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

138

8) Na osmo pitanje – {ta se smatra tre}im licem kome je zaposleni prouzrokovao {tetu, moè se re}i da novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima ne daju odgovor na ovo pitanje.

Pod tre}im licem moèmo da podrazumevamo svako fizi~ko i pravno lice kome je zaposleni prouzrokovao {tetu. To moè biti i zaposleni kod poslodavca kome je drugi zaposleni kod poslodavca prouzrokovao {tetu.

9) Na deveto pitanje – {ta se smatra opasnom stvari i opasnom delatno{}u, moèmo re}i da Zakon o obligacionim odnosima ne daje odgovor na ovo pitanje.

Pod opasnom stvari mogli bismo da podrazumevamo onu pokretnu i nepokretnu stvar koja svojim poloàjem, ili upotrebom, ili osobinama, ili samim postojanjem pove}ava opasnost od prouzrokovane {tete za okolinu. A pod opasnom delatno{}u mogli bismo da podrazumevamo onu delatnost koja, s obzirom na obele`ja koja ima delatnost, stvara pove}anu opasnost od prouzrokovane {tete za okolinu.

Polaze}i od Zakona o radu,439 mogu se utvrditi tri vrste odgovornosti za {tetu i to: odgovornost za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu; odgovornost poslodavca za {tetu koju zaposleni prouzrokuje tre}em licu; i odgovornost poslodavca za {tetu koju prouzrokuje zaposlenom.

2. Odgovornost zaposlenog za {tetu koju je zaposleni

prouzrokovao poslodavcu U okviru odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao

poslodavcu, razmotri}emo ~etiri pitanja, i to: osnov odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu; uslovi za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu; utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu; i osloba|anje od odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu.

2.1. Osnov odgovornosti zaposlenog za {tetu

koju je prouzrokovao poslodavcu

Osnov odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao poslodavcu, sadràn je u odredbama novog Zakona o radu koje ure|uju naknadu {tete, posebno u odredbi koja ure|uje odgovornost zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu.

Prema novom Zakonu o radu,440 zaposleni je odgovoran za {tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Pored odgovornosti za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu, kao pojedinac, novi Zakon o radu441 utvr|uje i odgovornost za {tetu ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih kod poslodavca. U ovom slu~aju, svaki zaposleni odgovara za {tetu koju je prouzrokovao.

Bez obzira da li je poslodavcu {tetu prouzrokovao pojedinac ili vi{e zaposlenih, u utvr|ivanju odgovornosti zaposlenog za {tetu koja je prouzrokovana poslodavcu, mora se po}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu i datih odgovora u uvodnim napo-menama.

439 ^lan 163. stav 1. i 7. i ~lan 164.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 440 ^lan 163. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 441 ^lan 163. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

139

Polaze}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu i datih odgovora u uvodnim napomenama, posebno od onih koje se odnose na krivicu i u ~emu se sastoji namera ili krajnja nepa`nja zaposlenog za prouzrokovanu {tetu poslodavcu, odgovornost zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu zasniva se na krivici zaposlenog.

Me|utim, odgovornost zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu nije obi~na krivica, ve} je u pitanju namera ili krajnja nepa`nja. Prema tome, ako bi zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu iz obi~ne nepa`nje, ne bi, prema novom Zakonu o radu, bio odgovoran poslodavcu za {tetu koju mu je prouzrokovao.

Odgovornost zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu, a koja se zas-niva na krivici kao subjektivnom elementu zaposlenog za prouzrokovanu {tetu, pred-stavlja subjektivnu odgovornost, kao jednu od vrsta deliktne odgovornosti.

I pored utvr|ene krivice zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu, namerno ili krajnjom nepa`njom, prema novom Zakonu o radu,442 mogu}e je da se za svakog zaposlenog ne moè utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao. U tom slu~aju, prema novom Zakonu o radu, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jednakim delovima.

Osim slu~aja kada vi{e zaposlenih prouzrokuju {tetu poslodavcu, novim Zakonom o radu443 predvi|en je i slu~aj kada vi{e zaposlenih prouzrokuje {tetu krivi~nim delom sa umi{ljajem, kada zaposleni odgovaraju solidarno.

Da bi zaposleni odgovarali solidarno za prouzrokovanu {tetu krivi~nim delom sa umi{ljajem, potrebno je postojanje pravnosna`ne sudske odluke. Otuda se postojanje pravnosna`ne sudske odluke pojavljuje kao uslov za solidarnu odgovornost za prouzro-kovanu {tetu krivi~nim delom koje je izvr{eno sa umi{ljajem.

Kada je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~nim delom sa umi{ljajem i o tome postoji pravnosna`na sudska odluka, poslodavac moè da zahteva ceo iznos {tete od svih zaposlenih zajedno ili od svakog od njih posebno ili samo od jednog.

Ukoliko bi samo jedan od zaposlenih koji su prouzrokovali {tetu poslodavcu krivi~nim delom sa umi{ljajem naknadio ceo iznos prouzrokovane {tete poslodavcu, ovaj zaposleni sti~e pravo regresa prema ostalim zaposlenim koji su prouzrokovali {tetu krivi~nim delom sa umi{ljajem, ali samo do visine njegovog udela u prouzrokovanoj {teti.

Me|utim, u ovom pogledu mogu}e su razli~ite situacije. Mogu}e je da se udeli zaposlenih u prouzrokovanju {tete krivi~nim delom sa umi{ljajem ne mogu odrediti. U tom slu~aju, na svakog zaposlenog koji je u~estvovao u prouzrokovanju {tete krivi~nim delom sa umi{ljajem, pripada jednaki deo naknade {tete.

Tako|e, mogu}a je i situacija da poslodavac od nekog zaposlenog, koji je u~estvo-vao u prouzrokovanju {tete krivi~nim delom sa umi{ljajem, ne moè da nadoknadi njegov udeo u {teti koju je zaposleni na ovaj na~in prouzrokovao poslodavcu.

U napred navedenom slu~aju, deo {tete koju poslodavac ne moè da naknadi od zaposlenog koji je u~estvovao u prouzrokovanju {tete krivi~nim delom sa umi{ljajem, srazmerno se raspore|uje na ostale zaposlene koji su u~estvovali u prouzrokovanju {tete krivi~nim delom sa umi{ljajem.

Bez obzira da li je zaposleni {tetu prouzrokovao poslodavcu kao pojedinac ili je {tetu prouzrokovalo vi{e zaposlenih kod poslodavca, osnov odgovornosti za {tetu koju je zaposleni ili vi{e zaposlenih prouzrokovali poslodavcu, zasniva se na krivici zaposlenih, odnosno na subjektivnoj odgovornosti zaposlenih za prouzrokovanu {tetu poslodavcu. 442 ^lan 163. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 443 ^lan 163. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

140

2.2.Uslovi za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu

Pored op{tih i posebnih uslova za odgovornost za prouzrokovanu {tetu, a o kojima je

napred bilo re~i, da bi zaposleni bio odgovoran za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu, treba da se ispune i uslovi koji su sadràni u novom Zakonu o radu.

Tako, polaze}i od novog Zakona o radu,444 da bi zaposleni bio odgovoran za prouzrokovanu {tetu poslodavcu, potrebno je da se ispune svih pet uslova za odgovornost zaposlenog za prouzrokovanu {tetu poslodavcu, koji su utvr|eni novim Zakonom o radu.

Ti uslovi, iako su neki od njih, na odre|eni na~in, obuhva}eni pojedinim posebnim uslovima o kojima je napred bilo re~i, su: da je {tetu prouzrokovao zaposleni kod poslodavca; da postoji {teta kod poslodavca; da je {teta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom; da je {teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepa`njom; i da je zaposleni odgovoran u skladu sa zakonom.

2.3. Utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je

zaposleni prouzrokovao poslodavcu Pored utvr|ivanja osnova i uslova za odgovornost zaposlenog za {tetu koju je pro-

uzrokovao poslodavcu, novi Zakon o radu propisao je kako se utvr|uje odgovornost zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu, bez obzira da li je {tetu prouzro-kovao zaposleni ili je {tetu poslodavcu prouzrokovalo vi{e zaposlenih.

Tako je novim Zakonom o radu445 propisano da postojanje {tete, njenu visinu, okol-nosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvr-|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Da bi poslodavac mogao da utvrdi postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, potrebno je da to poslodavac uredi op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ure|ivanje da postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nakna|uje utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu, predstavlja jedinu izmenu u odnosu na dosada{nji Za-kon o radu.

Kako se utvr|uje postojanje {tete, njena visina, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, treba urediti kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Me|utim, utvr|ivanje postojanja {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, ure|iva}e se ugovorom o radu kad se kod poslodavca ne zaklju~uje kolektivni ugovor ili se ne donosi pravilnik o radu.

Bez obzira da li se kod poslodavca zaklju~uje kolektivni ugovor ili se donosi pravil-nik o radu, neka osnovna re{enja o naknadi {tete koju je zaposleni prouzrokovao poslo-davcu treba urediti i ugovorom o radu.


141

Mogu}e je da se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi da, umesto poslo-davca, posebna komisija, koju obrazuje poslodavac, utvr|uje – postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje.

Tako|e je mogu}e, ukoliko zaposleni neprihvata da naknada {tete koju je na radu ili u vesi sa radom prouzrokovao poslodavacu, da o o naknadi {tete, na osnovu tu`be poslodavca, odlu~uje nadle`ni sud.

2.4. Osloba|anje od odgovornosti zaposlenog za

prouzrokovanu {tetu poslodavcu

Novi Zakon o radu nije propisao osloba|anje zaposlenog od odgovornosti za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao poslodavcu. Me|utim, osloba|anje od odgovornosti za {tetu propisano je Zakonom o obligacionim odnosima.

Polaze}i od Zakona o obligacionim odnosima,446 zaposleni se moè osloboditi od odgovornosti za prouzrokovanu {tetu poslodavcu ako je u vreme prouzrokovanja {tete bio neodgovorno lice ili ako je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu u stanju nu`ne odbrane, stanju nu`de, otklanjanja {tete od drugog, dozvoljene samopomo}i ili pristanka o{te}enog.

Pored ovih slu~ajeva u kojima moè do}i do osloba|anja zaposlenog od odgovor-nosti za naknadu {tete, do osloba|anja od odgovornosti za {tetu koju je zaposleni pro-uzrokovao poslodavcu moè do}i i u slu~aju krivice poslodavca, {tete tre}eg lica i vi{e sile.

3. Odgovornost poslodavca za {tetu koju je zaposleni

prouzrokovao tre}em licu

U okviru odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, razmotri}emo ~etiri pitanja, i to: osnov odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu; uslovi za odgovornost poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu; pravo poslodavca prema zaposlenom koji je prouzrokovao {tetu tre}em licu; i osloba|anje poslodavca od odgovornosti za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu.

3.1. Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu koju je

zaposleni prouzrokovao tre}em licu

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, sadràn je u odredbama novog Zakona o radu koje ure|uju naknadu {tete, odnosno u odredbi koja ure|uje odgovornost poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu.

Prema novom Zakonu o radu,447 zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namer-no ili krajnjom nepa`njom, prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je poslodavac nakna-dio, duàn je da poslodavcu naknadi iznos ispla}ene {tete. 446 ^lan 159. i 161.-163- Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 447 ^lan 163. stav 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

142

Polaze}i od navedene odredbe novog Zakona o radu, od odgovora datih u uvodnim napomenama, posebno od odgovora koji se odnosi na krivicu i u ~emu se sastoji namera, krajnja nepa`nja i nepa`nja i {ta se smatra tre}im licem, moè se re}i da je odgovornost poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu odgovornost za drugog.

Odgovornost za drugog, kao jedna od vrsta deliktne odgovornosti, jeste takva odgovornost za prouzrokovanu {tetu kod koje za prouzrokovanu {tetu ne odgovara zapo-sleni koji je {tetu prouzrokovao nego poslodavac kod koga je zaposleni zaposlen. To ne zna~i da zaposleni, koji je prouzrokovao {tetu tre}em licu, ne moè neposredno da odgo-vara za {tetu koju je prouzrokovao tre}em licu.

Zaposleni, prema Zakonu o obligacionim odnosima,448 neposredno odgovara tre}em licu ako je zaposleni {tetu prouzrokovao namerno, a ne i krajnjom nepa`njom. U ovom slu~aju,zaposleni }e odgovarati po pravilima subjektivne odgovornosti, odnosno po osnovu krivice.

Kod odgovornosti za drugog, poslodavac odgovara tre}em licu za sve oblike krivice, nameru, krajnju nepa`nju i obi~nu nepa`nju zaposlenih kod poslodavca. Otuda i kod odgovornosti za drugog, krivica predstavlja osnov odgovornosti, ali postojanje krivice nije tako izrazito kao kod subjektivne odgovornosti.

Naime, kod odgovornosti za drugog, krivica poslodavca se predpostavlja i tre}a lica ne treba da dokazuju krivicu poslodavca, jer je poslodavac, zbog toga {to se sa zaposlenim nalazi u pravno-relevantnoj vezi, kriv za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu.

Me|utim, Zakon o obligacionim odnosima449 predvi|a mogu}nost da poslodavac moè obarati pretpostavku odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu tre}em licu, na taj na~in "ako dokaè da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo".

Kao {to se vidi, teret dokazivanja da poslodavac nije kriv za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, pada na poslodavca i ako poslodavac dokaè da se zaposleni u datim okolnostima pona{ao onako kako je trebalo, osloba|a se od odgovornosti za naknadu {tete.

Kad zaposleni prouzrokuje {tetu tre}em licu, za poslodavca nastaje obaveza da ovu {tetu naknadi tre}em licu, odnosno obaveza poslodavca da otkloni {tetu tre}em licu i ova obaveza poslodavca nastaje u trenutku kada je {teta nastala. U ovom slu~aju, prema Zakonu o obligacionim odnosima,450 dolazi do subrogacije, odnosno do izmene subjekata u obligaciji, jer prava tre}ih lica prelaze na izvr{ioca obaveze.

[tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, poslodavac je duàn da naknadi u celini, i to kako stvarnu {tetu, tako i izmaklu dobit. A ako je tre}e lice (o{te}enik) doprinelo da {teta nastane ili doprinelo da ona bude ve}a nego {to je bila, prema Zakonu o obligacionim odnosima,451 dolazi do podeljene odgovornosti i u tom slu~aju poslodavac ima pravo na srazmerno smanjenje naknade {tete.

448 ^lan 170. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 449 ^lan 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 450 ^lan 299. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 451 ^lan 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

143

Me|utim, ako je nemogu}e utvrditi koji je deo {tete od radnje tre}eg lica (o{te}e-nika), prema Zakonu o obligacionim odnosima,452 sud }e dosuditi naknadu {tete vode}i ra~una o okolnostima slu~aja.

U ostvarivanju naknade {tete, kada je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu, tre}e lice mora voditi ra~una o zastarelosti potraìvanja naknade {tete. Prema Zakonu o obligacionim odnosima,453 potraìvanje naknade prouzrokovane {tete zastareva za tri go-dine od kada je tre}e lice (o{te}enik) doznao za {tetu i lice koje je {tetu u~inilo (subjekti-vni rok), odnosno u svakom slu~aju ovo potraìvanje zastareva za pet godina od dana kada je {teta nastala (objektivni rok).

Ako je {teta zaposlenom kod poslodavca prouzrokovana tre}em licu krivi~nim delom, a za krivi~no delo je predvi|en duì rok zastarelosti, prema novom Zakonu o obli-gacionim odnosima,454 zahtev za naknadu {tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odre|eno za zastarelost krivi~nog gonjenja.

3.2. Uslovi za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za {tetu

koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu

Pored op{tih i posebnih uslova za odgovornost za prouzrokovanu {tetu, a o kojima je napred bilo re~i, da bi poslodavac bio odgovoran za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, treba da se ispune i uslovi koji su sadràni u novom Zakonu o radu.

Tako, polaze}i od novog Zakona o radu,455 da bi poslodavac bio odgovoran za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, potrebno je da se ispune sva ~etiri uslova za odgovornost poslodavca za prouzrokovanu {tetu koji su utvr|eni novim Zakonom o radu.

Ti uslovi, iako su neki od njih, na odre|eni na~in, obuhva}eni pojedinim posebnim uslovima o kojima je napred bilo re~i, su: da je {tetu tre}em licu prouzrokovao zaposleni kod poslodavca; da postoji {teta kod tre}eg lica; da je zaposleni {tetu prouzrokovao na radu ili u vezi sa radom; i da je zaposleni {tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepa`-njom.

3.3. Pravo poslodavca prema zaposlenom koji je

prouzrokovao {tetu tre}em licu

Novim Zakonom o radu456 predvi|eno je da zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom, prouzrokuje {tetu tre}em licu, a koju je nakna-dio poslodavac, duàn je da poslodavcu naknadi iznos ispla}ene {tete.

Polaze}i od ove du`nosti zaposlenog koji je prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju zaposleni ima prema poslodavcu koji je naknadio {tetu tre}em licu koju je prouzrokovao zaposleni, poslodavac sti~e pravo da od zaposlenog zahteva da mu naknadi iznos ispla}e-ne {tete, odnosno da mu regresira iznos ispla}ene {tete.

452 ^lan 192. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 453 ^lan 376. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 454 ^lan 377. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 455 ^lan 163. stav 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 456 ^lan 163. stav 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

144

Poslodavac koji je naknadio {tetu tre}em licu, koju je zaposleni prouzrokovao tre-}em licu, moè zahtevati iznos ispla}ene {tete samo ako je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu namerno ili krajnjom nepa`njom. Prema tome, ako je zaposleni tre}em licu {tetu prouzrokovao obi~nom nepa`njom, poslodavac nema pravo da zahteva od zapo-slenog iznos ispla}ene {tete.

Isplata {tete tre}em licu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, dovodi do umanjenja imovine poslodavca i predstavlja {tetu za poslodavca. Za {tetu koju je tre}em licu isplatio poslodavac, poslodavcu odgovara zaposleni kod poslodavca koji je {tetu pro-uzrokovao tre}em licu, a koju je tre}em licu isplatio poslodavac.

Iako to novi Zakon o radu ne predvi|a, poslodavac moè, ukoliko zaposleni u ostav-ljenom roku ne naknadi poslodavcu iznos ispla}ene {tete tre}em licu, da pokrene postu-pak pred nadle`nim sudom. Poslodavac }e pokrenuti postupak tu`bom, koja se podnosi sudu op{te nadle`nosti.

Ako sud op{te nadle`nosti utvrdi da je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu, namerno ili krajnjom nepa`njom, obaveza}e zaposlenog koji je prouzrokovao {tetu tre-}em licu, namerno ili krajnjom nepa`njom, da poslodavcu isplati iznos ispla}ene {tete.

3.4. Osloba|anje poslodavca od odgovornosti za {tetu koju je

zaposleni prouzrokovao tre}em licu

Novi Zakon o radu ne propisuje osloba|anje poslodavca od odgovornosti za {tetu koju zaposleni prouzrokuje tre}em licu. Tako|e, ni Zakon o obligacionim odnosima, u okviru odredaba o odgovornosti za drugog i odgovornosti preduze}a i drugih pravnih lica prema tre}im licima, ne sadrè odredbe o osloba|anju od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu.

Me|utim, i pored toga, poslodavac se moè, prema Zakonu o obligacionim odnosima,457 osloboditi od odgovornosti za naknadu {tete koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, ako dokaè da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

Osim toga, a polaze}i od odredbe Zakona o obligacionim odnosima458 koje ure|uju osloba|anje od odgovornosti po osnovu krivice, poslodavac se moè osloboditi za {tetu koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu, ako je zaposleni {tetu prouzrokovao u stanju nu`ne odbrane, stanju nu`de, otklanjanje {tete od drugog, dozvoljene samopomo}i i pristanka o{te}enog.

Pored ovih slu~ajeva u kojima moè do}i do osloba|anja od odgovornosti za nak-nadu {tete, poslodavac se moè osloboditi od odgovornosti za naknadu {tete, koju je zaposleni prouzrokovao tre}em licu i u slu~aju krivice tre}eg lica i u slu~aju vi{e sile.

4. Odgovornost poslodavca za {tetu koju je poslodavac

prouzrokovao zaposlenom

U okviru odgovornosti poslodavca za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zapo-slenom, razmotri}emo odgovornost poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom – povredom na radu ili profesionalnom bole{}u i odgovornost poslodavca za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zaposlenom povredom prava zaposlenog. 457 ^lan 170. stav 1.Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 458 ^lan 161 – 163. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

145

Novim Zakonom o radu459 propisano je ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu {tetu naknadi, u skladu sa zakonom i op{tim aktom. S obzirom na to da je poslodavac duàn da {tetu zaposlenom naknadi u skladu sa zakonom i op{tim aktom, postavlja se pitanje – koji je to zakon i op{ti akt i za{to u okviru ovih pravnih akata nije naveden i ugovor o radu?

U odgovoru na prvo pitanje – koji je to zakon u skladu sa kojim je poslodavac duàn da naknadi {tetu zaposlenom, moè se re}i da je u pitanju novi Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima. A u odgovoru na drugo pitanje – koji je to op{ti akt u skladu sa kojim je poslodavac duàn da nadoknadi {tetu zaposlenom, moè se re}i da je to kole-ktivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Me|utim, u odgovoru na tre}e pitanje – za{to u okviru navedenih pravnih akata nije naveden i ugovor o radu, moè se re}i da }e, u situaciji kada se kod poslodavca ne zak-lju~uje kolektivni ugovor ili se ne donosi pravilnik o radu, biti potrebno da se u ugovoru o radu utvrdi da je poslodavac duàn da zaposlenom {tetu naknadi u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Prema novom Zakonu o radu, zaposleni moè da pretrpi {tetu na radu ili u vezi sa radom u dva slu~aja. U prvom slu~aju, zaposleni moè da pretrpi {tetu na radu i u vezi sa radom zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, a u drugom slu~aju zaposleni moè da pretrpi {tetu na radu ili u vezi sa radom zbog povrede prava zaposlenog.

Zavisno od toga da li je zaposleni pretrpeo {tetu na radu ili u vezi sa radom zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, ili je {tetu na radu i u vezi sa radom pretrpeo zbog povrede prava zaposlenog, bi}e i razli~iti osnovi odgovornosti poslodavca, a o kojima }e kasnije biti re~i.

4.1. Odgovornost poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom – povredom

na radu ili profesionalnom bole{}u

Novi Zakon o radu ne propisuje {ta je to povreda na radu i {ta je to profesionalna bolest. [ta se smatra povredom na radu i profesionalnom bole{}u utvr|eno je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji sadrì vi{e definicija povreda na radu i defini-ciju profesionalne bolesti.

Polaze}i od Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,460 a ne ulaze}i u sve definicije povrede na radu, ovde }emo se zadràti samo na onoj povredi na radu koja je najzna~ajnija i zbog toga {to se ona naj~e{}e pojavljuje.

Tako se, pod povredom na radu, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzro~noj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguranik osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehani~kim, fizi~kim ili hemijskim dejstvom, naglim pro-menama poloàja tela, iznenadnim o{te}enjem tela ili drugim promenama fiziolo{kog stanja organizma.

Tako|e, polaze}i od Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,461 profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu odre|ene bolesti nastale u toku osiguranja prouzro-

459 ^lan 164. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 460 ^lan 22. i 23. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 111/2005) 461 ^lan 24. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 111/2005)

146

kovane duìm uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima ko-je je osiguranik obavljao.

Usled povreda na radu ili profesionalnih bolesti, utvr|enih propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, a koje dovode do smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, telesnog o{te}enja ili do smrti zaposlenog, sti~u se odre|ena prava, u skladu sa propisima o zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju.

Me|utim, a polaze}i od toga da je, prema novom Zakonu o radu,462 poslodavac du-àn da zaposlenom, koji pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, {tetu naknadi i u skladu sa op{tim aktom, postavlja se pitanje da li napred utvr|ene povrede na radu i profesionalne bolesti mogu biti osnova za utvr|ivanje, u op{tem aktu poslodavca, {ta se smatra povredom na radu i profesionalnom bole{}u?

Ovo pitanje postavlja se zbog toga {to bi se na osnovu tako utvr|ene povrede na radu i profesionalne bolesti u op{tem aktu poslodavca, mogla utvr|ivati odgovornost pos-lodavca za {tetu koju bi zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom, usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Smatramo da povrede na radu i profesionalne bolesti, utvr|ene propisima o penzij-skom i invalidskom osiguranju, mogu biti osnova za utvr|ivanje u op{tem aktu pos-lodavca – povrede na radu i profesionalne bolesti, na osnovu kojih bi se utvr|ivala odgo-vornost poslodavca za {tetu koju bi zaposleni, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

Polaze}i od ovog opredeljenja i od Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pod povredom na radu mogli bi smo da podrazumevamo povredu koja je prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehani~kim, fizi~kim ili hemijskim dejstvom i povredu pro-uzrokovanu naglim promenama poloàja tela, iznenadnim o{te}enjem tela i promenom fiziolo{kog stanja organizma.

Tako|e, polaze}i od napred iznetog opredeljenja i Zakona o penzijskom i invalid-skom osiguranju, pod profesionalnom bole{}u mogli bi smo da podrazumevamo takvu bolest koja je prouzrokovana duìm neposrednim uticajem procesa i uslova rada na pos-love koje je zaposleni obavljao, a koje su utvr|ene od nadle`nog organa.

Me|utim, samo postojanje povrede na radu ili profesionalne bolesti, utvr|enih op{-tim aktom poslodavca, nije dovoljno za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za {tetu ko-ju je zaposleni, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

Za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom koju je, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, pretrpeo na radu ili u vezi sa radom, potrebno je, pored nastupanja povrede na radu ili profesionalne bolesti, da postoje i osnovi odgovornosti, o kojima }e kasnije biti re~i.

Upore|uju}i povredu na radu i profesionalnu bolest, utvr|ene u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, sa povredom na radu i profesionalnom bole{}u, utvr|enim na napred izneti na~in, moèmo re}i da izme|u njih postoje zna~ajne razlike.

Do povrede na radu ili profesionalnog obolenja, utvr|enih u smislu propisa o penzijskom i zdravstvenom osiguranju, dolazi samom ~injenicom nastupanja povrede na radu ili profesionalne bolesti. A do povrede na radu ili do profesionalne bolesti, utvr|enih na napred izneti na~in, dolazi kada, pored povrede na radu ili profesionalne bolesti pred-vi|enih u op{tem aktu i ugovoru o radu, postoje i osnovi za odgovornost poslodavca.


147

Da bi zaposleni, koji je pretrpeo {tetu na radu ili u vezi sa radom, usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, mogao da naknadi {tetu od poslodavca, potrebno je da postoje: osnov odgovornosti poslodavca; odre|eni uslovi za odgovornosti poslodavca; i da ne postoje razlozi za osloba|anje od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

4.1.1. Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom – povredom na radu ili profesionalnom bole{}u

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom na

radu ili profesionalnom bole{}u, sadràn je u novom Zakonu o radu, u op{tem aktu poslo-davca i u Zakonu o obligacionim odnosima.

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, novim Zako-nom o radu,463 utvr|en je na taj na~in {to je poslodavac duàn da zaposlenom nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom i op{tim aktom, ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom.

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, mora biti utvr|en i u op{tem aktu poslodavca, s obzirom da je poslodavac duàn da zaposlenom nadoknadi {tetu, ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom. Zato, u op{tem aktu poslodavca treba, izme|u ostalog, utvrditi i {ta se podrazumeva pod povredom na radu i profesionalnom bole{}u.

Me|utim, kako ni novi Zakon o radu, ni op{ti akt poslodavca nisu dovoljni pravni osnovi za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, to se mora po}i i od Zakona o obligaci-onim odnosima, koji se pojavljuje kao tre}i osnov za utvr|ivanje odgovornosti poslo-davca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom.

Utvr|uju}i osnove odgovornosti za prouzrokovanu {tetu uop{te, Zakonom o obligacionim odnosima464 utvr|ena je odgovornost za krivicu i odgovornost za opasnu st-var ili za opasnu delatnost. Zakonom o obligacionim odnosima465 utvr|eno je – ko drugo-me prouzrokuje {tetu duàn je naknaditi je, ukoliko ne dokaè da je {teta nastala bez njegove krivice, a za {tetu od stvari ili delatnosti, od kojih poti~e pove}ana opasnost {tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.

Polaze}i od napred iznetog i od odgovora na postavljena pitanja, koji su dati u uvod-nim napomenama, posebno od odgovora koji se odnosi na krivice i u ~emu se sastoji namera, krajnja nepa`nja i nepa`nja i {ta je to opasna stvar ili opasna delatnost, kao i od toga {ta podrazumevamo pod povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, osnov odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom zasniva se na krivici poslodavca ili na riziku za opasnu stvar ili opasnu delatnost poslodavca.466

Krivica kao osnov odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom postoji kad je {teta prouzrokovana namerno ili nepa`njom, a rizik da opasna stvar ili opa-

463 ^lan 164. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001) 464 ^lan 154. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 465 ^lan 154. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 466 Opasne stvari ili opasne delatnosti, s jedne strane donose korist, a s druge strane stvaraju rizik za okolinu, u smislu pretnje da nekome nanesu {tetu.

148

sna delatnost, kao osnov odgovornosti za prouzrokovanu {tetu, postoji kad je {teta pro-uzrokovana opasnom stvari ili opasnom delatno{}u.

Kad je u pitanju krivica poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom, re~ je o subjektivnoj odgovornosti poslodavca, a kad je u pitanju rizik za opasnu stvar ili opasnu delatnost, re~ je o objektivnoj odgovornosti, odnosno o odgovornosti bez krivice.

4.1.2. Uslovi odgovornosti poslodavca za prouizrokovanu {tetu

zaposlenom – povredom na radu ili profesionalnom bole{}u

Pored op{tih i posebnih uslova za odgovornost za prouzrokovanu {tetu, a o kojima je bilo re~i u uvodnim napomenama, da bi poslodavac bio odgovoran za prouzrokovanu {tetu zaposlenom, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, treba da se ispune i uslovi koji su sadràni u novom Zakonu o radu.

Tako, polaze}i od novog Zakona o radu,467 moè se zaklju~iti da postoje dva uslova za odgovornost poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u. Prvi uslov je da je zaposleni zaposlen kod poslodavca, a drugi uslov je da je zaposleni {tetu pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

4.1.3. Osloba|anje od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je zaposlenom

prouzrokovao – povredom na radu ili profesionalnom bole{}u

Novi Zakon o radu nije utvrdio razloge koji osloba|aju odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, bilo po osnovu krivice, bilo po osnovu rizika za opasnu stvar ili za opasnu delatnost. Zato se, u ovom pogledu, mora po}i od Zakona o obligacionim odnosima.

Polaze}i od Zakona o obligacionim odnosima, do osloba|anja poslodavca za {tetu prouzrokovanu povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, po osnovu krivice poslodavca, dolazi u slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom.

Naime, prema Zakonu o obligacionim odnosima,468 do osloba|anja od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom dolazi ako je poslodavac {tetu prouzrokovao u stanju nu`ne odbrane, stanju nu`de, otklanjanju {tete od drugog, dozvoljene samopomo}i i pristanka o{te}enog. Tako|e, do oslobo|anja od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom dolazi i u slu~aju krivice zapo-slenog, {tete tre}eg lica i vi{e sile.

Polaze}i, tako|e, od Zakona o obligacionim odnosima,469 do osloba|anja od odgo-vornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, a po osnovu opasne stvari ili opasne delatnosti, dolazi u slu~a-jevima utvr|enim ovim zakonom.

Naime, do osloba|anja od odgovornosti poslodavca dolazi ako poslodavac, imalac opasne stvari, dokaè da {teta poti~e od nekog drugog uzroka, koji se nalazi van stvari, a ~ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbe}i, ni otkloniti. Do osloba|anja od odgovor-nosti poslodavca, tako|e, dolazi i ako poslodavac, imalac opasne stvari, dokaè da je {teta

467 ^lan 164. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001) 468 ^lan 161.-163. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 469 ^lan 177. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

149

nastala isklju~ivo radnjom zaposlenog (o{te}enika), a koju on nije mogao predvideti i ~ije posledice nije mogao izbe}i ili otkloniti.

Pored navedenih slu~ajeva u kojima se poslodavac moè osloboditi za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, Zakon o obligacionim odnosima predvi|a i slu~aj kada se poslodavac, imalac opasne stvari, solidarno odgovara sa tre}im licem zaposlenom kome je {tetu prouzrokovao.

Naime, Zakonom o obligacionim odnosima470 predvi|eno je da se poslodavac, imalac stvari, delimi~no osloba|a od odgovornosti ako je zaposleni (o{te}enik) delimi~no doprineo nastaloj {teti. Tako|e, Zakonom o obligacionim odnosima471 predvi|eno je ako je nastanku {tete doprinelo tre}e lice, ono odgovara zaposlenom (o{te}eniku) solidarno sa poslodavcem, imaocem opasne stvari, a du`no je snositi naknadu srazmerno teìni svoje krivice.

4.2. Odgovornost poslodavca za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao

zaposlenom – povredom prava zaposlenog

Prema novom Zakonu o radu,472 o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlu~uje u pravnom licu – direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod poslodavca koji nema status pravnog lica – preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti.

Tako, prema novom Zakonu o radu, direktor odlu~uje o otkazu ugovora o radu, o udaljenju sa rada, o zaradi zaposlenog, o godi{njem odmoru i o drugim pravima, obave-zama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca.

U odlu~ivanju o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, direktor, koji odlu~uje u ime poslodavca, moè nezakonito otkazati ugovor o radu, nezakonito udaljiti zaposlenog sa rada, nezakonito odrediti zaradu zaposlenog ili mu onemogu}iti kori{}enje godi{njeg odmora i drugo, usled ~ega moè do}i do prouzrokovanja {tete povredom prava zaposlenog.

Da bi zaposleni, koji je pretrpeo {tetu na radu ili u vezi sa radom, usled povrede prava zaposlenog, mogao da naknadi {tetu od poslodavca, potrebno je da postoje: osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom prava zaposle-nog; da se ispune odre|eni uslovi za odgovornost poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom; i da ne postoje razlozi koje poslodavca osloba|aju od odgovornosti za {tetu koju je zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

4.2.1. Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu


Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom prava zaposlenog, sadràni su u novom Zakonu o radu, op{tem aktu poslodavca i Zakonu o obligacionim odnosima.

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom prava zaposlenog, utvr|en je u novom Zakonu o radu, na taj na~in {to su ta prava utvr-

470 ^lan 177. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 471 ^lan 177. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 472 ^lan 192. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

150

|ena ovim zakonom i {to povreda tih prava predstavlja osnov odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom.

Osnov odgovornosti poslodavca za {tetu prouzrokovanu zaposlenom, povredom prava zaposlenog, utvr|en je u op{tem aktu poslodavca, na taj na~in {to su ta prava utvr-|ena tim op{tim aktom poslodavca i {to povreda tih prava predstavlja osnov odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom.

Me|utim, po na{em mi{ljenju, osnov odgovornosti za {tetu prouzrokovanu zaposle-nom – povredom prava zaposlenog, treba da se utvrdi i ugovorom o radu kada se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju samo ugovorom o radu.

Neka od ovih prava, usled ~ije povrede zaposleni ima pravo na naknadu {tete od poslodavca, izri~ito su utvr|ena novim Zakonom o radu. Tako, zaposleni ima pravo na naknadu {tete u slu~aju nezakonitog otkaza i u slu~aju neiskori{}enog godi{njeg odmora.

U prvom slu~aju, prema novom Zakonu o radu,473 pored vra}anja na rad, ako to zahteva, zaposlenom za koga je pravnosna`nom odlukom suda utvr|eno da mu je nezako-nito prestao radni odnos, poslodavac je duàn da isplati naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada {tete koju je poslodavac duàn da isplati zaposlenom na osnovu pravno-sna`ne odluke suda kojom je utvr|eno da mu je nezakonito prestao radni odnos, umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.

Pored toga, ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zapo-sleni ne zahteva da se vrati na rad, sud }e obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu {tete u iznosu od najvi{e 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ìvota zaposlenog, kao i broja izdràvanih ~lanova porodice.

Ovu odluku sud moè doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaàvanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije mogu}, s tim da se naknada {tete zaposlenom dosu|uje u dvostrukom iznosu koji se utvr|uje u skladu sa napred iznetim zakonskim re{enjem.

U drugom slu~aju, prema novom Zakonu o radu,474 ako krivicom poslodavca zapo-sleni ne koristi godi{nji odmor, ima pravo na naknadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca utvr|ena op{tim aktom i ugovorom o radu.

Me|utim, kako navedeni osnov u novom Zakonu o radu i op{tem aktu poslodavca, osim u slu~aju nezakonitog otkaza i neiskori{}enog godi{njeg odmora, nisu dovoljni za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zapo-slenom, povredom prava zaposlenog, to se mora po}i i od Zakona o obligacionim odno-sima, koji se pojavljuje kao tre}i pravni osnov za utvr|ivanje odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom.

Utvr|uju}i osnove odgovornosti za prouzrokovanu {tetu uop{te, Zakonom o obligacionim odnosima,475 utvr|eno je – ko drugome prouzrokuje {tetu duàn je naknaditi je, ukoliko ne dokaè da je {teta nastala bez njegove krivice. A krivica, prema Zakonu o

473 ^lan 191. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 61/2005) 474 ^lan 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 475 ^lan 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

151

obligacionim odnosima,476 postoji kada je poslodavac ({tetnik) {tetu prouzrokovao namerno ili nepa`njom, bilo obi~nom nepa`njom, bilo krajnjom nepa`njom.

Polaze}i od napred iznetog i od odgovora na postavljena pitanja, koji su dati u uvodnim napomenama, posebno od odgovora koji se odnosi na krivicu i u ~emu se sastoji namera, krajnja nepa`nja i nepa`nja, pravni osnov za odgovornost poslodavca za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zaposlenom, povredom prava zaposlenog, zasniva se na krivici poslodavca, odnosno na subjektivnoj odgovornosti poslodavca.

4.2.2. Uslovi odgovornosti poslodavca za prouzrokovanu {tetu


Pored op{tih i posebnih uslova za odgovornost za prouzrokovanu {tetu, a o kojima je bilo re~i u uvodnim napomenama, da bi poslodavac bio odgovoran za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, povredom prava zaposlenog, treba da se ispune i posebni uslovi koji su sadràni u novom Zakonu o radu.

Tako, polaze}i od novog Zakona o radu,477 moè se zaklju~iti da postoje dva uslova za odgovornost poslodavca za prouzrokovanu {tetu zaposlenom, povredom prava zapo-slenog. Prvi uslov je da je zaposleni zaposlen kod poslodavca, a drugi uslov je da je zaposleni {tetu pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

4.2.3. Osloba|anje od odgovornosti poslodavca za {tetu

koju je poslodavac prouzrokovao zaposlenom – povredom prava zaposlenog

Novi Zakon o radu nije utvrdio razloge koji osloba|aju poslodavca od odgovornosti za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zaposlenom, povredom prava zaposlenog. Zato se, u ovom pogledu, mora, tako|e, po}i od Zakona o obligacionim odnosima.

Polaze}i od Zakona o obligacionim odnosima,478 poslodavac se moè osloboditi od odgovornosti za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, ako je {tetu prouzrokovao u stanju nu`ne odbrane, stanju nu`de, otklanjanja {tete od drugog, dozvoljene samopomo}i i pristanka o{te}enog.

Pored napred navedenih slu~ajeva u kojima moè do}i do osloba|anja od odgovor-nosti za {tetu koju je poslodavac prouzrokovao zaposlenom povredom prava zaposlenog, do osloba|anja od odgovornosti poslodavca za {tetu koju je prouzrokovao zaposlenom, dolazi i u slu~aju krivice zaposlenog, {tete tre}eg lica i vi{e sile.

476 ^lan 158. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 477 ^lan 164. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 478 ^lan 161.-163. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

152

XIV. UDALJENJE SA RADA

1. Uvodne napomene

Zakoni koji su do sada ure|ivali prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, vrlo su razli~ito postupali sa radno-pravnim institutom – uda-ljenja zaposlenog sa rada.

Nekada su ovi zakoni, prave}i razliku izme|u udaljenja sa radnog mesta i iz predu-ze}a, udaljenje sa rada utvr|ivali u okviru odgovornosti zaposlenih, a dosada{nji Zakon o radu udaljenje sa rada utvr|ivao je u okviru prestanka radnog odnosa.

Iako ima elemenata na osnovu kojih bi se udaljenje sa rada moglo utvrditi u okviru odgovornosti zaposlenih ili u okviru prestanka radnog odnosa, novi Zakon o radu udalje-nje sa rada utvr|uje kao poseban radno-pravni institut, {to smatramo najboljim re{enjem.

2. Udaljenje zaposlenog sa rada

Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, predvi|a neobavezno, odnosno

fakultativno privremeno udaljenje sa rada i obavezno, odnosno obligatorno privremeno udaljenje zaposlenog sa rada.

Fakultativno privremeno udaljenje zaposlenog sa rada, sastoji se u tome {to pos-lodavac, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, moè, a ne mora, da zapo-slenog privremeno udalji sa rada.

Obavezno, odnosno obligatorno privremeno udaljenje zaposlenog sa rada sastoji se u tome {to je poslodavac, u slu~aju utvr|enom u novom Zakonu o radu, obavezan da zaposlenog privremeno udalji sa rada.

U okviru fakultativnog privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, predvi|ena su dva slu~aja. U prvom slu~aju, prema novom Zakonu o radu,479 zaposleni moè da bude privremeno udaljen sa rada – ako je protiv njega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~-nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu.

U ovom slu~aju privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, prema novom Zakonu o radu, za privremeno udaljenje zaposlenog sa rada nije dovoljno samo da postoji povreda radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti, nego da ta imovina ve}e vrednosti, pored povrede radne obaveze, mora biti utvr|ena op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Povreda radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti treba, pre svega, da se utvrdi op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, jer povreda radne obaveze kojom se ugroàva imovina ve}e vrednosti treba da se odnosi na sve zaposlene kod poslodavca.

Povreda radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti ure|iva}e se ugovo-rom o radu, kada se prava, obaveze i odgovornosti kod poslodavca ure|uju samo ugovo-rom o radu, odnosno kada ugovoru o radu ne predhodi zaklju~ivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca ili dono{enje pravilnika o radu kada se on donosi.


153

Ovakvo opredeljenje u pogledu utvr|ivanja op{tim aktom ili ugovorom o radu pov-rede radne obaveze, koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti, upravo, potvr|uje i re{enje u novom Zakonu o radu da se povrede radnih obaveza utvr|uju op{tim aktom ili ugovorom o radu.480

Me|utim, to ne zna~i da se povrede radnih obaveza, pa i povreda radne obaveze kojom se ugroàva imovina ve}e vrednosti, ne mogu utvrditi i u op{tem aktu i u ugovoru o radu kada se kod poslodavca zaklju~uje kolektivni ugovor ili se donosi pravilnik o radu.

Pored napred navedenog slu~aja privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, novi Zakon o radu utvrdio je jo{ jedan slu~aj privremenog udaljenja zaposlenog sa rada koji spada u fakultativno privremeno udaljenje zaposlenog sa rada.

Naime, novim Zakonom o radu481 predvi|eno je da zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada – ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{enja radne discipline, ili pona{anja zaposlenog takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz ~lana 180. stav 1. i ~lana 181. stav 2. novog Zakona o radu.

U okviru ovog slu~aja, kao {to se vidi, zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada u dve situacije. U prvoj situaciji, razlog za udaljenje zaposlenog sa rada moè biti priroda povrede radne obaveze, a u drugoj situaciji to moè biti priroda kr{enja radne discipline ili pona{anje zaposlenog.

Me|utim, i u jednoj i u drugoj situaciji, potrebno je da je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{enja radne discipline, ili pona{anja zaposlenog takvo da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca pre isteka roka od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, odnosno od isteka roka od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja u kome je sindikat duàn da dostavi svoje mi{ljenje.

Kada poslodavac u napred navedenim slu~ajevima fakultativnog privremenog udaljenja sa rada, udalji zaposlenog sa rada, prema novom Zakonu o radu,482 udaljenje sa rada moè da traje najduè tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 179. ta~ka 2) – 4) novog Zakona o radu.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu ograni~io je vreme trajanja privremenog udaljenja sa rada na tri meseca, a zatim utvrdio da je poslodavac duàn, po isteku tog perioda, da odlu~i da li }e zaposlenog vratiti na rad ili }e mu otkazati ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi utvr|eni u novom Zakonu o radu.

Da li }e poslodavac zaposlenom koga je privremeno udaljio sa rada vratiti na rad ili }e mu otkazati ugovor o radu, zavisi}e, pre svega, od toga da li postoje opravdani razlozi utvr|eni novim Zakonom o radu.

Ti opravdani razlozi, prema novom Zakonu o radu,483 su: ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze, utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu; ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je nje-govo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca; i ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

480 ^lan 179. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 481 ^lan 165. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 482 ^lan 167. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 483 ^lan 179. ta~ka 2)-4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

154

Kao {to smo napred rekli, pored fakultativnog privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, novim Zakonom o radu predvi|eno je i obavezno, odnosno obligatorno udaljenje zaposlenog sa rada.

Naime, novim Zakonom o radu,484 propisano je da se zaposleni kome je odre|en pri-tvor udaljuje sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Me|utim, da bi poslodavac obavezno udaljio zaposlenog sa rada, potrebno je da nadle`ni dràvni organ donese re{e-nje o odre|ivanju pritvora zaposlenom.

3. Naknada zarade za vreme privremenog

udaljenja sa rada

Nezavisno od toga da li je u pitanju fakultativno privremeno udaljenje sa rada ili obavezno privremeno udaljenje sa rada, novi Zakon o radu utvr|uje da zaposleni za vre-me privremenog udaljenja sa rada ima pravo na naknadu zarade, ~ija je visina utvr|ena novim Zakonom o radu.

Tako, prema novom Zakonu o radu,485 za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, bilo da je ono fakultativno ili obavezno, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdràva porodicu u visini jedne tre}ine osnovne zarade.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu pravi razliku u visini naknade zarade koja zapo-slenom pripada za vreme privremenog udaljenja, zavisno od toga da li zaposleni izdràva porodicu – kada je ova naknada ve}a, ili ne izdràva porodicu – kada je ova naknada zarade manja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada koji je fakultativne prirode ispla}uje se iz sredstava poslodavca. A naknada zarade za vreme obaveznog udaljenja, odnosno za vreme pritvora, prema novom Zakonu o radu,486 ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

Me|utim, zaposlenom koji je privremeno udaljen sa rada u napred navedenim slu~ajevima, pripada razlika izme|u iznosa naknade zarade primljene po osnovu ~lana 168. novog Zakona o radu i punog iznosa osnovne zarade, u slu~ajevima koji su utvr|eni novim Zakonom o radu.

Razlika naknade zarade primljena po osnovu ~lana 168. novog Zakona o radu487 i punog iznosa osnovne zarade, pripada zaposlenom koji je privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima, i to:

1) ako krivi~ni postupak protiv njega bude obustavljen pravnosna`nom odlukom ili ako pravnosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je tu`ba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadle`nosti suda;

2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu ~lana 179. ta~ka 2) – 4) novog Zakona o radu.

4. Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade

Pored privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, novi Zakon o radu propisuje da

poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline, 484 ^lan 166. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 485 ^lan 168. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 486 ^lan 168. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 487 ^lan 169. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

155

umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez nak-nade zarade, u slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom.

Tako, prema novom Zakonu o radu,488 poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovanja radne discipline, u smislu ~lana 179. ta~ka 2) i 3) ovog zakona, umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline nije takve prirode da zaposlenom prestane radni odnos.

Kao {to se vidi, prema novom Zakonu o radu postoje dva slu~aja kada poslodavac moè, umesto otkaza ugovora o radu, da zaposlenom izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade.

Prvi slu~aj je – kada poslodavac smatra da na strani zaposlenog postoje olak{avaju}e okolnosti, a drugi slu~aj je – kada poslodavac smatra da povreda radne obaveze nije takve prirode da zaposlenom treba da se otkaè ugovor o radu, odnosno da mu prestane radni odnos.

Mera privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, prema novom Zakonu o radu,489 moè da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

Prema tome, mera privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade moè da se izrekne zaposlenom u trajanju manjem od tri radna dana, odnosno u trajanju od dva ili jednog radnog dana. Koliko se radnih dana moè izre}i mera privremenog udaljenja sa rada, zavisi}e od olak{avaju}ih okolnosti ili od prirode povrede radne obaveze koju je zaposleni u~inio.


156

XV. IZMENA UGOVORA O RADU

1. Uvodne napomene

Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je, u okviru pre-stanka radnog odnosa, predvi|ao ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, predvi|a pose-ban radno – pravni institut – izmenu ugovora o radu.

Tako|e, a za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu na potpuniji i celovitiji na~in ure|uje izmenu ugovora o radu i utvr|uje slu~ajeve u kojima moè do}i do izmene ugovornih uslova, odnosno do zaklju~enja aneksa ugovora o radu.

Dosada{nje re{enje u Zakonu o radu o ugovoru o radu pod izmenjenim uslovima unosilo je dosta dilema u pogledu toga kada se zaklju~uje ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, jer u svakom konkretnom slu~aju morali su da postoje opravdani razlozi.

Osim toga, dilema je postojala i u pogledu toga – da li je zaposleni ili sindikat ako ga je zaposleni ovlastio mogao protiv odluke koja se nalazi u ugovoru o radu pod izme-njenim uslovima pokrenuti spor pred nadle`nim sudom ili je o tome poslodavac morao prethodno da donese re{enje protiv koga bi mogao pokrenuti spor pred nadle`nim sudom.

Me|utim, novi Zakon o radu bitno je izmenio pristup u ure|ivanju ugovora o radu pod izmenjenim uslovima u tom smislu {to je ugovor o radu pod izmenjenim uslovima utvrdio kao izmenu ugovora o radu i kao posebnu glavu u novom Zakonu o radu.

2. Izmene ugovorenih uslova

Novim Zakonom o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, predvi|eni su slu~a-

jevi u kojima poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno da sa zaposlenim zaklju~i ugovor o radu.

Prema novom Zakonu o radu,490 poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova:

1) radi preme{taja na drugi odgovaraju}i posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada;

2) radi preme{taja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa ~lanom 173. novog Zakona o radu;

3) radi upu}ivanja na rad na odgovaraju}i posao kod drugog poslodavca, u skladu sa ~lanom 174. novog Zakona o radu;

4) ako je zaposlenom koji je vi{ak obezbedio ostvarivanje prava iz ~lana 155. stav 1. ta~ka 5) novog Zakona o radu;

5) iz ~lana 33. stav 1. ta~ka 10), 11) i 12) novog Zakona o radu; 6) u drugim slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom o radu. Prilikom odre|ivanja tih drugih slu~ajeva u kojima moè do}i do izmene ugovora o

radu moglo bi se po}i od slu~ajeva utvr|enih u ranijem zakonodavstvu o radu i dosa-da{njem Op{tem kolektivnom ugovoru.

Tako bi se, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, mogli predvideti drugi slu~ajevi preme{taja


157

zaposlenog na druge poslove, na primer: ako zaposleni nema potrebna znanja i sposob-nosti za obavljanje poslova koje obavlja ili ne ostvaruje odgovaraju}e rezultate rada.

Polaze}i od toga da u praksi moè biti sporno {ta je to odgovaraju}i posao i izazvati razli~ita tuma~enja {ta je odgovaraju}i posao, novim Zakonom o radu utvr|eno je {ta se smatra odgovaraju}im poslom. Tako, novim Zakonom o radu491 predvi|eno je da se odgo-varaju}im poslom smatra posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

Da bi do{lo do zaklju~ivanja aneksa ugovora o radu kojim se menjaju uslovi rada, prema novom Zakonu o radu,492 poslodavac je duàn da uz ponudu za zaklju~ivanje anek-sa ugovora o radu dostavi, u pisanom obliku i razloge za ponudu, u roku u kome zapo-sleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Ponudu poslodavca za zaklju~ivanje aneksa ugovora smatramo posebnim pravnim aktom koji poslodavac dostavlja zaposlenom. Ponudu poslodavca zaposlenom za zak-lju~ivanje aneksa ugovora o radu poslodavac dostavlja zaposlenom, nezavisno od toga da li }e ili ne}e do}i do zaklju~ivanja aneksa ugovora o radu.

Tako|e, smatramo da ponuda za zaklju~ivanje aneksa ugovora, koju poslodavac dostavlja zaposlenom u pisanom obliku, treba da obuhvata i razloge za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posle-dice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Kad su u pitanju pravne posledice koje bi mogle da nastanu ako zaposleni odbije ponudu poslodavca za zaklju~ivanje aneksa ugovora, radi se o pravnoj posledici koja se sastoji u otkazu ugovora o radu, koji poslodavac moè dati zaposlenom ako odbije po-nudu poslodavca za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu.493

Odre|uju}i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi poslodavca za zaklju-~ivanje aneksa ugovora o radu, novim Zakonom o radu,494 propisano je da je zaposleni duàn da se izjasni o ponudi za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moè biti kra}i od osam radnih dana.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, utvr|uje najmanji rok, od osam radnih dana, u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi poslodavca za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu. Prema tome, poslodavac moè zaposlenom da utvrdi i duì rok od osam radnih dana u kome treba da se izjasni o ponudi poslodavca za zaklju~enje aneksa ugovora o radu. Me|utim, taj rok, koji bi bio duì od osam radnih dana, morao bi biti razuman rok (na primer: 15 radnih dana).

Kako je mogu}e da se zaposleni na ponudu poslodavca za zaklju~ivanje ugovora o radu ne izjasni u napred navedenom roku, novim Zakonom o radu495 predvi|eno je da se smatra da je zaposleni odbio ponudu za zaklju~ivanje ugovora o radu.

Novi Zakon o radu razre{io je jo{ jednu veliku dilemu koja je postojala u dosa-da{njem Zakonu o radu. Tako, novi Zakon o radu predvi|a da zaposleni, koji prihvati ponudu za zaklju~ivanje ugovora o radu, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost aneksa ugovora o radu.

491 ^lan 171. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 492 ^lan 172. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 493 ^lan 179. stav 1. ta~ka 7) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 494 ^lan 172. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 495 ^lan 172. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

158

2.1. Preme{taj na drugi odgovaraju}i posao zbog potreba procesa i organizacije rada

U okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmena ugovorenih uslova rada,

novi Zakon o radu utvrdio je preme{taj zaposlenog na drugi odgovaraju}i posao zbog potreba procesa i organizacije rada.

Me|utim,novi Zakon o radu, za razliku od preme{taja u drugo mesto rada i upu}i-vanje na rad kod drugog poslodavca, nije posebno uredio preme{taj zaposlenog na drugi odgovaraju}i posao zbog potrebe procesa i organizacije rada.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije poznavao slu~ajeve u kojima poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, pa ni ovaj slu-~aj, novi Zakon o radu496 utvrdio je preme{taj zaposlenog na odgovaraju}e poslove zbog potrebe procesa i organizacije rada kao prvi slu~aj u kome moè do}i do zaklju~ivanja aneksa ugovora o radu.

Do preme{taja zaposlenog na drugi odgovaraju}i posao zbog potreba procesa i organizacije rada moè do}i iz dva razloga. Prvi razlog su potrebe procesa rada, a drugi slu~aj su potrebe organizacije rada. Kada postoje potrebe procesa rada, a kada potrebe organizacije rada, slu~ajevi u kojima moè do}i da poslodavac ponudi zaposlenom izme-nu ugovorenih uslova i zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, utvr|uje poslodavac.

Novi Zakon o radu ne propisuje da li je za preme{taj zaposlenog na drugi odgova-raju}i posao zbog potreba procesa i organizacije rada potrebna saglasnost ili pristanak zaposlenog. S obzirom da se preme{taj na druge odgovaraju}e poslove vr{i prema potrebi procesa i organizacije rada, smatramo da u ovim slu~ajevima za preme{taj na druge odgovaraju}e poslove nije potrebna saglasnost ili pristanak zaposlenog.

Poslodavac ne moè u ovim slu~ajevima zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno zaklju~enje aneksa ugovora o radu za obavljanje bilo kojih poslova. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova samo za obavljanje odgovaraju}ih poslova.

Koji su to odgovaraju}i poslovi, utvr|eno je novim Zakonom o radu. Pod odgova-raju}im poslom, prema novom Zakonu o radu,497 smatra se posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

2.2. Preme{taj u drugo mesto rada

U okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmene ugovorenih uslova rada,

novi Zakon o radu, posebno predvi|a preme{taj u drugo mesto rada. Novi Zakon o radu, tako|e, predvi|a da se preme{taj zaposlenog moè izvr{iti samo izmenom ugovora o radu, odnosno samo zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu.

Prema novom Zakonu o radu,498 zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada:

1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedi{ta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;

496 ^lan 171. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 497 ^lan 171. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 498 ^lan 173. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

159

2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u kome se preme{ta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogu}ava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbe|ena naknada tro{kova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju.

I za jedan i za drugi slu~aj, u kojima moè do}i do preme{taja zaposlenog u drugo mesto rada, moè se re}i da su to posebni slu~ajevi u kojima moè do}i do preme{taja zaposlenog, nezavisni jedan od drugog.

U prvom slu~aju u kome moè do}i do preme{taja zaposlenog u drugo mesto rada, potrebno je da se zbog prirode delatnosti poslodavca rad obavlja u mestima van sedi{ta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela.

A u drugom slu~aju u kome moè do}i do preme{taja zaposlenog u drugo mesto rada, potrebno je da se ispune odre|eni uslovi koji se odnose – na udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se preme{ta, na organizovani prevoz i na naknadu tro{kova prevoza.

Za preme{taj zaposlenog u drugo mesto rada u napred navedenim slu~ajevima, iako to novi Zakon o radu ne propisuje, ne traì se pristanak zaposlenog. To se moè zaklju~iti iz odredbe novog Zakona o radu,499 koja ure|uje da se zaposleni moè premestiti u drugo mesto rada van navedenih slu~ajeva samo uz svoj pristanak.

Osim toga, za preme{taj zaposlenog u drugo mesto u napred navedenim slu~aje-vima, u novom Zakonu o radu, moè se re}i, iako to novi Zakon o radu ne propisuje, da je u pitanju preme{taj zaposlenog u drugo mesto rada kod istog poslodavca.

Pored slu~ajeva koji su napred navedeni, a u kojima moè do}i do preme{taja u drugo mesto rada kod istog poslodavca bez pristanka zaposlenog, novim Zakonom o radu500 propisano je da zaposleni moè biti preme{ten u drugo mesto rada van slu~ajeva utvr|enih novim Zakonom o radu, samo uz svoj pristanak.

2.3. Upu}ivanje na rad kod drugog poslodavca

U okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmene ugovorenih uslova,pored

preme{taja u drugo mesto rada, novim Zakonom o radu posebno je ure|eno i upu}ivanje na rad kod drugog poslodavca.

Prema novom Zakonu o radu,501 zaposleni moè da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca na odgovaraju}i posao ako je privremeno prestala potreba za nje-govim radom, dat u zakup poslovni prostor, ili zaklju~en ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje, a najduè godinu dana.

Za upu}ivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, moè se re}i: da je to privremeno upu}ivanje; da se privremeno upu}ivanje moè vr{iti na odgovaraju}im poslovima u napred navedenim slu~ajevima; da privremeno upu}ivanje moè da traje dok traju razlozi za privremeno upu}ivanje, a najduè godinu dana; i da se privremeno upu}i-vanje vr{i bez saglasnosti zaposlenog.


160

Kako se zaposleni privremeno upu}uje na rad kod drugog poslodavca na odgova-raju}e poslove, to se, s obzirom da je novi Zakon o radu502 dao definiciju odgovaraju}eg posla, pod odgovaraju}im poslom smatra posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

Pored privremenog upu}ivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca u napred navedenom slu~ajevima, bez saglasnosti zaposlenog, i na vreme najduè godinu dana, novi Zakon o radu503 predvi|a i mogu}nost privremenog upu}ivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca u napred navedenim slu~ajevima i u drugim slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom ili ugovorom o radu, uz saglasnost zaposlenog i na vreme duè od godinu dana, dok traju razlozi za upu}ivanje zaposlenog.

Ako uporedimo ova dva slu~aja privremenog upu}ivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, moè se zaklju~iti da izme|u njih ima sli~nosti i razlika. Sli~nost je u tome {to je i jedno i drugo upu}ivanje privremeno i {to zaposleni mogu biti privremeno upu}eni na rad kod drugog poslodavca u jednom broju istih slu~ajeva.

A razlike su u tome {to se upu}ivanje u prvom slu~aju moè vr{iti bez saglasnosti zaposlenog, a u drugom slu~aju neophodan je pristanak zaposlenog i {to se u prvom slu~aju upu}ivanje vr{i na odgovaraju}e poslove, a u drugom slu~aju ne navode se takvi poslovi.

Zatim, razlike se sastoje i u tome {to su u prvom slu~aju navedeni slu~ajevi u kojima se moè vr{iti upu}ivanje, a u drugom slu~aju upu}ivanje se moè izvr{iti u slu~ajevima navedenim u prvom slu~aju i u drugim slu~ajevima koji se utvrde op{tim aktom ili ugo-vorom o radu i {to u prvom slu~aju privremeno upu}ivanje moè da traje najduè godinu dana, a u drugom slu~aju duè od godinu dana, dok traju razlozi za njihovo upu}ivanje.

Me|utim, novi Zakon o radu predvi|a jo{ jedan slu~aj kada zaposleni moè biti privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca. Naime, novim Zakonom o radu,504 propisano je da zaposleni moè biti privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca, u smislu ~lana 174. stav 1. ovog zakona u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz ~lana 173. stav 1. ta~ka 2) novog Zakona o radu.

Ti uslovi koji se traè da budu ispunjeni u pogledu upu}ivanja zaposlenog kod drugog poslodavca, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, u drugo mesto rada odnose se na udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta na koje se upu}uje da radi, i na organizovani prevoz i na naknadu tro{kova prevoza.

Zaposleni koji se privremeno upu}uje na rad kod drugog poslodavca, po novom Zakonu o radu,505 sa tim poslodavcem zaklju~uje ugovor o radu na odre|eno vreme i ovim ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava od prava koja je zaposleni imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Nezavisno od toga da li je zaposleni privremeno upu}en na rad kod drugog pos-lodavca sa rokom manjim od godinu dana ili sa rokom od godinu dana ili sa rokom duìm od godinu ili sa rokom dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje, prema novom Zakonu o radu,506 zaposleni ima pravo da se, po isteku roka na koji je upu}en na rad kod drugog poslodavca, vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio. 502 ^lan 171. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 503 ^lan 174. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 504 ^lan 174. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 505 ^lan 174. stav 4. i 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 506 ^lan 174. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

161

2.4. Izmena ugovorenih uslova rada ako je zaposlenom koji je vi{ak zaposlenih poslodavac obezbedio ostvarivanje prava iz ~lana 155. stav 1.

ta~ka 5) novog Zakona o radu

U okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmene ugovorenih uslova rada, novi Zakon o radu utvrdio je da poslodavac moè zaposlenom koji je vi{ak zaposlenih da ponudi izmenu ugovora o radu.

Me|utim, novi Zakon o radu, za razliku od preme{taja na drugo mesto rada i upu}i-vanja na rad kod drugog poslodavca, nije posebno uredio izmenu ugovora o radu za zapo-slenog koji je odre|en kao vi{ak zaposlenih.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije poznavao slu~ajeve u kojima poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, novi Zakon o radu507 utvrdio je da poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada ako je zaposlenom, koji je vi{ak zaposlenih, obezbedio ostvarivanje prava iz ~lana 155. stav 1. ta~ka 5) ovog zakona.

Prava koja poslodavac treba da obezbedi zaposlenom koji je vi{ak zaposlenih, da bi mu ponudio izmenu ugovorenih uslova rada, sadràna su u okviru programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, odnosno u okviru mera za zapo{ljavanje predvi|enih u programu za re{avanje vi{ka zaposlenih.

A prava ~ije ostvarivanje treba da obezbedi poslodavac, da bi mogao zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, su: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Neke od ovih mera zapo{ljavanja, kao {to su preme{taj na druge poslove i rad kod drugog poslodavca, posebno su utvr|eni u okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmene ugovorenih uslova rada, a o ~emu je napred bilo re~i.

2.5. Izmena ugovorenih uslova rada iz ~lana 33. stav 1.

ta~ka 10), 11) i 12) novog Zakona o radu

U okviru izmene ugovora o radu, odnosno u okviru izmene ugovorenih uslova rada, novi Zakon o radu utvrdio je da poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovo-renih uslova rada iz ~lana 33. stav 1. ta~ka 10), 11) i 12) novog Zakona o radu.

Me|utim, novi Zakon o radu, za razliku od preme{taja na drugo mesto rada i upu}i-vanje zaposlenog kod drugog poslodavca, nije posebno uredio izmenu ugovorenih uslova iz pomenutog ~lana novog Zakona o radu.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije poznavao slu~ajeve u kojima poslodavac moè da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, novi Zakon o radu,508 utvr-dio je da poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada iz ~lana 33. stav 1. ta~ka 10), 11) i 12) novog Zakona o radu.

Izmena ugovorenih uslova rada u pomenutom ~lanu odnosi se na nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|ivanje radnog u~inka, naknadu zarade, uve}anu zaradu i druga primanja zaposlenih; na rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; i na pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi.

507 ^lan 171. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 508 ^lan 171. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

162

XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Uvodne napomene U okviru radno-pravnog poloàja zaposlenih, prestanak radnog odnosa prestavlja

jedan od najzna~ajnih radno-pravnih instituta. Otuda, kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu prestanku radnog odnosa posve}uje posebnu pa`nju.

Polaze}i od zna~aja prestanka radnog odnosa za zaposlene, novi Zakon o radu, u celini je uredio prestanak radnog odnosa, ostavljaju}i da se samo pojedina pitanja, u okviru prestanka radnog odnosa, urede op{tim aktom i ugovorom o radu.

2. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Ure|uju}i prestanak radnog odnosa, novi Zakon o radu, u okviru prestanka radnog

odnosa, na prvom mestu utvr|uje razloge prestanka radnog odnosa. Prema novom Zakonu o radu,509 radni odnos prestaje: 1) istekom roka na koji je zasnovan; 2) kada zaposleni navr{i 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja, ako

se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju; 3) sporazumom zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota; 6) smrti zaposlenog; 7) u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom. Pored napred navedenih razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog, novi

Zakon o radu,510 kao i dosada{nji Zakon o radu, utvrdio je da zaposlenom prestaje radni odnos i nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, o ~emu }e kasnije posebno biti re~i.

3. Prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je

radni odnos zasnovan

Prestanak radnog odnosa zaposlenom istekom roka na koji je radni odnos zasnovan, jedan je od razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog, koga novi Zakon o radu utvr-|uje kao prvi razlog za prestanak radnog odnosa.

Novim Zakonom o radu511 propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. A do prestanka radnog odnosa po osnovu isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, moè do}i samo u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.512

Ti slu~ajevi prestanka radnog odnosa istekom roka na koji je radni odnos zasnovan su: istekom roka na koji je zasnovan radni odnos na probnom radu; istekom roka kada je radni odnos zasnovan na odre|eno vreme; i istekom roka na koji je zasnovan radni odnos sa pripravnikom.

509 ^lan 175. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 510 ^lan 176. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 511 ^lan 175. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 512 ^lan 36, 37. i 47. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

163

3.1. Prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je radni odnos zasnovan na probnom radu

Prema novom Zakonu o radu,513 ugovorom o radu moè da se ugovori probni rad i

probni rad, prema novom Zakonu o radu, moè da traje najduè {est meseci. Na probnom radu, bez obzira na trajanje probnog rada, zaposleni treba, da bi nasta-

vio sa radnim odnosom i posle isteka probnog rada, da pokaè odgovaraju}e radne i stru-~ne sposobnosti.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada ne pokaè odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prema novom Zakonu o radu, prestaje radni odnos istekom roka odre|enog ugovorom o radu.

To istovremeno zna~i da zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na probnom radu u trajanju od {est meseci ili manje ugovoreno vreme, a nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, ne bi mogao da mu prestane radni odnos pre isteka roka od {est meseci.

Me|utim, prema novom Zakonu o radu,514 radni odnos koji je zasnovan na probnom radu, ipak, moè prestati i pre isteka roka odre|enog ugovorom o radu. To }e biti u slu~aju ako poslodavac i zaposleni otkaù ugovor o radu, s tim {to taj otkazni rok ne moè biti kra}i od pet radnih dana.

Otkazni rok poslodavac i zaposleni treba da utvrde u ugovoru o radu kojim je zasnovan radni odnos na probnom radu. Ovaj otkazni rok, koji ne moè biti kra}i od pet radnih dana, treba, pre svega, da se utvr|uje zavisno od vremena trajanja probnog rada.

Tako, ako je sa zaposlenim zasnovan radni odnos na probnom radu u trajanju od {est meseci, u ugovoru o radu treba utvrditi otkazni rok u trajanju, na primer, od osam radnih dana.

Me|utim, mogu}e je da se, kao i vreme trajanja probnog rada, polaze}i od vremena trajanja probnog rada, otazni rok prethodno utvrdi u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi.

3.2. Prestanak radnog odnosa istekom roka

kada je zaposleni zasnovao radni odnos na odre|eno vreme

Prema novom Zakonu o radu,515 radni odnos na odre|eno vreme moè da se zasnuje na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno, s tim {to tako zasnovani radni odnos, nepreki-dno ili sa prekidom, moè da traje najduè 12 meseci.

Radni odnos na odre|eno vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno, moè se zasno-vati kad su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu, pove}anje obima posla koji traje odre|eno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba.

Pored toga, radni odnos na odre|eno vreme, prema novom Zakonu o radu, kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, moè da se zasnuje i radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Polaze}i od napred navedenih odredaba novog Zakona o radu, moè se re}i da pos-toje dva osnovna slu~aja prestanka radnog odnosa zaposlenog koji je zasnovao radni od-nos na odre|eno vreme.

513 ^lan 36. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 514 ^lan 36. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 515 ^lan 37. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

164

Prvi slu~aj prestanka radnog odnosa koji je zasnovan na odre|eno vreme jeste slu~aj kada je zaposleni zasnovao radni odnos na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno, vremenom trajanja potreba poslodavca, a koje, neprekidno ili sa prekidima, ne moè da traje duè od 12 meseci.

Prema tome, u ovom slu~aju prestanka radnog odnosa, ~ije je trajanje odre|eno potrebama poslodavca, radni odnos prestaje istekom roka trajanja potreba poslodavca, odnosno istekom roka od 12 meseci.

Drugi slu~aj prestanka radnog odnosa koji je zasnovan na odre|eno vreme jeste slu~aj kada je zaposleni zasnovao radni odnos na odre|eno vreme radi zamene privre-meno odsutnog zaposlenog, a koji prestaje danom povratka privremeno odsutnog zapo-slenog.

Prema tome, u ovom slu~aju prestanka radnog odnosa, koji je zaposleni zasnovao na odre|eno vreme, radni odnos moè trajati i u duèm trajanju od 12 meseci, sve dok se privremeno odsutni zaposleni ne vrati na rad.

3.3. Prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je radni

odnos zasnovao pripravnik

Prema novom Zakonu o radu,516 poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|eno zakonom ili pravilnikom.

Pored toga, navedena odredba novog Zakona o radu o zasnivanju radnog odnosa odnosi se i na lice koje je radilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta` u stepenu stru~ne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

Pripravni~ki sta`, prema novom Zakonu o radu,517 traje najduè godinu dana, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.518 Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, pored utvr|ivanja najduèg trajanja pripravni~kog staà, omogu}io je, ako se tako utvrdi zakonom, da pripravni~ki sta` moè trajati i duè od godinu dana.

Polaze}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu, treba utvrditi vreme trajanja pripravni~kog staà.

Trajanje pripravni~kog staà, bilo da se odre|uje op{tim aktom ili ugovorom o radu, treba, pre svega, da zavisi od vrste i stepena stru~ne spreme, tako da za visoku stru~nu spremu, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme traje duè, za vi{u stru~nu spremu, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme kra}e i za srednju stru~nu spremu, odnosno IV stepen stru~ne spreme najkra}e.

Polaze}i od ovog opredeljenja, vreme trajanja pripravni~kog staà, odnosno rok na koji je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika mogao bi se utvrditi, na primer: za visoku stru~nu spremu, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme – godinu dana, za vi{u stru-

516 ^lan 47. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 517 ^lan 47. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 518 ^lan 104. stav 1. i 2. Zakona o dràvnim slu`benicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005). Prema ovom zakonu, pripravni~ki sta` na radnim mestima sa fakultetskim obrazovanjem traje jednu godinu, na radnim mestima sa vi{im obrazovanjem devet meseci, a na radnim mestima sa srednjim obrazovanjem {est meseci. Tako|e, ovim zakonom propisano je da se posebnim zakonom moè odrediti da pripravni~ki sta` traje duè ili kra}e nego {to je predvi|eno ovim zakonom.

165

~nu spremu, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme – devet meseci i za srednju stru~nu spre-mu, odnosno za IV stepen stru~ne spreme - {est meseci.

Istekom vremena trajanja pripravni~kog staà, odnosno istekom roka u kome je pripravnik zasnovao radni odnos, nezavisno od toga da li je taj rok utvr|en zakonom, op{tim aktom ili ugovorom o radu, zaposlenom prestaje radni odnos istekom roka na koji je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika.

4. Prestanak radnog odnosa kad zaposleni navr{i 65 godina ìvota

i najmanje 15 godina staà osiguranja

Prestanak radnog odnosa zaposlenog kad zaposleni navr{i 65 godina ìvota i naj-manje 15 godina staà osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju, jedan je od razloga za prestanak radnog odnosa, koga novi Zakon o radu utvr|uje kao drugi razlog za prestanak radnog odnosa.

Prema novom Zakonu o radu,519 radni odnos prestaje kada zaposleni navr{i 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druk-~ije ne sporazumeju. Prestanak radnog odnosa kada zaposleni navr{i 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja je osnovno pravilo u ovom pravnom osnovu prestan-ka radnog odnosa.

Za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu, potrebno je da se kod zaposlenog kumulativno ispune oba navedena uslova – i 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja. Me|utim, ako zaposleni ispunjava samo jedan od navedenih uslova – ima 65 godina ìvota ili ima najmanje 15 godina staà, ne moè mu prestati radni odnos protiv njegove volje iako je zaposleni ispunio uslove za ostvarivanje starosne penzije.

Postupak za ostvarivanje starosne penzije, u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, pokre}e se na zahtev osiguranika, pa poslodavac nema pravo da pokre}e postupak za ostvarivanje prava na starosnu penziju zaposlenog.

Me|utim, i pored ispunjavanja navedenih uslova za prestanak radnog odnosa – 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja, poslodavac i zaposleni mogu se sporazumeti da zaposleni nastavi rad kod poslodavca. O tome da su se poslodavac i zaposleni sporazumeli da zaposleni nastavi rad kod poslodavca, treba da izmene ugovor o radu, odnosno izmene ugovorene uslove rada i zaklju~e aneks ugovora o radu.

Ovaj aneks ugovora o radu, kojim su izmenjeni ugovoreni uslovi rada u ugovoru o radu, odnosno u kome su se poslodavac i zaposleni sporazumeli da zaposleni nastavi rad kod drugog poslodavca, spadao bi u one druge slu~ajeve izmene ugovorenih uslova rada koji se, u skladu sa novim Zakonom o radu,520 utvr|uju op{tim aktom i ugovorom o radu.

U vezi sa produàvanjem radnog odnosa, postavlja se pitanje – koliko moè trajati produènje radnog odnosa? Novi Zakon o radu o tome nema odredaba, pa, prema tome, to produènje radnog odnosa moè trajati onoliko puta koliko se poslodavac i zaposleni sporazumeju. U ovom slu~aju, radni odnos prestaje kada istekne vreme za koje je produèn radni odnos zaposlenog.

Tako|e se postavlja pitanje – da li se jednom produèn radni odnos moè jo{ produàvati? Novi Zakon o radu ne daje odgovor na ovo pitanje. Me|utim, i pored toga, smatramo da nema zakonskih smetnji da jednom produèn radni odnos moè biti pro-duèn onoliko puta koliko se sporazumeju poslodavac i zaposleni.


166

5. Prestanak radnog odnosa sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca

Prestanak radnog odnosa sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca predstavlja jedan od razloga za prestanak radnog odnosa, koga novi Zakon o radu utvr|uje kao tre}i razlog za prestanak radnog odnosa.

Novim Zakonom o radu521 propisano je da radni odnos prestaje sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca. Za prestanak radnog odnosa sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca potrebno je da se ispune odre|eni uslovi, koji se podrazumevaju i koji su izri~ito utvr|eni novim Zakonom o radu.

Naime, za sporazumni prestanak radnog odnosa izme|u zaposlenog i poslodavca, potrebno je: prvo, da postoji saglasnost volja poslodavca i zaposlenog o prestanku radnog odnosa: drugo, da su volje poslodavca i zaposlenog slobodno izraène, odnosno da nisu date pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u zabludi; i tre}e, da taj sporazum mora biti sa~injen u pisanom obliku.

Pored toga, za pravnu valjanost sporazumnog prestanka radnog odnosa izme|u za-poslenog i poslodavca, potrebno je da sporazum o prestanku radnog odnosa potpi{e pos-lodavac i zaposleni. Me|utim, za pravnu valjanost ovog sporazuma irelevantni su razlozi usled kojih dolazi do sporazumnog prestanka radnog odnosa.

U vezi sa sporazumnim prestankom radnog odnosa, postavlja se pitanje – da li zapo-sleni koji je zaklju~io sporazum o prestanku radnog odnosa, a koji smatra da mu je pov-re|eno pravo ili kad je saznao za povredu prava, ima pravo da pokrene spor pred nad-le`nim sudom?

Smatramo, bez obzira {to je zaposleni sa poslodavcem zaklju~io sporazum o pres-tanku radnog odnosa, da zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan, ako ga zaposleni ovlasti, moè da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Ovo smatramo zbog toga {to i sporazum o prestanku radnog odnosa sa zaposlenim moè da sadrì odluku kojom je povre|eno pravo zaposlenog ili da je zaposleni saznao za povredu prava zaposlenog.

Osim toga, ovakav stav zasnivamo i na ~injenici da je novi Zakon o radu522 utvrdio da zaposleni, koji je prihvatio ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

Me|utim, smatramo da bi bilo bolje re{enje ako bi zaposleni i poslodavac sporno pitanje iz sporazuma o sporazumnom prestanku radnog odnosa re{avali putem arbitra, zbog toga {to je postupak pred arbitrom hitan i {to moè brè da dovede do re{avanja spora izme|u zaposlenog i poslodavca.

Pre potpisivanja sporazuma o sporazumnom prestanku radnog odnosa, poslodavac je duàn, prema novom Zakonu o radu,523 da zaposlenog pisanim putem obavesti o posle-dicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu~aj nezaposlenosti.

6. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog

Prestanak radnog odnosa zaposlenog otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, prestavlja jedan od razloga za prestanak radnog odnosa, koga novi Zakon o radu utvr|uje kao ~etvrti razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenog.


167

Prema novom Zakonu o radu,524 zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaè ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu dostavlja se poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Polaze}i od ovih odredaba novog Zakona o radu, moè se re}i da otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog isklju~ivo zavisi od volje zaposlenog i zaposleni nije duàn da u svom otkazu ugovora o radu navede poslodavcu razloge za otkaz ugovora o radu.

Tako|e se moè re}i da se otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog moè jedino dati u pisanom obliku, a ukoliko bi se dao usmeno, takav otkaz zaposlenog ne bi imao pravno dejstvo. Prema tome, pisani oblik otkaza ugovora o radu ima konstitutivni zna~aj za otkaz ugovora o radu koji zaposleni podnosi poslodavcu.

Osim toga, moè se re}i da je novim Zakonom o radu utv|ena donja, a ne i gornja granica (najmanje 15 dana) u kojoj zaposleni moè poslodavcu dati otkaz ugovora o radu. Zato je potrebno da se u op{tem aktu i u ugovoru o radu utvrdi u kom roku zaposleni moè poslodavcu otkazati ugovor o radu.

U vezi sa otkazom ugovora o radu poslodavcu od strane zaposlenog, postavlja se pitanje – da li zaposleni svoju izjavu o otkazu ugovora o radu poslodavcu moè jednostrano povu}i?

Smatramo da zaposleni svoju izjavu o otkazu ugovora o radu ne bi mogao jedno-strano opozvati. Me|utim, to ne zna~i da se data izjava zaposlenog u otkazu ugovora o radu ne bi mogla pobijati. Ova izjava mogla bi se pobijati zbog nedostatka volje pri dava-nju te izjave.

Obezbe|uju}i odre|enu za{titu zaposlenog pri davanju otkaza ugovora o radu poslo-davcu, novim Zakonom o radu525 propisano je – ako zaposleni otkaè ugovor o radu zbog, od strane poslodavca u~injene povrede obaveze utvr|ene zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao i u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

U slu~aju nezakonitog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, prema novom Zakonu o radu,526 zaposleni, pored vra}anja na rad, ako to zahteva, ima pravo, a posloda-vac je duàn da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Osim toga, poslodavac je duàn da zaposlenom isplati naknadu {tete u slu~aju kada zaposleni, za koga je sud utvrdio da mu je nezakonito prestao radni odnos, ne zahteva da se vrati na rad kod poslodavca, a pod uslovima i u visini utvr|enoj novim Zakonom o radu.

7. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca

Prestanak radnog odnosa zaposlenog otkazom ugovora o radu od strane poslodavca,

predstavlja jedan od razloga za prestanak radnog odnosa, koga je novi Zakon o radu utvrdio kao ~etvrti razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenog.

U okviru razloga za prestanak radnog odnosa, utvr|enih novim Zakonom o radu, najzna~ajnije promene, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, nastale su u okviru otkaza ugovora o radu od strane poslodavca.

524 ^lan 178. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 525 ^lan 178. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 526 ^lan 191. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

168

Te promene sastoje se u tome – {to su pojedini raniji slu~ajevi, odnosno razlozi za prestanak radnog odnosa objedinjeni, {to su uvedeni novi slu~ajevi u kojima poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu i {to su pojedini slu~ajevi izmenjeni.

Prema novom Zakonu o radu,527 poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i spo-sobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene op{tim ak-tom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka

roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u smislu ~lana 171. stav

1. ta~ka 1) – 4) ovog zakona; 8) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav

1. ta~ka 10), ovog zakona; 9) ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba

za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla. Pre nego {to pre|emo na pojedine slu~ajeve otkaza ugovora o radu od strane

poslodavca, potrebno je, polaze}i od novog Zakona o radu, ukazati na odre|ena zakonska i druga opredeljenja koja se, uglavnom, odnose na sve ili na ve}inu slu~ajeva otkaza ugo-vora o radu od strane poslodavca.

Ta zakonska opredeljenja su: 1. Prema odredbama novog Zakona o radu, koje ure|uju otkaz ugovora o radu od

strane poslodavca, poslodavac, u svim slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom, moè a ne mora dati otkaz ugovora o radu zaposlenom.

2. Pod opravdanim razlozima koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslodavca, podrazumevaju se svi oni napred navedeni razlozi iz kojih poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Opravdanim razlozima, polaze}i od novog Zakona o radu, smatraju se: 1) u odnosu na radnu sposobnost – ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate

rada, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnost za obavljanje poslova na kojima radi; 2) u odnosu na pona{anje zaposlenog – ako zaposleni svojom krivicom u~ini pov-

redu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu; ako ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca; ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom; ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku i u slu~ajevima utvr|e-nim ovim zakonom; i ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad;

3) u odnosu na potrebe poslodavca – ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugo-vora o radu u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) – 4) ovog zakona; i ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) ovog zakona; 527 ^lan 179. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

169

3. Opravdanost razloga za otkaz ugovora o radu zaposlenom treba da se utvrdi u svim slu~ajevima predvi|enim novim Zakonom o radu, a u postupku utvr|enom ovim zakonom i u posebnim postupcima koje treba, za ve}inu od tih razloga, utvrditi op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

3.1. Kad je u pitanju postupak predvi|en novim Zakonom o radu u kome se utvr|uje opravdanost razloga zbog kojih poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu, moè se re}i da je novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uneo zna~ajne promene u pogledu upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca.

Uno{enjem ovih promena, novi Zakon o radu znatno je otklonio dilemu u pogledu toga kakvo treba da bude upozorenje poslodavca (pisano ili je dovoljno da upozorenje bude usmeno) i {ta treba da sadrì pisano upozorenje poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zaposlenom.

Prema novom Zakonu o radu,528 koji pro{iruje slu~ajeve u kojima se zaposleni pisa-nim putem upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da, pre otkaza ugovora o radu u slu~aju iz ~lana 179. ta~ka 1) – 6), ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

Slu~ajevi u kojima je poslodavac, prema novom Zakonu o radu, duàn da, pre otka-za ugovora o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugo-vora o radu, su:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i spo-sobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla-

}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad. Me|utim, pored slu~ajeva u kojima je poslodavac duàn da, pre otkaza ugovora o

radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, prema novom Zakonu o radu, postoje i slu~ajevi u kojima poslodavac nije duàn da, pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Ti slu~ajevi u kojima poslodavac, prema novom Zakonu o radu, nije duàn da zapo-slenog, pre otkaza ugovora o radu, pisanim putem upozori o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, su:

1) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) – 4) ovog zakona;

2) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) ovog zakona;


170

3) ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla.

Novi Zakon o radu otklonio je jo{ jednu slabost koja je postojala u dosada{njem Zakonu o radu. Tako je, novi Zakon o radu,529 utvrdio da je poslodavac duàn da u upozo-renju zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu navede osnov za davanje otkaza i ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok od naj-manje pet radnih dana za davanje odgovora na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Polaze}i od navedenih odredaba novog Zakona o radu, prema kojima je poslodavac duàn da pismenim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da se zaposleni u utvr|enom roku izjasni o navodima iz upozorenja poslodavca, moglo bi se zaklju~iti da pisano upozorenje poslodavca zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i odgovor zaposlenog na pisano upozorenje poslodavca, prestav-ljaju konstitutivne elemente na kojima se zasniva zakonitost otkaza ugovora o radu.

To bi istovremeno moglo da zna~i, ako nema pisanog upozorenja poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i odgovora zaposlenog na navode iz pisanog upozorenja poslodavca, nema ni zakonitog otkaza ugovora o radu. Me|utim, to, ipak, nije tako kad je u pitanju odgovor zaposlenog na upozorenje poslodavca.

To nije tako zbog toga {to se moè desiti da se zaposleni u roku koji je utvrdio poslodavac ne izjasni o navodima iz upozorenja. U tom slu~aju, smatramo da, ukoliko ne postoje objektivni razlozi zbog kojih se zaposleni nije mogao izjasniti o navodima iz upozorenja (na primer: bolest i drugo), da bi poslodavac mogao zaposlenom otkazati ugo-vor o radu.

U vezi sa odgovorom zaposlenog na pisano upozorenje poslodavcu na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, postavljaju se dva pitanja. Prvo pitanje je – da li izja{-njavanje zaposlenog na navode u pisanom upozorenju poslodavca treba, tako|e, da bude pisano?

Izja{njavanje zaposlenog na navode u pisanom upozorenju poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zaposlenom treba, tako|e, da bude u pisanom obliku, zbog toga {to izja{njavanje u pisanom obliku treba da omogu}i poslodavcu da sagleda sve ~injenice i dokaze koji ukazuju da je zaposleni, na primer: svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze ili je zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad ili da je u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

Drugo pitanje koje se postavlja u vezi pisanog upozorenja poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu jeste – {ta treba da sadrì pisani odgovor zaposlenog na pisano upozorenje poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu?

Zaposleni koga je poslodavac pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u svom pisanom odgovoru na navode iz pisanog upozorenja poslo-davca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, treba ~injenicama i dokazima da pobije navode u pisanom upozorenju poslodavca i da na taj na~in dokaè, na primer: da nije u~inio povredu radne obaveze ili da je po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca ili da je njegovo pona{anje bilo takvo da moè da nastavi rad kod poslodavca i da ne postoje razlozi na osnovu kojih bi poslodavac mogao otkazati ugovor o radu zapo-slenom.


171

Me|utim, ako u postupku utvr|ivanja povrede radne obaveze ili neop{tovanja radne discipline, prema novom Zakonu o radu,530 poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze ili nepo{tovanja radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu, bez ponov-nog upozorenja.

Da bi otkaz ugovora o radu zaposlenom bio na zakonu zasnovan, poslodavac je, prema novom Zakonu o radu, duàn da upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

Me|utim, poslodavac nije duàn da upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu upu}uje sindikatu ~iji zaposleni ~lan u slu~aju iz ~lana 179. ta~ka 7), 8) i 9) novog Zakona o radu, jer se takvo upozorenje odnosi samo za slu~ajeve iz ~lana 179. ta~ka 4) – 6). novog Zakona o radu.

Mi{ljenje sindikata o upozorenju poslodavca zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, iako to nije ure|eno novim Zakonom o radu, ne obavezuje poslo-davca i nedostavljanje mi{ljenja sindikata o upozorenju poslodavca ne spre~ava poslo-davca da moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

3.2. Kad su u pitanju posebni postupci u kojima treba da se utvr|uje opravdanost razloga zbog kojih poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu, a koji }e biti obra|eni u okviru svakog od osnova koji slede, polaze}i od novog Zakona o radu treba predvideti posebne postupke kako se utvr|uje:

1) da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu;

3) da zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka

roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo, zbog privremene spre~enosti za rad. Opredeljenje da se u posebnim postupcima, u navedenim slu~ajevima, utvr|uje

opravdanost razloga za otkaz ugovora o radu, zasnivamo na ~injenici da postupak utvr|en novim Zakonom o radu nije dovoljan i da svaki od navedenih razloga, zbog kojih se zapo-slenom moè otkazati ugovor o radu, ima svoje specifi~nosti koje zahtevaju da se utvrde posebni postupci u kojima bi se utvr|ivala opravdanost razloga za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, u nekim od navedenih slu~ajeva, na primer: ako zaposleni svojom krivi-com u~ini povredu radne obaveze, utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu ili ako za-posleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, mogu}e je, s obzirom na karakter ovih povreda, utvrditi jedinstven postupak ili utvrditi shodnu primenu jedin-stvenog postupka za utvr|ivanje tih povreda.

Pored navedenih slu~ajeva u kojima je potrebno predvideti posebne postupke za utvr|ivanje opravdanosti razloga za otkaz ugovora o radu, postoje i slu~ajevi u kojima


172

nije potrebno predvi|ati posebne postupke za utvr|ivanje opravdanosti razloga za otkaz ugovora o radu.

Ti slu~ajevi u kojima nije potrebno predvideti poseban postupak za utvr|ivanje opravdanosti razloga za otkaz ugovora o radu, su:

1) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) i 4) novog Zakona o radu;

2) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) novog Zakona o radu;

3) ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla.

Za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca u navedenim slu~aje-vima, dovoljna je konstatacija poslodavca da je zaposleni odbio da zaklju~i aneks ugo-vora o radu ovim u slu~ajevima i da u okviru programa za re{avanje vi{ka zaposlenih, u kome je zaposleni utvr|en kao vi{ak zaposlenih, ne postoji mogu}nost da se na takvog zaposlenog primeni jedna od mera za zapo{ljavanje.

4 Novim Zakonom o radu, kao {to smo napred rekli, predvi|eno je koji su to oprav-dani razlozi u kojima poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu. Ti opravdani razlozi odnose se na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslo-davca.

Me|utim, ovakvo zakonsko re{enje zahtevalo je da se u novom Zakonu o radu utvr-de i slu~ajevi koji se, u smislu ~lana 179. ovog zakona, ne smatraju opravdanim, pa se zbog toga zaposlenom ne moè otkazati ugovor o radu.

Tako, prema novom Zakonu o radu,531 opravdanim razlogom za otkaz ugovora o ra-du, u smislu ~lana 179. ovog zakona, ne smatraju se:

1) privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog obolenja;

2) kori{}enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3) odsluènja ili dosluènja vojnog roka; 4) ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost,

socijalno poreklo, veroispovest, politi~ko ili drugo uverenje ili neko drugo li~no svojstvo zaposlenog;

5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom; 6) obra}anje zaposlenog sindikatu ili organima nadle`nim za za{titu prava iz radnog

odnosa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

7.1. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje

poslova na kojima radi

Novi Zakon o radu532 je, kao jedini opravdani razlog, u okviru radne sposobnosti zaposlenog, zbog koga poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema znanja i sposobnosti za obav-ljanje poslova na kojima radi.

531 ^lan 183. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 532 ^lan 179. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

173

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu objedinjava u jedan slu~aj dva razloga zbog kojih poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu, i to: prvi razlog je – ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, a drugi razlog je – ako zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Prema tome, poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu po dva osnova: prvi je – usled toga {to zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, a drugi je – usled toga {to zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Me|utim,to ne isklju~uje pravo poslodavca da moè da otkaè ugovor o radu zaposlenom i ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada zbog toga {to nema potrebna znanja i sposobnosti u obavljanju poslova na kojima radi.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca – ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, a polaze}i od novog Zakona o radu i napred iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je:

1) da se u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, predvidi postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) da poslodavac, u skladu sa novim Zakonom o radu i postupkom utvr|enim op{tim aktom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrdi da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi treba da obuhvati: pokretanje postupka (na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zapo-sleni obavlja poslove ili na osnovu li~nog saznanja poslodavca), obrazovanje posebne komisije ako ~injenice i dokaze treba da utvr|uje posebna komisija, utvr|ivanje ~injenica i dokaza da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saz-nanje poslodavca, sedmi~ni ili mese~ni izve{taj komisije o ostvarivanju rezultata rada, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koji-ma radi i drugo), dostavljanje zaposlenom upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugo-vora o radu, rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje poslodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca i dostavljanje mi{-ljenja sindikata o upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za utvr|i-vanje – da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i spo-sobnosti za obavljanje poslova na kojima radi pokre}e poslodavac, na predlog rukovo-dioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili na osnovu li~nog sazna-nja poslodavca, koji i utvr|uje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Pored toga, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se zaklju~uje samo ugovor o radu, moè se utvrditi da poslodavac obrazuje posebnu – ad hoc komisiju (na primer: od tri ~lana) koja bi (na primer: u roku od tri meseca) utvrdila da li zaposleni ostvaruje rezultate rada,

174

odnosno da li zaposleni ima potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koji-ma radi.

^lanovi ove posebne – ad hoc komisije ili poslodavac, koji utvr|uju da zaposleni nije ostvario rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, morali bi da imaju najmanje istu vrstu i stepen stru~ne spreme kao i zaposleni ~iji se rezultati rada utvr|uju, odnosno za koga se utvr|uje da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Posebnu – ad hoc komisiju ili pojedine njene ~lanove, ako se radi o poslodavcu koji u radnom odnosu nema zaposlene koji imaju najmanje istu vrstu i stepen stru~ne spreme kao i zaposleni ~iji se rezultati rada utvr|uju, odnosno za koga se utvr|uje da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, mogla bi da ~ine lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca.

Utvr|ivanje ostvarivanja rezultata rada zaposlenog, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, bilo da to ~ini – ad hoc komisija koju je obrazovao poslodavac ili da to ~ini sam poslodavac, moglo bi se vr{iti na osnovu ostvarivanja sedmi~nih i mese~nih planova rada zaposlenog koje utvrdi poslodavac.

Na osnovu izve{taja posebne – ad hoc komisije ili svoje ocene o ostvarivanju rezultata rada zaposlenog, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, poslodavac moè da otkaè ili ne otkaè ugovor o radu zaposlenom za koga je pokrenut postupak za utvr|ivanje ostvarivanja rezultata rada, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi voditi na predloèni ili neki drugi na~in, poslodavac je duàn, kao {to smo napred rekli, da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U pisanom upozorenju zaposlenom, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za davanje otkaza ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza – neostvarivanje rezultata rada, odnosno zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, sa kratkim opisom u ~emu se sastoji neostvarivanje rezultata, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Pored toga, u pisanom upozorenju poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede ~injenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca, pomenuti sedni~ni i mese~ni izve{taji i druge ~injenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu) i rok za davanje odgovora na pisano upozorenje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza – neostvarivanje rezultata rada, odnosno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ~injenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje, poslodavac je duàn da istovremeno dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

175

Sindikat je duàn da mi{ljenje o upozorenju poslodavca zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca dostavi poslodavcu u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|utim, ako sindikat ne bi dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu u pomenutom roku, to ne bi spre~avalo poslodavca da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da bi poslodavac mogao zapo-slenom otkazati ugovor o radu po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje), da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje zaposlenom da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugo-vora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada, odnosno zbog toga {to zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ako se zaposleni u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca o pos-tojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

7.2. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu

radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu Novi Zakon o radu533 je, kao prvi opravdani razlog, u okviru pona{anja zaposlenog,

zbog koga poslodavac moè da otkaè ugovor o radu zaposlenom, utvrdio – ako zapo-sleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je propisivao da se povrede radnih obaveza utvr|uju samo ugovorom o radu, novi Zakon o radu propisuje da se povrede radne obaveze mogu utvrditi op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Iako je novi Zakon o radu propisao alternativnu mogu}nost utvr|ivanja povreda radnih obaveza, op{tim aktom ili ugovorom o radu, smatramo da ova alternativna mogu}-nost ne postoji kad se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju samo ugovorom o radu, jer ugovoru o radu ne prethodi op{ti akt, kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu kada se on donosi.

Prema tome, kada zaklju~ivanju ugovora o radu ne prethodi zaklju~ivanje kolektiv-nog ugovora kod poslodavca ili dono{enje pravilnika o radu kada se on donosi, onda se povrede radnih obaveza jedino mogu utvrditi ugovorom o radu.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca – ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugo-vorom o radu, a polaze}i od novog Zakona o radu i napred iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je: 533 ^lan 179. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

176

1) da se u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrde povrede radnih obaveza;

2) da se u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, predvidi postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze;

3) da poslodavac, u skladu sa novim Zakonom o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvr|uje postojanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze.

Op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, mogu se utvrditi slede}e povrede radnih obaveza:

1) neblagovremeno ili nemarno izvr{avanje radnih obaveza; 2) zloupotreba poloàja i prekora~enja datog ovla{}enja; 3) nezakonito raspolaganje sredstvima; 4) odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi; 5) odavanje poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene zakonom i op{tim aktom

poslodavca; 6) falsifikovanje nov~anih i drugih dokumenata; 7) kr{enje klauzule zabrane konkurencije; 8) i druga ~injenja ili ne~injenja koja dovode do povrede radne obaveze. Postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu

povredu radne obaveze, svakako ne bi mogao biti onako formalan kako je bio ure|ivan na osnovu ranijih propisa o radnim odnosima.

Postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze treba da obuhvati: pokretanje postupka (na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca), obrazovanje posebne komisije ako ~injenice i dokaze da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze treba da utvr|uje ova komisija, utvr|ivanje ~injenica i dokaza koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca da je u~injena povreda radne obaveze, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i drugo), dostavljanje zaposlenom upozorenje o pos-tojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rok za dostavljanje odgovora zaposlenog na upo-zorenje poslodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenja poslodavca i dostavljanje mi{ljenja sindikata o upozorenju poslodavca i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka za utvr|ivanje povrede radne obaveze, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze pokre}e poslodavac, koji i utvr|uje postojanje povrede radne obaveze i krivicu zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze.

Me|utim, ako bi povreda radne obaveze i krivicu zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze utvr|ivala posebna komisija, onda u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba urediti obrazovanje ove komisije i broj ~lanova ove komi-

177

sije (na primer: tri ~lana komisije), a u odluci o njenom obrazovanju sastav komisije i njene zadatke.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze i krivice zaposlenog za u~injenu povredu radne obaveze odvijati na predloèni ili neki dru-gi na~in, poslodavac je duàn, kao {to smo to napred rekli, da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U pisanom upozorenju, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za davanje otkaza ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza ugovora o radu – povredu radne obaveze (na primer: odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojim radi, sa kratkim opisom povrede radne obaveze i vreme i mesto izvr{enja povrede radne obaveze).

Pored toga, u pisanom upozorenju, poslodavac je duàn da navede ~injenice i doka-ze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio povredu radne obaveze, izjava zapo-slenog i svedoka, isprave i druge ~injenice i dokaze koji ukazuju da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze) i rok za davanje odgovora zaposlenog na upozo-renje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza – povreda radne obaveze utvr|ena op{tim aktom ili ugovorom o radu, ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na pismeno upozorenje, poslo-davac je duàn da istovremeno dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

Sindikat je duàn da mi{ljenje o pisanom upozorenju poslodavca zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca, dostavi poslodavcu u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|u-tim, ako sindikat u navedenom roku ne bi dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca u pomenutom roku, to ne bi spre~avalo poslodavca da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da bi poslodavac mogao zaposlenom da otkaè ugovor o radu po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje otkaza za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje poslodavca), da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze, ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

U toku postupka za utvr|ivanje povrede radne obaveze zaposlenog, poslodavac moè da utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Ako poslodavac u toku postupka utvr|i-vanja povrede radne obaveze utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

178

7.3. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo

da ne moè da nastavi rad kod poslodavca Novi Zakon o radu534je, kao drugi opravdan razlog, u okviru pona{anja zaposlenog,

zbog koga se zaposlenom moè otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako zaposleni ne po{-tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije propisivao da se radna disciplina utvr|uje aktom poslodavca, novi Zakon o radu utvr|uje da se radna disciplina utvr|uje aktom poslodavca, o kome }e kasnije biti re~i.

Za nepo{tovanje radne discipline utvr|ene aktom poslodavca, odnosno – ako je pona{anje zaposlenog takvo da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca, moè se re}i da su u ovom jednom slu~aju objedinjena dva razloga iz kojih poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

Prvi razlog jeste – ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslo-davca, a drugi razlog jeste – ako je pona{anje zaposlenog takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca. Prema tome, poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu – usled toga {to zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu ili usled toga {to je pona{anje zapo-slenog takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

Me|utim, to ne isklju~uje pravo poslodavca da moè da otkaè ugovor o radu i ako su se u jednom ~injenju ili ne~injenju stekli i nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca ili takvo pona{anje zaposlenog usled koga zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

Pored toga, valja ukazati na jo{ jednu zna~ajnu razliku. Za razliku od povrede radne obaveze, koja mora biti utvr|ena op{tim aktom ili ugovorom o radu, za radnu disciplinu moèmo re}i da mora biti propisana aktom poslodavca, a za pona{anje zaposlenog koje je takvo da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, moè se re}i da novi Zakon o radu ne propisuje da mora biti propisano aktom poslodavca.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zbog nepo{tovanja radne discipline, odnosno zbog takvog pona{anja zaposlenog usled koga zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, a polaze}i od novog Zakona o radu i napred iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je:

1) da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrdi {ta ~ini nepo{tovanje radne discipline, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca;

2) da se u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, predvidi postupak za utvr|ivanje nepo{tovanja radne discipline, odnosno za takvo pona{anje usled koga zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca;

3) da poslodavac, u skladu sa novim Zakonom o radu i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvr|uje nepo{tovanje radne discipline propisane


179

aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

Ne ulaze}i ovom prilikom u teorijska razmatranja radne discipline, odnosno u takvo pona{anje zbog kojih zaposleni ne moè da nastavi rad kod oposlodavca, za radnu disciplinu, odnosno za takvo pona{anje usled koga zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, moèmo re}i da je neophodan element svake organizacije rada koja ima za cilj da uspostavi pravilan odnos prema radu.

Polaze}i od toga da se, prema novom Zakonu o radu, radna disciplina propisuje aktom poslodavca, treba utvrditi, s obzirom da novi Zakon o radu to ne utvr|uje, kojim }e to aktom poslodavac propisati radnu disciplinu.

S obzirom na to da je, kao {to smo napred rekli, radna disciplina neophodan element svake organizacije rada i koja ima za cilj da uspostavi pravilan odnos prema radu, to smatramo da radnu disciplinu treba propisati op{tim aktom, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Za ovakav stav smo se opredelili zbog toga {to je kolektivni ugovor kod poslodavca zajedni~ki op{ti akt zaposlenih i poslodavca, {to se pravilnik o radu donosi samo u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu i zbog toga {to je ugovor o radu, tako|e, zajedni~ki akt zaposlenih i poslodavca.

Me|utim, kako pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova nisu, prema novom Zakonu o radu,535 obavezni da donesu oni poslodavci koji imaju pet i manje zaposlenih, postavlja se pitanje kojim }e aktom poslodavac propisati radnu disciplinu, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca?

Taj akt kojim bi poslodavac propisao radnu disciplinu, odnosno takvo pona{anje zbog koga zaposleni ne bi mogao da nastavi da radi kod poslodavca mogao bi biti svaki drugi op{ti akt koji bi propisao radnu disciplinu, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca.

Nezavisno od toga kojim }e se aktom poslodavca propisati radna disciplina, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, u tom aktu poslodavca treba utvrditi u ~emu se sastoji nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca.

Tako bi se u ovom op{tem aktu poslodavca, u okviru nepo{tovanja radne discipline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne bi mogao da nastavi rad kod poslodavca, moglo utvrditi:

1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog vremena; 2) nepristojno i nedoli~no pona{anje prema zaposlenima i strankama; 3) nesavesno obavljanje poslova na kojima zaposleni radi; 4) dolazak na rad u napitom stanju i opijanje za vreme rada; 5) odbijanje saradnje sa drugim zaposlenim u vr{enju poslova; 6) izazivanje nereda i u~estvovanje u tu~i; 7) samovoljno napu{tanje posla; 8) nemaran odnos prema sredstvima rada; 9) izazivanje sva|e i u~estvovanje u sva|i; 10) i druga nepo{tovanja radne discipline, odnosno takva pona{anja usled kojih za-

posleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.


180

Prema tome, da bi poslodavac mogao zaposlenom da otkaè ugovor o radu po ovom osnovu – nepo{tovanje radne discipline, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, mora biti propisano aktom poslodavca i, u skladu sa njim, utvr|eno ugovorom o radu, bez ~ijeg utvr|ivanja poslodavac ne bi mogao zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

Me|utim, i pored navedenih slu~ajeva u kojima postoji nepo{tovanje radne dis-cipline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, ostaje otvoreno pitanje kada u ovim slu~ajevima postoji nepo{tovanje radne discipline, a kada takvo pona{anje zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

U odgovoru na ovo pitanje moè se re}i da je to fakti~ko pitanje koje }e u svakom konkretnom slu~aju da procenjuje poslodavac, ali ono {to je u tome nesporno jeste da }e to zavisiti od teìne posledica koje su nastale nepo{tovanjem radne discipline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca. Pri tome, treba imati u vidu da se nepo{tovanje radne discipline pojavljuje kao teì oblik pona{anja zaposlenog u odnosu na pona{anje zaposlenog usled koga zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

Postupak za utvr|ivanje nepo{tovanja radne discipline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca, tako|e, ne bi mogao da bude onako formalan kao {to je bio po ranijim propisima o radnim odnosima.

Postupak za utvr|ivanje nepo{tovanja radne discipline propisane aktom poslodavca od strane zaposlenog, odnosno njegovog takvog pona{anja da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, treba da obuhvati: pokretanje postupka (prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio povredu), utvr|ivanje ~injenica i dokaza da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio povredu, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i drugo), dostavljanje zaposlenom upozo-renja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje poslodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upo-zorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i dostavljanje mi{ljenja sindikata o upozorenju poslodavca i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka i utvr|ivanje nepo{tovanja radne disci-pline propisane aktom poslodavca od strane zaposlenog, odnosno njegovog takvog pona-{anja da ne moè da nastavi rad, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za ove povrede pokre}e poslodavac, koji i utvr|uje postojanje ovih povreda.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje nepo{tovanja radne discipline, odnosno za takvo pona{anje usled koga zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslo-davca odvijati na predloèni na~in ili na neki drugi na~in, poslodavac je duàn, kao {to smo napred rekli, da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U pisanom upozorenju, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za davanje otkaza ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza – nepo{-tovanje radne discipline, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da ne moè da nastavi sa

181

radom kod poslodavca (na primer: nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog vremena, sa kratkim opisom povrede, vreme i mesto nepo{tovanja radne discipline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslo-davca).

Pored toga, u pisanom upozorenju poslodavac je duàn da navede ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (prijava ili li~no saznanje poslodavca da je u~injena povreda, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i druge ~injenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu) i rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza – nepo{tovanje radne disci-pline, odnosno takvog pona{anja da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, ~injenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da istovremeno dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

Sindikat je duàn da mi{ljenje o pisanom upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca, dostavi poslo-davcu u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|utim, ako sindikat u navedenom roku ne bi dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca, to ne bi spre~avalo poslodavca da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da bi poslodavac mogao da odlu~i o otkazu ugovora o radu zaposlenom po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pisa-nim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok zaposlenom za davanje odgovora na upozorenje), da se za-posleni izjasnio o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio sindi-katu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio mi{ljenje na upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugo-vor o radu, zbog nepo{tovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca ne izjasni o navodima iz upozorenja, ili ako sindikat, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

U toku postupka za utvr|ivanje nepo{tovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, poslodavac moè da utvrdi olak{avaju}e okolnosti ili da priroda nepo{tovanja radne discipline536 nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Ako poslodavac u toku postupka utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda nepo{tovanja radne disci-pline, odnosno takvog pona{anja zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi da radi kod poslodavca nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu, bez ponovnog upozorenja, otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu. 536 ^lanom 180. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) nije utvr|eno da se olak{ava-ju}e okolnosti ili priroda povrede radne obaveze ili nepo{tovanja radne discipline odnose i na takvo pona{anje zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

182

7.4. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom

Novi Zakon o radu537 je, kao tre}i opravdani razlog u okviru pona{anja zaposlenog,

zbog koga se zaposlenom moè otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zbog krivi~nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom, a polaze}i od novog Zakona o radu i napred iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je:

1) da se utvrdi da je krivi~no delo utvr|eno zakonom i da je to krivi~no delo u~injeno na radu ili u vezi sa radom;

2) da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu predvidi postupak za utvr|ivanje da je krivi~no delo u~injeno na radu ili u vezi sa radom.

Krivi~na dela koja su u~injena na radu ili u vezi sa radom, predvi|ena su Krivi~nim zakonikom Republike Srbije.538 U pitanju su odre|ena krivi~na dela, kao {to su, na pri-mer: zloupotreba prava na socijalno osiguranje, zloupotreba slu`benog poloàja, falsifiko-vanje slu`bene isprave, povreda prava na {trajk, zloupotreba prava na {trajk, nesavestan rad u slu`bi, odavanje slu`bene tajne, primanje mita i druga krivi~na dela utvr|ena ovim zakonikom.

Navedena i druga krivi~na dela mogu postojati samo ako su u~injena na radu ili u vezi sa radom. A krivi~no delo je u~injeno na radu ili u vezi sa radom ako je u~injeno u obavljanju posla ili u vezi sa obavljanjem posla za koje zaposleni zasnovao radni odnos ili je preme{ten na te poslove, bez obzira na mesto u kome se ti poslovi obavljaju i vreme u kome se oni obavljaju.

Krivi~nu odgovornost zaposlenog za u~injeno krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, utvr|uje nadle`ni krivi~ni sud u krivi~nom postupku. A postupak za otkaz ugovo-ra o radu zbog u~injenog krivi~nog dela na radu ili u vezi sa radom je nezavisan od kri-vi~nog postupka za to krivi~no delo.

Postupak za utvr|ivanje postojanja krivi~nog dela na radu ili u vezi sa radom, treba da obuhvati: pokretanje postupka (prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom), obrazovanje posebne komisije ako ~inje-nice i dokaze treba da utvr|uje posebna komisija, utvr|ivanje ~injenica i dokaza da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (prijava ili li~no saznanje da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izjava zaposlenog i svedoka, krivi~na prijava protiv zaposlenog i drugo), dostavljanje zaposlenom upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje poslodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenja poslodavca o posto-janju razloga za otkaz ugovora o radu, dostavljanje mi{ljenja sindikata o upozorenju pos-lodavca i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka da je krivi~no delo u~injeno na radu ili u vezi sa radom, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za utvr|ivanje krivi~nog dela na radu ili u

537 ^lan 179. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 538 Krivi~ni zakonik Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 88/2005)

183

vezi sa radom pokre}e poslodavac, koji utvr|uje postojanje krivi~nog dela i da je ono u~injeno na radu ili u vezi sa radom.

Me|utim, ako postojanje krivi~nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom utvr|uje posebna komisija, onda u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, trebalo bi utvrditi osnov za obrazovanje ove komisije, a u odluci o njenom obrazovanju – sastav komisije, broj ~lanova ove komisije (na primer: tri ~lana) i njen zadatak.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje krivi~nog dela na radu ili u vezi sa radom odvijati na predloèni ili na neki drugi na~in, poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U pisanom upozorenju, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za davanje otkaza ugovorom o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza ugovora o radu – krivi~no delo u~injeno na radu ili u vezi sa radom(na primer: falsifikovanje slu`bene isprave, sa kratkim opisom krivi~nog dela, vreme i mesto izvr{enja krivi~nog dela).

Pored toga, u pisanom upozorenju poslodavac je duàn da navede ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izjava zapo-slenog i svedoka, isprave, podno{enje krivi~ne prijave protiv zaposlenog da je falsifiko-vao slu`benu ispravu i druge ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora) i rok za davanje odgovora na upozorenje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza ugovora o radu – krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, ~injenice i dokazi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje, poslodavac je duàn istovremeno da dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

Sindikat je duàn da mi{ljenje o pismenom upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca, dostavi poslo-davcu u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|utim, ako sindikat u navedenom roku ne bi dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca u pome-nutom roku, to ne bi spre~avalo poslodavca da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da bi poslodavac mogao da odlu~i o otkazu ugovora o radu zaposlenom po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pismenim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza ugovora o radu, ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje poslodavca), da se zaposleni izjasnio o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio svoje mi{ljenje o upozorenju poslodavcu da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugo-vor o radu, zbog krivi~nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom, ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

184

7.5. Otkaz ugovora o radu – ako se zaposleni ne vrati kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu novog Zakona o radu

Novi Zakon o radu539 je, kao ~etvrti opravdani razlog, u okviru pona{anja zapo-

slenog, zbog koga se zaposlenom moè otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu novog Zakona o radu.

Za otkaz ugovora o radu ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu novog Zakona o radu, moè se re}i da su u ovom slu~aju objedinjena dva razloga u kojima poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Prvi razlog u kome poslodavac moè zaposlenom dati otkaz ugovora o radu postoji – ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, a drugi razlog je – ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za mirovanje radnog odnosa u smislu novog Zakona o radu.

Prema novom Zakonu o radu,540 poslodavac moè zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo) i zaposlenom za to vreme miruju prava, oba-veze i odgovornosti, ako za pojedina prava i obaveze zaposlenom, op{tim aktom i ugovo-rom o radu nije druk~ije odre|eno.

Tako|e, novim Zakonom o radu,541 propisano je da zaposlenom miruju prava i oba-veze koje se sti~u na radu ili u vezi sa radom, osim prava i obaveza za koje zakonom, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno, ako odsustvuje u slu-~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdràvanja kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zbog toga {to se zaposleni, koji je bio na nepla}enom odsustvu ili kome su mirovala prava i obaveze u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana iste-ka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa, a polaze}i od novog Zakona o radu i iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je:

1) da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, predvidi postupak za utvr|ivanje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, odnosno mirovanja radnog odnosa;

2) da poslodavac, u skladu sa novim Zakonom o radu i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrdi da se zaposleni, kome su u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu mirovala prava i obaveze, nije vratio u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu novog Zakona o radu. 539 ^lan 179. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 540 ^lan 78. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 541 ^lan 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

185

Postupak za utvr|ivanje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca po isteku roka od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, treba da obuhvati: pokretanje postupka (na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili na osnovu li~nog saznanja poslodavca), utvr|ivanje ~injenica i dokaza da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca, re{enje o odobravanju nepla}enog odsustva ili o mirovanju radnog odnosa, evidencija o prisutnosti i odsutnosti zaposlenih na radu, izjava zaposlenog, isprave i drugo), dostavljanje zaposlenom upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje poslodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i davanje mi{ljenja sindikata o upozorenju poslo-davca i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka i utvr|ivanje da li se zaposleni vratio na rad u roku od 15 dana po isteku roka za nepla}eno odsustvo, odnosno za mirovanje rad-nog odnosa, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on odnosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za ove povrede pokre}e poslodavac, koji i utvr|uje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana po isteku roka za nepla}eno odsustvo, odnosno mirovanja radnog odnosa.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje da li se zaposleni vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili miro-vanja radnog odnosa odvijati na predloèni ili na neki drugi na~in, poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U pisanom upozorenju, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza ugovora o radu – zaposleni se nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, sa podacima kada je zaposlenom odo-breno nepla}eno odsustvo, kada je po~elo mirovanje radnog odnosa i kada je zaposleni trebao da se vrati na rad kod poslodavca.

Pored toga, u pisanom upozorenju, poslodavac je duàn da navede ~injenice i doka-ze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, odnosno za mirovanju radnog odnosa, re{enje o odobrenom nepla}enom odsustvu, odnosno mirovanju radnog odnosa, eviden-cije o prisustvu i odsustvu zaposlenih sa rada, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i druge ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu) i rok za davanje odgovora na upozorenje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza ugovora o radu – zaposleni se nije vratio u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, ~injenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje, poslodavac je duàn da istovremeno dostavi na mi{-ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

186

Sindikat je duàn da mi{ljenje o pisanom upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca, dostavi poslo-davcu u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|utim, ako sindikat ne bi dostavio mi{ljenje o pisanom upozorenju poslodavca u pomenutom roku, to ne bi spre~avalo poslodavca da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da bi poslodavac mogao da odlu~i o otkazu ugovora o radu zaposlenom po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokazi koji su se stekli za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje), da se zaposleni izjasnio o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio svoje mi{ljenje o upozorenju poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje poslodavcu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

7.6. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni zloupotrebi pravo na

odsustvo zbog privremene spre~enost za rad

Novi Zakon o radu542 je, kao peti opravdan razlog, u okviru pona{anja zaposlenog, zbog koga se zaposlenom moè otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako zaposleni zloupo-trebi odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

Privremenu spre~enost za rad zaposlenog, u smislu propisa o zdravstvenom osigu-ranju, utvr|uje nadle`ni lekar potvrdom koju je zaposleni, prema novom Zakonu o radu,543 duàn da dostavi poslodavcu, a u drugim slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom i ~lanovi uè porodice ili druga lica sa kojima zaposleni ìvi u porodi~nom doma}instvu.

Me|utim, poslodavac moè da posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, smatraju}i to odsustvovanje sa rada zloupotrebom prava na odsustvo zbog privre-mene spre~enosti za rad. U tom slu~aju, prema novom Zakonu o radu, poslodavac moè da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivanja zdravstvene sposob-nosti zaposlenog u skladu sa zakonom.

Kako novim Zakonom o radu nisu utvr|eni slu~ajevi zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad (bolovanje), to se u utvr|ivanju, kada postoje slu~a-jevi zloupotrebe bolovanja, mora po}i od Zakona o zdravstvenom osiguranju, prema ko-me osiguraniku, u tom slu~aju, ne pripada pravo na naknadu zarade zbog bolovanja.

Naime, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju,544 slu~ajevi u kojima osiguraniku ne pripada naknada zarade zbog bolovanja su:

1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad; 2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom;

542 ^lan 179. stav 1. ta~ka 6) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 543 ^lan 103. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 544 ^lan 85. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005)

187

3) ako se za vreme privremene spre~enosti za rad bavi privrednom ili drugom delat-no{}u kojom ostvaruje prihod;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne le~enju, osim ako za le~enje nije potreban pristanak predvi|en ovim zakonom i posebnim propisima; i

5) ako se bez opravdanih razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti ili se ne oda-zove na lekarski i komisijski pregled.

U svim navedenim slu~ajevima, zaposleni je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad i da bi poslodavac zaposlenom otkazao ugovor o radu po ovom osnovu potrebno je da se ispuni samo jedan od navedenih slu~ajeva koji prestav-ljaju zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

Da bi moglo do}i do otkaza ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, a polaze}i od novog Zakona o radu i iznetih zakonskih i drugih opredeljenja, potrebno je:

1) da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu predvidi postupak za utvr|ivanje zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene spre~e-nosti za rad;

2) da u utvr|ivanju, kada je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privre-mene spre~enosti za rad, treba po}i od Zakona o zdravstvenom osiguranju, u kome su predvi|eni slu~ajevi u kojima osiguraniku ne pripada pravo na naknadu zbog zloupotrebe bolovanja;

3) da poslodavac, u skladu sa novim Zakonom o radu, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni zloupotrebio odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, treba da obuhvati: pokretanje postupka (na osnovu prijave rukovo-dioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili po saznanju poslo-davca), utvr|ivanje ~injenica i dokaza koje ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugo-vora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca, izve{taj nadle`nog zdrav-stvenog organa da je zaposleni namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, izjavu zapo-slenog i svedoka, isprave i drugo), dostavljanje zaposlenom upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, rok za davanje odgovora zaposlenog na upozorenje pos-lodavca, dostavljanje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i davanje mi{ljenja sindikata o upozorenju poslodavca i odlu~ivanje o otkazu ugovora o radu.

Tako, kad je u pitanju pokretanje postupka i utvr|ivanje da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, u op{tem aktu, kolektivnom ugo-voru kod poslodavca ili pravilniku o radu kada se on donosi, ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, treba, izme|u ostalog, predvideti da postupak za ovu pov-redu pokre}e poslodavac, koji i utvr|uje da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

Nezavisno od toga da li }e se postupak za utvr|ivanje da je zaposleni zloupotrebio odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad odvijati na predloèni ili neki drugi na~in, poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se izjasni o navodima iz upozorenja.

188

U pisanom upozorenju, u kome poslodavac ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza ugovora o radu – zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad (na primer: zaposleni je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, sa kratkim opisom u ~emu se sastoji namerno prouzrokovanje nesposobnosti za rad, vreme i mesto kada je zaposleni namerno prouzrokovao nesposobnost za rad).

Pored toga, u pisanom upozorenju poslodavac je duàn da navede ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu (pomenuta prijava ili li~no saznanje poslodavca, izve{taj nadle`nog zdravstvenog organa da je zaposleni na-merno prouzrokovao nesposobnost za rad, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i druge ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu) i rok za davanje odgovora na upozorenje poslodavca.

Pisano upozorenje poslodavca, u kome se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome se navodi osnov za davanje otkaza ugovora o radu – zaposleni je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, ~injenice i dokazi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje, poslodavac je duàn da istovremeno dostavi i sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

Sindikat je duàn da mi{ljenje o pisanom upozorenju poslodavca, koje, ina~e, ne obavezuje poslodavca, dostavi poslodavcu u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Me|utim, ako sindikat ne dostavi mi{ljenje o pisanom upozo-renju poslodavca u navedenom roku, to ne spre~ava poslodavca da zaposlenom moè otkazati ugovor o radu.

Na osnovu svega iznetog, moglo bi se zaklju~iti da bi poslodavac mogao da odlu~i o otkazu ugovora o radu zaposlenom po ovom osnovu, potrebno je: da je poslodavac pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (osnov za davanje otkaza ugovora o radu, ~injenice i dokazi koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje), da se zaposleni izjasnio o navodima iz upozorenja poslodavca, da je poslodavac dostavio sindikatu ~iji je zaposleni ~lan na mi{ljenje upozorenje poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i da je sindikat dostavio mi{ljenje o upozorenju poslodavca da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Me|utim, tako|e se moè zaklju~iti da poslodavac moè zaposlenom otkazati ugo-vor o radu, zbog toga {to je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat, u roku od pet radnih dana, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavcu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

7.7. Otkaz ugovora o radu – ako zaposleni odbije zaklju~enje

aneksa ugovora o radu Novi Zakon o radu, kao {to smo ve} napred rekli, utvrdio je nov radno-pravni insti-

tut – izmenu ugovora o radu, koja se, kroz izmenu ugovorenih uslova rada, vr{i zaklju~i-vanjem aneksa ugovora o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposlenom – ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugo-vora o radu, a u kome su utvr|ena dva slu~aja otkaza ugovora o radu – ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu, pojavljuju se kao sedmi i osmi razlog zbog kojih bi poslodavac mogao, iz opravdanih razloga, da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

U okviru izmene ugovorenih uslova rada, novi Zakon o radu, tako|e, je utvrdio i slu~ajeve kada poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada.

189

Kako zaposleni moè da odbije ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u tim slu~ajevima, to poslodavac, prema novom Zakonu o radu, moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

Prema novom Zakonu o radu, otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu – ~ine prvi i drugi opravdani razlog, u okviru potreba poslodavca,zbog kojih poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Polaze}i od slu~ajeva u kojima poslodavac moè zaposlenom ponuditi izmene ugo-vorenih uslova rada, odnosno zaklju~ivanja aneksa ugovora o radu, novi Zakon o radu545 predvi|a dva slu~aja u kojima poslodavac moè, zbog odbijanja zaklju~enja aneksa ugo-vora o radu da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Prvi slu~aj, prema novom Zakonu o radu,546 u kome poslodavac, u vezi sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 4) – 6), moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu, zbog toga {to je odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu, obuhvata:

1) preme{taj na drugi odgovaraju}i posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; 2) preme{taj u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa ~lanom 173. ovog

zakona; 3) upu}ivanje na rad na odgovaraju}i posao kod drugog poslodavca, u skladu sa

~lanom 174. ovog zakona; 4) zaposlenog kome je, kao vi{ku zaposlenih, poslodavac obezbedio ostvarivanje

prava iz ~lana 155. stav 1. ta~ka 5) ovog zakona. Drugi slu~aj, prema novom Zakonu o radu,547 u kome poslodavac moè zaposlenom

da otkaè ugovor o radu zbog toga {to je odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu, jeste –ako zaposleni odbije da zaklju~i aneks ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) ovog zakona.

To }e biti slu~aj ako je zaposleni odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu u kome je poslodavac zaposlenom ponudio izmenu ugovorenih uslova rada koji se odnose na nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|ivanje radnog u~inka, naknade zarade, uve}ane zarade i druga primanja zaposlenog.

I za jedan i drugi slu~aj odbijanja zaklju~enja aneksa ugovora o radu, karakteristi~no je da novi Zakon o radu ne utvr|uje koje su du`nosti poslodavca u pogledu otkaza i pisanog upozorenja poslodavca, prava zaposlenog na izja{njavanje na navode iz upozorenja, na du`nost poslodavca da sindikatu ~iji je zaposleni ~lan dostavi na mi{ljenje upozorenje poslodavca i na du`nost sindikata da mi{ljenje o upozorenju poslodavca dostavi poslodavcu.

Prema tome, u svim navedenim slu~ajevima – ako zaposleni odbije zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, prema novom Zakonu o radu, poslodavac ne bi bio duàn da zaposlenog pre otkaza ugovora o radu pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Na osnovu iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da je za otkaz ugovora o radu zapo-slenom, koji je odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu, dovoljno utvr|ivanje ~injenice da je poslodavac ponudio zaposlenom zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu i da je zaposleni odbio zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu.

545 ^lan 179. stav 1. ta~ka 7) i 8) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 546 ^lan 179. stav 1. ta~ka 7) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 547 ^lan 33. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

190

7.8. Otkaz ugovora o radu – ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog

posla ili do|e do smanjenja obima posla Novi Zakon o radu je, kao tre}i opravdani razlog, u okviru potreba poslodavca, zbog

kojih zaposlenom moè otkazati ugovor o radu, utvrdio – ako usled tehnolo{kih, eko-nomskih ili organizacionih promena prestane potreba za radom zaposlenih ili do|e do smanjenja obima posla.

Tehnolo{ke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca dovode do prestanka potrebe za radom zaposlenih ili do smanjenja obima posla kod poslodavca. Prestanak potrebe za radom zaposlenih i smanjenje obima posla izraàvaju se kao vi{ak zaposlenih, o ~emu je bilo re~i u okviru posebne, nove glave – vi{ak zaposlenih.

Do prestanka potrebe za radom zaposlenih ili do smanjenja obima posla odnosno do vi{ka zaposlenih, moè do}i ako se sve navedene promene ostvare kumulativno ili posebno tehnolo{ke, posebno ekonomske i posebno organizacione promene.

Zatim, do prestanka potrebe za radom zaposlenih ili do smanjenja obima posla, odnosno do vi{ka zaposlenih, moè do}i posebno iz tehnolo{kih i ekonomskih, posebno iz tehnolo{kih i organizacionih, a posebno iz ekonomskih i organizacionih promena.

Sve ove promene, tehnolo{ke, ekonomske ili organizacione, bilo da se one ostvaruju kumulativno ili pojedina~no ili zajedno po dve promene, mogu dovesti ili do prestanka potrebe za obavljanjem odre|enog posla ili do smanjenja obima posla.

Za re{avanje vi{ka zaposlenih, koji nastaje usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organi-zacionih potreba, prema novom Zakonu o radu, poslodavac je duàn, pod uslovima pro-pisanim ovim zakonom, da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih, a u okviru ovog programa, izme|u ostalog, da utvrdi i mere za zapo{ljavanje.

Mere za zapo{ljavanje zaposlenih koje su utvr|ene kod vi{ka zaposlenih, prema no-vom Zakonu o radu,304 su preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, pre-kvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Koriste}i ove i druge mere za zapo{ljavanje, poslodavac bi bio duàn, iako novi Zakon o radu o tome nema izri~itu odredbu, da svakom zaposlenom, kome je usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih potreba prestala potreba za obavljanjem njegovog posla ili je do{lo do smanjenja obima posla, ponudi jednu od navedenih mera.

Ukoliko poslodavac ne bi bio u mogu}nosti da zaposlenom, koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih, ponudi jednu od navedenih i drugih mera za zapo{ljavanje ili bi zaposleni to odbio, poslodavac bi mogao da zaposlenom otkaè ugovor o radu.

Me|utim, pre nego {to bi poslodavac zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih otkazao ugovor o radu, poslodavac bi, prema novom Zakonu o radu,305 bio duàn da zapo-slenom isplati otpremninu u visini utvr|enoj op{tim aktom ili ugovorom o radu.

Obezbe|uju}i za{titu zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,306 ako se otkaè ugovor o radu zaposlenom koji je utvr|en kao vi-

304 ^lan 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 305 ^lan 158. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 306 ^lan 182. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

191

{ak zaposlenih, poslodavac ne moè na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od {est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka od {est meseci nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost u zaklju~ivanju ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

I za slu~aj otkaza ugovora o radu zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih, karakteristi~no je da novi Zakon o radu ne utvr|uje du`nost poslodavca u pogledu otkaza i pisanog upozorenja poslodavca, pravo zaposlenog na izja{njavanje na navode iz upozorenja, na du`nost poslodavca da sindikatu ~iji je zaposleni ~lan dostavi upozorenje poslodavca i na du`nost sindikata da mi{ljenje o upozorenju dostavi poslodavcu.

Prema tome, prema novom Zakonu o radu, poslodavac ne bi bio duàn da zaposle-nog pre otkaza ugovora o radu pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upo-zorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Na osnovu iznetog, moglo bi se zaklju~iti – da je za otkaz ugovora o radu zapo-slenom, koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih, dovoljno utvr|ivanje ~injenice da pos-lodavac, u okviru navedenih i drugih mera za zapo{ljavanje, nije imao mogu}nost da zaposlenom ponudi neku od mera za zapo{ljavanje ili je zaposleni odbio neku od ponu-|enih mera za zapo{ljavanje.

8. Prestanak radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja

zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota

Prestanak radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, jeste jedan od razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog, koga novi Zakon o radu307 utvr|uje kao peti razlog za prestanak radnog odnosa.

U okviru uslova za zasnivanje radnog odnosa mla|eg od 18 godina ìvota, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, propisao je posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa licu mla|em od 18 godina ìvota.

Novi Zakon o radu propisuje dva uslova za zasnivanje radnog odnosa sa licem mla|im od 18 godina ìvota. Prvi uslov je pismena saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, a drugi uslov odnosi se na zdravstvenu sposobnost lica mla|eg od 18 godina ìvota.

Ne ulaze}i bliè u ove uslove za zasnivanje radnog odnosa lica mla|eg od 18 godina ìvota, jer je o tome bilo re~i u okviru zasnivanja radnog odnosa, ovde }emo se zadràti samo na prestanku radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota.

Polaze}i od napred iznetog zakonskog opredeljenja da je za zasnivanje radnog odnosa lica mla|eg od 18 godina ìvota potrebna pismena saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja, to je za prestanak njegovog radnog odnosa potreban zahtev roditelja ili sta-ratelja.

Kad je u pitanju zahtev roditelja ili staratelja za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, valja ukazati na ~injenicu da novi Zakon o radu nije pred-video da ovaj zahtev, za razliku kod zasnivanja radnog odnosa, moè podneti i usvojilac zaposlenog.


192

Zato smatramo, ako, prema novom Zakonu o radu, usvojilac zaposlenog moè dati pismenu saglasnost za zasnivanje radnog odnosa za mla|eg od 18 godina ìvota, i da usvojilac zaposlenog moè podneti zahtev za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla-|eg od 18 godina ìvota.

U vezi sa zahtevom za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, koji mogu podneti roditelj, usvojilac ili staratelj, postavlja se pitanje - u kakvoj se formi moè podneti taj zahtev?

Zahtev za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota moè se, iako to novi Zakon o radu ne propisuje, jedino podneti u pisanom obliku, jer je pismena saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja uslov za zasnivanje radnog odnosa lica mla|eg od 18 godina ìvota.

Ovaj zahtev roditelja, usvojioca ili staratelja moè se smatrati kao i otkaz ugovora o radu koji zaposleni podnosi poslodavcu u pisanom obliku. Razlika je jedino u tome {to, umesto zaposlenog mla|eg od 18 godina, taj zahtev podnosi roditelj, usvojilac ili staratelj.

Me|utim, treba imati u vidu da roditelj,usvojilac ili staratelj mogu podneti zahtev za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota. sve dok zaposleni ne navr{i 18 godina ìvota. îm zaposleni navr{i 18 godina ìvota, odnosno, kad stekne poslovnu sposobnost, sti~e pravo, kao i ostali zaposleni, stariji od 18 godina ìvota, da poslodavcu podnese otkaz ugovora o radu.

9. Prestanak radnog odnosa smr}u zaposlenog

Prestanak radnog odnosa smr}u zaposlenog jeste jedan od razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog, koga novi Zakon o radu308 utvr|uje kao {esti razlog za presta-nak radnog odnosa.

Utvr|ivanje prestanka radnog odnosa smr}u bilo je potrebno i u novom Zakonu rada, bilo je potrebno, jer nije redak slu~aj da zaposlenom radni odnos kod poslodavca prestane upravo smr}u zaposlenog.

Me|utim, za valjanost prestanka radnog odnosa smr}u zaposlenog nije dovoljno da je samo nastupila smrt zaposlenog. Za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu, potreb-no je od nadle`nog organa op{tine pribaviti izvod iz knjige umrlih.

Tek na osnovu izvoda iz knjige umrlih, poslodavac }e svojim re{enjem o prestanku radnog odnosa, koje ima deklaratorni karakter, utvrditi prestanak radnog odnosa zaposle-nog smr}u.

Za ~injenicu nastupanja smrti zaposlenog vezuje se ostvarivanje odre|enih prava ~lanova uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog. Tako, prema novom Zakonu o radu,309 poslodavac je duàn da isplati ~lanovima uè porodice naknadu tro{kova pogrebnih uslu-ga u slu~aju smrti zaposlenog.

10. Drugi slu~ajevi prestanka radnog odnosa zaposlenog

utvr|eni zakonom

U okviru razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog, novi Zakon o radu310 utvr-dio je da zaposlenom moè prestati radni odnos i u drugim slu~ajevima utvr|enim zako-

308 ^lan 175. stav 1. ta~ka 6) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 309 ^lan 119. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 310 ^lan 175. stav 1. ta~ka 7) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

193

nom. Taj zakon je, pre svega, novi Zakon o radu, a moè biti i neki drugi zakon koji bi utvrdio prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Ti drugi slu~ajevi prestanka radnog odnosa koji su utvr|eni Zakonom o radu nisu utvr|eni u okviru odredaba o prestanku radnog odnosa zaposlenog, ve} u okviru odredaba koje ure|uju druga pitanja iz radnog odnosa.

U okviru drugih slu~ajeva prestanka radnog odnosa, utvr|enih novim Zakonom o radu, spadaju slede}i slu~ajevi:

1) prestanak radnog odnosa u toku trajanja i na kraju probnog rada; 2) prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu ako invalid rada odbije da oba-

vlja poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti; 3) prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu ako zaposleni, za koga je utv-

|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti, odbije da prihvati da obavlja drugi odgovaraju}i posao.

10.1. Prestanak radnog odnosa u toku trajanja i na

kraju probnog rada

U okviru prestanka radnog odnosa zasnovanog na probnom radu, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje dva slu~aja prestanka radnog odnosa zasnovanog na probnom radu.

Prvi slu~aj prestanka radnog odnosa je slu~aj prestanka radnog odnosa u toku trajanja probnog rada, otkazom ugovora o radu, a drugi slu~aj prestanka radnog odnosa jeste prestanak radnog odnosa, istekom roka odre|enog ugovorom o radu.

Prvi slu~aj prestanka radnog odnosa u toku trajanja probnog rada, prema novom Zakonu o radu,311 postoji kada zaposleni i poslodavac, svaki posebno, odlu~e da otkaù ugovor o radu i taj otkazni rok ne moè biti kra}i od pet radnih dana.

Drugi slu~aj prestanka radnog odnosa zasnovanog na probnom radu, prema novom Zakonu o radu,312 postoji kada zaposlenom, koji za vreme trajanja probnog rada nije pokazao odgovaraju}e stru~ne i radne sposobnosti, radni odnos prestaje istekom roka utvr|enog ugovorom o radu.

Navedeni slu~ajevi prestanka radnog odnosa razlikuju se po tome {to u prvom slu~aju ugovor o radu mogu otkazati i poslodavac i zaposleni, {to otkazivanje ugovora o radu ne zavisi od toga da li je zaposleni pokazao ili nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti u toku probnog rada i {to ovaj ugovor o radu zaposleni otkazuje otkazom ugovora o radu (u pisanom obliku), a poslodavac re{enjem koje dostavlja zaposlenom.

Kad je u pitanju zakonsko re{enje u pogledu otkaznog roka, po kome otkazni rok ne moè biti kra}i od pet radnih dana, bi}e potrebno da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, ili ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, utvrdi ovaj otkazni rok.

Taj otkazni rok, s obzirom da probni rad moè trajati najduè {est meseci mogao bi se utvrditi, na primer: u trajanju od 10 radnih dana. Pored toga, otkazni rok mogao bi se utvrditi tako da zavisi od vremena na koje je zaklju~en ugovor o radu na probnom radu (na primer: ako probni rad traje tri meseca, otkazni rok mogao bi da iznosi pet radnih dana).


194

10.2. Prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu ako invalid rada odbije da obavlja posao prema

preostaloj radnoj sposobnosti

U okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno prava zaposlenih, novim Zakonom o radu,313 kao i dosada{njim Zakonom o radu,utvr|ena je posebna za{tita invalida.

Bliè ure|uju}i posebnu za{titu invalida, novim Zakonom o radu, u okviru za{tite zaposlenih, posebno je ure|ena i za{tita invalida. Posebna za{tita zaposlenog invalida rada, prema novom Zakonu o radu,314 obuhvata i du`nost poslodavca da mu obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Me|utim, kako invalid rada moè da odbije obavljanje poslova prema ostaloj radnoj sposobnosti, to novi Zakon o radu,315 predvi|a mogu}nost da poslodavac moè zaposle-nom invalidu rada, koji odbije posao prema preostaloj radnoj sposobnosti, da otkaè ugo-vor o radu.

10.3. Prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu ako zaposleni

za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti odbije da prihvati da obavlja drugi odgovaraju}i posao

Pored du`nosti poslodavca da invalidu rada obezbedi obavljanje posla prema

preostaloj radnoj sposobnosti, novi Zakon o radu316 utvr|uje da je poslodavac duàn da zaposlenom, za koga je utvr|ena opasnost od nastanka invalidnosti, obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla.

Utvr|ivanje opasnosti od nastanka invalidnosti kod poslodavca mora biti utvr|ena u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, a obezbe|ivanje drugog odgovaraju}eg posla podrazumeva obezbe|ivanje posla za koji se zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

Me|utim, kako zaposleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti, moè, prema novom Zakonu o radu,.317 da odbije da prihvati obavljanje dru-gog odgovaraju}eg posla, to novi Zakon o radu predvi|a mogu}nost da poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

11. Prestanak radnog odnosa zaposlenog nezavisno od njegove

volje i volje poslodavca U okviru prestanka radnog odnosa zaposlenog, novim Zakonom o radu,318 kao i

dosada{njim Zakonom o radu, predvi|eno je da zaposlenom prestaje radni odnos neza-visno od njegove volje i volje poslodavca, u slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom.

Nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, zaposlenom prestaje radni odnos u slede}im slu~ajevima:

313 ^lan 12. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 314 ^lan 101. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 315 ^lan 102. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 316 ^lan 101. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 317 ^lan 102. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 318 ^lan 176. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

195

1) ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubi-tka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosna`nog re{enja o utvr|ivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosna`noj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odre|ene poslove, a ne moè da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosna`ne odluke;

3) ako zbog izdràvanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duèm od {est meseci – danom stupanja na izdràvanje kazne;

4) ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna i za{titna mera u trajanju od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primenjivanja te mere;

5) u slu~aju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. U svim napred navedenim slu~ajevima, zaposlenom prestaje radni odnos po samom

zakonu, odnosno ex lege, tako da ni zaposleni ni poslodavac ne mogu svojom voljom uticati na to da li }e zaposlenom prestati radni odnos.

Zato re{enje poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenom ima deklaratorni karakter, jer njime poslodavac samo konstatuje da je zaposlenom prestao radni odnos usled ~injenica utvr|enih Zakonom o radu.

11.1. Prestanak radnog odnosa zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog

Prema novom Zakonu o radu,319 zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca - ako je na propisan na~in utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosna`nog re{enja o utvr|ivanju gubitka radne sposobnosti.

Polaze}i od ove zakonske odredbe, moè se re}i da je za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu potrebno: prvo, da je na propisan na~in utvr|eno da je kod poslodavca do{lo do gubitka radne sposobnosti; drugo, da je to utvr|eno pravnosna`nim re{enjem; i tre}e, da je to pravnosna`no re{enje dostavljeno poslodavcu.

Kao {to se iz napred navedenog vidi, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu nije dovoljno da se ispuni jedan od navedenih uslova, potrebno je da se kumulativno ispune sva tri navedena uslova. Nedostajanje jednog od ovih uslova, ne moè dovesti do zakonitog prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.

Kad je u pitanju propisani na~in utvr|en zakonom, na osnovu koga se utvr|uje gubi-tak radne sposobnosti, taj propisani na~in utvr|en je Zakonom o penzijskom i invalid-skom osiguranju. A kad je u pitanju dan prestanka radnog odnosa po ovom osnovu, taj dan se vezuje za dan dostavljanja pravnosna`nog re{enja poslodavcu.

Gubitak radne sposobnosti utvr|uje se po Zakonu o penzijskom i invalidskom osigu-ranju.320 Polaze}i od ovog zakona, invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpun gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bole{}u, povredom van rada ili bole{}u koje se ne mogu otkloniti le~enjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Ne ulaze}i ovde pod kojim uslovima zaposleni, za koga je utvr|en gubitak radne sposobnosti, sti~e pravo na invalidsku penziju, jer je to predmet nekog drugog rada, prestanak radnog odnosa po ovom osnovu prestavlja prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca.

319 ^lan 176. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 320 ^lan 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 101/2005)

196

11.2. Prestanak radnog odnosa zbog zabrane bavljenja odre|enim poslovima

Prema novom Zakonu o radu,321 zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od volje

zaposlenog i volje poslodavca – ako mu je po odredbama zakona, odnosno pravnosna`noj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja odre|ene poslove, a ne moè da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosna`ne odluke.

Polaze}i od ove zakonske odredbe, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu potrebno je: prvo, da je zaposlenom po odredbama zakona, odnosno pravnosna`noj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja odre|ene poslove; drugo, da se zaposlenom kome je zabranjeno obavljanje odre|enih poslova ne moè da obezbedi obavljanje drugih poslova; i tre}e, da je pravnosna`na odluka dostavljena poslodavcu.

Kao {to se iz napred navedenog vidi, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu, nije dovoljno da se ispuni samo jedan od napred navedenih uslova, potrebno je da se ispune sva tri navedena uslova kumulativno. Nedostajanje jednog od ovih uslova, ne moè dovesti do zakonitog prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.

Kad je u pitanju zabrana zaposlenom da obavlja odre|ene poslove, ta zabrana obavljanja odre|enih poslova moè biti utvr|ena zakonom i na osnovu zakona pravno-sna`nom odlukom suda ili drugog organa koji moè na osnovu zakona da zabrani obav-ljanje odre|enih poslova.

A kad je u pitanju dan prestanka radnog odnosa, taj dan prestanka radnog odnosa treba da se vezuje za dan dostavljanja pravnosna`ne odluke poslodavcu. Zato, kada poslodavac dobije pravnosna`nu odluku o zabrani bavljenja odre|enim poslom, poslodavac }e doneti re{enje o prestanku radnog odnosa.

Kao dan prestanka radnog odnosa zaposlenog u re{enju o prestanku radnog odnosa poslodavac }e utvrditi dan kada je poslodavac dobio pravosna`nu odluku kojom je zabranjeno bavljenje odre|enim poslovima.

Me|utim, zaposlenom kome je zabranjeno da obavlja odre|ene poslove pravnosna`-nom odlukom suda ili drugog organa ne prestaje radni odnos ako poslodavac moè takvom zaposlenom da obezbedi obavljanje drugih poslova. A koji su to drugi poslovi?

Ti drugi poslovi koje poslodavac moè da obezbedi zaposlenom kome je, na osnovu zakona, odnosno pravosna`nom odlukom suda ili drugog organa zabranjeno bavljenje odre|enim poslovima, ne moraju da odgovaraju vrsti i stepenu stru~ne spreme koju zaposleni ima.

11.3. Prestanak radnog odnosa zaposlenog ako zbog izdràvanja kazne

zatvora mora da bude odsutan sa rada

Prema novom Zakonu o radu,322 zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca - ako zbog izdràvanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duèm od {est meseci – danom stupanja na izdràvanje kazne.

Polaze}i od ove zakonske odredbe, moè se re}i da je za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu potrebno: prvo, da je zaposleni osu|en na kaznu zatvora; drugo, da je zaposleni osu|en na kaznu zatvora u trajanju duèm od {est meseci; i tre}e, da je zapo-sleni odsutan sa rada zbog izdràvanja kazne zatvora u trajanju duèm od {est meseci.


197

Kao {to se iz napred navedenog vidi, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu nije dovoljno da se ispuni samo jedan od navedenih uslova, potrebno je da se kumulativno ispune sva tri navedena uslova. Nedostajanje jednog od navedenih uslova ne moè dovesti do zakonitog prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.

Kad je u pitanju osuda na kaznu zatvora, treba re}i da samo osuda na kaznu zatvora moè dovesti do prestanka radnog odnosa, a ne odre|ivanje pritvora zaposlenom, jer se odre|ivanje pritvora ne smatra kaznom.

A kad je u pitanju osuda na kaznu zatvora u trajanju duèm od {est meseci, treba imati u vidu da svaka druga kazna zatvora koja iznosi {est meseci ili manje od {est meseci ne moè dovesti do prestanka radnog odnosa.

Tako|e, treba imati u vidu ako bi zaposlenom za vreme izdràvanja kazne zatvora bila smanjena kazna zatvora na {est meseci ili na vreme kra}e od {est meseci, ta ~injenica ne moè uticati na prestanak radnog odnosa zaposlenog. U tom slu~aju, ako poslodavac ima interes moè sa zaposlenim zasnovati novi radni odnos.

Me|utim, kad je u pitanju dan prestanka radnog odnosa po ovom osnovu, taj dan prestanka radnog odnosa treba da se vezuje za dan stupanja zaposlenog na izdràvanje kazne zatvora. Zato }e poslodavac u re{enju o prestanku radnog odnosa utvrditi da je zaposlenom prestao radni odnos danom stupanja na izdràvanje kazne zatvora.

11.4. Prestanak radnog odnosa zaposlenog ako mu je izre~ena mera

bezbednosti, vaspitna i za{titna mera

Prema novom Zakonu o radu,323 zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca – ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna i za{titna mera u trajanju duèm od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primenjivanja te mere.

Polaze}i od ove zakonske odredbe, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu potrebno je: prvo, da je zaposlenom izre~ena mera bezbednosti, vaspitna i za{titna mera; drugo, da je zaposlenom izre~ena mera bezbednosti, vaspitna i za{titna mera u trajanju duèm od {est meseci; i tre}e, da je zaposleni odsutan sa rada zbog izre~ene mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere u trajanju duèm od {est meseci.

Kao {to se iz napred navedenog vidi, za prestanak radnog odnosa po ovom osnovu, potrebno je da se kumulativno ispune sva tri navedena uslova. Nedostajanje samo jednog od navedenih uslova, ne moè dovesti do prestanka radnog odnosa zaposlenog po ovom osnovu.

Kad je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog izre~ene mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere, prestanak radnog odnosa ne zavisi od vrste mere nego od trajanja mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere.

A kad je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog trajanja mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere, onda samo mera bezbednosti, vaspitna i za{titna mera izre~ena u trajanju duèm od {est meseci dovodi do prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Me|utim, kad je u pitanju dan prestanka radnog odnosa zbog izre~ene mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere, taj dan prestanka radnog odnosa treba da se vezuje za dan kojim po~inje da se mera primenjuje. Zato }e poslodavac u re{enju o prestanku radnog odnosa utvrditi da je dan po~etka primenjivanja mere dan prestanka radnog odnosa. 323 ^lan 176. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

198

11.5. Prestanak radnog odnosa u slu~aju prestanka poslodavca

Prema novom Zakonu o radu,324 zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u slu~aju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Ure|ivanjem da radni odnos moè prestati u slu~aju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom, novi Zakon o radu napustio je re{enje u dosada{njem Zakonu o radu, po kome je zaposlenom mogao prestati radni odnos u slu~aju ste~aja, likvidacije i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

Svakako da je ovo re{enje u novom Zakonu o radu mnogo bolje, jer ste~aj, odnosno likvidacija nisu jedini slu~ajevi prestanka rada poslodavca. Slu~ajevi prestanka rada pri-vrednih dru{tava, odnosno rada poslodavca, zbog koga zaposlenim prestaje radni odnos kod poslodavca, su, pre svega, oni slu~ajevi koji su utvr|eni Zakonom o privrednim dru{tvima.

Zakonom o privrednim dru{tvima325, a u okviru svakog privrednog dru{tva – orta~-kog i komanditnog dru{tva, dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u i akcionarskog dru{-tva, utvr|eni su razlozi za prestanak svakog od ovih oblika privrednih dru{tava.

Pored ovih razloga za prestanak rada privrednog dru{tva, odnosno rada poslodavca, zbog kojih zaposlenom prestaje radni odnos, Zakon o privrednim dru{tvima326 utvr|uje op{te osnove prestanka privrednih dru{tava.

Ti op{ti osnovi prestanka privrednih dru{tava, zbog kojih zaposlenim prestaje radni odnos, su: likvidacija i reorganizacija privrednog dru{tva, pod kojom se podrazumevaju statusne promene (spajanje, podela i odvajanje) i promene pravne forme privrednog dru{tva.

Kako iz ovih razloga moè poslodavac prestati sa radom, bilo da su utvr|eni u okviru prestanka rada samog privrednog dru{tva, bilo da su utvr|eni u okviru zajedni~kih osnova prestanka svih oblika privrednih dru{tava, zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca prestankom rada poslodavca.

12. Postupak u slu~aju otkaza

Novim Zakonom o radu propisan je postupak u slu~aju otkaza ugovora o radu i u ovom

postupku, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, posebno se ure|uje: rok zastarelosti, dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu i obaveza isplate zarade i naknade zarade.

12.1. Rok zastarelosti

Polaze}i od razloga zbog kojih poslodavac moè otkazati zaposlenom ugovor o

radu, novi Zakon o radu utvr|uje razli~ite rokove zastarelosti za otkaz ugovora o radu, i u tom utvr|ivanju rokove zastarelosti - propisuje relativni i apsolutni rok zastarelosti.

Tako, prema novom Zakonu o radu,327 ako poslodavac zaposlenom otkazuje ugovor o radu zbog toga: {to zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, {to je svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu, {to zaposleni ne 324 ^lan 176. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 325 ^lan 80, 91. stav 1, ~lan 181. i 345. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br.1252004) 326 ^lan 347. i 377. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 327 ^lan 184. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

199

po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, {to se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona i {to je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, poslodavac moè zaposlenom dati otkaz ugovora o radu u roku od tri meseca od dana saznanja za ~injenice koje su osnov za davanje otkaza (relativni rok zastarelosti), odnosno u roku od {est meseci od nastupanja ~injenica koje su osnov za davanje otkaza (apsolutni rok zastarelosti).

Otkaz ugovora o radu ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, prema novom Zakonu o radu,328 poslodavac moè dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|enog zakonom za krivi~no delo.

Me|utim, u ostalim slu~ajevima, kada poslodavac moè zaposlenom dati otkaz ugovora o radu – ako zaposleni odbije zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) – 4) ovog zakona i ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za radom zaposlenih ili do|e do smanjenja obima posla, novi Zakon o radu ne predvi|a otkazni rok.

12.2. Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

U okviru postupka za slu~aj otkaza ugovora o radu, novi Zakon o radu posebno je

uredio dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu i time otklonio jednu veliku slabost koja je postojala u dosada{njem Zakonu o radu.

Ta slabost u dosada{njem Zakonu o radu sastojala se u tome {to su po ovom zakonu postojala dva akta kojima je mogao prestati radni odnos – jedan akt je otkaz ugovora o radu u slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom, a drugi je re{enje o prestanku radnog odnosa.

Otklanjaju}i ove slabosti, novi Zakon o radu,329 je na vrlo izri~it na~in utvrdio da se ugovor o radu otkazuje re{enjem i da ovo re{enje mora biti u pisanom obliku i mora obavezno da sadrì obrazloènje i pouku o pravnom leku.

Ovakvo opredeljenje u novom Zakonu o radu potpuno je u skladu sa osnovnim opredeljenjem u novom Zakonu o radu,330 koje ure|uje ostvarivanje i za{titu prava zaposlenih, odnosno koje ure|uje da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloènjem i poukom o pravnom leku.

Novi Zakon o radu nije se zadrào samo na tome da se re{enjem, u pisanom obliku, otkazuje ugovor o radu, ve} je u celini uredio postupak dostavljanja akta o otkazu ugo-vora o radu, s tim {to }e se ovaj postupak, prema novom Zakonu o radu,331 primenjivati i na dostavljanje re{enja kojima se odlu~uje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.

Prema novom Zakonu o radu,332 re{enje kojim se otkazuje ugovor o radu, pa i svako drugo re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, mora se dostaviti zaposlenom li~no i to u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili bora-vi{ta zaposlenog.


200

U vezi sa dostavljanjem re{enja kojim se otkazuje ugovor o radu, postavlja se pitanje – da li je poslodavac prvo duàn da zaposlenom re{enje o otkazu ugovora o radu dostavi li~no u prostorijama poslodavca, a ako iz opravdanih razloga to ne u~ini – da dostavu ovog re{enja izvr{i na adresu prebivali{ta, odnosno boravi{ta zaposlenog?

Smatramo da poslodavac treba re{enje o otkazu ugovora o radu da dostavi zapo-slenom li~no u prostorijama poslodavca, a ako to iz opravdanih razloga nije mogu}e (na primer: vi{a sila, odsustvo zaposlenog, privremena spre~enost za rad i drugo), onda }e poslodavac dostavu ovog re{enja izvr{iti njegovim dostavljanjem na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog.

Kako je mogu}e da poslodavac ne moè zaposlenom da re{enje o otkazu ugovora o radu dostavi li~no, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog, duàn je, prema novom Zakonu o radu,333 da o tome sa~ini pismenu bele{ku.

U vezi sa pismenom bele{kom, postavlja se pitanje – {ta treba da sadrì pismena bele{ka poslodavca? Pismena bele{ka koju treba da sa~ini zaposleni koji dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, treba da sadrì ~injenice o li~nom dostavljanju re{enja zaposlenom i o razlozima zbog kojih nije uspelo li~no dostav-ljanje re{enja zaposlenom.

Kada poslodavac nije mogao zaposlenom da dostavi re{enje li~no, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog i o tome sa~inio pismenu bele{ku, poslodavac }e, prema novom Zakonu o radu,334 re{enje o otkazu ugo-vora o radu objaviti na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku roka od osam dana od dana objavljivanja re{enje se smatra dostavljenim.

Pored toga {to utvr|uje samo postupak dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu, novi Zakon o radu ure|uje i kada zaposlenom prestaje radni odnos. Naime, novim Zakonom o radu335 propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja re{enja, ako ovim zakonom ili re{enjem nije odre|en drugi rok.

A novim Zakonom o radu,336 ure|eno je da radni odnos zaposlenom prestaje istekom roka na koji je zasnovan, sporazumom zaposlenog i poslodavca, smr}u zapo-slenog, prestankom poslodavca i u drugim slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

S obzirom na to da, prema novom Zakonu o radu, zaposleni ima i mogu}nost da spor sa poslodavcem re{ava i pred arbitrom, to je zaposleni, prema novom Zakonu o radu,337 duàn da narednog dana od dana prijema re{enja o otkazu ugovora o radu u pisanom obliku obavesti poslodavca ako èli da spor re{ava pred arbitrom u smislu ~lana 194. ovog zakona.

Povodom ovog zakonskog re{enja, smatramo, uz uvaàvanje ~injenice da postupak u slu~aju otkaza ugovora o radu, treba da bude hitan, da je novim Zakonom trebalo pro-pisati jedan razumniji rok u kome bi zaposleni mogao da obavesti poslodavca o tome da li èli da spor re{ava pred arbitrom. Taj rok mogao je biti, na primer: tri dana od dana prijema re{enja. 333 ^lan 185. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 334 ^lan 185. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 335 ^lan 185. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 336 ^lan 175. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 337 ^lan 185. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

201

12.3. Obaveza isplate zarade i naknada zarade

U okviru postuka za slu~aj otkaza ugovora o radu, novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, posebno je utvrdio obavezu isplate zarade i naknade zarade zaposlenom.

Prema novom Zakonu o radu,338 poslodavac je duàn da zaposlenom, u slu~aju pre-stanka radnog odnosa, isplati sve neispla}ene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do prestanka radnog odnosa u skladu sa op{tim aktom i ugovo-rom o radu.

Ovu obavezu poslodavca da zaposlenom, u slu~aju prestanka radnog odnosa, isplati sve neispla}ene zarade, naknade zarada i druga primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, treba razlikovati od obaveze poslodavca za slu~aj nezakonitog otkaza, o ~emu }e kasnije biti re~i.

Me|utim, navedena odredba novog Zakona o radu, iako je utvr|ena u okviru pos-tupka u slu~aju otkaza ugovora o radu, ne odnosi se samo na prestanak radnog odnosa u slu~aju otkaza ugovora o radu, ve} se odnosi i na ostale slu~ajeve prestanka radnog odnosa.

Obavezu isplate zarade, naknade zarade i drugih primanja zaposlenog, poslodavac je, prema novom Zakonu o radu,339 duàn da izvr{i najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog.

S obzirom da obavezu isplate zarade, naknade zarade i drugih primanja poslodavac moè da izvr{i i posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, to bi re{enje o prestanku radnog odnosa moralo da sadrì ovu obavezu poslodavca.

13. Posebna za{tita od otkaza ugovora o radu

Posebna za{tita od otkaza ugovora o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, u

kome je bila utvr|ena kao zabrana od otkaza, u novom Zakonu o radu, pro{irena je i sa drugim slu~ajevima posebne za{tite od otkaza ugovora o radu, utvr|enim novim Zako-nom o radu.

U okviru posebne za{tite od otkaza ugovora o radu, novi Zakon o radu predvi|a dve grupe slu~ajeva posebne za{tite od otkaza ugovora o radu. Prva grupa slu~ajeva posebne za{tite zaposlenih, koja je bila predvi|ena i dosada{njim Zakonom o radu, odnosi se na posebnu za{titu od otkaza zaposlenih koji se nalaze na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta.

Naime, novim Zakonom o radu,340 predvi|eno je da za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

Upore|uju}i ovo re{enje iz novog Zakona o radu sa re{enjem iz dosada{njeg Zakona o radu341, moè se re}i da je novi Zakon o radu znatno povoljnije re{io ovo pitanje i ovu za{titu ne uslovljava time da zaposleni nije u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom ili da nije u~inio povredu radne obaveze ili da nije zloupotrebio bolovanje. 338 ^lan 186. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 339 ^lan 186. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 340 ^lan 187. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 341 ^lan 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001 i 71/2001)

202

Me|utim, zaposlenom za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, koji su zasnovali radni odnos na odre|eno vreme, ne moè se otkazati ugovor o radu pre isteka roka na koji je zaposleni zasnovao radni odnos.

U drugu grupu slu~ajeva posebne za{tite zaposlenih od otkaza ugovora o radu i stavljanja u nepovoljniji poloàj zaposlenog, koje je dosada{nji Zakon o radu predvi|ao samo na~elno, spada i posebna za{tita zaposlenog za vreme dok obavlja funkciju predstavnika zaposlenih i godinu dana po prestanku funkcije.

Tako je novim Zakonom o radu342 predvi|eno da poslodavac ne moè da otkaè ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoljniji poloàj prestavnika zaposlenih za vreme obavljanja te funkcije, i godinu dana po prestanku te funkcije, ako prestavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) ~lanu saveta zaposlenih i prestavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca;

2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom prestavniku. Me|utim, ako prestavnik zaposlenih kod poslodavca ne postupa u skladu sa zakonom,

op{tim aktom i ugovorom o radu, poslodavac zaposlenom moè da otkaè ugovor o radu. Broj sindikalnih prestavnika koji uìvaju za{titu, kao imenovani ili izabrani prestav-

nici zaposlenih, utvr|uje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja ~lanova sindikata kod poslodavca.

Pored napred navedene mogu}nosti, kada poslodavac moè predstavniku zaposlenih da otkaè ugovor o radu, novi Zakon o radu343 predvi|a da poslodavac moè, uz saglas-nost ministarstva nadle`nog za poslove rada, da otkaè ugovor o radu prestavniku zaposlenih ako odbije ponu|eni posao u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 4)344 ovog zakona.

14. Otkazni rok i nov~ana naknada

Novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, koji nije

utvr|ivao otkazni rok, propisao je otkazni rok i duìnu trajanja otkaznog roka, i na taj na~in ponovo, u okviru prestanka radnog odnosa, utvrdio otkazni rok.

Pored ponovnog utvr|ivanja otkaznog roka, novi Zakon o radu utvrdio je nov~anu naknadu, koja je po dosada{njem Zakonu o radu bila utvr|ena u okviru postupka za slu~aj otkaza. Novim Zakonom o radu, nov~ana naknada utvr|ena je u samom naslovu ovog odeljka.

Me|utim, novi Zakon o radu dosta je restriktivno postavio pravo na otkazni rok, tako da pravo na otkazni rok, ima zaposleni u slu~aju ako ne ostvaruje potrebne rezultate, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnosti. Novi Zakon o radu, tako|e je restrikti-vno utvrdio i duìnu trajanja otkaznog roka.

Utvr|uju}i pravo zaposlenog na otkazni rok, kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate, odnosno {to nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, novim Zakonom o radu utvr|en je otkazni rok u trajanju od 30 dana. 342 ^lan 188. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 343 ^lan 188. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 344 Ako je zaposlenom, koji je vi{ak zaposlenih, poslodavac obezbedio ostvarivanje prava iz ~lana 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

203

Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu345 izmenjeno je vreme trajanja otkaznog roka, tako da zaposleni kome je otkazan ugovor o radu zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu ~lana 179. ta~ka 1) ovog zakona, ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajanju od naj-manje mesec dana a najduè tri meseca, u zavisnosti od ukupnog staà osiguranja, i to:

1) mesec dana, ako je navr{io 10 godina staà osiguranja; 2) dva meseca, ako je navr{io preko 10 do 20 godina staà osiguranja; 3) tri meseca ako je navr{io preko 20 godina staà osiguranja. Otkazni rok, odnosno pravo i du`nost zaposlenog da ostane na radu kod poslodavca

po~inje, prema novom Zakonu o radu,346 da te~e narednog dana od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu zaposlenom.

S obzirom da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, u celini ure|eno pravo na otkazni rok i trajanje otkaznog roka u zavisnosti od ukupnog staà osiguranja, u novom Zakonu o radu347 prestala je potreba da postoji odredba po kojoj se trajanje otkaznog roka ure|ivalo op{tim aktom i ugovorom o radu.

Me|utim, prema novom Zakonu o radu,348 zaposleni moè u sporazumu sa direkto-rom ili zaposlenim koga on ovlasti i preduzetnikom ili zaposlenim koga on ovlasti349 da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim da mu se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu.

U vezi sa ovim sporazumom zaposlenog i poslodavca da zaposleni prestane sa ra-dom pre isteka otkaznog roka, postavlja se pitanje - o kakvom se sporazumu radi, da li je u pitanju usmeni ili pismeni sporazum i u kakvoj se formi utvr|uje ovaj sporazum?

Po na{em mi{ljenju, nema potrebe da se taj sporazum utvr|uje posebno, u pisanoj formi. Dovoljno je da taj sporazum bude iskazan u re{enju kojim se otkazuje ugovor o radu. Prema tome, taj sporazum zaposlenog i poslodavca ne bi mogao biti usmeni sporazum.

Novim Zakonom o radu350 predvi|eno je - ako je zaposleni pozvan na vojnu ve`bu, odnosno dosluènje vojnog roka do 30 dana ili ako je privremeno spre~en za rad u toku vremena za koje je duàn da ostane na radu, na njegov zahtev, tok vremena otkaznog roka se zaustavlja i nastavlja da te~e po povratku sa vojne ve`be, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene spre~enosti za rad.

Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama novog Zakona o radu brisano je ograni~enje od 30 dana kada se zaposlenom, koji je pozvan na vojnu ve`bu, odnosno dosluènje vojnog roka, zaustavlja tok otkaznog roka i nastavlja da te~e posle povratka s vojne ve`be, odnosno dosluènja vojnog roka.

Prema tome, da bi do{lo do zaustavljanja toka otkaznog roka u kome zaposleni ima pravo i duàn je da ostane na radu kod poslodavca, potrebno je da je zaposleni pozvan na vojnu ve`bu, odnosno na dosluènje vojnog roka, ili je privremeno spre~en za rad u toku tog roka i da postoji zahtev zaposlenog. 345 ^lan 189. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 346 ^lan 189. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 347 ^lan 189. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 348 ^lan 189. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 349 ^lan 189. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 350 ^lan 189. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i Zakon o izmenama i dopu-nama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br.61/2005)

204

U vezi sa ovim zahtevom zaposlenog za zaustavljanje toka otkaznog roka, postavlja se pitanje – u kojoj formi treba da bude zahtev zaposlenog? Zahtev zaposlenog za zaustavljanje toka otkaznog roka, treba da bude u pisanom obliku.

U cilju otklanjanja jednog nelogi~nog re{enja da zaposleni koji ne ostvaruje potrebne rezultate, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, pored otkaznog roka, ima i nov~anu naknadu, u Zakonu o izmenama i dopunama novog Zakona o radu351 brisana je odredba o nov~anoj naknadi.

15. Nezakoniti otkaz

Novi Zakon o radu, u pogledu nezakonitog otkaza ugovora o radu, u celini

je zadrào odredbe iz dosada{njeg Zakona o radu, kako u pogledu prava vra}anja na rad, tako i u pogledu naknade {tete koja pripada zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos.

Tako je zaposleni, prema novom Zakonu o radu,352 imao pravo da se na osnovu pravnosna`ne odluke suda, kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, vrati na rad kod poslodavca, ako to zahteva, a zatim i pravo na naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju i pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Me|utim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu,353 izmenjene su i znatno dopunjene pojedine odredbe novog Zakona o radu, na taj na~in {to su sada predvi|ene dve situacije kada sud pravnosna`nom odlukom utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos.

U prvoj situaciji, kada je pravnosna`nom odlukom suda utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud }e odlu~iti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Pored vra}anja na rad zaposlenog, poslodavac je, prema novom Zakonu o radu354 duàn da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja zaposlenih koja mu pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Kad su u pitanju izgubljena zarada zaposlenog i druga primanja koja mu pripadaju po zakonu, op{tim aktom i ugovorom o radu, postavlja se pitanje – koja je to zarada, da li je to zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i koja su to druga primanja koja pripadaju zaposlenom a mogu da prestavljaju naknadu {tete?

U odgovoru na prvo pitanje – koja je to zarada, moè se re}i da se radi o celokupnoj zaradi zaposlenog, uklju~uju}i i minimalnu zaradu, koju je zaposleni ostvario do utvr|ivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa.

A kad je u pitanju odgovor na drugo pitanje – koja su to druga primanja, moè se re}i da bi u druga primanja, koja bi prestavljala naknadu {tete, spadala sva ona druga primanja koja ~ine odgovaraju}u zaradu zaposlenog (na primer: naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora).

351 ^lan 190. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) i ~lan 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 352 ^lan 191. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 353 ^lan 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005) 354 ^lan 191. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

205

Me|utim, kako zaposleni moè da ostvari prihod po osnovu rada po prestanku radnog odnosa, novim Zakonom o radu,355 predvi|eno je da }e se naknada {tete umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario na osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

U drugoj situaciji, kada sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad kod poslodavca, sud }e, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu {tete u iznosu od najvi{e 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da je radio i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ìvota zaposlenog i broja izdràvanih ~lanova porodice.

Navedenu odluku o naknadi {tete, prema novom Zakonu o radu356, sud moè doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaàvanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije mogu}, s tim da se naknada {tete zaposlenom dosu|uje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvr|uje u skladu sa prvom situacijom.

Da bi poslodavac i zaposleni mogli da ostvare prava koja su im utvr|ena u nave-denim situacijama, moraju podneti zahtev do okon~anja glavne rasprave pred sudom. Zahtev poslodavca i zaposlenog mora biti podnet u pisanom obliku, a ako bi bio podnet posle okon~anja glavne rasprave pred sudom - sud bi ga odbacio kao neblagovremen.

355 ^lan 191. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 356 ^lan 10. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

206

XVII. OSTVARIVANJE I ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH

1. Uvodne napomene

Ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih prestavljaju jedan od izuzetno zna~ajnih segme-nata u radno-pravnom poloàju zaposlenih. Od toga kako se ostvaruju i {tite prava zaposlenih, u mnogome }e zavisiti ostvarivanje i za{tita radno-pravnog poloàja zaposlenih.

U okviru ostvarivanja i za{tite prava zaposlenih, novim Zakonom o radu,357 kao i dosada{njim Zakonom o radu, ure|ena su dva pitanja. Prvo pitanje je – ostvarivanje prava zaposlenih, a drugo pitanje je za{tita prava zaposlenih.

Pod pravima zaposlenih podrazumevamo, kako pojedina~na prava, tako i kolektivna prava zaposlenih. To su ona pojedina~na i kolektivna prava koja su, pre svega, ure|ena novim Zakonom o radu, a potom posebnim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Sam naziv ove glave je vrlo restriktivno definisan i ne odgovara onome {to se ostvaruje i {titi novim Zakonom o radu, posebnim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu. Zakon o radu propisuje da se ostvaruju samo prava zaposlenih. Me|utim, smatramo da se, pored prava zaposlenih, ostvaruju i obaveze i odgovornosti zaposlenih.

Tako|e smatramo da se, iako novi Zakon o radu, u okviru ostvarivanja i za{tite prava zaposlenih, propisuje da se {tite samo pojedina~na prava, a ne i kolektivna prava zaposlenih, da se ovim i drugim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, pored pojedina~nih prava, {tite i kolektivna prava zaposlenih.

Ako zakonodavac nije mogao da adekvatnije izrazi naziv ove glave novog Zakona o radu, onda je trebao da utvrdi novi – prvi, odeljak koji bi obuhvatio ostvarivanje pojedi-na~nih prava, obaveza i odgovornosti i ostvarivanje kolektivnih prava i drugi odeljak koji bi obuhvatio za{titu pojedina~nih i kolektivnih prava zaposlenih.

Bez obzira na ove slabosti u definisanju ostvarivanja i za{tite prava zaposlenih, moè se re}i da su predmet ostvarivanja - pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti i kolektivna prava zaposlenih, a da su predmet za{tite – pojedina~na i kolektivna prava zaposlenih.

2. Ostvarivanje pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti

i ostvarivanje kolektivnih prava zaposlenih

Da bi do{lo do ostvarivanja pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih i do ostvarivanja kolektivnih prava zaposlenih, potrebno je da pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti i kolektivna prava zaposlenih predhodno budu ure|ena, pre svega, Zako-nom o radu, a zatim posebnim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

2.1. Ure|ivanje pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti i ure|ivanje

kolektivnih prava zaposlenih

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada zapo-slenih, prema novom Zakonu o radu358, ure|uju se Zakonom o radu i posebnim zakonom, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konvencijama.

357 ^lan 192-196. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 358 ^lan 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

207

Pored toga, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju se i kolektivnim ugovorima i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to novim Zakonom o radu odre|eno.

Kad je u pitanju ure|ivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa zapo-slenih, novi Zakon o radu359 je, u okviru osnovnih odredaba, utvrdio osnovna prava i obaveze, koja su bliè ure|ena u ostalim poglavljima novog Zakona o radu.

Osim toga, novim Zakonom o radu utvr|ena su i druga prava, obaveze i odgovor-nosti iz radnog odnosa zaposlenih, a koja su, kao i osnovna prava i obaveze, bliè ure|ena op{tim aktima i ugovorom o radu.

Osnovna prava i obaveze, kojima nedostaje odgovornost kao konstitutivni element radnog odnosa, obuhvataju prava zaposlenih, obaveze zaposlenih, obaveze poslodavca i obaveze poslodavca i zaposlenih.

Iako novi Zakon o radu u okviru osnovnih prava o obaveza nije izri~ito predvideo odgovornost zaposlenih, ova odgovornost postoji kao posledica pona{anja suprotno Zako-nu o radu, drugom zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu.

U okviru osnovnih prava i obaveza zaposlenih, novi Zakon o radu,360 utvr|uje ne samo pojedina~na prava i obaveze, nego i kolektivna prava koja zaposleni ostvaruju neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, o ~emu }e kasnije biti re~i.

Nezavisno od toga da li su u pitanju pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti ili su u pitanju kolektivna prava zaposlenih, i jedna i druga, prema novom Zakonu o radu,361 ostvaruju se danom stupanja zaposlenog na rad.

2.1.1. Pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih

Pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|ena su novim Za-

konom o radu i posebnim zakonom, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konvencija-ma, i op{tim aktima i ugovorom o radu.

Pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih smatramo pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima, zbog toga {to ih ostvaruju zaposleni kao pojedinci i zbog toga {to o ostvarivanju tih prava, obaveza i odgovornosti poslodavac odlu~uje pojedina~nim aktom.

Polaze}i, pre svega, od odredaba novog Zakona o radu, moèmo re}i da postoje osnovna pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i druga pojedina~na pra-va, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

Osnovna pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti su osnovna zbog toga {to ona, pre svega, na~elno odre|uju radno-pravni poloàj zaposlenih i po tome {to su, kao takva, utvr|ena u osnovnim odredbama novog Zakona o radu.

A druga pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti su druga zbog toga {to ona bliè odre|uju radno-pravni poloàj zaposlenih i po tome {to su, kao takva, utvr|ena u ostalim odredbama novim Zakonom o radu.

Me|utim, i jedna i druga pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, osnovna pojedina~na i druga pojedina~na, zajedno opredeljuju radno-pravni poloàj zapo-slenih, koji se bliè ure|uju op{tim aktima i ugovorom o radu, u skladu sa Zakonom o radu i posebnim zakonom. 359 ^lan 13. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 360 ^lan 13. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 361 ^lan 34. stav 1.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

208

U okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno prava zaposlenih, u osnovna pojedina-~na prava, prema novom Zakonu o radu,362 spadaju: pravo na odgovaraju}u zaradu, bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, na zdravstvenu za{titu, na za{titu li~nog integriteta i druga prava u slu~aju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, na materijalno obezbe|enje u vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za{tite, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Pored toga, novi Zakon o radu,363 u okviru osnovnih prava i obaveza, u pravima zaposlenih obezbe|uje i druga prava za pojedine kategorije zaposlenih - zaposlena èna ima pravo na posebnu za{titu za vreme trudno}e i poro|aja; zaposleni ima pravo na posebnu za{titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom; zaposleni mla|i od 18 godina ìvota i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu za{titu.

Tako|e, u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno u okviru prava zaposlenih, novim Zakonom o radu364 propisano je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moè utvrditi u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

Za razliku od navedenih osnovnih pojedina~nih prava zaposlenih, koja pripadaju ipso facto – na osnovu ~injenice da je zaposleni u radnom odnosu, u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini ne pripada na osnovu ~injenice da se zaposleni nalazi u radnom odnosu, ve} ako je to utvr|eno ugovorom o radu ili odlukom poslodavca i ako je poslodavac ostvario dobit u poslovnoj godini.

Pored osnovnih pojedina~nih prava zaposlenih, koja su utvr|ena u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno u pravima zaposlenih, u pojedina~na prava spadaju sva ona druga pojedina~na prava koja su utvr|ena u ostalim delovima novog Zakona o radu, drugog zakona, op{teg akta i ugovora o radu.

U ta druga pojedina~na prava, izme|u ostalih, spadaju: pravo – na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor, na nedeljni odmor, na godi{nji odmor, na odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo), na minimalnu zaradu, na naknadu zarade, na naknadu tro{kova, na isplatu neispla}enih potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, na otkaz ugovora o radu, na otkazni rok i druga prava zaposlenih utvr|ena novim Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Pored osnovnih pojedina~nih prava zaposlenih, a u okviru osnovnih prava i obaveza zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,365 postoje i osnovne pojedina~ne obaveze. Prema tim pojedina~nim osnovnim obavezama, utvr|enim novim Zakonom o radu, zaposleni je duàn:

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; 2) da po{tuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila

poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje uti~u ili bi mogle da uti~u na

obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu; 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za ìvot i zdravlje i

nastanak materijalne {tete. Osim toga, a u okviru osnovnih prava i obaveza, odnosno obaveza poslodavca i

zaposlenog, u osnovne pojedina~ne obaveze zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,366 362 ^lan 12. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 363 ^lan 12. stav 2, 3. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 364 ^lan 14. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 365 ^lan 15. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 366 ^lan 17. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

209

spada du`nost zaposlenog da se pridràva prava i obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, koja je, ina~e, utvr|ena kao zajedni~ka obaveza poslodavca i zaposlenog.

Pored osnovnih pojedina~nih obaveza zaposlenog, koje su utvr|ene u okviru osnov-nih prava i obaveza, odnosno u okviru obaveza zaposlenih, u obaveze zaposlenih spadaju sve one druge pojedina~ne obaveze koje su utvr|ene u ostalim delovima novog Zakona o radu, u drugom zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu.

U te druge pojedina~ne obaveze, izme|u ostalih, spadaju: na zahtev poslodavca, zaposleni je duàn da radi duè od punog radnog vremena, zaposleni je duàn da obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad, zaposleni kome je otkazan ugovor o radu duàn je da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduè tri meseca, i druge obaveze utvr|ene novim Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i ugo-vorom o radu.

Osim pojedina~nih prava i obaveza, koje su, u okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, utvr|ene u osnovnim pravima i obavezama, i pojedina~nih prava i oba-veza, koje su utvr|ene u drugim delovima ovog zakona, postoje i pojedina~ne odgovor-nosti zaposlenih koje nisu izri~ito utvr|ene u okviru osnovnih prava i obaveza zaposlenih, a koje su utvr|ene u drugim delovima novog Zakona o radu.

Me|utim, iako pojedina~ne odgovornosti zaposlenih nisu izri~ito utvr|ene u okviru osnovnih prava i obaveza zaposlenih, a utvr|ene su u drugim delovima novog Zakona o radu, do pojedina~ne odgovornosti zaposlenih, prema novom Zakonu o radu, dolazi, kao {to smo napred rekli, kao posledica pona{anja suprotno novom Zakonu o radu, drugom zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu.

Pojedina~na odgovornost zaposlenog, kao posledica pona{anja suprotno odredbama novom Zakona o radu, utvr|ena je u okviru odredaba novog Zakona o radu367 koje ure|uju naknadu {tete i vrste odgovornosti za naknadu {tete.

Tako, zaposleni je odgovoran: za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepa`nje, prouzrokuje poslodavcu; ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo {tete koju je prouzrokovao; i ako je vi{e zaposlenih {tetu prouzrokovalo krivi~nim delom sa umi{ljajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Pored toga, do pojedina~ne odgovornosti zaposlenih, iako je novi Zakon o radu tako ne defini{e, do}i }e kao posledica pona{anja koje je suprotno novom Zakonu o radu, op{tem aktu ili ugovoru o radu: ako je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu; ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca; ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom i drugo.

Nezavisno od toga koja su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zapo-slenih u pitanju, za pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih moè se re}i da su karakteristi~na po svojoj pravnoj prirodi i po na~inu ostvarivanja.

Kad je u pitanju pravna priroda pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, za pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih moè se re}i da su ona po svojoj pravnoj prirodi li~na i neprenosiva i da ih se zaposleni ne moè odre}i.

367 ^lan 163. stav 1, 2. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

210

A kad je u pitanju na~in ostvarivanja, za pojedina~na prava, obaveze i odgovornosti moè se re}i da se mogu ostvarivati na ~etiri na~ina:

1) neposredno, na osnovu Zakona o radu, drugog zakona, op{teg akta i ugovora o radu, kada nije potrebno podno{enje pisanog zahteva poslodavcu (na primer: na odgova-raju}u zaradu, na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, na zdravstvenu za{titu, na posebnu za{titu, na naknadu zarade, na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni, nedeljni i godi{nji odmor i drugo);

2) podno{enjem pisanog zahteva poslodavcu radi ostvarivanja prava utvr|enih no-vim Zakonom o radu, posebnim zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu (na primer: pla}eno i nepla}eno odsustvo, porodiljsko odsustvo, potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka, naknade {tete, otpremnina pri odlasku u penziju, naknada tro{kova pogrebnih usluga, jubilarna nagrada i solidarna pomo} i drugo);

3) odlukom poslodavca (na primer: o izboru kandidata za zasnivanje radnog odnosa, upu}ivanje na obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje, preraspodela radnog vremena, no}ni rad i rad u sme-nama, godi{nji odmor, otkaz ugovora o radu i drugo);

4) saglasno{}u volja zaposlenog i poslodavca (na primer: ugovor o radu, ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti, ugovor o pravima i obavezama direktora, ugovor o izmeni ugovora o radu – aneks ugovora o radu, sporazum o prestanku radnog odnosa i drugo).

2.1.2. Kolektivna prava zaposlenih

Za kolektivna prava zaposlenih moè se re}i da se, tako|e, ure|uju novim Zakonom

o radu i posebnim zakonima, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konvencijama. Posebni zakoni, kojima su ure|ena kolektivna prava zaposlenih, jesu Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova i Zakon o {trajku.

Pored toga, kolektivna prava zaposlenih kod poslodavca ure|uju se i kolektivnim ugovorima i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu samo ka-da je to novim Zakonom o radu odre|eno.

Pod kolektivnim pravima zaposlenih, iako ih tako novi Zakon o radu ne defini{e, podrazumevamo prava koja zaposleni mogu ostvariti samo kolektivno – neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, a koja su, pre svega, utvr|ena novim Zakonom o radu i posebnim zakonima i, u skladu sa njima, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Polaze}i, pre svega, od odredaba novog Zakona o radu, moèmo re}i da su, u okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, odnosno u okviru osnovnih prava i obaveza zaposlenih, pored pojedina~nih prava i obaveza, predvi|ena i kolektivna prava zaposlenih.

U okviru kolektivnih prava zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,368 zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruìvanje, pravo u~e-{}a u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, pravo na mirno re{avanje kolek-tivnih radnih sporova i pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.


211

Ova kolektivna prava, predvi|ena u osnovnim odredbama novog Zakona o radu, odnosno u okviru osnovnih prava i obaveza - u pravima zaposlenih, uglavnom su na~elno ure|ena u ostalim poglavljima ovog zakona, a treba bliè da se urede i op{tim aktima i ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu369.

Tako, prema novom Zakonu o radu,370 u okviru prava na udruìvanje, zaposleni, kojima se jam~i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar, imaju pravo da osnuju sindikat zaposlenih.

Pored toga, prema novom Zakonu o radu,371 tako|e, u okviru prava na udruìvanje, zaposleni kod poslodavca, kojih ima vi{e od 50 zaposlenih, mogu da obrazuju savet zapo-slenih kod poslodavca.

Osim toga, prema novom Zakonu o radu,372 a u okviru prava na u~e{}e u prego-vorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, zaposleni imaju pravo na zaklju~ivanje op{-tih, posebnih i kolektivnih ugovora kod poslodavca.

Pored ovih kolektivnih prava, zaposleni, prema novom Zakonu o radu i Zakonu o mirnom re{avanju radnih sporova,373 a u okviru prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, imaju pravo na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova.

Na kraju, a u okviru kolektivnih prava zaposlenih, predvi|enih novim Zakonom o radu, zaposleni imaju pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Me|utim, kolektivna prava zaposlenih nisu utvr|ena samo novim Zakonom o radu i Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. Kolektivna prava zaposlenih utvr|ena su jo{ jednim posebnim zakonom. Taj posebni zakon kojim je utvr|eno kolektivno pravo zaposlenih na {trajk, jeste Zakon o {trajku.374

Kad je u pitanju pravna priroda kolektivnih prava zaposlenih, moè se re}i da su navedena prava po svojoj pravnoj prirodi kolektivna prava, da se mogu ostvariti samo kolektivno – neposredno, odnosno preko svojih prestavnika, da su pojedina kolektivna prava neprenosiva (na primer: pravo na udruìvanje ili pravo na u~e{}e u {trajku) i da se zaposleni ne mogu odre}i kolektivnih prava.

Me|utim, pojedina od navedenih kolektivnih prava su prenosiva na organe zapo-slenih ili njihove predstavnike (na primer: pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~i-vanje kolektivnih ugovora, pravo na u~e{}e u mirnom re{avanju kolektivnih radnih spo-rova i pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pita-njima iz oblasti rada).

369 Pravilnikom o radu ne bi moglo biti ure|eno pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora i pravo na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, zbog toga {to kod poslodavca nije osnovan sindikat zaposlenih. Me|utim, kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, ugovorom o radu mogu biti ure|ena samo pojedina kolektivna prava, na primer: pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada. 370 ^lan 206. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 371 ^lan 205. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 372 ^lan 241. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 373 Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) 374 Zakon o {trajku ("Sl. glasnik RS", br. 19/96)

212

2.2. Odlu~ivanje o ostvarivanju pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti i kolektivnih prava zaposlenih

2.2.1. Odlu~ivanje o ostvarivanju pojedina~nih

prava, obaveza i odgovornosti

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, prema novom Zakonu o radu, kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, odlu~uje direktor ili preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.

Naime, novim Zakonom o radu,375 propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu~uje:

1) u pravnom licu – direktor ili zaposleni koga on ovlasti; 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili zaposleni koga

on ovlasti; Ovla{}enja koja daju direktor i preduzetnik zaposlenim da odlu~uju o ostvarivanju

prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa u pravnom licu ili kod preduzetnika, moraju biti u pisanom obliku.

Polaze}i od ovih odredaba u novom Zakonu o radu, moè se re}i da je osnovno zakonsko opredeljenje da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu~uje kod poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica – direktor, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik.

Me|utim, i direktor kod poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica i preduzetnik kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica, mogu ovlastiti zaposlenog kod poslodavca da odlu~uju o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

Ovla{}enje koje direktor ili preduzetnik daje zaposlenom da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca, mora biti u pisanom obliku, a ukoliko to ovla{}enje ne bi bilo u pisanom obliku – zaposleni koji je usmeno ovla{}en ne bi mogao da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

U vezi sa ovla{}enjem koje direktor ili preduzetnik daje zaposlenom da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca, postavlja se nekoliko pitanja. Prvo pitanje je – u obliku kog pravnog akta direktor i preduzetnik prenose svoje ovla{}enje na zaposlenog?

Smatramo, bez obzira da li poslodavac ima svojstvo pravnog lica ili nema, da bi ovla{}enje direktora ili preduzetnika moglo da bude u obliku uobi~ajenog ovla{}enja, a moglo bi biti dato u vidu re{enja ili odluke.

Bez obzira da li }e direktor ili preduzetnik svoje ovla{}enje preneti na zaposlenog u vidu uobi~ajenog ovla{}enja, re{enja ili odluke, direktor ili preduzetnik u svom ovla{}enju mogu preneti sva ili pojedina ovla{}enja za odlu~ivanje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

Kada su direktor ili preduzetnik preneli ovla{}enje na zaposlenog kod poslodavca da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, preneto ovla{}enje ima isto dejstvo kao da je o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu~ivao direktor ili preduzetnik.

Drugo pitanje je – da li direktor i preduzetnik koji su svoje ovla{}enje preneli na zaposlenog kod poslodavca, mogu i dalje odlu~ivati o pravima, obavezama i odgovor- 375 ^lan 192. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

213

nostima iz radnog odnosa zaposlenih? Smatramo da nema smetnji da direktor i preduzet-nik, koji su preneli svoja ovla{}enja, mogu da i dalje odlu~uju o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

Odlu~ivanje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa vr{i se pravnim aktom koji se zove re{enje i re{enje se, prema novom Zakonu o radu, upravo, pojavljuje kao osnovni pravni akt kojim se odlu~uje o pravima, obavezama i odgo-vornostima iz radnog odnosa.

Da je to tako, upravo, potvr|uje novi Zakon o radu,376 kojim je propisano da se zapo-slenom u pisanom obliku dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloènjem i poukom o pravnom leku, osim kada se zaposlenom dostavljaju izmene ugovora o radu (aneks ugovora o radu).

Utvr|ivanjem, pre svega, re{enja kao pravnog akta kojim se odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, definitivno je otklonjena dilema koja je postojala u dosada{njem Zakonu o radu – da je poslodavac o pravima, obavezama i odgo-vornostima mogao odlu~ivati i nekim drugim pravnim aktima (na primer: otkazom).

Ure|ivanje kada se zaposlenom dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, a kada izmene ugovora o radu (aneks ugovora o radu), predstavlja jednu od va`nih izmena u pogledu ostvarivanja prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

Me|utim, iako je novi Zakon o radu utvrdio re{enje kao osnovni pravni akt kojim se odlu~uje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, smatramo da, pored re{enja i ugovora o izmeni ugovora radu (aneks ugovora o radu), postoje i druga pravna akta kojima se odlu~uje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

Tako, prema novom Zakonu o radu, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu~uje se i ugovorom o radu, sporazumom i odlukom poslodavca u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Ugovorom o radu, kojim se zasniva radni odnos, ure|uju se i na osnovu njega se ostvaruju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Tako|e, ugovorom o pravima i obavezama direktora, ure|uju se me|usobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca.

Sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca o sporazumnom prestanku radnog odnosa dolazi do prestanka radnog odnosa, a odlukom poslodavac moè da utvrdi u~e{}e zaposlenog u dobiti, raspored radnog vremena, preraspodelu radnog vremena i raspored kori{}enja odmora u toku dnevnog rada.

Polaze}i od toga koliki zna~aj za zaposlenog ima re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, novi Zakon o radu je propisao da svako re{enje mora imati obrazloènje i pouku o pravnom leku. Me|utim, svako re{enje mora imati i svoj uvod i dispozitiv u kome je utvr|ena odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgo-vornosti iz radnog odnosa.

Obrazloènje re{enja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, treba da sadrì razloge za{to je odlu~eno kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno, a pouka o pravnom leku treba da uputi zaposlenog, ako smatra da mu je povre|eno pravo ili je saznao za povredu prava, da moè sam ili preko predstavnika sindikata ~iji je ~lan, ako ga zaposleni ovlasti, da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu re{io je jedno od veo-ma va`nih pitanja, a to je dostavljanje re{enja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovor-


214

nosti iz radnog odnosa. Naime, novim Zakonom o radu377 propisano je da se odredbe ovog zakona koje ure|uju dostavljanje re{enja o otkazu ugovora o radu,378 odnose i na dostavljanje re{enja kojim se odlu~uje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

To prakti~no zna~i da se re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa mora zaposlenom dostaviti li~no, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog.

Me|utim, ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi re{enje na napred izneti na~in, poslodavac je duàn da o tome sa~ini pismenu bele{ku. U tom slu~aju, re{e-nje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

2.2.2. Odlu~ivanje o ostvarivanju kolektivnih

prava zaposlenih

Pored odlu~ivanja o ostvarivanju pojedina~nih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih, koje je posebno ure|eno novim Zakonom o radu, postoji, polaze}i od novog Zakona o radu i Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova i Zakona o {trajku, i odlu~ivanje o ostvarivanju kolektivnih prava zaposlenih iz radnog odnosa.

Polaze}i od novog Zakona o radu, Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova i Zakona o {trajku, gde su utvr|ena kolektivna prava zaposlenih, odlu~ivalo bi se o ostva-rivanju slede}ih kolektivnih prava zaposlenih: na udruìvanje; na u~e{}e u pregovorima za zaklu~ivanje kolektivnih ugovora; na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada; i o pravu na {trajk.

O ostvarivanju navedenih kolektivnih prava, zaposleni odlu~uju neposredno, odno-sno preko svojih prestavnika. Tako bi, po na{em mi{ljenju, kada se radi o pravima koja se ne bi mogla prenositi, zaposleni neposredno odlu~ivali o:

1) udruìvanju, radi osnivanja sindikata i obrazovanja saveta zaposlenih; i 2) svom u~e{}u u {trajku, radi za{tite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po

osnovu rada. O ostalim kolektivnim pravima, utvr|enim novim Zakonom o radu i Zakonom o

mirnom re{avanju radnih sporova, koja bi, po na{em mi{ljenju, spadala u prenosiva kole-ktivna prava, zaposleni bi preko svojih prestavnika odlu~ivali o:

1) u~e{}u u pregovorima, radi zaklju~ivanja kolektivnih ugovora; i 2) mirnom re{avanju kolektivnih sporova, radi re{avanja kolektivnih sporova. Me|utim, pored navedenih kolektivnih prava, koja se ostvaruju neposredno, odno-

sno preko svojih predstavnika, prema novom Zakonu o radu i Zakonu o {trajku, postoje i kolektivna prava koja su tako|e prenosiva, a o kojima se moè odlu~ivati neposredno ili preko svojih predstavnika.

Tako bi se, po na{em mi{ljenju, neposredno ili preko svojih predstavnika, ostvari-valo pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada i pravo na dono{enje odluke o stupanju u {trajk, koju, prema Zakonu o {trajku, moè doneti {trajka~ki odbor ili ve}ina zaposlenih.

377 ^lan 193. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 378 ^lan 185. stav 2. – 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

215

Me|utim, da li }e se navedena kolektivna prava ostvarivati neposredno ili preko svojih predstavnika, na jedan ili drugi na~in, zavisi}e, pre svega, od broja zaposlenih i drugih okolnosti kod poslodavca, {to treba urediti op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu kada se samo zakllju~uje ugovor o radu.

Predstavnici zaposlenih, preko kojih zaposleni posredno odlu~uju o ostvarivanju kolektivnih prava zaposlenih, su, kao ~lanovi sindikata, izabrani od strane sindikata (predsednik sindikata i izabrani ili imenovani predstavnik sindikata) ili su od zaposlenih izabrani za ~lanove saveta zaposlenih ili su od strane saveta zaposlenih imenovani za predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca ili su neposredno izabrani od strane zaposlenih.

Nezavisno od toga na koji }e od navedenih na~ina zaposleni ostvarivati svoja kolektivna prava, prema novom Zakonu o radu,379 zaposleni, odnosno prestavnik zaposlenih, zbog vr{enja svojih kolektivnih prava, ne moè biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloàj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Me|utim, po na{em mi{ljenju, ne radi se samo o postupanju zaposlenog, odnosno prestavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ve} i o postupanju u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

2.3. Za{tita pojedina~nih i kolektivnih

prava zaposlenih

Polaze}i od na{eg opredeljenja da se {tite samo prava zaposlenih, a da se ostvaruju obaveze i odgovornosti zaposlenih, u prvom delu, u okviru za{tite pojedina~nih i kolek-tivnih prava, govori}emo o za{titi pojedina~nih prava zaposlenih.

2.3.1. Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih

Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih ure|ena je novim Zakonom o radu i ovu za{titu pojedina~nih prava mogli bismo nazvati op{tom za{titom pojedina~nih prava zaposlenih, jer se odnosi na sva prava zaposlenih.

Pored ove za{tite pojedina~nih prava zaposlenih, posebnim zakonom – Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova,380 predvi|ena je za{tita pojedina~nih prava zaposlenih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade (individualni radni sporovi) i ovu za{titu mogli bismo nazvati posebnom za{titom pojedina~nih prava zaposlenih.

Razlozi za ure|ivanje posebnim zakonom za{tite pojedina~nih prava zaposlenih, koja se odnose na otkaz ugovora o radu i isplatu minimalne zarade, nalaze se u velikom broju radnih sporova, sloènosti postupka koji se zasniva na gra|anskom procesnom pravu i dugotrajnosti sudskog postupka.

Osim toga, razlozi za ure|ivanje posebnim zakonom za{tite navedenih pojedina~nih prava zaposlenih nalaze se i u uve}anom iznosu naknade {tete koju poslodavac treba da isplati zaposlenom na ime izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i u tom {to sporovi povodom ostvarivanja pojedina~nih prava treba da se re{avaju u kra}em postupku i van suda.

379 ^lan 13. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 380 ^lan 30. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004)

216

Najve}e promene u okviru ostvarivanja i za{tite prava zaposlenih, u novom Zakonu o radu, u~injene su, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, u pogledu postupka za spora-zumno re{avanje spornog pitanja i za{tite prava pred nadle`nim sudom.

Polaze}i od novog Zakona o radu,381 moè se re}i da postoje tri na~ina za{tite poje-dina~nih prava zaposlenih, i to: sporazumno re{avanje spornog pitanja, sudskim putem i putem nadzora od strane inspekcije rada.

2.3.1.1. Sporazumno re{avanje spornog pitanja izme|u

poslodavca i zaposlenog

Prvi na~in za{tite pojedina~nih prava zaposlenih jeste sporazumno re{avanje spornih pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog. Prema novom Zakonu o radu,382 op{tim aktom i ugovorom o radu moè se predvideti postupak sporazumnog re{avanja spornog pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog.

Polaze}i od ove odredbe novog Zakona o radu, moè se re}i da sporazumno re{avanje spornog pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog nije obavezan na~in za{tite pojedina~nih prava zaposlenih.

Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih sporazumnim re{avanjem spornog pitanja postaje obavezan na~in samo ako se, kao takav, utvrdi op{tim aktom i ugovorom o radu i odnosi}e se na sve individualne radne sporove, uklju~uju}i i individualni radni spor nastao povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade.

Me|utim, ako op{tim aktom i ugovorom o radu nije predvi|en postupak sporazum-nog re{avanja spornog pitanja, sporno pitanje re{ava}e se preko nadle`nog suda, a kad je u pitanju individualni radni spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade – spor se moè re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih spo-rova383.

Do re{avanja individualnih radnih sporova nastalih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, moè do}i samo ako o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu.384

Op{tim aktom i ugovorom o radu, u okviru postupka za sporazumno re{avanje spor-nog pitanja, treba, izme|u ostalog, urediti kako se pokre}e postupak za sporazumno re{a-vanje spornog pitanja, ko moè pokrenuti ovaj postupak i u kom se obliku pokre}e postu-pak za sporazumno re{avanje spornog pitanja.

Tako, u okviru postupka za sporazumno re{avanje spornog pitanja, u op{tem aktu i ugovoru o radu, moglo bi se predvideti da se postupak za sporazumno re{avanje spornog pitanja pokre}e podno{enjem predloga arbitru i da taj predlog mogu podneti, u pisanom obliku, zajedni~ki ili posebno, poslodavac i zaposleni u roku utvr|enom ovim zakonom.

Me|utim, u ure|ivanju postupka za sporazumno re{avanje spornog pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog u op{tem aktu i ugovoru o radu, pored odredaba novog Zakona o radu kojim je delimi~no ure|en postupak sporazumnog re{avanja spornog pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog, mogu se, u shodnoj primeni, koristiti i odredbe Zakona 381 ^lan 194, 195. i 268. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 382 ^lan 194. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 383 ^lan 30. stav 1. i 2. Zakona o mirnom re{avanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 384 ^lan 1. stav 2. Zakona o mirnom re{avanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004)

217

o mirnom re{avanju radnih sporova, koje ure|uju postupak za re{avanje radnih sporova, nastalih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade.

Sporno pitanje izme|u poslodavca i zaposlenog, povodom za{tite pojedina~nih pra-va, a u postupku utvr|enom op{tim aktom i ugovorom o radu, prema novom Zakonu o radu,385 umesto ranije arbitraè, re{ava arbitar. Arbitra za re{avanje spornog pitanja izme-|u poslodavca i zaposlenog, odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka u oblasti koja je predmet spora.

Rok za pokretanje postupka pred arbitrom, prema novom Zakonu o radu,386 jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenom. Arbitar je, prema novom Zakonu o radu,387 duàn da donese odluku u roku od 10 dana od dana podno{enja predloga, odnosno zahteva za sporazumno re{avanje spornih pitanja.

Me|utim, ako arbitar za re{avanje spornog pitanja ne donese odluku o sporazumnom re{avanju spornog pitanja u roku od 10 dana od dana podno{enja zahteva, re{enje o otkazu postaje izvr{no.

Nezavisno od toga kakvu je odluku doneo arbitar za re{avanje spornog pitanja, po-vodom predloga za sporazumno re{avanje spornog pitanja, ta odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom, prema novom Zakonu o radu,388 miruje radni odnos. Mirovanje radnog odnosa u postupku pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, predstavlja posebnu za{titu zaposlenog u postupku za{tite pojedina~nih prava zaposlenih.

Pored posebne za{tite da zaposlenom, prema novom Zakonu o radu, miruje radni odnos u postupku pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova389 predvi|en je poseban postupak za re{avanje individualnih radnih sporova, nastalih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade.

Prema tome, u pogledu za{tite pojedina~nih prava, odnosno individualnih radnih sporova, nastalih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, primenji-va}e se, pored navedene odredbe novog Zakona o radu, i odredbe Zakona o mirnom re{a-vanju radnih sporova kao posebnog zakona.

U re{avanju individualnih radnih sporova, nastalih povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, pored Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova, potrebno je primenjivati i Pravilnik o postupku mirnog re{avanja radnog spora,390 koji prestavlja bliè ure|ivanje postupka mirnog re{avanja radnog spora.

U sprovo|enju Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova, Vlada Republike Srbije donela je i Uredbu kojom je uredila visinu nagrade i tro{kova miritelja i arbitra za mirno re{avanje radnih sporova.391

385 ^lan 194. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 386 ^lan 194.stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 387 ^lan 194. stav 5. i 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 388 ^lan 196. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 389 ^lan 31-37. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 390 Pravilnik o postupku mirnog re{avanja radnog spora ("Sl. glasnik RS", br. 12/2005) 391 Uredba o visini nagrade i tro{kova miritelja i arbitra za mirno re{avanje radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 11/2005)

218

2.3.1.2. Re{avanje spornog pitanja putem sudske za{tite

Drugi na~in za{tite pojedina~nih prava zaposlenih, predvi|en novim Zakonom o

radu, jeste re{avanje spornog pitanja putem sudske za{tite i ovaj na~in za{tite pojedi-na~nih prava zaposlenih smatra se najpoznatijim vidom za{tite pojedina~nih prava zapo-slenih.

Prema novom Zakonu o radu,392 protiv re{enja kojim je povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno prestavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Za pokretanje spora pred nadle`nim sudom, kao {to se vidi, potrebno je da je re{enjem poslodavca povre|eno pravo zaposlenog ili je zaposleni saznao za povredu prava. Kad je u pitanju saznanje da je povre|eno pravo zaposlenog, postavlja se pitanje da li to saznanje pretpostavlja dostavljanje re{enja ili zaposleni moè da sazna za povredu prava i bez dostavljanja re{enja.

Pravilno bi bilo da zaposleni sazna da je njegovo pravo povre|eno dostavljanjem re{enja zaposlenom. Me|utim, zaposleni moè da sazna za povredu prava i kad mu nije dostavljeno re{enje kojim je odlu~eno o njegovom pojedina~nom pravu.

Zavisno od toga da li je zaposleni saznao za povredu prava na osnovu re{enja koje mu je dostavljeno ili je za povredu prava saznao bez dostavljanja re{enja, rok za pokretanje postupka, umesto ranijeg roka od 15 dana od dana dostavljanja re{enja, sada iznosi 90 dana od dana dostavljanja re{enja, odnosno od dana saznanja za povredu prava.

Prema tome, rok od 90 dana je uvek isti, bez obzira na to da li je zaposleni utvrdio da mu je pravo povre|eno na osnovu re{enja kojim je odlu~eno o njegovom pravu ili je za povredu prava saznao bez re{enja kojim je odlu~eno o njegovom pravu.

Spor pred nadle`nim sudom moè, prema novom Zakonu o radu, pokrenuti zapo-sleni ~ije je pravo povre|eno, ali spor pred nadle`nim sudom moè pokrenuti i pred-stavnik sindikata ~iji je ~lan zaposleni ako ga zaposleni ovlasti.

Ovla{}enje zaposlenog da predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan pokrene spor pred nadle`nim sudom radi za{tite prava, poslodavac mora dati u pisanom obliku i ovo ovla{}enje treba da bude dato u uobi~ajenoj formi za davanje ovla{}enja uop{te.

Spor pred nadle`nim sudom, pravnosna`no se, prema Zakonu o radu,393 okon~ava u roku od {est meseci od dana pokretanja spora. Me|utim, ovaj spor moè da se okon~a i pre isteka roka od {est meseci, ali ne moè da se okon~a posle isteka roka od {est meseci od dana pokretanja spora.

Pod okon~anjem postupka pred nadle`nim sudom u roku od {est meseci od dana pokretanja spora pred nadle`nim sudom, podrazumevamo i okon~anje pred drugostepenim sudom, ukoliko je izjavljena àlba na prvostepenu odluku od strane zaposlenog ili poslodavca.

Iako se sudska za{tita pojedina~nih prava zaposlenih smatra najpoznatijom za{titom, novi Zakon o radu stavio je, ako se op{tim aktom i ugovorom o radu predvidi postupak sporazumnog re{avanja spornog pitanja, u jednak poloàj za{titu pojedina~nih prava pred arbitrom i sudsku za{titu pojedina~nih prava zaposlenih. 392 ^lan 195. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 393 ^lan 195. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

219

Prema tome, zaposleni ~ije je pravo povre|eno ima pravo da bira da li }e koristiti za{titu pojedina~nog prava pred arbitrom, koga je sporazumno odredio sa poslodavcem, ili }e za{titu prava koristiti pred nadle`nim sudom.

Tako|e, zaposleni ima mogu}nost da bira izme|u sudske za{tite pojedina~nih prava pred nadle`nim sudom i za{tite pojedina~nih prava pred arbitrom, i kad je u pitanju individualni spor nastao povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade.

Za spor koji se radi za{tite pojedina~nih prava zaposlenih vodi pred arbitrom, koga sporazumno odre|uju strane u sporu, za individualni spor koji se, tako|e, vodi pred arbi-trom, a koga, tako|e, sporazumno odre|uju strane u sporu iz imenika, i za spor koji se vodi pred nadle`nim sudom, smatraju se radnim sporom.

I dok se radni spor pred arbitrom, bilo da je u pitanju spor o za{titi bilo kog pojedina-~nog prava zaposlenog iz radnog odnosa (na primer: prava na godi{nji odmor) ili je u pitanju individualni spor povodom otkaza ugovora o radu ili isplate minimalne zarade, pokre}e zahtevom, odnosno predlogom, postupak pred nadle`nim sudom pokre}e se tu`bom.

Radni spor pred nadle`nim sudom pokre}e zaposleni ili predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti. Radni spor se pokre}e protiv re{enja kojim je zaposlenom povre|eno pravo ili je zaposleni saznao za povredu prava. Prema tome, zaposleni ili predstavnik sindikata koga je zaposleni ovlastio, imaju aktivnu legitimaciju za pokretanje radnog spora.

Tuèni u radnom sporu nikada ne moè biti zaposleni kod poslodavca, to moè biti samo poslodavac. Prema tome, poslodavac nema aktivnu legitimaciju za pokretanje rad-nog spora, ali je moè imati kada poslodavac pokre}e spor protiv zaposlenog, {to }e biti u slu~aju kada poslodavac pokre}e postupak za naknadu {tete koju je zaposleni prouzrokovao poslodavcu.394 U ovom slu~aju, radi se o sporu iz radnog odnosa.

Tu`ba za pokretanje spora za za{titu pojedina~nog prava, prema Zakonu o ure|enju sudova,395 podnosi se op{tinskom sudu koji odlu~uje u prvom stepenu i pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi {tete koju je zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom.

Za za{titu pojedina~nih prava zaposlenih, bitno je da tu`ba bude podneta u roku utvr|enom novim Zakonom o radu. Novim Zakonom o radu,396 propisano je da je rok za pokretanje postupka pred nadle`nim sudom 90 dana od dana dostavljanja re{enja, odnosno od dana saznanja za povredu prava.

Kada je u pitanju rok od 90 dana, koji je novim Zakonom o radu znatno produèn, zbog toga da bi stranama u sporu omogu}io da sporno pitanje re{e vansudskim putem, treba ukazati na to da se ovaj rok ne bi mogao produàvati ako bi isticao u nedelju ili u neki drugi neradni dan.

Osim toga, za rok za pokretanje postupka pred nadle`nim sudom za za{titu pojedi-na~nih prava, moè se re}i da je prekluzivan i da se zbog toga ne moè ni produàvati ni skra}ivati. Zato, tu`ba mora biti podneta u ovom roku, a ukoliko to nije, smatra}e se da je neblagovremena, pa }e se zbog toga odbaciti.

Ukoliko zaposleni u pomenutom roku ne bi podneo tu`bu za za{titu pojedina~nog prava, onda gubi ne samo pravo na sudsku za{titu nego i pravo koje je predmet spora, pa i u slu~aju da se radi o o~iglednoj povredi prava zaposlenog.

394 ^lan 163. stav 6.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 395 ^lan 21. stav 3. Zakon o ure|enju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003 i 29/2004) 396 ^lan 195. stav 2. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

220

Kada zaposleni ili predstavnik sindikata koga je zaposleni ovlastio podnese tu`bu pred nadle`nim sudom radi za{tite pojedina~nog prava, u roku od 90 dana od dana dostavljanja re{enja ili od dana saznanja za povredu prava, nadle`ni sud }e odlu~iti o tu`bi na taj na~in {to }e je usvojiti ili }e odbiti tu`beni zahtev.

2.3.1.3. Za{tita prava zaposlenih putem nadzora

inspekcije rada

Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih od strane inspekcije rada, prestavlja tre}i na~in za{tite pojedina~nih prava zaposlenih, koji se sastoji u nadzoru nad primenom propisa kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Zadràvaju}i neka osnovna re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu unosi zna~ajne promene u pogledu za{tite pojedina~nih prava zaposlenih putem nadzora nad primenom propisa koji ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Za{titu pojedina~nih prava zaposlenih putem nadzora, koja se, prema novom Zakonu o radu,397 sastoje u nadzoru nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, vr{i inspekcija rada.

Kao {to se vidi, inspekcija rada vr{i nadzor nad primenom onih pravnih akata kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, po~ev od zakona, drugih propisa, op{tih akata, kolektivnih ugovora i pravilnika o radu kada se on donosi i ugovora o radu.

U vr{enju inspekcijskog nadzora, prema novom Zakonu o radu,398 inspektor rada je ovla{}en da re{enjem poslodavcu naloì da u odre|enom roku otkloni povredu zakona, op{teg akta i ugovora o radu. A poslodavac je duàn da najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za utvr|ivanje povrede obavesti inspekciju rada o izvr{enju re{enja.

Me|utim, povodom ovog zakonskog re{enja treba re}i da }e inspektor rada biti duàn da naloì poslodavcu da otkloni utvr|enu povredu, ne samo zakona, op{teg akta i ugovora o radu, nego i povredu drugih propisa o radnim odnosima.

Kad je u pitanju rok u kome }e poslodavac otkloniti povredu zakona, drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, taj rok treba re{enjem, kojim je utvr|ena povreda, da odredi inspektor rada.

Rok u kome je poslodavac duàn da otkloni povredu zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu, treba, zavisno od teìne povrede zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu, da odre|uje inspektor rada.

U ovom roku, koji mora biti razuman, poslodavac treba da otkloni povrede zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu i time obezbediti efikasnu za{titu pojedina~nih prava zaposlenih.

Pored toga {to }e naloìti poslodavcu da u odre|enom roku otkloni utvr|ene povrede zakona, drugog propisa, op{teg akta i ugovora o radu, inspektor rada, prema novom Zakonu o radu,399podne}e i zahtev za pokretanje prekr{ajnog postupka ako na|e da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ure|uju radni odnosi izvr{io prekr{aj. 397 ^lan 268. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 398 ^lan 269. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 399 ^lan 270. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

221

Me|utim, povodom ovog zakonskog re{enja treba imati u vidu da }e se prekr{ajni postupak pokrenuti i prema zaposlenom koga je direktor ili preduzetnik ovlastio da odlu~uje o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca.

Tako|e, povodom ovog zakonskog re{enja, postavlja se pitanje, s obzirom da inspekcija rada vr{i nadzor i nad primenom op{teg akta i ugovora o radu, kakva su prava inspektora rada ako na|e da je povre|en op{ti akt ili ugovor o radu?

Ako inspektor u vr{enju inspekcijskog nadzora na|e da je izvr{ena povreda op{teg akta ili ugovora o radu, a novim Zakonom o radu nije predvi|ena mogu}nost da u ovom slu~aju inspektor rada moè pokrenuti prekr{ajni postupak, inspektor rada bi mogao, analogno slu~aju kada je povre|en zakon i drugi propis o radnim odnosima, da pokrene prekr{ajni postupak.

U vr{enju inspekcijskog nadzora, inspektor rada moè da na|e da je re{enjem poslo-davca o otkazu ugovora o radu o~igledno povre|eno pravo zaposlenog. U tom slu~aju i pod uslovom da je zaposleni poveo radni spor, prema novom Zakonu o radu,400 inspektor }e, na zahtev zaposlenog, odloìti svojim re{enjem izvr{enje tog re{enja do dono{enja pravosna`ne odluke suda.

Zaposleni kome je re{enjem poslodavca o otkazu ugovora o radu o~igledno povre-|eno pravo, a pod uslovom da je zaposleni pokrenuo radni spor, moè, prema novom Zakonu o radu,401 podneti zahtev za odlaganje izvr{enja pomenutog re{enja u roku od 30 dana od dana pokretanja spora.

Ako je zaposleni podneo zahtev za odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu kojim je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, inspektor je, prema novom Zakonu o radu,402 duàn da donese re{enje o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni napred navedeni uslovi.

Upore|uju}i ovo zakonsko re{enje sa re{enjem iz dosada{njeg Zakona o radu, moè se re}i da postoje zna~ajne razlike. Prva razlika sastoji se u tome {to, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, po kome je inspektor rada odlagao izvr{enje re{enja kada je odlukom poslodavca o~igledno bilo povre|eno pravo zaposlenog, prema novom Zakonu o radu, inspektor }e odloìti samo izvr{enje re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu.

Druga razlika sastoji se u tome {to novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, utvr|uje da zaposleni moè podneti zahtev za odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu, u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora.

Tre}a razlika sastoji se u tome {to je, prema novom Zakonu o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, inspektor duàn da donese re{enje o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi utvr|eni novim Zakonom o radu.

êtvrta razlika sastoji se u tome {to, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije predvi|ao pravo na àlbu ministru nadle`nom za poslove rada na re{enje inspektora rada, novi Zakon o radu403, predvi|a pravo na àlbu ministru nadle`nom za poslove rada protiv re{enja inspektora rada.

400 ^lan 271. stav 1. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 401 ^lan 271. stav 2. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 402 ^lan 271. stav 3. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 403 ^lan 272. stav 1. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

222

@alba na re{enje inspektora o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu, prema novom Zakonu o radu,404 ne odlaè izvr{enje re{enja. Ministar nadleàn za rad duàn je da u roku od 15 dana od dana prijema àlbe odlu~i po àlbi.

Novi Zakon o radu potvr|uje re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu da se protiv kona~nog re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu kojim je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog ne moè da pokrene upravni spor.

Pored novog Zakona o radu, inspekcijski nadzor ure|en i Zakonom o dràvnoj upravi, posebnim odredbama o inspekcijskom nadzoru. Naime, o izvr{enom nadzoru i preduzetim merama, inspektor je duàn, prema Zakonu o dràvnoj upravi,405 da sa~ini zapisnik koji sadrì nalaz stanja i naloène mere. Zapisnik koji je sa~inio inspektor rada, dostavlja se poslodavcu.

2.3.2. Za{tita kolektivnih prava

Pored za{tite pojedina~nih prava zaposlenih, koja se obezbe|uje novim Zakonom o

radu i Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, a o kojima je napred bilo re~i, postoji i za{tita kolektivnih prava zaposlenih koja, na takav na~in, nije utvr|ena u novom Zakonu o radu.

Kolektivna prava zaposlenih, kao {to smo ve} napred rekli, utvr|ena su, pre svega, Zakonom o radu, a potom i posebnim zakonima - Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova i Zakonom o {trajku.

Kolektivna prava zaposlenih, prema novom Zakonu o radu, su: pravo na udruìva-nje, pravo na u~e{}e u pregovorima u zaklju~ivanju kolektivnih ugovora, pravo na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova i pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Kolektivna prava zaposlenih, prema Zakonu o mirnom re{avanju radnih sporova, jesu prava koja mogu biti predmet kolektivnog radnog spora - zaklju~ivanje, izmena i dopuna ili primena kolektivnog ugovora, ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk.

Pored ovih kolektivnih prava, koja su predvi|ena novim Zakonom o radu i Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, postoji jo{ jedno kolektivno pravo zaposlenih, a to je pravo na {trajk, predvi|en Zakonom o {trajku.

Napred navedena kolektivna prava, zaposleni {tite neposrednim ostvarivanjem, odnosno ostvarivanjem preko svojih predstavnika, u skladu sa novim Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, Zakonom o {trajku i op{tim aktom, kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, 406 a u skladu sa ugovorom o radu samo kada se zaklju~uje ugovor o radu.407

404 ^lan 272. stav 2, 3. i 4. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 405 ^lan 25.Zakon o dràvnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005) 406 U skladu sa pravilnikom o radu ne bi se moglo {tititi, na primer: pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora i pravo na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, nastalih povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene kolektivnih ugovora, zbog toga {to kod poslodavca nije osnovan sindikat zaposlenih. 407 U skladu sa ugovorom o radu, kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, {tite se, ostvarivanjem neposredno ili preko svojih predstavnika, pojedina kolektivna prava, na primer: pravo na konsulto-vanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

223

Neposrednim ostvarivanjem {tite se ona kolektivna prava koja se neposredno ostva-ruju na osnovu samog zakona i ostvarivanje ovih prava i njihova za{tita ne moè se prenositi na organe koje obrazuje sindikat ili zaposleni kod poslodavca (na primer: pravo na udruìvanje zaposlenih u sindikat ili pravo na obrazovanje saveta zaposlenih ili pravo na odlu~ivanje o u~e{}u u {trajku).

Preko svojih predstavnika, zaposleni {tite ona prava koja se, na osnovu samog zako-na, ostvaruju preko predstavnika zaposlenih i izabranih organa zaposlenih, i ta prava predstavnici zaposlenih ne mogu prenositi na sindikat i organe sindikata, na zaposlene i na izabrane organe zaposlenih kod poslodavca.

Tako se, na primer: pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora, koje se ostvaruje preko predstavnika zaposlenih, ne moè se prenositi na sindikat i njegove organe; ili nadle`nosti saveta zaposlenih, ukoliko je obrazovan savet zaposlenih, ne mogu se prenositi na zaposlene kod poslodavca; ili pravo predstavnika zaposlenih u odboru za mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, ne moè se prenositi na zaposlene kod poslodavca.

Me|utim, kad je u pitanju za{tita kolektivnih prava na konsultovanje, informisanje i izraàvanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, za{titu ovih kolektivnih prava za-posleni }e ostvarivati neposredno ili preko svojih predstavnika, zavisno, pre svega, od broja zaposlenilh kod poslodavca.

Da bi se moglo videti kako se navedena kolektivna prava {tite, pre svega, njihovim ostvarivanjem u okviru svakog od kolektivnih prava, bilo da ta prava zaposleni ostvaruju neposredno, odnosno preko svojih prestavnika, prikaza}emo u ~emu se sastoje pojedina kolektivna prava i kako se ona {tite ostvarivanjem.

2.3.2.1. Za{tita prava na udruìvanje zaposlenih – osnivanjem sindikata

i obrazovanjem saveta zaposlenih

Kao prvo i najzna~ajnije kolektivno pravo zaposlenih, u novom Zakonom o radu utvr|eno je pravo zaposlenih na udruìvanje. Me|utim, ovo pravo zaposlenih, kao i ostala kolektivna prava zaposlenih, nije bliè ure|eno novim Zakonom o radu.

I pored toga {to pravo na udruìvanje nije bliè ure|eno novim Zakonom o radu, a polaze}i od novog Zakona o radu, smatramo da pravo zaposlenih na udruìvanje obuh-vata pravo zaposlenih na osnivanje sindikata zaposlenih i pravo zaposlenih na obrazova-nje saveta zaposlenih.

a) Za{tita prava na udruìvanje zaposlenih

osnivanjem sindikata

Za{tita prava zaposlenih na udruìvanje – osnivanjem sindikata, ostvaruje se osnivanjem sindikata zaposlenih i njegovim delovanjem. Ovo pravo zaposleni jedino mogu ostvarivati neposredno, u skladu sa Zakonom o radu i drugim zakonom i op{tim aktom sindikata na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat zaposlenih pristupa, i u skladu sa svojim op{tim aktom.

Kad govorimo o za{titi prava na udruìvanje zaposlenih, osnivanjem sindikata zaposlenih, ukazujemo da je jo{ u osnovnim odredbama novog Zakona o radu, a u okviru zna~enja pojedinih pojmova, utvr|eno {ta se, u smislu novog Zakona o radu, smatra sin-dikatom.

224

Tako je novim Zakonom o radu,408 predvi|eno da se sindikatom, u smislu ovog za-kona, smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u kojoj se oni dobrovoljno udruùju radi zastupanja, prestavljanja, unapre|enja i za{tite svojih profesio-nalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, pojedina~nih i kolektivnih interesa.

Ovakvom definicijom sindikata, novim Zakonom o radu, za razliku od dosada{njeg zakonodavstva o radu, opredeljen je demokratski i nezavisan karakter sindikata i izraèni su pojedina~ni i kolektivni interesi radi kojih se zaposleni udruùju i osnivaju svoj sin-dikat.

Tako, sindikat zaposlenih, s obzirom na ciljeve koje treba da ostvaruju, a radi kojih se zaposleni i udruùju u sindikat, postaje nezaobilazan ~inilac u odnosima sa drugim subjektima sa kojima odlu~uje o ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih ili daje svoje mi{ljenje o pitanjima utvr|enim novim Zakonom o radu.

U cilju stvaranja pravnih pretpostavki za ostvarivanje kolektivnog prava na udruì-vanje, osnivanjem sindikata zaposlenih, a time i pravnih pretpostavki za za{titu ovog kolektivnog prava, novi Zakon o radu,409 u okviru organizacije zaposlenih, utvr|uje odredbu kojom se zaposlenom jam~i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

Prema tome, novi Zakon o radu jam~i slobodu u kojoj se nalaze dve komponente – prva sloboda je sindikalno organizovanje, a druga sloboda je sloboda delovanja, tako da se, po na{em mi{ljenju, sloboda organizovanja pojavljuje kao pretpostavka za slobodu delovanja.

Polaze}i od jam~enja slobode sindikalnog organizovanja i slobode delovanja sindi-kata, novim Zakonom o radu, data je potpuna sloboda u osnivanju sindikata i za osnivanje sindikata ne traì se nikakvo odobrenje. Sindikat zaposlenih, prema novom Zakonu o radu,410 moè da se osnuje u skladu sa op{tim aktom sindikata, o ~emu }e posebno biti re~i kada budemo govorili o osnivanju sindikata zaposlenih.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnog prava zaposlenih na udruìvanje - osnivanjem sindikata zaposlenih, moè se re}i da se ovo kolektivno pravo zaposlenih {titi njegovim ostvarivanjem - osnivanjem sindikata zaposlenih.

Koriste}i svoje kolektivno pravo na udruìvanje, koje zaposleni jedino mogu ostva-rivati neposredno, zaposleni }e, na osnovu novog Zakona o radu i drugog zakona i op{teg akta sindikata na vi{em nivou organizovanja sindikata odnosno sindikata osnovanog na teritoriji Republike Srbije, kome sindikat zaposlenih pristupa, osnovati svoj sindikat za-poslenih.

Tako|e se moè re}i da se kolektivno pravo zaposlenih na udruìvanje – osnivanje sindikata zaposlenih ne {titi samo njegovim osnivanjem, ve} i njegovim delovanjem, u skladu sa novim Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom sindikata na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat pristupa, i u skladu sa svojim op{tim aktima.

Pored ove za{tite kolektivnog prava na udruìvanje - osnivanjem sindikata zaposle-nih, novi Zakon o radu ure|uje i posebnu za{titu predstavnika sindikata kod poslodavca i imenovanog i izabranog predstavnika sindikata preko kojih zaposleni ostvaruju svoja prava kao ~lanova sindikata. 408 ^lan 6 Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 409 ^lan 206. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 410 ^lan 215. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

225

b) Za{tita prava na udruìvanje zaposlenih obrazovanjem saveta zaposlenih

Iako novi Zakon o radu nije bliè utvrdio {ta obuhvata pravo na udruìvanje, smatra-

mo, kao {to smo to ve} napred rekli, da bi pravo na udruìvanje, pored prava na udruì-vanje zaposlenih - osnivanjem sindikata, moglo da obuhvati i pravo na udruìvanje - obrazovanjem saveta zaposlenih.

Za{tita prava na udruìvanje – obrazovanjem saveta zaposlenih, ostvaruje se obrazo-vanjem saveta zaposlenih i vr{enjem njegovih nadle`nosti utvr|enih novim Zakonom o radu i drugim zakonom i op{tim aktom, i ovo pravo zaposleni mogu jedino ostvarivati neposredno, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Za savet zaposlenih, koga ~ine predstavnici zaposlenih, prema novom Zakonu o radu, moè se re}i da nije obavezno njegovo obrazovanje. Savet zaposlenih moè se obrazovati a ne mora. Prema novom Zakonu o radu,411 zaposleni kod poslodavca, kojih ima vi{e od 50 zaposlenih, mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnog prava na udruìvanje – obrazovanjem saveta zaposlenih, moè se re}i, kao i u slu~aju udruìvanja – osnivanjem sindikata, da se ovo kolektivno pravo zaposlenih, {titi obrazovanjem saveta zaposlenih.

Koriste}i svoje kolektivno pravo na udruìvanje, koje zaposleni jedino mogu ostva-rivati neposredno, zaposleni }e, na osnovu novog Zakona o radu i drugog zakona, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca ili pravilnika o radu kada se on donosi, obra-zovati savet zaposlenih i, u skladu sa novim Zakonom o radu i drugim zakonom i op{tim aktom, utvrditi njegove nadle`nosti.

Osim toga, zaposleni }e neposredno, ukoliko zaposleni ne obrazuju savet zapo-slenih, odrediti svoje predstavnike u upravnom odboru i nadzornom odboru poslodavca, za koje, kao i za ~lanove saveta zaposlenih, novi Zakon o radu412 ure|uje posebnu za{titu od otkaza ugovora o radu.

Tako|e se moè re}i da se kolektivno pravo zaposlenih na udruìvanje – obrazo-vanjem saveta zaposlenih ne {titi samo njegovim obrazovanjem, ve} i ostvarivanjem nad-le`nosti saveta zaposlenih, utvr|enih novim Zakonom o radu,413 drugim zakonom i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

2.3.2.2. Za{tita prava zaposlenih na u~e{}e u pregovorima za

zaklju~ivanje kolektivnih ugovora

U osnovnim odredbama novog Zakona o radu,414 odnosno u okviru osnovnih prava i obaveza - u pravima zaposlenih, utvr|eno je, izme|u ostalog, i pravo zaposlenih da u~e-stvuju u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora.

Novi Zakon o radu bliè ne ure|uje u ~emu se sastoji u~e{}e u pregovorima u zaklju~ivanju kolektivnih ugovora. No, i pored toga, mogu}e je utvrditi u ~emu se sastoji u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora.

411 ^lan 205. stav 1. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 412 ^lan 188. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 413 ^lan 205. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 2005) 414 ^lan 13. stav 1. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

226

Polaze}i od novog Zakona o radu, pod u~e{}em u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, mogli bismo da podrazumevamo izraàvanje i zastupanje stavova zaposlenih o pitanjima koja su predmet kolektivnog pregovaranja, i samo zaklju~ivanje kolektivnog ugovora.

Svoje pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora zapo-sleni {tite svojim u~e{}em u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora i zak-lju~ivanjem kolektivnog ugovora. To svoje pravo zaposleni ostvaruju posredno, preko svojih predstavnika, tako|e, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Predstavnici zaposlenih, koje odre|uju nadle`ni organi sindikata za u~e{}e u prego-vorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora, pojavljuju se kao ovla{}eni predstavnici sindikata, odnosno kao ~lanovi odbora za pregovore u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Sindikalni predstavnik ovla{}en za pregovaranje pojavi}e se, prema novom Zakonu o radu,415 kao ~lan odbora za pregovore – ako u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u~estvuje vi{e reprezentativnih sindikata ili vi{e sindikata koji su, zbog toga {to ne ispunjavaju uslove reprezentativnosti, zaklju~ili sporazum o udruìvanju.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnog prava zaposlenih na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora, moè se re}i da se ovo kolektivno pravo {titi u~e{}em u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora i zaklju~ivanjem kolektivnih ugo-vora.

Koriste}i svoje kolektivno pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolek-tivnih ugovora, zaposleni }e ovo kolektivno pravo {tititi preko svojih predstavnika - u~e{-}em u pregovorima i zaklju~ivanjem kolektivnog ugovora, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Pored toga, pravo na u~e{}e zaposlenih u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora {titi se i obezbe|ivanjem odgovaraju}ih drugih uslova i obezbe|ivanjem drugih prava za za{titu prava na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, utvr|enih novim Zakonom o radu.416

2.3.2.3. Za{tita prava zaposlenih na mirno re{avanje

kolektivnih radnih sporova

U osnovnim odredbama novog Zakona o radu,417 odnosno u okviru osnovnih prava i obaveza - u pravima zaposlenih, utvr|eno je, izme|u ostalog, i pravo zaposlenih na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova.

Me|utim, re{avanje kolektivnih radnih sporova nije u celini ure|eno novim Zako-nom o radu. Re{avanje kolektivnih radnih sporova u potpunosti je ure|eno posebnim zakonom - Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.

Kolektivnim radnim sporom, u smislu Zakona o mirnom re{avanju radnih spo-rova,418 smatra se spor povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk.

415 ^lan 251. i 249. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 416 ^lan 211. stav 3. i 4. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 417 ^lan 13. stav 2. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 418 ^lan 2. stav 1. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl.glasnik RS", br. 125/2004)

227

Za{titu svog kolektivnog prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, zaposleni ostvaruju re{avanjem kolektivnih radnih sporova, u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Do re{avanja kolektivnih radnih prava, nastalih povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune i primene kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk, u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, moè do}i samo ako o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu,419 odnosno u skladu sa propisima o {trajku, kad je u pitanju kolektivni radni spor nastao povodom ostvarivanja prava na {trajk.

Za{titu svog kolektivnog prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, zaposleni ostvaruju preko svojih predstavnika u arbitraì i odboru za mirenje, u skladu sa novim Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Za{titu kolektivnog prava na re{avanje kolektivnog radnog spora, nastalog povodom zaklju~ivanja kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,420 zaposleni }e ostvarivati obrazovanjem arbitraè od strane u~esnika kolektivnog ugovora i re{avanjem spora nastalog u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora.

Za{tita kolektivnog prava na re{avanje kolektivnog radnog spora, nastalog u primeni kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,421 ostvaruje se obrazovanjem arbi-traè, koju obrazuju u~esnici kolektivnog ugovora, i re{avanjem spornog pitanja nastalog u primeni kolektivnog ugovora.

Me|utim, ako u~esnici kolektivnog ugovora nisu u kolektivnom ugovoru predvideli mogu}nost da se sporno pitanje u zaklju~ivanju i primeni kolektivnog ugovora re{ava putem arbitraè, sporno pitanje u zaklju~ivanju, izmeni i dopuni kolektivnog ugovora i primeni kolektivnog ugovora, moè se re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.

Za{tita kolektivnog prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova ne sastoji se samo u re{avanju kolektivnih radnih sporova, nastalih povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene kolektivnih ugovora. Za{tita kolektivnih prava u mirnom re{avanju kolektivnih radnih sporova ostvaruje se i u re{avanju kolektivnih radnih sporova povo-dom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk.

Osim ove za{tite kolektivnog prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, u~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,422 mogu pred nadle`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnog prava na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, putem arbitraè i u odboru za mirenje, moè se re}i da se ovo kolektivno pravo zaposlenih {titi re{avanjem kolektivnih radnih sporova.

Koriste}i svoje kolektivno pravo na mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, zaposleni }e ovo kolektivno pravo {tititi i preko svojih predstavnika u arbitraì i u odboru za mirenje, u skladu sa novim Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

419 ^lan 1. stav 2. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl.glasnik RS", br. 125/2005) 420 ^lan 254. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 421 ^lan 265. stav 1. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005) 422 ^lan 265. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

228

2.3.2.4. Za{tita prava zaposlenih na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada

U osnovnim odredbama novog Zakona o radu,423 odnosno u okviru osnovnih prava i

obaveza - pravima zaposlenih, predvi|eno je, izme|u ostalog, i pravo zaposlenih na kon-sultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Novi Zakon o radu bliè ne ure|uje u ~emu se sastoji pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada. No, i pored toga, mogu}e je utvrditi u ~emu se sastoji pravo na konsultovanje, informisanje i izraà-vanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Tako, pravo na konsultovanje moglo bi se sastojati u pribavljanju mi{ljenja zapo-slenih pre dono{enja odluke od strane poslodavca, pravo na informisanje moglo bi se sastojati u obave{tavanju zaposlenih o donetim odlukama poslodavca, a pravo na izra-àvanje svojih stavova o op{tim pitanjima iz oblasti rada – u davanju predloga i mi{ljenja u svim fazama dono{enja odluka i posle dono{enja odluka od strane poslodavca.

Za{tita kolektivnog prava na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih sta-vova o bitnim pitanjima iz oblasti rada {titi se njihovim ostvarivanjem – konsultovanjem, informisanjem i izraàvanjem svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada i ova kolektivna prava mogu se ostvarivati neposredno ili preko svojih prestavnika, u skladu sa novim Zakonom o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, i ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

Pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kad se istovremeno steknu, mogla bi se smatrati jedinstvenim kolektivnim pravom zaposlenih, u kome su sadràna posebna kolektivna prava – pravo na konsul-tovanje, pravo na informisanje i pravo na izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Me|utim, i pravo na konsultovanje, i pravo na informisanje, i pravo na izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, mora se uvek odnositi na bitna pitanja iz oblasti rada. Prema tome, nema prava na konsultovanje, prava na informisanje i prava na izraàvanja svojih stavova ukoliko se ne radi o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Iako bi se pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada mogli smatrati jedinstvenim kolektivnim pravom, u kome su sadràna navedena posebna prava, smatramo da se ovo pravo moè ostvarivati i kao jedinstveno pravo i kao posebna kolektivna prava, ali se uvek moraju odnositi na bitna pitanja iz oblasti rada.

Pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao jedinstveno pravo, ostvariva}e se onda kada o jednom bitnom pitanju iz oblasti rada treba zaposleni da se konsultuju, informi{u i izraze svoje stavove, {to ne}e biti ~est slu~aj.

Me|utim, mnogo }e biti ~e{}i slu~aj kada }e se zaposleni o pojedinim bitnim pita-njima iz oblasti rada ili konsultovati ili informisati ili izraàvati svoje stavove. Mogu}e je,

423 ^lan 13. stav 1. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96)

229

tako|e, i kombinacija ovih prava, tako da se zaposleni mogu konsultovati i informisati ili konsultovati i izraziti svoj stav ili se informisati i izraziti svoj stav o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

U vezi sa pravom na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, postavlja se pitanje – koja su to bitna pitanja iz oblasti rada o kojima treba da se vr{i konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima?

Polaze}i od toga da su to pitanja koja obuhvataju radne odnose i pitanja koja po svom zna~aju mogu da prevazilaze radne odnose, smatramo da su ta bitna pitanja iz oblasti rada spadaju, na primer: o reorganizaciji poslodavca (statusne promene i promena pravne forme), o pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, o pravilniku o radu kada se donosi pravilnik o radu, o rasporedu radnog vremena u okviru radne nedelje, o preraspodeli radnog vremena, o odluci kojom se utvr|uje osnovna zarada za najjedno-stavniji rad - kada odluke donosi samo poslodavac, o finansijskom izve{taju i izve{taju o godi{njem poslovanju, o poslovnom planu poslodavca i drugo.

Nezavisno od toga kako shvatali pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, zaposleni, prema novom Zakonu o radu, ostvaruju, kao {to smo napred rekli, neposredno ili preko svojih prestav-nika.

Do neposrednog ostvarivanja prava na konsultovanje, izraàvanje i informisanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, do}i }e naro~ito kod poslodavca koji ima manji broj zaposlenih, pa nema potrebe da zaposleni biraju svoje predstavnike preko kojih bi ostvarivali navedena prava.

Me|utim, do ostvarivanja prava na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada preko svojih predstavnika, do}i }e kod poslo-davca kod koga ima vi{e zaposlenih, jer tada nije mogu}e na efikasan na~in ostvarivanje ovih kolektivnih prava. U tom slu~aju, ostvarivanje ovih prava vr{i}e se ili preko saveta zaposlenih, ako je obrazovan, ili preko posebno izabranih predstavnika zaposlenih, ako savet zaposlenih nije obrazovan.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnog prava na konsultovanje, informisanje i izraà-vanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, moè se re}i da se ovo kolektivno pravo zaposlenih {titi ostvarivanjem prava na konsultovanje, na informisanje i na izraà-vanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.

Koriste}i svoja prava na konsultovanje, informisanje ili izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, zaposleni }e ovo pravo ostvarivati neposredno ili preko svojih predstavnika, u skladu sa novim Zakonom o radu i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, a u skladu sa ugo-vorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

Tako|e se moè re}i da se pravo na konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada moè {tititi njegovim ostvarivanjem - ili kao jedinstveno pravo ili kao posebna prava, u skladu sa Zakonom o radu i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi, a u skladu sa ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

230

2.3.2.5. Za{tita kolektivnih prava putem {trajka i drugih oblika pritisaka

Kolektivna prava zaposlenih nisu utvr|ena i ne {tite se samo Zakonom o radu.

Kolektivna prava zaposlenih utvr|ena su i {tite se i posebnim zakonom. Takav poseban zakon kojim su utvr|ena kolektivna prava, pored Zakona o mirnom re{avanju radnih spo-rova, jeste Zakon o {trajku.424

Za{tita kolektivnog prava zaposlenih na {trajk, zaposleni ostvaruju slobodnim odlu-~ivanjem o svom u~e{}u u {trajku i to kolektivno pravo zaposlenih, kao i kad je u pitanju kolektivno pravo na udruìvanje zaposlenih, zaposleni jedino mogu ostvarivati nepo-sredno, u skladu sa Zakonom o {trajku i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod pos-lodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

[trajk zaposlenih pojavljuje se kao osnovni oblik pritisaka, odnosno direktne akcije zaposlenih, radi re{avanja svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Pored {trajka, zaposleni mogu koristiti i druge oblike pritisaka, odnosno direktne akcije zaposlenih koji nisu ure|eni Zakonom o {trajku.

Me|utim, {trajk se pojavljuje i kao najsna`niji i najefikasniji oblik za{tite kolektivnih prava zaposlenih. Stoga je, prema Zakonu o {trajku,425 {trajk prekid rada koji zaposleni organizuju radi za{tite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.

Zaposleni, prema novom Zakonu o radu,426 slobodno odlu~uju o svom u~e{}u u {trajku, a {trajk mogu organizovati kod poslodavca, ili u grani i delatnosti, ili kao generalni {trajk. Prema tome, pravo na {trajk je li~no i neprenosivo pravo koje zaposleni mogu ostvarivati samo kolektivno.

Odluku o stupanju u {trajk, donose nadle`ni organi sindikata, zavisno od toga da li je pokrenut {trajk kod poslodavca, u grani i delatnosti, ili je u pitanju generalni {trajk, s tim {to odluku o stupanju u {trajk i {trajk upozorenja moè doneti i ve}ina zaposlenih kod poslodavca.

[trajka~ki odbor, kao organ zaposlenih, i zaposleni koji u~estvuju u {trajku, prema Zakonu o {trajku,427 du`ne su da {trajk organizuju i vode na na~in koji ne ugroàva bez-bednost lica i imovine i zdravlja ljudi, onemogu}ava nano{enje neposredne materijalne {tete i omogu}ava nastavak rada po okon~anju {trajka.

Pored op{tih uslova za stupanje u {trajk, Zakonom o {trajku428 utvr|uju se i posebni uslovi za stupanje u {trajk. Ti posebni uslovi propisani su za delatnosti od javnog interesa ili za delatnosti ~iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi ìvot i zdravlje ljudi ili nanese {tete velikih razmera. Me|utim, Zakonom o zdravstvenoj za{titi izri~ito je zabranjeno organizovanje {trajka u zdravstvenim ustanovama koje pruàju hitnu medicin-sku pomo}.

U ovom slu~aju, zaposleni koji obavljaju posebne delatnosti utvr|ene Zakonom o {trajku,429 mogu, prema Zakonu o {trajku,430 po~eti {trajk ako se obezbedi minimalan

424 Zakon o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 425 ^lan 1. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 426 ^lan 1. stav 2. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 427 ^lan 7. stav 1. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 428 ^lan 9. stav 1. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 429 ^lan 9. stav 2. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 430 ^lan 10. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96)

231

proces rada koji obezbe|uje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov ìvota i rada gra|ana ili rada drugog poslodavca ili fizi~kog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost.

Obezbe|uju}i dalju za{titu zaposlenih u {trajku, Zakonom o {trajku431 propisano je da u~e{}e zaposlenih u {trajku, pod uslovima utvr|enim ovim zakonom, ne prestavlja povredu radne obaveze, ne moè biti osnov za pokretanje disciplinske i materijalne odgovornosti i ne moè za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Tako|e, Zakonom o {trajku432 propisano je da zaposleni koji u~estvuju u {trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu i socijalno osiguranje – u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.

Polaze}i od zna~aja {trajka za zaposlene kao sredstva za za{titu svojih profesio-nalnih i ekonomskih interesa, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova433 utvr|eno je da se ostvarivanje prava na {trajk smatra kolektivnim radnim sporom i da se ovaj kolektivni radni spor re{ava na na~in i u postupku utvr|enim ovim zakonom.

Pored {trajka, kao najzna~ajnijeg i najefikasnijeg sredstva za za{titu kolektivnih prava zaposlenih, postoje i drugi na~ini pritisaka, odnosno direktne kolektivne akcije zaposlenih za za{titu kolektivnih prava zaposlenih (bojkot i piketing).

Bojkot prestavlja poseban oblik kolektivne akcije zaposlenih, koji, po pravilu, prati {trajk. Bojkot se sastoji u tome da sindikat uti~e na poslovne partnere i klijente poslodavca kod koga je organizovan {trajk da privremeno obustave poslovnu saradnju sa poslodavcem, da ne kupuju njegove proizvode i da ne koristi usluge poslodavca dok {trajk traje.

Piketing, tako|e, predstavlja poseban oblik kolektivne akcije zaposlenih koji, po pravilu, prati {trajk. Piketing se sastoji u okupljanju grupa zaposlenih ispred poslovnih prostorija poslodavca radi odvra}anja od rada onih zaposlenih koji èle da rade, kako bi {trajk bio masovniji i imao izgled na uspeh.

Kad je u pitanju za{tita kolektivnih prava zaposlenih na {trajk, moè se re}i da }e zaposleni ovo kolektivno pravo {titi slobodnim odlu~ivanjem o u~e{}u u {trajku i u~e{-}em u {trajku.

Koriste}i svoje pravo na {trajk, zaposleni }e, odlu~ivanjem o u~e{}u u {trajku i u~e{}em u {trajku, ovo pravo ostvarivati neposredno, u skladu sa Zakonom o {trajku i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

Tako|e se moè re}i da se pravo na {trajk ne {titi samo njihovim slobodnim odlu~i-vanjem o u~e{}u u {trajku i u~e{}em u {trajku, ve} i re{avanjem njihovih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada, u skladu sa Zakonom o {trajku i op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi.

2.3.4. Rokovi zastarelosti potraìvanja iz radnog odnosa

U okviru ostvarivanja i za{tite prava zaposlenih, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji

Zakon o radu, utvr|uje rok zastarelosti potraìvanja iz radnog odnosa. Prema novom Zakonu o radu434, kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, ova

nov~ana potraìvanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. 431 ^lan 14. stav 1. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 432 ^lan 14. stav 2. Zakona o {trajku ("Sl.glasnik RS", br. 29/96) 433 ^lan 2. stav 1. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 434 ^lan 196. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS", br. 24/2005)

232

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, koji je nov~ana potraìvanja iz radnog odnosa smatrao obro~nim davanjima, novi Zakon o radu ne utvr|uje takvu definiciju nov~anih potraìvanja.

Pored toga, valja ista}i da sudska za{tita nov~anih potraìvanja iz radnog odnosa nije vezana za rok od 90 dana, koliko iznosi rok za pokretanje postupka pred nadle`nim sudom.

Sudska za{tita, odnosno rok zastarelosti svih nov~anih potraìvanja, kao {to smo to napred ve} rekli, iznosi tri godine od nastanka nov~ane obaveze.

233

XVIII. POSEBNE ODREDBE

1. Uvodne napomene

U okviru posebnih odredaba, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, ure-dio je nekoliko razli~itih pitanja i, u pojedinim zakonskim re{enjima, uneo znatne pro-mene. Ta pitanja su: rad van radnog odnosa, samozapo{ljavanje i radna knjiìca.

2. Rad van radnog odnosa

Pored prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada,

novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje posebne odredbe u kojima ure|uje radno angaòvanje, jednog ili vi{e lica.

Da novi Zakon o radu, pored ure|ivanja prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure|uje i radno angaòvanje, upravo, potvr|uju i osnov-ne odredbe novogZakona o radu.

Naime, u okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, odnosno u okviru zna~enja pojedinih pojmova, novi Zakon o radu435 kroz definiciju pojma "poslodavac", utvr|uje da je poslodavac pravno ili fizi~ko lice koje, pored toga {to zapo{ljava, i radno angaùje,jedno ili vi{e lica.

Prema tome, pod radnim angaòvanjem mogli bi smo da podrazumevamo sva ona radna angaòvanja na osnovu kojih se izme|u zaposlenog i poslodavca ne zasniva radni odnos, ve} se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju ugovorom koji nije ugovor o radu.

Bliè ure|uju}i radno angaòvanje, novi Zakon o radu radno angaòvanje utvr|uje kao rad van radnog odnosa i, u okviru rada van radnog odnosa, utvr|uje oblike rada van radnog odnosa. Pri tome, novi Zakon o radu zadràva dosada{nje oblike rada van radnog odnosa i utvr|uje nove oblike rada van radnog odnosa.

Uvo|enjem pojma "rad van radnog odnosa", novi Zakon o radu, za razliku od dosa-da{njeg Zakona o radu, koji nije poznavao ovaj pojam, jasno je opredelio koji rad ~ini radni odnos, a koji rad prestavlja rad van radnog odnosa.

U okviru rada van radnog odnosa, novi Zakon o radu i dalje zadràva privremene i povremene poslove i ugovor o delu, koji su postojali i u dosada{njem Zakonu o radu. Me|utim, novi Zakon o radu, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, uvodi nove ugovore, kao {to su: ugovor o zastupanju ili posredovanju, ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju i ugovor o dopunskom radu.

2.1. Privremeni i povremeni poslovi

U okviru rada van radnog odnosa, koji nije bio tako definisan u dosada{njem

Zakonu o radu,novi Zakon o radu prvo utvr|uje privremene i povremene poslove i, u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, unosi zna~ajne promene.

Prema novom Zakonu o radu,436 poslodavac moè za obavljanje poslova, koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaklju~i ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.


234

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, prema novom Zakonu o radu, koji se zaklju~uje u pisanom obliku, moè da se zaklju~i za obavljanje poslova sa:

1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, ne utvr|uje koja se pitanja ure-

|uju ugovorom o privremenim i povremenim poslovima. Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima treba naro~ito utvrditi: vrstu privremenih i povremenih poslova, na~in i rok u kome treba obaviti privremene i povremene poslove i naknadu za obavljeni rad.

Upore|uju}i ova re{enja u novom Zakonu o radu sa re{enjima iz dosada{njeg Zakona o radu, moè se re}i da se pomenute zna~ajne promene sastoje u slede}em: ne utvr|uje se da privremeni i povremeni poslovi treba da budu iz delatnosti poslodavca; ovaj ugovor se moè zaklju~iti za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini; utvr|ena su lica sa kojima se moè zaklju~iti ovaj ugovor; i ovaj ugovor zaklju~uje se u pisanom obliku.

Novi Zakon o radu unosi i druge promene. Tako, novi Zakon o radu ne preuzima re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu po kome lice koje je zaklju~ilo ugovor o privre-menim i povremenim poslovima ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osigu-ranje, u skladu sa zakonom i da je obveznik uplate doprinosa poslodavac.

Me|utim, lica sa kojima poslodava zaklju~uje ugovor o privremenim i povremenim poslovima, imaju, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zako-nu o zdravstvenom osiguranju,437 pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Pored napred navedenih lica sa kojima se moè zaklju~iti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, prema novom Zakonu o radu,438 kao i prema dosada{njem Zakonu o radu, poslodavac moè za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaklju~i ugovor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, u odnosu na re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu, utvrdio je da ~lanovi omladinske i studentske zadruge sa kojima poslodavac moè zaklju~iti ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne mogu biti stariji od 30 godina.

Pored ove promene u pogledu zaklju~ivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa ~lanovima omladinske i studentske zadruge, novi Zakon o radu unosi i dru-ge promene. Tako, novi Zakon o radu ne preuzima re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu da ova lica imaju pravo na osiguranje za slu~aj povrede na radu ili profesionalnog obo-lenja, u skladu sa zakonom.

Me|utim, a tako|e, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o zdravstvenom osiguranju439, lica koja su, kao ~lanovi omladinske i studentske

437 ^lan 7. stav 1. ta~ka 3) i ta~ka 9) i ~lan 8. stav 1. ta~ka 3) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 13) Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005) 438 ^lan 198. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 439 ^lan 7. stav 1. ta~ka 3) i 9) i ~lan 8. stav 1. ta~ka 3) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 14) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005)

235

zadruge zaklju~ila ugovora o privremenim i povremenim poslovima, imaju pravo na pen-zijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Nezavisno od toga da li je u pitanju ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova uop{te ili je u pitanju ugovor o privremenim i povremenim poslovima koji poslodavac zaklju~uje sa ~lanom omladinske ili studentske zadruge, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaklju~uje se u pisanom obliku. Prema tome, zaklju-~ivanje ovog ugovora u pisanom obliku pojavljuje se kao uslov njegove punova`nosti.

2.2. Ugovor o delu

U okviru rada van radnog odnosa, novi Zakon o radu, posle privremenih i

povremenih poslova, kao i dosada{nji Zakon o radu, utvr|uje ugovor o delu, zadràva odre|ena re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu i unosi odre|ene promene.

Polaze}i od Zakona o obligacionim odnosima,440 novim Zakonom o radu utvr|en je ugovor o delu. Prema novom Zakonu o radu,441 poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla.

Kao {to se vidi, prema novom Zakonu o radu, ugovor o delu ne moè se zaklju~iti za obavljanje poslova iz okvira delatnosti poslodavca, ve} samo za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca, {to nije bilo utvr|eno u dosada{njem Zakonu o radu

Za razliku od ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se moè zaklju-~iti sa licima koja su odre|ena Zakonom o radu, novi Zakon o radu ne utvr|uje lica sa kojima se moè zaklju~iti ugovor o delu. No, bez obzira na to, po na{em mi{ljenju, ugo-vor o delu moè se zaklju~iti i sa nezaposlenim licem, i sa zaposlenim licem kod drugog ili istog poslodavca, i sa korisnikom starosne penzije.

Ovo zbog toga {to za zaklju~ivanje ugovora o delu nije bitan status lica sa kojim se zaklju~uje ugovor o delu, ve} samostalna izrada ili opravka odre|ene stvari i samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla.

Pored toga, da bi se zaklju~io ugovor o delu, potrebno je da ugovor o delu za predmet ima samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{enje odre|e-nog fizi~kog ili intelektualnog posla, koji nema stalni karakter.

Prema tome, ~injenica da posao za koji se zaklju~uje ugovor o delu nije stalan i ~injenica samostalnosti u obavljanju posla, opredeljuju da li je zaklju~eni ugovor ugovor o delu ili neki drugi ugovor.

Me|utim, novi Zakon o radu, kao ni dosada{nji Zakon o radu, ne utvr|uje koja pitanja treba da se ure|uju ugovorom o delu. Ugovorom o delu, treba naro~ito urediti: vrstu posla koju treba samostalno obaviti, na~in i rok izvr{enja posla i naknadu za obavljeni rad.

Ne zaklju~uje se ugovor o delu samo za samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari i za samostalno obavljanje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu, prema novom Zakonu o radu,442 moè da se zaklju~i i sa licem koje obavlja umet-ni~ku ili drugu delatnost iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom. 440 ^lan 600. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 39/85, 29/88, 45/89, 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/98) 441 ^lan 199. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 442 ^lan 199. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

236

Za zaklju~ivanje ugovora o delu za obavljanje umetni~ke i druge kulturne delatnosti ne postoji uslov da ti poslovi moraju biti izvan delatnosti poslodavca i ne utvr|uje samostalnost u obavljanju tih poslova putem ugovora o delu. Prema tome, ugovor o delu moè se zaklju~iti i za obavljanje poslova koji su u okviru delatnosti poslodavca i za ~ije obavljanje se ne zahteva samostalnost u obavljanju tih poslova.

Me|utim, da bi ugovor o delu za obavljanje umetni~kih i drugih poslova bio zasno-van na Zakonu o radu, on, prema novom Zakonu o radu,443 treba da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture, ako je takav ugovor zaklju~en.

Ukoliko nije zaklju~en poseban kolektivni ugovor za lica koja obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, onda ugovor o delu zaklju~en sa licem koje obavlja umetni~ku ili kulturnu delatnost, mora biti samo u skladu sa novim Zakonom o radu i drugim zako-nom.

Ugovor o delu, kao i ugovor o privremenim i povremenim poslovima mora, prema novom Zakonu o radu,444 biti zaklju~en u pisanom obliku i samo se za tako zaklju~eni ugovor o delu moè re}i da je zasnovan na zakonu i samo takav ugovor o delu moè proizvoditi pravno dejstvo.

Kada se zaklju~uje ugovor o delu treba imati u vidu da, prema Zakonu o doprino-sima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, lica koja ostvaruju naknadu za obavljanje poslova po ugovoru o delu, imaju pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.445

2.3. Ugovor o zastupanju ili posredovanju

Ugovor o zastupanju ili posredovanju je prvi, novi, ugovor koji je, u okviru rada van

radnog odnosa, predvideo novi Zakon o radu. Ugovor o zastupanju ili posredovanju nije postojao ne samo u dosada{njem Zakonu o radu, ve} ni u zakonodavstvu o radu uop{te.

Prema novom Zakonu o radu,446 poslodavac moè da zaklju~i sa odre|enim licem ugovor o zastupanju ili posredovanju radi zastupanja ili posredovanja. Na osnovu ove odredbe novog Zakona o radu, moè se zaklju~iti da su u pitanju dve vrste ugovora, i to ugovor o zastupanju i ugovor o posredovanju.

S obzirom da se radi o dve vrste ugovora, jer imaju razli~ite predmete ugovora – zastupanje i posredovanje, to poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ili ugovor o zastupanju ili ugovor o posredovanju. Me|utim, to ne isklju~uje pravo poslodavca da sa istim licem zaklju~i i ugovor o zastupanju i ugovor o posredovanju.

Ugovorom o zastupanju ili posredovanju, prema novom Zakonu o radu,447 utvr|uje: prvo, pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje; i drugo, da se me|usobna prava, obaveze i odgovornosti lica koji obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca ure|uju, u skladu sa zakonom.

443 ^lan 199. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 444 ^lan 199. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 445 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005) 446 ^lan 200. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 447 ^lan 200. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

237

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu, osim naknade za zastupanje ili posredovanje ne utvr|uje druga obele`ja ugovora o zastupanju ili posredovanju. Zbog toga se postavlja pitanje od kog drugog zakona, pored novog Zakona o radu, treba po}i u ure|ivanju drugih me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti u ugovoru o zastupanju ili posredovanju?

U odgovoru na ovo pitanje mora se po}i od Zakona o obligacionim odnosima448 koji ure|uje zastupanje uop{te, ugovora o trgovinskom zastupanju i ugovora o posredovanju, i, polaze}i od odredaba ovog zakona, treba ure|ivati druga me|usobna prava, obaveze i odgovornosti izme|u poslodavca i zaposlenog.

Tako, ako bi poslodavac sa odre|enim licem trebao da zaklju~i ugovor o zastupanju, koji ina~e nije predvi|en u okviru ugovora utvr|enih Zakonom o obligacionim odnosima, onda ugovorom o zastupanju trebalo bi naro~ito urediti: ugovorne strane – poslodavac i lice koje }e za poslodavca obavljati poslove zastupanja; obavezu odre|enog lica (zastup-nika) da, u ime i za ra~un poslodavca (vlastodavca) obavi slede}e poslove zastupanja, na primer: da proda odre|enu robu, odre|ene koli~ine i po kojoj ceni; i obavezu poslodavca da licu koje ga zastupa isplati naknadu (proviziju) za zastupanje.

Me|utim, mogu}i su i drugi ugovori o zastupanju, a me|u koje se naj~e{}e pojavljuju ugovori izme|u poslodavaca i advokata, u kome poslodavac (vlastodavac) ovla{}uje advo-kata (punomo}nika) da ga zastupa pred sudovima i drugim dràvnim organima.

Ako bi poslodavac sa odre|enim licem trebao da zaklju~i ugovor o posredovanju, koji je predvi|en Zakonom o obligacionim odnosima, onda bi tim ugovorom trebalo naro~ito urediti: ugovorne strane – poslodavac (nalogodavac) i odre|eno lice (posrednik) koje }e posredovati izme|u nalogodavca i drugog lica; obavezu odre|enog lica (posred-nika) da nastoji da na|e ili da dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim prego-varalo o zaklju~enju odre|enog ugovora; obavezu poslodavca (nalogodavca) da licu odre-|enom za posredovanje (posredniku) isplati odre|enu naknadu (proviziju), ako taj ugovor bude zaklju~en.

Kao i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i ugovor o delu, koji se zak-lju~uju u pisanom obliku, tako i ugovor o zastupanju ili posredovanju, treba, prema novom Zakonu o radu,449 da bude zaklju~en u pisanom obliku. Tako se zaklju~ivanje ugovora o zastupanju i posredovanju u pisanoj formi, pojavljuje kao uslov za puno-va`nost ugovora o zastupanju ili posredovanju.

Kad se zaklju~uje ugovor o zastupanju ili posredovanju, treba imati u vidu da prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o zdravstvenom osigu-ranju,450 lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, imaju pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

2.4. Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju

Pored ugovora o zastupanju i posredovanju, novi Zakon o radu je, u okviru rada van

radnog odnosa, predvideo, kao drugi, novi ugovor – ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, koji nije bio predvi|en dosadanjim Zakonom o radu.

448 ^lan 84-98, 790. i ~lan 813-826. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/98, 39/85, 45/98 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) 449 ^lan 200. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 450 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 18/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005)

238

Za ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, moè se re}i da nije postojao ni u ranijem zakonodavstvu o radu, a u Zakonu o radnim odnosima,451 bio je utvr|en kao ugovor o volonterskom radu.

Upore|uju}i odredbe pomenutog Zakona o radnim odnosima sa odredbama novog Zakona o radu u pogledu lica sa kojim poslodavac moè zaklju~iti ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, moè se re}i da se radi o potpuno identi~nim odredbama.

Tako, prema novom Zakonu o radu,452 poslodavac moè da zaklju~i ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju:

1) sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravni~kog staà i polaganja stru~nog ispita, kad je zakonom, odnosno pravilnikom predvi|en kao poseban uslov za samostalan rad u struci;

2) sa licem koje èli da se stru~no usavr{i i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvr|eno programom usavr{avanja, odnosno specijalizacije.

Kao {to se vidi, prema novom Zakonu o radu, postoje dve mogu}nosti za zaklju-~ivanje ugovora o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, prva je - stru~no osposob-ljavanje pripravnika za samostalan rad u struci, a druga je – stru~no usavr{avanje u struci.

Prema tome, radi se o dve vrste ugovora, jedan je ugovor o stru~nom osposob-ljavanju pripravnika za samostalan rad u struci, a drugi ugovor je – ugovor o stru~nom usavr{avanju u struci, podrazumevaju}i pod stru~nim usavr{avanjem sticanje posebnih znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci i specijalizaciju.

Pored navedene razlike izme|u ovih ugovora – da se u prvom ugovoru radi o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad u struci, a da se u drugom ugovoru radi o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, izme|u ovih ugovora postoji jo{ jedna zna~ajna razlika.

Kad je u pitanju ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad u struci, ovaj ugovor moè se zaklju~iti samo sa nezaposlenim licem, a kad je u pitanju ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, onda se takav ugovor, po pravilu, zaklju~uje sa zaposlenim licem.

Me|utim, da bi se mogao zaklju~iti ugovor za stru~no osposobljavanje pripravnika za samostalan rad, potrebno je, pored toga {to se ugovor zaklju~uje sa nezaposlenim licem, da je zakonom, odnosno pravilnikom obavljanje pripravni~kog staà i polaganje stru~nog ispita predvi|eno kao poseban uslov za samostalan rad.

A da bi se mogao zaklju~iti ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, potrebno je, pored toga, da lice èli da se stru~no usavr{ava u svojoj struci, da je programom stru~nog usavr{avanja, odnosno specijalizacije utvr|eno vreme stru~nog usavr{avanja, odnosno specijalizacije.

Ugovorom o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, prema novom Zakonu o radu,453 poslodavac moè licu sa kojim zaklju~uje ovaj ugovor da obezbedi nov~anu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom ili ugovorom o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju.

Koja su to druga prava koja poslodavac moè da obezbedi licu sa kojim je pos-lodavac zaklju~io ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad i

451 ^lan 131. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 55/96) 452 ^lan 201. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 453 ^lan 201. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

239

ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, u novom Zakonu o radu ne postoji eksplicitni odgovor.

Ta druga prava koja poslodavac moè, a ne mora, da obezbedi licu sa kojim je zaklju~io ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad u struci i ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, mogla bi biti razli~ita i zavisi}e od toga koji je od ovih ugovora u pitanju.

Tako, na primer, ta prava mogu biti: pravo na odmor u toku dnevnog rada, pravo na dnevni odmor, pravo na nedeljni odmor, pravo na godi{nji odmor, pravo na naknadu tro{kova za dolazak i odlazak sa posla, pravo na naknadu tro{kova za vreme provedeno na slu`benom putu, pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu i druga prava.

Kad je u pitanju nov~ana naknada koju poslodavac moè, a ne mora, da obezbedi licu sa kojim je zaklju~io ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad i ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, prema novom Zakonu o radu,454 ta nov~ana naknada ne smatra se zaradom u smislu Zakona o radu.

Prema tome, to nije zarada koja se sastoji iz zarade za obavljeni rad i vreme prove-deno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

Pored navedenih prava, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje455i Zakonu o zdravstvenom osiguranju,456 lica sa kojima je zaklju~en ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad i za stru~no usavr{avanje u svojoj struci, a koja ostvaruju ugovorenu naknadu (naknadu za rad), imaju pravo na pen-zijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Pored utvr|ivanja sa kojim licem poslodavac moè zaklju~iti ugovor o stru~nom osposobljavanju i ugovor o stru~nom usavr{avanju i da nov~ana naknada moè biti element ugovora o stru~nom osposobljavanju i ugovora o stru~nom usavr{avanju, novi Zakon o radu ne utvr|uje koje druge elemente treba da sadrè ovi ugovori.

Ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad u struci i ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, treba naro~ito da sadrè: vreme trajanja priprav-ni~kog staà i obavezu polaganja stru~nog ispita; vreme trajanja stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja, odnosno specijalizacije i polaganje odgovaraju}eg ispita; visinu nov~ane naknade i rokovi njene isplate; i druga prava utvr|ena zakonom, op{tim aktom i ugovo-rom o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad i ugovorom o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci.

Kao i ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu i ugovor o zastupanju ili posredovanju, tako i ugovor o stru~nom osposobljavanju pripravnika za samostalan rad u struci i ugovor o stru~nom usavr{avanju u svojoj struci, prema novom Zakonu o radu,457 mora biti zaklju~en u pisanom obliku. Tako se i zaklju~ivanjem ovih ugovora u pisanom obliku pojavljuje kao uslov za njihovu punova`nost.

454 ^lan 201. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 455 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) 456 ^lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005) 457 ^lan 201. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

240

2.5. Dopunski rad

Novi Zakon o radu je, pored ugovora o zastupanju ili posredovanju i ugovora o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, predvideo, u okviru rada van radnog odnosa, kao tre}i, novi, ugovor – ugovor o dopunskom radu, koji nije postojao u dosada{njem Zakonu o radu.

Me|utim, dopunski rad nije nov radno-pravni institut zakonodavstvu o radu. Dopunski rad bio je predvi|en u Zakonu o radnim odnosima,458 koji je propisivao uslove kada zaposleni, koji kod jednog poslodavca radi puno radno vreme, moè da radi jo{ kod jednog poslodavca, najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena.

Zadràvaju}i u osnovi re{enje o dopunskom radu iz pomenutog Zakona o radnim odnosima, novim Zakonom o radu459 propisano je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moè da zaklju~i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena.

Da bi do{lo do zaklju~ivanja ugovora o dopunskom radu, potrebno je: prvo, da se radi o zaposlenom koji kod drugog poslodavca koji ve} radi sa punim radnim vremenom; i drugo, da dopunski rad kod drugog poslodavca moè trajati najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena.

Prema tome, ne bi mogao postojati dopunski rad zaposlenog kod istog poslodavca, ukoliko to posebnim zakonom ne bi bilo druk~ije odre|eno. Zatim, za dopunski rad kod drugog poslodavca ne traì se nikakva saglasnost od strane poslodavca kod koga zaposleni radi sa punim radnim vremenom i zaposleni moè da radi u dopunskom radu kod drugog poslodavca i manje od jedne tre}ine punog radnog vremena.

Ugovorom o dopunskom radu, prema novom Zakonu o radu,460 se utvr|uje pravo zaposlenog na nov~anu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Za razliku od nov~ane naknade koja se, prema novom Zakonu o radu, ne smatra zaradom kod ugovora o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju, za nov~anu naknadu kod ugovora o dopun-skom radu novi Zakon o radu ne daje odgovor.

Iako novi Zakon o radu nije dao odgovor na pitanje da li se ova nov~ana naknada smatra zaradom u smislu novog Zakona o radu, a koja se obavezno utvr|uje ugovorom o dopunskom radu, moglo bi se re}i da se i ova nov~ana naknada ne bi mogla smatrati zaradom u smislu novog Zakona o radu.

Koja su to druga prava i obaveze po osnovu dopunskog rada koja se, pored nov~ane naknade, utvr|uju u ugovoru o dopunskom radu, u novom Zakonu o radu ne postoji eksplicitan odgovor, niti odgovor koji upu}uje na to koja su to druga prava i obaveze koje moè imati zaposleni u dopunskom radu.

Ta druga prava i obaveze, koja treba utvrditi u ugovoru o dopunskom radu, mogla bi biti: pravo na dnevni i nedeljni odmor; pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu; obaveza zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; obaveze zaposlenog da po{tuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca; pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada i na naknadu za vreme provedeno na slu`benom putu; i na druga prava i obaveze utvr|ene zakonom, op{tim aktom i ugovorom o dopun-skom radu.

458 ^lan 132. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 55/96) 459 ^lan 202. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 460 ^lan 202. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

241

Pored ovih prava i obaveza, zaposleni, s obzirom da za obavljanje dopunskog rada ima pravo na nov~anu naknadu, odnosno da ostvaruje ugovorenu naknadu, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje,461 a prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju ima pravo na zdravstveno osiguranje.462

Kao i svi napred navedeni ugovori, koji su utvr|eni u okviru rada van radnog odnosa, tako i ugovor o dopunskom radu, prema novom Zakonu o radu,463 mora biti zaklju~en u pisanom obliku. Tako se zaklju~ivanje ugovora o dopunskom radu u pisanom obliku, pojavljuje kao uslov za njegovu punova`nost.

3. Samozapo{ljavanje

U okviru posebnih odredaba novog Zakona o radu, novim Zakonom o radu, pored rada van radnog odnosa, ure|eno je, kao i dosada{njim Zakonom o radu, i samozapo{-ljavanje kao poseban vid zapo{ljavanja.

Prema novom Zakonu o radu,464 samozapo{ljavanje, kao jedan od vrlo zna~ajnih vidova zapo{ljavanja, sastoji se u tome {to fizi~ko lice moè samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

Me|utim, povodom samozapo{ljavanja, postavljaju se dva pitanja. Prvo pitanje je – {ta se podrazumeva pod preduzetnikom, a drugo pitanje koji je to zakon u skladu sa kojim fizi~ko lice kao preduzetnik samostalno obavlja odre|enu delatnost?

U odgovoru na prvo pitanje {ta se podrazumeva pod preduzetnikom, moè se re}i da se Zakonom o privatnim preduzetnicima i Zakonom o privrednim dru{tvima utvr|uje {ta se smatra privatnim preduzetnikom.

Privatnim preduzetnikom, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima465 smatra se fizi~ko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno 466obavlja delatnost. A preduzetnikom, u smislu Zakona o privrednim dru{tvima,467 smatra se fizi~ko lice koje je registrovano i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvo-ljene delatnosti, uklju~uju}i umetni~ke i stare zanate i poslove iz doma}e delatnosti.

O~igledno je da u definiciji pojma "preduzetnik", koje su utvr|ene Zakonom o pri-vatnim preduzetnicima i Zakonom o privrednim dru{tvima, postoje zna~ajne razlike, koje treba otkloniti u novom Zakonu o preduzetnicima.

A u odgovoru na drugo pitanje, moè se re}i da je to ure|eno, pre svega, Zakonom o privatnim preduzetnicima, a potom i Zakonom o privrednim dru{tvima. Zakonom o privatnim preduzetnicima ure|eno je samostalno obavljanje delatnosti, pod uslovima i na na~in utvr|en ovim zakonom, a Zakonom o privrednim dru{tvima ure|eno je osnivanje i prestanak preduzetnika. 461 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) 462 ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005) 463 ^lan 202. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 464 ^lan 203. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 465 ^lan 1a. Zakona o privatnim preduzetnicima ("Sl. glasnik RS", br. 54/89, 9/90, 46/91, 53/95, 35/2002 i 55/2004) 466 ^lan 48. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 467 ^lan 42. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 91/2003 i 84/2004)

242

Pored pomenutih zakona, samozapo{ljavanje je ure|eno i Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti. Prema ovom zakonu, samozapo{ljavanje, u smislu ovog zakona, je osnivanje preduze}a, zadruge, radnje, poljoprivrednog gazdinstva ili dru-gog oblika preduzetni{tva od strane nezaposlenog ili udruìvanjem vi{e zaposlenih.

Nezaposleni koji se samozapo{ljavaju, prema pomenutom Zakonu o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, moè da ostvari pravo na:

1) isplatu jednokratne nov~ane naknade za slu~aj nezaposlenosti, u skladu sa ovim zakonom;

2) subvenciju za samozapo{ljavanje, u skladu sa ovim zakonom; 3) dodatno obrazovanje i obuku; 4) pomo} poslovnog centra, u skladu sa ovim zakonom.

4. Radna knjiìca

Pored rada van radnog vremena i samozapo{ljavanja, novi Zakon o radu je, u okviru posebnih odredaba, predvideo, kao i dosada{nji Zakon o radu, radnu knjiìcu.

Radna knjiìca, prema novom Zakonu o radu,468 je javna isprava koju izdaje op{tinska uprava. Svaki zaposleni ima radnu knjiìcu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Kao {to je zaposleni duàn da poslodavcu preda radnu knjiìcu prilikom zasnivanja radnog odnosa, tako je, prema novom Zakonu o radu,469 poslodavac duàn da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiìcu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiìcu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

Pored odredaba novog Zakona o radu, koje ure|uju radnu knjiìcu, novim Zakonom o radu,470 u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, utvr|eno je da sadrìnu radne knjiìce, na~in uno{enja podataka u radnu knjiìcu i na~in vo|enja registra o izdatim radnim knji-ìcama propisuje ministar nadleàn za poslove rada.

Ministar nadleàn za poslove rada doneo je poseban Pravilnik o radnoj knjiìci,471 kojim je propisana sadrìna radne knjiìce, na~in uno{enja podataka u radnu knjiìcu i na~in vo|enja registra o izdatim radnim knjiìcama, a koji treba da se usaglasi sa odred-bama novog Zakona o radu.

Prema Pravilniku o radnoj knjiìci, zahtev za izdavanje radne knjiìce nezaposleno lice podnosi nadle`nom organu op{tinske uprave, prema mestu njegovog prebivali{ta, a zaposleni prema mestu njegovog zaposlenja. U radnu knjiìcu podaci se unose na osnovu zahteva za izdavanje radne knjiìce, overenih isprava i drugih dokaza.

Tako|e, prema Pravilniku o radnoj knjiìci, zaposleni na dan po~etka rada predaje radnu knjiìcu poslodavcu sa kojim je zasnovao radni odnos, o ~emu poslodavac izdaje potvrdu zaposlenom. Poslodavac je duàn da zaposlenom vrati uredno propisanu radnu knjiìcu na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog.

468 ^lan 204. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 469 ^lan 204. stav 4. i 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 470 ^lan 204. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 471 Pravilnik o radnoj knjiìci ("Sl. gl. RS", br. 17/97)

243

XIX. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

1. Uvodne napomene

Organizacije zaposlenih i poslodavaca je potpuno novo poglavlje u novom Zakonu o radu i, ovako kako je definisano, prestavlja potpuno novo poglavlje, ne samo u novom Zakonu o radu, nego i u zakonodavstvu o radu uop{te.

Ina~e, sam pojam "organizacije" zaposlenih i poslodavaca najblaè re~eno je neade-kvatan. Zato bi bilo ispravnije da je naziv ovog poglavlja glasio – obrazovanje saveta zaposlenih i osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca ili obrnuto - osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca i obrazovanje saveta zaposlenih.

No, bez obzira na ove primedbe u pogledu definicije poglavlja "Organizacije zaposlenih i poslodavaca", smatramo da je veoma dobro {to se, u okviru jednog poglavlja, ure|uje i obrazovanje saveta zaposlenih i osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca.

Novim Zakonom o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, stvoren je potpun pravni osnov za obrazovanje saveta zaposlenih i pravni osnov za osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca i ure|ena je reprezentativnost sindikata i udruènja poslodavaca i njihova pravna i poslovna sposobnost.

2. Savet zaposlenih

U ranijem zakonodavstvu o preduze}ima, u Zakonu o preduze}ima, u okviru u~e{}a

zaposlenih u upravljanju preduze}em, bio je utvr|en savet zaposlenih, uslovi i na~in njegovog obrazovanja i delokrug saveta zaposlenih.

Tako|e, u dosada{njem zakonodavstvu o radu, u Zakonu o radu, bio je utvr|en savet zaposlenih, sa pravom zaposlenih da ga mogu obrazovati ako kod poslodavca ima vi{e od 50 zaposlenih, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Zakonom o privrednim dru{tvima nije predvi|eno postojanje saveta zaposlenih, a novim Zakonom o radu utvr|eno je, u okviru organizacija zaposlenih i poslodavaca, pravo zaposlenih da mogu obrazovati savet zaposlenih.

Pored prava da zaposleni kod poslodavca mogu obrazovati savet zaposlenih, novim Zakonom o radu predvi|eni su uslovi za obrazovanje saveta zaposlenih i delokrug saveta zaposlenih.

Tako je, kad su u pitanju uslovi za obrazovanje saveta zaposlenih, novim Zakonom o radu,472 predvi|eno da zaposleni kod poslodavca mogu obrazovati savet zaposlenih ako ih ima vi{e od 50 zaposlenih kod poslodavca, u skladu sa zakonom.

Kao {to se vidi, samo ako kod poslodavca postoji vi{e od 50 zaposlenih, zaposleni mogu obrazovati savet zaposlenih. To bi istovremeno moglo da zna~i, ako kod poslodavca ne bi bilo 50 zaposlenih, zaposleni ne bi mogli da obrazuju savet zaposlenih.

Obrazovanje saveta zaposlenih – ako kod poslodavca ima vi{e od 50 zaposlenih, prestavlja samo mogu}nost, a ne i obavezu zaposlenih da obrazuju savet zaposlenih. Prema tome, zaposleni kod poslodavca mogu, ali i ne moraju, da obrazuju savet zapo-slenih.


244

Ako zaposleni kod poslodavca, kojih ima vi{e od 50 zaposlenih, odlu~e da obrazuju savet zaposlenih, to obrazovanje mora biti u skladu sa zakonom, umesto obrazovanja u skladu sa kolektivnim ugovorom, kako je to bilo utvr|eno dosada{njim Zakonom o radu.

S obzirom da se savet zaposlenih obrazuje u skladu sa zakonom, postavlja se pitanje – koji je to zakon u skladu sa kojim se obrazuje savet zaposlenih? To moè biti jedino novi Zakon o radu, jer ne vidimo drugi zakon kojim bi se posebno ure|ivalo obrazovanje saveta zaposlenih.

Polaze}i od toga da dosada{nji Zakon o radu nije utvr|ivao delokrug saveta zapo-slenih, a da je za potpuno ure|ivanje saveta zaposlenih potrebno utvrditi i njegov delo-krug, novim Zakonom o radu utvr|en je i delokrug saveta zaposlenih.

Prema novom Zakonu o radu,473 savet zaposlenih daje mi{ljenja i u~estvuje u odlu~i-vanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na na~in i pod uslovima utvr|enim zakonom i op{tim aktom.

Kao {to se vidi, iz delokruga saveta zaposlenih moè se zaklju~iti da savet zapo-slenih ne prestavlja oblik participacije zaposlenih u upravljanju poslodavcem, ve} samo organ koji daje mi{ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.

Me|utim, kako zaposleni kod poslodavca mogu imati svoje predstavnike u uprav-nom i nadzornom odboru kod poslodavca, postavlja se pitanje – ko }e odre|ivati predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca i koja su im prava u upravnom i nadzornim odboru poslodavca?

Predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca jedino mogu da odrede zaposleni kod poslodavca kada zaposleni nisu obrazovali savet zaposlenih ili savet zaposlenih kada su ga zaposleni obrazovali.

Predstavnici zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca treba, iako ni novi Zakon o radu ni Zakon o privrednim dru{tvima o tome nemaju odredaba, da imaju ona prava i du`nosti koja imaju i ostali ~lanovi upravnog i nadzornog odbora kod poslo-davca.

Prema tome, moglo bi se zaklju~iti da u~e{}e predstavnika zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru, kao organima poslodavca, prestavlja participaciju zaposlenih u uprav-ljanju i vr{enju nadzora kod poslodavca.

U vezi sa pravom saveta zaposlenih da daje mi{ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima, postavlja se pitanje koja su to ekonomska i socijalna prava i na koji to na~in i pod kojim uslovima savet zaposlenih daje mi{ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima?

U odgovoru na postavljena pitanja mora se po}i od toga da postoje ekonomska i socijalna prava o kojima savet zaposlenih daje mi{ljenje i ekonomska i socijalna prava o kojima savet zaposlenih u~estvuje u odlu~ivanju.

U okviru ekonomskih i socijalnih prava o kojima savet zaposlenih daje svoje mi{-ljenje spadala bi organizacija i sistematizacija posla; reorganizacija poslodavca, odnosno statusne promene i promene pravne forme poslodavca; inicijativa za sprovo|enje privati-zacije poslodavca; plan poslovanja poslodavca; finansijski izve{taj i izve{taj o poslovanju poslodavca; zarade, naknade zarada i druga primanja; sprovo|enje socijalnog programa; bezbednost i za{tita ìvota i zdravlja na radu; unapre|enje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica, invalida i omladine; sprovo|enje Zakona o radu, drugih zakona,


245

op{teg akta, kolektivnog ugovora o radu kod poslodavca, odnosno pravilnika o radu kada se on donosi; i druga ekonomska i socijalna prava zna~ajna za ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i pravilnikom o radu kada se on donosi.

U okviru ekonomskih i socijalnih prava o kojima savet zaposlenih u~estvuje u odlu~ivanju, odnosno u pripremanju odluka za odlu~ivanje, spadala bi: dobit ostvarena u poslovnoj godini; kori{}enje posebnih fondova i drugih sredstava; i druga - ekonomska i socijalna prava zna~ajna za ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, u skladu sa zako-nom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i pravilnikom o radu kada se on donosi.

Me|utim, za obrazovanje saveta zaposlenih i za ostvarivanje njegovog delokruga, nije dovoljno da je to samo predvi|eno novim Zakonom o radu. Potrebno je da se op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu,kada se on donosi, predvidi mogu}nost obrazovanja saveta zaposlenih ako ih ima vi{e od 50 zaposlenih kod poslodavca i delokrug saveta zaposlenih.

Pored toga, u op{tem aktu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi, treba utvrditi broj ~lanova saveta zaposlenih, mandat ~lanova saveta zaposlenih i na~in i postupak izbora i opoziva ~lanova saveta zaposlenih.

Kad je u pitanju obrazovanje saveta zaposlenih, zna~ajno je odgovoriti na pitanje – kako postupiti u situaciji kada se kod poslodavca, kod koga su zaposleni obrazovali savet zaposlenih, jer ih je bilo vi{e od 50 zaposlenih, smanji broj zaposlenih na 50 i manje od 50 zaposlenih?

Polaze}i od toga da nema zakonskih smetnji da savet zaposlenih mogu da obrazuju i zaposleni kojih ima 50 i manje od 50 zaposlenih kod poslodavca, smatramo da bi, u slu~aju da se broj zaposlenih smanji na 50 ili na manje od 50 zaposlenih, savet zaposlenih mogao i dalje da vr{i poslove iz svog delokruga, utvr|ene novim Zakonom o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod pooslodavca i pravilnikom o radu kada se on donosi.

Me|utim, ukoliko bi zaposleni odlu~ili, zbog smanjenja broja zaposlenih na 50 ili na manje od 50 zaposlenih, da prestane da postoji savet zaposlenih, onda bi zaposleni mogli neposredno davati mi{ljenje i u~estvovati u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih ili bi odredili svog prestavnika zaposlenih koji bi to ~inio u ime zaposlenih kod poslodavca.

3. Sindikat zaposlenih

Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je sadrào samo

elementarne odredbe o sindikatu zaposlenih, na potpuniji i celovitiji na~in ure|uje najzna-~ajnija pitanja koja se odnose na sindikat zaposlenih.

Celovitije i potpunije ure|ivanje sindikata zaposlenih sastoji se u tome {to novi Zakon o radu ure|uje – {ta se smatra sindikatom, osnivanje sindikata, reprezentativnost sindikata i pravnu i poslovnu sposobnost sindikata zaposlenih.

Ne ulaze}i ovde u ta najzna~ajnija pitanja, ovde }emo se zadràti na organizovanju sindikata, na prava i du`nosti poslodavca u odnosu na sindikat zaposlenih, na prava i du`-nosti sindikata zaposlenih u odnosu na poslodavce i na obezbe|enje prostorno-tehni~kih uslova za rad sindikata zaposlenih.

246

Prilikom organizovanja sindikata zaposlenih mora se, pre svega, po}i od definicije sindikata koju je utvrdio novi Zakon o radu. Prema novom Zakonu o radu,474 sindikatom zaposlenih, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruùju radi zastupanja, predstav-ljanja, unapre|enja i za{tite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kultur-nih i drugih pojedina~nih i kolektivnih interesa.

U organizovanju sindikata zaposlenih treba po}i i od opredeljenja u novom Zakonu o radu,475 u pogledu organizovanja sindikata, po kome se zaposlenim jam~i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Upis u registar sindikata propisan je Pravilnikom o upisu sindikata u registar.476

Pored napred navedenih opredeljenja u pogledu organizovanja sindikata, novi Zakon o radu477 uredio je i na~in pristupanja zaposlenog sindikatu. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice, a pristupnica zaposlenog je pojedina~na izjava zaposlenog u kojoj zaposleni slobodno izraàva svoju volju da dobrovoljno pristupa sindikatu zaposlenih.

Pristupnica zaposlenih, koju potpisuje zaposleni koji pristupa sindikatu, treba da sadrì: ime i prezime zaposlenog; zanimanje zaposlenog; jedinstveni mati~ni broj gra-|ana; i kod kog poslodavca je zaposleni u radnom odnosu.

Pored toga, pristupnica zaposlenog treba da sadrì: izjavu volje zaposlenog da dobrovoljno pristupa sindikatu zaposlenih; da je upoznat i da prihvata prava i obaveze utvr|ene aktom o osnivanju sindikata zaposlenih i statutom sindikata zaposlenih na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat zaposlenih pristupa; da moè biti ~lan samo jednog sindikata; i da je saglasan da mu se, na ime sindikalne ~lanarine, svakog meseca, odbije od zarade odre|eni iznos i da se taj iznos upla}uje na odgovaraju}i ra~un sindikata.

Me|utim, kako zaposleni ima pravo da dobrovoljno pristupi sindikatu zaposlenih, tako zaposleni ima i pravo da slobodno istupi iz sindikata zaposlenih, {to truba urediti aktom o osnivanju sindikata zaposlenih i statutom sindikata zaposlenih na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat zaposlenih pristupa.

Pristupanjem zaposlenog sindikatu zaposlenih, poslodavac sti~e odre|ene du`nosti u odnosu na zaposlenog koji je pristupio sindikatu. Tako je poslodavac, prema novom Zakonu o radu,478 duàn da zaposlenom koji je ~lan sindikata na ime sindikalne ~lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pisane izjave i da taj iznos uplati na odgovaraju}i ra~un sindikata.

Da bi poslodavac mogao zaposlenom koji je ~lan sindikata zaposlenih da odbije, na ime sindikalne ~lanarine, odre|eni iznos od zarade i uplati ga na odgovaraju}i ra~un sindikata, potrebno je da sindikat zaposlenih kod poslodavca, u skladu sa statutom sindikata zaposlenih na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome je sindikat zaposlenih pristupio, utvrdi osnove i merila odre|ivanja visine ~lanarine.

474 ^lan 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 475 ^lan 206. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 476 Pravilnik o upisu sindikata u registar ("Sl. glasnik RS", br. 50/2005) 477 ^lan 207. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 478 ^lan 207. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

247

Tako, op{tim aktom sindikat zaposlenih kod poslodavca moè da se utvrdi da se visina ~lanarine odre|uje u procentu, na primer 1% ili 2%, od zarade zaposlenog. U tom slu~aju, visina ~lanarine zavisila bi od visine zarade, pa ukoliko bi se zarada pove}avala, pove}avala bi se i visina ~lanarine, a ukoliko bi se zarada smanjivala, smanjivala bi se i visina ~lanarine.

Pored ove du`nosti sindikata, prema novom Zakonu o radu479, sindikat je duàn da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar i odluku o izboru predsednika i ~lanova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

S obzirom da je odluku o izboru predsednika i ~lanova organa sindikata taj drugi akt koji sindikat treba da dostavi poslodavcu u navedenom roku, postavlja se pitanje koji je to akt o upisu u registar sindikata koji sindikat zaposlenih treba da dostavi poslodavcu? Taj akt o upisu u registar sindikata jeste uverenje o upisu sindikata zaposlenih u registar sindikata zaposlenih, koji izdaje ministar nadleàn za poslove rada.

Dostavljanje poslodavcu uverenja o upisu sindikata zaposlenih u registar sindikata zaposlenih i odluke o izboru predsednika i ~lanova organa sindikata ima izuzetan zna~aj, kako za sindikat zaposlenih, tako i za poslodavca.

Na osnovu upisa u registar, odnosno na osnovu uverenja o upisu u registar, sindikat zaposlenih sti~e pravnu i poslovnu sposobnost, a odlukom o izboru predsednika i organa sindikata – odre|eni su ovla{}eni predstavnici sindikata zaposlenih.

Osim navedenih du`nosti koje su utvr|ene sindikatu zaposlenih, novi Zakon o radu utvrdio je odre|ena prava sindikata zaposlenih koji on ima u odnosu na poslodavca. Tako, prema novom Zakonu o radu480, sindikat ima pravo da bude obave{ten od strane poslo-davca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata.

Koja su to ekonomska i radno-socijalna pitanja o kojima sindikat ima pravo da bude obave{ten od strane poslodavca? Radi se, po na{em mi{ljenju, o: pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova; reorganizaciji poslovanja, odnosno statusnim promenama i promenama pravne forme poslodavca; inicijativi za sprovo|enje privatizacije poslodavca; finansijskom izve{taju i izve{taju o poslovanju poslodavca; planu poslovanja poslodavca; zaradama, naknadama zarada i drugim pravima zaposlenih; sprovo|enju socijalnog programa; bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu; unapre|enju profesionalne reha-bilitacije i uslovima rada starijih lica, invalida i omladine; sprovo|enju Zakona o radu, drugih zakona, op{tih akata, kolektivnih ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu kada se on donosi; i o drugim ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih odnosno sindikata, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovo-rom kod poslodavca i pravilnikom o radu kada se on donosi.

Pored ugovorenih du`nosti poslodavca, novi Zakon o radu utvr|uje jo{ jednu du`-nost poslodavca. Tako, prema novom Zakonu o radu,481 poslodavac je duàn da sindikatu obezbedi tehni~ko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalne aktivnosti.

Me|utim, u ovoj du`nosti poslodavca prema sindikatu, sadràne su dve du`nosti poslodavca. Prva du`nost poslodavca prema sindikatu sastoji se u tome {to je poslodavac duàn da sindikatu obezbedi tehni~ko-prostorne uslove, a druga du`nost poslodavca 479 ^lan 208. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 480 ^lan 209. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 481 ^lan 210. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

248

prema sindikatu sastoji se u tome {to je poslodavac duàn da sindikatu obezbedi podatke i informacije za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

Kad su u pitanju prostorno-tehni~ki uslovi za rad sindikata radi se o obezbe|ivanju prostorno-tehni~kih uslova za obavljanje aktivnosti sindikata. Obezbe|ivanje prostorno-tehni~kih uslova za rad sindikata sastoji se u obezbe|ivanju prostora za rad sindikata u kome postoje telefonske i druge veze, a zatim obezbe|ivanje upotrebe aparata za fotokopiranje, ra~unara, kori{}enja prostorija za sastanke i oglasne table poslodavca i drugo.

Me|utim, ako kod poslodavca postoji vi{e sindikata zaposlenih, onda }e poslodavac biti duàn da kolektivnim ugovorom ili sporazumom sa sindikatom obezbedi, srazmerno broju ~lanova sindikata, prostorno-tehni~ke uslove za obavljanje sindikalne aktivnosti.

Kad se radi o du`nosti poslodavca da sindikatu obezbedi pristup podacima i infor-macijama neophodnim za obavljanje njihove sindikalne aktivnosti, u pitanju su podaci i informacije o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima, o kojima je napred bilo re~i i o onim podacima i informacijama koje sindikatu omogu}avaju da ravnopravno sa pos-lodavcem u~estvuje u pregovaranju i zaklju~ivanju kolektivnog ugovora i da moè blago-vremeno da izrazi svoje mi{ljenje ili da za{titi zaposlenog kada je to utvr|eno novim Zakonom o radu.

Tehni~ko – prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata, prema novom Zako-nu o radu,482 utvr|uju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata. Me|utim, kolektivnim ugovorom ne treba obezbe|ivati samo prostorno- tehni~ke uslove. Kolektivnim ugovorom treba utvrditi koji su to podaci i informacije neophodne za obav-ljanje aktivnosti sindikata.

I dok je sasvim razumljivo da se prostorno-tehni~ki uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvr|uju kolektivnim ugovorom, ne vidimo razloga za{to bi se utvr|ivala i alternativna mogu}nost da se prostorno-tehni~ki uslovi utvr|uju sporazumom poslodavca i sindikata.

Do sporazumnog utvr|ivanja prostorno-tehni~kih uslova, {to je trebalo urediti novim Zakonom o radu, moglo bi da do|e u situaciji kada kod poslodavca nije osnovan sindikat, a poslodavac mora da obezbedi prostorno-tehni~ke uslove za rad predstavnika zaposlenih. U tom slu~aju, prostorno-tehni~ki uslovi obezbe|ivali bi se sporazumom koji bi zaklju~ili poslodavac i predstavnik zaposlenih.

Kako sindikat zaposlenih kod poslodavca ne moè svoje sindikalne aktivnosti da obavlja kolektivno ili preko svojih kolektivnih organa, to je novi Zakon o radu utvrdio ovla{}enog predstavnika sindikata. Ko moè biti taj ovla{}eni predstavnik sindikata? To moè biti predsednik organa sindikata, ili ~lan organa sindikata kada ga organ sindikata ovlasti. Naj~e{}e }e to biti predsednik organa sindikata.

Ovla{}eni predstavnik sindikata, prema novom Zakonu o radu,483 ima pravo na pla}eno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju ~lanova sindikata. Prema tome, poslodavac i sindikat mogu, srazmerno broju ~lanova sindikata, da u kolektivnom ugo-voru ili sporazumom utvrde broj ~asova pla}enog odsustva ovla{}enom predstavniku sindikata radi obavljanja njegove sindikalne funkcije.


249

Tako, ako poslodavac i sindikat nisu zaklju~ili kolektivni ugovor ili sporazum o broju ~asova pla}enog odsustva, ovla{}enom predstavniku sindikata, za vr{enje sindi-kalne aktivnosti, prema novom Zakonu o radu,484 ovla{}eni predstavnik sindikata ima pravo na:

1) na 40 pla}enih ~asova rada mese~no ako sindikat ima najmanje 200 ~lanova i po jedan ~as mese~no za svakih slede}ih 100 ~lanova;

2) na srazmerno manje pla}enih ~asova ako sindikat ima manje od 200 ~lanova. Me|utim, prema novom Zakonu o radu,485 kolektivnim ugovorom ili sporazumom

poslodavca i sindikata kojim se ure|uje da ovla{}eni predstavnik sindikata ima pravo na pla}eno odsustvo radi obavljanja svoje sindikalne funkcije, moè se utvrditi da ovla{}eni predstavnik sindikata bude u potpunosti oslobo|en obavljanja poslova za koje je zaklju~io ugovor o radu.

Do potpunog osloba|anja obavljanja poslova za koje je ovla{}eni predstavnik sindikata zaklju~io ugovor o radu do}i }e kod poslodavca sa velikim brojem zaposlenih, a za to vreme ovla{}eni predstavnik sindikata ostaje u radnom odnosu i prima zaradu kao da radi.

To prakti~no zna~i da ovla{}eni predstavnik obavlja svoju sindikalnu funkciju profesionalno za vreme dok ima svojstvo ovla{}enog predstavnika sindikata. To isto-vremeno zna~i da poslodavac ne bi mogao u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova da utvr|uje poslove ovla{}enog predstavnika sindikata.

Novi Zakon o radu nije utvrdio samo pravo na pla}eno odsustvo ovla{}enog predstavnika sindikata. Pravo na pla}eno odsustvo, prema novom Zakonu o radu,486 odre-|eno je, ako nije zaklju~en kolektivni ugovor ili sporazum kojim utvr|uje pla}eno odsus-tvo, i predsedniku sindikalne podru`nice i ~lanu organa sindikata i to na 50% pla}enih ~asova od broja pla}enih ~asova utvr|enih ovim zakonom za ovla{}enog predstavnika sindikata.

Pored ovla{}enog predstavnika sindikata, novim Zakonom o radu487 predvi|en je i sindikalni predstavnik ovla{}en za kolektivno pregovaranje, odnosno odre|en za ~lana odbora za kolektivno pregovaranje. Ovaj sindikalni predstavnik, koji ima pravo na pla}eno odsustvo za vreme pregovaranja, razlikuje se od ovla{}enog predstavnika sindikata po tome {to se on odre|uje isklju~ivo za kolektivno pregovaranje.

Osim toga, ovla{}eni predstavnik sindikata i sindikalni predstavnik ovla{}en za ko-lektivno pregovaranje, razlikuju se i po tome {to novi Zakon o radu ne propisuje obavezu da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom izme|u poslodavca i sindikata utvr|uje broj ~asova pla}enog odsustva za sindikalnog predstavnika za kolektivno pregovaranje i po tome {to novi Zakon o radu ne garantuje broj ~asova pla}enog odsustva za vreme pregovaranja.

Pored ovih razlika, sindikalni predstavnik ovla{}en za kolektivno pregovaranje moè biti odre|en za ~lana odbora za kolektivno pregovaranje. To }e, prema novom Zakonu o radu,488 biti u slu~aju ako u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u~estvuje vi{e reprezen-tativnih sindikata, odnosno ako nijedan od sindikata ne ispunjava uslove reprezen-tativnosti, pa su sindikati zaklju~ili sporazum o udruìvanju iz ~lana 249. ovog zakona.

484 ^lan 211. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 485 ^lan 211. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 486 ^lan 211. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 487 ^lan 212. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 488 ^lan 251. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

250

Novi Zakon o radu, pored ovla{}enog predstavnika sindikata i sindikalnog predstav-nika ovla{}enog za kolektivno pregovaranje, odnosno za ~lana odbora za kolektivno pregovaranje, utvr|uje i sindikalnog predstavnika da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem. Naime, prema novom Zakonu o radu,489 sindikalni predstavnik koji je odre|en da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na pla}eno odsustvo za vreme zastupanja.

I za sindikalnog predstavnika koji je odre|en da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili pred sudom, karakteristi~no je {to se on utvr|uje isklju~ivo da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem.

Osim toga, za sindikalnog predstavnika odre|enog da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem, karakteristi~no je i to {to se za njega ne propisuje obaveza da se, kolektivnim ugovorom ili sporazumom izme|u poslodavca i sindikata, utvr|uje broj ~asova pla}enog odsustva, niti novi Zakon o radu garantuje broj ~asova pla}enog odsustva za vreme zastupanja zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem.

Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu uredio je da sindikalni predstavnik – ovla{}eni predstavnik sindikata, sindikalni predstavnik ovla{}en za kolektivno pregovaranje i sindikalni predstavnik odre|en za zastupanje zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem, ima pravo na naknadu zarade za vreme tog odsustvovanja sa rada. Naime, novim Zakonom o radu,490 propisano je da sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa ~lanom 211-213. novog Zakona o radu, ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Kao {to se vidi, novi Zakon o radu garantuje sindikalnom predstavniku naknadu zarade u visini osnovne zarade ostvarene u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu. A, prema novom Zakonu o radu, osnovna zarada je ona zarada koja se odre|uje na osnovu uslova utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Prema tome, u osnovicu za obra~un naknade zarade sindikalnom predstavniku za vreme odsustvovanja sa rada ne bi ulazio radni u~inak i uve}ana zarada zaposlenog. Me|utim, kako bi na ovaj na~in sindikalni predstavnik primao manju naknadu zarade, u op{tem aktu i ugovoru o radu, a polaze}i od toga da se ova naknada zarade moè odrediti i u ve}em iznosu, trebalo bi predvideti da sindikalni predstavnik za vreme odsustvovanja sa rada ima pravo na naknadu zarade koju bi ostvario da je radio.

Nezavisno od toga da li }e se u op{tem aktu i ugovoru o radu utvrditi da sindikalni predstavnik za vreme odsustvovanja sa rada ima naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade ili u visini zarade koju bi ostvario da radi, u pitanju je naknada zarade za ~iji je obra~un potrebno voditi odgovaraju}u evidenciju odsustvovanja sa rada sindikalnog predstavnika (broj ~asova za vreme vr{enja sindikalne funkcije, kolektivnog pregovaranja i zastupanja zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem).

Pored toga {to je novi Zakon o radu uredio da sindikalni predstavnik za vreme odsustvovanja sa rada ima pravo na naknadu zarade i zagarantovanu najmanju visinu ove naknade, novi Zakon o radu utvrdio je i ko pla}a ovu naknadu. Ovu naknadu zarade, prema novom Zakonu o radu491, pla}a poslodavac.

489 ^lan 213. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 490 ^lan 214. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 491 ^lan 214. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

251

4. Osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca

Novim Zakonom o radu utvr|ene su definicije sindikata i udruènja poslodavaca i u tim definicijama utvr|eni su ciljevi radi kojih zaposleni osnivaju sindikat zaposlenih i ciljevi radi kojih se poslodavci udruùju u udruènje poslodavaca.

Prema novom Zakonu o radu,492 u sindikat, kao samostalnu, demokratsku i neza-visnu organizaciju zaposlenih, zaposleni se dobrovoljno udruùju radi zastupanja, pred-stavljanja, unapre|enja i za{tite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedina~nih i kolektivnih interesa.

A u udruènje poslodavaca, prema novom Zakonu o radu,493 kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu organizaciju poslodavaca, poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapre|ivanja i za{tite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

Iako sindikat i udruènja poslodavaca imaju razli~ite ciljeve, i za sindikat i za udruènja poslodavaca moè se re}i da su u pitanju samostalne, demokratske i nezavisne organizacije. Me|utim, mi se ovde ne}emo baviti njihovim zajedni~kim karakteristikama, ve} samo osnivanjem sindikata i osnivanjem udruènja poslodavaca.

Polaze}i od ciljeva koje treba da ostvari sindikat zaposlenih, ti ciljevi sindikata zaposlenih mogli bi se svesti na ostvarivanje pojedina~nih i kolektivnih interesa sindikata. A, polaze}i od ciljeva koje treba da ostvare udruènja poslodavaca, ti ciljevi mogli bi se svesti na ostvarivanje poslovnih interesa udruènja poslodavaca.

Da bi zaposleni kod poslodavca mogli da osnuju sindikat zaposlenih, u smislu novog Zakona o radu, moraju, prema novom Zakonu o radu,494 po}i od novog Zakona o radu, prema kome se sindikat osniva u skladu sa op{tim aktom sindikata.

Taj op{ti akt sindikata, u skladu sa kojim zaposleni treba da osnuju sindikat zapo-slenih, po na{em mi{ljenju, jeste akt o osnivanju sindikata i statut sindikata na vi{em nivou organizovanja sindikata, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat zaposlenih èli da pristupi (na primer: Savez samostalnih sindikata Srbije).

Polaze}i od novog Zakona o radu i od akta o osnivanju zaposlenih i statuta sindikata na vi{em nivou organizovanja sindikata, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome sindikat èli da pristupi, zaposleni kod poslodavca osnivaju sindikat zaposlenih.

Zaposleni }e to u~initi dono{enjem svog akta o osnivanju sindikata zaposlenih kod pooslodavca. Aktom o osnivanju sindikata zaposlenih kod poslodavca, zaposleni treba naro~ito da urede: ciljeve osnivanja sindikata zaposlenih; uslove i na~in pristupanja i istupanja iz sindikata zaposlenih; prava, obaveze i odgovornosti ~lanova sindikata; organe sindikata zaposlenih i njihova prava, obaveze i odgovornosti; zastupanje i prestavljanje sindikata zaposlenih; sticanje, kori{}enje i raspolaganje sredstvima sindikata zaposlenih; dono{enje odluke o prestanku rada sindikata zaposlenih; i drugo.

Da bi poslodavci osnovali udruènje poslodavaca, moraju, prema novom Zakonu o radu,495 tako|e, po}i od novog Zakona o radu, prema kome udruènje poslodavaca mogu

492 ^lan 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 493 ^lan 7. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 494 ^lan 215. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 495 ^lan 216. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

252

da osnuju poslodavci koji zapo{ljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

Za razliku od osnivanja sindikata zaposlenih, kada se sindikat, u smislu novog Za-kona o radu, osniva u skladu sa op{tim aktom sindikata, u novom Zakonu o radu nema odredaba o tome da se udruènje poslodavaca osniva u skladu sa op{tim aktom udruènja poslodavaca.

Me|utim, i pored toga, smatramo da bi, shodno re{enju u novom Zakonu o radu o osnivanju sindikata, i udruènje poslodavaca moglo da se osnuje u skladu sa Zakonom o radu i op{tim aktom udruènja poslodavaca.496 Taj op{ti akt o udruènju poslodavaca, u skladu sa kojim bi moglo da se osnuje udruènje poslodavaca, po na{em mi{ljenju, trebao bi da bude akt o osnivanju udruènja poslodavaca i statut udruènja poslodavaca na vi{em nivou organizovanja udruènja poslodavaca, odnosno udruènja poslodavaca osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome udruènje poslodavaca pristupa (na primer: Unija poslodavaca Srbije).

Polaze}i od novog Zakona o radu i akt o osnivanju udruènja poslodavaca i statuta udruènja poslodavaca na vi{em nivou organizovanja, odnosno udruènja poslodavaca osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kome udruènje poslodavaca pristupi, posloda-vci osnivaju svoje udruènje poslodavaca.

Poslodavci }e to u~initi dono{enjem svog akta o osnivanju udruènja poslodavaca. Aktom o osnivanju udruènja poslodavaca, udruènja poslodavaca treba naro~ito da urede: ciljeve udruìvanja poslodavaca; uslove i na~in pristupanja i istupanja iz udru-ènja; prava, obaveze i odgovornosti ~lanova udruènja poslodavaca; organe udruènja poslodavaca i njihova prava, obaveze i odgovornost; zastupanje i predstavljanje udruènja poslodavaca; sticanje, kori{}enje i raspolaganje sredstvima udruènja poslodavaca; dono{enje odluke o prestanku rada udruènja poslodavaca; i drugo.

Me|utim, za osnivanje sindikata zaposlenih i udruènja poslodavaca nije dovoljno doneti samo osniva~ki akt, odnosno odluku o osnivanju sindikata i odluku o osnivanju udruènja poslodavaca. Prema novom Zakonu o radu, za osnivanje sindikata zaposlenih i udruènja poslodavaca i sticanje pravne i poslovne sposobnosti potrebno je da se sindikat zaposlenih i udruènje poslodavaca upi{u u registar, u skladu sa zakonom i drugim pro-pisima.

Zakon u skladu sa kojim se sindikat zaposlenih i udruènje poslodavaca upisuju u registar, jeste, pre svega, novi Zakon o radu497, a drugi propis jeste Pravilnik o upisu sindikata u registar498 i Pravilnik o upisu udruènja poslodavaca u registar,499 kojim se ure|uju na~ini upisa sindikata i udruènja poslodavaca u registar sindikata i udruènja poslodavaca.500

496 Pojmovi: "akt o osnivanju udruènja poslodavaca", "statut" i "odluka o pristupanju udruènju poslodavaca vi{eg nivoa organizovanja" i druge pojmove koristi Pravilnik o upisu udruènja poslodavaca u registar ("Sl. glasnik RS", br. 29/2005) 497 ^lan 217. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 498 Pravilnik o upisu sindikata u registar ("Sl. glasnik RS", br. 50/2005) 499 Pravilnik o upisu udruènja poslodavaca u registar ("Sl. glasnik RS", br. 29/2005) 500 ^lan 217. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

253

5. Reprezentativnost sindikata

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu uneo je zna~ajne promene u pogledu reprezentativnosti sindikata, propisuju}i odre|ene uslove koje moraju da ispu-ne sindikati zaposlenih da bi postali reprezentativni sindikati zaposlenih.

Te odre|ene uslove, koje sindikati zaposlenih moraju da ispune da bi postali reprezentativni sindikati, mogli bismo nazvati op{tim i posebnim uslovima, i ti op{ti i posebni uslovi moraju se kumulativno ispuniti da bi sindikati zaposlenih postali reprezen-tativni sindikati.

Me|utim, svaki sindikat zaposlenih, koji je osnovan, po~ev od sindikata zaposlenih kod poslodavca, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriju odre|ene teritorijalne jedinice (op{tina, grad, pokrajina i Republika) mora biti upisan u registar sindikata.

Koji }e od ovih sindikata zaposlenih, po~ev od sindikata zaposlenih kod poslodavca, osnovanih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno za teritoriju odre|ene teritorijalne jedinice postati reprezentativni sindikat, treba, kao {to smo napred rekli, da ispuni op{te i posebne uslove predvi|ene novim Zakonom o radu.

Prema novom Zakonu o radu,501 reprezentativnim sindikatom se smatra sindikat zaposlenih ako ispunjava slede}e op{te uslove:

1) ako je osnovan i deluje na na~elima slobodnog sindikalnog organizovanja i delo-vanja;

2) ako je nezavisan od dràvnih organa i poslodavaca; 3) ako se finansira prete`no iz ~lanarine i drugih sopstvenih izvora; 4) ako ima potreban broj ~lanova na osnovu pristupnice u skladu sa ~lanom 219. i

220. ovog zakona; 5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prilikom utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata na osnovu broja ~lanova, prema

novom Zakonu o radu, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikata. Me|utim, pored navedenih uslova za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata koje

smo nazvali op{tim uslovima, da bi sindikat kod poslodavca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji teritorijalne jedinice bio reprezentativan, potrebno je da ispuni i druge uslove koje smo nazvali posebnim uslovima.

Tako, prema novom Zakonu o radu,502 reprezentativni sindikat kod poslodavca smatra se sindikat, koji ispunjava uslove iz ~lana 218. ovog zakona i u koji je u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Pored ovog zakonskog re{enja, novi Zakon o radu503 predvi|a jo{ jedno re{enje u pogledu toga {ta se smatra reprezentativnim sindikatom kod poslodavca. Pod reprezen-tativnim sindikatom kod poslodavca, smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koju je neposredno u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca.

Pored reprezentativnih sindikata kod poslodavca, novi Zakon o radu utvr|uje i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije, odnosno za jedinicu teritorijalne autonomije (pokrajine) ili lokalne samouprave (op{tine i grad).

501 ^lan 218. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 502 ^lan 219. stav 1.Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 503 ^lan 219. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

254

Naime, prema novom Zakonu o radu504 reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno za jedinicu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz ~lana 218. ovog zakona i u koji je u~lanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

Prema tome, novi Zakon o radu ne pravi nikakvu razliku, ni u pogledu op{tih ni u pogledu posebnih uslova - za reprezentativnost sindikata koji se osniva za granu, grupu, podgrupu ili delatnost i za reprezentativnost sindikata koji se osniva na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

Na kraju, mogli bismo da zaklju~imo - da bi sindikat zaposlenih postao reprezen-tativni sindikat, sindikat zaposlenih mora kumulativno da ispuni napred navedene op{te i posebne uslove za reprezentativnost, utvr|ene novim Zakonom o radu. Ukoliko ne bi postojao jedan od napred navedenih op{tih i posebnih uslova za reprezentativnost sindikata, sindikat zaposlenih ne bi mogao postati reprezentativni sindikat zaposlenih.

6. Reprezentativnost udruènja poslodavaca

I kod reprezentativnog udruènja poslodavaca, novi Zakon o radu, u odnosu

na dosada{nji Zakon o radu, uneo je zna~ajne promene, propisuju}i odre|ene uslove koje udruènja poslodavaca moraju da ispune da bi postala reprezentativna udruènja poslodavaca.

Te odre|ene uslove koje udruènja poslodavaca moraju da ispune da bi postala reprezentativna udruènja poslodavaca, mogli bi nazvati op{tim i posebnim uslovima, i ti op{ti i posebni uslovi moraju da se kumulativno ispune da bi udruènje poslodavaca postala reprezentativna udruènja poslodavaca.

Me|utim, svako udruènje poslodavaca, po~ev od udruènja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice (op{tina, grad, pokrajina i Republika), mora biti upisano u registar udruènja poslodavaca.

Koje }e od ovih udruènja poslodavaca, po~ev od udruènja poslodavaca osnovanih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno za teritoriju odre|ene teritorijalne jedinice, postati reprezentativno udruènje poslodavaca, treba, kao {to smo to napred rekli, da kumulativno ispuni i op{te i posebne uslove propisane novim Zakonom o radu.

Prema novom Zakonu o radu,505 udruènje poslodavaca smatra se reprezentativnim: 1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom; 2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca – ~lanova udruènja

poslodavaca, u skladu sa ~lanom 222. ovog zakona. Kad je u pitanju prvi uslov za ispunjavanje reprezentativnosti – da je udruènje

poslodavaca upisano u registar u skladu sa zakonom, moèmo re}i da se u ta~ki 1. ~lana 221. novog Zakona o radu ne utvr|uje da je udruènje poslodavaca upisano u skladu i sa drugim propisima.

Me|utim, a polaze}i od odredbe ~lana 217. novog Zakona o radu, i udruènje pos-lodavaca mora, da bi postalo reprezentativno udruènje poslodavaca, biti upisano u registar, ne samo u skladu sa zakonom ve} i u skladu sa drugim propisima. Taj drugi pro-


255

pis, u skladu sa kojim udruènje poslodavaca mora biti upisano u registar, jeste Pravilnik o upisu udruènja poslodavaca u registar.

A kad je u pitanju drugi uslov, da bi udruènje poslodavaca postalo reprezentativno udruènje poslodavaca, moè se re}i da je novi Zakon o radu uneo zna~ajne promene. Promene se sastoji u tome {to novi Zakon o radu za reprezentativnost udruènja posloda-vaca, pored broja poslodavaca, zahteva i odre|eni broj zaposlenih kod poslodavca. Ovo, upravo, potvr|uje i slede}a odredba novog Zakona o radu koja propisuje {ta se smatra reprezentativnim udruènjem poslodavaca.

Prema novom Zakonu o radu,506 reprezentativnim udruènjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruènje poslodavaca u koje je u~lanjeno 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno za teritoriju odre|ene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapo{ljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

Prema tome, da bi udruènje poslodavaca postalo reprezentativno udruènje, ono mora, pored toga {to mora biti upisano u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom, da ima:

1) u~lanjeno 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice; i

2) da poslodavci zapo{ljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

Na kraju, mogli bi smo zaklju~iti – da bi udruènje poslodavaca postalo reprezenta-tivno, ono mora da kumulativno ispuni napred navedene op{te i posebne uslove reprezen-tativnosti, utvr|ene novim Zakonom o radu. Ukoliko ne bi postojao jedan od napred na-vedenih op{tih i posebnih uslova za reprezentativnost, udruènje poslodavaca ne bi moglo postati reprezentativno udruènje poslodavaca.

7. Utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata

i udruènja poslodavaca

Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, ure|uje utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca. U tom okviru, utvr|uje organe nadle`ne za utvr|ivanje reprezentativnosti, zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti i postupak za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca.

7.1. Organi nadle`ni za utvr|ivanje reprezentativnosti

Reprezentativnost sindikata kod poslodavaca utvr|uju tri organa, i to – poslodavac

kod koga su zaposleni osnovali sindikat zaposlenih, Odbor za utvr|ivanje reprezenta-tivnosti sindikata i udruènja poslodavaca i ministar nadleàn za poslove rada.

Prema novom Zakonu o radu,507 reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvr|uje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa odredbama


256

ovog zakona. Te odredbe novog Zakona o radu, u skladu sa kojima se utvr|uje reprezen-tativnost sindikata, odnose se na op{te i posebne uslove propisane ovim zakonom.508

Kao {to se vidi, za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, pored op{tih i posebnih uslova, traì se jo{ jedan uslov. A taj uslov sastoji se u tome da se utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca moè izvr{iti samo u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata. Ukoliko utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata ne bi bili prisutni predstavnici zainteresovanih sindikata, ne bi se mogla utvr|ivati reprezentativnost sindikata.

Pored utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca od strane poslodavca kod koga su zaposleni osnovali sindikat, novi Zakon o radu utvr|uje i pravo pomenutog Odbora da utvr|uje reprezentativnost sindikata kod poslodavca u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu.

Prema novom Zakonu o radu,509 sindikat moè da podnese zahtev pomenutom Odboru da utvrdi reprezentativnosti sindikata samo u slu~ajevima utvr|enim ovim zako-nom, i to:

1) ako mu poslodavac nije utvrdio reprezentativnost u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva;

2) ako smatra da mu reprezentativnost sindikata nije utvr|ena u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako nisu ispunjeni op{ti i posebni uslovi propisani novim Zakonom o radu.

Pored utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, koju utvr|uje poslo-davac, i reprezentativnosti sindikata, koju utvr|uje Odbor, novim Zakonom o radu pred-vi|eno je utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno grane, grupe, podgrupe ili delatnosti, i reprezentativnost udruènja poslodavaca.

Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teri-torijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno grane, grupe, podgrupe ili delatnosti i reprezentativnosti udruènja poslodavaca, prema novom Zakonu o radu,510 utvr|uje ministar nadleàn za poslove rada, na predlog Odbora, u skladu sa ovim zakonom.

Da bi ministar nadleàn za poslove rada mogao da utvrdi reprezentativnost sindikata na napred navedenim nivoima (Republika, pokrajina, grad, op{tina, grana, grupa, podgrupa ili oblast i reprezentativnost udruènja poslodavaca), potrebno je da postoji predlog pomenutog Odbora i da se to utvrdi u skladu sa novim Zakonom o radu.

Utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata na napred navedenim nivoima i utvr|ivanje reprezentativnosti udruènja poslodavaca u skladu sa zakonom, zna~i da sindikati i udruènja poslodavaca, ~ija se reprezentativnost utvr|uje, moraju da ispunjavaju op{te i posebne uslove za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i reprezentativnosti udruènja poslodavaca.

Polaze}i od nadle`nosti Odbora za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udru-ènja poslodavaca, novim Zakonom o radu utvr|eno je: ko ~ini ovaj Odbor, vreme na koje se imenuju ~lanovi Odbora, ko imenuje ~lanove Odbora i obavljanje administra-tivno-stru~nih poslova za Odbor.

Prema novom Zakonu o radu,511 Odbor ~ine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruènja poslodavaca, koji se imenuju na ~etiri godine. Predstavnike Vlade imenuje

508 ^lan 218. i 219. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 509 ^lan 223. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 510 ^lan 224. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 511 ^lan 225. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

257

Vlada na predlog ministra nadle`nog za poslove rada, a predstavnike sindikata i udru-ènja poslodavaca imenuju sindikati i udruènja poslodavaca – ~lanovi Socijalno-eko-nomskog saveta. Administrativno-stru~ne poslove za Odbor obavlja ministarstvo nadle-`no za poslove rada, socijalnu politiku i zapo{ljavanje.

Predstavnici sindikata i predstavnici udruènja poslodavaca koji se imenuju u Odboru za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, su predstav-nici sindikata i udruènja poslodavaca koje imenuju ~lanovi Socijalno-ekonomskog sa-veta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

7.2. Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti

Pored organa nadle`nog za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja

poslodavaca, novi Zakon o radu, u okviru utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, predvideo je zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti.

Prema novom Zakonu o radu,512 zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, u smislu ~lana 223. stav 1. novog Zakona o radu, sindikat podnosi poslodavcu.

Uz zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti podnosi se dokaz o ispunjenosti uslova reprezentativnosti iz ~lana 218. stav 1. ta~ka 4) i 5) – da ima potreban broj ~lanova na osnovu pristupnice u skladu sa ~lanom 219. i 220. ovog zakona i da je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima i dokaz iz ~lana 219. ovog zakona – da sindikat ispunjava op{te i posebne uslove za reprezentativnost sindikata zaposlenih kod poslodavca.

Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti u smislu ~lana 223. stav 2. i ~lana 224. novog Zakona o radu, sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, prema novom Zakonu o radu,513 podnosi se Odboru za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca.

Uz zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti podnosi se dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz ~lana 218. stav 1. ta~ka 4) i 5) – da ima potreban broj ~lanova na osnovu pristupnice u skladu sa ~lanom 219. i 222. ovog zakona i da je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima i dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz ~lana 219. – 222. ovog zakona – da sindikat i udruènje poslodavaca ispunjavaju op{te i posebne uslove za reprezentativnost sindikata i reprezentativnost udruènja poslodavaca.

Me|utim, kad je u pitanju podno{enje zahteva za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, uz zahtev se podnosi i dokaz o ispunjenosti uslova iz ~lana 223. stav 2. – ako sindikatu nije utvr|ena reprezentativnost u smislu ~lana 223. stav 1. u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva i ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvr|ena u skladu sa novim Zakonom o radu.

Uz zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, pre-ma novom Zakonu o radu,514 dostavlja se izjava lica ovla{}enog za zastupanje i predstav-

512 ^lan 226. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 513 ^lan 227. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 514 ^lan 227. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

258

ljanje sindikata, odnosno udruènja poslodavaca, o broju ~lanova sindikata i udruènja poslodavaca.

Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvr|uje se, prema novom Zakonu o radu515 na osnovu podataka organa nadle`nog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovaraju}u evidenciju. A ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, prema novom Zakonu o radu,516 utvr|uje se na osnovu potvrde poslodavca. Poslodavac je duàn da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.

7.3. Postupak po zahtevu

Pored organa nadle`nog za utvr|ivanje reprezentativnosti i zahteva za utvr|ivanje

reprezentativnosti, novi Zakon o radu utvr|uje i postupak za utvr|ivanje reprezentativ-nosti sindikata i udruènja poslodavaca.

Prema novom Zakonu o radu,517 u postupku utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u~estvuju, pored poslodavca, i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.

O zahtevu za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, prema novom Zakonu o radu,518 poslodavac odlu~uje re{enjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva.

Kad primi zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti, Odbor, prema novom Zakonu o radu,519 utvr|uje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa ~lanom 227. ovog zakona. Podnosilac zahteva, prema novom Zakonu o radu,520 duàn je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruènju poslodavaca. Podnosilac zahteva duàn je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz ~lana 227. novog Zakona o radu.

Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti smatra se, prema novom Zakonu o radu521 urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku od 15 dana od dana kada je Odbor ukazao podnosiocu zahteva da, uz zahtev, nisu podneti dokazi iz ~lana 227. novog Zakona o radu.

Razmatraju}i zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti, ministar nadleàn za poslove rada, na predlog Odbora, moè: zahtev da odbaci u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, da donese re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti i da od Odbora zah-teva preispitivanje predloga o utvr|ivanju reprezentativnosti.

Ministar nadleàn za poslove rada, na predlog Odbora, prema novom Zakonu o radu,522 donosi zaklju~ak o odbacivanju zahteva:

515 ^lan 227. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 516 ^lan 227. stav 5. i 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 517 ^lan 228. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 518 ^lan 228. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 519 ^lan 229. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 520 ^lan 229. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 521 ^lan 229. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 522 ^lan 230. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

259

1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podno{enja zahteva za utvr|i-vanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz ~lana 223. stav 2. ta~ka 1) ovog zakona;

2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvr|enom u ~lanu 229. stav 3. ovog zakona.

Ministar nadleàn za poslove rada, na predlog Odbora, prema novom Zakonu o radu,523 done}e re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja poslodavaca, ako su ispunjeni uslovi utvr|eni ovim zakonom.

Re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, ministar nadleàn za poslove rada, na predlog Odbora, donosi u roku od 15 dana od dana otkla-njanja nedostataka u smislu ~lana 229. stav 3. novog Zakona o radu.

Ministar nadleàn za poslove rada, prema Zakonu o radu,524 done}e re{enje o odbija-nju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, ne ispu-njava uslove reprezentativnosti utvr|ene ovim zakonom.

Protiv re{enja o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja pos-lodavaca i re{enja o odbijanju zahteva za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udru-ènja poslodavaca, prema novom Zakonu o radu,525 moè se pokrenuti upravni spor.

Pored dono{enja pomenutog zaklju~ka i navedenih re{enja, prema novom Zakonu o rad,526 ministar nadleàn za poslove rada moè da zahteva od Odbora da preispita predlog o utvr|ivanju reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvr|ene sve ~injenice bitne za utvr|ivanje reprezentativnosti.

O zahtevu ministra nadle`nog za poslove rada za preispitivanje predloga o utvr|i-vanju reprezentativnosti, Odbor je, prema novom Zakonu o radu,527 duàn da se izjasni i dostavi kona~an predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora.

A ministar nadleàn za poslove rada duàn je, prema novom Zakonu o radu, da pos-tupi po predlogu Odbora za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja posloda-vaca i donese re{enje u smislu ~lana 231. novog Zakona o radu.

7.4. Preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti

Pored organa nadle`nih za utvr|ivanje reprezentativnosti, zahteva za utvr|ivanje

reprezentativnosti i postupka za utvr|ivanje reprezentativnosti, novi Zakon o radu utvr-|uje i preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca.

U okviru preispitivanja utvr|ene reprezentativnosti, novim Zakonom o radu propisano je: ko podnosi zahtev za preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti, u kom roku i protiv kojih se re{enja podnosi zahtev za preispitivanje; du`nost poslodavca, sindikata i Odbora u postupku preispitivanja utvr|ene reprezentativnosti; u skladu sa kojim se odredbama vodi postupak za preispitivanje reprezentativnosti; i objavljivanje re{enja o utvr|ivanju i gubitku reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca u "Sl. glasniku RS".

523 ^lan 231. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 524 ^lan 231. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 525 ^lan 231. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 526 ^lan 232. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 527 ^lan 232. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

260

Prema novom Zakonu o radu,528 zahtev za preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti mogu podneti sindikat, poslodavci i udruènja poslodavaca po isteku roka od tri godine od dana dono{enja re{enja iz ~lana 228. stav 2. (re{enja poslodavca o utvr|enoj reprezen-tativnosti sindikata kod poslodavca), iz ~lana 231 stav 1 (re{enja ministra nadle`nog za poslove rada o utvr|enoj reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja poslodavaca donetog na predlog Odbora) i iz ~lana 232. stav 3 (re{enja ministra donetog na predlog Odbora kada ga predlog Odbora obavezuje).

Me|utim, novi Zakon o radu, predvi|a i mogu}nost da se preispitivanje reprezen-tativnosti sindikata kod poslodavca, utvr|ene re{enjem poslodavca, moè pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno drugog sindikata kod tog poslodavca.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvr|ene re{e-njem ministra, moè, prema novom Zakonu o radu,529 podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslo-davca.

Kad je u pitanju zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz ~lana 220. novog Zakona o radu (za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost), zahtev moè, prema novom Zakonu o radu,530 da podnese sindikat osnovan za terito-rijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje.

Me|utim, kad je u pitanju zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruènja poslodavaca iz ~lana 222. novog Zakona o radu, zahtev, prema Zakonu o radu,531 moè da podnese udruènje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu, ili delatnost, odno-sno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruènje poslodavaca ~ija se repre-zentativnost preispituje.

Pored toga {to utvr|uje ko podnosi zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, novi Zakon o radu532 utvr|uje da se zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca podnosi poslodavcu kod koga je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje.

Zahtev i inicijativa iz ~lana 233. stav 2. novog Zakona o radu, za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, prema novom Zakonu o radu,533 sadrì naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navo|enje dokaza koji na to ukazuju.

Kad primi zahtev i inicijativu za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, poslodavac je duàn, prema novom Zakonu o radu,534 da u roku od osam dana od dana prijema zahteva, odnosno pokretanja inicijative, o tome obavesti sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje i zatraì da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.

528 ^lan 233. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 529 ^lan 233. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 530 ^lan 233. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 531 ^lan 233. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 532 ^lan 234. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 533 ^lan 234. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 534 ^lan 234. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

261

Sindikat ~ija se utvr|ena reprezentativnost preispituje duàn je, prema novom Za-konu o radu,535 da u roku od osam dana od dana prijema obave{tenja o podnetom zahtevu i pokrenutoj inicijativi dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativ-nosti.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti iz ~lana 233. stav 3. – 5. novog Zakona o radu (zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvr|en re{enjem ministra, zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnosti i zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruènja poslodavaca), prema novom Zakonu o radu,536 podnosi se Odboru i sadrì naziv sindikata, odnosno udru-ènja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navo|enje dokaza koji na to ukazuju.

Kad Odbor primi zahtev za preispitivanje reprezentativnosti, Odbor je, prema novom Zakonu o radu,537 duàn da u roku od osam dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, ~ija se reprezentativnost preispituje i zatraì da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa novim Zakonom o radu.

Sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, prema novom Zakonu o radu,538 du`ni su da, u roku od 15 dana od dana prijema obave{tenja o zahtevu, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

Kako preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti ne sadrì postupak za preispitivanje reprezentativnosti, to je novim Zakonom o radu539 predvi|eno da se postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja poslodavaca vodi u skladu sa ~lanom 228. – 232. ovog zakona, odnosno u skladu sa odredbama koje ure|uju postu-pak po zahtevu za utvr|ivanje reprezentativnosti.

Tako bi u postupku preispitivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, u skladu sa ~lanom 228. novog Zakona o radu, u~estvovali i predstavnici sindikata osno-vanih kod poslodavca. A o zahtevu za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, pos-lodavac bi odlu~ivao re{enjem na osnovu podnetih dokaza, u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva.

Kad preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca vr{i Odbor, u skladu sa ~lanom 229. novog Zakona o radu, Odbor utvr|uje da li su zahtevi i dokazi u skladu sa ~lanom 227. novog Zakona o radu. Ukoliko bi Odbor to zahtevao, podnosilac zahteva za preispitivanje reprezentativnosti bio bi duàn da dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume o pristupanju poslodavaca udruènju.

Ako Odbor utvrdi da zahtev za preispitivanje reprezentativnosti ima nedostataka, podnosilac zahteva duàn je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz ~lana 227. novog Zakona o radu. Odbor }e smatrati da je zahtev za preispitivanje reprezentativnosti uredan i blagovremen ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku od 15 dana kada je Odbor utvrdio postojanje nedostataka.

535 ^lan 234. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 536 ^lan 235. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 537 ^lan 235. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 538 ^lan 235. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 539 ^lan 236. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

262

Kad primi predlog Odbora na ~iji predlog odlu~uje o preispitivanju reprezentativ-nosti sindikata i udruènja poslodavaca, ministar nadleàn za poslove rada moè, u skladu sa ~lanom 230. – 232. novog Zakona o radu, da:

1) na predlog Odbora donese zaklju~ak o odbacivanju zahteva o preispitivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu;540

2) na predlog Odbora donese re{enje o potvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, ako ne ispunjavaju uslove utvr|ene novim Zakonom o radu;

3) na predlog Odbora donese re{enje kojim odbija zahtev za preispitivanje reprezen-tativnosti sindikata i udruènja poslodavaca ako sindikat i udruènje poslodavaca ne ispunjavaju uslove utvr|ene novim Zakonom o radu.

Re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca i re{enje o odbijanju zahteva za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja posloda-vaca, ministar nadleàn za poslove rada treba da donese u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka.

Protiv re{enja o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca i re{enja o odbijanju zahteva za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, donetih u postupku preispitivanja reprezentativnosti, moè se, kao i protiv re{enja o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca i re{enja o odbijanju predloga za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, donetim u postupku utvr|ivanja reprezentativnosti, pokrenuti upravni spor.

Pored dono{enja zaklju~ka o odbacivanju zahteva za preispitivanje reprezentativ-nosti sindikata i udruènja poslodavaca i re{enja o utvr|ivanju reprezentativnosti sindi-kata i udruènja poslodavaca i re{enja o odbijanju zahteva za preispitivanje reprezentativ-nosti sindikata i udruènja poslodavaca, ministar nadleàn za poslove rada moè da zahteva od Odbora preispitivanje predloga za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca.

Ministar nadleàn za poslove rada moè da zahteva od Odbora preispitivanje pred-loga za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca u roku osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvr|ene sve ~injenice za preispi-tivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca.

Nakon dostavljanja zahteva ministra nadle`nog za poslove rada Odboru da preispita predlog za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca, Odbor je duàn da se izjasni i dostavi kona~an predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora.

Kada ministar nadleàn za poslove rada primi predlog Odbora povodom zahteva ministra za preispitivanje predloga Odbora, ministar je duàn da postupi po predlogu Odbora i donese re{enje o potvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja posloda-vaca ako su ispunjeni uslovi predvi|eni novim Zakonom o radu ili re{enje o odbijanju zahteva za preispitivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca ako sindi-kat i udruènje poslodavaca ne ispunjava uslove utvr|ene novim Zakonom o radu.

I protiv re{enja o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca i protiv re{enja o odbijanju zahteva za preispitivanje re{enja o utvr|enoj reprezentativnosti 540 ^lan 230. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

263

sindikata, odnosno udruènja poslodavaca, donetim u postupku preispitivanja reprezen-tativnosti, moè se pokrenuti upravni spor.

Polaze}i od zna~aja koja imaju, novim Zakonom o radu541 predvi|eno je da se re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti i re{enje o gubitku reprezentativnosti sindikata za odre|enu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti i re{enje o gubitku reprezentativnosti udruènja poslodavaca, objavljuje u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

8. Pravna i poslovna sposobnost sindikata

i udruènja poslodavaca

Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji nije utvr|ivao pravnu i poslovnu sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca, utvr|uje pravnu i poslovnu sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca.

Pravna sposobnost uop{te, pa i pravna sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca, zna~i sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca da budu subjekti u pravu, nosioci prava i obaveza.

A poslovna sposobnost uop{te, pa i poslovna sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca, zna~i sposobnost za vr{enje pravnih poslova i stvaranje prava i obaveza svojom izjavom volje.

Da bi sindikat i udruènje poslodavaca mogli ste}i pravnu i poslovnu sposobnost, sindikati i udruènja poslodavaca moraju, kao pravna lica, prema novom Zakonu o radu, biti upisana u registar. Naime, prema novom Zakonu o radu,542 sindikat i udruènje poslodavaca sti~u svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Koji je to zakon i koji su to drugi propisi u skladu sa kojima se vr{i upis u registar? Zakon u skladu sa kojim se vr{i upis u registar, kao {to smo napred ve} rekli, jeste novi Zakon o radu, a drugi propis, u skladu sa kojim se vr{i upis u registar su Pravilnik o upisu sindikata u registar i Pravilnik o upisu udruènja poslodavaca u registar.

Kad steknu svojstvo pravnog lica, prema novom Zakonu o radu, sindikat i udruènje poslodavaca, kome je utvr|ena reprezentativnost, imaju odre|ena prava utvr|ena novim Zakonom o radu. Naime, prema novom Zakonu o radu,543 sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, kome je utvr|ena reprezentativnost u skladu sa novim Zakonom o radu, ima:

1) pravo na kolektivno pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnih ugovora na odgova-raju}em nivou;

2) pravo na u~e{}e u re{avanju kolektivnog radnog spora; 3) pravo na u~e{}e u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovaraju}em nivou; 4) druga prava u skladu sa zakonom.


264

XX. KOLEKTIVNI UGOVORI

1. Uvodne napomene

Pored zakona i posebnog zakona, kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konven-cijama, prema novom Zakonu o radu,544 prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ure|uju se i kolektivnim ugovorima.

Kolektivni ugovori su osnovni op{ti akti kojima se ure|uju prava, obaveze i odgo-vornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, i, kao takvi, u odnosu na pravilnik o radu, pojavljuju se kao prioritetni op{ti akti kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovor-nosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.

To, upravo, zna~i da }e se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ure|ivati, pre svega, kolektivnim ugovorom kod poslodavca, a pravilni-kom o radu samo kada je to predvi|eno novim Zakonom o radu.

I kada su, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, prava, obaveze i odgo-vornosti iz radnog odnosa ure|ena pravilnikom o radu, u~esnici kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,545 du`ni su da nastave pregovore i danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora kod poslodavca prestaje da vaì pravilnik o radu.

Pridaju}i poseban zna~aj saglasnosti kolektivnih ugovora sa zakonom, novi Zakon o radu, jo{ u osnovnim odredbama, u okviru predmeta ovog zakona, propisuje da kolektivni ugovor mora biti u saglasnosti sa zakonom, a kolektivni ugovor kod poslodavca, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu,546 i sa op{tim i posebnim kolektivnim ugovorima.

Ure|uju}i, u okviru osnovnih odredaba novog Zakona o radu, me|usobne odnose zakona i kolektivnog ugovora, novim Zakonom o radu547 propisano je da kolektivni ugovor ne moè da sadrì odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr|uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova rada utvr|enih zakonom.

Me|utim, prema novom Zakonu o radu,.548 kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde ve}a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr|enih zakonom, osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Pored toga, a u okviru me|usobnih odnosa zakona i kolektivnog ugovora, novim Zakonom o radu549 ure|eno je - ako se kolektivnim ugovorom ili pojedinim njegovim odredbama utvr|uju nepovoljniji uslovi rada od uslova rada utvr|enih zakonom, prime-njuju se odredbe zakona.

Utvr|uju}i odnos izme|u kolektivnog ugovora i ugovora o radu, novim Zakonom o radu550 propisano je – da su ni{tave pojedine odredbe ugovora o radu kojima se utvr|eni nepovoljniji uslovi rada od uslova rada utvr|enih kolektivnim ugovorom.

544 ^lan 1. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 545 ^lan 3. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 546 ^lan 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 547 ^lan 8. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 548 ^lan 8. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 549 ^lan 9. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 550 ^lan 9. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

265

Upore|uju}i odnos izme|u posebnog kolektivnog ugovora i op{teg kolektivnog ugo-vora, novim Zakonom o radu551 propisano je – posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr|enih op{tim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su ~lanovi udruènja poslodavaca koji zaklju~uje taj poseban kolektivni ugovor.

Kad ure|uje odnos kolektivnog ugovora kod poslodavca i op{teg, odnosno posebnog kolektivnog ugovora, novim Zakonom o radu552 propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr|enih op{tim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obave-zuje tog poslodavca.

Za novi Zakon o radu, posmatran u odnosu na dosada{nji Zakon o radu, moè se re}i, kad su u pitanju kolektivni ugovori, da je novi Zakon o radu, u pojedinim segmen-tima, uglavnom, sadrào re{enja iz dosada{njeg Zakona o radu, a u pojedinim segmen-tima uneo zna~ajne promene.

2. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

Nezavisno od toga o kojoj se vrsti kolektivnog ugovora radi, novim Zakonom o radu

utvr|en je predmet i oblik kolektivnog ugovora kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.

Ure|uju}i predmet kolektivnog ugovora, novim Zakonom o radu,553 ure|eno je da se kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, me|u-sobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna~aja za zaposlenog i poslodavca.

Kao {to se vidi, predmet kolektivnog ugovora ~ine ~etiri segmenta, i to: prvi, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa; drugi, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora; tre}i, me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora; i ~etvrti, druga zna~ajna pitanja za zaposlenog i poslodavca.

Kad je u pitanju sadrìna kolektivnog ugovora, odnosno {ta se kolektivnim ugovo-rom ure|uje, veoma je va`no ukazati koji su to zakoni i drugi propisi u skladu sa kojima se kolektivnim ugovorima ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, pos-tupak izmene i dopune kolektivnog ugovora, me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna~aja za zaposlenog i poslodavca.

Zadràvaju}i se samo na pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, kao najzna~ajnijem segmentu u kolektivnim ugovorima, zakon u skladu sa kojim se ure-|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa jeste novi Zakon o radu.

Pored novog Zakona o radu, postoje i posebni zakoni kojima se ure|uju prava i du`nosti zaposlenih po osnovu rada za odre|enu oblast (u dràvnim organima),554 kojima se ure|uju pojedina pitanja za odre|ene kategorije lica (na primer: strani dràvljani),555 kojima se ure|uje primena op{tih propisa o radu ako zakonom nije druk~ije odre|eno (na

551 ^lan 10. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 552 ^lan 10. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 553 ^lan 240. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 554 Zakon o dràvnim slu`benicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005) 555 Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dràvljaninom ("Sl. list SFRJ, br. 11/78 i 64/89 i "Sl. list SRJ", br. 42/92, 24/98 i 28/96).

266

primer: u oblasti javnih slu`bi u za{tite556) u kojima se ure|uju odre|ena prava zaposlenih (na primer: dràvni i drugi praznici).557

Tako|e, pojedina prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ne moraju biti ure|ena samo zakonom i posebnim zakonom, ve} mogu biti ure|ena i u skladu sa drugim propisima. U te druge propise spadaju podzakonski akt (uredba).558

Polaze}i od toga da je oblik zaklju~ivanja kolektivnog ugovora od izuzetnog zna~aja za njegovo postojanje i da nema kolektivnog ugovora ako nije zaklju~en u obliku utvr|enom novim Zakonom o radu, novim Zakonom o radu,559 propisano je da se kolekti-vni ugovor zaklju~uje u pisanom obliku.

3. Vrste kolektivnih ugovora

U odnosu na re{enja u dosada{njem Zakonu o radu, novi Zakon o radu, u pogledu

vrste kolektivnih ugovora, i dalje zadràva op{te i posebne kolektivne ugovore, a umesto pojedina~nog kolektivnog ugovora – utvr|uje kolektivni ugovor kod poslodavca.

Prema novom Zakonu o radu,560 kolektivni ugovor moè da se zaklju~i kao op{ti kolektivni ugovor, posebni kolektivni ugovor i kolektivni ugovor kod poslodavca. Op{ti kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,561 zaklju~uje se za teritoriju Republike Srbije. Tako|e, prema novom Zakonu o radu, i poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaklju~uje se za teritoriju Republike Srbije.

Pored zaklju~ivanja posebnog kolektivnog ugovora za teritoriju Republike Srbije, poseban kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,562 zaklju~uje se i za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije (pokrajinu) i lokalne samouprave (op{tina, grad i grad Beograd).

4. U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora

Novim Zakonom o radu utvr|eni su u~esnici u zaklju~ivanju kolektivnih ugovora, op{tih kolektivnih ugovora, posebnih kolektivnih ugovora i kolektivnih ugovora kod pos-lodavca.

U~esnici u zaklju~ivanju op{teg kolektivnog ugovora su reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije i op{ti kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,563 zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije.

U~esnici u zaklju~ivanju posebnog kolektivnog ugovora za granu, grupu, podgrupu ili delatnost su reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za granu, grupu, podgrupu ili delatnost i ovaj poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, prema novom Zakonu o radu,564 zaklju~uju reprezentativno 556 ^lan 2. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 557 Zakon o dràvnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001) 558 Uredba o naknadi zarade za vreme pla}enog odsustva zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001), koja je prestala da vaì 1.januara 2002. godine. 559 ^lan 240. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 560 ^lan 241. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 561 ^lan 242. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 562 ^lan 243. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 563 ^lan 244. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 564 ^lan 245. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

267

udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.

U~esnici posebnog kolektivnog ugovora za teritoriju jedinice teritorijalne auto-nomije i lokalne samouprave su reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaklju~uje kolektivni ugovor i ovaj poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samo-uprave, prema novom Zakona o radu,565 zaklju~uju reprezentativno udruènje posloda-vaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaklju~uje kolektivni ugovor.

Pored ovih posebnih kolektivnih ugovora, novim Zakonom o radu predvi|ena su jo{ tri posebna kolektivna ugovora, i to: poseban kolektivni ugovor za javna preduze}a i javne slu`be, poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture i poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stru~njake u sportu.

U~esnici u zaklju~ivanju posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a i javne slu`be su osniva~, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat i ovaj posebni kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,566 zaklju~uju osniva~, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. Taj ovla{}eni organ moè biti upravni odbor javnog preduze}a i javne slu`be.

U~esnici u zaklju~ivanju posebnog kolektivnog ugovora za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti (samostalni umetnici) su reprezentativno udru-ènje poslodavaca i reprezentativni sindikat i ovaj poseban kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,567 zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezenta-tivni sindikat.

Novi Zakon o radu uvodi potpuno nov poseban kolektivni ugovor, a to je poseban kolektivni za sportiste, trenere i stru~njake u oblasti sporta. U~esnici u zaklju~ivanju ovog posebnog kolektivnog ugovora su reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezenta-tivni sindikat i, prema novom Zakonu o radu,568 ovaj poseban kolektivni ugovor zaklju-~uju reprezentativno udruènje za sportsku delatnost u fizi~koj kulturi i reprezentativni sindikat.

Pored op{tih i posebnih kolektivnih ugovora, postoje, umesto dosada{njih kolektiv-nih ugovora, i kolektivni ugovori kod poslodavaca za javna preduze}a i za javne slu`be i kolektivni ugovor kod poslodavca.

U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduze}a i za javne slu`be su osniva~, odnosno organ koga on ovlasti i reprezentativni sindikat kod poslodavca i, prema novom Zakonu o radu,569 ovaj kolektivni ugovor zaklju~uju osniva~, odnosno organ koga on ovlasti i reprezentativni sindikat. Taj ovla{}eni organ moè biti upravni odbor u javnom preduze}u i javnoj slu`bi, a u ime poslodavca ovaj kolektivni ugovor potpisuje direktor.

U~esnici kolektivnog ugovora kod poslodavca su poslodavac i reprezentativni sin-dikat kod poslodavca i, prema novom Zakonu o radu,570 ovaj kolektivni ugovor zaklju~uju

565 ^lan 245. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 566 ^lan 246. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 567 ^lan 246. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 568 ^lan 246. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 569 ^lan 247. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 570 ^lan 248. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

268

poslodavac i reprezentativni sindikat. U ime poslodavca kolektivni ugovor kod poslo-davca, potpisuje direktor, odnosno preduzetnik.

Me|utim, mogu}e je da nijedan od u~esnika u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora – sindikat i udruènje poslodavaca ne ispunjavaju uslove reprezentativnosti predvi|ene no-vim Zakonom o radu. U tom slu~aju, prema novom Zakonu o radu,571 sindikati, odnosno udruènja poslodavaca mogu zaklju~iti sporazum o udruìvanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvr|enih ovim zakonom i u~estvovanja u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora.

U okviru u~esnika u zaklju~ivanju kolektivnih ugovora, novi Zakon o radu,572 pred-video je jo{ jedno novo re{enje. Po tom re{enju – ako kod poslodavca nije osnovan sindi-kat, zarade, naknade zarada i druga primanja mogu da se urede sporazumom.

Sporazumom kojim se ure|uje zarada, naknada zarade i druga primanja smatra se, prema novom Zakonu o radu,573 zaklju~enim kada ga potpi{u direktor, odnosno predu-zetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovla{}enje najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da vaì danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

Polaze}i od ove odredbe novog Zakona o radu, moè se re}i da ovaj zakon, pored kolektivnih ugovora i pravilnika o radu, uvodi jo{ jedan op{ti akt kojim se mogu urediti zarade, naknade zarada i druga primanja, {to smatramo potpuno nepotrebnim re{enjem.

Sporazum o ure|ivanju zarada, naknada zarada i drugih primanja, bez obzira {to se njime ure|uju samo zarade, naknade zarada i druga primanja, smatramo op{tim aktom, jer se on odnosi na neodre|eni broj zaposlenih kojim }e se, na osnovu tog sporazuma, odre|ivati zarade, naknade zarada i druga primanja.

Ovaj sporazum, bez obzira {to se njime ure|uju samo zarade, naknade zarada i druga primanja, smatramo potpuno nepotrebnim, zbog toga {to je novi Zakon o radu dao odgovor u situaciji kada kod poslodavca nije osnovan sindikat. Tada se prava, obaveze i odgovornosti, uklju~uju}i i zaradu, naknadu zarade i druga primanja, ure|uju pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu.

Tako|e, smatramo da }e sporazum o ure|ivanju zarada, naknada zarada i drugih primanja unositi slede}u dilemu kod poslodavca – da li }e se, u situaciji kad kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarade, naknade zarada i druga primanja ure|ivati pravilnikom o radu ili pomenutim sporazumom.

Zato je mogu}e da kod poslodavca, kod koga nije osnovan sindikat, postoje i pravilnik o radu kojim se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti i sporazum kojim se ure|uju samo zarade, naknade zarada i druga primanja, {to je apsurdna situacija.

Prema tome, utvr|ivanjem sporazuma, kao op{teg akta kojim se mogu urediti zara-de, naknade zarada i druga primanja, dovodi se u pitanje opredeljenje u novom Zakonu o radu da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovo-rom kod poslodavca i ugovorima o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu samo kada je to novim Zakonom o radu odre|eno.

Tako|e, smatramo neadekvatnim re{enje da sporazum kojim se mogu urediti zarade, naknade zarada i drugih primanja, potpisuje predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovla{}enje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

571 ^lan 249. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 572 ^lan 250. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 573 ^lan 250. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

269

Ovo re{enje smatramo neadekvatnim, zbog toga {to savet zaposlenih, ako je obrazovan, uvek ima predsednika saveta zaposlenih, koji }e, kao i sva druga akta, u ime saveta zaposlenih, potpisati i pomenuti sporazum.

Druga je situacija kad kod poslodavca nije obrazovan savet zaposlenih. U tom slu~aju, sporazum o ure|ivanju zarada, naknada zarada i drugih primanja treba da potpi{e predstavnik zaposlenih koji je dobio najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih.

Pored toga, smatramo da nije dobro re{enje da sporazum o ure|ivanju zarada, naknada zarada i drugih primanja moè samo da prestane zaklju~ivanjem kolektivnog ugovora. U uslovima kada kod poslodavca nije osnovan sindikat, a kada se pravilnikom o radu ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, da bi ovaj sporazum trebao da prestane da vaì i danom stupanja na snagu pravilnika o radu.

Na kraju, mogli bi smo zaklju~iti da je utvr|ivanje sporazuma kojim se mogu urediti zarade, naknade zarada i drugih primanja u suprotnosti sa osnovnim opredeljenjem u novom Zakonu o radu – da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, ure|uju kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu kada je to odre|eno novim Zakonom o radu.

5. Pregovaranje i zaklju~ivanje

kolektivnog ugovora

Pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnog ugovora prestavljaju dve izuzetno zna~ajne faze u postupku ure|ivanja prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Pregovaranje uvek prethodi zaklju~ivanju kolektivnog ugovora i ako nije bilo pregovaranja ne moè biti ni zaklju~ivanja kolektivnog ugovora.

Me|utim, novi Zakon o radu ne utvr|uje u ~emu se sastoji pregovaranje i u ~emu se sastoji zaklju~ivanje kolektivnog ugovora. Pod pregovaranjem mogli bismo da podrazu-mevamo izno{enje i zastupanje stavova reprezentativnog sindikata, s jedne strane, i poslo-davaca, odnosno reprezentativnog udruènja poslodavaca, s druge strane, o pitanjima koja treba urediti kolektivnim ugovorom.

Smisao pregovaranja je u tome da reprezentativni sindikat i poslodavac, odnosno reprezentativno udruènje poslodavaca postignu kompromis u ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa. Pri tome, moraju po}i, pre svega, od novog Zakona o radu i drugih zakona koji ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

U traènju kompromisa u ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odno-sa, i reprezentativni sindikat i poslodavac, odnosno reprezentativno udruènje posloda-vaca moraju imati argumente za svoje stavove, biti strpljivi, uporni i tolerantni u prego-varanju.

Kao {to smo napred rekli, novi Zakon o radu ne ure|uje u ~emu se sastoji zaklju~i-vanje kolektivnog ugovora. Pod zaklju~ivanjem kolektivnog ugovora mogli bi smo da podrazumevamo dono{enje odluke od strane nadle`nog organa poslodavca i od nadle`nog organa reprezentativnog sindikata da se zaklju~i kolektivni ugovor i njegovo potpisivanje, u ime poslodavca, od strane direktora, a u ime reprezentativnog sindikata, od strane ovla{}enog predstavnika reprezentativnog sindikata.

U vezi sa zaklju~ivanjem kolektivnog ugovora, postavlja se pitanje – kada se kolek-tivni ugovor smatra zaklju~enim? Odgovor na ovo pitanje nije dao ni dosada{nji Zakon o radu, a odgovor na ovo pitanje ne daje ni novi Zakon o radu.

U situaciji kada ni novi Zakon o radu ne daje odgovor na pitanje kada se smatra zaklju~enim kolektivni ugovor, smatramo, kad je u pitanju kolektivni ugovor kod pos-

270

lodavca, da je ovaj kolektivni ugovor zaklju~en kada ga, u ime poslodavca, potpi{e direktor, a u ime reprezentativnog sindikata – ovla{}eni predstavnik reprezentativnog sin-dikata.

Me|utim, kad }e se smatrati zaklju~eni op{ti i poseban kolektivni ugovor, potrebno je da se u op{tem i posebnom kolektivnom ugovoru utvrdi odredba da se op{ti i posebni kolektivni ugovor smatraju zaklju~enim kada ih, na osnovu odluka nadle`nih organa reprezentativnog sindikata i reprezentativnog udruènja poslodavaca, potpi{u njihovi ovla{}eni predstavnici.

Kako je mogu}e da u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u~estvuje vi{e reprezen-tativnih sindikata ili reprezentativnih udruènja poslodavaca, odnosno sindikati ili udru-ènja poslodavaca koji su zaklju~ili sporazum o udruìvanju iz ~lana 249. ovog zakona, novim Zakonom o radu574 predvi|eno je da se obrazuje odbor za pregovore.

Prema tome, prema novom Zakonu o radu, postoje dve mogu}nosti za obrazovanje odbora za pregovore. Prva mogu}nost je - ako u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u~estvuje vi{e reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruènja poslodavaca. A druga mogu}nost za obrazovanje odbora za pregovore postoji kada su sindikati ili udru-ènja poslodavaca zaklju~ili sporazum o udruìvanju zato {to nijedan od sindikata, odnos-no nijedno udruènje poslodavaca ne ispunjava uslove reprezentativnosti.

Nezavisno od toga koja je mogu}nost u pitanju, prema novom Zakonu o radu, ~lano-ve odbora za pregovore odre|uju sindikati, odnosno udruènja poslodavaca, srazmerno broju ~lanova sindikata, odnosno ~lanova udruènja poslodavaca.

Kad je u pitanju obrazovanje odbora za pregovore, reprezentativni sindikat ili reprezentativno udruènje poslodavaca, odnosno sindikat ili udruènje poslodavaca, nemaju pravo da procenjuju da li }e ili ne}e obrazovati odbor za pregovore. Oni su du`ni da obrazuju odbor za pregovore, {to, upravo, potvr|uje ~lan 251. novog Zakona o radu.

U vezi sa obrazovanjem odbora za pregovore, postavlja se pitanje – da li svaki od u~esnika kolektivnog ugovora, reprezentativni sindikat i reprezentativno udruènje poslodavaca, odnosno sindikat i udruènje poslodavaca obrazuju svoj odbor za pregovore ili zajedno obrazuju odbor za pregovore? Smatramo da se radi o jednom odboru za prego-vore i da druk~ije zaklju~ivanje ne bi odgovaralo cilju obrazovanja odbora za pregovore.

U postupku pregovaranja za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, ~lanovi odbora za pregovore u~esnika kolektivnog ugovora bili bi du`ni da postupaju po uputstvima i nalozima u~esnika kolektivnog ugovora i da svoje stavove uskla|uju sa stavovima ~lano-va odbora drugog u~esnika u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora.

Tako|e, u postupku pregovaranja za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora kod poslo-davca, prema novom Zakonu o radu,575 reprezentativni sindikat duàn je da sara|uje sa sindikatima u koji je u~lanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraà-vanja interesa zaposlenih koji su u~lanjeni u ovaj sindikat.

Me|utim, za pregovaranje u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora nije dovoljno samo obrazovanje odbora za pregovore. Prema novom Zakonu o radu,576 predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruènja poslodavaca, koji u~estvuju u pregovaranju za zaklju~i-vanje kolektivnog ugovora i zaklju~uju kolektivni ugovor, moraju da imaju ovla{}enja svojih organa. Ta ovla{}enja, iako to novi Zakon o radu ne propisuje, moraju biti data u pisanom obliku. 574 ^lan 251. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 575 ^lan 252. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 576 ^lan 253. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

271

Jedna od najzna~ajnijih, ako ne i najva`nija du`nost u~esnika u zaklju~ivanju kolek-tivnog ugovora, jeste da su u~esnici kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,577 du`ni da pregovaraju. Me|utim, i pored toga {to su du`ni da pregovaraju, u~esnici kolektivnog ugovora nisu du`ni da zaklju~e kolektivni ugovor.

Ako u toku pregovora ne postignu saglasnost u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapo~injanja pregovora, prema Zakonu o radu,578 u~esnici mogu da obrazuju arbitraù za re{avanje spornog pitanja. Obrazovanje arbitraè za re{avanje spornog pitanja nije obavezno, u~esnici kolektivnog ugovora mogu je obrazovati, ali i ne moraju.

Kada u~esnici kolektivnog ugovora obrazuju arbitraù za re{avanje spornog pitanja, prema novom Zakonu o radu,579 sporazumno utvr|uju njen sastav, na~in rada i dejstvo odluke o re{avanju spornog pitanja. Rok za dono{enje odluke ne moè biti duì od 15 dana od dana obrazovanja arbitraè.

Kako je obrazovanje arbitraè za re{avanje spornog pitanja u toku pregovora za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora samo mogu}nost da je obrazuju u~esnici kolektivnog ugovora, a ne i njihovu obavezu, postavlja se pitanje na osnovu kog zakona }e se re{avati sporno pitanje ako u~esnici kolektivnog ugovora ne obrazuju arbitraù?

Smatramo da sporna pitanja koja nastanu u toku pregovora za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora treba re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. Da je to tako, upravo, potvr|uje i definicija kolektivnog radnog spora, utvr|ena Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.580 Prema toj definiciji, pod radnim sporom, izme|u ostalog, smatra se kolektivni spor povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene kolektivnog ugovora.

Prema tome, sporovi koji nastanu u toku pregovora za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora re{ava}e se u skladu sa novim Zakonom o radu, a ako u~esnici kolektivnog ugovora ne obrazuju arbitraù za re{avanje spornog pitanja u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora – primenjiva}e se odredbe Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova.

Me|utim, kad nastanu sporovi u zaklju~ivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektiv-nih ugovora za delatnosti od op{teg interesa, novi Zakon o radu581 ne predvi|a da se ovi sporovi u delatnostima od op{teg interesa re{avaju u skladu sa Zakonom o radu, ve} upu}uje na njihovo re{avanje u skladu sa zakonom, podrazumevaju}i pod tim zakonom poseban zakon koji ure|uje mirno re{avanje radnih sporova.

Zakon u skladu sa kojim }e se re{avati sporovi u zaklju~ivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora u delatnostima od op{teg interesa, jeste Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova.582 Prema ovom zakonu,583, koji bliè utvr|uje delatnosti od op{teg interesa, strane u sporu su du`ne da zajedni~ki podnose predlog Republi~koj agen-ciji za mirno re{avanje radnih sporova u roku od tri dana od dana nastanka spora.

577 ^lan 254. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 578 ^lan 254. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 579 ^lan 255. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 580 ^lan 2. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125//2004) 581 ^lan 254. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 582 Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 583 ^lan 18. i 19. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004)

272

Me|utim, ako strane u sporu ne podnesu predlog za mirno re{avanje spora pomenu-toj Agenciji, du`ni su da o tome obaveste ovu Agenciju. Pored toga, ako strane u sporu ne podnesu predlog Agenciji, direktor Agencije za mirno re{avanje radnih sporova pokre}e postupak mirenja i odre|uje miritelje iz imenika.

6. Primena kolektivnih ugovora

Za primenu kolektivnih ugovora, moè se re}i da prestavlja zavr{nu i, ~ini se,

najzna~ajniju fazu u okviru kolektivnog ugovora. Mogu kolektivnim ugovorom biti savr{eno ure|eni odnosi izme|u poslodavca i zaposlenih, ali ako ne postoje pravila i dosledna primena kolektivnih ugovora, onda izostanak takve primene dovodi u pitanje cilj zaklju~ivanja kolektivnog ugovora.

Polaze}i od opredeljenja u novom Zakonu o radu,584 {ta se ure|uje kolektivnim ugovorom, primena kolektivnih ugovora predstavlja ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, sprovo|enje postupka izmena i dopuna kolektivnog ugovora i ostvarivanje me|usobnih odnosa u~esnika kolektivnog ugovora i drugih pitanja od zna~aja za zaposlenog i poslodavca.

U okviru primene kolektivnih ugovora, novi Zakon o radu, pre svega, ure|uje primenu op{tih i posebnih kolektivnih ugovora, a primenom kolektivnih ugovora kod poslodavca bavi se u onoj meri koliko je to bilo neophodno, {to je i razumljivo kada se ima u vidu da poslodavac i zaposleni kod poslodavca neposredno ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Op{ti i posebni kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu585 neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora bili ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora. Prema tome, ne primenjuju se i ne obavezuju sve poslodavce op{ti i posebni kolektivni ugovori, ve} samo one poslodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora bili ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

Me|utim, ovi op{ti i posebni kolektivni ugovori ne obavezuju samo poslodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora bili ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora. Ovi op{ti i posebni kolektivni ugovori, prema novom Zakonu o radu,586 obavezuju i poslodavce koji su naknadno postali ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruènju poslodavaca.

Kako poslodavci mogu istupiti iz udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, to, prema novom Zakonu o radu,587 op{ti i posebni kolektivni ugovori koje su zaklju~ili ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora ili su naknadno postali ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, obavezuju ove poslodavce {est meseci nakon istupanja iz udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

Me|utim, op{ti i posebni kolektivni ugovor ne primenjuje se samo na poslodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora bili ~lanovi udruènja poslodavaca ili su naknadno postali ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

584 ^lan 240. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 585 ^lan 256. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 586 ^lan 256. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 587 ^lan 256. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

273

Ministar nadleàn za poslove rada, prema novom Zakonu o radu588 moè da odlu~i da se op{ti i posebni kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

Odluku o primeni op{teg i posebnog kolektivnog ugovora ili pojedinih njegovih odredaba i na poslodavce koji u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora nisu ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,589 ministar moè doneti ako postoji opravdan interes, a naro~ito:

1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbe|ivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada;

2) da bi se ublaìle razlike u zaradama u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno uti~u na socijalni i ekonomski poloàj zaposlenih {to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju pod uslovom da kolektivni ugovor ~ije se dejstvo pro{iruje obavezuje poslodavce koji zapo{ljavaju najmanje 30% zaposlenih u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Da bi ministar nadleàn za poslove rada doneo odluku ~ije se dejstvo pro{iruje i na poslodavce koji nisu ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, potrebno je, prema novom Zakonu o radu,590 da postoji zahtev jednog od u~esnika u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora ~ije se dejstvo pro{iruje, a po pribavljenom mi{ljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Pored toga, prema novom Zakonu o radu,591 ministar nadleàn za poslove rada moè, na zahtev poslodavca ili udruènja poslodavaca, {to prestavlja potpuno novo re{e-nje u ovom zakonu, da odlu~i da se op{ti i poseban kolektivni ugovor iz ~lana 257. ovog zakona, u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada, ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruènja poslodavaca.

Zahtev poslodavca, odnosno udruènja poslodavaca za izuzimanje od primene op{-teg i posebnog kolektivnog ugovora sa pro{irenim dejstvom, poslodavac, odnosno udru-ènje poslodavaca mogu, prema novom Zakonu o radu,592 da podnesu ako zbog finan-sijsko-poslovnih rezultata nisu u mogu}nosti da primene kolektivni ugovor.

Iako novi Zakon o radu ne ure|uje da se izuzimanje od primene op{tih i posebnih kolektivnih ugovora sa pro{irenim dejstvom odnosi i na druga primanja, smatramo da bi se zahtev poslodavca, odnosno udruènja poslodavaca trebao, pored zarada i naknada zarada, da odnosi i na druga primanja zaposlenih.

Uz zahtev za izuzimanje od primene op{tih i posebnih kolektivnih ugovora sa pro{i-renim dejstvom, prema novom Zakonu o radu,593 poslodavac ili udruènje poslodavaca du`ni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa pro{irenim dejstvom.

Odluku o izuzimanju primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovora sa pro{irenim dejstvom, prema novom Zakonu o radu,594 ministar nadleàn za poslove rada donosi po pribavljenom mi{ljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

588 ^lan 257. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 589 ^lan 257. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 590 ^lan 257. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 591 ^lan 258. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 592 ^lan 258. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 593 ^lan 258. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 594 ^lan 259. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

274

Kao {to moè doneti odluku o izuzimanju od primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovora, ministar nadleàn za poslove rada moè, prema novom Zakonu o radu,595 staviti van snage odluku o pro{irenom dejstvu kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje opravdani razlozi iz ~lana 257. stav 2. i ~lana 258. stav 2. ovog zakona.

Odluka o stavljanju van snage odluke o pro{irenom dejstvu op{teg i posebnog kolek-tivnog ugovora i odluka o izuzimanju od primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovora donosi se, prema novom Zakonu o radu,596 po postupku za dono{enje odluke o pro{ire-nom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

Odluka o pro{irenom dejstvu op{teg i posebnog kolektivnog ugovora iz ~lana 257. novog Zakona o radu i odluka o izuzimanju od primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovor iz ~lan 259. ovog zakona, prema novom Zakonu o radu,597 prestaje da vaì pre-stankom vaènja op{teg i posebnog kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njihovih odredaba, ~ije je dejstvo pro{ireno, odnosno izuzeto.

Koliki zna~aj novi Zakon o radu pridaje odluci o pro{irenom dejstvu op{teg i poseb-nog kolektivnog ugovora, odluci o izuzimanju od primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovora i odluci o stavljanju van snage odluke o pro{irenom dejstvu op{teg i posebnog kolektivnog ugovora i odluke o stavljanju van snage odluke o izuzimanju od primene op{teg i posebnog kolektivnog ugovora, moè se zaklju~iti na osnovu toga da se, prema novom Zakonu o radu,598 ove odluke objavljuju u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

Iako novi Zakon o radu, pre svega, ure|uje primenu op{tih i posebnih kolektivnih ugovora, novim Zakonom o radu ure|eno je i pitanje primene kolektivnog ugovora kod poslodavca na zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora. Naime, novim Zakonom o radu599 propisano je da kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora.

7. Vaènje i otkaz kolektivnih ugovora

Za razliku od re{enja u dosada{njem Zakonu o radu, koji je predvi|ao da se kolek-

tivni ugovor zaklju~uje na neodre|eno ili odre|eno vreme, novi Zakon o radu600 propisuje da se kolektivni ugovor zaklju~uje na period do tri godine.

Zaklju~ivanje kolektivnog ugovora na period do tri godine odnosi se na sve vrste kolektivnih ugovora, na op{te kolektivne ugovore, na posebne kolektivne ugovore i na kolektivne ugovore kod poslodavca. Prema tome, period do tri godine je maksimalni period na koji se moè zaklju~iti kolektivni ugovor.

Ure|ivanjem da se kolektivni ugovor, op{ti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca zaklju~uju na period do tri godine, istovremeno prestavlja i krajnji rok na koji

595 ^lan 260. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 596 ^lan 260. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 597 ^lan 259. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 598 ^lan 261. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 599 ^lan 262. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 600 ^lan 263. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

275

se moè zaklju~iti kolektivni ugovor. Prema tome, op{ti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca ne bi se mogao zaklju~iti na period duì od tri godine.

Kako se kolektivni ugovor ne moè zaklju~iti na period duì od tri godine, novim Zakonom o radu predvi|ena je mogu}nost da se kolektivni ugovor moè zaklju~iti na period kra}i od tri godine. To istovremeno zna~i da se op{ti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca moè zaklju~iti i na period od dve godine ili na godinu dana.

S obzirom da se kolektivni ugovor, op{ti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca, mogu zaklju~iti na period do tri godine, postavlja se pitanje koji je to najkra}i period na koji moè biti zaklju~en kolektivni ugovor? Budu}i da na postavljeno pitanje novi Zakon o radu nema odgovor, najkra}i period na koji moè biti zaklju~en kolektivni ugovor je stvar dogovora u~esnika kolektivnog ugovora.

Me|utim, zaklju~ivanje kolektivnog ugovora na period kra}i od godinu dana ne bi bilo dobro re{enje, zbog toga {to se na ovaj na~in ne obezbe|uje potrebna sigurnost i stabilnost u me|usobnim odnosima poslodavca i zaposlenih i zbog toga {to u tom periodu nije mogu}e obezbediti odre|ene, relevantne podatke za ostvarivanje pojedinih prava zaposlenih.

Kako su kolektivni ugovori osnovni op{ti akti kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i koji treba da na duì period obezbede stabilnost i sigurnost u me|usobnim odnosima u~esnika u kolektivnom ugovoru, smatramo da je re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu bilo bolje re{enje i da je vi{e odgovaralo i poslodavcima i zaposlenim.

Prethodno re{enje u pogledu vremena zaklju~ivanja kolektivnog ugovora smatramo boljim re{enjem, zbog toga {to su u~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora imali vi{e slobode da odlu~e da li }e kolektivni ugovor zaklju~iti na odre|eno ili neodre|eno vreme.

Ure|ivanjem da se kolektivni ugovor zaklju~uje na period do tri godine postoji realna opasnost da se u~esnici kolektivnih ugovora, umesto da se bave sticanjem dobiti – radi ~ega je poslodavac i osnovan, bave ure|ivanjem prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, a koje se, u jednom trenutku, moè pretvoriti u bavljenje samim sobom.

Zato je, po na{em mi{ljenju, u novom Zakonu o radu trebalo zadràti re{enje iz dosada{njeg Zakona o radu i ostaviti u~esnicima kolektivnih ugovora, op{tih, posebnih i kolektivnih ugovora kod poslodavca da mogu sami da odlu~e da li }e kolektivni ugovor zaklju~iti na odre|eno ili neodre|eno vreme.

Zadràvanje re{enja u dosada{njem Zakonu o radu da se op{ti, posebni i kolektivni ugovori zaklju~uju na neodre|eno i odre|eno vreme, omogu}avalo je u~esnicima kolek-tivnog ugovora da mogu uvek da preispitaju vreme na koje se zaklju~uje kolektivni ugovor.

Nezavisno od toga da li je kolektivni ugovor, op{ti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca zasnovan na period do tri godine ili na period kra}i od tri godine, kolektivni ugovor, prema novom Zakonu o radu,601 prestaje da vaì istekom roka na koji je zaklju~en. Prema tome, kolektivni ugovor prestaje da vaì istekom roka od tri godine, od dve godine ili roka od godinu dana, perioda na koji je kolektivni ugovor zaklju~en.

Me|utim, prema novom Zakonu o radu,602 u~esnici kolektivnog ugovora, op{teg, posebnog i kolektivnog ugovora kod poslodavca, mogu se i druk~ije sporazumeti. Mogu se sporazumeti tako da produè va`nost kolektivnog ugovora na period do tri godine ili


276

dve godine, ako su kolektivni ugovor zaklju~ili na period od dve godine, odnosno na period od godinu dana.

Bez obzira na to na koji }e od navedenih perioda produìti vaènje kolektivnog ugovora, op{teg, posebnog i kolektivnog ugovora kod poslodavca, u~esnici kolektivnog ugovora moraju se sporazumeti o produènju va`nosti kolektivnog ugovora najkasnije 30 dana pre isteka vaènja kolektivnog ugovora. To zna~i, da se u~esnici kolektivnog ugovora mogu sporazumeti i ranije pre nego {to po~inje da te~e rok od 30 dana.

Ako se u~esnici kolektivnog ugovora, op{teg, posebnog i kolektivnog ugovora kod poslodavca sporazumeju da se produì vaènje kolektivnog ugovora, onda kolektivni ugovor ~ije je vaènje produèno primenjuje u svim njegovim segmentima kako je zaklju~en i sa svim njegovim izmenama i dopunama.

Pored vaènja kolektivnog ugovora, novi Zakon o radu propisuje i prestanak vaènja kolektivnog ugovora, op{teg, posebnog i kolektivnog ugovora kod poslodavca. Naime, prema novom Zakonu o radu,603 vaènje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz ~lana 263. ovog zakona, moè prestati sporazumom svih u~esnika ili otkazom, na na~in utvr|en kolektivnim ugovorom.

Iz navedenih odredaba novog Zakona o radu, moè se zaklju~iti da novi Zakon o radu predvi|a dva osnova prestanka vaènja kolektivnog ugovora. Prvi osnov prestanka vaènja kolektivnog ugovora jeste sporazumom svih u~esnika, a drugi je otkazom kolektivnog ugovora, na na~in utvr|en kolektivnim ugovorom.

Kad je u pitanju prestanak vaènja kolektivnog ugovora sporazumom svih u~esnika kolektivnog ugovora, u kolektivnom ugovoru trebalo bi, u pogledu na~ina prestanka vaènja kolektivnog ugovora sporazumom svih u~esnika kolektivnog ugovora, predvideti odredbu po kojoj kolektivni ugovor prestaje da vaì kada pisani sporazum o tome zaklju~e, odnosno potpi{u svi u~esnici kolektivnog ugovora.

A kada je u pitanju prestanak vaènja kolektivnog ugovora otkazom, u kolektivnom ugovoru trebalo bi, u pogledu na~ina prestanka vaènja kolektivnog ugovora otkazom, predvideti odredbu po kojoj kolektivni ugovor prestaje da vaì kada jedan od u~esnika kolektivnog ugovora podnese u pisanom obliku otkaz kolektivnog ugovora.

U slu~aju otkaza kolektivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,604 kolektivni ugovor primenjuje se najduè {est meseci od dana podno{enja otkaza, s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovaranja zapo~nu najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{enja otkaza. Prema tome, kolektivni ugovor moè da se primenjuje i manje od {est meseci od dana podno{enja otkaza i da postupak pregovaranja zapo~ne pre isteka roka od 15 dana od dana podno{enja otkaza.

8. Re{avanje sporova

Pored mogu}nosti za obrazovanje arbitraè, koju je novi Zakon o radu predvideo –

ako u~esnici u toku pregovora ne postignu saglasnost za zaklju~ivanje kolektivnog ugo-vora, novi Zakon o radu predvi|a i mogu}nost obrazovanja arbitraè za re{avanje sporova u primeni kolektivnih ugovora.

Naime, prema novom Zakonu o radu,605 sporna pitanja u primeni kolektivnih ugo-vora moè da re{ava arbitraà koju obrazuju u~esnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 603 ^lan 264. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 604 ^lan 264. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 605 ^lan 265. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

277

dana od dana nastanka spora. Odluka arbitraè o spornom pitanju obavezuje u~esnike, a sastav i na~in rada arbitraè ure|uje se kolektivnim ugovorom.

Kao {to je obrazovanje arbitraè – ako u~esnici u toku pregovora za zaklju~enje kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost samo mogu}nost a ne i obavezu, tako je i obrazovanje arbitraè za re{avanje spornog pitanja u primeni kolektivnog ugovora samo mogu}nost a ne i obaveza u~esnika kolektivnog ugovora.

Kako je obrazovanje arbitraè za re{avanje spornog pitanja u primeni kolektivnog ugovora samo mogu}nost a ne i obaveza u~esnika kolektivnog ugovora, postavlja se pitanje na osnovu kog zakona }e se re{avati sporno pitanje u primeni kolektivnog ugovora ako u~esnici kolektivnog ugovora ne obrazuju arbitraù?

Kao {to se u slu~aju – kada u~esnici kolektivnog ugovora u toku pregovora za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora ne obrazuju arbitraù radi re{avanja spornog pitanja u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora, mogu primenjivati odredbe Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova, tako se i u slu~aju kada u~esnici kolektivnog ugovora u re{avanju spornog pitanja u primeni kolektivnog ugovora ne obrazuju arbitraù mogu primenjivati odredbe Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova.

Da }e se u slu~aju re{avanja spornog pitanja u primeni kolektivnog ugovora primenjivati Zakon o mirnom re{avanju radnih sporova,606 upravo, potvr|uje odredba ovog zakona da se postupak mirnog re{avanja radnih sporova pokre}e i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu.

Osim toga, da je to tako, potvr|uje i odredba Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova,607 u kojoj je utvr|ena definicija kolektivnog radnog spora, a prema kojoj se kolektivnim radnim sporom, izme|u ostalog, smatra i spor povodom primene kolektivnog ugovora.

Prema tome, sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora treba da se re{avaju u skladu sa odredbama novog Zakona o radu i kolektivnog ugovora, a ako kolektivnim ugovorom nije predvi|ena mogu}nost obrazovanja arbitraè za re{avanje spornih pitanja u primeni kolektivnih ugovora, sporno pitanje se moè re{avati u skladu sa odredbama Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova.

Pored napred navedenih mogu}nosti za re{avanje spornog pitanja u primeni kolek-tivnog ugovora, prema novom Zakonu o radu,608 u~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadle`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom.

S tim u vezi, postavlja se pitanje - koja su to prava utvr|ena kolektivnim ugovorom, ~iju za{titu u~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora mogu da ostvare pred nadle`-nim sudom? To mogu biti sva prava utvr|ena kolektivnim ugovorom, uklju~uju}i tu i pravo na zaklju~ivanje, izmenu i dopunu i primenu kolektivnih ugovora.

9. Registracija kolektivnih ugovora

Polaze}i od zna~aja pitanja koja se ure|uju kolektivnim ugovorima, op{tim i

posebnim kolektivnim ugovorima, a to je – ure|ivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, novim Zakonom o radu predvi|eno je registrovanje kolektivnih ugovora.

606 ^lan 1. stav 2. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova 607 ^lan 2. stav 1. Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova 608 ^lan 265. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

278

Naime, novim Zakonom o radu609predvi|eno je da se op{ti i posebni kolektivni ugovori, kao i njihove izmene i dopune, registruju kod ministarstva. To ministarstvo kod koga se registruju op{ti i posebni kolektivni ugovori, jeste ministarstvo nadle`no za poslove rada.

Pored toga {to utvr|uje obavezu registrovanja op{tih i posebnih ugovora, novim Zakonom o radu610 propisano je da sadrìnu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar. Ministar koji propisuje sadrìnu i postupak registracije op{tih i posebnih kolektivnih ugovora, jeste ministar nadleàn za poslove rada.

Sadrìna i postupak registracije op{tih i posebnih kolektivnih ugovora propisana je novim Pravilnikom o registraciji kolektivnih ugovora,611 koji je uskla|en sa novim Zakonom o radu, a ~ijim je stupanjem na snagu prestao da vaì dosada{nji Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora.

Me|utim, kad je u pitanju registracija kolektivnih ugovora kod poslodavca, novi Zakon o radu ne propisuje gde }e se registrovati kolektivni ugovori kod poslodavca i ko ure|uje sadrìnu i postupak registracije kolektivnih ugovora kod poslodavca.

Iako novi Zakon o radu ne ure|uje registraciju kolektivnih ugovora kod poslodavca i, s tim u vezi, sadrìnu i postupak registracije kolektivnih ugovora kod poslodavca, regi-straciju kolektivnih ugovora kod poslodavca treba urediti u samom kolektivnom ugovoru kod poslodavca.

Ako se registracija kolektivnog ugovora kod poslodavca ure|uje u samom kolek-tivnom ugovoru kod poslodavca, onda bi u ovom kolektivnom ugovoru, u okviru odre-daba o registraciji kolektivnih ugovora kod poslodavca, trebalo utvrditi odredbu da se registracija kolektivnih ugovora kod poslodavca vr{i u arhivi poslodavca, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.

10. Objavljivanje kolektivnih ugovora

Polaze}i, tako|e, od zna~aja pitanja koja se ure|uju kolektivnim ugovorima, op{tim

i posebnim kolektivnim ugovorima, a to je – ure|ivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, novim Zakonom o radu612 ure|eno je da se op{ti i posebni kolektivni ugovori objavljuju u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

Pored toga, novim Zakonom o radu,613 propisano je da se na~in objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvr|uje tim kolektivnim ugovorom. Tako, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, koji je jedini drugi kolektivni ugovor, treba utvrditi da se ovaj kolektivni ugovor i njegove izmene i dopune objavljuju u biltenu poslodavca ili na oglasnoj tabli poslodavca.

609 ^lan 266. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 610 ^lan 266.stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 611 Pravlnik o registraciji kolektivnih ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 22/97) 612 ^lan 267. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 613 ^lan 267. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

279

XXI. NADZOR

1. Uvodne napomene U cilju obezbe|ivanja jedinstvenog ostvarivanja prava, obaveza i odgovornosti iz

radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, novim Zakonom o radu ure|en je nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima i ugovora o radu, kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

2. Nadzor nad primenom propisa

Novim Zakonom o radu,614 propisano je da nadzor nad primenom novog Zakona o

radu, drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, vr{i inspekcija rada.

Inspekcija rada obrazuje se u skladu sa Zakonom o dràvnoj upravi,615 a u okviru Ministarstva za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku. Nadzor koji vr{i inspekcija rada nad primenom novog Zakona o radu i drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, je poseban oblik upravnog nadzora, koji je izraèn kao inspekcijski nadzor.

U vr{enju inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, inspektor rada ima odre|ena ovla{}enja i du`nosti utvr|ene novim Zakonom o radu, o kojima }e ovde posebno biti re~i.

Tako, prema novom Zakonu o radu,616 u vr{enju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovla{}en da re{enjem naloì poslodavcu da u odre|enom roku otkloni utvr|ene povrede zakona, op{teg akta i ugovora o radu.

Pored toga, iako to novim Zakonom o radu nije propisano, inspektor rada ovla{}en je da poslodavcu naloì da u odre|enom roku otkloni, ne samo povrede zakona, op{teg akta i ugovora o radu, ve} i utvr|ene povrede drugih propisa o radnim odnosima, zbog toga {to inspektor rada vr{i nadzor i nad primenom drugih propisa o radnim odnosima.

Kako utvr|ene povrede novog Zakona o radu, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu u odre|enom roku treba otkloniti, to ovaj rok treba da utvrdi inspektor rada. Inspektor rada utvrdi}e ovaj rok, vode}i, pre svega, ra~una o teìni utvr|ene povrede i posledicama koje su prouzrokovane ili su mogle da budu prouzro-kovane povredom ovog zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugo-vora o radu.

U vr{enju inspekcijskog nadzora, inspektor rada donosi re{enje i tim re{enjem utvr-|uje povrede novog Zakona o radu, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu, nalaè otklanjanje tih povreda i utvr|uje rok u kome moraju biti otklonjene te povrede.

Pored navedenih ovla{}enja inspektora rada u vr{enju inspekcijskog nadzora, novi Zakon o radu utvr|uje i odre|ene du`nosti poslodavca u pogledu obave{tavanja inspek-cije rada i izvr{enja re{enja inspektora rada.

614 ^lan 268. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 615 ^lan 22. stav 1. Zakona o dràvnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/20052) 616 ^lan 269. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

280

Tako je, prema novom Zakonu o radu,617 poslodavac duàn da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvr|ene povrede, obavesti inspektora rada o izvr{enju re{enja inspektora rada.

Pored navedenih ovla{}enja inspektora rada, inspektor rada, prema novom Zakonu o radu,618 podne}e zahtev za pokretanje prekr{ajnog postupka, ako na|e da je poslodavac, odnosno direktor, odnosno preduzetnik, povredom zakona i drugog propisa kojim se ure|uje radni odnos izvr{io prekr{aj.

Me|utim, postavlja se pitanje da li inspektor rada moè podneti zahtev za pokretanje prekr{ajnog postupka ako na|e da je poslodavac povredio op{ti akt i ugovor o radu? U odgovoru na ovo pitanje moèmo re}i da bi inspektor, analogno slu~aju kada je povre|en zakon i drugi propis kojim se ure|uje radni odnos, mogao da pokrene prekr{ajni postu-pak.

Za razliku od re{enja u dosada{njem Zakonu o radu, kada je inspektor rada, na zahtev zaposlenog, mogao svojim re{enjem da odloì svaku odluku poslodavca do dono-{enja pravnosna`ne odluke suda, kada je tom odlukom o~igledno povre|eno pravo zapo-slenog, ako je zaposleni poveo radni spor, novi Zakon o radu u ovom pogledu unosi zna-~ajnu promenu.

Naime, novim Zakonom o radu619 propisano je – ako inspektor rada na|e da je re{enjem poslodavca o otkazu ugovora o radu o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog, inspektor }e svojim re{enjem odloìti izvr{enje tog re{enja do dono{enja pravnosna`ne odluke suda.

Bitna razlika izme|u re{enja u dosada{njem Zakonu o radu i novom Zakonu o radu, jeste u tome {to je novi Zakon o radu pravo inspektora rada da svojim re{enjem odloì izvr{enje re{enja poslodavca utvrdio samo u slu~aju otkaza ugovora o radu kada je zaposlenom o~igledno povre|eno pravo, a pod uslovom da su ispunjeni i ostali uslovi predvi|eni ovim zakonom za odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca.

Da bi inspektor rada mogao da svojim re{enjem odloì izvr{enje re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu, kada je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, potrebno je: prvo, da je poslodavac doneo re{enje o otkazu ugovora o radu zaposlenom; drugo, da je inspektor rada na{ao da je re{enjem poslodavca o~igledno povre|eno pravo zaposlenog; tre}e, da je zaposleni poveo radni spor, i ~etvrto, da je zaposleni podneo zahtev za odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca.

Prema tome, da bi inspektor rada doneo re{enje o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavca do dono{enja pravnosna`ne odluke suda, kada na|e da je re{enjem posloda-vca o otkazu o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, potrebno je da se kumulativno ispune svi navedeni uslovi, utvr|eni novim Zakonom o radu.

Zahtev koji zaposleni podnosi inspektoru rada za odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu, kada je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, pre-ma novom Zakonu o radu,620 zaposleni moè podneti u roku od 30 dana od dana pokre-tanja radnog spora.

Pored prava inspektora rada da odloì izvr{enje re{enja poslodavca o otkazu ugo-vora o radu, kada je zaposlenom o~igledno povre|eno pravo, novi Zakon o radu utvr|uje

617 ^lan 269. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 618 ^lan 271. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 619 ^lan 271. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 620 ^lan 271. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

281

i du`nost inspektora u kom roku je obavezan da donese re{enje o odlaganju izvr{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu.

Tako je, prema novom Zakonu o radu,621 inspektor rada duàn da donese re{enje o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni svi napred navedeni uslovi iz novog Zakona o radu.

Nezavisno od toga da li je u pitanju re{enje koje je inspektor rada doneo da bi poslodavcu naloìo da otkloni utvr|ene poverede zakona, drugih propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu ili je u pitanju re{enje koje je inspektor rada doneo da bi odloìo izvr{enje re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu kada je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, poslodavac moè izjaviti àlbu.

Tako, prema novom Zakonu o radu,622 protiv re{enja inspektora rada, podrazumevaju}i tu sva re{enja koja donosi inspektor rada, moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove rada u roku od osam dana od dana dostavljanja re{enja. A àlba koja se podnosi na re{enje iz ~lana 271. ovog zakona ne odlaè izvr{enje re{enja.

Kad je u pitanju odlaganje izvr{enja re{enja, novi Zakon o radu623 pravi odre|ene razlike. Tako, ako se podnese àlba na re{enje kojim je inspektor rada naloìo poslodavcu da otkloni utvr|ene povrede zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu, tada àlba odlaè izvr{enje re{enja inspektora rada.

Me|utim, ako se podnese àlba na re{enje inspektora rada kojim je on odloìo izvr{enje re{enja poslodavca o otkazu ugovora o radu, kada je o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, tada ta àlba poslodavca ne odlaè izvr{enje re{enja inspektora rada.

Polaze}i od toga da u vr{enju inspekcijskog nadzora, uklju~uju}i tu i postupak po àlbi, treba postupati hitno, novi Zakon o radu624 utvrdio je da je ministar nadleàn za poslove rada duàn da u roku od 15 dana od dana prijema àlbe odlu~i po àlbi.

Re{enje koje donese ministar nadleàn za rad po àlbi, prema novom Zakonu o radu625 je kona~no i protiv kona~nog re{enja inspektora rada kojim je odloèno re{enje poslodavca o otkazu ugovora o radu, kada je zaposlenom o~igledno povre|eno pravo, ne moè se pokrenuti upravni spor.

Me|utim, protiv re{enja inspektora rada kojim je inspektor rada naloìo poslodavcu da u odre|enom roku otkloni utvr|ene povrede zakona, drugog propisa o radnim odno-sima, op{teg akta i ugovora o radu, koje je postalo kona~no, mogao bi se pokrenuti upra-vni spor.


282

XXII. KAZNENE ODREDBE U okviru kaznenih odredaba novog Zakona o radu utvr|uju se prekr{aji i kazne koje

se izri~u za te prekr{aje. Prekr{aji prestavljaju povredu propisa utvr|enih novim Zakonom o radu, a kazne prestavljaju sankcije za prekr{aje utvr|ene novim Zakonom o radu.

Za prekr{aje utvr|ene novim Zakonom o radu izri~u se nov~ane kazne, a moè se, u slu~ajevima utvr|enim novim Zakonom o radu, pored nov~ane kazne, izre}i i za{titna mera utvr|ena novim Zakonom o radu.

Nov~ane kazne, prema novom Zakonu o radu,626 izri~u se poslodavcu sa svojstvom pravnog lica, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu, a za{titna mera izri~e se samo poslodavcu sa svojstvom pravnog lica.

Za{titna mera je potpuno nova sankcija u novom Zakonu o radu i izri~e se, uz nov~anu kaznu za najteè povrede ovog zakona, odnosno za najteè prekr{aje utvr|ene novim Zakonom o radu.

U odnosu na dosada{nji Zakon o radu, novi Zakon o radu uneo je zna~ajne promene u pogledu kaznenih odredaba. Te promene ogledaju se naro~ito u pove}anju broja prekr{aja, znatnom pove}anju visine nov~anih kazni za sve prekr{aje, pove}anju grupa prekr{aja i u uvo|enju, kao {to smo ve} napred rekli, nove sankcije – za{titne mere.

Nov~anu kaznu i za{titnu meru za prekr{aje, utvr|ene novim Zakonom o radu izri~e inspektor rada u vr{enju inspekcijskog nadzora nad primenom zakona, drugog propisa o radnim odnosima, op{teg akta i ugovora o radu.

Sve nov~ane kazne i za{titnu meru, utvr|enu novim Zakonom o radu, inspektor rada izri~e u prekr{ajnom postupku, a neke od nov~anih kazni inspektor rada izri~e napla}i-vanjem nov~ane kazne na licu mesta.

Novim Zakonom o radu utvr|ene su ~etiri grupe prekr{aja za koje se izri~e nov~ana kazna, i to:

1) prvu grupu prekr{aja, prema Zakonu o radu,627 ~ine najteì prekr{aji za koje se izri~u nov~ane kazne: od 800.000 do 1.000.000 dinara – poslodavcu sa svojstvom pravnog lica, od 400.000 do 500.000 dinara – preduzetniku i od 40.000 do 50.000 dinara odgovornom licu u pravnom licu.

Pored nov~ane kazne, poslodavcu sa svojstvom pravnog lica, a ne i preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu, prema novom Zakonu o radu,628 moè se, ako se izvr{enjem napred navedenih prekr{aja nanese materijalna {teta zaposlenom ili drugom fizi~kom licu, izre}i i za{titna mera zabrane vr{enja delatnosti, u skladu sa zakonom;

2) drugu grupu prekr{aja, prema novom Zakonu o radu,629 ~ine prekr{aji za koje se izri~u nov~ane kazne: od 600.000 do 1.000.000 dinara – poslodavcu sa svojstvom pravnog lica, od 300.000 do 500.000 dinara – preduzetniku i od 30.000 do 50.000 dinara – odgovornom licu u pravnom licu;

626 ^lan 273-276. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 627 ^lan 273. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 628 ^lan 273. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 629 ^lan 274. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

283

3) tre}u grupu prekr{aja, prema novom Zakonu o radu,630 ~ine prekr{aji za koje se izri~u nov~ane kazne: od 400.000 do 600.000 dinara – poslodavcu sa svojstvom pravnog lica, od 100.000 do 300.000 dinara – preduzetniku i od 20.000 do 40.000 dinara – odgovornom licu u pravnom licu;

4) ~etvrtu grupu prekr{aja, prema novom Zakonu o radu,631 ~ine prekr{aji za koje se izri~u nov~ane kazne: od 20.000 dinara – poslodavcu sa svojstvom pravnog lica i preduzetniku i od 5.000 dinara odgovornom licu u pravnom licu, s tim {to ove nov~ane kazne inspektor rada napla}uje na licu mesta.


284

XXIII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Prelaznim i zavr{nim odredbama novog Zakona o radu ure|uju se – primena podza-

konskih akata do dono{enja novih podzakonskih akata, primena odredaba kolektivnih ugovora do zaklju~ivanja novih kolektivnih ugovora i druga pitanja utvr|ena u prelaznim i zavr{nim odredbama novog Zakona o radu.

Tako,prema novom Zakonu o radu,632 do dono{enja podzakonskih akata kojim se ure|uje: postupak i na~in registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja; uslovi, postupak i na~in ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta; na~in izdavanja i sadràj potvrde o nastupanju privremene spre~enosti za rad; sadrìna radne knjiìce, na~in uno{enja podataka u radnu knjiìcu i na~in vo|enja registra o izdatim radnim knjiìcama; na~in upisa u registar sindikata i udruènja poslodavaca; i sadràj i postupak registracije kolektivnih ugovora, ostaju na snazi pravilnici kojima su ure|ena ova pitanja.

Me|utim, od dana stupanja na snagu novog Zakona o radu, doneti su Pravilnik o sadràju obrazca za ostvarivanje prava kod fonda solidarnosti i Pravilnik o upisu udru-ènja poslodavaca u registar, koji do sada nisu postojali, a doneti su i novi Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora i Pravilnik o upisu sindikata u registar, koji su i do sada postojali.

Pored primene postoje}ih podzakonskih akata, prelaznim i zavr{nim odredbama no-vog Zakona o radu, izme|u ostalog, ure|ena su: prava zaposlenih koja nisu iskoristili do stupanja na snagu novog Zakona o radu; okon~anje zapo~etih postupaka po propisima koji su vaìli do dana stupanja na snagu novog Zakona o radu; primenu odredaba pojedina~nog kolektivnog ugovora i primenu odredaba op{tih i posebnih kolektivnih ugovora; izbor organa Fonda; prestanak vaènja dosada{njeg Zakona o radu; i stupanje na snagu novog Zakona o radu.

Kako i dalje postoje poslodavci koji do dana stupanja na snagu novog Zakona o radu nisu zaklju~ili ugovor o radu sa zaposlenim sa kojima su zasnovali radni odnos, to novi Zakon o radu633 predvi|a da je, u tom slu~aju, poslodavac duàn da sa zaposlenim zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti koji sadrì elemente iz ~lana 33. stav 1. ovog zakona, osim iz ta~ke 4) – 8).

Propisuju}i du`nost poslodavca da sa zaposlenim koji su zasnovali radni odnos zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti, novim Zako-nom o radu634 izri~ito je propisano da se ovim ugovorom ne zasniva radni odnos izme|u poslodavca i zaposlenog.

Kako postoje poslodavci koji su pre stupanja na snagu novog Zakona o radu doneli odluke o preraspodeli radnog vremena za 2005. godinu, to }e se, prema novom Zakonu o radu,635 radno vreme kod tih poslodavaca organizovati prema tim odlukama poslodavaca.

Mogu}e je da zaposleni do dana stupanja na snagu novog Zakona o radu nije u celini iskoristio godi{nji odmor za 2004. godinu. U tom slu~aju, zaposleni, prema novom Zakonu o radu,636 ima pravo da godi{nji odmor za tu godinu iskoristi po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je za zaposlenog povoljnije. 632 ^lan 277. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 633 ^lan 278. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 634 ^lan 278. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 635 ^lan 279. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 636 ^lan 280. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

285

Tako|e je mogu}e da je kod poslodavca zapo~et postupak za otkaz ugovora o radu, a da nije okon~an do dana stupanja na snagu novog Zakona o radu. U tom slu~aju, prema novom Zakonu o radu,637 zapo~eti postupak otkaza ugovora o radu okon~a}e se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pored toga, novi Zakon o radu638 predvi|a da }e se postupak za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih koji je zapo~et, a koji nije okon~an do dana stupanja na snagu novog Zakona o radu, okon~ati po propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu novog Zakona o radu.

Osim toga, prema novom Zakonu o radu, zaposleni kome je kona~nom odlukom nadle`nog organa, po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom, utvr|eno pravo na osnovu propisa koji su vaìli do dana stupanja na snagu zakona – nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima.

Po dosada{njem Zakonu o radu, zaposleni kome je otkazan ugovor o radu zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili {to nema potrebna znanja imao je pravo na isplatu nov~ane naknade. Prema novom Zakonu o radu,639 ovaj zaposleni ima pravo da nastavi da ostvaruje pravo na ovu nov~anu naknadu u skladu sa dosada{njim Zakonom o radu.

Novi Zakon o radu, tako|e je re{io i pitanje primene odredaba kolektivnih ugovora koji su se primenjivali za vreme vaènja dosada{njeg Zakona o radu, prave}i, pri tome, razliku izme|u pojedina~nih kolektivnih ugovora, s jedne strane, i op{tih i posebnih kolektivnih ugovora, s druge strane.

Naime, prema novom Zakonu o radu,640 odredbe kolektivnog ugovora, podrazume-vaju}i tu i pojedina~ni kolektivni ugovor, koje su na snazi na dan stupanja na snagu novog Zakona o radu, a koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, ostaju na snazi do zaklju~ivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Me|utim, smatramo da ovo re{enje nije potpuno, jer postoje poslodavci koji su prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih ure|ivali pravilnikom o radu ili samo ugovo-rom o radu. Zato je ovu odredbu novog Zakona o radu trebalo {ire formulisati., tako da obuhvati i postoje}e pravilnike o radu i ugovore o radu.

Ovu odredbu novog Zakona o radu trebalo je tako definisati da i dalje ostaju na snazi pravilnici o radu i ugovori o radu, koji nisu u suprotnosti sa novim Zakonom o radu, do zaklju~ivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca ili do dono{enja novog pravilnika o radu ili do zaklju~ivanja aneksa ugovora kojim bi se postoje}i ugovori o radu uskladili sa novim Zakonom o radu.

Kad su u pitanju odredbe op{tih i posebnih kolektivnih ugovora koji su zaklju~eni pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu novog Zakona o radu i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, prema novom Zakonu o radu,641 ostaju na snazi do zaklju~ivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduè {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Me|utim, kako je rok od {est meseci od dana stupanja na snagu novog Zakona o radu isteklo 23. septembra 2005. godine, a nije zaklju~en novi Op{ti kolektivni ugovor, postoje}i Op{ti kolektivni ugovor je, navedenog dana, prestao da vaì.

637 ^lan 281. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 638 ^lan 282. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 639 ^lan 283. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 640 ^lan 284. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 641 ^lan 284. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005)

286

Iako je prestao da vaì dosada{nji Op{ti kolektivni ugovor, a nije zaklju~en novi kolektivni ugovor, smatramo da se u pripremi kolektivnih ugovora kod poslodavaca, pravilnika o radu i ugovora o radu mogu koristiti odredbe dosada{njeg Op{teg kolektivnog ugovora koje nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu.

Za ostvarivanje prava zaposlenih na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka, utvr|enih novim Zakonom o radu, prema novom Zakonu o radu, osniva se Fond solidarnosti. Da bi Fond solidarnosti mogao da po~ne sa radom, prema novom Zakonu o radu642, potrebno je da izabere svoje organe. Izbor tih organa treba da se izvr{i u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu novog Zakona o radu.

Kako je mogu}e da se pravo na potraìvanje zaposlenog u slu~aju ste~ajnog postupka utvrdi u periodu od dana stupanja na snagu novog Zakona o radu do dana izbora organa Fonda, prema novom Zakonu o radu,643 zahtev }e se podneti u roku od 15 dana od dana izbora organa Fonda.

U okviru prelaznih i zavr{nih odredaba utvr|en je i prestanak vaènja dosada{njeg Zakona o radu i stupanje na snagu novog Zakona o radu,644 kao neophodnih odredaba u svakom zakonu, po kojima jedan zakon prestaje da vaì a drugi zakon stupa na snagu.

Tako, prema novom Zakonu o radu, danom stupanja na snagu novog Zakona o radu, prestaje da vaì dosada{nji Zakon o radu.645 A novi Zakon o radu stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". Novi Zakon o radu stupio je na snagu 23. marta 2005. godine.

Pored novog Zakona o radu, donet je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu646, koji je, tako|e, stupio na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu stupio je na snagu 26. jula 2005. godine, a pojedine njegove odredbe od 1. januara 2006. godine.

642 ^lan 285. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 643 ^lan 285. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 644 ^lan 286. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 645 ^lan 287. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) 646 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

287

OP[TI I POJEDINA^NI AKTI

288

289

Na osnovu ~lana 240. i 241. i ~lana 248. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), Reprezentativni sindikat zaposlenih u Dru{tvu sa ograni~enom odgo-vorno{}u "__________________"647 i direktor "________________", dana ____________ 2006. godine, zaklju~ili su

KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet kolektivnog ugovora

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa Zakonom o radu, posebnim zakonom i drugim propisima, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u Dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u "________________" (u daljem tekstu: poslodavac), postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna~aja za zaposlene i poslodavca.

^lan 2. Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu ure|ena ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odredbe Zakona o radu, posebnog zakona i drugih propisa.

^lan 3. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih, koja nisu ure|ena ovim kolektivnim ugovorom, ure|uju se op{tim aktom poslodavca648 (u daljem tekstu: op{ta akta poslodavca).



^lan 4.

Radni odnos sa poslodavcem moè da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ìvota i da ispunjava druge uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. 647 Navesti naziv poslodavca (poslovno ime poslodavca ili preduzetnika). Poslovno ime, prema Zakonu o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), je naziv pod kojim privredno dru{tvo posluje. 648 Na primer: Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca i Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu, ukoliko se bezbednost i zdravlje na radu ne ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kada se on donosi ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

290

^lan 5. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca utvr|uju se organi-zacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi poseb-ni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca donosi direktor.

^lan 6. Radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota moè da se zasnuje pod uslovima i na na~in utvr|enim Zakonom o radu.

^lan 7. Kandidat je duàn da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. Poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

^lan 8. Poslodavac je duàn da pre zaklju~enja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2) Zakona o radu.

^lan 9. Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na na~in utvr|en Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.649

^lan 10. Strani dràvljanin ili lice bez dràvljanstva moè da zasnuje radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu i posebnim zakonom.

2. Na~in izbora lica za zasnivanje

radnog odnosa650

^lan 11. Izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, vr{i se javnim oglasom,651 ukoliko zakonom i ovim kolektivnim ugovorom nije druga~ije odre|eno. Odluku o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem donosi poslodavac.

649 Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004), kao posebnim zakonom, ure|eno je zapo{ljavanje i rehabilitacija invalida. Naime, ovim zakonom propisano je da se invalidno lice i lice sa smanjenom radnom sposobno{}u zapo{ljava pod posebnim uslovima, u skladu sa zakonom. 650 Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004), ure|en je na~in zasnivanja radnog odnosa, odnosno izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem. 651 Iako Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) nije izri~ito utvrdio oglas kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, moè se zaklju~iti da je oglas utvr|en kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem.

291

Na osnovu odluke iz stava 2. ovog ~lana, poslodavac dostavlja Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje prijavu potrebe za zapo{ljavanjem, a moè je dostaviti i Agenciji za zapo{ljavanje.

^lan 12. Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, poslodavac }e dostaviti sredstvima javnog informisanja. Oglas iz stava 1. ovog ~lana, naro~ito sadrì: naziv i sedi{te poslodavca, naziv pos-lova, uslove za rad na tim poslovima i rok u kome se podnose prijave, koji ne moè biti kra}i od pet dana od dana njegovog objavljivanja.

^lan 13. O izboru lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem odlu~uje poslodavac. Poslodavac moè da zahteva da Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje neposredno ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem. Ako na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje postoje i nezaposleni i zapo-sleni koji traè promenu zaposlenja, a koji podjednako ispunjavaju uslove koje je odredio poslodavac za zasnivanje radnog odnosa, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje }e ponuditi poslodavcu izbor nezaposlenog lica.

^lan 14. Poslodavac odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem izme|u onih koje je ponudila Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ili Agencija za zapo{ljavanje i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ima pravo da zaposli lice i bez posredovanja Nacionalne slu`be za zapo-{ljavanje ili Agencije za zapo{ljavanje.

^lan 15. Poslodavac je duàn da, u roku od tri dana od dana izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, obavesti o rezultatima izbora lica koja su se prijavila na oglas ili su se nepo-sredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa sa poslodavcem.

3. Ugovor o radu

^lan 16. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaklju~uju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaklju~enim kada ga potpi{u poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem. Ugovor o radu moè da potpi{e i zaposleni koga je ovlastio direktor, u skladu sa ~la-nom 243. ovog kolektivnog ugovora.

^lan 17. Ugovor o radu moè da se zaklju~i na neodre|eno i odre|eno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se zaklju~uje, smatra se ugo-vorom o radu na neodre|eno vreme.

292

^lan 18. Ugovor o radu zaklju~uje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Ako ploslodavac sa zaposlenim ne zaklju~i ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupanja na rad. Poslodavac je duàn da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

^lan 19. Ugovor o radu sadrì elemente utvr|ene Zakonom o radu. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvr|ena ugovorom o radu, primenjuju se odgovara-ju}e odredbe zakona, op{teg akta, ovog kolektivnog ugovora i drugog op{teg akta poslo-davca.

4. Stupanje na rad

^lan 20. Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk~ije dogovore. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa stupanjem na rad.

^lan 21. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na rad.

5. Probni rad

^lan 22. Ugovorom o radu moè se ugovoriti probni rad. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca utvr|uju se poslovi na kojima se uvodi probni rad. Probni rad ne moè se ugovoriti sa pripravnikom. Probni rad moè da traje najvi{e {est meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaù ugovor o radu sa otkaznim rokom. Otkazni rok iz stava 5. ovog ~lana iznosi 10 radnih dana.

^lan 23. Radni odnos na probnom radu zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvr|uje posloda-vac.652

652 Mogu}e je, umesto direktora, ako se tako utvrdi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, da rad-ne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme trajanja probnog rada utvr|uje posebna komisija.

293

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka odre|enog ugovorom o radu.


^lan 24. Radni odnos zasniva se na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno kad su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu, pove}ani obim posla koji traje odre|eno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim {to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne moè trajati duè od 12 meseci. Pod prekidom rada iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se prekid rada kra}i od 30 rad-nih dana.

^lan 25. Radni odnos na odre|eno vreme poslodavac moè da zasnuje radi zamene zaposlenog koji je privremeno odsutan sa rada (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje dràvne i druge javne funkcije, odsluènje i dosluènje vojnog roka i dr.). Radni odnos na odre|eno vreme, radi zamene privremeno otsutnog zaposlenog moè se zasnovati do povratka otsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

^lan 26. Radni odnos na odre|eno vreme zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Zaposleni koji zasniva radni odnos na odre|eno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme.


^lan 27. Ugovor o radu moè da se zaklju~i za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi na kojima se obavljaju poslovi sa pove}anim rizikom. Zaposleni moè da radi na poslovima iz stava 1. ovog ~lana samo na osnovu prethodno utvr|ene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadle`ne zdravstvene ustanove.

^lan 28. Radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom zasniva se pod uslovima i na na~in za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme.


^lan 29. Radni odnos moè da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neo-dre|eno ili odre|eno vreme.

294

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi sa nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu druk~ije odre|eno.

^lan 30. Zaposleni koji radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca moè za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj na~in ostvari puno radno vreme.

^lan 31. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme.


^lan 32.

Radni odnos moè da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e. Ugovor o radu koji se zaklju~uje u smislu stava 1. ovog ~lana, pored odredaba iz ~lana 33. Zakona o radu, sadrì i druge odredbe utvr|ene ovim zakonom.

^lan 33.

Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e zaposleni obavlja sam ili sa ~lanovima porodice, u ime i za ra~un poslodavca. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju se bra~ni drug i deca, roditelji, bra}a i sestre zaposlenog ili njegovog bra~nog druga.

10. Pripravnici

^lan 34.

Poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|eno u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova. Odredba stava 1. ovog ~lana odnosi se i na lice koje je radilo kra}e od vremena utvr-|enog za pripravni~ki sta` u stepenu stru~ne spreme koja je utvr|ena za rad na tim poslovima.

^lan 35. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom. Pripravni~ki sta` traje najduè godinu dana ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Za vreme pripravni~kog staà, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

295

^lan 36. Radni odnos sa pripravnikom zasniva se na neodre|eno vreme pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Za vreme trajanja pripravni~kog staà, pripravnik ima prava, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

^lan 37. Ugovorom o radu utvr|uje se naro~ito: duìna trajanja pripravni~kog staà, mogu}-nost produàvanja pripravni~kog staà i obaveza polaganja stru~nog ispita. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog ~lana moè da se utvrdi da pripravnik nije duàn da polaè stru~ni ispit, ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslo-davca, osposobljen za samostalan rad.

^lan 38. Pripravni~ki sta` traje godinu dana za pripravnike sa visokom stru~nom spremom, odnosno VII1 stepenom stru~ne spreme, {est meseci za pripravnike sa vi{om stru~nom spremom, odnosno VI1 stepenom stru~ne spreme i tri meseca za pripravnike sa srednjom stru~nom spremom, odnosno IV stepenom stru~ne spreme. Pripravni~ki sta`, utvr|en u smislu stava 1. ovog ~lana, produàva se za vreme koje je pripravnik, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovo-rom o radu, bio otsutan sa rada, ako je otsustvo trajalo duè od 30 dana.

^lan 39. Po zasnivanju radnog odnosa, poslodavac je duàn da uvede pripravnika u poslove na kojima treba da radi. Po zavr{enom pripravni~kom staù, a radi utvr|ivanja sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je duàn da polaè stru~ni ispit. Na stru~nom ispitu pripravnik treba da pokaè koliko je ovladao teorijskim i prakti-~nim znanjem potrebnim za vr{enje poslova za koje sti~e osposobljenost za samostalan rad.

^lan 40. Stru~ni ispit pripravnik polaè pred poslodavcem.653 Poslodavac mora da ima najmanje isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zani-manja kao i pripravnik koji polaè stru~ni ispit. Najmanje mesec dana pre isteka pripravni~kog staà, pripravnik je duàn da podnese prijavu za polaganje stru~nog ispita. Prijava za polaganje stru~nog ispita podnosi se poslodavcu koji utvr|uje datum polaganja stru~nog ispita.

^lan 41. Na osnovu rezultata pokazanih na stru~nom ispitu, poslodavac donosi ocenu "polo-ìo" ili "nije poloìo". O polaganju stru~nog ispita, poslodavac izdaje uverenje u roku od pet dana od dana kada je pripravnik polagao stru~ni ispit.

653 Mogu}e je, umesto direktora, ako se tako utvrdi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, da pripravnik stru~ni ispit polaè pred posebnom komisijom.

296

Uverenje sadrì: naziv poslova za koje se pripravnik stru~no osposobljavao za samostalan rad, datum kada je pripravnik polagao stru~ni ispit, uspeh na stru~nom ispitu i potpis poslodavca.

^lan 42. Pripravnik koji je poloìo stru~ni ispit, raspore|uje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad. Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje stru~nog ispita ili je podnese a ne pristupi njegovom polaganju, smatra se da ispit nije poloìo. Pripravniku koji ne poloì stru~ni ispit, prestaje radni odnos sa poslodavcem, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.


^lan 43.

Direktor moè da zasnuje radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Me|usobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca, ure|uju se ugovorom.

^lan 44. Ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima sa direktorom, zaklju~uje u ime poslodavca upravni odbor poslodavca.654


^lan 45.

Poslodavac je duàn da zaposlenom omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo|enja novog na~ina i organizacije rada. Zaposleni je duàn da se u toku rada obrazuje, stru~no osposobljava i usavr{ava za rad. U slu~aju da zaposleni prekine obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, duàn je da poslodavcu naknadi tro{kove, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga (vi{a sila, teà bolest zaposlenog, potrebe poslodavca i dr.). Odredba stava 3. ovog ~lana odnosi se i na lica sa kojima se zaklju~uje ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju.

654 Me|utim, ako kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, ve} postoji samo direktor, onda ovaj ugovor treba da zaklju~i organ odre|en aktom poslodavca (na primer: predsedavaju}i skup-{tine ~lanova dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u - ako je izabran sa mandatom izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ili zamenik direktora - ako u dru{tvu postoji zamenik direktora dru{tva).

297

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

^lan 46. Puno radno vreme iznosi 40 ~asova, ako Zakonom o radu i ovim kolektivnim ugo-vorom nije druk~ije odre|eno. Kada je ovim kolektivnim ugovorom utvr|eno radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.


^lan 47. Nepuno radno vreme, u smislu ovog kolektivnog ugovora, jeste radno vreme kra}e od punog radnog vremena.


^lan 48. Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravlje {tetnim poslovima, utvr|enim zakonom ili op{tim aktom, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, skra}uje se puno radno vreme srazmerno {tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~asova nedeljno (poslovi sa pove}anim rizikom). Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi sa skra}enim radnim vremenom. Skra}eno radno vreme utvr|uje se na osnovu stru~ne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme, u smislu stava 1. ovog ~lana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad

^lan 49. Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duè od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}anja obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno duè od osam ~asova nedeljno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom.


^lan 50. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova.

298

^lan 51. Ako kod poslodavca rad treba da se obavlja u smenama, no}u ili ako to bude zah-tevala priroda posla i organizacija rada, poslodavac moè radnu nedelju i raspored radnog vremena da organizuje na drugi na~in. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre rasporeda radnog vremena.


^lan 52. Poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori{}enje sredstava rada, racionalnije kori{}enje rad-nog vremena i izvr{enje odre|enog posla u utvr|enim rokovima. U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moè biti duè od 60 ~asova. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

^lan 53. Preraspodela radnog vremena ne moè se vr{iti na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme, u skladu sa ~lanom 48. ovog kolektivnog ugovora.

7. No}ni rad

^lan 54. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 ~asa do 6,00 ~asova narednog dana smatra se radom no}u. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duàn da obezbedi izmenu sme-na, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedelje no}u. Zaposleni moè da radi no}u duè od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pismenu saglasnost.



^lan 55. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Zaposleni koji radi duè od ~etiri, a kra}e od {est ~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta. Zaposleni koji radi duè od punog radnog vremena, a najmanje 10 ~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moè se koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena. Vreme iz stava 1. - 3. ovog ~lana ura~unava se u radno vreme.

299

^lan 56. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i kada se radi sa strankama. Odluku o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

2. Dnevni odmor

^lan 57. Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna radna dana u trajanju od naj-manje 12 ~asova neprekidno, ako zakonom o radu i ovim kolektivnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.

3. Nedeljni odmor

^lan 58. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac moè da odredi drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duàn da mu obezbedi jedan dan odmora u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godi{nji odmor


^lan 59. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u skladu sa Zakonom o radu i ovim kolek-tivnim ugovorom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duì od pet radnih dana, sti~e pravo da koristi godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne moè da se odrekne prava na godi{nji odmor, niti to pravo moè da mu se uskrati.


^lan 60. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se zavisno od doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru~ne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

300

^lan 61. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se tako {to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve}ava po osnovu: 1) doprinosa u radu - do 3 radna dana; 2) uslova rada - do 2 radna dana; 3) stru~ne spreme: - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - 3 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en VI1 i VI2 stepen stru~ne spreme - 2 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en V i IV stepen stru~ne spreme - 1 radni dan; 4) radnog iskustva - za svakih navr{enih pet godina radnog iskustva - 1 radni dan; 5) drugih kriterijuma - zdravstveno i socijalno stanje: - invalidu rada - 1 radni dan, - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetnje u svom psihofizi~kom razvoju - 1 radni dan, - zaposlenog koji u svom doma}instvu izdràva te{kog bolesnika koji u toku godine boluje duè od {est meseci - 1 radni dan, - zaposlenom sa jednim i vi{e dece mla|e od 14 godina ìvota - 1 radni dan, - davaocu krvi koji je prethodne godine dao krv najmanje dva puta - 1 radni dan. Godi{nji odmor zaposlenog, ~iju duìnu poslodavac odre|uje re{enjem, ne moè biti duì od 35 radnih dana u toku kalendarske godine. Zaposlenom koji radi skra}eno radno vreme, u smislu ~lana 48. ovog kolektivnog ugovora, moè se odobriti kori{}enje godi{njeg odmora do 40 radnih dana.

^lan 62. Pri utvr|ivanju duìne godi{njeg odmora radna nedelja ra~una se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne ra~unaju se u dane godi{njeg odmora. Ako je zaposleni za vreme kori{}enja godi{njeg odmora privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spre~enosti za rad nastavi kori{}enje godi{njeg odmora.

4.3. Godi{nji odmor u slu~aju prestanka radnog odnosa

^lan 63. Poslodavac je duàn da zaposlenom u slu~aju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskori{}enom broju dana godi{njeg odmora.


^lan 64. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{njeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

4.5. Kori{}enje godi{njeg odmora

^lan 65. Godi{nji odmor moè da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godi{nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

301

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na kori{}enje godi{njeg odmora u smislu ~lana 59. ovog kolektivnog ugovora, a nije u celini ili delimi~no iskoristio godi{nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori{}enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj godi{nji odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.


^lan 66. U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlu~uje o vremenu kori{}enja godi{njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re{enje o kori{}enju godi{njeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}enja godi{njeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom re{enje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godi{nji odmor. Poslodavac moè da izmeni vreme odre|eno za kori{}enje godi{njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre|enog za kori{}enje godi{njeg odmora.

4.7. Naknada {tete

^lan 67. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{nji odmor, ima pravo na naknadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, utvr|ene ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)

^lan 68.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju: 1) sklapanja braka - 5 radnih dana; 2) poro|aja supruge - 5 radnih dana; 3) teè bolesti ~lana uè porodice - 4 radna dana; 4) poro|aja drugog ~lana uè porodice - 1 radni dan; 5) za{tite i otklanjanja {tetnih posledica u doma}instvu prouzrokovanih elemen-tarnom nepogodom - 3 radna dana; 6) selidbe sopstvenog doma}instva na podru~je istog naseljenog mesta - 1 radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto - 3 radna dana; 7) polaganja stru~nog ili drugog ispita - 1 radni dan, a ukupno 6 radnih dana u toku kalendarske godine; 8) odbrane magistarskog rada - 2 radna dana i odbrane doktorske disertacije - 3 radna dana; 9) u~estvovanja na radno proizvodnim i sportskim takmi~enjima koja organizuje sindikat - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od mesta odràvanja takmi~enja;

302

10) kori{}enja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalid-nosti - 7 radnih dana; 11) odlaska na odsluènje ili dosluènje vojnog roka - 2 radna dana. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{: 1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi ra~unaju}i i dan davanja krvi. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. i 2. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajanju duèm od pet radnih dana u smislu stava 1. i 2. ovog ~lana. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dràvnih i verskih praznika u skladu sa zakonom. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. i 2. ovog ~lana, smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zaposlenim.


^lan 69. Poslodavac moè zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo) najvi{e do sedam radnih dana u slu~aju: 1) negovanja bolesnog ~lana uè porodice odre|enog u smislu ~lana 68. stav 5. ovog kolektivnog ugovora - 5 radnih dana; 2) smrti srodnika koji nisu navedeni u ~lanu 68. stav 5. ovog kolektivnog ugovora - 1 radni dan; 3) izvr{avanja posla u mestu stanovanja koga mora li~no obaviti - 1 radni dan; 4) izvr{avanja posla van mesta stanovanja koga mora li~no obaviti - 3 radna dana; 5) posete bra~nom drugu u inostranstvu - 7 radnih dana; 6) u~estvovanja na kulturno-umetni~kim takmi~enjima - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta odràvanja takmi~enja. Poslodavac moè zaposlenom da odobri nepla}eno odsustvo i u duèm trajanju kada to ne remeti proces rada, a ne duèm od 30 dana. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ovog ~lana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.


^lan 70. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu druk~ije odre|eno, Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog ~lana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdrà-vanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere - vrati na rad kod poslodavca.

303


1. Op{ta za{tita

^lan 71. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu i drugim zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duàn da obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom i drugim propisima, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 72. Zaposleni je duàn da po{tuje propise o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je duàn da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da uti~e na bezbednost i zdravlje na radu.

^lan 73. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor{a njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr|enim od strane nadle`nog organa u skladu sa zakonom, ne moè da obavlja poslove koji bi izavali pogor{anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

^lan 74. Na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja, profesionalnih i drugih obolenja moè da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizi~kih sposobnosti i doba ìvota, u skladu sa zakonom.


^lan 75. Zaposleni ima pravo uvida u dokumenta koji sadrè li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog zna~aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje neta~nih podataka. Li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni tre}em licu, osim u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

3. Za{tita omladine

^lan 76. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne mogu da rade na poslovima utvr|enim Zakonom o radu.

304

Zaposleni izme|u navr{enih 18 i 21 godine ìvota moè da radi na poslovima na kojima ne moè da radi mla|i od 18 godina ìvota samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da takav rad nije {tetan za njegovo zdravlje.

^lan 77. Puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota ne moè da se utvrdi u trajanju duèm od 35 ~asova nedeljno, niti duèm od osam ~asova dnevno.

^lan 78. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne moè da radi no}u, osim u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac je duàn da u slu~aju iz stava 2. ovog ~lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota od strane punoletnog zaposlenog.


^lan 79. Zaposlena èna za vreme trudno}e ne moè da radi na poslovima koji su, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, {tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro~ito na poslovima utvr|enim Zakonom o radu. Zaposlena èna za vreme prve 32 nedelje trudno}e ne moè da radi prekovremeno i no}u, ako bi takav rad bio {tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa. Zaposlena èna za vreme poslednjih osam nedelja trudno}e ne moè da radi preko-vremeno i no}u.

^lan 80. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ìvota i samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ìvota ili dete koje je teàk invalid, moè da radi prekovremeno, odno-sno no}u samo uz svoju pisanu saglasnost.


^lan 81. Zaposlena èna ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Otac deteta moè da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, zaposlena èna, odno-sno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

305

^lan 82. Zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i u drugim slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu u ukupnom trajanju od dve godine.655 Otac deteta iz stava 1. ovog ~lana moè da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u duìni utvr|enoj ovim zakonom.

^lan 83. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo do navr{enih tri meseca od dana poro|aja, ima i zaposlena èna ako rodi mrtvo dete ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

6. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

^lan 84. Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega deteta zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

^lan 85. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada u trajanju utvr|enom Zakonom o radu. Pravo iz stava 1. ovog ~lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upu}eno dete na prilago|avanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz stava 1. i 2. ovog ~lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

^lan 86. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne distrofije i ostalih te{kih obolenja, na osnovu mi{ljenja nadle`nog zdravstvenog organa, moè na svoj zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog ~lana, ima pravo na odgovaraju}u zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 87. Prava iz ~lana 84. ovog kolektivnog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, po-trebna posebna nega.

655 Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), ove odredbe primenjuju se od 1. januara 2006. godine.

306

^lan 88. Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine ìvota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog ~lana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

7. Za{tita invalida

^lan 89. Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla.

^lan 90. Poslodavac moè da otkaè ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu ~lana 89. ovog kolektivnog ugovora.

8. Obave{tavanje o privremenoj spre~enosti za rad

^lan 91. Zaposleni je duàn da, najkasnije u roku od tri dana, od dana nastupanja privremene spre~enosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrì i vreme o~eki-vane spre~enosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana, moè da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

9. Bezbednost i zdravlje na radu

^lan 92. Radi spre~avanja povreda na radu, profesionalnih obolenja i obolenja u vezi sa radom, ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu656 i propisima donetim na osnovu ovog zakona, odre|uju se prava, obaveze i odgo-vornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu.

^lan 93. Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu mladih (naro~ito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), èna koje rade na radnom mestu sa pove}anim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih - ure|uju se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, drugim propisima i ovim kolektivnim ugovorom.

656 Prema ~lanu 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005), prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu, bliè se ure|uju kolektivnim ugovorom, op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih, prema ~lanu 14. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, prava, obaveze i odgovornosti moè utvrditi ugovorom o radu.

307

9.1. Preventivne mere

^lan 94. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbe|uju se pri-menom savremenih tehni~kih, ekonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organi-zacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povre|ivanja i o{te}enja zdravlja zaposlenih, i njihovog svo|enja na najmanju mogu}u meru, u postupku utvr|e-nom Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu.

9.2. Obaveze i odgovornosti poslodavca

9.2.1. Op{te obaveze

^lan 95. Obaveza poslodavca u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno prestavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

^lan 96. Op{te obaveze poslodavca u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, utvr|ene su Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 97. Poslodavac je duàn da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta i u radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za njihovo otklanjanje.657 Poslodavac je duàn da izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvr|ivanju mogu}ih vrsta opasnosti i {tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, na osnovu kojih se vr{i procena rizika od nastanka povreda i o{te}enja zdravlja zaposlenih.

9.2.2. Posebne obaveze

^lan 98. Posebne obaveze poslodavca u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, utvr|ene su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duàn da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa name-nom.

657 Prema ~lanu 80. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005), poslodavac je duàn da donese akt o proceni rizika i akt o izmeni akta o proceni rizika u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu akta kojim }e ministar nadleàn za rad propisati na~in i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

308

9.2.3. Osposobljavanje zaposlenih

^lan 99. Poslodavac je duàn da izvr{i osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno preme{taja na druge poslove, prilikom uvo|enja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji moè prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

^lan 100. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i prak-ti~no. Provera teorijske i prakti~ne osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Periodi~ne provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom vr{i se na na~in i po postupku utvr|enom aktom o proceni rizika.

9.3. Prava i obaveze zaposlenog

^lan 101. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po~etka rada upozna sa merama bezbed-nosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je raspore|en, kao i da se osposobljava za njihovo sprovo|enje.

^lan 102. Zaposleni ima pravo da odbije da radi na poslovima utvr|enim Zakonom o bezbed-nosti i zdravlja na radu i preduzima mere u skladu sa ovim zakonom.

^lan 103. Poslodavac ima i druga prava i obaveze u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim kolektivnim ugovorom.

9.4. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

^lan 104.

Poslodavac je duàn da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i na osnovu ovog kolektivnog ugovora.

^lan 105. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moè da obavlja lice koje ima poloèn stru~ni ispit u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu. Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moè da odredi jednog ili vi{e svojih zaposlenih ili da angaùje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu.

309

^lan 106. Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom o bez-bednosti i zdravljem na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i na osnovu ovog kolektivnog ugovora, a naro~ito poslove utvr|ene ovim zakonom.

^lan 107. Za obavljanje poslova za{tite zdravlja zaposlenih, poslodavac angaùje medicinu rada. Slu`ba medicine rada iz stava 1. ovog ~lana du`na je da poslove obavlja u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a naro~ito poslove utvr|ene ovim zakonom.

9.5. Predstavnik zaposlenih658

^lan 108.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vi{e predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

^lan 109. Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor za bezbednost i zdravlje ima prava i oba-veze utvr|ene Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 110. Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor za bezbednost i zdravlje du`ni su da me|usobno sara|uju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

9.6. Evidencija, saradnja i izve{tavanje

^lan 111.

Poslodavac je duàn da vodi i ~uva evidenciju o podacima utvr|enim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, da dostavi izve{taj o povredi na radu, profesionalnom obolenju i obolenju u vezi sa radom koje se dogodi na radnom mestu - zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno obolenje i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje i da sara|uje sa drugim poslodavcima, sindikatom, osi-guravaju}im dru{tvima i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i penzijsko i invalid-sko osiguranje.

^lan 112. Poslodavac je duàn da zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnog obo-lenja i obolenja u vezi sa radom, radi obezbe|ivanja naknade {tete. 658 Kod poslodavca koji ima do 10 zaposlenih i gde se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu utvrditi ugovorom o radu, dovoljno je da zaposleni izaberu jednog predstavnika zaposlenih.

310

9.7. Stru~ni ispit

^lan 113. Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslova odgovornog lica polaè se odgovaraju}i stru~ni ispit. Stru~ni ispit iz stava 1. ovog ~lana polaè se pred odgovaraju}om komisijom koju obrazuje ministar nadleàn za rad.

VIII. ZARADA, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada

^lan 114.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi~ki i intelektualni rad.

^lan 115. Zarada iz ~lana 114. stav 1. ovog kolektivnog ugovora sastoji se od zarade za obav-ljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavcu (nagrade, bonusi i sl.) drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrì poreze i doprinose koji se pla}aju iz zarade. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade tro{kova zaposlenog u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~ka 1) - 4) i drugih primanja iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1) Zakona o radu.

2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

^lan 116.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade.

2.1. Osnovna zarada

^lan 117. Osnovna zarada utvr|uje se na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje zaposleni zaklju~uje ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

311

Uslovi iz stava 1. ovog ~lana, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zapo-slenog su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja659 potrebna za rad na poslovima na kojima zaposleni radi.

^lan 118. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja.

^lan 119. Osnovna zarada utvr|uje se na osnovu osnovne zarade za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koga zaposleni obavlja. Osnovna zarada iz stava 1. ovog ~lana, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koga zaposleni obavlja.

^lan 120. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se na osnovu ostvarenih poslovno-finansijskih rezultata poslodavca. Osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac i reprezentativni sindi-kat kod poslodavca, posebnom odlukom. Osnovna zarada za najjednostavniji rad kod poslodavca utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana.

^lan 121. Osnovna zarada zaposlenih utvr|uje se mnoènjem osnovne zarade za najjedno-stavniji rad i koeficijentom posla koga zaposleni obavlja, i to:

Redni broj

Grupa poslova

Nazivi poslova660 Zahtev stru~nosti prema aktu o

sistematizaciji poslova Koeficijent

posla 1 2 3 4 5 1. 1 îsta~ prostorija Osnovna {kola i odgovaraju}i program

za I stepen stru~ne spreme 1,60

2. II Kurir Osnovna {kola i odgovaraju}i program za II stepen stru~ne spreme 1,65

3. III Autoelektri~ar [kola za kvalifikovanog radnika, odnosno III stepen stru~ne spreme 2,00

659 Pod posebnim znanjima, utvr|enim pomenutim pravilnikom, za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, podrazumevamo: radno iskustvo, pravosudni ispit, stru~ni ispit iz odre|ene oblasti, znanje stranog jezika (na primer: vi{i ili konverzacijski kurs), poznavanje rada na ra~unaru, znanje stenografije, specijalizacija, magisterijum, doktorat nauka i druga posebna znanja koja se utvrde pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. 660 S obzirom da su ovde utvr|eni koeficijenti posla samo za tipi~ne poslove, u kolektivnom ugovoru kod poslodavca treba utvrditi koeficijent posla za sve poslove utvr|ene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Utvr|eni odnos izme|u najnièg i najvi{eg koeficijenta posla za odre|ivanje zarada zaposlenih, prikazan u datoj metodologiji, rezultat je dosada{njih iskustava koja u ovom pogledu postoje.

312

1 2 3 4 5

4. IV Administrativno-tehni~ki sekretar

Gimnazija ili srednja ekonomska ili srednja birotehni~ka {kola, odnosno IV stepen stru~ne spreme 2,50

5. V Knjigovo|a Srednja ekonomska ili srednja finansijska {kola i stru~no zvanje ra~unovo|e, odnosno V stepen stru~ne spreme 3,00

6. VI [ef knjigovodstva

Vi{a {kola ekonomskog smera ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje samostalnog ra~unovo|e, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme 3,75

7. VII Rukovodilac ra~unovodstva

Vi{a ekonomska ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje ovla{}enog ra~unovo|e, odnosno VI2 stepen stru~ne spreme 4,50

8. VIII [ef pravne slu`be

Pravni fakultet sa poloènim pravosudnim ispitom, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme 6,00

9. IX Savetnik za ekonomska pitanja

Ekonomski fakultet sa magistraturom, odnosno VII2 stepen stru~ne spreme

7,00

10. X Direktor Doktor menad`menta, odnosno VIII stepen stru~ne spreme 7,50

Osnovna zarada iz stava 1. ovog ~lana, pove}ava se za poslove koji se obavljaju pod posebnim uslovima rada, za koeficijent ___.

^lan 122. Ugovorom o radu moè da se utvrdi osnovna zarada u ve}em iznosu od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz ovog kolektivnog ugovora.

2.2. Radni u~inak

^lan 123. Radni u~inak utvr|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama: 1) ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvr{eni, zaposlenom pripada zarada u visini osnovne zarade utvr|ene u ~lanu 119. stav 1. ovog kolektivnog ugovora; 2) ako poslovi iz plana rada zaposlenog nisu zavr{eni, zaposlenom se osnovna zarada, utvr|ena na osnovu ~lana 119. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, umanjuje od 1% do 20%; 3) ako su pored poslova iz plana zaposlenog izvr{eni i drugi poslovi, zaposlenom se osnovna zarada, utvr|ena ~lanom 119. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, uve}ava za 1% do 20%. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje poslodavac, najdalje do 5-tog u mesecu za pret-hodni mesec.

313

2.3. Uve}ana zarada

^lan 124. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan, za no}ni rad i rad u smenama, za prekovremeni rad i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. Pored slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i za rad subotom i za rad nedeljom.

^lan 125. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice; 2) za rad no}u i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr|ivanju osnovne zarade - 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 0,4% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi{e osnova utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana, procenat uve}ane zarade ne moè biti niì od zbira procenata po svakom od osnova uve}anja. Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zarada utvr|ena u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 126. Pripravnik ima pravo na zaradu u visini 80% od osnovne zarade za poslove za koje je zaklju~en ugovor o radu, kao i na naknadu tro{kova i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 127. Zarada se ispla}uje jednom mese~no, a najkasnije do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu.

3. Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca

^lan 128.

Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 129. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca, ako je u odre|enom periodu u toku poslovne godine znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, ako je u toku poslovne godine dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 2. ovog ~lana poslodavac dodeljuje, po pravilu, na kraju poslovne godine.

314

4. Druga primanja po osnovu radnog odnosa661

^lan 130. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa Zako-nom o radu, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. U druga primanja po osnovu radnog odnosa spadaju: naknada za ishranu u toku rada, regres za kori{}enje godi{njeg odmora, naknada za odvojen ìvot od porodice i terenski dodatak.

^lan 131. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa, i to: 1) na naknadu za ishranu u toku rada (za dane provedene na radu) - u visini 20% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objav-ljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) na regres za kori{}enje godi{njeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju od 20 radnih dana - u visini prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle-`nog za poslove statistike, a srazmerni deo regresa za kori{}enje godi{njeg odmora u trajanju kra}em od 20 radnih dana. 3) na naknadu za odvojen ìvot od porodice - u visini 75% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 4) na terenski dodatak - u visini 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle-`nog za poslove statistike. Regres za kori{}enje godi{njeg odmora, po pravilu, se ispla}uje pri odlasku zapo-slenog na godi{nji odmor.

5. Zarada iz dobiti662

^lan 132. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolek-tivnim ugovorom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje na osnovu doprinosa rezul-tatima poslovanja po godi{njem obra~unu ili na osnovu procenjenih rezultata poslovanja pre utvr|ivanja godi{njeg obra~una. 661 Polaze}i od ~lana 105. stav 3. Zakona o radu, pod odgovaraju}om zaradom smatraju se i druga primanja po osnovu radnog odnosa u koja spadaju: naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 662 Zaradu iz dobiti treba razlikovati od u~e{}a u dobiti po tome {to zarada iz dobiti ~ini deo zarade zaposlenog, a u~e{}e u dobiti ne ~ini zaradu zaposlenog, ve} prestavlja prihod od kapitala na koga se ne pla}uju doprinosi.

315

6. Minimalna zarada

^lan 133. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. Ako zaposleni i poslodavac ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog ~lana, pos-lodavac je duàn da tu zaradu ispla}uje u visini utvr|enoj odlukom o visini minimalne zarade za mesec za koji se vr{i isplata.

7. Naknada zarade

^lan 134. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje ispla}ene zarade iz stava 1. ovog ~lana u slu~aju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne ve`be ili odazivanja na poziv dràvnog organa, od organa na ~iji se poziv odazvao, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 135. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno; 2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 136. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prose~ne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

^lan 137. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 65% prose~ne zarade u pret-hodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca, zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite zdravlja na radu koji je uslov daljeg rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom. Pravo na naknadu zarade u visini utvr|enoj u stavu 1. ovog ~lana, ima i zaposleni za koga je utvr|eno da prestavlja vi{ak zaposlenih - za vreme ~ekanja na preme{taj na druge poslove, za vreme ~ekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme ~ekanja na prekva-lifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i u drugim slu-~ajevima utvr|enim programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

316

^lan 138. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri me-seca u slu~aju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu ~lana; obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja radi potreba poslodavca; i u~e{}a u radno-proizvodnim takmi~enjima i izlo`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva.

8. Naknada tro{kova

^lan 139. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu i sme{taja i ishrane za rad na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade u visini utvr|enoj op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova, i to: 1) za dolazak i povratak sa rada - u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju; 2) na naknadu za ishranu na slu`benom putu u zemlji (dnevnica za slu`beno puto-vanje) - u visini od 5% od prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike, prema pos-lednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}enja do iznosa cene hotela "A" i "B" kategorije; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu - u visini utvr|enoj posebnim propisima; 4) za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade - u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; Naknadu tro{kova prevoza i naknadu za ishranu u smislu stava 2. ta~ka 1) i 2) ovog ~lana, poslodavac moè da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove. Dnevnica, u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana, moè se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angaòvao radi obavljanja odre|e-nog posla, odnosno vr{enja funkcije.

^lan 140. Pod slu`benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zaposlenog i na udaljenosti ve}oj od 50 kilometara od mesta rada zaposlenog, radi izvr{avanja poslova po nalogu poslodavca. Zaposleni na slu`benom putu ima pravo na dnevnice, i to: 1) za 12 ~asova provedenih na slu`benom putu, punu dnevnicu; 2) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 8 ~asova, a kra}em od 12 ~asova, pola dnevnice; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 24 ~asa ili vi{e dana, punu dnevnicu za svakih 24 ~asa provedenih na slu`benom putu i pola dnevnice za svaki zapo~eti dan, ako u tom danu provede duè od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova. Zaposleni je duàn da u roku od pet dana po povratku sa slu`benog puta podnese uredno popunjen putni nalog sa izve{tajem o obavljenom poslu. Vreme provedeno na slu`benom putu iz ~lana 139. stav 2. ta~ka 2) po jednom put-nom nalogu, moè trajati pet radnih dana neprekidno.

317

9. Druga primanja663

^lan 141. Poslodavac je duàn da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, tro{-kove pogrebnih usluga i naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, u skladu sa op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duàn da isplati druga primanja, i to: 1) otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prose~ne zarade; 2) naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè porodice, a ~lano-vima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja.

^lan 142. Poslodavac moè deci zaposlenog starosti do 15 godina ìvota da obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu u vrednosti neoporezovanog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana. Poslodavac moè zaposlenom upla}ivati premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slu~aj teìh bolesti i hirur{kih intervencija, a u cilju sprovo|enja kvalitetne dodatne socijalne za{tite.

^lan 143. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu, solidarnu pomo} i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na: 1) jubilarnu nagradu za: 10 godina radnog staà kod poslodavca - u visini dve mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 10 godina radnog staà kod poslodavca; za 20 godina radnog staà kod pos-lodavca - u visini tri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 20 godina radnog staà kod poslodavca; za 30 godina radnog staà kod poslodavca - u visini ~etiri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario pre me-seca u kome je navr{io 30 godina radnog staà kod poslodavca; 2) solidarnu pomo} zaposlenom i ~lanu njegove uè porodice za slu~aj duè i teè bolesti, kupovine lekova, le~enja u zemlji i inostranstvu, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti i ublaàvanja {tete od elementarnih nepogoda - u visini mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je nastupila bolest, zdravstvena rehabilitacija ili invalidnost. Pod ~lanovima uè porodice u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana, smatraju se bra~ni drug i deca zaposlenog.

^lan 144. Pored primanja iz ~lana 142. i 143. ovog kolektivnog ugovora, poslodavac moè zaposlenom isplatiti i slede}a druga primanja: 1) tro{kove odobrenog kori{}enja sopstvenog automobila; 2) zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika, pod uslovima utvr|enim op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. 663 U vezi sa drugim primanjima, napominjem da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, prema kojima se op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, utvrditi pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

318

^lan 145. Zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika moè se odobriti pod slede}im uslovima: 1) iznos odobrenog zajma ne moè biti ve}i od dvostruke prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku repub-li~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) isplata zajma u teku}em mesecu ne moè se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec; 3) vra}anje se vr{i iz zarade zaposlenog, najduè u {est mese~nih rata, po~ev od isplate u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam; 4) novi zajam se ne moè odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.


^lan 146. Poslodavac je duàn da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obra~un. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi obra~un i za mesec za koji nije izvr{io isplatu zarade i naknade zarade.


^lan 147. Poslodavac je duàn da vodi evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrì podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.


^lan 148. Poslodavac moè nov~ano potraìvanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade na osnovu pravnosna`ne odluke suda, u slu~ajevima utvr|enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Na osnovu pravnosna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim zakonom, poslo-davac moè zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e do jedne tre}ine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

IX. POTRA@IVANJE ZAPOSLENOG U SLUÂJU STEÂJNOG POSTUPKA

1. Pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja

^lan 149.

Pravo na isplatu neispla}enog potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, u skladu sa Zakonom o radu, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja ste~ajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvr|ena ovim zakonom.

319

^lan 150. Prava na isplatu neispla}enog potraìvanja ostvaruje se u skladu sa Zakonom o radu, ako nisu ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak. Ako su prava iz stava 1. ovog ~lana delimi~no ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvr|enih po Zakonu o radu.

^lan 151. Zaposleni, pod uslovima odre|enim Zakonom o radu, ima pravo na isplatu: 1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre~enosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju; 2) naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor krivicom poslodavca; 3) otpremninu zbog odlaska u penziju; 4) pravo na naknadu {tete na osnovu odluke suda. Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. Zarada i naknada zarade, naknada {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor i otpremnina zbog odlaska u penziju iz stava 1. ta~ka 1), 2) i 3) ovog ~lana, ispla}uje se u visini utvr|enoj Zakonom o radu, a naknada {tete, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja iz stava 1. ta~ka 4) ovog ~lana ispla}uje se u visini utvr|enoj odlukom suda.

2. Postupak za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja

^lan 152. Postupak za ostvarivanje prava iz ~lana 151. ovog kolektivnog ugovora, pokre}e se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti u roku od 15 dana od dana dostavljanja pra-vnosna`ne odluke kojom je utvr|eno pravo na potraìvanje, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

^lan 153. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija utvr|ena Zakonom o radu. Upravni odbor Fonda solidarnosti odlu~uje o zahtevu zaposlenog re{enjem.

^lan 154. Zaposleni gubi pravo iz ~lana 151. ovog kolektivnog ugovora u slu~ajevima utvr|e-nim Zakonom o radu .


^lan 155. U slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

320

^lan 156. Poslodavac prethodnik duàn je da o preno{enju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pisanim putem obavesti zaposlenog ~iji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet dana od dana dostavljanja obave{tenja iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac prethodnik moè zapo-slenom da otkaè ugovor o radu.

^lan 157. Poslodavac sledbenik duàn je da primenjuje op{ti akt poslodavca prethodnika godinu dana od dana promene poslodavca, osim u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

^lan 158. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o okolnostima promene poslodavca koje su utvr|ene Zakonom o radu. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublaàvanja socijalno-ekonomskih posledica na poloàj zaposlenih.


^lan 159. Poslodavac je duàn da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih, ako utvrdi da }e zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre|eno vreme.

^lan 160. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih, poslodavac }e doneti, zavisno od broja zaposlenih kojima prestaje potreba za njegovim radom kod poslodavca, a prema broju zaposlenih kod poslodavca. Poslodavac je duàn da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih i kada utvrdi da }e do}i do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog ~lana, bez obzira na broj zaposlenih kod poslodavca.

^lan 161. Poslodavac je duàn da, pre dono{enja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{ljavanje, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih.

^lan 162. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih sadrì elemente utvr|ene Zakonom o radu. Poslodavac je duàn da predlog programa iz stava 1. ovog ~lana dostavi reprezen-tativnom sindikatu kod poslodavca i republi~koj organizaciji nadle`noj za zapo{ljavanje, najkasnije osam dana od dana utvr|ivanja predloga programa, radi davanja mi{ljenja. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih donosi direktor.

321

^lan 163. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako usled tehnolo{kih, ekonom-skih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr|enoj op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Otpremnina iz stava 1. ovog ~lana isplati}e se u visini zbira tre}ine zarade zaposle-nog za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ~etvrtinu zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.


^lan 164. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moè da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Zabrana konkurencije moè da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili da do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni. Zabrana konkurencije vaì za teritoriju Republike Srbije, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca. Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposle-nog zahteva naknadu {tete.

^lan 165. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konku-rencije u smislu ~lana 164. ovog kolektivnog ugovora po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moè da bude duì od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog ~lana, moè se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obavezao da }e zaposlenom isplatiti nov~anu naknadu, u visini osnovne zarade koju bi zaposleni ostvario da je ostao u radnom odnosu kod poslodavca.

XIII. NAKNADA [TETE

^lan 166. Zaposleni je odgovoran za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili kraj-njom nepa`njom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugo-vorom. Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne moè utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jednakim delovima. Ako je vi{e zaposlenih {tetu prouzrokovalo krivi~nim delom sa umi{ljajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

322

Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouz-rokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvr|uje poslodavac,664 u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu.

^lan 167. Postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca. Poslodavac }e pokrenuti postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj {teti poslodavcu ili li~nom saznanju da je {teta prouzrokovana poslodavcu. Prijava iz stava 2. ovog ~lana, naro~ito sadrì: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje; dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu; i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 168. Kad utvrdi sve ~injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog za {tetu, poslodavac donosi re{enje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi {tetu ili ga osloba|a od odgovornosti.

^lan 169. Visinu {tete poslodavac utvr|uje na osnovu trì{ne ili knjigovodstvene vrednosti stvari. Ako se visina {tete ne moè utvrditi u smislu stava 1. ovog ~lana ili bi utvr|ivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje poslodavac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~enjem preko stru~nog lica.

^lan 170. Ako poslodavac na|e da je zaposleni duàn da naknadi {tetu, poslodavac odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku. Zaposleni moè poslodavcu da {tetu naknadi u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|enjem o{te}ene stvari u stanje u kome je postojala pre nastupanja {tete. O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {tetu, zaposleni je duàn da da pisanu izjavu. Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili u roku od tri meseca ne naknadi {tetu od dana davanja izjave da pristaje da {tetu naknadi, poslodavac ima pravo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

^lan 171. Poslodavac moè, u opravdanim slu~ajevima, delimi~no ili u celini osloboditi zapo-slenog od naknade {tete koju je prouzrokovao poslodavcu, osim ako je {tetu prouzro-kovao namerno. Predlog za osloba|anje od naknade {tete moè podneti zaposleni.

664 Mogu}e je da, umesto direktora, ako se tako utvrdi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pos-tojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvr|uje posebna komisija.

323

Pri dono{enju odluke o delimi~nom ili potpunom osloba|anju od naknade {tete, poslodavac }e ceniti rad i pona{anje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom {tete bio doveden u teàk materijalni poloàj.

^lan 172. Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom pro-uzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duàn je da poslodavcu naknadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 173. Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene {tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pravo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

XIV. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

^lan 174. Zaposleni moè da bude privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Zaposleni kome je odre|en pritvor udaljuje se sa rada prvog dana pritvora dok pritvor traje.

^lan 175. Udaljenje zaposlenog iz ~lana 174. stav 1. ovog kolektivnog ugovora moè da traje najduè tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaè ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 2) - 4) Zakona o radu.

^lan 176. Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu ~lana 174. ovog kolektivnog ugo-vora, zaposlenom pripada zarada u visini jedne ~etvrtine, a ako izdràva porodicu u visini jedne tre}ine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu ~lana 174. stav 2. ovog kolektivnog ugovora, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 177. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu ~lana 174. ovog kolektivnog ugovora, pripada razlika izme|u iznosa naknade zarade primljene po osnovu ~lana 176. ovog kolektivnog ugovora i punog iznosa osnovne zarade, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

324

^lan 178. Poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovanja radne dis-cipline, u smislu ~lana 179. stav 1, ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, da umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog ~lana, moè da se izrekne u trajanju od jed-nog do tri radna dana.


1. Izmena ugovorenih uslova rada

^lan 179. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova (u daljem tek-stu: aneks ugovora) u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Odgovaraju}im poslom, kada se zaposleni preme{ta na drugi odgovaraju}i posao, smatra se posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

^lan 180. Uz ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora poslodavac je duàn da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

^lan 181. Zaposleni je duàn da se izjasni o ponudi za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moè biti kra}i od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 1. ovog ~lana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

2. Preme{taj na druge odgovaraju}e poslove zbog potrebe procesa i organizacije rada

^lan 182. Zaposleni moè da bude preme{ten na drugi odgovaraju}i posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. Za preme{taj zaposlenog u smislu stava 1. ovog ~lana nije potreban pristanak zapo-slenog.

3. Preme{taj u drugo mesto rada

^lan 183. Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Za preme{taj zaposlenog u drugo mesto rada nije potreban pristanak zaposlenog. Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada van slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana samo uz svoj pristanak.

325

4. Upu}ivanje na rad kod drugog poslodavca

^lan 184. Zaposleni moè da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaklju-~en ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje, a najduè godinu dana. Za privremeno upu}ivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, nije potrebna saglasnost zaposlenog. Zaposleni moè, uz svoju saglasnost, u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca i duè od godinu dana, dok traju raz-lozi za njegovo upu}ivanje. Saglasnost zaposlenog iz stava 3. ovog ~lana daje se u pisanom obliku. Zaposleni moè privremeno da bude upu}en u smislu stava 1. ovog ~lana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je zaposleni upu}en na rad zaklju~uju ugovor o radu na odre|eno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upu}en na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

5. Zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu - ako je poslodavac zaposlenom, kao vi{ku zaposlenih, obezbedio ostvarivanje prava iz

~lana 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu

^lan 185. Poslodavac moè zaposlenom kome je, kao vi{ku zaposlenih, obezbedio ostvari-vanje prava, u okviru mera za zapo{ljavanje, da ponudi zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu.

6. Zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u pogledu izmene uslova iz ~lana 33, ta~ka 10), 11) i 12) Zakona o radu

^lan 186.

Poslodavac moè zaposlenom da ponudi zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u pogledu izmene nov~anog iznosa osnovne zarade i elemenata za utvr|ivanje radnog u~inka, naknade zarade i drugih primanja zaposlenog, rokova za naplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo i pozivanja na kolektivni ugovor koji je na snazi.



^lan 187. Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

326

^lan 188. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

2. Sporazumni prestanak radnog odnosa

^lan 189. Radni odnos moè da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposle-nog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duàn da zaposlenog pisanim putem oba-vesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu~aj nezaposlenosti.

3. Otkaz od strane zaposlenog

^lan 190. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaè ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaè ugovor o radu zbog, od strane poslodavca u~injene povrede oba-veze utvr|ene zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao i u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

4. Otkaz od strane poslodavca

^lan 191. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi, utvr|eni Zakonom o radu, koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslodavca. 665

^lan 192. Opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu, u smislu ~lana 179. Zakona o radu, ne smatraju se razlozi utvr|eni Zakonom o radu.

4.1. Otkaz ugovora - ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako nema potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima radi

^lan 193.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima radi.

^lan 194. Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, pokre}e poslodavac

665 Polaze}i od toga da su svi slu~ajevi u okviru otkaza ugovora o radu od strane poslodavca razli~iti i da imaju svoje specifi~nosti, autor se, upravo, zbog toga, i opredelio da posebno uredi postupak otkaza ugovora o radu u svim slu~ajevima utvr|enim ~lanom 179. ta~ka 1) - 6) Zakona o radu.

327

na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili li~nog saznanja poslodavca666 da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

^lan 195. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 196. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu - prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i drugih zaposlenih kod poslodavca i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja, zaposleni daje u pisanom obliku.

^lan 197. Poslodavac je duàn da pisano upozorenje iz ~lana 195. ovog kolektivnog ugovora dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Mi{ljenje sindikata na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

^lan 198. Na osnovu utvr|ivanja da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, izja{njavanja zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{-ljenje o upozorenju poslodavca.

4.2. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze

^lan 199.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni svojom krivi-com u~ini povredu radne obaveze.

666 Za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, poslodavac moè, ako je tako predvi|eno kolektivnim ugovorom kod poslodavca, da obrazuje posebnu komisiju.

328

^lan 200. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini slede}e povrede radnih obaveza: 1) neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvr{avanje poslova na kojima radi; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) zloupotreba slu`benog poloàja i prekora~enje datog ovla{}enja; 4) odavanje poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene zakonom i op{tim aktom; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju povredu radne obaveze.

^lan 201. Postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja da je zaposleni u~inio povredu radne obaveze.

^lan 202. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 203. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - povredu radne obaveze667 i da je povredu radne obaveze zaposleni u~inio svojom krivicom; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze; izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

^lan 204. Poslodavac je duàn da pisano upozorenje iz ~lana 202. ovog kolektivnog ugovora dostavi na mi{ljenje sindikatu, ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostav-ljanja upozorenja. Mi{ljenje sindikata na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

^lan 205. Na osnovu utvr|ivanja da postoji povreda radne obaveze i da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozo-renja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

667 Na primer: Nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca.

329

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{-ljenje o upozorenju poslodavca.

4.3. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje

takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca

^lan 206. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

^lan 207. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako ne po{tuje radnu dis-ciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca u slede}im slu~ajevima, i to: 1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog vremena; 2) nedoli~no pona{anje prema zaposlenim ili strankama; 3) dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje za vreme rada; 4) izazivanje nereda ili u~estvovanje u tu~i; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

^lan 208. Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca da zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

^lan 209. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 210. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno da je pona{anje zaposlenog takvo da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca;668 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je

668 Na primer: Nedolazak na rad u utvr|eno vreme ili odlazak sa rada pre utvr|enog vremena.

330

zaposleni u~inio povredu, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da li priroda nepo{-tovanja radne discipline propisane aktom poslodavca nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

^lan 211. Poslodavac je duàn da pisano upozorenje iz ~lana 209. ovog kolektivnog ugovora dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostav-ljanja upozorenja. Mi{ljenje sindikata na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

^lan 212. Na osnovu utvr|ivanja da postoji nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslo-davca, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja i mi{ljenja sindikata ~iji je zapo-sleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavcu, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{-ljenje o upozorenju poslodavca.

4.4. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni u~ini krivi~no delo

na radu ili u vezi sa radom

^lan 213. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

^lan 214. Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

^lan 215. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

331

^lan 216. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom;669 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izjava zaposlenog i svedoka, podno{enje krivi~ne prijave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o razlozima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku.


^lan 218. Na osnovu utvr|ivanja da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca.

4.5. Otkaz ugovora o radu - ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili

mirovanja radnog odnosa u smislu zakona o radu

^lan 219. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa.

^lan 220. Postupak za utvr|ivanje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, pokre}e poslodavac na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi ili li~nog saznanja poslodavca da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa.

^lan 221. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili miro-

669 Na primer: Zloupotreba slu`benog poloàja.

332

vanja radnog odnosa, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 222. U upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - zaposleni se nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu - prijava rukovodioca organizacione jedinice ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i svedoka, re{enje o nepla}enom odsustvu ili mirovanju radnog odnosa i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja, zaposleni daje u pisanom obliku.


^lan 224. Na osnovu utvr|ivanja da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka od 15 dana za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindi-kata ~iji je zaposleni ~lan, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca.

4.6. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo

sa rada zbog privremene spre~enosti za rad

^lan 225. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

^lan 226. Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog pri-vremene spre~enosti za rad, pokre}e poslodavac na osnovu prijave rukovodioca organi-zacione jedinice ili li~nog saznanja da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

333

^lan 227. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 228. U upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - zaposleni je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad;670 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku.


^lan 230. Na osnovu utvr|ivanja da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privre-mene spre~enosti za rad, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposleni ~lan, u roku utvr|enom ovim kolektivnim ugovorom, ne dostavi mi{-ljenje o upozorenju poslodavcu.

4.7. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u slu~ajevima

utvr|enim Zakonom o radu

^lan 231. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni odbije zaklju-~ivanje aneksa ugovora o radu iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 4) - 6) i ~lana 33. stav 1. ta~ka 10) Zakona o radu.

^lan 232. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu iz razloga utvr|enih u ~lanu 231. ovog kolektivnog ugovora, na osnovu ~injenice da je zaposleni odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu.

670 Na primer: Ako se zaposleni za vreme privremene spre~enosti za rad bavio privrednom ili dru-gom delatno{}u kojom je ostvarivao prihod.

334

4.8. Otkaz ugovora o radu - ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem poslova

ili do|e do smanjenja obima posla

^lan 233. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu, ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla.

^lan 234. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu iz razloga utvr|enih u ~lanu 233. ovog kolektivnog ugovora, ako ne moè da mu obezbedi nijednu od mera za zapo{ljavanje, utvr|enih Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

^lan 235. Ako otkaè ugovor o radu zaposlenom, u smislu ~lana 234. ovog kolektivnog ugo-vora, poslodavac ne moè na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od {est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog ~lana nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost u zaklju~ivanju ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.



^lan 236. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 1), 2), 3), 5) i 6) Zakona o radu, poslodavac moè dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za ~injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupanja ~injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu, poslodavac moè dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo.


^lan 237. Ugovor o radu otkazuje se re{enjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrì obrazlo-ènje i pouku o pravnom leku. Re{enje o otkazu ugovora o radu dostavlja se na na~in utvr|en Zakonom o radu. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja re{enja, osim ako Zakonom o radu ili re{enjem nije odre|en drugi rok. Zaposleni je duàn da narednog dana od dana prijema re{enja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako èli da spor re{ava pred arbitrom u smislu ~lana 194. Zakona o radu.

335

5.3. Obaveza isplate zarade

^lan 238. Poslodavac je duàn da zaposlenom, u slu~aju prestanka radnog odnosa, isplati sve neispla}ene zarade, naknade zarada i druga primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugo-vorom o radu. Isplatu obaveze iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je duàn da izvr{i najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.


^lan 239.

Za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne moè da zaposlenom otkaè ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog ~lana koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme moè da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

^lan 240. Poslodavac ne moè da otkaè ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepo-voljniji poloàj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcija utvr|enih Zakonom o radu i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog ~lana ne postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, poslodavac moè da mu otkaè ugovor o radu.


^lan 241. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje rezultate rada, odno-sno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu ~lana 179. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu, ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduè tri meseca, zavisno od ukupnog staà osiguranja, u skladu sa Zakonom o radu. Otkazni rok po~inje da te~e narednog dana od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moè u sporazumu sa nadle`nim organom iz ~lana 243. ovog kolektivnog ugovora, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim da mu se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca.

8. Nezakoniti otkaz

^lan 242. Ako sud donese pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezako-nito prestao radni odnos, zaposleni ima prava utvr|ena Zakonom o radu.

336


1. Ostvarivanje pojedina~nih prava zaposlenih

^lan 243.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih odlu~uje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlu~uje predsedavaju}i skup{-tine ~lanova dru{tva.671 Ovla{}enje iz stava 1. ovog ~lana daje se u pisanom obliku.

^lan 244. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloènjem i poukom o pravnom leku, osim u slu~aju iz ~lana 172. Zakona o radu. Odredbe ~lana 185. stav 2-4. Zakona o radu odnose se i na postupak dostavljanja re{enja iz stava 1. ovog ~lana.

2. Ostvarivanje kolektivnih prava

^lan 245. Kolektivna prava zaposlenih, utvr|ena Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{a-vanju radnih sporova, Zakonom o {trajku, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom – pravo na udruìvanje, u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, mirno re{avanje kolektivnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada i pravo na {trajk, zaposleni ostvaruju u skladu sa ovim zakonima, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

3. Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih

^lan 246. Zaposleni i poslodavac mogu sporno pitanje da re{avaju sporazumno, putem arbitra. Predlog za re{avanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti posebno ili zajedno zaposleni i poslodavac, a posle obave{tavanja poslodavca da zaposleni èli da sporno pitanje re{ava putem arbitra. Predlog iz stava 2. ovog ~lana podnosi se u pisanom obliku.

671 Polazi se od toga da je u dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama organizovanja dru{tava, predsedavaju}i, odnosno predsednik skup{tine ~lanova dru{tva i skup{tine akcionara izabran sa mandatom izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tva, odnosno skup{tine akcionara. Me|utim, ako u pomenutim dru{tvima nije izabran predsedavaju}i skup{tine ~lanova dru{tva, odnosno predsednik skup{tine akcionara na izneti na~in, onda bi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa direktora trebalo da odlu~uje zamenik direktora dru{tva, ako u dru{tvu postoji zamenik direktora dru{tva.

337

^lan 247. Sporno pitanje izme|u zaposlenog i poslodavca re{ava arbitar. Arbitra sporazumno odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka iz oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje spora pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenom. Arbitar je duàn da donese odluku u roku od 10 dana od dana podno{enja zahteva za sporazumno re{avanje spornog pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar iz stava 5. ovog ~lana ne donese odluku, re{enje o otkazu postaje izvr-{no. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

^lan 248. Individualni radni spor, nastao povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, re{ava}e se u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, ako o istom pitanju nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu.

^lan 249. Protiv re{enja kojim je povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga za-posleni ovlasti, moè da pokrene spor pred nadle`nim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja re{enja, odnosno saz-nanja za povredu prava. Spor pred nadle`nim sudom pravnosna`no se okon~ava u roku od {est meseci od dana pokretanja spora.

4. Za{tita kolektivnih prava zaposlenih

^lan 250.

Kolektivna prava iz ~lana 245. ovog kolektivnog ugovora {tite se njihovim ostvari-vanjem, u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, Zakonom o {trajku, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Kolektivni radni spor, nastao povodom zaklju~ivanja, izmena i dopuna ili primene ovog kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk, re{ava}e se u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, ako o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, odnosno sa propisima o {trajku.

5. Rokovi zastarelosti potraìvanja

iz radnog odnosa

^lan 251. Sva nov~ana potraìvanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

338




^lan 252. Poslodavac moè za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaklju~i ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa licima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac moè za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaklju~i ugovor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge i koji nije stariji od 30 godina. Ugovor iz stava 1. i 2. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

1.2. Ugovor o delu

^lan 253. Poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari ili samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.


^lan 254. Poslodavac moè da zaklju~i ugovor sa odre|enim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja. Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvr|uje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga me|usobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.


^lan 255. Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju poslodavac moè da zaklju~i sa licima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac moè licu iz stava 1. ovog ~lana da obezbedi nov~anu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

1.5. Dopunski rad

^lan 256. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moè da zaklju~i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena.

339

Ugovorom o dopunskom radu utvr|uje se pravo na nov~anu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

2. Radna knjiìca

^lan 257. Zaposleni kod poslodavca ima radnu knjiìcu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac je duàn da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiìcu na dan prestanka radnog odnosa.

XIX. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA

1. Savet zaposlenih

^lan 258.

Zaposleni kod poslodavca koji ima vi{e od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih ima ___ ~lanova.672 Mandat ~lanova saveta zaposlenih traje dve godine.

^lan 259. ^lanovi saveta zaposlenih biraju se i opozivaju neposredno, javnim glasanjem. ^lanove saveta zaposlenih biraju i opozivaju zaposleni u organizacionim delovima poslodavca, utvr|enim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. ^lanovi saveta zaposlenih biraju se tako {to se iz svakog organizacionog dela poslodavca bira po jedan ~lan saveta zaposlenih.

^lan 260. Savet zaposlenih daje mi{ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 261. Savet zaposlenih daje mi{ljenje o slede}im ekonomskim i socijalnim pravima: 1) organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca; 2) reorganizaciji poslodavca, odnosno o njegovim statusnim promenama i promeni pravne forme; 3) planu poslovanja poslodavca; 4) finansijskom izve{taju i izve{taju o poslovanju poslodavca; 5) inicijativi za sprovo|enje privatizacije poslodavca; 6) zaradama, naknadama zarada i drugih primanja zaposlenih;

672 Broj ~lanova saveta zaposlenih zavisi}e, pre svega, od broja organizacionih delova poslodavca.

340

7) unapre|ivanju profesionalne rehabilitacije i uslovima rada starijih lica, invalida i omladine; 8) sprovo|enju socijalnog programa; 9) bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja zaposlenih; 10) sprovo|enju Zakona o radu, op{teg akta i ovog kolektivnog ugovora kojima se ure|uju ekonomska i socijalna prava zaposlenih; 11) i o drugim ekonomskim i socijalnim pravima zna~ajnim za ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Savet zaposlenih je duàn da o aktima iz stava 1. ovog ~lana, svoje mi{ljenje dostavi poslodavcu, u pisanom obliku, u roku od pet dana od dana dostavljanja tih akata savetu zaposlenih. Poslodavac je duàn da o razlozima za neprihvatanje mi{ljenja saveta zaposlenih, obavesti savet zaposlenih, u pisanom obliku, u roku od tri dana od dana razmatranja mi{ljenja saveta zaposlenih.

^lan 262. Savet zaposlenih u~estvuje u odlu~ivanju, odnosno u pripremanju odluka za odlu~i-vanje673 o slede}im ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih: 1) dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom; 2) kori{}enju posebnih fondova i drugih sredstava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom; 3) i o drugim ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duàn da blagovremeno, pisanim putem, uz dostavljanje odgovaraju-}eg materijala, pozove predsednika saveta zaposlenih, kada u~estvuje u odlu~ivanju o pitanjima iz stava 1. ovog ~lana.


^lan 263. Zaposlenom se jam~i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

^lan 264. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac je duàn da zaposlenom koji je ~lan sindikata na ime ~lanarine odbije iznos od zarade na osnovu pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovaraju}i ra~un sindikata.

^lan 265. Sindikat je duàn da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar i odluku o izboru predsednika i ~lanova organa sindikata, u roku od osam dana od dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

673 Polaze}i od Zakona o privrednim dru{tvima, prema kome o raspodeli dobiti i kori{}enju poseb-nih fondova i drugih sredstava moè odlu~ivati samo skup{tina ~lanova dru{tva, odnosno skup{-tina akcionara, to pod u~e{}em u odlu~ivanju podrazumevamo pripremanje odluka o raspodeli dobiti i kori{}enju posebnih fondova i drugih sredstava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

341

^lan 266. Sindikat ima pravo da bude obave{ten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata. Sindikat zaposlenih ima pravo da bude obave{ten o slede}im ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata: 1) organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca; 2) reorganizaciji poslodavca, odnosno o statusnim promenama i promeni pravne forme poslodavca; 3) inicijativi za sprovo|enje privatizacije poslodavca; 4) planu poslovanja poslodavca; 5) finansijskom izve{taju i izve{taju o poslovanju poslodavca; 6) zaradama, naknadama zarada i drugih primanja zaposlenih; 7) upozorenju poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i predlogu programa za re{avanje vi{ka zaposlenih; 8) sprovo|enju socijalnog programa; 9) bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu; 10) unapre|ivanju profesionalne rehabilitacije i uslovima rada, starijih lica, invalida rada i omladine; 11) sprovo|enju Zakona o radu, drugih zakona, op{tih akata i ovog kolektivnog ugovora kojima se ure|uju ekonomska i radno-socijalna pitanja od zna~aja za poloàj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata; 12) i o drugim ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj za-poslenih, odnosno ~lanova sindikata, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolek-tivnim ugovorom. Sindikat je duàn da o aktima iz stava 2. ovog ~lana, poslodavcu dostavi mi{ljenje, u pisanom obliku, u roku od pet dana od dana dostavljanja tih akata. Poslodavac je duàn da o razlozima za neprihvatanje mi{ljenja sindikata, u pisanom obliku, obavesti sindikat zaposlenih, u roku od pet dana od dana razmatranja mi{ljenja sindikata zaposlenih.

^lan 267. Poslodavac je duàn da sindikatu obezbedi tehni~ko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalne aktivnosti. Poslodavac je, u okviru tehni~ko-prostornih uslova, duàn da obezbedi odgovaraju}i prostor za rad sindikata sa telefonskim i telefaks vezama, umnoàvanje materijala, kori{}enje kompjutera, naplatu sindikalne ~lanarine i uplatu na odgovaraju}i ra~un sindi-kata, kori{}enje oglasnih tabli i druge tehni~ko-prostorne uslove potrebne za obavljanje sindikalne aktivnosti. Poslodavac je duàn, u okviru podataka i informacija neophodnih za obavljanje sindikalne aktivnosti, da obezbedi podatke i informacije o ekonomskim i radno-soci-jalnim pitanjima utvr|enim ovim kolektivnim ugovorom i podatke i informacije o drugim ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 268. Ovla{}eni predstavnik sindikata ima pravo na pla}eno odsustvo radi obavljanja sin-dikalne funkcije, srazmerno broju ~lanova sindikata, u skladu sa Zakonom o radu. Ovla{}eni predstavnik, ako to zahteva obavljanje njegove sindikalne funkcije, moè biti u potpunosti oslobo|en obavljanja poslova za koje je zaklju~io ugovor o radu.

342

^lan 269. Sindikalni predstavnik ovla{}en za kolektivno pregovaranje, odnosno odre|en za ~lana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na pla}eno odsustvo za vreme pregovaranja. Sindikalni predstavnik koji je odre|en da zastupa zaposlenog u radnom sporu pred arbitrom ili sudom ima pravo na pla}eno odsustvo sa rada za vreme zastupanja. Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa ~lanom 268. ovog kolektivnog ugovora i stavom 1. i 2. ovog ~lana, ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade, u skladu sa op{tim aktom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Naknadu zarade iz stava 3. ovog ~lana pla}a poslodavac.

3. Osnivanje sindikata kod poslodavca

^lan 270. Sindikat, u smislu Zakona o radu, moè da se osnuje u skladu sa op{tim aktom sindikata. Sindikat zaposlenih kod poslodavca osniva se aktom o osnivanju, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom i op{tim aktom sindikata na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindikata osnovanog za teritoriju Republike Srbije kome sindikat zaposlenih pristupa.674 Sindikat zaposlenih upisuje se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima.


^lan 271. Sindikat se smatra reprezentativnim ako ispunjava op{te uslove predvi|ene Zako-nom o radu za reprezentativnost sindikata. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava op{te uslove iz Zakona o radu i u koji je u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca.

5. Utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata

^lan 272. Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvr|uje nadle`ni organ za utvr|ivanje reprezentativnosti, na osnovu zahteva za utvr|ivanje reprezentativnosti i u postupku za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata, utvr|enim Zakonom o radu. U skladu sa postupkom za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata, utvr|enim Zakonom o radu, vodi se postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata.

6. Pravna i poslovna sposobnost sindikata

^lan 273. Sindikat sti~e svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

^lan 274. Sindikat kod poslodavca, kome je utvr|ena reprezentativnost kod poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, ima prava utvr|ena u skladu sa ovim zakonom.

674 To je akt o osnivanju sindikata i statut sindikata na vi{em nivou organizovanja, odnosno sindi-kata osnovanog za teritoriju Republike Srbije kome sindikat zaposlenih pristupa.

343

XX. KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA

1. U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca

^lan 275.

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaklju~uju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca, kolektivni ugovor kod poslodavca, potpisuje direktor.675 Kolektivni ugovor kod poslodavca smatra se zaklju~enim kada ga potpi{u predstav-nik reprezentativnog sindikata kod poslodavca i direktor.

^lan 276. Ako nijedan od sindikata kod poslodavca ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu Zakona o radu, sindikati mogu zaklju~iti sporazum o udruìvanju, radi ispunja-vanja uslova reprezentativnosti utvr|ene Zakonom o radu i u~estvovanja u zaklju~ivanju ovog kolektivnog ugovora.

2. Pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca

^lan 277.

Ako u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca u~estvuje vi{e reprezen-tativnih sindikata, odnosno sindikata koji su zaklju~ili sporazum o udruìvanju u smislu ~lana 276. ovog kolektivnog ugovora, obrazuje se odbor za pregovore. ^lanove odbora za pregovore odre|uje sindikat srazmerno broju ~lanova.

^lan 278. Predstavnici reprezentativnog sindikata koji u~estvuju u pregovaranju za zaklju~i-vanje ovog kolektivnog ugovora i zaklju~uju ovaj kolektivni ugovor, moraju imati ovla{-}enja svojih organa.

^lan 279. U postupku pregovaranja radi zaklju~ivanja ovog kolektivnog ugovora, reprezentativni sindikat duàn je da sara|uje sa sindikatom u koji je u~lanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraàvanja interesa zaposlenih koji su u~lanjeni u sindikat.

675 Me|utim, ako u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama organizovanja privrednih dru{tava, ne postoji direktor ve} upravni odbor, onda kolektivni ugovor kod poslodavca, u ime poslodavca, moè jedino da potpi{e predsednik upravnog odbora.

344

^lan 280. U~esnici ovog kolektivnog ugovora, reprezentativni sindikat kod poslodavca i direk-tor,676 du`ni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora iz stava 1. ovog ~lana ne postigne saglasnost u zaklju~i-vanju kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapo~injanja pregovora, u~esnici mogu da obrazuju arbitraù za re{avanje spornog pitanja.

^lan 281. Sastav, na~in rada i dejstvo odluke o arbitraì sporazumno utvr|uju u~esnici u zak-lju~ivanju ovog kolektivnog ugovora. Rok za dono{enje odluke ne moè biti duì od 15 dana od dana obrazovanja arbi-traè.

3. Primena kolektivnog ugovora

^lan 282. Ovaj kolektivni ugovor obavezuje zaposlene koji su ~lanovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora. Ovaj kolektivni ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.

4. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora

^lan 283. Postupak za izmenu i dopunu ovog kolektivnog ugovora pokre}u u~esnici kolektiv-nog ugovora. Postupak za izmenu i dopunu ovog kolektivnog ugovora pokre}e se na osnovu pisanog predloga u~esnika kolektivnog ugovora. Pisani predlog mora biti obrazloèn. U~esnici ovog kolektivnog ugovora du`ni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora i da o predlogu odlu~e.

5. Vaènje i otkaz kolektivnog ugovora

^lan 284. Ovaj kolektivni ugovor zaklju~uje se za vreme od tri godine. Po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana, ovaj kolektivni ugovor prestaje da vaì, ako se u~esnici ovog kolektivnog ugovora druk~ije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka roka vaènja kolektivnog ugovora.

676 Me|utim, ako u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama osnivanje privrednih dru{tava, ne postoji direktor ve} upravni odbor, onda je presednik upravnog odbora duàn da pregovara sa reprezentativnim sindikatom.

345

^lan 285.

Vaènje ovog kolektivnog ugovora pre isteka roka iz ~lana 284. ovog kolektivnog ugovora, moè prestati sporazumom svih u~esnika ili otkazom, na na~in utvr|en ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 286. Ovaj kolektivni ugovor prestaje sporazumom kada pisani sporazum o prestanku ovog kolektivnog ugovora potpi{u u~esnici ovog kolektivnog ugovora. Ovaj kolektivni ugovor prestaje otkazom kada jedan od u~esnika ovog kolektivnog ugovora podnese pisani otkaz drugom u~esniku ovog kolektivnog ugovora. U slu~aju otkaza, ovaj kolektivni ugovor se primenjuje najduè {est meseci od dana podno{enja otkaza, s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovaranja zapo~nu najkas-nije u roku od 15 dana od dana podno{enja otkaza.


^lan 287. Ako nastane spor u postupku zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene ovog kolektivnog ugovora, a o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radnim odnosima, spor se, kao kolektivni radni spor, re{ava u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.

^lan 288. Sporno pitanje u primeni ovog kolektivnog ugovora moè da re{ava arbitraà koju obrazuju u~esnici ovog kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitraè o spornom pitanju obavezuje u~esnike ovog kolektivnog ugovora. Arbitraà ima tri ~lana. U sastav arbitraè ulaze po jedan predstavnik u~esnika u sporu i jedan arbitar koga u~esnici u sporu odrede sporazumno. U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadle`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih ovim kolektivnim ugovorom.

7. Objavljivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca

^lan 289. Ovaj kolektivni ugovor objavljuje se u slu`benom biltenu poslodavca.

XXI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 290. Poslodavac je duàn da sa zaposlenim koji su zasnovali radni odnos do dana stu-panja na snagu Zakona o radu, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, zaklju~i ugovor o

346

ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti koji sadrì elemente iz ~lana 33. stav 1. Zakona o radu, osim ta~ke 4) - 8). Ugovorom iz stava 1. ovog ~lana ne zasniva se radni odnos.

^lan 291. Zaklju~ivanjem ovog kolektivnog ugovora, prestaje da vaì Pojedina~ni kolektivni ugovor, broj _________ od ______. godine i Pravilnik o za{titi na radu, broj __________, od __________. godine.

^lan 292. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom zaklju~ivanja, a primenjiva}e se od _________ godine.

OVLA[]ENI PREDSTAVNIK REPREZENTATIVNOG SINDIKATA

KOD POSLODAVCA

ZA POSLODAVCA, DIREKTOR DRU[TVA SA

OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U "_______________________________" "_______________________________" _______________________________ _______________________________ ( ) ( )

Broj ________________ ________. 2006. godine, Beograd. Broj ________________ ________. 2006. godine Beograd.

347

OSNOVNE NAPOMENE UZ KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA

1. Prema novom Zakonu o radu, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure|uju se Zakonom o radu i posebnim zakonima, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konvencijama. Osim toga, prema novom Zakonu o radu, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to Zakonom o radu odre|eno. 2. Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisima, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak zaklju~ivanja kolektivnog ugovora, me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna~aja za zaposlenog i poslodavca. 3. Kolektivni ugovor kod poslodavca, prema novom Zakonu o radu, zaklju~uju reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca, kolektivni ugovor kod poslodavca zaklju~uje direktor. 4. Polaze}i od novog Zakona o radu i od ~injenice da, u na{em primeru, sindikat kod poslodavca ispunjava uslove reprezentativnosti, pripremljen je model kolektivnog ugovora kod poslodavca. Pored novog Zakona o radu, u pripremi modela ovog kolektivnog ugovora po{lo se od zakona koji su komplementarni sa novom Zakonom o radu. Tako se po{lo od Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonu o zdravstvenom osiguranju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o finansijskoj podr{ci porodicama sa decom, Zakona o mirnom re{avanju radnih sporova, Zakona o privrednim dru{tvima i drugih zakona koji su komplementarni sa novim Zakonom o radu. Osim toga, prilikom pripreme modela ovog kolektivnog ugovora imala su se u vidu i pojedina re{enja u Zakonu o dràvnim slu`benicima, s obzirom da se na prava i du`nosti dràvnih slu`benika, koja nisu ure|ena Zakonom o dràvnim slu`benicima ili posebnim zakonom ili drugim propisima, primenjuju op{ti propisi o radu. Tako|e u pripremi modela kolektivnog ugovora kod poslodavca po{lo se i od odredaba Op{teg kolektivnog ugovora, koji je prestao da vaì 23. septembra 2005. godine, a koje nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu. 5. Predloènim kolektivnim ugovorom kod poslodavca ure|uju se: osnovne odredbe; zasnivanje radnog odnosa; ugovor o pravima i obavezama direktora; obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje; radno vreme; odmori i odsustva; za{tita zaposlenih; zarade, naknade zarada i druga primanja; potraìvanje zaposlenih; klauzula zabrane konkurencije; naknada {tete; udaljenje zaposlenog sa rada; izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih; posebne odredbe; organizacije zaposlenih; kolektivni ugovor kod poslodavca i prelazne i zavr{ne odredbe.

348

6. Ovaj model kolektivnog ugovora kod poslodavca i celokupni koncept ovog kolektivnog ugovora polazi od toga da se kao poslodavac pojavljuje, pre svega, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvoreno akcionarsko dru{tvo, kao naj~e{}e pravne forme osnivanja privrednih dru{tava, u kojima ne postoji upravni odbor ve} direktor dru{tva. Me|utim, to ne zna~i da ovaj model kolektivnog ugovora ne moè da posluì za pri-premu kolektivnog ugovora i kad u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u ili zatvorenom akcionarskom dru{tvu kao naj~e{}im pravnim formama osnivanja privrednih dru{tava, postoji upravni odbor ili kod nekog drugog poslodavca odre|enog u smislu Zakona o radu.

349

Na osnovu ~lana 3. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), direktor Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u677 "_____________________",678 dana ____________ 2006. godine, doneo je

PRAVILNIK O RADU

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet pravilnika

^lan 1. Ovim pravilnikom, u skladu sa Zakonom o radu, posebnim zakonom i drugim propisima, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u Dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u "________________" (u daljem tekstu: posloda-vac).

^lan 2. Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu ure|ena ovim pravilnikom, primenjuju se odredbe Zakona o radu, posebnog zakona i drugih propisa.

^lan 3. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih, koja nisu ure|ena ovim pravilnikom, ure|uju se op{tim aktom poslodavca679 (u daljem tekstu: op{ta akta poslodavca).



^lan 4. Radni odnos sa poslodavcem moè da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ìvota i da ispunjava druge uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.

677 Po{lo se od toga da kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor. U tom slu~aju, prema Zakonu o radu, pravilnik o radu donosi direktor. Tako|e se po{lo i od toga da kod poslodavca nije osnovan sindikat zaposlenih i nije obrazovan savet zaposlenih, pa prava i obaveze sindikata zaposlenih i saveta zaposlenih vr{i predstavnih zaposlenih, ako Zakonom o radu, u pojedinim slu~ajevima, nije odre|eno da prava i obaveze vr{e zaposleni neposredno. 678 Navesti naziv poslodavca (poslovno ime poslodavca ili preduzetnika). Poslovno ime, prema Zakonu o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), je naziv pod kojim privredno dru{tvo posluje. 679 Na primer: Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca i Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu, ukoliko se bezbednost i zdravlje na radu ne ure|uju pravilnikom o radu kada se on donosi ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

350

^lan 5. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca utvr|uju se orga-nizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca donosi direktor.

^lan 6. Radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota moè da se zasnuje pod uslovima i na na~in utvr|enim Zakonom o radu.

^lan 7. Kandidat je duàn da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. Poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

^lan 8. Poslodavac je duàn da pre zaklju~enja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz ~lana 15 ta~ka 2) Zakona o radu.

^lan 9. Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na na~in utvr|en Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.680

^lan 10. Strani dràvljanin ili lice bez dràvljanstva moè da zasnuje radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu i posebnim zakonom.

2. Na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa681

^lan 11. Izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, vr{i se javnim oglasom,682 ukoliko zakonom i ovim pravilnikom nije druga~ije odre|eno. Odluku o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem donosi poslodavac.

680 Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004), kao posebnim zakonom, ure|eno je zapo{ljavanje i rehabilitacija invalida. Naime, ovim zakonom propisano je da se invalidno lice i lice sa smanjenom radnom sposobno{}u zapo{ljava pod posebnim uslovima, u skladu sa zakonom. 681 Zakonom o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004), ure|en je na~in zasnivanja radnog odnosa, odnosno izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem. 682 Iako Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 71/2003 i 84/2004) nije izri~ito utvrdio oglas kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, moè se zaklju~iti da je oglas utvr|en kao na~in izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem.

351

Na osnovu odluke iz stava 2. ovog ~lana, poslodavac dostavlja Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje prijavu potrebe za zapo{ljavanjem, a moè je dostaviti i Agenciji za zapo{ljavanje.

^lan 12. Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, poslodavac }e dostaviti sredstvima javnog informisanja. Oglas iz stava 1. ovog ~lana, naro~ito sadrì: naziv i sedi{te poslodavca, naziv poslova, uslove za rad na tim poslovima i rok u kome se podnose prijave, koji ne moè biti kra}i od pet dana od dana njegovog objavljivanja.

^lan 13. O izboru lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem odlu~uje poslodavac. Poslodavac moè da zahteva da Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje neposredno ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem. Ako na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje postoje i nezaposleni i zaposleni koji traè promenu zaposlenja, a koji podjednako ispunjavaju uslove koje je odredio poslodavac za zasnivanje radnog odnosa, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje }e ponuditi poslodavcu izbor nezaposlenog lica.

^lan 14. Poslodavac odlu~uje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem izme|u onih koje je ponudila Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje ili Agencija za zapo{ljavanje i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ima pravo da zaposli lice i bez posredovanja Nacionalne slu`be za za-po{ljavanje ili Agencije za zapo{ljavanje.

^lan 15. Poslodavac je duàn da, u roku od tri dana od dana izbora lica za zasnivanje radnog odnosa, obavesti o rezultatima izbora lica koja su se prijavila na oglas ili su se neposredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa sa poslodavcem.

3. Ugovor o radu

^lan 16. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaklju~uju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaklju~enim kada ga potpi{u poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem. Ugovor o radu moè da potpi{e i zaposleni koga je ovlastio direktor, u skladu sa ~lanom 243. ovog pravilnika.

^lan 17. Ugovor o radu moè da se zaklju~i na neodre|eno i odre|eno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se zaklju~uje, smatra se ugovo-rom o radu na neodre|eno vreme.

352

^lan 18. Ugovor o radu zaklju~uje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Ako ploslodavac sa zaposlenim ne zaklju~i ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupanja na rad. Poslodavac je duàn da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

^lan 19. Ugovor o radu sadrì elemente utvr|ene Zakonom o radu. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvr|ena ugovorom o radu, primenjuju se odgovara-

ju}e odredbe zakona, op{teg akta, ovog pravilnika i drugog op{teg akta poslodavca.

4. Stupanje na rad

^lan 20. Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk~ije dogovore. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa stupanjem na rad.

^lan 21. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno soci-jalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na rad.

5. Probni rad

^lan 22. Ugovorom o radu moè se ugovoriti probni rad. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca utvr|uju se poslovi na kojima se uvodi probni rad. Probni rad ne moè se ugovoriti sa pripravnikom. Probni rad moè da traje najvi{e {est meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaù ugovor o radu sa otkaznim rokom. Otkazni rok iz stava 5. ovog ~lana iznosi 10 radnih dana.

^lan 23. Radni odnos na probnom radu zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvr|uje poslo-davac.683 Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka odre|enog ugovorom o radu.

683 Mogu}e je, umesto direktora, ako se tako utvrdi pravilnikom o radu, da radne i stru~ne sposob-nosti zaposlenog za vreme trajanja probnog rada utvr|uje posebna komisija.

353


^lan 24. Radni odnos zasniva se na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno kad su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu, pove}ani obim posla koji traje odre|eno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim {to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne moè trajati duè od 12 meseci. Pod prekidom rada iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se prekid rada kra}i od 30 radnih dana.

^lan 25. Radni odnos na odre|eno vreme poslodavac moè da zasnuje radi zamene zapo-slenog koji je privremeno odsutan sa rada (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje dràvne i druge javne funkcije, odsluènje i dosluènje vojnog roka i dr.). Radni odnos na odre|eno vreme, radi zamene privremeno otsutnog zaposlenog, moè se zasnovati do povratka otsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

^lan 26. Radni odnos na odre|eno vreme zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Zaposleni koji zasniva radni odnos na odre|eno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme.


^lan 27. Ugovor o radu moè da se zaklju~i za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi na kojima se obavljaju poslovi sa pove}anim rizikom. Zaposleni moè da radi na poslovima iz stava 1. ovog ~lana samo na osnovu prethodno utvr|ene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadle`ne zdravstvene ustanove.

^lan 28. Radni odnos za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom zasniva se pod uslovima i na na~in utvr|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme.


^lan 29. Radni odnos moè da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na neodre-|eno ili odre|eno vreme. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi sa nepunim radnim vremenom.

354

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu druk~ije odre|eno.

^lan 30. Zaposleni koji radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca moè za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj na~in ostvari puno radno vreme.

^lan 31. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme.


^lan 32.

Radni odnos moè da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e. Ugovor o radu koji se zaklju~uje u smislu stava 1. ovog ~lana, pored odredaba iz ~lana 33. Zakona o radu, sadrì i druge odredbe utvr|ene ovim zakonom.

^lan 33. Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e zaposleni obavlja sam ili sa ~lanovima porodice, u ime i za ra~un poslodavca. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju se bra~ni drug i deca, roditelji, bra}a i sestre zaposlenog ili njegovog bra~nog druga.

10. Pripravnici

^lan 34. Poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|eno u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova. Odredba stava 1. ovog ~lana odnosi se i na lice koje je radilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta` u stepenu stru~ne spreme koja je utvr|ena za rad na tim poslovima.

^lan 35. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom. Pripravni~ki sta` traje najduè godinu dana ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Za vreme pripravni~kog staà, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugo-vorom o radu.

355

^lan 36. Radni odnos sa pripravnikom zasniva se na neodre|eno vreme, pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivanje radnog odnosa na neodre|eno vreme. Za vreme trajanja pripravni~kog staà, pripravnik ima prava, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

^lan 37. Ugovorom o radu utvr|uje se naro~ito: duìna trajanja pripravni~kog staà, mogu}-nost produàvanja pripravni~kog staà i obaveza polaganja stru~nog ispita. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog ~lana moè da se utvrdi da pripravnik nije duàn da polaè stru~ni ispit, ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslo-davca, osposobljen za samostalan rad.

^lan 38. Pripravni~ki sta` traje godinu dana za pripravnike sa visokom stru~nom spremom, odnosno VII1 stepenom stru~ne spreme, {est meseci za pripravnike sa vi{om stru~nom spremom, odnosno VI1 stepenom stru~ne spreme i tri meseca za pripravnike sa srednjom stru~nom spremom, odnosno IV stepenom stru~ne spreme. Pripravni~ki sta`, utvr|en u smislu stava 1. ovog ~lana, produàva se za vreme koje je pripravnik, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu, bio otsutan sa rada, ako je otsustvo trajalo duè od 30 dana.

^lan 39. Po zasnivanju radnog odnosa, poslodavac je duàn da uvede pripravnika u poslove na kojima treba da radi. Po zavr{enom pripravni~kom staù, a radi utvr|ivanja sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je duàn da polaè stru~ni ispit. Na stru~nom ispitu pripravnik treba da pokaè koliko je ovladao teorijskim i prakti~nim znanjem potrebnim za vr{enje poslova za koje sti~e osposobljenost za samostalan rad.

^lan 40. Stru~ni ispit pripravnik polaè pred poslodavcem.684 Poslodavac mora da ima najmanje isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zani-manja kao i pripravnik koji polaè stru~ni ispit. Najmanje mesec dana pre isteka pripravni~kog staà, pripravnik je duàn da podnese prijavu za polaganje stru~nog ispita. Prijava za polaganje stru~nog ispita podnosi se poslodavcu koji utvr|uje datum polaganja stru~nog ispita.

^lan 41. Na osnovu rezultata pokazanih na stru~nom ispitu, poslodavac donosi ocenu "polo-ìo" ili "nije poloìo". O polaganju stru~nog ispita, poslodavac izdaje uverenje u roku od pet dana od dana kada je pripravnik polagao stru~ni ispit.

684 Mogu}e je, umesto direktora, ako se tako utvrdi u pravilniku o radu, da pripravnik stru~ni ispit polaè pred posebnom komisijom.

356

Uverenje sadrì: naziv poslova za koje se pripravnik stru~no osposobljavao za samostalan rad, datum kada je pripravnik polagao stru~ni ispit, uspeh na stru~nom ispitu i potpis poslodavca.

^lan 42. Pripravnik koji je poloìo stru~ni ispit, raspore|uje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad. Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje stru~nog ispita ili je podnese a ne pristupi njegovom polaganju, smatra se da ispit nije poloìo. Pripravniku koji ne poloì stru~ni ispit, prestaje radni odnos sa poslodavcem, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.


^lan 43.

Direktor moè da zasnuje radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Me|usobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca, ure|uju se ugovorom.

^lan 44. Ugovor o radu i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima sa direktorom, zaklju~uje u ime poslodavca upravni odbor poslodavca.685

IV. OBRAZOVANJE, STRU^NO OSPOSOBLJAVANJE

I USAVR[AVANJE

^lan 45. Poslodavac je duàn da zaposlenom omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo|enja novog na~ina organizacije rada. Zaposleni je duàn da se u toku rada obrazuje, stru~no osposobljava i usavr{ava za rad. U slu~aju da zaposleni prekine obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje, duàn je da poslodavcu naknadi tro{kove, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga (vi{a sila, teà bolest zaposlenog, potrebe poslodavca i dr. Odredba stava 3. ovog ~lana odnosi se i na lica sa kojima se zaklju~uje ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju.

685 Me|utim, ako kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, ve} postoji samo direktor, onda ovaj ugovor treba da zaklju~i organ odre|en aktom poslodavca (na primer: predsedavaju}i skup{tine ~lanova dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u - ako je izabran sa mandatom izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ili zamenik direktora - ako u dru{tvu postoji zamenik direktora dru{tva).

357

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

^lan 46. Puno radno vreme iznosi 40 ~asova, ako Zakonom o radu i ovim pravilnikom nije druk~ije odre|eno. Kada je ovim pravilnikom utvr|eno radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, a ne kra}e od 36 ~asova nedeljno, zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.


^lan 47. Nepuno radno vreme, u smislu ovog pravilnika, jeste radno vreme kra}e od punog radnog vremena.


^lan 48. Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravlje {tetnim poslovima, utvr|enim zakonom ili op{tim aktom, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, skra}uje se puno radno vreme srazmerno {tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~asova nedeljno (poslovi sa pove}anim rizikom). Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvr|uju se poslovi sa skra}enim radnim vremenom. Skra}eno radno vreme utvr|uje se na osnovu stru~ne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme, u smislu stava 1. ovog ~lana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad

^lan 49. Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duè od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}anja obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno duè od osam ~asova nedeljno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom.


^lan 50. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova.

358

^lan 51. Ako kod poslodavca rad treba da se obavlja u smenama, no}u ili ako to bude zah-tevala priroda posla i organizacija rada, poslodavac moè radnu nedelju i raspored radnog vremena da organizuje na drugi na~in. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre rasporeda radnog vremena.


^lan 52. Poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori{}enje sredstava rada, racionalnije kori{}enje rad-nog vremena i izvr{enje odre|enog posla u utvr|enim rokovima. U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moè biti duè od 60 ~asova. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

^lan 53. Preraspodela radnog vremena ne moè se vr{iti na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme, u skladu sa ~lanom 48. ovog pravilnika.

7. No}ni rad

^lan 54. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 ~asa do 6,00 ~asova narednog dana smatra se radom no}u. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duàn da obezbedi izmenu sme-na, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedelje no}u. Zaposleni moè da radi no}u duè od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pismenu saglasnost.



^lan 55. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Zaposleni koji radi duè od ~etiri, a kra}e od {est ~asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta. Zaposleni koji radi duè od punog radnog vremena, a najmanje 10 ~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moè se koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena. Vreme iz stava 1. – 3. ovog ~lana ura~unava se u radno vreme.

359

^lan 56. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i kada se radi sa strankama. Odluku o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

2. Dnevni odmor

^lan 57. Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 ~asova neprekidno, ako zakonom o radu i ovim pravilnikom nije druk~ije odre|eno.

3. Nedeljni odmor

^lan 58. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac moè da odredi drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duàn da mu obezbedi jedan dan odmora u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godi{nji odmor


^lan 59. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u skladu sa Zakonom o radu i ovim pravil-nikom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duì od pet radnih dana, sti~e pravo da koristi godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne moè da se odrekne prava na godi{nji odmor, niti to pravo moè da mu se uskrati.


^lan 60. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju utvr|enom ovim pravilnikom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se zavisno od doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru~ne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom i ovim pravilnikom.

360

^lan 61. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se tako {to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve}ava po osnovu: 1) doprinosa u radu - do 3 radna dana; 2) uslova rada - do 2 radna dana; 3) stru~ne spreme: - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - 3 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en VI1 i VI2 stepen stru~ne spreme - 2 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en V i IV stepen stru~ne spreme - 1 radni dan; 4) radnog iskustva - za svakih navr{enih pet godina radnog iskustva - 1 radni dan; 5) drugih kriterijuma - zdravstveno i socijalno stanje: - invalidu rada - 1 radni dan, - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetnje u svom psihofizi~kom razvoju - 1 radni dan, - zaposlenog koji u svom doma}instvu izdràva te{kog bolesnika koji u toku godine boluje duè od {est meseci - 1 radni dan, - zaposlenom sa jednim i vi{e dece mla|e od 14 godina ìvota - 1 radni dan, - davaocu krvi koji je prethodne godine dao krv najmanje dva puta - 1 radni dan. Godi{nji odmor zaposlenog, ~iju duìnu poslodavac odre|uje re{enjem, ne moè biti duì od 35 radnih dana u toku kalendarske godine. Zaposlenom koji radi skra}eno radno vreme, u smislu ~lana 48. ovog pravilnika, moè se odobriti kori{}enje godi{njeg odmora do 40 radnih dana.

^lan 62. Pri utvr|ivanju duìne godi{njeg odmora radna nedelja ra~una se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne ra~unaju se u dane godi{njeg odmora. Ako je zaposleni za vreme kori{}enja godi{njeg odmora privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spre~enosti za rad nastavi kori{}enje godi{njeg odmora.

4.3. Godi{nji odmor u slu~aju prestanka radnog odnosa



^lan 64. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{njeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

361

4.5. Kori{}enje godi{njeg odmora

^lan 65. Godi{nji odmor moè da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godi{nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na kori{}enje godi{njeg odmora u smislu ~lana 59. ovog pravilnika, a nije u celini ili delimi~no iskoristio godi{nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori{}enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj godi{nji odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.


^lan 66.

U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlu~uje o vremenu kori{}enja godi{njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re{enje o kori{}enju godi{njeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}enja godi{njeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom re{enje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godi{nji odmor. Poslodavac moè da izmeni vreme odre|eno za kori{}enje godi{njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre|enog za kori{}enje godi{njeg odmora.

4.7. Naknada {tete

^lan 67. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{nji odmor, ima pravo na nak-nadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, utvr|ene ovim pravilnikom i ugovorom o radu.


^lan 68.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju: 1) sklapanja braka - 5 radnih dana; 2) poro|aja supruge - 5 radnih dana; 3) teè bolesti ~lana uè porodice - 4 radna dana; 4) poro|aja drugog ~lana uè porodice - 1 radni dan; 5) za{tite i otklanjanja {tetnih posledica u doma}instvu prouzrokovanih elementar-nom nepogodom - 3 radna dana;

362

6) selidbe sopstvenog doma}instva na podru~je istog naseljenog mesta - 1 radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto - 3 radna dana; 7) polaganja stru~nog ili drugog ispita - 1 radni dan, a ukupno 6 radnih dana u toku kalendarske godine; 8) odbrane magistarskog rada - 2 radna dana i odbrane doktorske disertacije - 3 radna dana; 9) u~estvovanja na radno proizvodnim i sportskim takmi~enjima koja organizuje sindikat - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od mesta odràvanja takmi~enja; 10) kori{}enja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana; 11) odlaska na odsluènje ili dosluènje vojnog roka - 2 radna dana. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{: 1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi ra~unaju}i i dan davanja krvi. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. i 2. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajanju duèm od pet radnih dana u smislu stava 1. i 2. ovog ~lana. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dràvnih i verskih praznika u skladu sa zakonom. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. i 2. ovog ~lana, smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zaposlenim.


^lan 69. Poslodavac moè zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo) najvi{e do sedam radnih dana u slu~aju: 1) negovanja bolesnog ~lana uè porodice odre|enog u smislu ~lana 68. stav 5. ovog pravilnika - 5 radnih dana; 2) smrti srodnika koji nisu navedeni u ~lanu 68. stav 5. ovog pravilnika - 1 radni dan; 3) izvr{avanja posla u mestu stanovanja koga mora li~no obaviti - 1 radni dan; 4) izvr{avanja posla van mesta stanovanja koga mora li~no obaviti - 3 radna dana; 5) posete bra~nom drugu u inostranstvu - 7 radnih dana; 6) u~estvovanja na kulturno-umetni~kim takmi~enjima - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta odràvanja takmi~enja. Poslodavac moè zaposlenom da odobri nepla}eno odsustvo i u duèm trajanju kada to ne remeti proces rada, a ne duèm od 30 dana. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ovog ~lana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom nije druk~ije odre|eno.

Mirovanje radnog odnosa

^lan 70. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom, odnosno ugovorom o radu druk~ije odre|eno.

363

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog ~lana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdràvanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne i za{titne mere - vrati na rad kod poslodavca.


1. Op{ta za{tita

^lan 71. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu i drugim zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom. Poslodavac je duàn da obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom i drugim propisima, op{tim aktom i ovim pravilnikom.

^lan 72. Zaposleni je duàn da po{tuje propise o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je duàn da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da uti~e na bezbednost i zdravlje na radu.

^lan 73. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor{a njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvr|enim od strane nadle`nog organa u skladu sa zakonom, ne moè da obavlja poslove koji bi izavali pogor{anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

^lan 74. Na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja, profesionalnih i drugih obolenja moè da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizi~kih sposobnosti i doba ìvota u skladu sa zakonom.


^lan 75.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumenta koji sadrè li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog zna~aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje neta~nih podataka. Li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni tre}em licu, osim u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

364

3. Za{tita omladine

^lan 76. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne mogu da rade na poslovima utvr|enim Zakonom o radu. Zaposleni izme|u navr{enih 18 i 21 godine ìvota moè da radi na poslovima na kojima ne moè da radi mla|i od 18 godina ìvota samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da takav rad nije {tetan za njegovo zdravlje.


^lan 78. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne moè da radi no}u, osim u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac je duàn da u slu~aju iz stava 2. ovog ~lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota od strane punoletnog zaposlenog.


^lan 79. Zaposlena èna za vreme trudno}e ne moè da radi na poslovima koji su, po nalogu nadle`nog zdravstvenog organa, {tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro~ito na poslovima utvr|enim Zakonom o radu. Zaposlena èna za vreme prve 32 nedelje trudno}e ne moè da radi prekovremeno i no}u, ako bi takav rad bio {tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa. Zaposlena èna za vreme poslednjih osam nedelja trudno}e ne moè da radi prekovremeno i no}u.

^lan 80. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ìvota i samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ìvota ili dete koje je teàk invalid, moè da radi prekovremeno, odnosno no}u samo uz svoju pisanu saglasnost.


^lan 81. Zaposlena èna ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Otac deteta moè da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, zaposlena èna, odno-sno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

365

^lan 82. Zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i u drugim slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu u ukupnom trajanju od dve godine.686 Otac deteta iz stava 1. ovog ~lana moè da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u duìni utvr|enoj ovim zakonom.

^lan 83. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo do navr{enih tri meseca od dana poro|aja, ima i zaposlena èna ako rodi mrtvo dete ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

6. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

^lan 84.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega deteta zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

^lan 85. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada u trajanju utvr|enom Zakonom o radu. Pravo iz stava 1. ovog ~lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upu}eno dete na prilago|avanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz stava 1. ovog ~lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

^lan 86. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne distrofije i ostalih te{kih obolenja, na osnovu mi{ljenja nadle`nog zdravstvenog organa, moè na svoj zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog ~lana, ima pravo na odgovaraju}u zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.

686 Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), ove odredbe primenjuju se od 1. januara 2006. godine.

366

^lan 87. Prava iz ~lana 84. ovog pravilnika ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna posebna nega.

^lan 88. Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine ìvota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog ~lana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

7. Za{tita invalida

^lan 89. Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla.

^lan 90. Poslodavac moè da otkaè ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu ~lana 89. ovog pravilnika.

8. Obave{tavanje o privremenoj spre~enosti za rad

^lan 91.

Zaposleni je duàn da, najkasnije u roku od tri dana, od dana nastupanja privremene spre~enosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrì i vreme o~ekivane spre~enosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana, moè da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

9. Bezbednost i zdravlje na radu

Radi spre~avanja povreda na radu, profesionalnih obolenja i obolenja u vezi sa radom, ovim pravilnikom, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu687 i propisima donetim na osnovu ovog zakona, odre|uju se prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu. 687 Prema ~lanu 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005), prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu, bliè se ure|uju kolektivnim ugovorom, op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih, prema ~lanu 14. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, prava, obaveze i odgovornosti moè utvrditi ugovorom o radu.

367

^lan 93. Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu mladih (naro~ito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), èna koje rade na radnom mestu sa pove}anim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih - ure|uju se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, drugim propisima i ovim pravilnikom.

9.1. Preventivne mere

^lan 94. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbe|uju se primenom savremenih tehni~kih, ekonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povre|ivanja i o{te}enja zdravlja zaposlenih, i njihovog svo|enja na najmanju mogu}u meru, u postupku utvr|enom Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu.

9.2. Obaveze i odgovornosti poslodavca

9.2.1. Op{te obaveze

^lan 95. Obaveza poslodavca u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno prestavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

^lan 96. Op{te obaveze poslodavca u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, utvr|ene su Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim pravilnikom.

^lan 97. Poslodavac je duàn da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta i u radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za njihovo otklanjanje.688 Poslodavac je duàn da izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvr|ivanju mogu}ih vrsta opasnosti i {tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, na osnovu kojih se vr{i procena rizika od nastanka povreda i o{te}enja zdravlja zaposlenih.

9.2.2. Posebne obaveze

^lan 98. Posebne obaveze poslodavca u vezi sa sprovo|enjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, utvr|ene su Zakonom o radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim pravilnikom.

688 Prema ~lanu 80. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005), poslodavac je duàn da donese akt o proceni rizika i akt o izmeni akta o proceni rizika u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu akta kojim }e ministar nadleàn za rad propisati na~in i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

368

Poslodavac je duàn da zaposlenom da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

9.2.3. Osposobljavanje zaposlenih

^lan 99. Poslodavac je duàn da izvr{i osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno preme{taja na druge poslove, prilikom uvo|enja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji moè prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

^lan 100. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i prakti~no. Provera teorijske i prakti~ne osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Periodi~ne provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom vr{i se na na~in i po postupku utvr|enom aktom o proceni rizika.

9.3. Prava i obaveze zaposlenog

^lan 101. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je raspore|en, kao i da se osposobljava za njihovo sprovo|enje.

^lan 102. Zaposleni ima pravo da odbije da radi na poslovima utvr|enim Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu i preduzima mere u skladu sa ovim zakonom.

^lan 103. Poslodavac ima i druga prava i obaveze u vezi sa bezbedno{}u i zdravljem na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim pravilnikom.

9.4. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

^lan 104. Poslodavac je duàn da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i na osnovu ovog pravilnika.

369

^lan 105. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moè da obavlja lice koje ima poloèn stru~ni ispit u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu. Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moè da odredi jednog ili vi{e svojih zaposlenih ili da angaùje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu.

^lan 106. Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravljem na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i na osnovu ovog pravilnika, a naro~ito poslove utvr|ene ovim zakonom.

^lan 107. Za obavljanje poslova za{tite zdravlja zaposlenih, poslodavac angaùje medicinu rada. Slu`ba medicine rada iz stava 1. ovog ~lana du`na je da poslove obavlja u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a naro~ito poslove utvr|ene ovim zakonom.

9.5. Predstavnik zaposlenih689

^lan 108. Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vi{e predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

^lan 109. Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor za bezbednost i zdravlje ima prava i obaveze utvr|ene Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu, propisima donetim na osnovu ovog zakona i ovim pravilnikom.

^lan 110. Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor za bezbednost i zdravlje du`ni su da me|usobno sara|uju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

9.6. Evidencija, saradnja i izve{tavanje

^lan 111. Poslodavac je duàn da vodi i ~uva evidenciju o podacima utvr|enim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, da dostavi izve{taj o povredi na radu, profesionalnom

689 Kod poslodavca koji ima do 10 zaposlenih i gde se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu utvrditi ugovorom o radu, dovoljno je da zaposleni izaberu jednog predstavnika zaposlenih.

370

obolenju i obolenju u vezi sa radom koje se dogodi na radnom mestu - zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno obolenje i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i pen-zijsko i invalidsko osiguranje i da sara|uje sa drugim poslodavcima, sindikatom, osi-guravaju}im dru{tvima i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

^lan 112. Poslodavac je duàn da zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnog obolenja i obolenja u vezi sa radom, radi obezbe|ivanja naknade {tete.

9.7. Stru~ni ispit

^lan 113. Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslova odgovornog lica polaè se odgovaraju}i stru~ni ispit. Stru~ni ispit iz stava 1. ovog ~lana polaè se pred odgovaraju}om komisijom koju obrazuje ministar nadleàn za rad.

VIII. ZARADA, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada

^lan 114.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi~ki i intelektualni rad.

^lan 115. Zarada iz ~lana 114. stav 1. ovog pravilnika sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavcu (nagrade, bonusi i sl.), drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog pravilnika smatra se zarada koja sadrì poreze i doprinose koji se pla}aju iz zarade. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade tro{kova zaposlenog u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~ka 1) - 4) i drugih primanja iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1) Zakona o radu.

371


^lan 116.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade.

2.1. Osnovna zarada

^lan 117. Osnovna zarada utvr|uje se na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje zaposleni zaklju~uje ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ovog ~lana, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zapo-slenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja690 potrebna za rad na poslovima na kojima zaposleni radi.

^lan 118. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja.

^lan 119. Osnovna zarada utvr|uje se na osnovu osnovne zarade za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koga zaposleni obavlja. Osnovna zarada iz stava 1. ovog ~lana, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koga zaposleni obavlja.

^lan 120. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se na osnovu ostvarenih poslovno-finansijskih rezultata poslodavca. Osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac poslodavac, posebnom odlukom. Osnovna zarada za najjednostavniji rad kod poslodavca utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana.

690 Pod posebnim znanjima, utvr|enim pomenutim pravilnikom, za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu, podrazumevamo: radno isustvo, pravosudni ispit, stru~ni ispit iz odre|ene oblasti, znanje stranog jezika (na primer: vi{i ili konverzacijski kurs), poznavanje rada na ra~unaru, znanje stenografije, specijalizacija, magistrijum, doktorat nauka i druga posebna znanja koja se utvrde pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

372

^lan 121. Osnovna zarada zaposlenih utvr|uje se mnoènjem osnovne zarade za najjednosta-vniji rad i koeficijentom posla koga zaposleni obavlja, i to:

Redni broj

Grupa poslov

a

Nazivi poslova691

Zahtev stru~nosti prema aktu o sistematizaciji poslova

Koeficijent posla

1 2 3 4 5 1. 1 îsta~

prostorija Osnovna {kola i odgovaraju}i program za I stepen stru~ne spreme 1,60

2. II Kurir Osnovna {kola i odgovaraju}i program za II stepen stru~ne spreme 1,65

3. III Autoelektri~ar [kola za kvalifikovanog radnika, odnosno III stepen stru~ne spreme 2,00

4. IV Administrativno-tehni~ki sekretar

Ginazija ili srednja ekonomska ili srednja birotehni~ka {kola, odnosno IV stepen stru~ne spreme 2,50

5. V Knjigovo|a Srednja ekonomska ili srednja finansijska {kola i stru~no zvanje ra~unovo|e, odnosno V stepen stru~ne spreme 3,00

6. VI [ef knjigovodstva

Vi{a ekonomska ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje samostalnog ra~unovo|e, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme 3,75

7. VII Rukovodilac ra~unovodstva

Vi{a ekonomska ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje ovla{}enog ra~unovo|e, odnosno VI2 stepen stru~ne spreme 4,50

691 S obzirom da su ovde utvr|eni koeficijenti posla samo za tipi~ne poslove, u pravilniku o radu treba utvrditi koeficijent posla za sve poslove utvr|ene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Utvr|eni odnos izme|u najnièg i najvi{eg koeficijenta posla za odre|ivanje zarada zaposlenih, prikazan u datoj metodologiji, rezultat je dosada{njih iskustava koja u ovom pogledu postoje.

373

8. VIII [ef pravne slu`be

Pravni fakultet sa poloènim pravosudnim ispitom, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme 6,00

9. IX Savetnik za ekonomska pitanja

Ekonomski fakultet sa magistraturom, odnosno VII2 stepen stru~ne spreme 7,00

10. X Direktor Doktor menad`menta, odnosno VIII stepen stru~ne spreme 7,50

Osnovna zarada iz stava 1. ovog ~lana, pove}ava se za poslove koji se obavljaju pod posebnim uslovima rada, za koeficijent ___.

^lan 122. Ugovorom o radu moè da se utvrdi osnovna zarada u ve}em iznosu od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz ovog pravilnika.

2.2. Radni u~inak

^lan 123. Radni u~inak utvr|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama: 1) ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvr{eni, zaposlenom pripada zarada u visini osnovne zarade utvr|ene u ~lanu 119. stav 1. ovog pravilnika; 2) ako poslovi iz plana rada zaposlenog nisu u vremenu zavr{eni, zaposlenom se osnovna zarada, utvr|ena na osnovu ~lana 119. stav 1. ovog pravilnika, umanjuje od 1% do 20%; 3) ako su pored poslova iz plana zaposlenog izvr{eni i drugi poslovi, zaposlenom se osnovna zarada, utvr|ena ~lanom 119. stav 1. ovog pravilnika, uve}ava za 1% do 20%. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje poslodavac, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec.

2.3. Uve}ana zarada

^lan 124. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan, za no}ni rad i rad u smenama, za prekovremeni rad i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.

374

Pored slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i za rad subotom i za rad nedeljom.

^lan 125. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice; 2) za rad no}u i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr|ivanju osnovne zarade - 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 0,4% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi{e osnova utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana, procenat uve}ane zarade ne moè biti niì od zbira procenata po svakom od osnova uve}anja. Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zarada utvr|ena u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.

^lan 126. Pripravnik ima pravo na zaradu u visini 80% od osnovne zarade za poslove za koje je zaklju~en ugovor o radu, kao i na naknadu tro{kova i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.

^lan 127. Zarada se ispla}uje jednom mese~no, a najkasnije do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu.

3. Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca

^lan 128.

Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.

^lan 129. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca, ako je u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 2. ovog ~lana poslodavac dodeljuje, po pravilu, na kraju poslovne godine.

375

4. Druga primanja po osnovu radnog odnosa692

^lan 130.

Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa Zako-nom o radu, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. U druga primanja po osnovu radnog odnosa spadaju: naknada za ishranu u toku rada, regres za kori{}enje godi{njeg odmora, naknada za odvojen ìvot od porodice i terenski dodatak.

^lan 131. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa, i to: 1) na naknadu za ishranu u toku rada (za dane provedene na radu) - u visini 20% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) na regres za kori{}enje godi{njeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju od 20 radnih dana - u visini prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`-nog za poslove statistike, a srazmerni deo regresa za kori{}enje godi{njeg odmora u trajanju kra}em od 20 radnih dana. 3) na naknadu za odvojen ìvot od porodice - u visini 75% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 4) na terenski dodatak - u visini 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`-nog za poslove statistike. Regres za kori{}enje godi{njeg odmora, po pravilu, se ispla}uje pri odlasku zaposle-nog na godi{nji odmor.

5. Zarada iz dobiti693

^lan 132. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravil-nikom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu ili na osnovu procenjenih rezultata pos-lovanja pre utvr|ivanja godi{njeg obra~una.

692 Polaze}i od ~lana 105. stav 3. Zakona o radu, pod odgovaraju}om zaradom smatraju se i druga primanja po osnovu radnog odnosa u koja spadaju: naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 693 Zaradu iz dobiti treba razlikovati od u~e{}a u dobiti po tome {to zarada iz dobit ~ini deo zarade zaposlenog, a u~e{}e u dobiti ne ~ini zaradu zaposlenog, ve} prestavqa prihod od kapitala na koga se ne pla}aju doprinosi.

376

6. Minimalna zarada

^lan 133. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. Ako zaposleni i poslodavac ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je duàn da tu zaradu ispla}uje u visini utvr|enoj odlukom o visini minimalne zarade za mesec za koji se vr{i isplata.

7. Naknada zarade

^lan 134. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu, za vreme od-sustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje ispla}ene zarade iz stava 1. ovog ~lana u slu~aju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne ve`be ili odazivanja na poziv dr-àvnog organa, od organa na ~iji se poziv odazvao, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 135. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog pri-vremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno; 2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 136. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prose~ne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

^lan 137. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca, zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite zdravlja na radu koji je uslov daljeg rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom. Pravo na naknadu zarade u visini utvr|enoj u stavu 1. ovog ~lana, ima i zaposleni za koga je utvr|eno da prestavlja vi{ak zaposlenih - za vreme ~ekanja na preme{taj na druge poslove, za vreme ~ekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme ~ekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i u drugim slu~ajevima utvr|enim programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

377

^lan 138. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca u slu~aju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu ~lana; obrazovanja, stru~nog osposob-ljavanja i usavr{avanja radi potreba poslodavca; i u~e{}a u radno-proizvodnim takmi~e-njima i izlo`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva.

8. Naknada tro{kova

^lan 139. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu i sme{taja i ishrane za rad na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade u visini utvr|enoj op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova, i to: 1) za dolazak i povratak sa rada - u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju; 2) na naknadu za ishranu na slu`benom putu u zemlji (dnevnica za slu`beno puto-vanje) - u visini od 5% od prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}enja do iznosa cene hotela "A" i "B" kategorije; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu - u visini utvr|enoj posebnim propisima; 4) za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade - u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; Naknadu tro{kova prevoza i naknadu za ishranu u smislu stava 2. ta~ka 1) i 2) ovog ~lana, poslodavac moè da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove. Dnevnica, u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana, moè se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angaòvao radi obavljanja odre|e-nog posla, odnosno vr{enja funkcije.

^lan 140. Pod slu`benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zaposlenog i na udaljenosti ve}oj od 50 kilometara od mesta rada zaposlenog, radi izvr{avanja poslova po nalogu poslodavca. Zaposleni na slu`benom putu ima pravo na dnevnice, i to: 1) za 12 ~asova provedenih na slu`benom putu, punu dnevnicu; 2) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 8 ~asova, a kra}em od 12 ~asova, pola dnevnice; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 24 ~asa ili vi{e dana, punu dnevnicu za svakih 24 ~asa provedenih na slu`benom putu i pola dnevnice za svaki zapo~eti dan, ako u tom danu provede duè od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova.

378

Zaposleni je duàn da u roku od pet dana po povratku sa slu`benog puta podnese uredno popunjen putni nalog sa izve{tajem o obavljenom poslu. Vreme provedeno na slu`benom putu iz ~lana 139. stav 2. ta~ka 2) po jednom putnom nalogu, moè trajati pet radnih dana neprekidno.

9. Druga primanja694

^lan 141. Poslodavac je duàn da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, tro{kove pogrebnih usluga i naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, u skladu sa op{tim aktom i ovim pravilnikom. Poslodavac je duàn da isplati druga primanja, i to: 1) otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prose~ne zarade; 2) naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè porodice, a ~lano-vima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja.

^lan 142. Poslodavac moè deci zaposlenog starosti do 15 godina ìvota da obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu u vrednosti neoporezovanog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana. Poslodavac moè zaposlenom upla}ivati premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slu~aj teìh bolesti i hirur{kih intervencija, a u cilju sprovo|enja kvalitetne dodatne socijalne za{tite.

^lan 143.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu, solidarnu pomo} i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom i ovim pravilnikom, odnosno ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na: 1) jubilarnu nagradu za: 10 godina radnog staà kod poslodavca - u visini dve mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 10 godina radnog staà kod poslodavca; za 20 godina radnog staà kod poslodavca - u visini tri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 20 godina radnog staà kod poslodavca; za 30 godina radnog staà kod poslodavca - u visini ~etiri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario pre meseca u kome je navr{io 30 godina radnog staà kod poslodavca; 2) solidarnu pomo} zaposlenom i ~lanu njegove uè porodice za slu~aj duè i teè bolesti, kupovine lekova, le~enja u zemlji i inostranstvu, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti i ublaàvanja {tete od elementarnih nepogoda - u visini mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je nastupila bolest, zdravstvena rehabilitacija ili invalidnost.

694 U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, prema kojima se op{tim aktom, odnosno ugovo-rom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, utvrditi pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

379

Pod ~lanovima uè porodice u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana, smatraju se bra~ni drug i deca zaposlenog.

^lan 144. Pored primanja iz ~lana 142. i 143. ovog pravilnikom, poslodavac moè zaposlenom isplatiti i slede}a druga primanja: 1) tro{kove odobrenog kori{}enja sopstvenog automobila; 2) zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika, pod uslovima utvr|enim op{tim aktom i ovim pravilnikom.

^lan 145. Zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika moè se odobriti pod slede}im uslo-vima: 1) iznos odobrenog zajma ne moè biti ve}i od dvostruke prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi-~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) isplata zajma u teku}em mesecu ne moè se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec; 3) vra}anje se vr{i iz zarade zaposlenog, najduè u {est mese~nih rata, po~ev od isplate u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam; 4) novi zajam se ne moè odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.


^lan 146.

Poslodavac je duàn da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obra~un. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi obra~un i za mesec za koji nije izvr{io isplatu zarade i naknade zarade.


^lan 147.

Poslodavac je duàn da vodi evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrì podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.


^lan 148.

Poslodavac moè nov~ano potraìvanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade na osnovu pravnosna`ne odluke suda, u slu~ajevima utvr|enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

380

Na osnovu pravnosna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim zakonom, posloda-vac moè zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e do jedne tre}ine zarade, odnosno nakande zarade, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

IX. POTRA@IVANJE ZAPOSLENOG U SLUÂJU STEÂJNOG POSTUPKA

1. Pravo na isplatu neispla}enih

potraìvanja

^lan 149. Pravo na isplatu neispla}enog potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak, u skladu sa Zakonom o radu, ima zaposleni koji je bio u radnom odno-su na dan pokretanja ste~ajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvr|ena ovim zakonom.

^lan 150. Prava na isplatu neispla}enog potraìvanja ostvaruje se u skladu sa Zakonom o radu, ako nisu ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak. Ako su prava iz stava 1. ovog ~lana delimi~no ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvr|enih po Zakonu o radu.

^lan 151. Zaposleni, pod uslovima odre|enim Zakonom o radu, ima pravo na isplatu: 1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre~enosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju; 2) naknadu {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor krivicom poslodavca; 3) otpremninu zbog odlaska u penziju; 4) pravo na naknadu {tete na osnovu odluke suda. Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. Zarada i naknada zarade, naknada {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor i otpremnina zbog odlaska u penziju iz stava 1. ta~ka 1), 2) i 3) ovog ~lana, ispla}uje se u visini utvr|enoj Zakonom o radu, a naknada {tete, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja iz stava 1. ta~ka 4) ovog ~lana ispla}uje se u visini utvr|enoj odlukom suda.

2. Postupak za ostvarivanje prava na isplatu neispla}enih potraìvanja

^lan 152.

Postupak za ostvarivanje prava iz ~lana 151. ovog pravilnika, pokre}e se na zahtev zaposlenog.

381

Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti u roku od 15 dana od dana dostavljanja pra-vnosna`ne odluke kojom je utvr|eno pravo na potraìvanje, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

^lan 153. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija utvr|ena Zakonom o radu. Upravni odbor Fonda solidarnosti odlu~uje o zahtevu zaposlenog re{enjem.

^lan 154. Zaposleni gubi pravo iz ~lana 151. ovog pravilnika u slu~ajevima utvr|enim Zako-nom o radu .

382


^lan 155.

U slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

^lan 156. Poslodavac prethodnik duàn je da o preno{enju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pisanim putem obavesti zaposlenog ~iji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet dana od dana dostavljanja obave{tenja iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac prethodnik moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

^lan 157. Poslodavac sledbenik duàn je da primenjuje op{ti akt poslodavca prethodnika godinu dana od dana promene poslodavca, osim u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

^lan 158. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, neposredno obaveste zaposlene kod poslodavca o okolnostima promene poslodavca koje su utvr|ene Zakonom o radu. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa predstavnikom zaposlenih kod poslodavca, preduzmu mere u cilju ublaàvanja socijalno-ekonomskih posledica na poloàj zaposlenih.


^lan 159. Poslodavac je duàn da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih, ako utvrdi da }e zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre|eno vreme.

^lan 160. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih, poslodavac }e doneti, zavisno od broja zaposlenih kojima prestaje potreba za njegovim radom kod poslodavca, a prema broju zaposlenih kod poslodavca. Poslodavac je duàn da donese program za re{avanje vi{ka zaposlenih kada utvrdi da }e do}i do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog ~lana, bez obzira na broj zaposlenih kod poslodavca.

383

^lan 161. Poslodavac je duàn da, pre dono{enja programa, u saradnji sa predstavnikom zaposlnih kod poslodavca i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{ljavanje, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih.

^lan 162. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih sadrì elemente utvr|ene Zakonom o radu. Poslodavac je duàn da predlog programa iz stava 1. ovog ~lana dostavi predstavni-kom zaposlenih kod poslodavca i republi~koj organizaciji nadle`noj za zapo{ljavanje, najkasnije osam dana od dana utvr|ivanja predloga programa, radi davanja mi{ljenja. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih donosi direktor.

^lan 163. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr|enoj op{tim aktom i ovim pravilnikom. Otpremnina iz stava 1. ovog ~lana isplati}e se u visini zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ~etvrtinu zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.


^lan 164. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moè da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Zabrana konkurencije moè da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili da do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni. Zabrana konkurencije vaì za teritoriju Republike Srbije, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca. Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposle-nog zahteva naknadu {tete.

^lan 165. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu ~lana 164. ovog pravilnika po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moè da bude duì od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog ~lana, moè se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obavezao da }e zaposlenom isplatiti nov~anu naknadu, u visini osnovne zarade koju bi zaposleni ostvario da je ostao u radnom odnosu kod poslodavca.

384

XIII. NAKNADA [TETE

^lan 166. Zaposleni je odgovoran za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnj-om nepa`njom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom. Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne moè utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jednakim delovima. Ako je vi{e zaposlenih {tetu prouzrokovalo krivi~nim delom sa umi{ljajem, za {tetu odgovaraju solidarno. Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvr|uje poslodavac,695 u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom, odnosno ugovorom o radu.

^lan 167. Postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca. Poslodavac }e pokrenuti postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj {teti poslodavcu ili li~nog saznanju da je {teta prouzrokovana poslodavcu. Prijava iz stava 2. ovog ~lana, naro~ito sadrì: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu; vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje; dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu; i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 168. Kad utvrdi sve ~injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog za {tetu, poslodavac donosi re{enje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi {tetu ili ga osloba|a od odgovornosti.

^lan 169. Visinu {tete poslodavac utvr|uje na osnovu trì{ne ili knjigovodstvene vrednosti stvari. Ako se visina {tete ne moè utvrditi u smislu stava 1. ovog ~lana ili bi utvr|ivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje poslodavac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~enjem preko stru~nog lica.

^lan 170. Ako poslodavac na|e da je zaposleni duàn da naknadi {tetu, poslodavac odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku. Zaposleni moè poslodavcu da {tetu naknadi u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|enjem o{te}ene stvari u stanje u kome je postojala pre nastupanja {tete.

695 Mogu}e je da, umesto direktora, ako se tako utvrdi pravilnikom o radu, postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvr|uje posebna komisija.

385

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {tetu, zaposleni je duàn da da pisanu izjavu. Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili u roku od tri meseca ne naknadi {tetu od dana davanja izjave da pristaje da {tetu naknadi, poslodavac ima pravo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

^lan 171. Poslodavac moè, u opravdanim slu~ajevima, delimi~no ili u celini osloboditi zapo-slenog od naknade {tete koju je prouzrokovao poslodavcu, osim ako je {tetu prouzro-kovao namerno. Predlog za osloba|anje od naknade {tete moè podneti zaposleni. Pri dono{enju odluke o delimi~nom ili potpunom osloba|anju od naknade {tete, poslodavac }e ceniti rad i pona{anje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom {tete bio doveden u teàk materijalni poloàj.

^lan 172. Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom pro-uzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duàn je da poslodavcu naknadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 173. Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom. Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene {tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pravo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.


^lan 174. Zaposleni moè da bude privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Zaposleni kome je odre|en pritvor udaljuje se sa rada prvog dana pritvora dok pri-tvor traje.

^lan 175. Udaljenje zaposlenog iz ~lana 174. stav 1. ovog pravilnika moè da traje najduè tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaè ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 2) - 4) Zakona o radu.

^lan 176. Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu ~lana 174. ovog pravilnika, zapo-slenom pripada zarada u visini jedne ~etvrtine, a ako izdràva porodicu u visini jedne tre}ine osnovne zarade.

386

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu ~lana 174. stav 2. ovog pravilnika, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 177. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu ~lana 174. ovog pravilnika, pripada razlika izme|u iznosa naknade zarade primljene po osnovu ~lana 176. ovog pravilnika i punog iznosa osnovne zarade, u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

^lan 178. Poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovanja radne discipline, u smislu ~lana 179. stav 1, ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, da umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog ~lana, moè da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.


1. Izmena ugovorenih uslova

rada

^lan 179. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova (u daljem tekstu: aneks ugovora) u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Odgovaraju}im poslom, kada se zaposleni preme{ta na drugi odgovaraju}i posao, smatra se posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

^lan 180. Uz ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora poslodavac je duàn da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

^lan 181. Zaposleni je duàn da se izjasni o ponudi za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moè biti kra}i od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 1. ovog ~lana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

387

2. Preme{taj na druge odgovaraju}e poslove, zbog potrebe procesa i organizacije rada

^lan 182.

Zaposleni moè da bude preme{ten na drugi odgovaraju}i posao, zbog potrebe pro-cesa i organizacije rada. Za preme{taj zaposlenog u smislu stava 1. ovog ~lana nije potreban pristanak zapo-slenog.


^lan 183.

Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Za preme{taj zaposlenog u drugo mesto rada nije potreban pristanak zaposlenog. Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada van slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana samo uz svoj pristanak.


^lan 184.

Zaposleni moè da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaklju~en ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje, a najduè godinu dana. Za privremeno upu}ivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, nije potrebna saglasnost zaposlenog. Zaposleni moè, uz svoju saglasnost, u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca i duè od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje. Saglasnost zaposlenog iz stava 3. ovog ~lana daje se u pisanom obliku. Zaposleni moè privremeno da bude upu}en u smislu stava 1. ovog ~lana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je zaposleni upu}en na rad zaklju~uju ugovor o radu na odre|eno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upu}en na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

5. Zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu - ako je poslodavac zaposlenom, kao vi{ku zaposlenih, obezbedio ostvarivanje prava iz

~lana 155. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu

^lan 185. Poslodavac moè zaposlenom kome je, kao vi{ku zaposlenih, obezbedio ostvarivanje prava u okviru mera za zapo{ljavanje, da ponudi zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu.

388

6. Zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u pogledu izmene uslova iz ~lana 33, ta~ka 10), 11) i 12) Zakona o radu

^lan 186. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu u pogledu izmene nov~anog iznosa osnovne zarade i elemenata za utvr|ivanje radnog u~inka, naknade zarade i drugih primanja zaposlenog, rokova za naplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo i pozivanja na pravilnik koji je na snazi.



^lan 187. Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 188. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.


^lan 189. Radni odnos moè da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duàn da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu~aj nezaposlenosti.


^lan 190. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaè ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaè ugovor o radu zbog, od strane poslodavca u~injene povrede obaveze utvr|ene zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao i u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.


^lan 191. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi, utvr|eni Zakonom o radu, koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, nje-govo pona{anje i potrebe poslodavca. 696

696 Polaze}i od toga da su svi slu~ajevi u okviru otkaza ugovora o radu od strane poslodavca razli~iti i da imaju svoje specifi~nosti, autor se, upravo, zbog toga, i opredelio da posebno uredi postupak otkaza ugovora o radu u svim slu~ajevima utvr|enim ~lanom 179. ta~ka 1) - 6) Zakona o radu.

389

^lan 192. Opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu, u smislu ~lana 179. Zakona o radu, ne smatraju se razlozi utvr|eni Zakonom o radu.

4.1. Otkaz ugovora - ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako nema potrebna znanja za obavljanje

poslova na kojima radi

^lan 193. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima radi.

^lan 194. Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, pokre}e poslodavac na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili li~nog saznanja poslodavca697 da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

^lan 195. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 196. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu - prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i drugih zaposlenih kod poslodavca i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja, zaposleni daje u pisanom obliku.

^lan 197. Poslodavac je duàn da pisano upozorenje iz ~lana 175. ovog pravilnika dostavi na mi{ljenje predstavniku zaposlneih. Predstavnik zaposlenih je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Mi{ljenje predstavnika zaposlenih na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

697 Za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, poslodavac moè, ako je tako predvi|eno pravil-nikom o radu, da obrazuje posebnu komisiju.

390

^lan 198. Na osnovu utvr|ivanja da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, izja{njavanja zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja predstavnika zaposlenih o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako predstavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca.

4.2. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze

^lan 199.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni svojom krivi-com u~ini povredu radne obaveze.

^lan 200. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini slede}e povrede radnih obaveza: 1) neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvr{avanje poslova na kojima radi; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) zloupotreba slu`benog poloàja i prekora~enje datog ovla{}enja; 4) odavanje poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene zakonom i op{tim aktom; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju povredu radne obaveze.

^lan 201. Postupak za utvr|ivanje povrede radne obaveze, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja da je zaposleni u~inio povredu radne obaveze.

^lan 202. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 203. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - povredu radne obaveze698 i da je povredu radne obaveze zaposleni u~inio svojom krivicom; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze; izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja.

698 Na primer: Nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca.

391

Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozo-renju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

^lan 204. Poslodavac je duàn da pisano upozorenja iz ~lana 202. ovog pravilnika dostavi na mi{ljenje predstavniku zaposlenih. Predstavnik zaposlenih je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Mi{ljenje predstavnika zaposlenih na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

^lan 205. Na osnovu utvr|ivanja da postoji povreda radne obaveze i da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja predstavnika zaposlenih o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako predstavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca.

4.3. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje

takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca

^lan 206. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

^lan 207. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca u slede}im slu~ajevima, i to: 1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog vremena; 2) nedoli~no pona{anje prema zaposlenim ili strankama; 3) dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje za vreme rada; 4) izazivanje nereda ili u~estvovanje u tu~i; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje zaposlenog da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

392

^lan 208. Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca da zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca.

^lan 209. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 210. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno da je pona{anje zaposlenog takvo da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca;699 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio povredu, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda nepo{tovanja radne discipline propisane aktom poslodavca nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

^lan 211. Poslodavac je duàn da pisano upozorenje iz ~lana 209. ovog pravilnika dostavi na mi{ljenje predstavniku zaposlenih. Predstavnik zaposlenih je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Mi{ljenje predstavnika zaposlenih na upozorenje poslodavca daje se u pisanom obliku.

^lan 212. Na osnovu utvr|ivanja da postoji nepo{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslo-davca, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja i mi{ljenja predstavnika zapo-slenih o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavcu, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako pred-stavnik zaposlenh, u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozo-renju poslodavca.

699 Na primer: Nedolazak na rad u utvr|eno vreme ili odlazak sa rada pre utvr|enog vremena.

393

4.4. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom

^lan 213.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

^lan 214. Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, pokre}e poslodavac na osnovu prijave ili li~nog saznanja da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.

^lan 215. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 216. U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom.;700 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izjava zaposlenog i svedoka, podno{enje krivi~ne prijave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o razlozima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku.


^lan 218. Na osnovu utvr|ivanja da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja pred-stavnika zaposlenih, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako pred-stavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozo-renju poslodavca.

700 Na primer: Zloupotreba slu`benog poloàja.

394

4.5. Otkaz ugovora o radu - ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili

mirovanja radnog odnosa u smislu zakona o radu

^lan 219. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa.

^lan 220. Postupak za utvr|ivanje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, pokre}e poslodavac na osnovu prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi ili li~nog saznanja poslodavca da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa.

^lan 221. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 222. U upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - zaposleni se nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa; ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu - prijava rukovodioca organizacione jedinice ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i svedoka, re{enje o nepla}enom odsustvu ili mirovanju radnog odnosa i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja, zaposleni daje u pisanom obliku.


^lan 224. Na osnovu utvr|ivanja da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka od 15 dana za nepla}eno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

395

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako predstavnik zaposlenih u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca.

4.6. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad

^lan 225.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

^lan 226. Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, pokre}e poslodavac na osnovu prijave rukovodioca orga-nizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove ili li~nog saznanja da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad.

^lan 227. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

^lan 228. U upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza ugovora o radu - zaposleni je zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad;701 ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu - prijava ili li~no saznanje poslodavca, izjava zaposlenog i svedoka, isprave i dr.; i rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja. Izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca, zaposleni daje u pisanom obliku.


701 Na primer: Ako se zaposleni za vreme privremene spre~enosti za rad bavio privrednom ili drugom delatno{}u kojom je ostvarivao prihod.

396

^lan 230. Na osnovu utvr|ivanja da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog pri-vremene spre~enosti za rad, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja predstavnika zaposlenih o upozorenju poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako pred-stavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim pravilnikom, ne dostavi mi{ljenje o upozo-renju poslodavcu.

4.7. Otkaz ugovora o radu - ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu

^lan 231.

Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni odbije zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 4) - 6) i ~lana 33. stav 1. ta~ka 10) Zakona o radu.

^lan 232. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu iz razloga utvr|enih u ~lanu 231. ovog pravilnika, na osnovu ~injenice da je zaposleni odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu.

4.8. Otkaz ugovora o radu - ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem

poslova ili do|e do smanjenja obima posla

^lan 233. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu, ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla.

^lan 234. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu iz razloga utvr|enih u ~lanu 233. ovog pravilnika, ako ne moè da mu obezbedi nijednu od mera za zapo{ljavanje, utvr|enih Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

^lan 235. Ako otkaè ugovor o radu zaposlenom, u smislu ~lana 234. ovog pravilnika, pos-lodavac ne moè na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od {est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog ~lana nastane potreba za obavljanje istih pos-lova, prednost u zaklju~ivanju ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

397



^lan 236. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 1), 2), 3), 5) i 6) Zakona o radu, poslodavac moè dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za ~injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupanja ~injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. stav 1. ta~ka 4) Zakona o radu, poslodavac moè dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo.


^lan 237. Ugovor o radu otkazuje se re{enjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrì obrazloènje i pouku o pravnom leku. Re{enje o otkazu ugovora o radu dostavlja se na na~in utvr|en Zakonom o radu. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja re{enja, osim ako Zakonom o radu ili re{enjem nije odre|en drugi rok. Zaposleni je duàn da narednog dana od dana prijema re{enja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako èli da spor re{ava pred arbitrom u smislu ~lana 194. Zakona o radu.

5.3. Obaveza isplate zarade

^lan 238. Poslodavac je duàn da zaposlenom, u slu~aju prestanka radnog odnosa, isplati sve neispla}ene zarade, naknade zarada i druga primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Isplatu obaveze iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je duàn da izvr{i najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.


^lan 239. Za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne moè da zaposlenom otkaè ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog ~lana koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme moè da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

^lan 240. Poslodavac ne moè da otkaè ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoljniji poloàj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcija utvr|enih

398

Zakonom o radu i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu. Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog ~lana ne postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim ravilnikom i ugovorom o radu, poslodavac moè da mu otkaè ugovor o radu.


^lan 241. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu ~lana 179. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu, ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduè tri meseca, zavisno od ukupnog staà osiguranja, u skladu sa Zakonom o radu. Otkazni rok po~inje da te~e narednog dana od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moè u sporazumu sa nadle`nim organom iz ~lana 243. ovog pravilnika, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim da mu se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca.

8. Nezakoniti otkaz

^lan 242. Ako sud donese pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima prava utvr|ena Zakonom o radu.

XVII. OSTVARIVANJE I ZA[TITA PRAVA

ZAPOSLENIH

1. Ostvarivanje pojedina~nih prava zaposlenih

^lan 243.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih odlu~uje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlu~uje predsedavaju}i skup{-tine ~lanova dru{tva. 702 Ovla{}enje iz stava 1. ovog ~lana daje se u pisanom obliku.

702 Polazi se od toga da je u dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama organizovanja dru{tava, predsedavaju}i, odnosno predsednik skup{tine ~lanova dru{tva i skup{tine akcionara izabran sa mandatom izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tva, odnosno skup{tine akcionara. Me|utim, ako u pomenutim dru{tvima nije izabran predsedavaju}i skup{tine ~lanova dru{tva, odnosno predsednik skup{tine akcionara, onda bi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa direktora trebalo da odlu~uje zamenik direktora dru{tva, ako u dru{tvu postoji zamenik direktora dru{tva.

399

^lan 244. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloènjem i poukom o pravnom leku, osim u slu~aju iz ~lana 172. Zakona o radu. Odredbe ~lana 185. stav 2.– 4. Zakona o radu odnose se i na postupak dostavljanja re{enja iz stava 1. ovog ~lana.

2. Ostvarivanje kolektivnih prava703

^lan 245. Kolektivna prava zaposlenih, utvr|ena Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{a-vanju radnih sporova, Zakonom o {trajku, op{tim aktom i ovim pravilnikom – pravo na udruìvanje, konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada i pravo na {trajk, zaposleni ostvaruju u skladu sa ovim zakonima, op{tim aktom i ovim pravilnikom.

3. Za{tita pojedina~nih prava zaposlenih

^lan 246. Zaposleni i poslodavac mogu sporno pitanje da re{avaju sporazumno, putem arbitra. Predlog za re{avanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti posebno ili zajedno zaposleni i poslodavac, a posle obave{tavanja poslodavca da zaposleni èli da sporno pitanje re{ava putem arbitra. Predlog iz stava 2. ovog ~lana podnosi se u pisanom obliku.

^lan 247. Sporno pitanje izme|u zaposlenog i poslodavca re{ava arbitar. Arbitra sporazumno odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka iz oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje spora pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenom. Arbitar je duàn da donese odluku u roku od 10 dana od dana podno{enja zahteva za sporazumno re{avanje spornog pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar iz stava 5. ovog ~lana ne donese odluku, re{enje o otkazu postaje izvr{no. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

^lan 248. Individualni radni spor, nastao povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, re{ava}e se u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, ako o istom pitanju nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu.

703 U okviru ovih kolektivnih prava zaposlenih, nisu utvr|ena ona kolektivna prava koja vr{i sindikat zaposlenih (pravo na u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora i pravo na mirno re{avanje kolektivih radnih prava), zbog toga {to kod poslodavca nije osnovan sindikat zaposlenih.

400

^lan 249. Protiv re{enja kojim je povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih ako ga zaposleni ovlasti, moè da pokrene spor pred nadle`nim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. Spor pred nadle`nim sudom pravnosna`no se okon~ava u roku od {est meseci od dana pokretanja spora.

4. Za{tita kolektivnih prava zaposlenih

^lan 250. Kolektivna prava iz ~lana 245. ovog pravilnika {tite se njihovim ostvarivanjem, u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, Zakonom o {trajku, op{tim aktom i ovim ravilnikom. Kolektivni radni spor,704 nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i prava na {trajk, re{ava}e se u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova, ako o istom sporu nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, odnosno propisima o {trajku.

5. Rokovi zastarelosti potraìvanja iz radnog odnosa

^lan 251.

Sva nov~ana potraìvanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.




^lan 252. Poslodavac moè za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaklju~i ugovor o obavljanju pri-vremenih i povremenih poslova sa licima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac moè za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaklju~i ugo-vor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge i koji nije stariji od 30 godina. Ugovor iz stava 1. i 2. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

704 U okviru kolektivnog radnog spora nije obuhva}en kolektivni radni spor koji nastaje povodom zaklju~ivanja, izmene i dopune ili primene kolektivnog ugovora, zbog toga {to kod poslodavca ne postoji zaklju~en kolektivni ugovor.

401

1.2. Ugovor o delu

^lan 253. Poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari ili samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.




^lan 255.

Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju poslodavac moè da zaklju~i sa licima utvr|enim Zakonom o radu. Poslodavac moè licu iz stava 1. ovog ~lana da obezbedi nov~anu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom, op{tim aktom, ovim pravilnikom ili ugovorom o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

1.5. Dopunski rad

^lan 256. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moè da zaklju~i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvr|uje se pravo na nov~anu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

2. Radna knjiìca

^lan 257. Zaposleni kod poslodavca ima radnu knjiìcu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac je duàn da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiìcu na dan prestanka radnog odnosa.

402

XIX. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH705

^lan 258. Prava i obaveze saveta zaposlenih i prava i obaveze sindikata zaposlenih vr{i pred-stavnik zaposlenih, ako Zakonom o radu nije utvr|eno da ova prava i obaveze vr{e zaposleni neposredno.706

^lan 259. Predstavnik zaposlenih, u ostvarivanju prava i obaveza savet zaposleni, daje mi{-ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na na~in i pod uslovima utvr|enim zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom.

^lan 260. Predstavnik zaposlenih daje mi{ljenje o slede}im ekonomskim i socijalnim pravima: 1) organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca; 2) reorganizaciji poslodavca, odnosno o statusnim promenama i promenama pravne forme poslodavca; 3) planu poslovanja poslodavca; 4) finansijskom izve{taju i izve{taju o poslovanju poslodavca; 5) inicijativi za sprovo|enje privatizacije poslodavca; 6) zaradama, naknadama zarada i drugih primanja zaposlenih; 7) upozorenju poslodavca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i predlogu programa za re{avanje vi{ka zaposlenih; 8) unapre|ivanju profesionalne rehabilitacije i uslovima rada starijih lica, invalida i omladine; 9) izmeni i dopuni ovog pravilnika; 10) sprovo|enju socijalnog programa; 11) bebednosti i za{titi ìvota i zdravlja zaposlenih; 12) sprovo|enju Zakona o radu, drugih zakona, op{tih akata i ovog pravilnika, kojima se ure|uju ekonomska i radno-socijalna prava zaposlenih; 13) i o drugim ekonomskim i socijalnim pravima zna~ajnim za ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom. Predstavnik zaposlenih duàn je da o aktima iz stava 1. ovog ~lana, poslodavcu dos-tavi mi{ljenje, u pisanom obliku, u roku od pet dana od dana dostavljanja tih akata predstavniku zaposlenih. Poslodavac je duàn da o razlozima za neprihvatanje mi{ljenja predstavnika zapo-slenih, u pisanom obliku, obavesti predstavnika zaposlenih u roku od tri dana od dana razmatranja mi{ljenja predstavnika zaposlenih. 705 Radi se o jedinstvenom predstavniku zaposlenih kod poslodavca kod koga nije osnovan sindikat zaposlenih i kod koga nije obrazovan savet zaposlenih. Predstavnik zaposlenih vr{i prava i obaveze saveta zaposlenih i prava i obaveze sindikata zaposlenih. 706 Prema ~lanu 151. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005) - ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obave{teni o okolnostima iz stava 1. ovog ~lana.

403

^lan 261. Predstavnik zaposlenih u~estvuje u odlu~ivanju, odnosno u pripremanju odluka za odlu~ivanje707 o slede}im ekonomskim i socijalnim pravima: 1) dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom; 2) kori{}enju posebnih fondova i drugih sredstava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom; 3) i o drugim ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom. Poslodavac je duàn da blagovremeno pisanim putem, uz dostavljanje odgova-raju}eg materijala, pozove predstavnika zaposlenih kada u~estvuje u odlu~ivanju o pitanjima iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 262. Predstavnika zaposlenih biraju i opozivaju zaposleni na svom zboru, neposredno i javnim glasanjem. Predstavnik zaposlenih bira se na vreme od dve godine.

^lan 263.

Predstavnik zaposlenih, u ostvarivanju prava sindikata, ima pravo da bude obave{ten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih. Pod ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima iz stava 1. ovog ~lana podrazumevaju se pitanja o kojima predstavnik zaposlenih daje mi{ljenje ili u~estvuje u odlu~ivanju o pitanjima utvr|enim ovim pravilnikom.

^lan 264. Poslodavac je duàn da predstavniku zaposlenih obezbedi tehni~ko-prostorne uslove i pristup informacijama neophodnim za obavljanje njegove aktivnosti. Poslodavac je duàn, u okviru tehni~ko-prostornih uslova, da prestavniku zaposlenih obezbedi odgovaraju}i prostor sa telefonskim i telefaks vezama, umnoàvanje materijala, kori{}enje kompjutera, kori{}enje oglasnih tabli poslodavca i druge tehni~ko-prostorne potrebe za obavljanje aktivnosti predstavnika zaposlenih. Poslodavac je duàn, u okviru podataka i informacija neophodnih za obavljanje aktivnosti predstavnika zaposlenih, da obezbedi podatke i informacije o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima utvr|enim ovim pravilnikom i podatke i informacije o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom.

^lan 265. Predstavnik zaposlenih ima pravo na pla}eno odsustvo za obavljanje svoje funkcije, srazmerno broju zaposlenih, u skladu sa Zakonom o radu.

707 Polaze}i od Zakona o privrednim dru{tvima, prema kome o raspodeli dobiti i kori{}enju posebnih fondova i drugih sredstava moè odlu~ivati samo skup{tina ~lanova dru{tva, odnosno skup{tina akcionara, to pod u~e{}em u odlu~ivanju podrazumevamo pripremanje odluka o raspodeli dobiti i kori{}enju posebnih fondova i drugih sradstava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim pravilnikom.

404

Predstavnik zaposlenih, ako to zahteva obavljanje njegove funkcije, moè biti u potpunosti oslobo|en obavljanja poslova za koje je zaklju~io ugovor o radu.

^lan 266. Predstavnik zaposlenih koji je odre|en da zastupa zaposlenog u radnom sporu, pred arbitrom ili pred sudom, ima pravo na pla}eno odsustvo za vreme zastupanja. Predstavnik zaposlenih koji odsustvuje sa rada u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade, utvr|ene op{tim aktom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu.

XX. POSTUPAK DONO[ENJA I IZMENA I DOPUNE PRAVILNIKA O RADU

^lan 267.

Postupak za dono{enje i izmenu i dopunu ovog pravilnika pokre}e poslodavac. Inicijativu za izmenu i dopunu ovog pravilnika moè pokrenuti i predstavnik zaposlenih. Inicijativa iz stava 2. ovog ~lana, mora biti u pisanom obliku i obrazloèna.

^lan 268. Inicijativa predstavnika zaposlenih za izmenu i dopunu ovog pravilnika podnosi se poslodavcu. Poslodavac moè prihvatiti inicijativu za izmenu i dopunu ovog pravilnika, kada }e pristupiti izradi nacrta izmena i dopuna ovog pravilnika ili }e inicijativu za izmenu i dopunu ovog pravilnika odbiti i o tome pismeno obavestiti predstavnika zaposlenih.

^lan 269. Nacrt pravilnika i njegove izmene i dopune, poslodavac dostavlja predstavniku zaposlenih na prethodno razmatranje. Predstavnik zaposlenih duàn je da mi{ljenja i predloge zaposlenih dostavi poslo-davcu u roku od pet dana od dana dostavljanja nacrta ovog pravilnika i nacrta njegovih izmena i dopuna.

^lan 270. Poslodavac je duàn da pismeno obavesti predstavnika zaposlenih o neprihvatanju mi{ljenja i predloga zaposlenih u roku od pet dana od dana dostavljanja predloga i mi{ljenja zaposlenih.

^lan 271. Pravilnik o radu i njegove izmene i dopune donosi poslodavac. Tuma~enje ovog pravilnika i njegove izmene i dopune daje poslodavac.

405

XXI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 272.

Poslodavac je duàn da sa zaposlenim koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu Zakona o radu, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti koji sadrì elemente iz ~lana 33. stav 1. Zakona o radu, osim ta~ke 4) - 8). Ugovorom iz stava 1. ovog ~lana ne zasniva se radni odnos.

^lan 273. Dono{enjem ovog pravilnika, prestaje da vaì Pravilnik o radu, broj ____, od _________. godine i Pravilnik o za{titi na radu, broj ____, od _________. godine.

^lan 274. Ovaj pravilnik objavljuje se u slu`benom biltenu poslodavca.

^lan 275. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u slu`benom biltenu poslodavca. Broj _______________ ZA POSLODAVCA, _________2006. godine, DIREKTORA DRU[TVA Beograd. SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U "_________________________________" _________________________________ ( )

406

OSNOVNE NAPOMENE UZ PRAVILNIK O RADU

1. Prema novom Zakonu o radu, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure|uju se Zakonom o radu i posebnim zakonom, u skladu sa potvr|enim me|unarodnim konvencijama. Pored toga, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, prema novom Zakonu o radu, ure|uju se i kolektivnim ugovorima i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom odre|eno. 2. Novi Zakon o radu uneo je su{tinske promene u pogledu va`nosti pravnih akata kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Utvr|uju}i umesto pojedina~nih kolektivnih ugovora, kolektivni ugovor kod poslodavca, novi Zakon o radu utvr|uje kolektivni ugovor kod poslodavca kao priooritetni pravni akt u ure|ivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa. 3. Jedna od najzna~ajnijih promena u novom Zakonu o radu, svakako, prestavlja pro{irivanje slu~ajeva kada se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu. Ne ulaze}i u navedene slu~ajeve kada se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, za novi Zakon o radu moè se re}i da dono{enje pravilnika o radu ure|uje kao izuzetak od pravila da se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Me|utim, ~im prestanu da postoje razlozi utvr|eni novim Zakonom o radu, usled kojih se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju pravilnikom o radu, poslodavac i reprezentativni sindikat du`ni su da nastave pregovore u dobroj veri, radi zaklju~ivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca. 4. Posebno je zna~ajno re{enje u novom Zakonu o radu po kome pravilnik o radu donosi upravni odbor, a ako upravni odbor nije obrazovan - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu, u skladu sa zakonom. Tako|e, u pogledu dono{enja pravilnika o radu, u novom Zakonu o radu zna~ajno je re{enje po kome, ako poslodavac nema svojstvo pravnog lica, pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje ga ovlasti, odnosno preduzetnik. 5. Polaze}i od toga da kod poslodavca ne postoje uslovi da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju kolektivnim ugovorom kod poslodavca i od toga da kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, ve} da postoji direktor kod poslodavca, pripremljen je model pravilnika koga bi doneo direktor kod poslodavca. 6. U pripremi modela pravilnika o radu po{lo se, pre svega, od Zakona o radu i od drugih zakona koji su komplementarni sa novim Zakonom o radu. Tako se po{lo od Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o finansijskoj podr{ci porodicama sa decom, Zakona o

407

mirno re{avanju radnih sporova, Zakona o privrednim dru{tvima i drugih zakona koji su komplementarni sa novim Zakonom o radu. Osim toga, prilikom primene ovog pravilnika imala su se u vidu i pojedina re{enja u Zakonu o dràvnim slu`benicima, s obzirom da se na prava i du`nosti dràvnih slu`be-nika, koja nisu ure|ena Zakonom o dràvnim slu`benicima ili posebnim zakonima ili drugim propisima, primenjuju op{ti propisi o radu. Tako|e, u pripremi modela pravilnika o radu po{lo se i od odredaba Op{teg kolektivnog ugovora, koji je prestao da vaì 23. septembra 2005. godine, a koje nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona o radu. 7. Pravilnikom o radu ure|ena su sva ona prava, obaveze i odgovornosti koja se ure|uju i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, osim pitanja koja se po prirodi stvari jedino mogu urediti kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu. Pravilnikom o radu ure|ene su: osnovne odredbe; zasnivanje radnog odnosa; ugovor o pravima i obavezama direktora; obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje; radno vreme, odmori i odsustva; za{tita zaposlenih; zarada, naknada zarade i druga primanja; potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka; prava zaposlenih kod promene poslodavca; vi{ak zaposlenih; klauzula zabrane konkurencije; naknada {tete; udaljenje zaposlenog sa rada; izmene ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; ostvarivanje i za{tita prava zaposlenih; savet zaposlenih; predstavnik zaposlenih; i druga pitanja od zna~aja za zaposlene i poslodavca. 8. Ovaj model pravilnika o radu i celokupni koncept pravilnika o radu polazi od toga da se, kao i kod kolektivnog ugovora kod poslodavca, kao poslodavac pojavljuje dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u ili zatvoreno akcionarsko dru{tvo, kao naj~e{}e pravne forme osnivanja privrednih dru{tava u kojima ne postoji upravni odbor ve} direktor dru{tva. Me|utim, to ne zna~i da ovaj model pravilnika o radu ne moè da posluì za pri-premu pravilnika o radu i kad u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u ili zatvorenom akcionarskom dru{tvu, kao naj~e{}im pravnim formama osnivanja privrednih dru{tava, postoji upravni odbor ili kod nekog drugog poslodavca odre|enom u smislu novog Zakona o radu.

408

Na osnovu ~lana 24. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005. i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca - Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u1 "______________"2, broj __________, od __________ godine, direktor Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, dana ______________ godine, doneo je

P R A V I L N I K O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI POSLOVA

I. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1. Ovim pravilnikom, u skladu sa Zakonom o radu, utvr|uje se organizacija i sistema-tizacija poslova u Dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u "_____________" (u daljem tekstu: poslodavac).

^lan 2. Organizacija i sistematizacija poslova kod poslodavca ure|uje se u skladu sa delatno{}u i potrebama poslovanja poslodavca i zahtevima organizacije rada.

^lan 3. Poslodavac obavlja __________________3 delatnost. Poslodavac moè da obavlja i druge delatnosti dozvoljene zakonom.

^lan 4. Poslodavac obavlja ___________________4 delatnost u cilju sticanja dobiti.

^lan 5. Organizacione delove poslodavca ~ine organizacione jedinice kod poslodavca. Sistematizaciju poslova poslodavca ~ine poslovi koji se obavljaju kod poslodavca, posebni uslovi za obavljanje tih poslova i broj zaposlenih za obavljanje poslova kod poslodavca.

1 Polazi se od toga da bi Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u trebalo da bude naj~e{}a pravna forma osnivanja privrednih dru{tava i da su se ~lanovi dru{tva u izboru organa dru{tva, direktor ili upravni odbor, opredelili za postojanje direktora dru{tva. 2 Navesti pun naziv poslovnog imena Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Poslovno ime, prema Zakonu o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 24/2004), je naziv pod kojim privre-dno dru{tvo posluje. 3 Navesti uop{ten naziv delatnosti poslodavca kojom }e se dru{tvo baviti, na primer: izdava~ka delatnost. 4 Navesti uop{ten naziv delatnosti kojom }e se dru{tvo baviti na primer: izdava~ka delatnost.

409

II. ORGANIZACIJA POSLODAVCA

^lan 6. Organizaciju poslodavca ~ine: direktor, zamenik direktora, pomo}nici direktora, savetnici direktora i organizacione jedinice poslodavca.

^lan 7. Poslove kod poslodavca obavljaju: direktor, zamenik direktora, pomo}nici direktora, savetnici direktora i drugi zaposleni kod poslodavca.

1. Direktor poslodavca

^lan 8. Poslodavac ima direktora. Direktora poslodavca bira5 (u daljem tekstu: direktor poslodavca) i razre{ava skup{-tina ~lanova poslodavca. Za ovaj rad direktor poslodavca odgovoran je skup{tini ~lanova poslodavca.

^lan 9. Direktor poslodavca nadleàn je da obavlja poslove utvr|ene Zakonom o privrednim dru{tvima, Zakonom o radu i drugim zakonima, op{tim aktima i ovim pravilnikom. Direktor poslodavca moè vr{enje poslova iz stava 1. ovog ~lana preneti na druga lica, ako osniva~kim aktom nije druk~ije odre|eno.

^lan 10. U obavljanju poslova iz svog delokruga, direktor poslodavca daje naloge, uputstva, smernice za rad i obezbe|uje jedinstveno funkcionisanje poslodavca.

2. Zamenik direktora dru{tva

^lan 11. Direktor poslodavca ima svog zamenika. Zamenik direktora poslodavca zamenjuje direktora poslodavca sa pravima, obave-zama i odgovornostima direktora poslodavca.

^lan 12. Zamenik direktora poslodavca zamenjuje direktora poslodavca u slu~aju njegove spre~enosti ili odsutnosti; koordinira rad na pravnim, finansijskim i op{tim poslovima; obavlja i druge poslove koji su utvr|eni ovim pravilnikom i poslove koje mu poveri direktor poslodavca. Za svoj rad zamenik direktora poslodavca odgovara direktoru poslodavca.

5 Prvog direktora dru{tva, ~lanovi skup{tine Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u mogu odrediti osniva~kim aktom dru{tva.

410

3. Pomo}nici direktora poslodavca

^lan 13. Direktor dru{tva ima svoje pomo}nike. 6 Pomo}nici direktora poslodavca pomaù direktoru u vr{enju njegove funkcije.

^lan 14. Pored poslova iz prethodnog ~lana ovog pravilnika, pomo}nici direktora poslodavca rukovode i organizuju rad sektora; obavljaju poslove utvr|ene ovim pravilnikom, obav-ljaju i druge poslove koje im poveri direktor poslodavca i zamenik direktora poslodavca. Za svoj rad pomo}nici odgovaraju direktoru i zameniku direktora poslodavca.

4. Organizacione jedinice kod poslodavca

^lan 15. Organizacione jedinice i broj organizacionih jedinica kod poslodavca obrazuju se prema vrsti poslova, me|usobnoj povezanosti poslova i drugim uslovima za njihovo obrazovanje.7 Kod poslodavca postoje osnovne organizacione jedinice i organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica.

^lan 16. Osnovne organizacione jedinice su one organizacione jedinice koje su neposredno vezane za direktora poslodavca, a organizacione jedinice u sastavu osnovnih organiza-cionih jedinica su one organizacione jedinice koje su za direktora poslodavca vezane preko osnovnih organizacionih jedinica.

^lan 17. Osnovne organizacione jedinice kod poslodavca su sektori,8 a organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih su odeljenja.9

^lan 18. Kod poslodavca poslovi se obavljaju u slede}im sektorima: 1. Sektor za ________________; 2. Sektor za ________________; 3. Sektor za pravne, finansijske i op{te poslove. Sektorima iz stava 1. ovog ~lana, rukovode pomo}nici direktora poslodavca.

6 Mogu}e je, umesto pomo}nika direktora poslodavca, da se utvrdi direktor sektora. 7 Pored organizacionih jedinica, kod poslodavca se moè utvrditi i samostalni izvr{ilac - Samostalni izvr{ilac utvrdio bi se ako to zahteva priroda poslova, specifi~ne potrebe i drugi uslovi ili ako za vr{enje pojedinih poslova ne postoje uslovi za obrazovanje organizacionih jedinica. U tom slu~aju, moè se vr{enje tih poslova organizovati van sastava organizacionih jedinica i te poslove obavlja samostalni izvr{ilac 8 Sektor je organizaciona jedinica koja se obrazuje za vr{enje poslova koji prestavljaju posebno podru~je rada ili za objedinjavanje rada vi{e unutra{njih organizacionih jedinica. Me|utim, osnovne organizacione jedinice ne moraju biti sektori. To mogu biti neke druge organizacione jedinice (pogoni, poslovne jedinice, radne jedinice i drugo). 9 Organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica ne moraju biti odeljenja, ve} neke druge organizacione jedinice (na primer: slu`be, grupe i drugo). Sve to zavisi od vrste posla, me|usobne povezanosti i drugih uslova za njihovo obrazovanje.

411

^lan 19. Sektor za ________________ obavlja slede}e poslove: ______________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ .

^lan 20.

Sektor za ________________ obavlja slede}e poslove: ______________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ .

^lan 21.

Sektor za pravne, finansijske i op{te poslove obavlja slede}e poslove: ___________ _______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________.10

^lan 22.

Poslove u sektorima, odnosno u odeljenjima obavljaju zaposleni kod poslodavca. Za svoj rad zaposleni su odgovorni na~elniku odeljenja, pomo}niku direktora koji rukovodi sektorom, zameniku i direktoru poslodavca.

^lan 23. Odeljenjima kao organizacionim jedinicama u sastavu sektora, rukovode i organi-zuju rad na~elnici odeljenja. Za svoj rad na~elnici odeljenja odgovorni su pomo}nicima direktora koji rukovode sektorima, zameniku direktora i direktoru poslodavca.

^lan 24. U obavljanju poslova iz svog delokruga, organizacione jedinice su du`ne da me|u-sobno sara|uju. U izvr{avanju poslova iz svog delokruga i u me|usobnoj saradnji, organizacione jedinice du`ne su da doprinose jedinstvenom funkcionisanju poslodavca.

5. Savetnici direktora poslodavca

^lan 25. Za obavljanje najsloènijih poslova kod poslodavca za koje se traì posebna stru~-nost, samostalnost i odgovornost u obavljanju poslova kod poslodavca, postoje savetnici direktora poslodavca.

^lan 26. Za svoj rad savetnici direktora odgovaraju direktoru i zameniku direktora poslo-davca.

10 U sva tri navedena sektora treba utvrditi delokrug tih sektora, a ako se, kao u na{em primeru, obrazuju i odeljenja kao organizacione jedinice u sastavu sektora - treba utvrditi i delokrug tih odeljenja.

412

6. Kolegijum i komisije

^lan 27. Kod poslodavca postoji kolegijum. Kolegijum je savetodavno telo direktora poslodavca.

^lan 28. Kolegijum razmatra pitanja za koja to odlu~i direktor poslodavca i daje predloge i mi{ljenja o tim pitanjima.

^lan 29. Kolegijum kod poslodavca ~ine: direktor, zamenik direktora i pomo}nici direktora poslodavca. Na sednici kolegijuma mogu se pozivati i savetnici direktora poslodavca i druga lica ~ije je u~e{}e i prisustvo potrebno.

^lan 30. Sednice kolegijuma saziva i njegovim radom rukovodi direktor poslodavca. U slu~aju spre~enosti ili odsutnosti direktora poslodavca, sednice kolegijuma saziva i njegovim radom rukovodi zamenik direktora poslodavca.

^lan 31. Za rad kolegijuma potrebno je prisustvo ve}ine ~lanova kolegijuma. Na sednici kolegijuma vodi se zapisnik.

^lan 32. Za prou~avanje pojedinih pitanja iz nadle`nosti direktora poslodavca i davanje predloga i mi{ljenja o tim pitanjima, direktor poslodavca moè obrazovati komisije. Odlukom o obrazovanju komisija utvr|uje se njihov sastav i zadaci.

^lan 33. Komisije imaju svoje predsednike. Predsednik komisije organizuje i rukovodi radom komisije. Na sednici komisije vodi se zapisnik.

^lan 34. Stru~ne, administrativne i tehni~ke poslove za komisije obavljaju zaposleni kod poslodavca.

7. Unapre|ivanje organizacije poslodavca

^lan 35. Direktor poslodavca preduzima mere koje doprinose tehnolo{kim, ekonomskim i organizacionim unapre|enjima poslodavca. U skladu sa stavom 1. ovog ~lana, direktor poslodavca primenjuje savremena nau~na, stru~na i tehnolo{ka dostignu}a i savremene metode rada i sredstva rada.

413

^lan 36. Kod poslodavca moè raditi lice koje ispunjava posebne uslove za rad na tim poslovima i koje je stru~no osposobljeno za vr{enje poslova za koje je zaklju~ilo ugovor o radu.

^lan 37. Zaposleni kod poslodavca du`ni su da stalno usavr{avaju svoja stru~na i tehnolo{ka znanja i razvijaju svoje sposobnosti za obavljanje poslova za koje su zaklju~ili ugovor o radu.

III. SISTEMATIZACIJA POSLOVA KOD POSLODAVCA

^lan 38.

Sistematizacijom poslova utvr|uje se vrsta poslova, vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima i broj zaposlenih za obavljanje poslova utvr|enih ovim pravilnikom.

^lan 39. Sistematizacijom poslova utvr|uju se i poslovi za koje je, kao poseban uslov za rad, predvi|eno da zaposleni odre|eno vreme provede na probnom radu, poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom, poslovi sa nepunim radnim vremenom i poslovi sa skra}enim radnim vremenom.11

^lan 40. Nazivi poslova, utvr|eni ovim pravilnikom, odre|uju se prema vrsti poslova koja se obavlja, sloènosti poslova, odgovornosti za obavljanje poslova, stru~noj spremi i drugim posebnim uslovima za rad na tim poslovima.

^lan 41. Vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na poslovima utvr|enim ovim pravilnikom, odre|uju se prema sloènosti poslova koji se obavlja, odgovornosti za obavljanje poslova i uslovima rada u kojima se ti poslovi obavljaju.

^lan 42. Broj zaposlenih za obavljanje poslova, utvr|eni ovim pravilnikom, odre|uje se prema obimu poslova koji se obavljaju kod poslodavca.

11 Mogu}e je, ako se kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrdi prethodno proveravanje radne sposobnosti, da se u ovom pravilniku utvrde poslovi za koje je, kao poseban uslov za rad, predvi|eno proveravanje radnih sposobnosti kandidata.

414

^lan 43.

Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, ovim pravilnikom utvr|uju se posebni uslovi za rad na poslovima utvr|enim ovim pravilnikom.

^lan 44. Posebne uslove, utvr|ene ovim pravilnikom, mora da ispunjava svako lice da bi radilo na poslovima utvr|enim ovim pravilnikom.

^lan 45. Radni odnos sa poslodavcem moè zasnovati svako lice koje ispunjava uslove u pogledu stru~ne spreme i drugih posebnih uslova za rad na tim poslovima.

^lan 46. Poslovi utvr|eni ovim pravilnikom, osnova su za zasnivanje radnog odnosa i za preme{taj zaposlenih na druge poslove kod poslodavca.

^lan 47. Sistematizacija poslova kod poslodavca utvr|uje se na slede}i na~in12:

Vrsta posla Zanimanje iz JNZ Red. broj

Nazivi poslova Poslovi koji se obavljaju

Posebni uslovi za obavljanje poslova [ifra zanimanja -

naziv zanimanja

Broj zaposl-

enih 1. Direktor13 Zastupa i vodi poslove

poslodavca; utvr|uje pre-dlog poslovnog plana; sa-ziva sednicu skup{tine ~lanova poslodavca i pre-dlaè dnevni red; spro-vodi odluke skup{tine ~la-nova poslodavca; stara se o zakonitosti rada poslo-davca i odgovara za zako-nitost rada poslodavca; podnosi godi{njoj skup-{tini ~lanova poslodavca finansijski izve{taj i izve-{taj o poslovanju; raspo-laè nov~anim sredstvima poslodavca; obavlja i dru-ge poslove utvr|ene zako-nom, osniva~kim aktom poslodavca i ugovorom ~lanova poslodavca, dru-gim op{tim aktom poslo-davca i ovim pravilnikom.

Doktor menad`menta, od-nosno VIII stepen stru~ne spreme; radno iskustvo od tri godine na rukovode}im poslovima; organizatorske sposobnosti; vi{i ili konverzacijski nivo eng-leskog jezika; poznavanje rada na ra~unaru.

80.66.10 Doktor organizacije rada

1

12 Polazi se od toga da kod poslodavca ne postoje organizacione jedinice, a zatim se predlaè takva sistematizacija poslova u kojoj }e biti zastupljeni svi stepeni stru~nih sprema, po~ev od I do VIII stepena stru~ne spreme, odnosno od osnovne {kole do doktorata nauka. Me|utim, ukoliko bi kod poslodavca postojala potreba da se obrazuju najmanje dve organizacione jedinice, onda bi sistematizacija poslova bila utvr|ena po organizacionim jedinicama.

415

1 2 3 4 5 6 2. Savetnik

za ekono-mska pitanja

Prati i analizira ekonomska pitanja iz rada poslodavca i daje odgovaraju}e predlo-ge; obavlja poslove koje mu poveri direktor posloda-vca; obavlja i druge poslo-ve koji proisti~u iz poslova savetnika za ekonomska pi-tanja.

Ekonomski fakultet sa ma-gistraturom, odnosno VII2 stepen stru~ne spreme; dve godine radnog iskustva na poslovima savetnika za ekonomska pitanja; vi{i ili konverzacijski nivo jednog svetskog jezika; poznava-nje rada na ra~unaru.

72.67.92 Savetnik za ekonomska pitanja

1

3. [ef pravne slu`be

Organizuje i rukovodi prav-nom slu`bom; priprema predloge op{tih akata pos-lodavca; priprema sednice skup{tine ~lanova posloda-vca; zastupa, po ovla{}enju direktora, poslodavca pred sudovima i drugim orga-nima; obavlja i druge poslove koji proisti~u iz poslova {efa pravne slu`be.

Pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spre-me i poloèn pravosudni ispit; radno iskustvo od dve godine na poslovima {efa pravne slu`be; poznava-nje rada na ra~unaru.

71.68.01 Organizator pravnog poslo-vanja

1

4. Rukovo-dilac ra~uno-vodstva

Organizuje i rukovodi ra~u-novodstvom; kontroli{e po-slovne knjige i sastavlja ra~unovodstvene izve{taje; objedinjava knjigovodstvo i finansijsku operativu; pri-prema predloge finansij-skog izve{taja i izve{taje o poslovanju, priprema pre-dlog raspodele dobiti; oba-vlja i druge poslove koji proisti~u iz rukovo|enja ra~unovodstvom.

Vi{a ekonomska {kola ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje za ovla{}e-nog ra~unovo|u, odnosno VI2 stepen stru~ne spre-me; radno iskustvo od tri godine na poslovima ra-~unovodstva; poznavanje rada na ra~unaru.

62.67.06 Organizator ra~unovodstve-nih poslova

1

5. [ef knjigo-vodstva

Organizuje i vodi knjigo-vodstvo; pomaè rukovo-diocu ra~unovodstva u vo-|enju poslovnih knjiga i sastavljanju ra~unovodstve-nih izve{taja, u pripremi predloga finansijskog izve-{taja i izve{taja o poslo-vanju i u pripremi predloga odluka o raspodeli dobiti; obavlja i druge poslove koji proisti~u iz poslova {efa knjigovodstva.

Vi{a ekonomska ili vi{a finansijska {kola i stru~no zvanje za samostalnog ra-~unovo|u, odnosno VI1 ste-pen stru~ne spreme; radno iskustvo od jedne godine na poslovima ra~unovodstva; poznavanje rada na ra~u-naru.

61.67.24 Organizator knjigovodstve-nih poslova

1

6. Knjigo-vo|a

Kontira knjigovodstvena dokumenta; uskla|uje sta-nje analitike sa glavnom knjigom; priprema bilans stanja; aùrira i arhivira poslovnu dokumentaciju; radi i druge poslove koji proisti~u iz poslova knjigo-vo|e kontiste.

Srednja ekonomska ili srednja finansijska {kola i stru~no zvanje ra~uno-vo|e, odnosno V stepen stru~ne spreme; tri godine radnog iskustva na pos-lovima ra~unovodstva; poz-navanje rada na ra~unaru.

50.67.22 Knjigovo|a

1

13 Iako se poslovi direktora utvr|uju u osniva~kom aktu, odnosno u ugovoru ~lanova poslodavca, smatramo da ove poslove treba utvrditi i ovim pravilnikom.

416

1 2 3 4 5 6

7. Admini-strativno-tehni~ki sekretar

Obavlja, administrativno -tehni~ke poslove poslo-davca i direktora; stara se o obezbe|ivanju organi-zaciono-tehni~kih uslova za odràvanje sednica i sastanaka kod poslo-davca; obra|uje tekstove na ra~unaru; prevodi sa engleskog na srpski i obrnuto manje tekstove; radi i druge poslove koji proisti~u iz administra-tivno-tehni~kih poslova.

Gimnazija ili srednja eko-nomska {kola ili srednja birotehni~ka {kola, odno-sno IV stepen stru~ne sre-me; srednji nivo engle-skog jezika; osam meseci radnog iskustva na admi-nistrativno-tehni~kim pos-lovima; poznavanje rada na ra~unaru.

40.71.21 Administrativno-tehni~ki sekre-tar

1

8. Autoele-ktri~ar

Odràvanje elektri~ne ins-talacije i ure|aja na mo-tornim vozilima i elektri-~ne instalacije kod poslo-davca; trebuje i vodi evi-denciju materijala za odr-àvanje instalacija i ure-|aja; radi i druge poslove koji proisti~u iz autoelek-tri~arskih poslova.

[kola za kvalifikovane rad-nike, odnosno III stepen stru~ne spreme; {est meseci radnog iskustva na auto-elektri~arskim poslovima.

30.25.64 Autoelektri~ar

1

9. Kurir Obavlja kurirske poslove za poslodavca i odre|ene administrativno-tehni~ke poslove koji proizlaze iz obavljanja kurirskih poslova; obavlja i druge poslove koji proisti~u iz kurirskih poslova.

Osnovna {kola i odgova-raju}i program za II ste-pen stru~ne spreme.

20.71.02 Kurir

1

10. îsta~ prostorija

Odràva ~isto}u u rad-nim prostorijama poslo-davca; stara se o odrà-vanju higijene u radnim prostorijama kod pos-lodavca, trebuje mate-rijal i vodi evidenciju materijala za odràvanje ~isto}e; radi i druge pos-love koji proisti~u iz poslova ~i{}enja prosto-rija.

Osnovna {kola i odgova-raju}i program za I stepen stru~ne spreme.

10.45.02 îsta~ prostorija

1

Ukupno:

10

Sistematizacijom poslova utvr|eno je da kod poslodavca postoji 10 zaposlenih.

417

^lan 48. Probni rad vr{i}e se na poslovima za koje je ovim pravilnikom predvi|ena srednja stru~na sprema, odnosno IV stepen stru~ne spreme do poslova za koje je ovim pravilnikom predvi|ena vi{a stru~na sprema, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme.14

^lan 49. Radni odnos sa pripravnikom zasniva se na poslovima za koja je ovim pravilnikom predvi|ena srednja stru~na sprema, odnosno IV stepen stru~ne spreme, vi{a stru~na sprema, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme i visoka stru~na sprema, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme.

^lan 50. Na poslovima ________________, utvr|enim ~lanom 47. stav 1. pod rednim brojem ___ ovog pravilnika, utvr|uje se nepuno radno vreme.15 Radno vreme iz stava 1. ovog ~lana iznosi ~etiri ~asa dnevno.

^lan 51. Na poslovima _______________, utvr|enim ~lanom 47. stav 1. pod rednim brojem ___ ovog pravilnika, na kome se obavljaju naro~ito te{ki, naporni i za zdravlje {tetni poslovi, skra}uje se radno vreme, srazmerno {tetnom dejstvu uslova na zdravlje i na radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~asova nedeljno (poslovi sa pove}anim rizikom).16

IV. OSTALE ODREDBE

^lan 52. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaklju~uju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaklju~uje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.

^lan 53. O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, odlu~uje direk-tor ili zaposleni koga on ovlasti. O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima direktora, odlu~uje predse-davaju}i skup{tine ~lanova poslodavca.17

14 Mogu}e je, ako se tako utvrdi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca da se prethodno proveravanje radnih sposobnosti vr{i na poslovima za koje je ovim pravilnikom predvi|ena {kola za kvalifikovane radnike, odnosno III stepen stru~e spreme do poslova za koje je predvi|ena vi{a stru~na sprema, odnosno VI1 stepen stru~ne spreme. 15 Pravilnik ne sadrì ove poslove. Me|utim, ako bi pravilnik sadrào ove poslove, onda bi ovaj ~lan glasio kako je predloèno. 16 Pravilnik ne sadrì ove poslove. Me|utim, ako bi pravilnik sadrào ove poslove, onda bi ovaj ~lan glasio kako je predloèno. 17 Ovakvo re{enje moè postojati ako je osniva~kim aktom, ugovorom ~lanova dru{tva ili pos-lovnikom o radu skup{tine ~lanova dru{tva utvr|eno da se predsedavaju}i skup{tine ~lanova

418

V. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 54. Pod stru~nom spremom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se stru~na sprema utvr|ena zakonom i drugim propisima.

^lan 55. Tuma~enje ovog pravilnika daje direktor.

^lan 56. Izmene i dopune ovog pravilnika vr{e se po istom postupku po kome je pravilnik donet.

^lan 57. Dono{enjem ovog pravilnika prestaje da vaì Pravilnik o sistematizaciji poslova, broj ______________, od ___________ godine.

^lan 58. Ovaj pravilnik stupa na snagu u roku od osam dana od dana njegovog objavljivanja u slu`benom biltenu poslodavca. Broj _______________ ZA POSLODAVCA, _________2006. godine, DIREKTORA DRU[TVA Beograd. SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U "__________________________________" __________________________________ ( )

dru{tva, koji se bira na po~etku svakog zasedanja, bira se mandatom koji traje izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tva. Me|utim, ako osniva~kim aktom, ugovorom ~lanova dru{tva ili poslovnikom o radu skup{tine ~lanova dru{tva nije ure|eno da se predsedavaju}i skup{tine ~lanova dru{tva bira sa mandatom izme|u dve redovne godi{nje skup{tine ~lanova dru{tva, onda bi o pravima, obavezama i odgo-vornostima iz radnog odnosa direktora, trebalo da odlu~uje zamenik direktora dru{tva, ako u dru{tvu postoji zamenik direktora dru{tva.

419

KATALOG ZANIMANJA KOD POSLODAVCA "____________"

Zanimanje Poslovi

[ifra Naziv Broj

zapos-lenih

Redni broj Naziv

80.66.10 Doktor organizacije rada 1 1. Direktor

72.67.92 Savetnik za ekonomska pitanja 1 2. Savetnik za ekonomska pitanja

71.68.01 Organizator pravnog poslovanja 1 3. [ef pravne slu`be

62.67.06 Organizator ra~unovodstvenih poslova

1. 4. Rukovodilac ra~unovodstva

61.67.24 Organizator knjigovodstvenih poslova

1 5. [ef knjigovodstva

50.67.22 Knjigovo|a 1 6. Knjigovo|a

40.71.21 Administrativno-tehni~ki sekretar 1 7. Administrativno-tehni~ki sekretar

30.25.64 Autoelektri~ar 1 8. Autoelektri~ar 20.71.02 Kurir 1 9. Kurir 10.45.02 îsta~ prostorija 1 10. îsta~ prostorija NAPOMENA: 1. Ovaj Katalog zanimanja pripremljen je na osnovu modela Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u kome je sadràn pregled svih poslova kod poslodavca. 2. Ovaj Katalog zanimanja sadràva}e daleko vi{e zanimanja kada su u pitanju poslodavci koji imaju vi{e zaposlenih.

420

OSNOVNE NAPOMENE UZ PRAVILNIK O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI

POSLOVA POSLODAVCA

Pravni osnov za dono{enje Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova pos-lodavca sadràn je u Zakonu o radu18 kojim je propisano da se ovim pravilnikom utvr|uju organizacioni delovi i sistematizacija poslova poslodavca. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, koga, prema Zakonu o radu, donosi direktor, odnosno preduzetnik, sadrì dva dela, i to - prvi deo, koga ~ini organizacija poslodavca, i drugi deo, koga ~ini sistematizacija poslova poslodavca. U pripremanju pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca, po{lo se, pre svega, od toga da bi dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i zatvoreno akcionar-sko dru{tvo trebalo da budu naj~e{}e pravne forme osnivanja privrednih dru{tava, i u kome su se ~lanovi dru{tva, odnosno akcionari, u svom osniva~kom aktu, izme|u direktora i upravnog odbora, opredelili za direktora dru{tva. Me|utim, prema Zakonu o privrednim dru{tvima, postoje i takva privredna dru{tva (otvorena akcionarska dru{tva), u kojima ne postoji mogu}nost postojanja direktora dru{tva. U tom slu~aju, ovaj pravilnik donosio bi predsednik upravnog odbora, odnosno generalni direktor akcionarskog dru{tva, ako osniva~kim aktom, odnosno statutom dru{tva nije druk~ije odre|eno.

1. Organizacija poslodavca

1) Ure|ivanje organizacije kod svakog poslodavca, pa i dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, je od izuzetnog zna~aja za njegovo funkcionisanje. Od toga kako je postavljena organizacija poslodavca, zavisi}e i ostvarivanje delatnosti radi koje je osnovan poslodavac i sticanje dobiti, {to je osnovni cilj svakog poslodavca. Polaze}i od napred iznetih opredeljenja u pogledu zna~aja organizacije poslodavca i cilja osnivanja svakog poslodavca, od delatnosti i potreba poslovanja poslodavca i od zahteva organizacije rada, pripremljena je organizacija poslodavaca. 2) Organizaciju poslodavca trebalo bi da ~ine: direktor poslodavca, zamenik direktora, pomo}nici direktora, organizacione jedinice i savetnici direktora, kao i kolegi-jum, komisije i unapre|ivanje organizacije poslodavca. 3) Polaze}i od Zakona o privrednim dru{tvima i Zakona o radu, u ovom op{tem aktu potrebno je utvrditi poslove koje obavlja direktor poslodavca, odgovornost direktora i pravo direktora da u vr{enju svojih poslova izdaje naloge, uputstva i smernice i da direktor ima svog zamenika i svoje pomo}nike. Direktor poslodavca za svoj rad odgovara skup{tini ~lanova poslodavca, a zamenik direktora, pomo}nici direktora i savetnici direktora poslodavca za svoj rad odgovaraju direktoru poslodavca. 4) Utvr|ivanje zamenika direktora, pomo}nika direktora i savetnika direktora obavezno podrazumeva utvr|ivanje njihovih osnovnih poslova koje }e obavljati kod poslodavca. Tako bi zamenik zamenjivao direktora u slu~aju spre~enosti ili otsutnosti direktora, koordinirao rad na pravnim, finansijskim i op{tim poslovima i obavljao druge poslove koji su utvr|eni u sistematizaciji poslova.

18 ^lan 24. stav 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005)

421

Tako|e, i utvr|ivanje pomo}nika direktora i savetnika direktora podrazumeva i utvr|ivanje njihovih osnovnih poslova. Tako bi pomo}nici pomagali direktoru u vr{enju njegove funkcije i organizovali i rukovodili radom osnovnih organizacionih jedinica, a savetnici bi obavljali najsloènije poslove za koje se traì posebna stru~nost, samostalnost i odgovornost u vr{enju tih poslova, odnosno obavljali bi i druge poslove utvr|ene u sistematizaciji poslova. 5) Najzna~ajniji deo organizacije svakako prestavlja utvr|ivanje organizacionih delova, odnosno organizacionih jedinica poslodavca. Me|utim, pre nego {to se utvrde organizacione jedinice neophodno je utvrditi kriterijume za njihovo obrazovanje. Tako bi trebalo utvrditi da se organizacione jedinice i njihov broj utvr|uju prema vrsti poslova, me|usobnoj povezanosti poslova i drugim uslovima za njihovo obrazovanje. 6) Kod poslodavca obrazovale bi se osnovne organizacione jedinice i organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica. Osnovne organizacione jedinice su one organizacione jedinice koje su neposredno vezane za direktora poslodavca, a organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica su one organizacione jedinice koje su za direktora vezane preko osnovnih organizacionih jedinica. 7) Pored definisanja osnovnih organizacionih jedinica i organizacionih jedinica u sastavu osnovnih organizacionih jedinica, u ovom op{tem aktu treba urediti da osnovna organizaciona jedinica ne mora u svom sastavu imati organizacione jedinice, nego samo neposredne izvr{ioce, ako to priroda poslova iz njegovog delokruga i drugi uslovi dozvoljavaju. Organizaciona jedinica u sastavu osnovne organizacione jedinice, po pravilu, ne bi mogla imati u sastavu organizacione jedinice i ne bi mogla imati isti naziv kao osnovna organizaciona jedinica u ~ijem je sastavu. 8) U ovom op{tem aktu opredelili smo se za sektorsku organizaciju, odnosno za sektore kao osnovne organizacione jedinice i za odeljenja kao organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica. Me|utim, zavisno od napred navedenih kriterijuma, kod poslodavca se moè utvrditi i druk~ija organizacija, pa se odeljenja ili druge organizacione jedinice (na primer: pogoni, poslovne jedinice, radne jedinice i drugo) mogu pojaviti kao osnovne organizacione jedinice, a slu`be, odseci, grupe i druge organizacione jedinice kao organizacione jedinice u sastavu osnovnih organizacionih jedinica. Utvr|ivanje osnovnih organizacionih jedinica i organizacionih jedinica u sastavu osnovnih organizacionih jedinica obavezno podrazumeva utvr|ivanje delokruga poslova, rukovo|enje tim organizacionim jedinicama i odgovornost rukovodilaca organizacionih jedinica i zaposlenih koji obavljaju poslove u organizacionim jedinicama. 9) Kolegijum se defini{e kao savetodavno telo direktora. Kolegijum ne odlu~uje ni o jednom pitanju, ve} samo razmatra pitanja za koja to odlu~i direktor poslodavca i daje predloge i mi{ljenja o tim pitanjima. Kolegijum bi ~inili: direktor poslodavca, zamenik direktora poslodavca i pomo}nici direktora. Na sednici kolegijuma, koje bi sazivao i njime rukovodio direktor, mogli bi se pozivati savetnici i druga lica ~ije je prisustvo potrebno na sednici kolegijuma. Pored kolegijuma, u ovom op{tem aktu predvi|a se postojanje komisija koje obrazuje direktor poslodavca. Komisije bi se obrazovale za prou~avanje pojedinih pitanja iz delokruga direktora poslodavca i za davanje predloga i mi{ljenja o tim pitanjima. 10) Unapre|ivanje organizacije poslodavca treba da bude kontinuirana obaveza direktora poslodavca. Zato u ovom op{tem aktu treba predvideti obavezu preduzimanja

422

mera koje }e doprinositi tehnolo{kim, ekonomskim i organizacionim unapre|enjima organizacije poslodavca. To istovremeno podrazumeva i primenjivanje savremenih nau~nih, stru~nih i tehnolo{kih dostignu}a i savremenih metoda i sredstava rada.

2. Sistematizacija poslova

1) Za sistematizaciju poslova kod poslodavca, tako|e, se moè re}i da je od izuzetnog zna~aja za funkcionisanje svakog poslodavca, pa i za dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u. Od toga kako je postavljena sistematizacija poslova, u mnogome }e zavisiti ostvarivanje delatnosti poslodavca i sticanje dobiti poslodavca. 2) Za sistematizaciju poslova moè se re}i da prestavlja konkretizaciju organizacije poslodavca i integralni deo njegove organizacije. Sistematizacijom poslova konkretizuje se delatnost poslodavca, odnosno delokrug njegovih organizacionih jedinica. 3) Polaze}i od Zakona o radu, Odluke Savezne vlade o jedinstvenim metodolo{kim principima za vo|enje evidencije u oblasti rada i obrascima prijava i izve{taja19 i Odluke Savezne vlade o jedinstvenom kodeksu za uno{enje {ifara i {ifriranje podataka u evi-denciju u oblasti rada20 i napred iznetih opredeljenja, pripremljen je model sistematizacije poslova kod poslodavca. 4) Sistematizacijom poslova utvr|uju se: poslovi sa {ifrom zanimanja i nazivom zanimanja; opis poslova i broj zaposlenih; posebni uslovi za vr{enje poslova (vrsta i stepen stru~ne spreme, radno iskustvo za obavljanje poslova, posebna znanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima); probni rad i poslovi na kojima }e se primati pripravnici; poslovi na kojima je radno vreme utvr|eno kao nepuno radno vreme; i poslovi na kojima se obavljaju naro~ito te{ki, naporni i za zdravlje {tetni poslovi (poslovi sa pove}anim rizikom). 5) Sistematizacija poslova utvr|uje nazive poslova koji se nalaze u skoro svim sistematizacijama poslova kod poslodavaca koji imaju vi{e zaposlenih, a zatim opis tih poslova, posebne uslove za vr{enje poslova (vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi posebni uslovi za obavljanje tih poslova), {ifru zanimanja i naziv zanimanja i broj zaposlenih kod poslodavca. 6) Sistematizacija poslova sadrì poslove koji se nalaze u {ifarniku zanimanja i stru~ne spreme. U skladu sa tim, u prilogu se daje katalog zanimanja kod poslodavca. Katalog zanimanja sadrì zanimanja, odnosno {ifre i naziv zanimanja i poslove, odnosno nazive poslova. 7) Sistematizacija poslova polazi od toga da kod poslodavca postoji manji broj za-poslenih, pa se zato sistematizacija ne daje po organizacionim delovima, odnosno orga-nizacionim jedinicama. U suprotnom, sistematizacija poslova bi morala biti izraèna po organizacionim delovima, odnosno organizacionim jedinicama. 8) Sistematizacija poslova predstavlja osnov za utvr|ivanje u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi - grupa poslova, naziva poslova, zahteva stru~nosti i koeficijenata posla za utvr|ivanje osnovne zarade zaposlenog. U skladu sa tim, poslovi utvr|eni ovim pravilnikom preneti su u kolektivni ugovor kod poslodavca i u pravilnik o radu.

19 Odluka Savezne vlade o jedinstvenim metodolo{kim principima za vo|enje evidencije u oblasti rada i obrascima prijava i izve{taja ("Sl. list SRJ", br. 49/97). 20 Odluka Savezne vlade o jedinstvenom kodeksu za uno{enje {ifara i {ifariranju podataka u evidenciji u oblasti rada ("Sl. list SRJ", br. 46/97)

423

Na osnovu ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca1, broj _______, _____________ godine, direktor "____________________", dana ___________ godine, doneo je

O D L U K U O POTREBI IZBORA LICA ZA ZASNIVANJE RADNOG

ODNOSA SA POSLODAVCEM2

1. Kod poslodavca "_________________________", postoji potreba za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova ______________________ - u sektoru3 za _________________ poslove. 2. Radni odnos sa poslodavcem zasnova}e se putem Oglasa. 3. Oglas iz ta~ke 2. ove odluke i uslovi za rad na tim poslovima, objavi}e se u dnevnom listu "_________________", u roku od tri dana od dana dono{enja ove odluke. 4. Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja.

O B R A Z L O @ E NJ E

Kod poslodavca "___________________" - u sektoru za _______________ poslove, postoji potreba da se izvr{i izbor lica za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova _____________________________. Ova potreba proizilazi iz zahteva procesa i organizacije rada kod poslodavca, odnosno iz zahteva procesa i organizacije rada - u sektoru za _________________________ poslove. Oglas i uslovi za rad na navedenim poslovima, objavi}e se u dnevnom listu "___________________________", u roku od osam dana od dana dono{enja ove odluke. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno. DOSTAVLJENO: Broj ________________ ZA POSLODAVCA, 1) Sektoru za pravne ______________. godine, DIREKTOR i kadrovske poslove. _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( )

1 Ukoliko kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor, ve} je donet pravilnik o radu, onda se u uvodu ove odluke i drugih pojedina~nih akata treba pozvati na pravilnik o radu. 2 Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne predvi|aju dono{enje ove odluke. Me|utim, ako se ova mogu}nost predvidi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, onda ovu odluku treba obavezno doneti. 3 Ukoliko kod poslodavca ne postoje sektori ve} neke druge organizacione jedinice, onda treba navesti njihov naziv.

424

Na osnovu ~lana ______ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od __________ godine, direktor "_____________________", dana _____________. godine, odlu~io je da objavi slede}i

O G L A S ZA IZBOR LICA ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

SA POSLODAVCEM1

1. Kod poslodavca "_________________________" postoji potreba za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova savetnika za pravne poslove - u Sektoru za pravne poslove.2 2. Pored op{tih uslova za zasnivanje radnog odnosa, predvi|enih Zakonom o radu, lica koja u~estvuju na Oglasu za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa treba da ispunjavaju i posebne uslove predvi|ene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. Posebni uslovi za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa iz stava 1. ove ta~ke, su: 1) pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme; 2) pravosudni ispit; 3) radno iskustvo od dve godine na pravnim poslovima; 4) poznavanje jednog stranog jezika; i 5) poznavanje rada na ra~unaru. 3. Kandidati za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, mogu svoje prijave, sa biografskim podacima, ispravama i drugim dokazima o ispunjenosti op{tih i posebnih uslova za rad na pravnim poslovima da dostave poslodavcu u roku od pet dana od dana objavljivanja ovog Oglasa. 4. Ovaj Oglas objaviti u sredstvima javnog informisanja, odnosno u listu "Politika". 5. O rezultatima izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, u~esnici ovog Oglasa bi}e obave{teni u roku od tri dana od dana izbora lica za zasnivanje radnog odnosa. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Listu "Politika", ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne _____________________. "________________________" i kadrovske poslove. (mesto) _________________________ ( )

1 Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne utvr|uje sadrìnu oglasa za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. Zato u kolektivnom ugovoru kod poslodavca treba utvrditi sadrìnu oglasa za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem. Prema tome, radi se o oglasu koji objavljuje poslodavac, jer on, prema ~lanu 19. stav 2. Zakona o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti, ima pravo da zaposli lica i bez posredovanja Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje ili Agencije za zapo{ljavanje. 2 Cilj ovog oglasa, izme|u ostalog, je da se u celini prikaè sadrìna oglasa koji treba da objavi poslodavac.

425

Na osnovu ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____, od ________ godine, i Oglasa, objavljenog u listu "______________", od ______________. godine, direktor "_________________", dana ____________ godine, doneo je

O D L U K U O IZBORU LICA ZA ZASNIVANJE

RADNOG ODNOSA SA POSLODAVCEM1

1. Na osnovu Oglasa za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, objavljenog u dnevnom listu "______________", od ______. godine, izme|u prijavljenih kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa i lica koja su se neposredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa, izabran je Petar Petrovi}2, sa prebivali{tem u ________________, ulica _______________________, broj _____. 2. Petar Petrovi}, izabran je za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova ____________________ - u sektoru za _______________, zbog toga {to, pored op{tih uslova predvi|enih zakonom, ispunjava i posebne uslove utvr|ene u Oglasu. 3. Sa Petrom Petrovi}em, poslodavac }e zaklju~iti ugovor o radu, prijaviti ga organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja i dostaviti mu fotokopije prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na rad. 4. Petar Petrovi}, izabrano lice za zasnivanje radnog odnosa, duàn je da se u roku od tri dana javi poslodavcu radi zaklju~ivanja ugovora o radu sa poslodavcem. 5. Ova odluka stupa na snagu danom njenog dono{enja.


Direktor "_______________" doneo je Odluku o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, broj ___________, od ________. godine. Na osnovu ove odluke, poslodavac je objavio Oglas u listu "______________", od ________. godine. Razmatraju}i prijave kandidata na Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa i prijave lica koja su se neposredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa, a polaze}i od posebnih uslova predvi|enih za navedene poslove u Oglasu, odnosno u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca, direktor je, izme|u prijavljenih kandidata, odlu~io da izabere Petrovi} Petra za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova ___________________. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u ______________. godine, DIREKTOR izabranom kandidatu, _____________________. "_______________________" 2) U~esnicima Oglasa. (mesto) ________________________ ( )

1 Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne predvi|aju dono{enje ove odluke. Me|utim, ako se ovakva mogu}nost predvidi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, onda se ova odluka mora doneti. 2 Ovo li~no ime, kao i druga li~na imena, koja se pojavljuju u ugovoru o radu i drugim pojedi-na~nim aktima, uzeta su kao primer.

426

Na osnovu ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____, od _____________ godine, Marku Markovi}u, u~esniku Oglasa za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem, objavljenom u dnevnom listu "___________________", od ______________. godine, direktor "_______________", dostavlja

O B A V E [ T E NJ E O REZULTATIMA IZBORA LICA ZA ZASNIVANJE

RADNOG ODNOSA SA POSLODAVCEM1

1. Na osnovu Oglasa poslodavca "_________________", za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, za obavljanje poslova ________________ - u sektoru za ____________ poslove, izabran je Petrovi} Petar, iz _____________, ulica _____________, broj ____. 2. Petar Petrovi} izabran je zbog toga {to, pored op{tih uslova utvr|enim zakonom, ispunjava i posebne uslove za rad na tim poslovima, utvr|ene Oglasom, odnosno pravilni-kom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. 3. Marko Markovi}, kao u~esnik Oglasa, nije izabran zbog toga {to ne ispunjava poseban uslov - radno iskustvo,2 utvr|eno Oglasom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca. 4. U~esnicima Oglasa se dostavlja, u prilogu, Odluka o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa, a u~esnicima koji nisu izabrani i dokumenta koja su priloìli uz prijavu na objavljeni Oglas. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u ______________. godine, DIREKTOR u~esniku oglasa, _____________________. "______________________" 2) Sektoru za pravne (mesto) ______________________ i kadrovske poslove. ( )

1 Za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, novi Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne predvi|aju obavezu obave{tavanja o rezultatima izbora lica za zasnivanje radnog odnosa. Me|utim, ako se ova obaveza predvidi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, onda ovo obave{tenje treba poslati izabranom i neizabranom licu. 2 Radno iskustvo uzeto je kao primer. Mogu}e je da lice ne ispunjava neki drugi posebni uslov - na primer: znanje engleskog jezika, specijalizacija, magisterijum i drugo.

427

Na osnovu ~lana ______ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od _________. godine, direktor "_____________________", dana ___________. godine, doneo je

O D L U K U O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRETHODNO PROVERAVANJE

RADNIH SPOSOBNOSTI KANDIDATA ZA IZBOR LICA ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA SA POSLODAVCEM1

1. Obrazuje se Komisija za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, koji su se prijavili na Oglas - za obavljanje poslova _______________- u sektoru __________________ poslove.2 2. Komisiju iz stava 1. ove ta~ke sa~injavaju: 1) _________________________________, predsednik komisije; 2) _________________________________, ~lan komisije, i 3) _________________________________, ~lan komisije. 3. Zadatak Komisije iz ta~ke 2. ove odluke je da izvr{i prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa i da mi{ljenje o radnim sposobnostima kandidata, koji su se prijavili na Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, dostavi direktoru "__________________". Mi{ljenje iz stava 1. ove ta~ke, Komisija je du`na da dostavi direktoru "_________ ____________________", najkasnije do _____________. godine. 4. Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja, a prestaje da vaì dostavljanjem mi{ljenja o prethodnom proveravanju radnih sposobnosti kandidata koji su se prijavili na Oglas za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) ^lanovima komisije, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove. (mesto) ________________________ ( )

1 Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne predvi|aju prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. Me|utim, ako se ova mogu}nost predvidi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, onda bi ovu odluku trebalo obavezno doneti. 2 Komisija za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, treba da obuhvati i prethodno proveravanje radnih sposobnosti lica koja su se neposredno obratila poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa.

428

Na osnovu ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od ______________. godine, i Odluke o obrzovanju Komisije za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, broj _________, od __________. godine, Komisija, na sednici, odrànoj _____________. godine, zaklju~ila je da direktor "_______________", dostavi slede}e

M I [ LJ E NJ E O REZULTATIMA PRETHODNOG PROVERAVANJA RADNIH

SPOSOBNOSTI KANDIDATA ZA IZBOR LICA ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA SA POSLODAVCEM1

1. Odlukom direktora "________________", broj __________, od ___________. godine, o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa na poslovima ______________ - u sektoru za ____________ poslove, u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, broj ____________, od ____________. godine, utvr|eno je prethodno proveravanje radnih sposobnosti kao poseban uslov za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. 2. Direktor je Odlukom, broj ________, od ________. godine, obrazovao Komisiju sa zadatkom da izvr{i prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata i da poslodavcu dostavi mi{ljenje o rezultatima prethodnog proveravanja radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, koji su se prijavili na Oglas. 3. Vr{e}i prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa putem pismenog rada,2 Komisija za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa utvrdila je: 1) da je Petar Petrovi}, pokazao zadovoljavaju}e rezultate na prethodnom provera-vanju radnih sposobnosti; 2) da Janko Jankovi}, nije pokazao odgovaraju}i rezultat na prethodnom provera-vanju radnih sposobnosti; 3) da je Jovan Jovanovi}, pokazao zadovoljavaju}i rezultat na prethodnom provera-vanju radnih sposobnosti. 4. Na osnovu pokazanih rezultata na prethodnom proveravanju radnih sposobnosti kandidata. Komisija za prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata daje mi{lje-nje da su radne sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, pod brojem 1) i 3) takve da ta lica mogu uspe{no da obavljaju poslove za koje su se prijavili na Oglas.

DOSTAVLJENO: Broj _________ KOMISIJA: 1) Direktoru, ______. godine, 1) ________________, predsednik komisije 2) Sektoru za pravne _____________ 2) ________________, ~lan komisije, i i kadrovske poslove. (mesto) 3) ________________, ~lan komisije.

1 Zakon o radu i Zakon o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti ne predvi|aju pretho-dno proveravanje radnih sposobnosti, pa ni davanje mi{ljenja o rezultatima prethodnog pro-veravanja radnih sposobnosti. Me|utim, ako se ova mogu}nost predvidi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, onda ovo mi{ljenje treba obavezno davati poslodavcu. 2 Prethodno proveravanje radnih sposobnosti kandidata za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa, putem pismenog rada, uzeto je samo kao primer. Mogu}e je prethodno proveravanje izvr{iti i putem prakti~nog rada.

429

Na osnovu ~lana 30. stav 1. i 2. i ~lana 33. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca "_____________" (alternativa: Pravilnika o radu),1 broj __________, od __________. godine, zaklju~uje se

UGOVOR O RADU2

1. __________________ "_________________", sa sedi{tem u _______________, ulica __________________, broj _________ (u daljem tekstu: poslodavac) zasniva radni odnos sa Petrom Petrovi}em, sa prebivali{tem u ________________________________, ulica ____________________________, broj ____ (u daljem tekstu: zaposleni). 2. Zaposleni koji ima zavr{en-u _________________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je _____________________,3 zasniva radni odnos za obavljanje poslova _____________________________________ - u sektoru (alternativa: odeljenje) za _______________________________ poslove. 3. Zaposleni }e obavljati ____________________________ poslove koji se sastoje: ___________________ (navesti vrstu i opis poslova koje }e zaposleni obavljati).4 4. Zaposleni }e obavljati poslove u ________________ (navesti mesto rada).5 5. Zaposleni zasniva radni odnos sa poslodavcem na neodre|eno vreme (alternativa: na odre|eno vreme),6 po~ev od ____________ godine (navesti datum zasnivanja radnog odnosa). 6. Zaposleni je duàn da stupi na rad ________________ (navesti datum stupanja na rad). 7. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom (alternativa: sa nepunim ili skra}enim radnim vremenom).7 8. Probni rad zaposlenog traje od ____________ do ____________ godine (navesti vreme trajanja probnog rada).8 9. Poslodavac je duàn da odmah, po stupanju na rad zaposlenog, podnese propisane prijave za obavezno socijalno osiguranje i blagovremeno upla}uje doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osigurnaje za slu~aj nezaposlenosti.

1 Polazi se od toga da je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca. Me|utim, sve bi bilo isto i da je kod poslodavca donet pravilnik o radu, s tim {to bi se, umesto kolektivnog ugovora kod poslodavca, naveo pravilnik o radu. 2 Ovo je model ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos izme|u zaposlenog i poslodavca kada je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor. 3 Na primer: Pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme, po zanimanju je organizator pravnog poslovanja, a radni odnos zasniva na poslovima {efa slu`be za pravne poslove. 4 Zaposleni }e obavljati poslove koji se sastoje u: organizovanju i rukovo|enju slu`bom za pravne poslove; pripremanju predloga op{tih i pojedina~nih akata; pripremanju sednice organa kod poslodavca; i, po ovla{}enju poslodavca u zastupanju poslodavca pred sudovima i drugim organima. 5 Na primer: Beograd. 6 Ako zaposleni zasniva radni odnos na odre|eno vreme, onda treba navesti poslove koje }e obavljati na odre|eno vreme i vreme na koje zasniva radni odnos, a koji ne moè da traje duè od 12 meseci. 7 Navesti radno vreme, na primer: {est ~asova dnevno ili skra}eno radno vreme na poslovima sa pove}anim rizikom. 8 Probni rad moè da traje {est meseci.

430

10. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave za obavezno socijalno osiguranje, najkasnije u roku od 15 dana od stupanja zaposlenog na rad. 11. Puno radno vreme zaposlenog traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme mla|eg od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 12. Zaposleni je duàn, na zahtev poslodavca, da radi duè od punog radnog vremena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 13. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena,9 najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 14. Zaposleni je duàn da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi poslo-davac. 15. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i na nede-ljni odmor. Zaposleni }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 16. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke, uve}ava se po osnovu doprinosa u radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.10 17. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 18. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca druk~ije odre|eno. 19. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslo-davca. 20. Zaposleni je duàn, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, da obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 21. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i

9 Ako se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada priroda posla ili organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena poslodavac moè da organizuje na drugi na~in. 10 Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti predvi|eno da godi{nji odmor moè da traje duè od 35 dana, osim u slu~ajevima kada zaposleni obavlja poslove u skra}enom radnom vreme-nu (poslovi sa pove}anim rizikom), kada godi{nji odmor moè da traje najduè 40 radnih dana.

431

sl.), drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 22. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ove ta~ke, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zaposlenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja potrebna za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebn znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ______. Osnovna zarada iz stava 2. ove ta~ke, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koji zaposleni obavlja ______, tako da osnovna zarada iznosi _____________ dinara. 23. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje11 se na osnovu poslovno-finansijskih rezultata poslodavca. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana. 24. Osnovna zarada iz ta~ke 22. stav 5. ovog ugovora, uve}ava se za posebne uslove rada za koeficijent ____, tako da osnovna zarada ukupno iznosi _________ dinara. 25. Radni u~inak odre|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 26. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u slu~ajevima i u visini utvr|enoj Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.12 27. Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu pos-lodavca (nagrade, bonusi i sl.), u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zaposleni ima pravo na nagradu na osnovu doprinosa poslovnom uspehu posloda-vca, ako je u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 2. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 3. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje na kraju poslovne godine. 28. Zaposleni ima pravo i na druga primanja po osnovu radnog odnosa - na naknadu za ishranu u toku rada, na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, na naknadu za odvojen

11 Kada se kod poslodavca zaklju~uje kolektivni ugovor, osnovnu zaradu za najednostavniji rad utvr|uju poslodavac i reprezentativni sindikat. Me|utim, ako poslodavac donosi pravilnik o radu, osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac. 12 Uve}ana zarada za rad na dan praznika koji je neradni dan, rad no}u, rad u smenama, prekovremeni rad, po osnovu vremena provedeno na radu za svaku punu godinu i za rad subotom i nedeljom.

432

ìvot od porodice i na terenski dodatak, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.13 29. Zarada se zaposlenom ispla}uje jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu. 30. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenog da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu. 31. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno za radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. 32. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.14 33. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova i pravo na druga primanja, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.15 34. Zaposleni ima pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 35. Ako se zaposleni, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, utvrdi kao vi{ak zaposlenih, ima prava utvr|ena Zakonom o radu, op{tim aktom i kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca. 36. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji ____________________ ne moè da radi ____________________16 poslove, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i za ra~un drugog fizi~kog ili pravnog lica, bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije). Poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku od dve godine po prestanku radnog odnosa.

13 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaje pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 14 Naknada zarade: za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnih organa; za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo naredbom dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca; i u drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom. 15 Naknada tro{kova: za dolazak i odlazak sa rada; za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu; za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade; i druga primanja, na primer - otpremnina pri odlasku u penziju, naknada tro{kova pogrebnih usluga, naknada {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarna nagrada i solidarna pomo}. U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3), prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom moglo, kao deo zarade zaposlenom, biti utvr|eno pravo na ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora. 16 Navesti teritoriju na kojoj zaposleni ne moè da obavlja poslove i koje poslove zaposleni ne moè da obavlja.

433

U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu stava 2. ove ta~ke, pos-lodavac se obavezuje da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u visini osnovne zarade koju bi ostvario da mu nije prestao radni odnos kod poslodavca. 37. Odgovornost za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu17 ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|iva}e se u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 38. Zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 39. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovora o radu u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 40. Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zako-nom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 41. Poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Ako o spornom pitanju, nastalim povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. 42. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca. 43. Protiv ovog ugovora, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.18 44. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 45. Ovaj ugovor zaklju~en je u _________________, dana ____________ godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "______________________" (mesto) _______________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

17 Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nakna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslo-davca. Me|utim, kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti utvr|eno da to ~ini komisija koju bi obrazovao poslodavac. 18 Iako ni novi Zakon o radu ne utvr|uje ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da ovaj ugovor sadrì odluke poslodavca kojima mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, mogao pokrenuti spor pred nadle`nim sudom.

434

Na osnovu ~lana 278, a u vezi sa ~lanom 33. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca "_____________" (alternativa: Pravilnika o radu),1 broj ________, od _______. godine, zaklju~uje se

U G O V O R O URE\IVANJU ME\USOBNIH PRAVA,

OBAVEZA I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENOG I POSLODAVCA2

1. _____________________ "_________________", sa sedi{tem u _____________ ulica ___________________, broj ______ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u ______________, ulica ___________________ broj _____ (u daljem tekstu: zaposleni), koji su zasnovali radni odnos, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, ure|uju me|usobna prava, obaveze i odgovornosti. 2. Zaposleni i poslodavac zasnovali su radni odnos re{enjem (alternativa: odlukom ili sporazumom), broj _______, od ___________. godine. 3. Zaposleni ima zavr{en-u ___________________________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme).3 4. Puno radno vreme zaposlenog traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 5. Zaposleni je duàn da, na zahtev poslodavca, radi duè od punog radnog vremena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 6. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni4 radnog vremena, najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 7. Zaposleni je duàn da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi posloda-vac. 8. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i nedeljni odmor. Zaposleni }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 9. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

1 Polazi se od toga da je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor. Me|utim, sve bi isto bilo i da je kod poslodavca donet pravilnik o radu, s tim {to bi se, umesto kolektivnog ugovora kod poslodavca, naveo pravilnik o radu. 2 U okviru prelaznih i zavr{nih odredaba Zakona o radu, predvi|eno je da je poslodavac duàn da sa zaposlenim koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti. Ovaj ugovor sadrì sve elemente iz ~lana 33. stav 1. Zakona o radu, osim iz ta~ke 4) - 8). 3 Na primer: Pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme. 4 Ako se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada priroda i organizacija rada to zahteva - radna nedelja i raspored radnog vremena moè se organizovati na drugi na~in.

435

Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke uve}ava se po osnovu doprinosa u radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom i kolektivnim ugovo-rom kod poslodavca.5 10. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 11. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca druk~ije odre|eno. 12. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod posloda-vca. 13. Zaposleni je duàn da, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 14. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavcu (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 15. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ove ta~ke, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zaposlenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja potrebna za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____. Osnovna zarada iz stava 2. ove ta~ke, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koji zaposleni obavlja ____, tako da osnovna zarada iznosi _______________ dinara. 16. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje6 se na osnovu poslovno-finansijskih rezultata poslodavca. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana.

5 Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti predvi|eno da godi{nji odmor ne moè da traje duè od 35 radnih dana, osim u slu~ajevima kada zaposleni obavlja poslove sa skra}enim radnim vremenom (poslovi sa pove}anim rizikom), kada godi{nji odmor moè da traje najduè 40 radnih dana. 6 Kada se kod poslodavca zaklju~uje kolektivni ugovor, osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uju poslodavac i reprezentativni sindikat. Me|utim, ako poslodavac donosi pravilnik o radu, osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac.

436

17. Osnovna zarada iz ta~ke 15. stav 5. ovog ugovora, uve}ava se za posebne uslove rada za koeficijent ____, tako da osnovna zarada ukupno iznosi _____________ dinara. 18. Radni u~inak odre|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 19. Zaposleni ima prvo na uve}anu zaradu u slu~ajevima i u visini utvr|enoj Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.7 20. Zaposleni ima prvo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca (nagrade i bonusi i sl.), u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca, ako je u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 2. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 3. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje na kraju poslovne godine. 21. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa - na naknadu za ishranu u toku rada, na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, na naknadu za odvojen ìvot od porodice i na terenski dodatak, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.8 22. Zarada se zaposlenom ispla}uje jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu. 23. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti,u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu. 24. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno za radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. 25. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.9

7 Uve}ana zarada za rad na dan praznika koja je neradni dan, rad no}u, rad u smenama, prekovremeni rad, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu i za rad subotom i nedeljom. 8 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaje pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 9 Naknada zarade: za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnih organa; za vreme odsus-tvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo naredbom dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca; i u drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom.

437

26. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova i pravo na druga primanja u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.10 27. Zaposleni ima pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 28. Ako se zaposleni, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, utvrdi kao vi{ak zaposlenih, ima prava utvr|ena Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 29. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji ______________ ne moè da radi ___________11 poslove, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i za ra~un drugog fizi~kog ili pravnog lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije). Poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku od dve godine po prestanku radnog odnosa. U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu stava 2. ove ta~ke, poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u visini osnovne zarade koju bi ostvario da mu nije prestao radni odnos kod poslodavca. 30. Odgovornost za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu12 ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada zaposleni pretrpi povredu na radu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|iva}e se u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 31. Zaposleni moè da bude privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 32. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovora o radu u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 33. Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 34. Poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

10 Naknada tro{kova: za dolazak i odlazak sa rada; za vreme provedeno na slu`benom putu u zem-lji i inostranstvu; za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade; i druga primanja, na primer - otpremnina pri odlasku u penziju, naknada tro{kova pogrebnih usluga, naknada {tete zbog povrede na radu ili profesional-nog oboljenja, jubilarna nagrada i solidarna pomo}. U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odred-be ~lana 120. ta~ka 2) i 3), prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, biti utvr|ena naknada za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora. 11 Navesti teritoriju na kojoj zaposleni ne moè da obavlja poslove i koje poslove zaposleni ne moè da obavlja. 12 Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nakna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Me|utim, kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti utvr|eno da to ~ini komisija koju bi obrazovao poslodavac.

438

Ako o spornom pitanju, nastalim povodom otkaza ugovora o radu i isplate mini-malne zarade, nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. 35. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca. 36. Protiv ovog ugovora, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.13 37. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 38. Ovaj ugovor zaklju~en je __________________, dana ____________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "__________________" (mesto) ___________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

13 Iako ni novi zakon o radu ne utvr|uje ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da ovaj ugovor sadrì odluke poslodavca kojim mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, mogao pokrenuti spor pred nadle`nim sudom.

439

Na osnovu ~lana 30. stav 1. i 2. i ~lana 33. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), zaklju~uje se

UGOVOR O RADU1 1. ____________________ "__________________", sa sedi{tem u ____________, ulica _____________________, broj _____ (u daljem tekstu: poslodavac), zasniva radni odnos sa Petrom Petrovi}em, sa prebivali{tem u ______________, ulica ____________, broj _____ (u daljem tekstu: zaposleni). 2. Zaposleni koji ima zavr{en-u _______________________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je ________________________,2 zasniva radni odnos za obavljanje poslova u sektoru (alternativa: odeljenju) za _________________ poslove. 3. Zaposleni }e obavljati poslove koji se sastoje: __________________________ (navesti poslove koje }e zaposleni obavljati).3 4. Zaposleni }e obavljati poslove u _____________________ (navesti mesto rada).4 5. Zaposleni i poslodavac zasnivaju radni odnos na neodre|eno vreme (alternativa: na odre|eno vreme),5 po~ev od ____________. godine (navesti datum zasnivanja radnog odnosa). 6. Zaposleni je duàn da stupi na rad ___________________ godine (navesti datum stupanja na rad). 7. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom (alternativa: sa nepunim ili skra}enim radnim vremenom).6 8. Probni rad zaposlenog traje od _____________ do ___________. godine (navesti vreme trajanja probnog rada).7 9. Poslodavac je duàn da odmah, po stupanju zaposlenog na rad, podnese propisane prijave za obavezno socijalno osiguranje i blagovremeno upla}uje doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za slu~aj nezaposlenosti. 10. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. 11. Puno radno vreme zaposlenog traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 12. Zaposleni je duàn, na zahtev poslodavca, da radi duè od punog radnog vre-mena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

1 Ovo je model ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos sa poslodavcem kada kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor niti je donet pravilnik o radu. Me|utim, kad se u ovom ugovoru pominje op{ti akt, isklju~ivo se misli na op{ti i posebni kolektivni ugovor. 2 Na primer: Srednja ekonomska {kola, odnosno IV stepen stru~ne spreme i po zanimanju je knji-govo|a. 3 Kontira knjigovodstvena dokumenta; uskla|uje stanje analitike sa glavnom knjigom; aùrira i arhivira poslovnu dokumentaciju; priprema bilans stanja i bilans uspeha; radi i druge poslove koji proisti~u iz poslova knjigovo|e. 4 Na primer: Beograd. 5 Ako zaposleni zasniva radni odnos na odre|eno vreme, onda treba navesti poslove koje }e obavljati na odre|eno vreme i vreme za koje zasniva radni odnos, a koje ne moè da traje duè od {est meseci. 6 Navesti radno vreme, na primer: {est ~asova dnevno ili skra}eno radno vreme na poslovima sa pove}anim rizikom. 7 Probni rad moè trajati najduè {est meseci.

440

13. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan traje, po pravilu, osam ~asova. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena8 najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 14. Zaposleni je duàn da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi poslodavac. 15. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i na nedeljni odmor. Zaposleni }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 16. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se zavisno od doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih ovim ugovorom. Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke, uve}ava se po osnovu: 1) doprinosa u radu - do 3 radna dana; 2) uslova rada - do 2 radna dana; 3) stru~ne spreme: - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - 3 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en VI1 i VI2 stepen stru~ne spreme - 2 radna dana; - za poslove za koje je predvi|en V i IV stepen stru~ne spreme - 1 radni dan. 4) Radno iskustvo: - za svakih pet godina radnog iskustva - 1 radni dan; 5) Drugi kriterijumi - zdravstveno i socijalno stanje: - invalidu rada - 1 radni dan;

- zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetnje u svom psihofizi~kom razvoju - 1 radni dan;

- zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva te{kog bolesnika koji u toku godine boluje duè od {est meseci - 1 radni dan;

- roditelju sa jednim ili vi{e dece mla|e od 14 godina ìvota - 1 radni dan; - davaocu krvi koji je u prethodnoj godini dao krv najmanje dva puta - 1 radni dan. Godi{nji odmor zaposlenog, ~iju duìnu poslodavac utvr|uje re{enjem, ne moè biti duì od 35 radnih dana u toku kalendarske godine. 17. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo) u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana, i to: 1) sklapanje braka - 5 radnih dana; 2) poro|aja supruge - 5 radnih dana; 3) teè bolesti ~lana uè porodice - 4 radna dana; 4) poro|aja drugog ~lana uè porodice - 1 radni dan; 5) za{tite i otklanjanja {tetnih posledica u doma}instvu prouzrokovanih elementar-nom nepogodom - 3 radna dana;

8 Ako se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada priroda posla ili organizacija rada to zahteva - radna nedelja i raspored radnog vremena moè da se organizuje na drugi na~in.

441

6) selidbe sopstvenog doma}instva sa podru~ja istog naseljenog mesta - 1 radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto - 3 radna dana; 7) polaganja stru~nog ili drugog ispita - 1 radni dan, a ukupno 6 radnih dana u toku jedne kalendarske godine; 8) za odbranu magistarskog rada - 2 radna dana, a za odbranu doktorske disertacije - 3 radna dana; 9) odsustvovanja na radno-proizvodnim i sportskim takmi~enjima koje organizuje sindikat - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od mesta odràvanja takmi~enja; 10) kori{}enja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana; 11) odlaska na odsluènje, odnosno dosluènje vojnog roka - 2 radna dana. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ove ta~ke, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{: 1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi ra~unaju}i i dan davanja krvi. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. i 2. ove ta~ke, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajanju duèm od pet radnih dana u smislu stava 1. i 2. ove ta~ke. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dràvnih i verskih praznika u skladu sa zakonom. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. i 2. ove ta~ke, smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu. 18. Zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo do sedam radnih dana u kalendar-skoj godini u slu~aju: 1) negovanja bolesnog ~lana uè porodice odre|enog u smislu stava 5. ta~ke 17. ovog ugovora - 5 radnih dana; 2) smrti srodnika koji nisu navedeni u stavu 5. ta~ka 17. ovog ugovora - 1 radni dan; 3) izvr{avanja posla u mestu stanovanja koga mora li~no obaviti - 1 radni dan; 4) izvr{avanja posla van mesta stanovanja koga mora li~no obaviti - 3 radna dana; 5) posete bra~nom drugu u inostranstvu - 7 radnih dana; 6) u~estvovanja na kulturno-umetni~kim i sportskim takmi~enjima - najmanje 1 radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta odràvanja takmi~enja. Poslodavac moè zaposlenom da odobri nepla}eno odsustvo i u duèm trajanju kada to ne remeti proces rada, a ne duèm od 30 dana. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ove ta~ke, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i op{tim aktom nije druk~ije odre|eno. 19. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom druk~ije odre|eno. 20. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zaposleni je duàn da se pridràva propisanih mera bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu. 21. Zaposleni je duàn da, u skladu sa Zakonom o radu, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 22. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

442

Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi i sl.), drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom. 23. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova rada, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ove ta~ke, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zaposlenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, izraà-vaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____. Osnovna zarada iz stava 2. ove ta~ke, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____, tako da osnovna zarada iznosi ___________ dinara. 24. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se na osnovu poslovno-finansijskih rezultata poslodavca. Osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac. 9 Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana. 25. Osnovna zarada iz ta~ke 23. stav 5. ovog ugovora, uve}ava se za posebne uslove rada za koeficijent ____, tako da osnovna zarada ukupno iznosi _________ dinara. 26. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama: 1) ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvr{eni, zaposlenom pripada zarada u visini zarade utvr|ene u ta~ki 23. stav 5. ovog ugovora; 2) ako poslovi iz plana rada zaposlenog nisu izvr{eni, zaposlenom se osnovna zarada utvr|ena u ta~ki 23. stav 5. ovog ugovora, smanjuje za 1% do 20%; 3) ako su pored poslova iz plana rada zaposlenog izvr{eni i drugi poslovi, zapo-slenom se osnovna zarada iz ta~ke 23. stav 5. ovog ugovora, uve}ava za 1% do 20%. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje poslodavac, najdalje do 5-tog u mesecu za pret-hodni mesec. 27. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - u visini 100% od osnovice; 2) za rad no}u i za rad u smenama ako takav nije vrednovan pri utvr|ivanju osnovne zarade - u visini 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - u visini od 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 0,4 od osnovice;

9 Kada se kod poslodavca zaklju~uje kolektivni ugovor, osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac i reprezentativni sindikat. Me|utim, ako poslodavac donosi pravilnik o radu ili samo zaklju~uje ugovor o radu, osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac.

443

5) za rad subotom i nedeljom - u visini od 26% od osnovice. 28. Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca (nagrade, bonusi i sl.), u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu posloda-vca, ako je i u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavcu, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 2. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 3. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje na kraju poslovne godine. 29. Zarada se zaposlenom ispla}uje jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu. 30. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zarade na dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu. 31. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i puno radno vreme. 32. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa,10 i to: 1) na naknadu za ishranu u toku rada (za dane provedene na radu) - u visini od 20% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) na regres za kori{}enje godi{njeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju od 20 radnih dana - u visini prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`-nog za poslove statistike, a srazmerni deo regresa za kori{}enje godi{njeg odmora kra}em od 20 radnih dana; 3) na naknadu za odvojen ìvot od porodice - u visini 75% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 4) na terenski dodatak-u visini 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike. Regres za kori{}enje godi{njeg odmora, po pravilu, se ispla}uje pri odlasku na godi{nji odmor. 33. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca u skladu sa ovim ugovorom za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanje na poziv dràvnih organa. 34. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana:

10 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i pravo na naknadu za regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaje pravo zaposlenog i obaveza poslodavca.

444

1) u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno; 2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. 35. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prose~ne zarade iz prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini. 36. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 65% prose~ne zarade iz prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca, zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja na zaposlene i drugih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom. Pravo iz stava 1. ove ta~ke, ima zaposleni za koga je utvr|eno da prestavlja vi{ak zaposlenih - za vreme ~ekanja na preme{taj na druge poslove, za vreme ~ekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme ~ekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i u drugim slu~ajevima utvr|enim programom za re{avanje vi{ka zaposlenih. 37. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca u slu~aju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu ~lana; obrazovanja, stru~nog osposoblja-vanja i usavr{avanja radi potrebe poslodavca; i u~e{}a u radno-proizvodnim takmi~enjima i izlo`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva. 38. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada - u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju; 2) za ishranu na slu`benom putu u zemlji (dnevnica za slu`beno putovanje) - u visini od 5% prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}enja do iznosa cene hotela "A" i "B" kategorije; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu - u visini utvr|enoj posebnim propisima; 4) za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu - u visini od 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom po-datku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a ako nije obezbe|en sme{taj i ishrana zaposlenih i naknadu tro{kova sme{taja i ishrane. 39. Pod slu`benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zapo-slenog i na udaljenosti ve}oj od 50 kilometara od sedi{ta poslodavca, radi izvr{avanja poslova po nalogu poslodavca. Zaposleni na slu`benom putu ima pravo na dnevnicu, i to: 1) za 12 ~asova provedenih na slu`benom putu, punu dnevnicu; 2) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova, pola dnevnice;

445

3) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 24 ~asa ili vi{e dana, punu dnevnicu za svakih 24 ~asa provedenih na slu`benom putu i pola dnevnice za svaki zapo~eti dan, ako u tom danu provede duè od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova. Zaposleni je duàn da u roku od pet dana po povratku sa slu`benog puta podnese uredno potpisan nalog sa izve{tajem o obavljenom poslu. Vreme provedeno na slu`benom putu po jednom putnom nalogu, moè trajati pet radnih dana neprekidno. 40. Poslodavac je duàn da zaposlenom isplati druga primanja11 u skladu sa ovim ugovorom: 1) otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prose~ne zarade; 2) naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè porodice i ~lano-vima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja. Pored drugih primanja iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac moè zaposlenom da obezbedi i druga primanja utvr|ena Zakonom o radu.12 41. Pored primanja iz ta~ke 40. ovog ugovora, zaposleni ima pravo na: 1) jubilarnu nagradu - za 10 godina radnog staà kod poslodavca - u visini dve mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 10 godina radnog staà kod poslodavca; za 20 godina radnog staà kod poslodavca - u visini tri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 20 godina radnog staà kod poslodavca; za 30 godina radnog staà kod poslodavca - u visini ~etiri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario pre meseca u kome je navr{io 30 godina radnog staà kod poslodavca. 2) solidarnu pomo} zaposlenom i ~lanu njegove uè porodice za slu~aj duè i teè bolesti, kupovine lekova, le~enja u zemlji i inostranstvu, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti i ublaàvanja {tete od elementarnih nepogoda - u visini mese~ne zarade koju zaposleni ostvari u prethodnom mesecu pre meseca u kome je nastupila bolest, zdravstvena rehabilitacija ili invalidnost. Pod ~lanovima uè porodice u smislu stava 1. ove ta~ke smatraju se bra~ni drug i deca zaposlenog. 42. Pored primanja iz ta~ke 40. i 41. ovog ugovora, poslodavac zaposlenom moè da isplati i slede}a druga primanja: 1) tro{kove odobrenog kori{}enja sopstvenog automobila; 2) zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika. Zajam u smislu stava 1. ove ta~ke, moè se odobriti pod slede}im uslovima: 1) iznos odobrenog zajma ne moè biti ve}i od dvostruke prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~-kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) isplata zajma u teku}em mesecu ne moè se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec;

11 U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3), prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, biti utvr|eno pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora. 12 Deci zaposlenog do 15 godina ìvota poklon za Boì} i Novu godinu, a zaposlenom premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu.

446

3) vra}anje zajma se vr{i iz zarade zaposlenog, najduè u {est mese~nih rata, po~ev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam; 4) novi zajam se ne moè odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobren zajam. 43. Zaposleni ima pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca u skladu sa Zakonom o radu. 44. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji __________________13 ne moè da radi na ___________________ poslovima, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (zabrana konkurencije). Poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku od dve godine po prestanku radnog odnosa. U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu stava 2. ove ta~ke, poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u visini osnovne zarade koju bi zaposleni ostvario da je ostao u radnom odnosu kod poslodavca. 45. Zaposleni odgovara za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepa`nje, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzro-kovao i kako se nadokna|uje,14 utvr|uje poslodavac, u skladu op{tim aktom i sa ovim ugovorom. Postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za naknadu {tete pokre}e posloda-vac. Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom, pro-uzrokuje {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duàn je da poslodavcu nadoknadi iznos ispla}ene {tete. Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. 46. Ako zaposleni, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena bude utvr|en kao vi{ak zaposlenih kod poslodavca, zaposleni ima prava utvr|ena Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih. 47. Zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada, u skladu sa Zakonom o radu. 48. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovora o radu u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu. 49. Radni odnos zaposlenog kod poslodavca prestaje u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i ovim ugovorom. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslodavca u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Postupak iz stava 1. ovog ~lana pokre}e poslodavac. 50. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene ovim ugovorom.

13 Navesti teritoriju na kojoj zaposleni ne moè da obavlja poslove i poslove koje ne moè da obavlja. 14 Ugovorom o radu moè biti utvr|eno da to ~ini komisija koju obrazuje poslodavac.

447

Zaposlenom se moè otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini slede}e povrede radnih obaveza, i to: 1) neblagovremno, nemarno ili nesavesno izvr{avanje poslova na kojima zaposleni radi; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) zloupotreba slu`benog poloàja i prekora~enje datog ovla{}enja; 4) odavanje poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene zakonom i op{tim aktom poslodavca; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju povredu radne obaveze. 51. Zaposlenom se moè otkazati ugovor o radu ako ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, i to: 1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog radnog vre-mena; 2) nedoli~no pona{anje prema zaposlenim i strankama; 3) dolazak na rad u napitom stanju i opijanje za vreme rada; 4) izazivanje nereda i u~estvovanje u tu~i; 5) i druga nepo{tovanja radne discipline propisana aktom poslodavca, odnosno takva pona{anja zaposlenog da ne moè da nastavi rad kod poslodavca. 52. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu u slu~aju iz ~lana 179. ta~ka 1) - 6) Zakona o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja. 53. Poslodavac je duàn da upozorenje iz ta~ke 52. ovog ugovora dostavi na mi{-ljenje predstavniku zaposlenih kod poslodavca. Predstavnik zaposlenih duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. 54. Na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo pona{anje, osnova za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenica i dokaza koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja predstavnika zaposlenih na upozorenje poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako pred-stavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim ugovorom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. 55. Zaposleni i poslodavac mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i ovim ugovorom. Sporno pitanje izme|u zaposlenog i poslodavca re{ava arbitar. Arbitra sporazumno odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka iz oblasti koja je predmet spora.

448

Rok za pokretanje spora pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenog. Predlog za re{avanje spornog pitanja pred arbitrom, koji se podnosi u pisanom obliku, mogu podneti posebno ili zajedno zaposleni i poslodavac, a posle obave{tavanja poslodavca da zaposleni èli sporno pitanje da re{ava putem arbitra. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog. Ako o spornom pitanju, nastalom povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da re{avaju u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. 56. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu i op{teg akta. 57. Protiv ovog ugovora zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.15 58. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 59. Ovaj ugovor zaklju~en je u ________________, dana ______________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "______________________" (mesto) _______________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

15 Iako ni novi Zakon o radu ne utvr|uje ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da ovaj ugovor sadrì odluke poslodavca, kojima mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, mogao da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

449

Na osnovu ~lana 278, a u vezi sa ~lanom 33. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2004),1 zaklju~uje se

U G O V O R O URE\IVANJU ME\USOBNIH PRAVA,

OBAVEZA I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENOG I POSLODAVCA2

1. ___________________ "__________________", sa sedi{tem u _____________, ulica _____________________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u ______________________, ulica __________________, broj _____ (u daljem tekstu: zaposleni), koji su zasnovali radni odnos, ure|uju me|usobna prava, obaveze i odgovornosti. 2. Zaposleni i poslodavac zasnovali su radni odnos re{enjem (alternativa: odlukom ili sporazumom), broj ____, od ___________ godine. 3. Zaposleni ima zavr{en-u _______________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme).3 4. Puno radno vreme zaposlenog traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 5. Zaposleni je duàn da, na zahtev poslodavca, radi duè od punog radnog vremena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 6. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan traje, po pravilu, osam ~asova. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni4 radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 7. Zaposleni je duàn da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi poslodavac. 8. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i na nedeljni odmor. Zaposleni }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 9. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se zavisno od doprinosa u radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih ovim ugovorom.

1 Polazi se od toga da kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca, niti je donet pravilnik o radu, ve} se me|usobna prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa ~lanom 278. Zakona o radu, ure|uju ovim ugovorom. Me|utim, kada se u ovom ugovoru pominje op{ti akt, isklju~ivo se misli na op{ti i poseban kolektivni ugovor. 2 U okviru prelaznih i zavr{nih odredaba Zakona o radu, predvi|eno je da je poslodavac duàn da sa zaposlenim, koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti. Ovaj ugovor sadrì sve elemente iz ~lana 33. stav 1. Zakona o radu, osim iz ta~ke 4) - 8). 3 Na primer: Pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme. 4 Ako se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada priroda i organizacija rada to zahteva - radna nedelja i raspored radnog vremena moè se organizovati na drugi na~in.

450

Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke, uve}ava se po osnovu: 1) doprinosa na radu - do 3 radna dana; 2) uslova rada - do 2 radna dana; 3) stru~ne spreme: - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - 3 radna dana, - za poslove za koje je predvi|en VI1 i VI2 stepen stru~ne spreme - 2 radna dana, - za poslove za koje je predvi|en V i IV stepen stru~ne spreme - 1 radni dan; 4) radno iskustvo: - za svakih pet godina radnog iskustva - 1 radni dan; 5) drugi kriterijumi - zdravstveno i socijalno stanje: - invalidu rada - 1 radni dan, - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetnje u svom psihofizi~kom razvoju - 1 radni dan, - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva te{kog bolesnika koji u toku godine boluje duè od {est meseci - 1 radni dan, - roditelju sa jednim ili vi{e dece mla|e od 14 godina ìvota - 1 radni dan, - davaocu krvi koji je u prethodnoj godini dao krv najmanje dva puta - 1 radni dan. Godi{nji odmor zaposlenog, ~iju duìnu poslodavac utvr|uje re{enjem, ne moè biti duì od 35 radnih dana u toku kalendarske godine. 10. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo) u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana, i to: 1) sklapanje braka - 5 radnih dana; 2) poro|aja supruge - 5 radnih dana; 3) teè bolesti ~lana uè porodice - 4 radna dana; 4) poro|aja drugog ~lana uè porodice - 1 radni dan; 5) za{tite i otklanjanja {tetnih posledica u doma}instvu prouzrokovanih elementar-nom nepogodom - 3 radna dana; 6) selidbe sopstvenog doma}instva sa podru~ja istog naseljenog mesta - 1 radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto - 3 radna dana; 7) polaganja stru~nog ili drugog ispita - 1 radni dan, a ukupno 6 radnih dana u toku jedne kalendarske godine; 8) za odbranu magistarskog rada - 2 radna dana, a za odbranu doktorske disertacije - 3 radna dana; 9) odsustvovanja na radno-proizvodnim i sportskim takmi~enjima koje organizuje sindikat - najmanje po 1 radni dan, u zavisnosti od mesta odràvanja takmi~enja; 10) kori{}enja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalid-nosti - 7 radnih dana; 11) odlaska na odsluènje, odnosno dosluènje vojnog roka - 2 radna dana. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ove ta~ke, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{: 1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi ra~unaju}i i dan davanja krvi. Pored prava na pla}eno odsustvo iz stava 1. i 2. ove ta~ke, zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajanju duèm od pet radnih dana u smislu stava 1. i 2. ove ta~ke. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dràvnih i verskih praznika u skladu sa zakonom. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. i 2. ove ta~ke, smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajed-ni~kom porodi~nom doma}instvu.

451

11. Zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo do sedam radnih dana u kalendar-skoj godini u slu~aju: 1) negovanja bolesnog ~lana uè porodice odre|enog u smislu stava 5. ta~ke 10. ovog ugovora - 5 radnih dana; 2) smrti srodnika koji nisu navedeni u stavu 5. ta~ka 10. ovog ugovora - 1 radni dan; 3) izvr{avanja posla u mestu stanovanja koga mora li~no obaviti - 1 radni dan; 4) izvr{avanja posla van mesta stanovanja koga mora li~no obaviti - 3 radna dana; 5) posete bra~nom drugu u inostranstvu - 7 radnih dana; 6) u~estvovanja na kulturno-umetni~kim i sportskim takmi~enjima - najmanje 1 radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta odràvanja takmi~enja. Poslodavac moè zaposlenom da odobri nepla}eno odsustvo i u duèm trajanju kada to ne remeti proces rada, a ne duèm od 30 dana. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ove ta~ke, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i op{tim aktom nije druk~ije odre|eno. 12. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom druk~ije odre|eno. 13. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zaposleni je duàn da se pridràva propisanih mera bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu. 14. Zaposleni je duàn da, u skladu sa Zakonom o radu, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 15. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi i sl.), drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom. 16. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova rada, utvr|enih pravilnikom o orga-nizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ove ta~ke, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zaposlenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Vrsta i stepen stru~ne spreme, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u za obavljanje posla i uslovima rada, i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____. Osnovna zarada iz stava 2. ove ta~ke, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za naj-jednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____, tako da osnovna zarada iznosi ___________ dinara. 17. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se na osnovu poslovno-finan-sijskih rezultata poslodavca.

452

Osnovnu zaradu za najjednostavniji rad utvr|uje poslodavac. 5 Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana. 18. Osnovna zarada iz ta~ke 16. stav 5. ovog ugovora, uve}ava se za posebne uslove rada za koeficijent ____, tako da osnovna zarada ukupno iznosi _________ dinara. 19. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama: 1) ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvr{eni, zaposlenom pripada zarada u visini zarade utvr|ene u ta~ki 16. stav 5. ovog ugovora; 2) ako poslovi iz plana rada zaposlenog nisu izvr{eni, zaposlenom se osnovna zarada utvr|ena u ta~ki 16. stav 5. ovog ugovora, smanjuje za 1% do 20%; 3) ako su pored poslova iz plana rada zaposlenog izvr{eni i drugi poslovi, zaposlenom se osnovna zarada iz ta~ke 16. stav 5. ovog ugovora, uve}ava za 1% do 20%. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje poslodavac, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. 20. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - u visini 100% od osnovice; 2) za rad no}u i za rad u smenama ako takav nije vrednovan pri utvr|ivanju osnovne zarade - u visini 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - u visini od 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 0,4 od osnovice; 5) za rad subotom i nedeljom - u visini od 26% od osnovice. 21. Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca, ako je u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslovnom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavcu, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 2. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 3. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje na kraju poslovne godine. Zarada se zaposlenom ispla}uje jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu. 22. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini, zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu.


453

23. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i puno radno vreme. 24. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa,6 i to: 1) na naknadu za ishranu u toku rada (za dane provedene na radu) - u visini od 20% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) na regres za kori{}enje godi{njeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju od 20 radnih dana - u visini prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`-nog za poslove statistike, a srazmerni deo regresa za kori{}enje godi{njeg odmora kra}em od 20 radnih dana; 3) na naknadu za odvojen ìvot od porodice - u visini 75% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike; 4) na terenski dodatak u visini 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike. Regres za kori{}enje godi{njeg odmora, po pravilu, se ispla}uje pri odlasku na godi{nji odmor. 25. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca u skladu sa ovim ugovorom za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanje na poziv dràvnih organa. 26. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana: 1) u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nje druk~ije odre|eno; 2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. 27. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prose~ne zarade iz prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti manji od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Zakonom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini. 28. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 65% prose~ne zarade iz prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca, zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja na zaposlene i drgih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom.

6 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i pravo na naknadu za regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaje pravo zaposlenog i obaveza poslodavca.

454

Pravo iz stava 1. ove ta~ke, ima zaposleni za koga je utvr|eno da prestavlja vi{ak zaposlenih - za vreme ~ekanja na preme{taj na druge poslove, za vreme ~ekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme ~ekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i u drugim slu~ajevima utvr|enim programom za re{avanje vi{ka zaposlenih. 29. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca u slu~aju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu ~lana, obrazovanja, stru~nog osposob-ljavanja i usavr{avanja radi potrebe poslodavca; i u~e{}a u radno-proizodnim takmi~e-njima i izlo`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva. 30. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada - u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju; 2) za ishranu na slu`benom putu u zemlji (dnevnica za slu`beno putovanje) - u visini od 5% prose~ne mese~ne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}enja do iznosa cene hotela "A" i "B" kategorije; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu - u visini utvr|enoj posebnim propisima; 4) za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu - u visini od 3% od prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a ako nije obezbe|en sme{taj i ishrana zaposlenih i naknadu tro{kova sme{taja i ishrane. 31. Pod slu`benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zaposlenog i na udaljenosti ve}oj od 50 kilometara od sedi{ta poslodavca, radi izvr{avanja poslova po nalogu poslodavca. Zaposleni na slu`benom putu ima pravo na dnevnicu, i to: 1) za 12 ~asova provedenih na slu`benom putu, punu dnevnicu; 2) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova, pola dnevnice; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu duèm od 24 ~asa ili vi{e dana, punu dnevnicu za svakih 24 ~asa provedenih na slu`benom putu i pola dnevnice za svaki zapo~eti dan, ako u tom danu provede duè od 8 ~asova, a kra}e od 12 ~asova. Zaposleni je duàn da u roku od pet dana po povratku sa slu`benog puta podnese uredno potpisan nalog sa izve{tajem o obavljenom poslu. Vreme provedeno na slu`benom putu po jednom putnom nalogu, moè trajati pet radnih dana neprekidno. 32. Poslodavac je duàn da zaposlenom isplati druga primanja7 u skladu sa ovim ugovorom: 1) otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prose~ne zarade;

7 U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zako-na o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3), prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog biti utvr|eno pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

455

2) naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè porodice i ~lano-vima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja. Pored drugih primanja iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac moè zaposlenom da obezbedi i druga primanja utvr|ena Zakonom o radu.8 33. Pored primanja iz ta~ke 32. ovog ugovora, zaposleni ima pravo na: 1) jubilarnu nagradu - za 10 godina radnog staà kod poslodavca - u visini dve mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 10 godina radnog staà kod poslodavca; za 20 godina radnog staà kod poslodavca - u visini tri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navr{io 20 godina radnog staà kod poslodavca; za 30 godina radnog staà kod poslodavca - u visini ~etiri mese~ne zarade koju je zaposleni ostvario pre meseca u kome je navr{io 30 godina radnog staà kod poslodavca. 2) solidarnu pomo} zaposlenom i ~lanu njegove uè porodice za slu~aj duè i teè bolesti, kupovine lekova, le~enja u zemlji i inostranstvu, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti i ublaàvanja {tete od elementarnih nepogoda - u visini mese~ne zarade koju zaposleni ostvari u prethodnom mesecu pre meseca u kome je nastupila bolest, zdravstvena rehabilitacija ili invalidnost. Pod ~lanovima uè porodice u smislu stava 1. ove ta~ke smatraju se bra~ni drug i deca zaposlenog. 34. Pored primanja iz ta~ke 32. i 33. ovog ugovora, poslodavac zaposlenom moè da isplati i slede}a druga primanja: 1) tro{kove odobrenog kori{}enja sopstvenog automobila; 2) zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud`benika. Zajam u smislu stava 1. ove ta~ke, moè se odobriti pod slede}im uslovima: 1) iznos odobrenog zajma ne moè biti ve}i od dvostruke prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republi~-kog organa nadle`nog za poslove statistike; 2) isplata zajma u teku}em mesecu ne moè se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec; 3) vra}anje zajma se vr{i iz zarade zaposlenog, najduè u {est mese~nih rata, po~ev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam; 4) novi zajam se ne moè odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobren zajam. 35. Zaposleni ima pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca u skladu sa Zakonom o radu. 36. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji ___________________9 ne moè da radi na ___________________ poslovima, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (zabrana konkurencije).

8 Deci zaposlenog do 15 godina ìvota poklon za Boì} i Novu godinu, a zaposlenom premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 9 Navesti teritoriju na kojoj zaposleni ne moè da obavlja poslove i poslove koje ne moè da obavlja.

456

Poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku od dve godine po prestanku radnog odnosa. U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu stava 2. ove ta~ke, poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u visini osnovne zarade koju bi zaposleni ostvario da je ostao u radnom odnosu kod poslodavca. 37. Zaposleni odgovara za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepa`nje, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje,10 utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom. Postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za naknadu {tete pokre}e pos-lodavac. Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom, prouzrokuje {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duàn je da poslodavcu nadoknadi iznos ispla}ene {tete. Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. 38. Ako zaposleni, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena bude utvr|en kao vi{ak zaposlenih kod poslodavca, zaposleni ima prava utvr|ena Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih. 39. Zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada, u skladu sa Zakonom o radu. 40. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovora o radu u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu. 41. Radni odnos zaposlenog kod poslodavca prestaje u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i ovim ugovorom. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslodavca u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. Postupak iz stava 1. ovog ~lana pokre}e poslodavac. 42. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene ovim ugovorom. Zaposlenom se moè otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini slede}e povrede radnih obaveza, i to: 1) neblagovremno, nemarno ili nesavesno izvr{avanje poslova na kojima zaposleni radi; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) zloupotreba slu`benog poloàja i prekora~enje datog ovla{}enja; 4) odavanje poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene zakonom i op{tim aktom poslodavca; 5) i druga ~injenja ili ne~injenja koja prestavljaju povredu radne obaveze. 43. Zaposlenom se moè otkazati ugovor o radu ako ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca, i to:

10 Ugovorom o radu moè biti utvr|eno da to ~ini komisija koju obrazuje poslodavac.

457

1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog radnog vremena; 2) nedoli~no pona{anje prema zaposlenim i strankama; 3) dolazak na rad u napitom stanju i opijanje za vreme rada; 4) izazivanje nereda i u~estvovanje u tu~i; 5) i druga nepo{tovanja radne discipline propisana aktom poslodavca, odnosno takva pona{anja zaposlenog da ne moè da nastavi rad kod poslodavca. 44. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu u slu~aju iz ~lana 179. ta~ka 1) - 6) Zakona o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja. 45. Poslodavac je duàn da upozorenje iz ta~ke 44. ovog ugovora dostavi na mi{lje-nje predstavniku zaposlenih kod poslodavca. Predstavnik zaposlenih je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. 46. Na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo pona{anje, osnova za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenica i dokaza koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu, izja{njavanja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja predstavnika zaposlenih na upozorenje poslodavca, poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i ako se zaposleni, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako predstavnik zaposlenih, u roku utvr|enom ovim ugovorom, ne dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. 47. Zaposleni i poslodavac mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i ugovorom o radu. Sporno pitanje izme|u zaposlenog i poslodavca re{ava arbitar. Arbitra sporazumno odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka iz oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje spora pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenog. Predlog za re{avanje spornog pitanja pred arbitrom, koji se podnosi u pisanom obliku, mogu podneti posebno ili zajedno zaposleni i poslodavac, a posle obave{tavanja poslodavca da zaposleni èli sporno pitanje da re{ava putem arbitra. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog. Ako o spornom pitanju, nastalom povodom otkaza ugovora o radu i isplate mini-malne zarade nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da re{avaju u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.

458

48. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu i op{teg akta. 49. Protiv ovog ugovora zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.11 50. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 51. Ovaj ugovor zaklju~en je u ________________, dana ______________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "______________________" (mesto) _______________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

11 Iako ni novi Zakon o radu ne utvr|uje ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da ovaj ugovor sadrì odluke poslodavca, kojima mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, mogao da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

459

Na osnovu ~lana _____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____________, od _______. godine, direktor "_________________", dana _____________. godine, doneo je

O D L U K U O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRA]ENJE

OBAVLJANJA POSLOVA NA PROBNOM RADU1

1. Obrazuje se Komisija za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu Petra Petrovi}a, koji je zasnovao radni odnos sa poslodavcem "______________________", na poslovima ______________ - u sektoru za _____________________. 2. Komisiju za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu, sa~injavaju: 1) _______________________________________, predsednik komisije; 2) _______________________________________, ~lan komisije, i 3) _______________________________________, ~lan komisije. 3. Zadatak Komisije je da u toku probnog rada, koji }e trajati tri meseca, prati obavljanje poslova Petra Petrovi}a i da mi{ljenje o rezultatima probnog rada dostavi direktoru "___________________", Mi{ljenje iz stava 1. ove ta~ke, Komisija je du`na da dostavi direktoru pet dana pre isteka roka za probni rad. 4. Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja, a prestaje da vaì dostavljanjem mi{ljenja direktoru o rezultatima probnog rada. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) ^lanovima Komisije, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove. (mesto) ________________________ ( )

1 Ako se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca utvrdi da rezultate probnog rada utvr|uje komi-sija, onda treba doneti odluku o obrazovanju te komisije i utvrditi njene zadatke.

460

Na osnovu ~lana _______ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ___________, od __________________. godine, i Odluke o obrazovanju Komisije za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu, broj _________, od ___________. godine, Komisija je na sednici, odrànoj ___________. godine, zaklju~ila da direktoru "_______ __________________" dostavi slede}e

M I [ LJ E NJ E O REZULTATIMA PROBNOG RADA1

1. Odlukom direktora "________________", broj ____, od _____________. godine, o potrebi izbora lica za zasnivanje radnog odnosa na poslovima _________________ - u sektoru za ________________, a u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, broj ______, od __________. godine, utvr|en je probni rad kao poseban uslov za izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. 2. Odlukom direktora iz ta~ke 1. ovog mi{ljenja, a na osnovu Oglasa, na poslove _________________________, izabran je Petar Petrovi}, koji je zasnovao radni odnos sa poslodavcem, s tim da na probnom radu provede tri meseca. 3. Odlukom direktora, obrazovana je Komisija za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu Petra Petrovi}a, koji je zasnovao radni odnos sa poslodavcem za obavljanje poslova ____________________ - sektoru za ______________________. 4. Prate}i obavljanje poslova Petra Petrovi}a, na poslovima na kojima je zasnovao radni odnos, Komisija za pra}enje obavljanja poslova na probnom radu utvrdila je da je Petar Petrovi}, za vreme trajanja probnog rada, pokazao radne i stru~ne sposobnosti koje omogu}avaju da moè uspe{no da obavlja poslove na koje je izabran. DOSTAVLJENO: Broj _________ KOMISIJA: 1) Direktoru, ______. godine, 1) ________________, predsednik komisije 2) Sektoru za pravne _____________ 2) ________________, ~lan komisije, i i kadrovske poslove. (mesto) 3) ________________, ~lan komisije.

1 Za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, novi Zakon o radu ne predvi|a davanje mi{ljenja poslodavcu o rezultatima probnog rada. Me|utim, ako se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca utvrdi davanje tog mi{ljenja poslodavcu, onda ovaj pojedina~ni akt treba obavezno doneti.

461

Na osnovu ~lana 30. stav 1. i 2. i ~lana 42. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca,1 broj __________ od ___________. godine, zaklju~uje se

UGOVOR O RADU ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN

PROSTORIJA POSLODAVCA

1. __________________ "__________________", sa sedi{tem u ______________, ulica _______________________, broj _____ (u daljem tekstu: poslodavac), zasniva radni odnos sa Petrom Petrovi}em, sa prebivali{tem u ___________________________, ulica ________________________, broj _____ (u daljem tekstu: zaposleni). 2. Zaposleni zasniva radni odnos sa poslodavcem za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno radi obavljanja poslova kod ku}e.2 3. Zaposleni ima zavr{en-u ________________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je _________________.3 4. Poslovi koje }e zaposleni obavljati van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e sastoji se u slede}em: __________________________________ (utvrditi opis poslova).4 Zaposleni je duàn da poslodavcu obezbedi svakodnevni nadzor nad radom zaposlenog. 5. Zaposleni }e poslove van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, obavljati sa svojim ~lanovima uè porodice (alternativa: poslove }e obavljati sam), u ime i za ra~un poslodavca. Zaposleni }e za obavljanje poslova iz ta~ke 4. ovog ugovora koristiti ____________ ________________ (navesti sredstva rada). 5 6. Zaposleni }e obavljati poslove van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e u _________________ (navesti mesto rada).6

1 Polazi se od toga da je kod poslodavca zaklju~en kolektivni ugovor. Me|utim, sve isto bi bilo da je donet pravilnik o radu, s tim {to bi se, umesto kolektivnog ugovora kod poslodavca, naveo pravilnik o radu. 2 Ovo je model ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos izme|u zaposlenog i poslodavca kada zaposleni obavlja poslove van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e. 3 Na primer: Vi{a ekonomska {kola, odnosno VI2 stepen stru~ne spreme i po zanimanju je organi-zator ra~unovodstvenih poslova. 4 Na primer: Zaposleni }e obavljati slede}e poslove: organizuje i rukovodi ra~unovodstvom; kontroli{e poslovne knjige i sastavlja ra~unovodstvene izve{taje; priprema predloge finansijskog izve{taja i izve{taja o poslovanju; objedinjava knjigovodstvo i finansijsku operativu; priprema predlog raspodele dobiti; obavlja i druge poslove koji proisti~u iz rukovo|enja ra~unovodstvom. U vezi sa poslovima, napominjemo da je, prema ~lanu 134. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 29/1996), poslodavac mogao da zaklju~i ovaj ugovor radi izrade odre|enog predmeta i pruànja usluga van prostorija poslodavca, ako se za obavljanje tih poslova ne zahteva radno mesto (izrada predmeta doma}e radinosti, skupljanje sekundarnih sirovina, prodaja knjiga, bro{ura, novina, pruànje usluga na ra~unaru. 5 Na primer: svojim ra~unarom i ostalim sredstima rada. 6 Na primer: Beograd.

462

7. Zaposleni zasniva radni odnos sa poslodavcem na neodre|eno vreme (alternativa: na odre|eno vreme),7 po~ev od ____________. godine (navesti datum zasnivanja radnog odnosa). 8. Zaposleni je duàn da stupi na rad _____________. godine (navesti datum stupanja na rad). 9. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom (alternativa: sa nepunim ili skra}enim radnim vremenom). 10. Probni rad zaposlenog traje od ________________ do ____________. godine.8 11. Puno radno vreme zaposlenog traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme mla|eg od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 12. Zaposleni je duàn, na zahtev poslodavca, da radi duè od punog radnog vremena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 13. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan traje, po pravilu, osam ~asova. Radno vreme kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena,9 najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 14. Zaposleni je duàn da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi poslodavac. 15. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i na nedeljni odmor. Zaposleni }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 16. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se zavisno od doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih ovim ugovorom. Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke, uve}ava se po osnovu doprinosa u radu, uslova rada, radnog iskustva i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.10 17. Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na nepla}eno odsustvo u slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 18. Zaposlenom koji odsustvuje sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za

7 Ako zaposleni zasniva radni odnos na odre|eno vreme, onda treba navesti poslove koje }e obavljati na odre|eno vreme i vreme na koje zasniva radni odnos, a koje ne moè da traje duè od 12 meseci. 8 Probni rad moè da traje {est meseci. 9 Ako se kod poslodavca rad obavlja u smenama, no}u ili kada priroda posla ili organizacija rada to zahteva - radna nedelja i raspored radnog vremena moè da se organizuje na drugi na~in. 10 Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti predvi|eno da godi{nji odmor moè da traje duè od 35 dana, osim u slu~ajevima kada zaposleni obavlja poslove u skra}enom radnom vremenu (poslovi sa pove}anim rizikom), kada godi{nji odmor moè da traje najduè 40 radnih dana.

463

koje je zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca druk~ije odre|eno. 19. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni je duàn da se pridràva propisanih mera za{tite na radu. 20. Zaposleni je duàn, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, da obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 21. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), drugih primanja po osnovu radnog odnosa i zarade iz dobiti, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 22. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova rada, utvr|enih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Uslovi iz stava 1. ove ta~ke, na osnovu kojih se utvr|uje osnovna zarada zaposlenog, su: vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja potrebna za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu. Vrsta i stepen stru~ne spreme i posebna znanja za rad na odre|enim poslovima, koji su odre|eni sloèno{}u posla, odgovorno{}u u obavljanju posla i uslovima rada, izraàvaju se koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____. Osnovna zarada iz stava 2. ove ta~ke, utvr|uje se tako {to se osnovna zarada za najjednostavniji rad pomnoì sa koeficijentom posla koga zaposleni obavlja ____, tako da osnovna zarada iznosi ___________ dinara. 23. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se11 na osnovu poslovno-finan-sijskih rezultata .poslodavca. Osnovna zarada za najjednostavniji rad utvr|uje se za period koji ne moè biti kra}i od tri meseca, niti duì od godinu dana. 24. Osnovna zarada iz ta~ke 22. stav 5. ovog ugovora, uve}ava se za posebne uslove rada za koeficijent ____, tako da osnovna zarada ukupno iznosi _________ dinara. 25. Radni u~inak zaposlenog utvr|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Kvalitet i obim obavljenog posla, kao i odnos zaposlenog prema radnim obavezama, poslodavac utvr|uje ocenom o kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema radnim obavezama, u skladu sa op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. 26. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u slu~ajevima i u visini utvr|enoj Zako-nom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.12


464

27. Zaposleni ima pravo na zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslo-davca (nagrade, bonusi i sl.), u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zaposleni ima pravo na nagradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu pos-lodavca, ako je u odre|enom periodu, u toku poslovne godine, znatno doprineo poslov-nom uspehu poslodavca. Zaposleni ima pravo na bonus po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, ako je, u toku poslovne godine, dva ili vi{e puta ostvario nagradu kod poslodavca. Nagradu iz stava 2. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje svaka tri meseca, a bonus iz stava 3. ove ta~ke, poslodavac, po pravilu, dodeljuje na kraju poslovne godine. 28. Zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa - na naknadu za ishranu u toku rada, na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, na naknadu za odvojen ìvot od porodice i na terenski dodatak, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.13 29. Zarada se zaposlenom ispla}uje jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu. 30. Poslodavac moè, zavisno od rezultata poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini zaposlenom da isplati zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, op{tim aktom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ovim ugovorom. Zarada iz dobiti, ostvarena u poslovnoj godini, utvr|uje se na osnovu doprinosa rezultatima poslovanja po godi{njem obra~unu. 31. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno za radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. 32. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.14 33. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova i pravo na druga primanja, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.15

12 Uve}ana zarada za rad na dan praznika koji je neradni dan, rad no}u, rad u smenama, prekovremeni rad, po osnovu vremena provedeno na radu za svaku punu godinu i za rad subotom i nedeljom. 13 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i pravo na naknadu za regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaje pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 14 Naknada zarade: za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnih organa; za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo naredbom dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca; i u drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom. 15 Naknada tro{kova za dolazak i odlazak sa rada; za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu; za sme{taj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade; i druga primanja, na primer - otpremnina pri odlasku u penziju, naknada tro{kova pogrebnih usluga, naknada {tete zbog povrede na radu ili profesio-nalnog oboljenja, jubilarne nagrade i solidarna pomo}.

465

34. Za kori{}enje i upotrebu sredstava rada zaposlenog iz ta~ke 5. stav 2. ovog ugo-vora, poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati naknadu u visini ________ dinara. 35. Zaposleni ima pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 36. Ako se zaposleni, usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, utvrdi kao vi{ak zaposlenih, ima prava utvr|ena Zakonom o radu, op{tim aktom i kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca. 37. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji ________________ ne moè da radi na __________________16 poslove, u svoje ime i za svoj ra~un, kao i za ra~un drugog fizi~kog ili pravnog lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije). Poslodavac i zaposleni ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku od dve godine po prestanku radnog odnosa. U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu stava 2. ove ta~ke, pos-lodavac se obavezuje da zaposlenom isplati nov~anu naknadu u visini osnovne zarade koju bi ostvario da mu nije prestao radni odnos kod poslodavca. 38. Odgovornost za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu17 ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvrdi}e se u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 39. Zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 40. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovora o radu u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 41. Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 42. Poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Ako o spornom pitanju, nastalom povodom otkaza ugovora o radu i isplate mini-malne zarade nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje re{avati u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova.

U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2005. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, biti utvr|eno pravo na naknadu za ishranu u toku rada i za regres za kori{}enje godi{njeg odmora. 16 Navesti teritoriju na kojoj zaposleni ne moè da obavlja poslove i koje poslove zaposleni ne moè obavljati. 17 Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nakna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Me|utim, kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè biti utvr|eno da to ~ini komisija koju bi obrazvao poslodavac.

466

43. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca. 44. Protiv ovog ugovora, zaposleni, odnosno prestavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.18 45. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 46. Ovaj ugovor zaklju~en je u ________primeraka, dana __________ godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "______________________" (mesto) _______________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

18 Iako ni novi Zakon o radu ne utvr|uje ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da ovaj ugovor sadrì odluke poslodavca kojima mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pod uslovima utvr|enim Zakonom o radu, mogao pokrenuti spor pred nadle`nim sudom.

467

Na osnovu ~lana 30. stav 1. i 2. i ~lana 45. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), zaklju~uje se

UGOVOR O RADU SA POMO]NIM KU]NIM OSOBLJEM1

1. ________________, sa sedi{tem u ______________, ulica _________________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac), zasniva radni odnos sa Jovankom Jovanovi}, sa prebivali{tem u _________________, ulica _____________, broj ____ (u daljem tekstu: zaposlena). 2. Zaposlena ima zavr{enu _____________________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je ______________________.2 3. Zaposlena }e obavljati poslove pomo}nog ku}nog osoblja, koji se sastoje u __________________ (utvrditi opis poslova).3 4. Zaposlena zasniva radni odnos sa poslodavcem na neodre|eno vreme (alternativa: na odre|eno vreme),4 5. Zaposlena je du`na da stupi na rad __________________. godine (navesti datum stupanja na rad). 6. Zaposlena }e obavljati poslove u __________________________ (navesti mesto rada).5 7. Probni rad zaposlene traje od _____________ do ___________ godine.6 Za vreme trajanja probnog rada zaposlena i poslodavac mogu da otkaù ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana. 8. Zaposlena zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom (alternativa: sa nepu-nim radnim vremenom). 9. Poslodavac je duàn da odmah, po stupanju zaposlene na rad, podnese propisane prijave za obavezno socijalno osiguranje i blagovremeno upla}uje doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i za slu~aj nezaposlenosti. 10. Poslodavac je duàn da zaposlenoj dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na rad.

1 Ovo je model ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos izme|u poslodavca i pomo}nog ku}nog osoblja, koji treba da sadrì prava i obaveze koje sadrì ugovor o radu, ukoliko to Zakonom o radu nije druk~ije odre|eno ili to ne proizilazi iz prirode odnosa koji se uspostavlja izme|u poslodavca i pomo}nog ku}nog osoblja. U vezi sa primenom zakona na pomo}no ku}no osoblje, napominjemo da se, prema ~lanu 4. stav 1. ta~ka 1) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005), ovaj zakon se ne odnosi na lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova pomo}nog ku}nog osoblja. 2 Zaposlena ima zavr{enu osnovnu {kolu i odgovaraju}i program za II stepen stru~ne spreme i po zanimanju je ku}na pomo}nica. 3 Na primer: Zaposlena }e obavljati poslove koji se sastoje u: spremanju stana i odràvanju ~isto}e u stanu poslodavca; nabavci i pripremi hrane; pranju i peglanju ve{a i posteljine; staranju o pla}a-nju komunalnih i drugih obaveza poslodavca; i u obavljanju drugih poslova koji proisti~u iz pri-rode poslova ku}ne pomo}nice. 4 Ako zaposlena zasniva radni odnos na odre|eno vreme, onda treba navesti koje }e poslove obav-ljati na odre|eno vreme i vreme na koje zasniva radni odnos na odre|eno vreme, a koje ne moè da traje duè od 12 meseci. 5 Na primer: Beograd, ulica _________________, broj _____. 6 Probni rad moè da traje najduè {est meseci.

468

11. Puno radno vreme zaposlene traje 40 ~asova nedeljno (alternativa: puno radno vreme zaposlene mla|e od 18 godina ìvota traje 35 ~asova nedeljno). 12. Zaposlena je obavezna, na zahtev poslodavca, da radi duè od punog radnog vremena u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 13. Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova. Radno vreme po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da zaposlenu obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 14. Zaposlena ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i na nedeljni odmor. Zaposlena }e koristiti odmor u toku dnevnog rada, po pravilu, od 9,30 ~asova do 10,00 ~asova. 15. Zaposlena ima pravo na godi{nji odmor za svaku kalendarsku godinu. Za svaku kalendarsku godinu, zaposlena }e koristiti godi{nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Godi{nji odmor iz stava 2. ove ta~ke uve}ava se po osnovu kriterijuma predvi|enih Zakonom o radu i kriterijuma koje utvrdi poslodavac, a u trajanju koje, u skladu sa ovim zakonom i op{tim aktom, odredi poslodavac.7 16. Zaposlena ima pravo na pla}eno odsustvo u slu~ajevima predvi|enim Zakonom o radu i u slu~ajevima koje utvrdi poslodavac, a u trajanju koje, u skladu sa ovim zakonom i op{tim aktom, odredi poslodavac. Zaposlena ima pravo na nepla}eno odsustvo u slu~ajevima i u trajanju koje, u skladu sa Zakonom o radu i op{tim aktom, utvrdi poslodavac. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ove ta~ke, zaposlenoj miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i op{tim aktom nije druk~ije odre|eno. 17. Zaposlenoj koja odsustvuje sa rada u pojedinim slu~ajevima utvr|enim Zako-nom o radu, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu ili u vezi sa radom, osim prava i obaveze za koje je zakonom druga~ije odre|eno. 18. Zaposlena je du`na da, u skladu sa Zakonom o radu, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 19. Zarada zaposlene utvr|uje se u mese~nom iznosu od ________________. dinara (alternativa: utvr|uje se po radnom ~asu i mese~no iznosi ____________. dinara). Alternativa: Deo zarade iz stava 1. ove ta~ke ispla}uje se u naturi - za obezbe|ivanje stanovanja i ishrane (alternativa: samo za obezbe|ivanje stanovanja ili za ishranu) i iznosi _________. dinara. Deo zarade koji se obavezno obra~unava i ispla}uje u novcu iznosi 50% od zarade utvr|ene u stavu 1. ove ta~ke. Za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade, poslodavac je duàn da zaposlenoj naknadu ispla}uje u novcu.8

7 Kad se u ovom ugovoru pominje op{ti akt, onda se isklju~ivo misli na op{ti i posebni kolektivni ugovor. Ugovorom o radu moè biti predvi|eno da godi{nji odmor zaposlene ne moè da bude duì od 35 radnih dana. 8 Po{lo se od alternative, odnosno od toga da je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi.

469

20. Zaposlena ima pravo na uve}anu zaradu u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, a u visini koju, u skladu sa ovim zakonom i op{tim aktom, utvrdi poslodavac.9 21. Zaposlena ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa - na naknadu za ishranu u toku rada i na regres za kori{}enje godi{njeg odmora, u visini koju, u skladu sa Zakonom o radu i op{tim aktom, utvrdi poslodavac.10 22. Zarada zaposlene ispla}uje se jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u gotovom novcu.11 23. Zaposlena ima pravo na naknadu zarade u slu~ajevima i u visini utvr|enoj Zakonom o radu, a u slu~ajevima privremene spre~enosti za rad do 30 dana, prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog i u drugim slu~ajevima utvr|enim ovim zakonom, u visini koju, u skladu sa ovim zakonom i op{tim aktom, utvrdi poslodavac.12 24. Zaposlena ima pravo na naknadu tro{kova i pravo na druga primanja u slu~aje-vima i u visini utvr|enoj Zakonom o radu i drugim propisima, a u drugim slu~ajevima u visini koju, u skladu sa ovim zakonom i op{tim aktom, utvrdi poslodavac.13 25. Zaposlena odgovara za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom14, namerno ili krajnjom nepa`njom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom. Zaposlena koja na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa`njom pro-uzrokuje {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, du`na je da nadoknadi {tetu poslodavcu. Ako zaposlena pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da joj {tetu nadoknadi u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

9 Uve}ana zarada za rad – na dan praznika koji je neradni dan, rad no}u i u smenama, za prekovremeni rad, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku godinu provedenu u radnom odnosu i za rad subotom i nedeljom. 10 Prema ~lanu 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), pravo na naknadu za ishranu u toku rada i za regres za kori{}enje godi{njeg odmora, kao deo zarade zaposlenog, od 1. januara 2006. godine, ponovo postaju pravo zaposlenog i obaveza poslodavca. 11 Ukoliko se prihvati alternativa u ovom ugovoru, zarada se ne bi ispla}ivala samo u gotovom novcu, nego i u naturi. 12 Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnih organa; za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog; za vreme prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili naredbom poslodavca i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom. 13 Naknada tro{kova – za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji i inostranstvu; i druga primanja - otpremnina pri odlasku u penziju, naknada tro{kova pogrebnih usluga, naknada {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, jubilarna nagrada, solidarna pomo} i druga primanja utvr|ena Zakonom o radu. U vezi sa drugim primanjima, napominjemo da su, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), od 1. januara 2006. godine, prestale da vaè odredbe ~lana 120. ta~ka 2) i 3) Zakona o radu, prema kojima je op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moglo, kao deo zarade zaposlenog, biti utvr|eno pravo zaposlenog na ishranu u toku rada i regres za kori{}enje godi{njeg odmora. 14 Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom.

470

26. Zaposlena moè biti privremeno udaljena sa rada, u skladu sa Zakonom o radu. 27. Zaposlenoj prestaje radni odnos u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim Zako-nom o radu, op{tim aktom i ovim ugovorom. Poslodavac moè zaposlenoj da otkaè ugovor o radu ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost, njeno pona{anje i potrebe poslodavca u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu. 28. Zaposlenoj se moè otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom u~ini slede}e povrede radnih obaveza: 1) neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvr{avanje poslova na kojima radi; 2) odbijanje obavljanja poslova na kojima radi; 3) falsifikovanje nov~anih i drugih dokumenata; 4) i druga ~injenja ili ne~injenja usled kojih dolazi do povrede radne obaveze. Zaposlenoj se moè otkazati ugovor o radu ako ne po{tuje radnu disciplinu utvr|enu kod poslodavca, odnosno ako je njeno pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca u slede}im slu~ajevima, i to: 1) nedolazak na rad u utvr|eno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog vremena; 2) nedoli~no pona{anje prema poslodavcu i drugim licima koja dolaze kod poslodavca; 3) i druga nepo{tovanja utvr|ene radne discipline, odnosno njeno takvo pona{anje da zaposlena ne moè da nastavi rad kod poslodavca. 29. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, u slu~ajevima iz ~lana 179. ta~ka 1) - 6) Zakona o radu, zaposlenu pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da joj ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac je duàn da navede: osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako poslodavac utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili ako povreda radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenu obavesti da }e joj otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja. 30. Poslodavac je duàn da upozorenje iz ta~ke 29. ovog ugovora dostavi na mi{ljenje sindikata ~iji je zaposlena ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dostavljanja upozorenja. 31. Na osnovu prijave ili li~nog saznanja poslodavca da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu koji se odnosi na radnu sposobnost i njeno pona{anje, osnova za davanje otkaza ugovora o radu, ~injenica i dokaza da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu, izja{njavanja zaposlene na navode iz upozorenja i mi{ljenja sindikata na upozorenje poslodavca, poslodavac moè zaposlenoj otkazati ugovor o radu. Poslodavac moè zaposlenoj otkazati ugovor o radu i ako se zaposlena, u roku utvr|enom u upozorenju poslodavca, ne izjasni o navodima iz upozorenja ili ako sindikat ~iji je zaposlena ~lan, u roku utvr|enom ovim ugovorom ne dostavi mi{ljenje o upozo-renju poslodavca. 32. Zaposlena i poslodavac mogu sporno pitanje da re{e sporazumno, putem arbitra, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i ovim ugovorom. Sporno pitanje izme|u zaposlene i poslodavca re{ava arbitar.

471

Arbitra sporazumno utvr|uju strane u sporu iz reda stru~njaka iz oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje spora pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja. Predlog za re{avanje spornog pitanja pred arbitrom, koji se podnosi u pisanom obliku, mogu podneti posebno ili zajedno zaposleni i poslodavac, a posle obave{tavanja poslodavca da zaposleni èli sporno pitanje da re{ava putem arbitra. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje zaposlenog i poslodavca. Ako o spornom pitanju, nastalom povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade nije odlu~eno u skladu sa propisima o radu, poslodavac i zaposlena mogu sporno pitanje da re{avaju u skladu sa Zakonom o mirnom re{avanju radnih sporova. 33. Zaposlena i poslodavac prihvataju da se na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, primenjuju odgovaraju}e odredbe Zakona o radu i op{teg akta. 34. Protiv ovog ugovora, zaposlena, odnosno sindikat ~iji je zaposlena ~lan ako ga zaposlena ovlasti, moè, ako smatra da je ovim ugovorom povre|eno pravo ili kad je zaposlena saznala za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava. 35. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 36. Ovaj ugovor zaklju~en je ______________, dana ___________. godine. ZAPOSLENA: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Jovanka Jovanovi}) _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

472

Na osnovu ~lana ______ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____________, od ___________. godine, direktor "________________", dana _____________. godine, doneo je

O D L U K U O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA POLAGANJE STRU^NOG ISPITA

PRIPRAVNIKA1

1. Obrazuje se Komisija za polaganje stru~nog ispita pripravnika Petra Petrovi}a, zaposlenog kod poslodavca "__________________________" i raspore|enog na poslove _____________________ - u sektoru ___________________ poslove. 2. Komisiju iz ta~ke 1. ove odluke sa~injavaju: 1) _________________________________, predsednik komisije; 2) _________________________________, ~lan komisije, i 3) _________________________________, ~lan komisije. ^lanovi Komisije iz stava 1. ove ta~ke imaju isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zanimanja kao i pripravnik koji polaè stru~ni ispit. 3. Zadatak Komisije za polaganje stru~nog ispita je: da, u saradnji sa rukovodiocem sektora u kome je pripravnik raspore|en, prati osposobljavanje pripravnika za samostalan rad; da organizuje polaganje stru~nog ispita pripravnika; da na polaganju stru~nog ispita utvrdi koliko je pripravnik ovladao teorijskim i prakti~nim znanjem za obavljanje poslova za koje se osposobljava za samostalan rad; i da pripravniku izda uverenje o rezultatima pokazanim na stru~nom ispitu. 4. Ova odluka stupa na snagu danom njenog dono{enja, a prestaje da vaì izdava-njem uverenja o polaganju stru~nog ispita pripravniku. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) ^lanovima komisije, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne _____________________ "_______________________" i kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Rukovodiocu sektora u ( ) kome je pripravnik raspore|en, 4) Petru Petrovi}u, pripravniku.

1 Za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, ni novi Zakon o radu ne predvi|a obrazovanje komisije za polaganje stru~nog ispita pripravnika. Me|utim, ako se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca predvidi obrazovanje komisije za polaganje stru~nog ispita pripravnika, onda se obavezno mora doneti ova odluka.

473

Na osnovu ~lana 48. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), ~lana 137. stav 1. ta~ka 2) i ~lana 154. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), ~lana ____ Ugovora o osnivanju Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, broj ___________, od _____________. godine i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____, od __________. godine i Odluke Skup{tine ~lanova dru{tva, broj _________, od ______________. godine, predsedavaju}i Skup{tine ~lanova dru{tva ___________________ i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u ________________, ulica ___________________, broj ____, zaklju~uju

U G O V O R O ME\USOBNIM PRAVIMA, OBAVEZAMA I

ODGOVORNOSTIMA DIREKTORA I POSLODAVCA1 1. Skup{tina Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "_____________________", sa sedi{tem u ________________, ulica _________________, broj _____ (u daljem tekstu: poslodavac), za direktora dru{tva izabrala je Petra Petrovi}a, osniva~a, odnosno ~lana dru{tva, sa prebivali{tem u ______________, ulica ______________, broj ___ (u daljem tekstu: direktor dru{tva). 2. Petar Petrovi} izabran je za direktora dru{tva bez zasnivanja radnog odnosa,2 sa mandatom koji po~inje da te~e od dana izbora, odnosno od ___________ godine, a isti~e na prvoj slede}oj redovnoj godi{njoj sednici Skup{tine ~lanova dru{tva. 3. Direktor dru{tva ima zavr{en-u _______________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je _________________.3 4. Direktor dru{tva obavlja slede}e poslove: zastupa i vodi poslove dru{tva; utvr|uje predlog poslovnog plana dru{tva; saziva sednice Skup{tine ~lanova dru{tva; podnosi godi{njoj Skup{tini ~lanova dru{tva finansijski izve{taj i izve{taj o poslovanju dru{tva; obavlja i druge poslove, utvr|ene zakonom, osniva~kim aktom, ugovorom ~lanova dru{tva, drugim op{tim aktom i ovim ugovorom. 5. Direktor dru{tva duàn je da stupi na rad ____________________ godine (navesti datum stupanja na rad). 6. Direktor dru{tva obavlja}e poslove u _______________ (navesti mesto rada)4 7. Radno vreme direktora dru{tva iznosi 40 ~asova nedeljno. 8. Radna nedelja direktora dru{tva traje pet radnih dana. Radni dan direktora dru{tva traje, po pravilu, osam ~asova. Radno vreme direktora dru{tva po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. 1 Prema ~lanu 48. stav 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), pored zas-nivanja radnog odnosa (na neodre|eno ili odre|eno vreme), za direktora moè biti izabrano lice koje ne zasniva radni odnos sa poslodavcem, s tim da me|usobna prava, obaveze i odgovornosti ure|uje ugovorom. Kad je u pitanju organ koji sa direktorom treba da zaklju~i ugovor o me|usobnim pravima, obavezama i odgovornostima, autor se, s obzirom da u dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u moè postojati direktor ili upravni odbor, opredelio za direktora, pa, u skladu sa tim, ovaj ugovor sa direktorom treba da zaklju~e predsedavaju}i Skup{tine ~lanova dru{tva. 2 U na{em primeru radi se o direktoru koju je osniva~, odnosno ~lan dru{tva koji ne zasniva radni odnos sa poslodavcem i za koga se doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o zdravstvenom osigu-ranju, upla}uju kao za osniva~a, odnosno ~lana privrednog dru{tva. 3 Na primer: Doktor organizacije rada. 4 Na primer: Beograd, ulica ______________, broj _____.

474

Poslodavac je duàn da direktora dru{tva obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 9. Direktor dru{tva duàn je da prihvati preraspodelu radnog vremena koju utvrdi poslodavac. 10. Direktor dru{tva ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor, na nedeljni odmor i pravo na godi{nji odmor, u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju odmore za zaposlene kod poslo-davca. 11. Direktor dru{tva ima pravo na pla}eno i nepla}eno odsustvo, u skladu sa odred-bama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju pla}eno i nepla}eno odsustvo za zaposlene kod poslodavca. 12. Direktor dru{tva ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa odredbama Zakona o radu, drugog zakona, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca kojima se ure|uje bezbednost i za{tita ìvota i zdravlja na radu zapo-slenih kod poslodavca. 13. Direktor dru{tva duàn je da obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad, u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju obave{tavanje o privremenoj spre~enosti za rad zaposlenih kod poslodavca. 14. Direktor dru{tva ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade.5 Naknada za rad iz stava 1. ove ta~ke odre|uje se u visini osnovne zarade, koja je odre|ena za poslove direktora dru{tva u mese~nom iznosu ____________ dinara. Pored naknade za rad iz stava 2. ove ta~ke, direktor dru{tva ima pravo na deo zarade po osnovu radnog u~inka i uve}ane zarade, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa6 i zaradu iz dobiti. Naknada za rad iz stava 2. ove ta~ke ispla}uje se jednom mese~no, najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Naknada za rad iz stava 2. ove ta~ke ispla}iva}e se u gotovom novcu. 15. Direktor dru{tva ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju naknadu zarade za zaposlene kod poslodavca. 16. Direktor dru{tva ima pravo na naknadu tro{kova i pravo na druga primanja, u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca, koje ure|uju naknadu tro{kova i drugih primanja za zaposlene kod poslodavca. 17. Direktor dru{tva ima pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja u slu~aju ste~aj-nog postupka i prava kod promene poslodavca, u skladu sa odredbama Zakona o radu,

5 To zna~i da bi se na naknadu za rad direktora, koja ima karakter zarade, pla}ali porezi i doprinosi kao na zaradu zaposlenih. To istovremeno zna~i da, prema ~lanu 7. stav 1. ta~ka 7) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005), direktor kao osniva~, odnosno ~lan privrednog dru{tva ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, a prema ~lanu 17. stav 1. ta~ka 17) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS" br. 107/2005 i 109/2005), pravo na zdravst-veno osiguranje. 6 Ne misli se po osnovu radnog odnosa direktora, jer se ovaj direktor ne nalazi u radnom odnosu sa poslodavcem. Misli se po osnovu radnog odnosa uop{te.

475

op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju pravo na potraìvanje u slu~aju ste~ajnog postupka i prava kod promene poslodavca za zaposlene kod poslodavca. 18. Direktor dru{tva se obavezuje da na teritoriji _______________ ne moè da radi ______________ poslove u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un pravnog ili fizi~kog lica, bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije).7 Poslodavac i direktor dru{tva ugovaraju zabranu konkurencije u smislu stava 1. ove ta~ke i naknadu {tete po prestanku ovog ugovora u roku od dve godine po prestanku ovog ugovora. U skladu sa ugovorenom zabranom konkurencije u smislu ta~ke 2. ovog ugovora, poslodavac se obavezuje da direktoru isplati nov~anu naknadu u visini naknade zarade koju bi ostvario da mu nije prestao rad kod poslodavca. 19. Odgovornost za naknadu {tete koju direktor dru{tva prouzrokuje poslodavcu ili tre}em licu, a koju je poslodavac naknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada di-rektor dru{tva pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|uje poslodavac u skladu sa odredbom zakona, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju naknadu {tete za zaposlene. 20. Direktor dru{tva moè biti privremeno udaljen sa rada u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju privre-meno udaljenje za zaposlene. 21. Poslodavac moè direktoru dru{tva da ponudi izmenu ugovorenih uslova u skladu sa odredbama Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog utgovora koje ure|uju izmenu ugovora o radu za zaposlene kod poslodavca. 22. Direktoru dru{tva prestaje rad kod poslodavca shodno odredbama Zakona o radu i istekom roka na koji je izabran, odnosno razre{enjem, u skladu sa odredbama Zakona o privrednim dru{tvima. 23. Na prava i obaveze direktora dru{tva koja nisu utvr|ena ovim ugovorom, shodno }e se primenjivati odredbe Zakona o radu, op{teg akta i kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju prava i obaveze zaposlenih kod poslodavca. 24. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 25. Ovaj ugovor zaklju~en je u ____________ , dana ________. godine. DIREKTOR Broj ___________ ZA POSLODAVCA, DRU[TVA SA OGRANIÊNOM ________.godine, PREDSEDAVAJU]I SKUP[TINE ODGOVORNO[]U _______________. ^LANOVA DRU[TVA SA ___________________________ (mesto) OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U (Petar Petrovi}) "_______________________________" _________________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1. Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

7 Navesti teritoriju na kojoj direktor dru{tva ne moè da obavlja poslove i poslove koje ne moè da obavlja na toj teritoriji.

476

Na osnovu ~lana 49, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od ________. godine, direktor "_______________", doneo je

R E [ E NJ E O UPU]IVANJU ZAPOSLENOG NA STRU^NO

USAVR[AVANJE1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "______________", raspore|en na pos-love _____________________- u sektoru za _______________ poslove, upu}uje se na stru~no usavr{avanje, bez prekida rada, radi pripremanja i polaganja ______________ ispita.2 2. Stru~no usavr{avanje zaposlenog, koje zahtevaju potrebe procesa rada i uvo|enje novog na~ina i organizacije rada poslodavca, sastoji se u pripremanju i polaganju __________ ispita, koji je predvi|en kao poseban uslov za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi. 3. Stru~no usavr{avanje zaposlenog traja}e godinu dana, po~ev od ________. godine, a zavr{ava se ______________. godine, do kog roka je zaposleni duàn da poloì ______________ ispit. 4. Tro{kove stru~nog usavr{avanja zaposlenog obezbe|uje poslodavac. Ukoliko zaposleni prekine stru~no usavr{avanje, duàn je da poslodavcu naknadi ove tro{kove, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga, utvr|enih kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 5. Ako zaposleni ne iza|e na polaganje ________________ ispita ili ispit ne poloì u utvr|enom roku, duàn je da poslodavcu naknadi tro{kove stru~nog usavr{avanja, osim ako to u~ini iz opravdanih razloga, utvr|enih kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Pod tro{kovima stru~nog usavr{avanja smatraju se tro{kovi pripremanja i polaganja ___________ ispita.3


Petar Petrovi}, zaposlen je kod poslodavca "____________________" i raspore|en je na ____________ poslove - u sektoru za ________________ poslove. Pravilnikom o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, reorganizovan je rad ovog sektora i izmenjeni su pojedini posebni uslovi za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi.

1 Prema ~lanu 49. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 64/2005 i 61/2005), poslodavac je duàn da omogu}i zaposlenom obrazovanje, stu~no osposobljavanje i usavr{avanje. Me|utim, bez obzira {to se autor u ovom modelu opredelio za stru~no usavr{avanje i to, bez prekida rada, ovaj model re{enja moè da posluì i kod pripreme re{enja za upu}ivanje zaposlenog i na stru~no obrazovanje i na stru~no osposobljavanje. 2 U pripremi ovog re{enja, imalo se u vidu pripremanje i polaganje pravosudnog ispita, pa je, u skladu sa tim, i odre|en rok u kome bi zaposleni mogao da priprema i polaè pravosudni ispit. 3 Tro{kovi poha|anja kursa za pripremu pravosudnog ispita, kupovina priru~nika za polaganje pravosudnog ispita, tro{kovi polaganja ispita i drugi tro{kovi.

477

Prema Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, umesto odeljenja za ______________ poslove, obrazovan je sektor za __________________ poslove.4 Pored ovih promena u organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, utvr-|eno je da rukovodilac sektora za ______________ poslove, pored _____________ fakulteta, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme, treba da ima i poloèn _______________ ispit.5 Polaze}i od ovih potreba procesa rada i uvo|enja novog na~ina i organizacije rada poslodavca, Petar Petrovi}, koji obavlja poslove rukovodioca sektora za ___________ poslove, upu}uje se, bez prekida rada, na stru~no usavr{avanje, radi pripreme i polaganja ________ ispita. Stru~no usavr{avanje zaposlenog traja}e godinu dana, po~ev od ___________ do __________. godine, do kog roka je zaposleni duàn da poloì ____________ ispit. Ukoliko zaposleni prekine stru~no usavr{avanje iz razloga koji nisu opravdani ili ne pristupi polaganju ______________ ispitu ili ___________ ispit ne poloì, duàn je da poslodavcu nadoknadi tro{kove stru~nog usavr{avanja, osim ako to u~ini iz opravdanih razloga, utvr|enih kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Na osnovu iznetog i ~lana 49. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_____________________" kadrovske poslove, (mesto) _____________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

4 Na primer: Sektor za pravne poslove. 5 Na primer: Pravosudni ispit.

478

Na osnovu ~lana 57. i ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od _______. godine, direktor "_______________", doneo je

O D L U K U O PRERASPODELI RADNOG VREMENA KOD POSLODAVCA1

1. Puno radno vreme kod poslodavca "_____________________" (u daljem tekstu: poslodavac) iznosi 40 ~asova nedeljno, osim ako Zakonom o radu nije druk~ije odre|eno. 2. Preraspodela radnog vremena2 vr{i se tako da ukupno radno vreme - od 40 ~asova nedeljno, u periodu od _________ do __________ godine,3 iznosi _________ ~asova i da u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duè od 40 ~asova nedeljno. 3. Kad se izvr{i preraspodela radnog vremena, radno vreme ne moè biti duè od 60 ~asova nedeljno. 4. Zaposleni koji radi u smislu ta~ke 1. ove odluke, dnevni i nedeljni odmor koristi}e ______________ (utvrditi drugi na~in kori{}enja) i u periodu od _________ do _________ godine (navesti drugi period). Dnevni i nedeljni odmor iz stava 1. ove ta~ke, koristi}e se u obimu utvr|enom Zakonom o radu, u roku koji ne moè biti duì od 30 dana. 5. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vr{i preras-podela radnog vremena ima pravo da mu se ~asovi prekovremenog rada prera~unaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra~unaju kao ~asovi rada duèg od punog radnog vremena. 6. Ova odluka stupa na snagu ___________. godine. 7. Ovu odluku objaviti na oglasnu tablu poslodavca i dostaviti je svim rukovodio-cima organizacionih jedinica. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Rukovodiocima ______________. godine, DIREKTOR organizacionih jedinica, _____________________ "_______________________" 2) Sektoru za pravne i (mesto) ________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

1 Iako iz ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) proizilazi da se o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlu~uje re{enjem, osim u slu~aju iz ~lana 172. ovog zakona, autor se, polaze}i od pitanja koja se ure|uju ovom odlukom i da se ova odluka odnosi na sve zaposlene kod poslodavca, opredelio za odluku kao pravni akt kojim se ure|uje preraspodela radnog vremena kod poslodavca. 2 Prema ~lanu 57. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), do preraspodele radnog vremena kod poslodavca moè do}i iz razloga utvr|enih ovim zakonom. 3 Utvrditi period od {est meseci u toku kalendarske godine u kome ukupno radno vreme ne moè da bude duè od punog radnog vremena.

479

Na osnovu ~lana 53, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ______________, od __________. godine, direktor "________________", doneo je

R E [ E NJ E O UVO\ENJU PREKOVREMENOG RADA1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove ___________ - u sektoru za ________________ poslove, obavezan je da radi duè od punog radnog vremena zbog iznenadnog pove}anja obima posla kod poslodavca. 2. Zaposleni je obavezan da radi duè od punog radnog vremena sve dok se iznenadno pove}ani obim posla ne zavr{i, ali ne duè od osam ~asova nedeljno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom. 3. Za rad duì od punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.2


Kod poslodavca "______________" do{lo je do iznenadnog pove}anja obima posla. Kako se iznenadni pove}ani obim posla mora zavr{iti do ________. godine, to se od Petra Petrovi}a zahteva da radi duè od punog radnog vremena. Zaposleni je obavezan da radi duè od punog radnog vremena sve dok se iznenadno pove}ani obim posla ne zavr{i, ali ne duè od osam ~asova nedeljno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 53. Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske, ( ) poslove.

1 I novi Zakon o radu predvi|a da je zaposleni obavezan da radi duè od punog radnog vremena na zahtev poslodavca. Ovaj zahtev jedino se moè izraziti kroz re{enje poslodavca, koje mora da sadrì i druge elemente koji proizilaze iz uvo|enja prekovremenog rada (na primer: uve}ana zarada). 2 Me|utim, ako kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca ili nije donet pravilnik o radu, onda bi zaposleni imao pravo na uve}anu zaradu u skladu sa ugovorom o radu kojim je zasnovao radni odnos sa poslodavcem.

480

Na osnovu ~lana 55. stava 2. i ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 62/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora, broj __________, od _____________. godine, direktor "___________________", doneo je

O D L U K U O RASPOREDU RADNOG VREMENA KOD POSLODAVCA1

1. Kod poslodavca "____________________", u okviru radne nedelje koja traje pet radnih dana, uvr|uje se raspored radnog vremena.2 2. Svakog radnog dana, od ponedeljka zaklju~no sa petkom, kod poslodavca se radi po 8 ~asova. 3. Radno vreme kod poslodavca po~inje od 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. 4. Ako se kod poslodavca pojavi potreba da se rad obavlja u smenama, no}u ili kada to priroda posla i organizacija zahteva, poslodavac }e, posebnom odlukom, radnu nedelju i raspored radnog vremena organizovati na drugi na~in. 5. Ova odluka stupa na snagu __________. godine. 6. Ovu odluku objaviti na oglasnoj tabli poslodavca i dostaviti je svim rukovodi-ocima organizacionih jedinica kod poslodavca. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Rukovodiocima ______________. godine, DIREKTOR organizacionih jedinica, _____________________. "_______________________" 2) Sektoru za pravne i (mesto) ________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

1 Iako iz ~lana 193. stav 1. novog Zakona o radu proizilazi da se o pravima, obavezama i odgovornostima odlu~uje re{enjem, osim u slu~aju iz ~lana 172. ovog zakona, autor se, polaze}i od pitanja koja se ure|uju ovom odlukom i da se odluka odnosi na sve zaposlene kod poslodavca, opredelio za odluku kao pravni akt kojim se odre|uje raspored radnog vremena kod poslodavca. 2 Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu propisuje da se raspored radnog vremena utvr|uje u okviru radne nedelje koja traje pet radnih dana, s tim da se, u slu~ajevima utvr|enim zakonom, radna nedelja moè organizovati na drugi na~in.

481

Na osnovu ~lana 65. stava 2. i ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 62/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora, broj __________, od _____________. godine, direktor "___________________", doneo je

O D L U K U O RASPOREDU KORI[]ENJA ODMORA U TOKU DNEVNOG RADA

KOD POSLODAVCA1 1. Zaposleni kod poslodavca "__________________", koji imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, odmor u toku dnevnog rada koristi}e, po pravilu, od 9,00 ~asova do 9,30 ~asova. 2. Zaposleni kod poslodavca "__________________________", koji imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 15 minuta, odmor u toku dnevnog rada koristi}e, po pravilu, od 9,00 ~asova i 15 minuta do 9,30 ~asova. 3. Zaposleni kod poslodavca koji imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 45 minuta, odmor u toku dnevnog rada koristi}e, po pravilu, od 9,00 ~asova do 9,45 minuta. 4. Odmor u toku dnevnog rada ne moè da se koristi na po~etku i na kraju radnog vremena. 5. Ova odluka stupa na snagu ____________. godine. 6. Ovu odluku objaviti na oglasnoj tabli poslodavca i dostaviti je svim rukovodiocima organizacionih jedinica kod poslodavca. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Rukovodiocima ______________. godine, DIREKTOR organizacionih jedinica, _____________________ "_______________________" 2) Sektoru za pravne i (mesto) ________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

1 Kao i dosada{nji Zakon o radu, tako i novi Zakon o radu predvi|a dono{enje odluke o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada. Prema tome, to je jo{ jedan dokaz koji potvr|uje na{e opredelenje da pitanja koja se odnose na sve zaposlene treba ure|ivati odlukom.

482

Na osnovu ~lana 68, 69. i 114. stava 1. i ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 62/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ______, od ___________. godine, direktor "_________________", doneo je

R E [ E NJ E O KORI[]ENJU GODI[NJEG ODMORA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "__________________", raspore-|enom na poslove _____________________ - u sektoru za ___________poslove, odre-|uje se, za ________. godinu, godi{nji odmor u duìni od ____ radnih dana. 2. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor, jer ima {est meseci neprekidnog rada. 3. Duìna godi{njeg odmora zaposlenom se odre|uje tako {to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve}ava po osnovu: 1) doprinosa na radu - ___ radna dana; 2) uslova rada - ___ radna dana; 3) stru~ne spreme: - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - ___ radna dana; - za poslove za koje je predvi|en VI1 i VI2 stepen stru~ne spreme - ____ radna dana; - za poslove za koje je predvi|en V i IV stepen stru~ne spreme - _____ radni dan; 4) radnog iskustva - za svakih navr{enih pet godina staà osiguranja - ____ radna dana; 5) zdravstvenog i socijalnog stanja: - invalidu rada - ____ radna dana; - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetnje u svom psi-hofizi~kom razvoju - _____ radna dana, - zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva te{kog bolesnika koji u toku godine boluje duè od {est meseci - ____ radna dana; - roditelju sa jednim ili vi{e dece mla|im od 14 godina ìvota - ____ radna dana. 4. Zaposleni }e godi{nji odmor koristiti u neprekidnom trajanju, po~ev od ______. godine do ______________. godine. 5. Za vreme kori{}enja godi{njeg odmora, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca.

O B R A Z L O @ E NJ E2

Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_________________", raspore|enom na poslove ________________ - u sektoru za ________________________, odre|uje se godi{nji odmor, za ________ godinu, u duìni od ___ radnih dana.

1 Zaposleni moè koristiti godi{nji odmor u dva dela. Ako zaposleni koristi godi{nji odmor u delo-vima, prvi deo koristi}e u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi najkasnije do 30. juna naredne godine. 2 U obrazloènju modela ovog re{enja nisu navedeni svi kriterijumi utvr|eni kolektivnim ugovo-rom kod poslodavca i u dispozitivu ovog re{anja, ve} samo oni koji se odnose na odre|enog zaposlenog. Zaposleni, u na{em primeru, obavlja poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme i roditelj je sa jednim ili vi{e dece mla|e od 14 godina ìvota.

483

Duìna godi{njeg odmora zaposlenom odre|ena je tako {to je zakonski minimum od 20 radnih dana pove}an po osnovu: - doprinosa na radu - za _____ radna dana; - radnog iskustva - za svakih navr{enih pet godina radnog iskustva - za _____ radna dana; uslova rada - za ____ radna dana; stru~ne spreme - za poslove za koje je predvi|en VII1 stepen stru~ne spreme - za ____ radna dana; drugih kriterijuma - zdravstveno i socijalno stanje - sa jednim ili vi{e dece mla|im od 14 godina ìvota - za _______ radna dana, tako da ukupni godi{nji odmor zaposlenog iznosi ____ radna dana. Za vreme kori{}enja godi{njeg odmora, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 68, 69. i 114. stav 1. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

484

Na osnovu ~lana 77, 114. stav 1, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 62/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od _____________. godine, direktor "___________________", doneo je

R E [ E NJ E O PLA]ENOM ODSUSTVU1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_____________", raspore|enom na poslove ____________ - u sektoru za ____________ poslove, odobrava se pla}eno odsustvo radi sklapanja braka - ____ radnih dana.2 2. Zaposleni }e koristiti pla}eno odsustvo u vremenu od ___________ do ___________. godine. 3. Za vreme pla}enog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "___________________", raspore|en na poslove ________________ - u sektoru za ______________ poslove, podneo je _________. godine zahtev da mu se odobri pla}eno odsustvo radi sklapanja braka. Razmatraju}i zahtev zaposlenog za pla}enim odsustvom radi sklapanja braka, utvr|eno je da je zahtev zaposlenog zasnovan na Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru kod poslodavca. Za vreme pla}enog odsustva, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 77. stav 1. i ~lana 114. stav 1. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "______________________" kadrovske poslove, (mesto) _______________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Za razliku od re{enja u dosada{njem Zakonu o radu, koji je predvi|ao najvi{e pet radnih dana za pla}eno odsustvo, novi Zakon o radu predvi|a da se pla}eno odsustvo moè odobriti u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini, odnosno i u duèm trajanju u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu i op{tim aktom i ugovorom o radu. 2 To je samo jedan od slu~ajeva, utvr|en Zakonom o radu, kada se odobrava pla}eno odsustvo.

485

Na osnovu ~lana 78, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ___________. godine, direktor "___________________", doneo je

R E [ E NJ E O NEPLA]ENOM ODSUSTVU1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _________________ - u sektoru za _______________ poslove, odobrava se nepla}eno odsustvo radi negovanja bolesnog ~lana uè porodice - _____ radnih dana 2. Zaposleni }e koristiti nepla}eno odsustvo u vremenu od _______ do ______. godine. 3. Za vreme nepla}enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i Kolektivnim ugovorom2 kod poslodavca nije druk~ije odre|eno.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_________________", raspore|en na poslove ________________ - u sektoru za _______________ poslove, podneo je ____________. godine zahtev da mu se odobri nepla}eno odsustvo radi negovanja bolesnog ~lana uè porodice. Razmatraju}i zahtev zaposlenog za nepla}enim odsustvom radi negovanja bolesnog ~lana uè porodice, a polaze}i od izve{taja nadle`nog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti ~lana uè porodice, zaposlenom se odobrava nepla}eno odsustvo. Za vreme nepla}enog odsustva, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije druk~ije odre|eno. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 78. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Zakon o radu nije predvi|ao slu~ajeve u kojima se zaposlenom moglo odobriti nela}eno odsustvo. Tako|e, to ne ~ini ni novi Zakon o radu. Slu~ajevi u kojima se moglo odobriti nepla}eno odsustvo bili su utvr|eni Op{tim kolektivnim ugovorom, koji je prestao da vaì 23. septembra 2005. godine. Me|utim, to nije smetnja da se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca ili u pravilniku o radu kada se on donosi ili u ugovoru o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu, preuzmu slu~ajevi utvr|eni dosada{njim Op{tim kolektivnim ugovorom. 2 Ako kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor ili nije donet pravilnik o radu, onda bi ugovorom o radu, kojim zaposleni kod poslodavca zasniva radni odnos sa poslodavcem, moglo biti utvr|eno koja pojedina prava i obaveze ne miruju.

486

Na osnovu ~lana 79, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, "_____________", broj _____, od _____________. godine, direktor "_______________" doneo je

R E [ E NJ E O MIROVANJU RADNOG ODNOSA

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ________________ - u sektoru za _______________ poslove, miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, zbog odsluènja vojnog roka. 2. Mirovanje prava i obaveza koja se sti~u na radu i po osnovu rada, zbog odlaska na odsluènje vojnog roka, po~inje od ______________ godine i traje do ________. godine. 3. Zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja vojnog roka vrati na rad kod poslodavca.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "___________________", raspore|en je na poslove _____________ - u sektoru za _______________________ poslove, dobio je od nadle`nog vojnog organa poziv, broj _______________, od ______________. godine, da se ___________. godine javi na odsluènje vojnog roka u _________________.1 Polaze}i od navedenog poziva nadle`nog vojnog organa, upu}enog zaposlenom da se javi na odsluènje vojnog roka, od ~lana 79. Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{e-nja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Navesti datum i mesto u kome zaposleni treba da se javi na odsluènje vojnog roka.

487

Na osnovu ~lana 94. stav 1, 2, 3. i 7, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1)i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ___________. godine, direktor "_______________________", doneo je

R E [ E NJ E O PORODILJSKOM ODSUSTVU1

1. Jovanki Jovanovi}, zaposlenoj kod poslodavca "_________________________", raspore|enoj na poslove _______________ - u sektoru za _______________ poslove, odobrava se porodiljsko odsustvo. 2. Na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa, zaposlena otpo~inje poro-diljsko odsustvo, po~ev od __________. godine. 3. Zaposlenoj se odobrava porodiljsko odsustvo do navr{enih tri meseca od dana poro|aja zaposlene. 4. Za vreme porodiljskog odsustva zaposlena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.


Jovanka Jovanovi}, zaposlena kod poslodavca "_________________", raspore|ena na poslove ___________________ - u sektoru za _______________ poslove, podnela je ___________. godine, zahtev da joj se odobri porodiljsko odsustvo. Polaze}i od zahteva zaposlene i nalaza nadle`nog zdravstvenog organa - prema kome se poro|aj moè o~ekivati za 28 dana, zaposlenoj se odobrava porodiljsko odsustvo do navr{enih tri meseca od poro|aja. Za vreme porodiljskog odsustva, zaposlena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 94. stav 1, 2, 3. i 7. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Jovanki Jovanovi}, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je propisivao da zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo, novi Zakon o radu utvr|uje da zaposlena èna ima pravo na odsustvo zbog trudno}e i poro|aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo).

488

Na osnovu ~lana 94. stav 1, 4. i 7, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stava 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____, od _____. godine, direktor "_________________", doneo je

R E [ E NJ E O ODSUSTVU SA RADA RADI NEGE DETETA1

1. Jovanki Jovanovi}, zaposlenoj kod poslodavca "_________________________", raspore|enoj na poslove ________________ - u sektoru za ________________ poslove, odobrava se odsustvo sa rada radi nege deteta. 2. Zaposlenoj se odobrava odsustvo sa rada radi nege deteta koje }e trajati, po~ev od _________________, odnosno od isteka porodiljskog odsustva do isteka 365 dana od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva. 3. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.


Jovanka Jovanovi}, zaposlena kod poslodavca "________________", raspore|ena na poslove ______________ - u sektoru za _______________ poslove, podnela je _______________. godine, zahtev da joj se odobri odsustvo sa rada radi nege deteta. Razmatraju}i zahtev zaposlene, a polaze}i od toga da je zahtev zaposlene zasnovan na Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru kod poslodavca, zaposlenoj se odobrava odsustvo sa rada radi nege deteta. Odsustvo sa rada radi nege deteta odobrava se zaposlenoj èni od isteka porodiljskog odsustva do isteka 365 dana od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena ima pravo na naknadu zarada, u skladu sa zakonom. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 94. stav 1, 4. i 7. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, odlu~eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Jovanki Jovanovi}, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Za razliku od Zakona o radnim odnosima, koji nije poznavao odsustvo sa rada radi nege deteta, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, pored porodiljskog odsustva, utvr|uje i odsustvo radi nege deteta koje traje do isteka 365 dana od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva.

489

Na osnovu ~lana 96, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora, broj __________, od ____________. godine, direktor "___________________", doneo je

R E [ E NJ E O ODSUSTVU SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA1

1. Jovanki Jovanovi}, zaposlenoj kod poslodavca "______________", raspore|enoj na poslove ____________ - u sektoru za ________________ poslove, odobrava se odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. 2. Pravo iz ta~ke 1. ovog re{enja utvr|eno je na osnovu mi{ljenja nadle`nog organa za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom. 3. Zaposlenoj se odobrava odsustvo radi posebne nege deteta, koje }e trajati, po~ev od _______. godine, odnosno od dana isteka porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta do navr{enih pet godina ìvota deteta. 4. Za vreme odsustvovanja sa rada, zaposlena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.


Jovanka Jovanovi}, zaposlena kod poslodavca "_________________", raspore|ena na poslove _______________ - u sektoru za _______________, podnela je __________. godine zahtev da joj se odobri odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Razmatraju}i zahtev zaposlene, a polaze}i od mi{ljenja nadle`nog organa za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, zaposlenoj se odobrava odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Ovo odsustvo traja}e, po~ev od ______. godine, odnosno od isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta do navr{enih pet godina ìvota deteta. Za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, zaposlena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 96. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Za razliku od Zakona o radnim odnosima, koji je predvi|ao da zaposlena èna ima pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta posle isteka porodiljskog odsustva, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, predvi|a da jedan od roditelja deteta, kome je potrebna posebna nega, ima, posle isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.

490

Na osnovu ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____, od ______. godine, podnosim direktoru "_______________"

P R I J A V U O PROUZROKOVANOJ [TETI POSLODAVCU1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove _______________ - u sektoru za _______________ poslove, prouzrokovao je {tetu poslodavcu, na taj na~in {to je: ________________________________________.2 2. Navode u ovoj prijavi mogu da potvrde svedoci: _________________________.3 Osim toga, navode u ovoj prijavi mogu da potvrde i drugi dokazi: _________________.4 3. Na osnovu iznetog, predlaèm direktoru "_____________________", da protiv zaposlenog pokrene postupak za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu. Broj ________________ PODNOSILAC PRIJAVE, _____________. godine, RUKOVODILAC SEKTORA ZA ____________________ ____________________________ (mesto) ____________________________ ( )

1 Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, ne predvi|a podno{enje prijave o prouzro-kovanoj {teti poslodavcu. No, ako se podno{enje ove prijave predvidi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, onda se ova prijava mora podneti. Me|utim, postupak za utvr|ivanje odgovornosti za {tetu, poslodavac moè pokrenuti i na osnovu li~nog saznanja poslodavca da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, {to svakako treba utvrditi i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 2 Navesti vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje, na primer: nepropisno rukovanje ra~unarom poslodavca. 3 Navesti li~na imena svedoka. 4 Navesti druge dokaze, na primer: isprave.

491

Na osnovu ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____________, od ________. godine, direktor "_________________", dana ________. godine, doneo je

O D L U K U O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA UTVR\IVANJE ODGOVORNOSTI

ZAPOSLENIH ZA [TETU KOJU SU PROUZROKOVALI POSLODAVCU1

1. Obrazuje se Komisija za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenih za {tetu koju su prouzrokovali poslodavcu "___________________". Komisiju iz stava 1. ove ta~ke ~ini: 1) ______________________________, predsednik komisije; 2) ______________________________, ~lan komisije, i 3) ______________________________, ~lan komisije. 2. Zadatak Komisije za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenih za {tetu koju su pro-uzrokovali poslodavcu je da utvrdi postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je {teta nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje. 3. Komisija za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenih za {tetu koju su prouzrokovali poslodavcu "_______________", obrazuje se na vreme od __________. godine _______. godine. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) ^lanovima komisije, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, propisuje da umesto komisije, koju je pred-vi|ao Zakon o radnim odnosima, postojanje {tete i drugo, utvr|uje poslodavac. Poslodavac to moè ~initi preko direktora ili preko komisije, ako je tako predvi|eno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

492

Na osnovu ~lana 163. stav 1, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od _______. godine, i sprovedenog postupka za utvr|ivanje odgovornosti zaposlenog za prouzrokovanu {tetu poslodavcu, direktor "____________", doneo je

R E [ E NJ E O ODGOVORNOSTI I OBAVEZI

ZAPOSLENOG DA NAKNADI PROUZROKOVANU [TETU POSLODAVCU

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_________________", raspore|en na poslove ______________ - u sektoru ________________ poslove, prouzrokovao je i odgovoran je za {tetu koju je prouzrokovao poslodavcu - u iznosu od _________ dinara. 2. Zaposleni koji je {tetu prouzrokovao na radu i namerno,1 duàn je da iznos {tete iz ta~ke 1. ovog re{enja nadoknadi uplatom na ìro ra~un poslodavca, broj ___________2 ili na blagajni poslodavca, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog re{enja. 3. Ukoliko zaposleni iznos {tete iz ta~ke 1. ovog re{enja poslodavcu ne nadoknadi u roku iz ta~ke 2. ovog re{enja, poslodavac }e pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom.


Rukovodilac sektora za ___________________ poslove, u kome je Petar Petrovi} raspore|en, podneo je poslodavcu Prijavu, broj __________, od _________. godine, u kojoj je naveo da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, na taj na~in {to je _____ ______________________________________________________________________.3 Polaze}i od pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, izjave zaposlenog date povodom navedene prijave da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, izjave svedoka da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i isprava koje potvr|uju navode u prijavi i izjave svedoka, poslodavac je utvrdio da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu. Poslodavac je utvrdio da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, na taj na~in {to je ________________________________________________________________.4 Pored napred utvr|enih ~injenica i dokaza da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu, poslodavac je utvrdio da je zaposleni {tetu prouzrokovao na radu i namerno, u iznosu od ________________. dinara, zbog ~ega je odgovoran za nastalu {tetu koju je duàn da naknadi poslodavcu. Visina prouzrokovane {tete utvr|ena je na osnovu knjigovodstvene vrednosti stvari na kojoj je prouzrokovana {teta.5 Ako zaposleni kod poslodavca, koji je prouzrokovao {tetu poslodavcu, ne nadoknadi navedeni iznos prouzrokovane {tete, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, poslodavac }e pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom.

1 Prema ~lanu 163. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), {teta se moè prouzrokovati i krajnjom nepa`njom. 2 Na primer: Privredna banka, a.d. Beograd, ulica ____________________, broj ____. 3 Navesti vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje, na primer: kvar na ra~unaru poslodavca. 4 Navesti vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje, na primer: kvar na ra~unaru poslodavca. 5 [teta moè biti utvr|ena i na osnovu trì{ne vrednosti stvari na kojoj je prouzrokovana {teta.

493

Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 163. stav 1. Zakona o radu i ~lana ____ Kolek-tivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

494

Na osnovu ~lana 163. stav 7, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ______. godine, i sprovedenog postupka za utvr|ivanje odgovornosti da je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu, direktor "_____________" doneo je

R E [ E NJ E O NAKNADI [TETE ZAPOSLENOG POSLODAVCU KOJU JE

POSLODAVAC NADOKNADIO TRE]EM LICU1 1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove _______________ - u sektoru za _______________ poslove, prouzrokovao je i odgovoran je za {tetu koju je prouzrokovao tre}em licu - poslodavcu "_____________", u iznosu od ____________ dinara. 2. Zaposleni koji je {tetu prouzrokovao na radu i namerno2, duàn je da iznos prouzrokovane {tete tre}em licu u iznosu iz ta~ke 1. ovog re{enja, a koju je poslodavac naknadio tre}em licu, nadoknadi uplatom na ìro ra~un poslodavca, broj ____________3 ili na blagajni poslodavca, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog re{enja. 3. Ukoliko zaposleni iznos {tete iz ta~ke 1. ovog re{enja ne nadoknadi uplatom poslodavcu u roku iz ta~ke 2. ovog re{enja, poslodavac }e pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom.


Poslodavac "__________________", kao tre}e lice, dana ___________. godine, podneo je zahtev poslodavcu "___________________", kod koga je Petar Petrovi} zaposlen, da mu nadoknadi {tetu koju je zaposleni kod poslodavca prouzrokovao tre}em licu. U zahtevu tre}eg lica navodi se da je zaposleni kod poslodavca prouzrokovao {tetu tre}em licu, na taj na~in {to je: ________________________4 . Tako|e, u zahtevu tre}eg lica navodi se da je zaposleni {tetu prouzrokovao na radu i namerno i da prouzrokovana {teta tre}em licu iznosi _____________ dinara. Polaze}i od navedenog zahteva tre}eg lica da mu poslodavac naknadi {tetu koju je prouzrokovao zaposleni kod poslodavca, izjave zaposlenog kod poslodavca povodom zahteva tre}eg lica, izjava svedoka da je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu i isprava koje potvr|uju navode u zahtevu tre}eg lica i izjave svedoka, poslodavac je utvr-dio da je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu. Poslodavac je utvrdio da je zaposleni kod poslodavca prouzrokovao {tetu tre}em licu, na taj na~in {to je ____________________________________________________.5

1 Navesti poslovno ime ili ime tre}eg lica (pravnog ili fizi~kog lica) kome je poslodavac naknadio {tetu koju je prouzrokovao zaposleni kod poslodavca. 2 Zaposleni moè {tetu prouzrokovati i iz krajnje nepa`nje i u vezi sa radom. 3 Na primer: Privredna banka a.d. - Beograd, ulica _____________, broj ____. 4 Navesti vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje. 5 Poslodavac je tako|e utvrdio da je zaposleni kod poslodavca {tetu tre}em licu prouzrokovao na radu i namerno i da je, na osnovu toga, nadoknadio {tetu tre}em licu u iznosu od ____________ dinara.

495

Pored napred utvr|enih ~injenica i dokaza da je zaposleni prouzrokovao {tetu tre}em licu, poslodavac je utvrdio da je zaposleni {tetu tre}em licu prouzrokovao na radu i namerno, da je zaposleni {tetu prouzrokovao u iznosu od ___________ dinara i da je zaposleni odgovoran za prouzrokovanu {tetu tre}em licu. Kako je poslodavac nadoknadio pomenuti iznos {tete tre}em licu - poslodavcu "__________________________", koju je prouzrokovao zaposleni kod poslodavca, to je zaposleni, na osnovu ~lana 163. stav 7. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, duàn da poslodavcu naknadi iznos {tete koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu. Ako zaposleni kod poslodavca, koji je {tetu prouzrokovao tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, ne nadoknadi poslodavcu navedeni iznos prouzrokovane {tete, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, poslodavac }e pokrenuti postupak kod nadle`nog suda. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 163. stav 7. Zakona o radu i ~lana __________ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "______________________" kadrovske poslove, (mesto) _______________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

496

Na osnovu ~lana 164, 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____, od ______________. godine, i sprovedenog postupka za utvr|ivanje {tete zaposlenom kod poslodavca, direktor "________________", doneo je

R E [ E NJ E O NAKNADI [TETE ZAPOSLENOM KOD POSLODAVCA

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove ________________ - u sektoru za ____________________, pretrpeo je, usled povrede na radu,1 {tetu na radu, u iznosu od ___________ dinara. 2. Naknadu {tete iz stava 1. ta~ke ovog re{enja, poslodavac je duàn da nadoknadi isplatom zaposlenom na blagajni poslodavca ili uplatom na ìro ra~un zaposlenog, broj _______________,2 u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog re{enja.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_______________________", raspore|en na poslove ______________ - u sektoru za ________________ poslove, podneo je, dana __________. godine, zahtev poslodavcu da mu nadoknadi {tetu u iznosu od __________ dinara, koju je pretrpeo usled povrede na radu. U pomenutom zahtevu, zaposleni navodi da je {tetu na radu pretrpeo usled povrede na radu zbog toga {to poslodavac, koji je bio duàn da obezbedi propisane uslove rada, u skladu sa zakonom i propisima o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu, to nije u~inio.3 Polaze}i od navedenog zahteva zaposlenog i izjava svedoka koji su potvrdili navode u zahtevu zaposlenog, a posebno od ~injenice da je do povrede na radu do{lo zbog toga {to poslodavac, koji je bio duàn da zaposlenom obezbedi propisane uslove rada, to nije u~inio, poslodavac je usvojio zahtev zaposlenog za naknadu {tete usled povrede na radu, u iznosu od ___________ dinara. Ako poslodavac ne nadoknadi {tetu zaposlenom u roku od 15 dana od dana sastavljanja ovog re{enja, zaposleni }e pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 164. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava.

DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Zaposleni moè posebno da pretrpi {tetu na radu ili u vezi sa radom. 2 Na primer: Privredna banka, ad. Beograd, ulica _____________, broj ____. 3 Navesti propisane uslove rada koje je trebao da obezbedi poslodavac, usled ~ijeg je neobezbe|ivanja do{lo do povrede na radu zaposlenog, odnosno usled ~ega je zaposleni pretrpeo {tetu na radu.

497

OP[TINSKOM SUDU

U ______________________________,

ulica __________________, broj _____.

TU@ILAC: Poslodavac "_____________________", sa sedi{tem u ________________. ulica ____________________________, broj ____. TU@ENI: Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u __________________________________, ulica ____________________________, broj ____.

T U @ B A RADI NAKNADE [TETE PROUZROKOVANE POSLODAVCU

OD STRANE ZAPOSLENOG

u ___ primeraka 1. Tuèni je u svojstvu zaposlenog kod tuìoca, na radu i namerno1, prouzrokovao tuìocu {tetu u iznosu od _________ dinara, na taj na~in {to je: __________________.2 2. Postojanje {tete, njenu visinu, okolnost pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se {teta nadokna|uje, utvrdio je direktor Re{enjem, broj _______, od _________. godine. DOKAZ: Re{enje direktora poslodavca "___________________". 3. Tuèni je odbio da naknadi {tetu tuìocu. DOKAZ: Izjava tuènog da ne èli da naknadi {tetu tuìocu. 4. Po{to je tuèni odbio da tuìocu naknadi {tetu koju je prouzrokovao na radu svojom krivicom, tuìlac predlaè sudu da donese slede}u:

P R E S U D U

1. Obavezuje se tuèni Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u _____________________, ulica ______________________________, broj ____, zaposlen kod tuìoca - poslodavca "_____________________________" sa sedi{tem u _____________________________, ulica ________________________________________, broj ___, da tuìocu isplati iznos od ___________ dinara, na ime naknade {tete, sa zakonskom zateznom kamatom, po~ev od ___________. godine, pa do isplate. 2. Obavezuje se tuèni da tuìocu naknadi tro{kove postupka koliko oni budu iznosili, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvr{enja. U ____________________, _________. godine. T U @ I L A C, ___________________ ( )

1 [teta moè biti u~injena i iz krajnje nepa`nje. 2 Navesti vreme, mesto i na~in izvr{enja {tetne radnje.

498

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 1), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____________________, ____________. godine, direktor "______________________________", doneo je

R E [ E NJ E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ISTEKOM ROKA ZA KOJI

JE ZASNOVAN1 1. Petru Petrovi}u, koji je zasnovao radni odnos sa poslodavcem "_____________", na odre|eno vreme, Ugovorom o radu, broj _____________, od ________. godine, a radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, prestaje radni odnos kod poslodavca. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca, sa ___________. godine, danom kada se privremeno odsutni zaposleni vratio na poslove koje je obavljao kod poslodavca pre privremenog odsustva.2


Petar Petrovi}, zasnovao je radni odnos sa poslodavcem "__________________", na odre|eno vreme, Ugovorom o radu, broj _________, od ___________. godine, a radi zamene privremenog odsutnog zaposlenog. Kako se privremeno odsutni zaposleni vratio - ______________. godine, na poslove koje je kod poslodavca obavljao pre privremenog odsustva, to je odlu~eno da zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, sa _____________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, koji je predvi|ao samo jedan slu~aj u kome se mogao zasnovati radni odnos na odre|eno vreme, novi Zakon o radu utvrdio je nekoliko slu~ajeva u kojima se moè zasnovati radni odnos na odre|eno vreme, me|u kojima je i slu~aj koji je predmet ovog re{enja. U svim tim slu~ajevima, zaposlenom prestaje radni odnos istekom roka na koji je radni odnos zasnovan. 2 Po isteku roka na koji je radni odnos zasnovan, prestaje i radni odnos, u smislu ~lana 36. stav 4. Zakona o radu, i zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na probnom radu.

499

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 2), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od _______, godine, direktor "_________________", doneo je

R E [ E NJ E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZBOG TOGA [TO JE ZAPOSLENI

NAVR[IO 65 GODINA @IVOTA I NAJMANJE 15 GODINA STA@A OSIGURANJA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ______________ - u sektoru za __________________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca zbog toga {to je navr{io 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja. 3. Zaposlenom prestaje radni odnos sa poslodavcem danom kada je zaposleni navr{io 65 godina ìvota i 15 godina staà osiguranja, odnosno sa ___________. godine.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_______________________", raspore|en na poslove ____________ - u sektoru za ___________________ poslove, dana _______. godine, navr{io je 65 godina ìvota i ima 15 godina staà osiguranja. Polaze}i od toga da je zaposleni, dana ____________. godine, navr{io 65 godina ìvota i da ima 15 godina staà osiguranja, odlu~eno je da zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, sa ________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu i ~lana ____. Kolektivnog ugovora, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, za razliku od ranijeg Zakona o radnim odno-sima, prestanak radnog odnosa po ovom osnovu ne smatra prestankom radnog odnosa po sili zakona, jer se poslodavac i zaposleni mogu druk~ije sporazumeti.

500

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 2), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 123. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________, od ______. godine, direktor "_____________", doneo je

R E [ E NJ E DA ZAPOSLENI OSTANE U RADNOM ODNOSU I POSLE NAVR[ENIH

65 GODINA @IVOTA I 15 GODINA STA@A OSIGURANJA1 1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove _______________ - u sektoru za _______________ poslove, ostaje u radnom odnosu sa poslodavcem i posle navr{enih 65 godina ìvota i 15 godina staà osiguranja. 2. Zaposleni ostaje u radnom odnosu kod poslodavca dok zaposleni ne navr{i 67 godina ìvota,2 odnosno do __________. godine.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_______________________", raspore|en na poslove ____________ - u sektoru za ______________ poslove, dana _________. godine, navr{io je 65 godina ìvota i ima 15 godina staà osiguranja, ~ime je ispunio zakonske uslove za prestanak radnog odnosa. Polaze}i od neophodnih potreba poslodavca, znanja i sposobnosti zaposlenog u obavljanju poslova na koje je raspore|en, odlu~eno je da zaposleni ostane u radnom odnosu kod poslodavca dok ne navr{i 67 godina ìvota, odnosno do ________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Mogu}nost da zaposleni ostane u radnom odnosu kod poslodavca i kad je navr{io 65 godina ìvota predvi|ao je i dosada{nji Zakon o radu. 2 Me|utim, zaposleni i poslodavac mogu da se sporazumeju da zaposleni moè da ostane i duè od 67. godina ìvota u radnom odnosu kod poslodavca.

501

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 3), ~lana 177. i 192. stav 1. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ________. godine, direktor "_____________________________" i Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "________________", dana __________. godine, zaklju~ili su

S P O R A Z U M O PRESTANKU RADNOG ODNOSA1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_____________________", raspore|en na poslove ______________________ - u sektoru za ______________________ poslove i direktor "____________________", sporazumeli su se da zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, sa _________. godine. 2. Prava, obaveze i odgovornosti zaposleni ostvaruje kod poslodavca "___________ ____________", zaklju~no sa danom prestanka radnog odnosa. 3. Protiv ovog sporazuma, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim sporazumom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog sporazuma, odnosno saznanja za povredu prava. 4. Ovaj sporazum sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih svaka strana zadràva po dva primerka. 5. Ovaj sporazum zaklju~en je u _______________, dana __________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 2) Sektoru za finansijske poslove.

1 Smatramo da bi zaposleni, koji je zaklju~io ovaj sporazum, imao pravo, pod uslovima utvr|enim novim Zakonom o radu, da pokrene spor pred nadle`nim sudom. Ovakav stav zasnivamo na ~lanu 172. stav 4. Zakona o radu, prema kome, ako je zaposleni prihvatio ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

502

Na osnovu ~lana 176. stav 1. ta~ka 1), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____, od ________. godine, direktor "_______________", doneo je

R E [ E NJ E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOG NEZAVISNO OD

NJEGOVE VOLJE I VOLJE POSLODAVCA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _______________ - u sektoru za _________________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca zbog toga {to je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti. 3. Zaposlenom prestaje radni odnos sa poslodavcem danom dostavljanja pravo-sna`nog re{enja o utvr|ivanju gubitka radne sposobnosti, odnosno sa ________. godine.


Pravosna`nim re{enjem Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, broj __________, od __________. godine, utvr|eno je da je kod Petra Petrovi}a, zaposlenog kod poslodavca "_________________", raspore|enog na poslove _________ - u sektoru za _____________ poslove, do{lo do gubitka radne sposobnosti. Polaze}i od navedenog pravosna`nog re{enja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o gubitku radne sposobnosti zaposlenog i od toga da je ovo re{enje dostavljeno dana _________. godine, odlu~eno je da zaposlenom prestane radni odnos sa _______. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 176. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja.2 POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Nema razlike izme|u dosada{njeg Zakona o radu i novog Zakona o radu u pogledu ovog pravnog osnova za prestanak radnog odnosa. 2 Ovo re{enje moè da posluì za pripremu i drugih re{enja po kojima zaposlenom moè prestati radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca.

503

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 4) i ~lana 178. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____________, od __________. godine, poslodavcu "__________________", podnosim1

O T K A Z UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG2

1. Otkazujem Ugovor o radu, broj ______________, od ____________. godine, koga sam zaklju~io sa poslodavcem "_________________". 2. Ugovor o radu otkazujem 15 dana pre dana __________. godine, kada èlim da mi prestane radni odnos sa poslodavcem. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZAPOSLENI, 1) Poslodavcu, ______________. godine, ________________________ 2) Arhivi poslodavca. _____________________. ( ) (mesto)

1 Ovo je otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog. 2 Za razliku od ranijeg re{enja u Zakonu o radnim odnosima, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, izri~ito utvr|uje otkaz kao pravni akt, kada otkaz ugovora o radu daje zaposleni.

504

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 4), ~lana 178. stav 1. i 2, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od _________. godine, direktor "__________________", doneo je

R E [ E NJ E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOM ZBOG OTKAZA

UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG1 1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ______________ - u sektoru za __________________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca, sa ___________. godine. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca na osnovu otkaza Ugovora o radu od strane zaposlenog, broj __________, od ____________. godine, zaklju~enog izme|u zaposlenog i poslodavca.


Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "_______________________", raspore|en na poslove __________________ - u sektoru za _______________ poslove, podneo je, u pisanom obliku, otkaz Ugovora o radu, broj _________, od _________ godine, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca. Otkaz pomenutog ugovora o radu, zaposleni je podneo poslodavcu, dana ________. godine, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa kod poslodavca - ____________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 4) i ~lana 178. stav 1. i 2. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Dono{enjem ovog re{enja, poslodavac ne odlu~uje o prihvatanju otkaza ugovora o radu koga je zaposleni otkazao, ve} ovim re{enjem samo utvr|uje ~injenicu da je zaposleni otkazao ugovor o radu koga je zaklju~io sa poslodavcem.

505

Na osnovu ~lana _____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____________, od ___________. godine, rukovodilac sektora za __________________ poslove, podnosi direktoru "________________"

P R I J A V U1 ZA POKRETANJE POSTUPKA ZA UTVR\IVANJE DA ZAPOSLENI

NE OSTVARUJE REZULTATE RADA NA POSLOVIMA NA KOJIMA RADI 2

1. Petar Petrovi}, zaposlen je kod poslodavca "__________________" i raspore|en na poslove ____________________ - u sektoru za _______________________ poslove, kojim rukovodim. 2. Kako zaposleni ve} duè vreme, a naro~ito u poslednja tri meseca, ne ostvaruje rezultate rada3 u obavljanju poslova na kojima radi, to predlaèm poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima radi. DOSTAVLJENO: Broj _________________ RUKOVODILAC 1) Poslodavcu, ______________. godine, SEKTORA ZA POSLOVE 2) Petru Petrovi}u. _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( )

1 Novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, ne predvi|a podno{enje ove prijave. Me|utim, ako se ovakva mogu}nost predvidi u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, onda ova prijava treba da bude osnova za pokretanje postupka za utvr|ivanje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada. 2 Zavisno od toga koji je slu~aj u pitanju iz ~lana 179. ta~ka 1)-6), zavisi}e i sadrìna ta~ke 2. ove prijave. Prema tome, to moè biti prijava kojom se predlaè pokretanje postupka za utvr|ivanje da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze ili da je u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom ili neki od drugih slu~ajeva utvr|enih u pomenutom ~lanu Zakona o radu. 3 Mogu}e je pokrenuti postupak i zbog toga {to zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti u obavljanju poslova na kojima radi.

506

Na osnovu ~lana ____. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____________, od _______. godine, direktor "_______________", dana ________. godine, doneo je

O D L U K U O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA UTVR\IVANJE REZULTATA RADA

ZAPOSLENOG U OBAVLJANJU POSLOVA NA KOJIMA ZAPOSLENI RADI1

1. Obrazuje se Komisija za utvr|ivanje rezultata rada2 Petra Petrovi}a, zaposlenog kod poslodavca "_________________", i raspore|enog na poslove _________________ - u sektoru za _______________ poslove. 2. Komisiju iz ta~ke 1. ove odluke sa~injavaju: 1) ___________________________________, predsednik komisije; 2) ___________________________________, ~lan komisije, i 3) ___________________________________, ~lan komisije. ^lanovi komisije iz stava 1. ovog ~lana imaju isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zanimanja kao i zaposleni ~ije se sposobnosti utvr|uju. 3. Zadatak Komisije za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog je da u roku od tri meseca, utvrdi da li zaposleni ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi i o tome podnese pismeni izve{taj direktoru "___________________". 4. Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja, a prestaje da vaì podno{enjem izve{taja "________________". DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) ^lanovima komisije, ______________. godine, DIREKTOR 2) Rukovodiocu sektora, _____________________ "_______________________" 3) Petru Petrovi}u, (mesto) ________________________ 4) Sektoru za pravne ( ) i kadrovske poslove.

1 Za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, novi Zakon o radu, kao ni dosada{nji Zakon o radu, ne predvi|a obrazovanje komisije za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog. Me|utim, ako se obrazovanje ove komisije predvidi kolektivnim ugovorom kod poslodavca, onda se ova odluka mora doneti. 2 Mogu}e je pokrenuti postupak ako zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

507

Na osnovu ~lana ____. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____________, od ____________. godine i Odluke o obrazovanju Komisije za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog Petra Petrovi}a, broj ______________, od __________. godine, Komisija za utvr|ivanje rezultata rada, na sednici odrànoj ____________. godine, zaklju~ila je da direktoru "__________________", podnese slede}i

I Z V E [ T A J O UTVR\IVANJU REZULTATA RADA ZAPOSLENOG1

U OBAVLJANJU POSLOVA NA KOJIMA RADI

1. Rukovodilac sektora za _____________________ poslove, podneo je poslodavcu prijavu, broj _________________, od ____________. godine, za pokretanje postupka za utvr|ivanje rezultata rada Petra Petrovi}a, zaposlenog kod poslodavca "_____________ ____________", a raspore|enog na poslove ___________________________ - u sektoru za ________________________________ poslove. 2. Direktor "_____________________________", Odlukom, broj ______________, od ________. godine, obrazovao je Komisiju za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog, sa zadatkom da u roku od tri meseca, utvrdi da li zaposleni ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi i o tome podnese pismeni izve{taj direktoru "_______ _______________________". 3. Komisija za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog, na osnovu neposrednog pra}enja rada zaposlenog, nedeljnih, mese~nih i tromese~nih izve{taja rukovodioca sektora za __________________, koji je podneo prijavu za pokretanje postupka, utvrdila je da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi. DOSTAVLJENO: Broj _________ KOMISIJA: 1) Direktoru, ______. godine, 1) ________________, predsednik komisije 2) Rukovodiocu sektora. _____________ 2) ________________, ~lan komisije, i (mesto) 3) ________________, ~lan komisije.

1 Ako se u kolektivnom ugovoru kod poslodavca predvidi podno{enje izve{taja od strane komisije za utvr|ivanje rezultata rada zaposlenog, onda ovaj izve{taj treba obavezno podneti poslodavcu.

508

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ______ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________________, od ________. godine, direktor "________________________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_________________________", slede}e

U P O Z O R E NJ E O POSTOJANJU RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG TOGA

[TO ZAPOSLENI NE OSTVARUJE REZULTATE RADA U OBAVLJANJU POSLOVA NA KOJIMA RADI

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "____________________" i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _____________, od _____________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi. 3. înjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja su: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, broj ____________, od __________. godine, u kojoj se navodi da zaposleni ve} duè vreme, a naro~ito u poslednja tri meseca, ne ostvaruje rezultate rada u obav-ljanju poslova na kojima radi, {to bitno uti~e na ostvarivanje rezultata rada organizacione jedinice u celini, a time i na ostvarivanje rezultata rada poslodavca; 2) tromese~ni izve{taj rukovodioca organizacione jedinice o ostvarivanju rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima radi; 3) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice i trome-se~nog izve{taja rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi; 4) izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obav-lja poslove na kojima radi - da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi. 4. Poslodavac zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja ostavio je rok od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja da se izjasni o navodima iz ovog upozorenja. Zaposleni }e se o navodima iz ovog upozorenja izjasniti pisanim putem. 5. Ovo upozorenje dostavlja se na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "_______________________" zaposleni ~lan, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

509

Na osnovu ~lana 180. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca "_____________________", broj ___________, od _________. godine, a povodom navoda iz Upozorenja poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, broj _________, od ________. godine, dajem slede}e

I Z J A [ NJ E NJ E O NAVODIMA IZ UPOZORENJA POSLODAVCA O POSTOJANJU

RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU1

1. Poslodavac "________________________", dostavio mi je __________. godine, pisano Upozorenje o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu, koga sam zaklju~io sa poslodavcem, broj _________, od __________. godine, i ostavio mi rok od pet radnih dana da se izjasnim o navodima iz upozorenja. 2. U upozorenju iz ta~ke 1. ovog izja{njenja, poslodavac navodi da je osnov za davanje otkaza ugovora o radu - neostvarivanje rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima radim i da su ~injenice i dokazi, na osnovu kojih su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, slede}i: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se navodi da zaposleni ve} duè vreme, a naro~ito u poslednja tri meseca, ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi, {to bitno uti~e na ostvarivanje rezultata rada organizacione jedinice u celini, a time i na ostvarivanje rezultata rada poslodavca; 2) tromese~ni izve{taj rukovodioca organizacione jedinice o ostvarivanju rezultata rada zaposlenog u obavljanju poslova na kojima radi; 3) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice i trome-se~nog izve{taja da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi; 4) izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi - da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi. 3. Izja{njavaju}i se o navodima iz pomenutog upozorenja poslodavca, smatram da ne postoji ni osnov za davanje otkaza ugovora o radu - da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi, ni ~injenice ni dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, zbog toga: 1) {to je navedeni osnov rezultat ~injenice da sam rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj obavljam poslove, ve} duè vreme, a naro~ito u poslednja tri meseca, ukazivao na odre|ene slabosti u organizovanju i rukovo|enju radom organizacione jedi-nice, na njegov neobjektivan i pristrasan odnos u ocenjivanju rezultata rada zaposlenih i na favorizovanje pojedinih zaposlenih u organizacionoj jedinici, ~ime je rukovodilac organizacione jedinice vr{io diskriminaciju pojedinih zaposlenih u napredovanju u poslu; 2) {to navedene ~injenice i dokazi, koje navodno ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, nisu ta~ne, a dokazi ne potvr|uju te ~injenice.

1 Ovo izja{njavanje zaposlenog o navodima iz upozorenja poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, moglo bi da posluì, kao polazna osnova, i u drugim slu~ajevima otkaza ugovora o radu, predvi|enih u ~lanu 179. ta~ka 2)-6).

510

Naime, u proteklom tromese~nom periodu, pored poslova iz plana rada, obavio sam i druge poslove __________________,2 {to, upravo, opovrgava navode u prijavi rukovo-dioca organizacione jedinice u tromese~nom izve{taju i izjave zaposlenih u organi-zacionoj jedinici da ne ostvarujem rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radim. Pored toga, u proteklom tromese~nom periodu, a i ranije, nikada nisam bio upozoren da ne ostvarujem rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radim i da moje neostvarivanje rezultata rada uti~e na ostvarivanje rezultata rada organizacione jedinice, a time i rezultata rada poslodavca. 4. Na osnovu svega iznetog, molim poslodavca da preispita i odustane od svog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koga sam zaklju~io sa poslodavcem i preduzme odgovaraju}e mere u cilju otklanjanja slabosti u organizovanju i rukovo|enju radom organizacione jedinice u kojoj obavljam poslove i spre~i dalju diskriminaciju pojedinih zaposlenih u napredovanju na poslu. 5. Ovo izja{njenje dostavio sam i sindikatu zaposlenih ~iji sam ~lan. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZAPOSLENI: 1) Poslodavcu, ______________. godine, "________________________" 2) Sindikatu ~iji je _____________________. _________________________ zaposleni ~lan. (mesto) ( )

2 Navesti koje je to druge poslove obavljao zaposleni.

511

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 1), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1). i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________________, od ____________. godine, direktor "_____________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO ZAPOSLENI

NE OSTVARUJE REZULTATE RADA U OBAVLJANJU POSLOVA NA KOJIMA RADI1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________" raspore|enom na poslove ________________ - u sektoru za ____________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u poslodavca i zaposlenog, broj _______________, od ________. godine 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu zbog toga {to je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi.2 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu, sa ________. godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca. 4. Zaposleni ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajanju od tri meseca od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu, zbog toga {to je navr{io preko 20 godina staà osiguranja. 5. Ako se zaposleni i poslodavac sporazumeju da zaposleni prestane sa radom pre isteka otkaznog roka, zaposlenom se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini zarade u prethodna tri meseca.


Poslodavac "______________________" i Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca, raspore|en na poslove ___________________ - u sektoru za _______________ poslove, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj ___________, od __________. godine. Rukovodilac organizacione jedinice3 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj ____________, od ___________. godine, u kojoj je naveo da zaposleni ve} duè vreme, naro~ito u poslednja tri meseca, ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi, {to bitno uti~e na ostvarivanje rezul-tata rada organizacione jedinice, a time i na ostvarivanje rezultata rada poslodavca. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi, tromese~nog izve{taja ruko-vodioca organizacione jedinice o ostvarivanju rezultata rada zaposlenog, izjave zaposle-nog date povodom prijave i tromese~nog izve{taja rukovodioca organizacione jedinice, izjava zaposlenih o organizacionoj jedinici, kao svedoka, da zaposleni ne ostvaruje rezul-

1 Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu i zbog toga {to zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti u obavljanju poslova na kojima radi. 2 Novi Zakon o radu, za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, ne propisuje na~in kako se utvr|uje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada. Me|utim, poslodavac to moè u~initi preko direktora ili preko komisije, ako je tako predvi|eno kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 3 Postupak da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, poslodavac moè pokrenuti i na osnovu li~nog saznanja da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi.

512

tate rada, poslodavac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj __________________ od _________. godine, i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja poslodavca. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. Polaze}i od pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, tromese~nog izve{taja rukovodioca organizacione jedinice o ostvarivanju rezultata rada zaposlenog, izjave zaposlenog date povodom prijave i tromese~nog izve{taja rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan na upozorenje poslodavca, poslodavac je utvrdio da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi i odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa ___________. godine. Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu zato {to ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi, ima pravo i du`nost da ostane na radu tri meseca od prvog narednog dana od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu, jer ima navr{enih 20 godina staà osiguranja. Me|utim, ako se poslodavac i zaposleni sporazu-meju, zaposleni moè da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim da mu se za to vreme obezbedi naknada zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 189. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

513

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od ________. godine, direktor "______________________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "____________________", slede}e

U P O Z O R E NJ E

O POSTOJANJU RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPOSLENI SVOJOM KRIVICOM UÎNIO

POVREDU RADNE OBAVEZE

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "____________________" i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj __________, od __________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - zaposleni je svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze - odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi, utvr|ene ugovorom o radu. 3. înjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja su slede}i: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojma radi, broj ____________, od ______. godine, u kojoj se navodi da je zaposleni, u roku od 30 dana, pet puta - _____________,1 odbio da obavlja poslove na kojima radi, ~ime je u~inio povredu radne obaveze - odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na koji-ma radi, utvr|ene ugovorom o radu; 2) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni u roku od 30 dana pet puta odbio obavljanje poslova na kojima radi; 3) izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obav-lja poslove na kojima radi - da je zaposleni u roku od 30 dana pet puta odbio obavljanje poslova na kojima radi. 4. Poslodavac je zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja ostavio rok od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja da se izjasni o navodima iz ovog upozorenja. Zaposleni }e se o navodima iz ovog upozorenja izjasniti u pisanom obliku. 5. Ovo upozorenje dostavljeno je na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "________________________" zaposleni ~lan, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

1 Navesti datume kada je zaposleni odbio da obavlja poslove na kojima radi.

514

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 2), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od _____. godine, direktor "_____________", doneo je

R E [ E NJ E

O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPOSLENI SVOJOM KRIVICOM UÎNIO POVREDU RADNE OBAVEZE UTVR\ENE UGOVOROM O RADU1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ________________ - u sektoru za __________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _________________, od __________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu zbog toga {to je zaposleni svojom krivi-com u~inio povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu.2 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu, sa _________. godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca.


Poslodavac "___________________" i Petar Petrovi}, zaposlen je kod poslodavca i raspore|en na poslolove ___________________ - u sektoru za _____________ poslove, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _________, od __________. godine. Pomenutim ugovorom o radu, poslodavac i zaposleni utvrdili su povredu radne obaveze - odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi. Rukovodilac organizacione jedinice3 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj ________, od _________. godine, u kojoj je naveo da je zaposleni, u roku od 30 dana, pet puta - __________. godine,4 odbio da obavlja poslove na kojima radi, ~ime je u~inio povredu radne obaveze - odbijanje zapo-slenog da obavlja poslove na kojima radi. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni pet puta odbio da obavlja poslove na kojima radi, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice i izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, da je zaposleni pet puta odbio obavljanje poslova na kojima radi, posloda-vac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

1 Za razliku od ranijeg Zakona o radnim odnosima, koji je utvrdio povrede radnih obaveza i mere koje su se mogle izre}i za te povrede, novi Zakon o radu, kao i dosada{nji Zakon o radu, to ne predvi|a. 2 Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, predvi|a mogu}nost da se povrede radnih obaveza mogu utvrditi op{tim aktom ili ugovorom o radu. 3 Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze, utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu, poslodavac moè pokrenuti i na osnovu li~nih saznanja. 4 Navesti datume kada je zaposleni odbio da obavlja poslove na kojima radi.

515

Poslodavac nije mogao da utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, kako bi poslodavac mogao u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj _________, od _______. godine, i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja poslodavca da dostavi mi{ljenje na upozorenje poslodavca. Polaze}i od pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni pet puta odbio da obavlja poslove na kojima radi, izjave zaposlenog date povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice, izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici da je zaposleni pet puta odbio obavljanje poslova na kojima radi, izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan na upozorenje poslo-davca, poslodavac je utvrdio da je zaposleni svojom krivicom u~inio povredu radne obaveze - odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi i odlu~io da zaposle-nom otkaè ugovor o radu, sa ___________. godine. Na osnovu iznetog i ~lana 179. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

516

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od _____. godine, direktor "___________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "____________", slede}e

U P O Z O R E NJ E O POSTOJANJU RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG

TOGA [TO ZAPOSLENI NIJE PO[TOVAO RADNU DISCIPLINU PROPISANU AKTOM POSLODAVCA1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "____________________", raspore|en na poslove _______________ - u sektoru za ________________ poslove, i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj ____________, od ___________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - ne-po{tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca - nedolazak na rad u utvr|eno radno vreme i odlazak sa rada pre utvr|enog radnog vremena. 3. înjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja su slede}e: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojma radi, broj _________, od ______. godine, u kojoj se navodi da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta - _______________2 nije dolazio na rad u utvr|eno radno vreme i da je odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena, ~ime nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca; 2) evidencija o prisutnosti i odsutnosti sa rada zaposlenih koja se vodi u organizacionoj jedinici, na osnovu koje je utvr|eno da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta nije do{ao na rad u utvr|eno radno vreme i da je oti{ao sa rada pre utvr|enog radnog vremena; 3) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se navodi da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta nije do{ao na rad u utvr|eno radno vreme i da je odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena; 4) izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi - da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta nije dolazio na rad u utvr|eno radno vreme i da je odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena. 4. Poslodavac je zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja ostavio rok od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja da se izjasni o navodima iz ovog upozorenja. Zaposleni }e se o navodima iz ovog upozorenja izjasniti u pisanom obliku. 5. Ovo upozorenje dostavljeno je i sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "________________________" zaposleni ~lan, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

1 Zaposlenom se moè otkazati ugovor o radu i zbog toga {to se zaposleni tako pona{ao da ne moè da nastavi rad kod poslodavca. 2 Navesti datume kada zaposleni nije dolazio na rad u utvr|eno vreme i kada je odlazio sa rada pre isteka utvr|enog radnog vremena.

517

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 3), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________________, od ______________. godine, direktor "__________________________", doneo je

R E [ E NJ E

O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO ZAPOSLENI NIJE PO[TOVAO RADNU DISCIPLINU

PROPISANU AKTOM POSLODAVCA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ______________ - u sektoru za ____________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _______, od __________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu zbog toga {to zaposleni nije po{tovao rad-nu disciplinu propisanu aktom poslodavca. 2 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu sa poslodavcem, sa _______ godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca.


Poslodavac "_____________________" i Petar Petrovi}, zaposleni kod poslodavca, raspore|en na poslove __________________ - u sektoru za ________________ poslove, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj ________, od ___________. godine. Rukovodilac organizacione jedinice3 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj _________, od _________. godine, u kojoj je naveo da je zaposleni, u prethodnom mesecu, nekoliko puta – ______________4 nije dolazio na rad u utvr|eno vreme i odlazio je sa rada pre utvr|enog vremena, ~ime zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta nije dolazio na rad u utvr|eno radno vreme i odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena, evidencije koja se vodi u organizacionoj jedinici o dolasku i odlasku sa rada zaposlenih, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice i izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, da zaposleni nije, u prethodnom mesecu, nekoliko puta dolazio na rad i odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena, poslodavac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

1 Novi Zakon o radu ne obavezuje da se op{tim aktom ili ugovorom o radu utvrdi nepo{tovanje radne discipline, odnosno takvo pona{anje da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca. 2 Novi Zakon o radu utvr|uje da radna disciplina mora biti propisana aktom poslodavca. 3 Postupak za utvr|ivanje da zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo pona{anje takvo da zaposleni ne moè da nastavi rad kod poslodavca, moè pokrenuti poslodavac na osnovu li~nog saznanja. 4 Navesti datume kada zaposleni nije dolazio na rad u utvr|eno vreme i kada je odlazio sa rada pre utvr|enog vremena.

518

Poslodavac nije mogao da utvrdi da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da priroda nepo{tovanja radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, kada bi poslodavac mogao u upozorenju zaposlenom navesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj ________, od ________. godine, i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. Polaze}i od pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da zaposleni, u prethodnom mesecu, 10 puta nije do{ao na rad u utvr|eno radno vreme i da je odlazio sa rada pre utvr|enog radnog vremena, od evidencije o prisustvu i odsustvu zaposlenih koja se vodi u organizacionoj jedinici, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice, izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac je utvrdio da zaposleni nije po{tovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca i odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa ____________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 3) Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

519

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________, od _______. godine, direktor "____________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca, slede}e


[TO JE ZAPOSLENI UÎNIO KRIVI^NO DELO NA RADU 1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "___________________", i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _________, od ____________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - zaposleni je u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave iz ~lana ____ Kirivi~nog zakonika Republike Srbije. 2 3. înjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz ta~ke 1. stav 1. ovog upozorenja su slede}e: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, broj ____________, od ________. godine, u kojoj se navodi da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave, na taj na~in {to je dana ____________,3 godine, u ____________, slu`benim prostorijama poslodavca, svojim potpisom i slu`benim pe~atom overio slu`benu ispravu sa neistinitom sadrìnom. Naime, u pomenutoj prijavi rukovodioca organizacione jedinice navodi se da je zapo-sleni, svojim potpisom i slu`benim pe~atom, overio potvrdu o osnovnoj zaradi Marka Markovi}a, tako|e, zaposlenog kod poslodavca, u kojoj je, umesto osnovne zarade od ______ dinara, koliko ona iznosi, naveo da zaposleni ima osnovnu zaradu od _______ dinara; 2) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave; 3) izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi - da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifiko-vanje slu`bene isprave; 4) krivi~na prijava, broj _________, od __________. godine, koju je poslodavac podneo nadle`nom organu da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave. 3. Poslodavac je zaposlenom iz ta~ke 1. ovog ugovora ostavio rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Zaposleni }e se o navodima iz ovog upozorenja izjasniti u pisanom obliku. 4. Ovo upozorenje dostavljeno je na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja.

DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "_______________________" zaposleni ~lan, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

1 Krivi~no delo moè biti u~injeno i u vezi sa radom. 2 ^lan 357. Krivi~nog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 88/2005.). 3 Navesti datum kada je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave.

520

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 4), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________, od _____. godine, direktor "______________", doneo je

R E [ E NJ E

O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPO- SLENI UÎNIO KRIVI^NO DELO NA RADU1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _________________ - u sektoru za ___________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u poslodavca i zaposlenog, broj _______________, od _________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, zbog toga {to je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave iz ~lana 357. Krivi~nog zakonika Republilike Srbije.2 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, sa __________. godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca.


Rukovodilac organizacione jedinice3 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj _________. od __________. godine, u kojoj je naveo da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanje slu`bene isprave, na taj na~in {to je dana ___________. godine, u _____________, u slu`benim prostorijama poslodavca, svojim potpisom i slu`benim pe~atom, overio slu`benu ispravu sa neistinom sadrìnom. U pomenutoj prijavi se dalje navodi da je Petar Petrovi}, svojim potpisom i slu`be-nim pe~atom, overio potvrdu o osnovnoj zaradi Marka Markovi}a, tako|e, zaposlenog kod poslodavca, u kojoj je, umesto osnovne zarade od ________ dinara, koliko ona iznosi, naveo da zaposleni ima osnovnu zaradu u iznosu od ______ dinara. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanja slu`bene isprave, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice i izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, da je zaposleni u~inio pomenuto krivi~no delo na radu, poslodavac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i, na osnovu toga, protiv zaposlenog podneo krivi~nu prijavu nadle`nom organu. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj __________, od ______. godine, i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni 1 Krivi~no delo se moè u~initi i u vezi sa radom. 2 Na primer: Krivi~no delo - falsifikovanje slu`bene isprave iz ~lana 357. Krivi~nog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 88/2005.). 3 Postupak za utvr|ivanje da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom, poslodavac moè pokrenuti i na osnovu li~nog saznanja.

521

o navodima iz upozorenja. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. Polaze}i od pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanja slu`bene isprave, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave, izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici da je zaposleni u~inio pomenuto krivi~no delo na radu, izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca, mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan i krivi~ne prijave koju je poslodavac podneo nadle`nom organu, poslodavac je utvrdio da je zaposleni u~inio krivi~no delo na radu - falsifikovanja slu`bene isprave iz ~lana 537. Krivi~nog zakonika i odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa ____________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 4) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

522

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, direktor "_______________" upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca, slede}e


[TO SE ZAPOSLENI NIJE VRATIO NA RAD KOD POSLODAVCA U ROKU OD 15 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA NEPLA]ENO ODSUSTVO1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "____________________, i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _________, od __________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - zaposleni se nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo. 3. înjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja su slede}i: 1) prijava rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, broj __________, od __________. godine, u kojoj se navodi da se zaposleni, kome je re{enjem poslodavca, broj _____________, od _________. godine, odobreno nepla}eno odsustvo, nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo; 2) pomenuto re{enje poslodavca, kojim je zaposlenom odobreno nepla}eno odsustvo i utvr|ena obaveza zaposlenog da se vrati na rad ________. godine, zaposleni se vratio na rad tek __________. godine, kada je pro{lo vi{e od _____ dana od dana kada je zaposleni bio duàn da se vrati na rad kod poslodavca; 3) evidencija o prisustvu i odsustvu sa rada koja se vodi u organizacionoj jedinici, a iz koje se vidi da se zaposleni, kome je odobreno nepla}eno odsustvo, nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo; 4) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice da se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo; 5) izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi - da se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo. 4. Poslodavac je zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja ostavio rok od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Zaposleni }e se o navodima iz ovog upozorenja izjasniti u pisanom obliku. 5. Ovo upozorenje dostavljeno je na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "________________________" zaposleni ~lan, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

1 Zaposlenom }e se uputiti upozorenje i kada se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za mirovanje radnog odnosa.

523

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 5), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ___________, od ___________. godine, direktor "__________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO SE ZAPOSLE- NI NIJE VRATIO NA RAD U ROKU OD 15 DANA OD DANA ISTE-

KA ROKA ZA NEPLA]ENO ODSUSTVO1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "________________", raspore|e-nom na poslove __________________ - u sektoru za ______________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _______, od ________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, zbog toga {to se nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo. 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, sa ___________. godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca.


Rukovodilac organizacione jedinice2 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj ________, od __________. godine, u kojoj je naveo da se zaposleni, kome je Re{enjem direktora, broj __________, od _________. godine, odobreno nepla}eno odsustvo, nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo. U pomenutoj prijavi rukovodioca organizacione jedinice dalje se navodi da se zaposleni koji je, prema pomenutom re{enju, trebalo da se vrati na rad __________. godine, na rad kod poslodavca vratio tek _________. godine, kada je pro{lo vi{e od ____ dana od dana kada je zaposleni bio duàn da se vrati na rad kod poslodavca. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da se zaposleni nije vratio u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, izjave zaposle-nog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice, re{enja o odobrenom nepla}enom odsustvu zaposlenom, evidencije o prisutnosti i odsutnosti sa rada koja se vodi u organizacionoj jedinici i izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, da se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, poslodavac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj _________. od _______. godine, i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni

1 Ovo re{enje moè da posluì i za pripremu re{enja o otkazu ugovora o radu ako se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca po isteku roka za mirovanja radnog odnosa. 2 Postupak za utvr|ivanje da se zaposleni nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, moè pokrenuti poslodavac na osnovu li~nog saznanja.

524

o navodima iz upozorenja. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. Polaze}i od navedene prijave rukovodioca organizacione jedinice da se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo, re{enja poslodavca kojim je odobreno nepla}eno odsustvo, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice, evidencije o prisustvu i odsustvu sa rada zaposlenih koja se vodi u organizacionoj jedinici i izjava zaposlenih u organiza-cionoj jedinici da se zaposleni nije vratio na rad u pomenutom roku, pisanog izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac je utvrdio da se zaposleni nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo i odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa _______. godine. Na osnovu iznetog i ~lana 179. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

525

Na osnovu ~lana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________, od _______. godine, direktor "____________ __________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca, slede}e:

U P O Z O R E NJ E O POSTOJANJU RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPOSLENI ZLOUPOTREBIO PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA

ZBOG PRIVREMENE SPREÊNOSTI ZA RAD

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "___________________", i poslodavac, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _______, od __________. godine. 2. Osnov za davanje otkaza ugovora o radu iz ta~ke 1. ovog upozorenja, jeste - zaposleni je zloupotrebio odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad. 3. înjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu su slede}i: 1) prijava rukovidioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, broj ___________, od __________. godine, u kojoj se navodi da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad, na taj na~in {to se za vreme ovog odsustva bavio privrednom (ili drugom) delatno{}u kojom je ostvarivao prihod. Naime, u pomenutoj prijavi, navodi se da je zaposleni za vreme odsustva zbog pri-vremene spre~enosti za rad radio kod drugog poslodavca "_____________________", sa sedi{tem u _______________, ulica _____________________, broj ____, na poslovima _______________, i za to vreme ostvario prihod u iznosu od __________ dinara.1 2) potvrda drugog poslodavca, broj _________, od ___________. godine, kod koga se zaposleni za vreme privremene spre~enosti za rad bavio privrednom (ili drugom) delat-no{}u i ostvario prihod u iznosu od ___________ dinara; 3) izjava zaposlenog povodom prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni zloupotrebio odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad; 4) evidencija koja se vodi u organizacionoj jedinici o prisutnosti i odsutnosti sa rada zaposlenih, prema kojoj se zaposleni nalazio na odsustvu sa rada zbog privremene spre~e-nosti za rad; 5) izjave zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, u kojoj zaposleni obav-lja poslove na kojima radi - da se zaposleni za vreme odsustva zbog privremene spre~e-nosti za rad bavio privrednom(ili drugom) delatno{}u, rade}i kod drugog poslodavca i ostvaruju}i prihod od __________ dinara. 4. Poslodavac je zaposlenom iz ta~ke 1. ovog upozorenja ostavio rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Zaposleni }e se na navode iz ovog upozorenja izjasniti u pisanom obliku.

1 Navesti poslovno ime drugog poslodavca, vreme u kome je zaposleni radio kod drugog poslodav-ca, poslove na kojima je radio i iznos prihoda koje je ostvario kod drugog poslodavca.

526

5. Ovo upozorenje dostavljeno je na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan, o ~emu je sindikat duàn da se izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja ovog upozorenja. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sindikatu ~iji je _____________________. "_______________________" zaposleni ~lan, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za pravne i ( ) kadrovske poslove.

527

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 6), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________________, od ____________. godine, direktor "____________________", donosi

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPO-

SLENI ZLOUPOTREBIO PRAVO NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPREÊNOSTI ZA RAD

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _________________ - u sektoru za ___________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _______________, od __________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke1. ovog re{enja, zbog toga {to je zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti sa rada. 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, sa ___________. godine, kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca.


Rukovodilac organizacione jedinice1 u kojoj zaposleni obavlja poslove na kojima radi, podneo je poslodavcu Prijavu, broj _________, od _________. godine, u kojoj je naveo da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, na taj na~in {to se za vreme ovog odsustva bavio privrednom (ili drugom) delatno{}u kojom je ostvarivao prihod. U pomenutoj prijavi rukovodilac organizacione jedinice dalje navodi da je zaposleni za vreme odsustva sa rada zbog privremene spre~enosti za rad radio kod drugog poslodavca "________________", sa sedi{tem u _______________, ulica ____________, broj ____, na poslovima _____________, i za to vreme ostvario prihod od ___________ dinara. Na osnovu pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice, evidencije o prisutnosti i odsutnosti sa rada koja se vodi u organizacionoj jedinici, potvrde poslodavca kod koga je zaposleni radio i ostvarivao prihod za vreme odsustva sa rada zbog privremene spre~enosti za rad i izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, kao svedoka, da je zaposleni za vreme pomenutog odsustva sa rada radio kod drugog poslodavca i ostvarivao prihod, poslodavac je utvrdio da postoji osnov za davanje otkaza ugovora o radu i ~injenice i dokazu koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je pisanim putem upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, Upozorenjem, broj ___________, od _________. godine, na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu rok od pet

1 Postupak za otkaz ugovora o radu zbog toga {to je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, moè pokrenuti poslodavac na osnovu li~nog saznanja.

528

radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Poslodavac je, tako|e, pomenuto upozorenje poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavio na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan i ostavio mu rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da dostavi mi{ljenje o upozorenju poslodavca. Polaze}i od navedene prijave rukovodioca organizacione jedinice da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, rade}i za vreme ovog odsustva kod drugog poslodavca i ostvaruju}i navedeni prihod, evidencije koja se vodi u organizacionoj jedinici o prisustvu i odsustvu sa rada zaposlenih, prema kojoj se zaposleni nalazio na odsustvu sa rad zbog privremene spre~enosti za rad, potvrde drugog poslodavca da je zaposleni radio i ostvarivao prihod kod tog poslodavca, izjave zaposlenog date povodom pomenute prijave rukovodioca organizacione jedinice i izjava zaposlenih u organizacionoj jedinici, izja{njenja zaposlenog na navode iz upozorenja poslodavca i mi{ljenja sindikata ~iji je zaposleni ~lan o upozorenju poslodavca, poslodavac je utvrdio da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spre~enosti za rad i odlu~io da zaposlenom prestane radni odnos, sa __________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 6) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

529

Na osnovu ~lana 172. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca "___________________", broj _____. godine, direktor "___________________", upu}uje Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca, slede}u

P O N U D U ZA ZAKLJUÎVANJE ANEKSA UGOVORA O RADU I RAZLOZIMA

ZA ZAKLJUÎVANJE ANEKSA UGOVORA O RADU ZBOG POTREBA PROCESA I ORGANIZACIJE RADA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _____________________ - u sektoru za ________________ poslove, nudi se preme{taj na druge odgovaraju}e poslove ______________________2 , u istom sektoru, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu. 2. Razlozi ponude za preme{taj zaposlenog na poslove iz ta~ke 1. ove ponude, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu, sadràni su u potrebi procesa i organizacije rada kod poslodavca. 3. Zaposleni je duàn da se u roku od osam dana od dana dostavljanja ove ponude izjasni o ponudi poslodavca za preme{taj zaposlenog na druge odgovaraju}e poslove, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu. 4. Ako se zaposleni ne izjasni u roku iz ta~ke 3. ove ponude, smatra se da je zaposleni odbio ponudu za preme{taj zaposlenog na druge odgovaraju}e poslove, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu. 5. Zaposleni se upozorava na pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude iz ta~ke 1. ove ponude, a sastoje se u tome {to poslodavac moè zaposlenom otkazati ugovor o radu. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove. (mesto) ________________________ ( )

1 Ova ponuda za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu moè da posluì i za pripremu ponude za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu i u drugim slu~ajevima iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2)-6) Zakona o radu, imaju}i pri tome u vidu specifi~nosti koje postoje u ostalim slu~ajevima iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2) - 6) Zakona o radu. 2 Na primer: Samostalnom referentu za normativne poslove nude se poslovi referenta za normativne poslove.

530

Na osnovu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od ___________. godine, i Izja{njenja zaposlenog, od ___________. godine o prihvatanju Ponude poslodavca o preme{taju na druge odgovaraju}e poslove kod poslodavca, broj __________, od ___________. godine, direktor "__________________" i Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca, zaklju~ili su

A N E K S UGOVORA O RADU KOJIM SE ZAPOSLENI PREME[TA NA DRUGE ODGOVARAJU]E

POSLOVE KOD POSLODAVCA1 1. Poslodavac "________________" (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca, raspore|en na poslove _____________________ - u sektoru za __________________ poslove (u daljem tekstu: zaposleni), zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _______, od _________. godine. 2. Poslodavac je, polaze}i od potreba procesa i organizacije rada, uputio zaposle-nom, u pisanom obliku, Ponudu, broj _______, od ________. godine, radi preme{taja na druge odgovaraju}e poslove,2 zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu. 3. Zaposleni je prihvatio ponudu poslodavca za preme{taj na druge odgovaraju}e poslove kod poslodavca, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu, izja{njavaju}i se, u pisanom obliku, o prihvatanju ponude poslodavca - Izjava, broj _________, od _______. godine. 4. Prihvataju}i ponudu poslodavca za preme{taj na druge odgovaraju}e poslove, zaposleni se preme{ta sa __________________ poslova na ______________ poslove,3 u istom sektoru. 5. Zaposleni se preme{ta na druge odgovaraju}e poslove iz ta~ke 4. ovog aneksa ugovora o radu, po~ev od ________. godine. 6. Protiv ovog aneksa ugovora o radu, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim aneksom ugovora o radu povre|eno pravo zaposlenog ili je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog ugovora, odnosno saznanja za povredu prava.4

1 Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu na znatno bolji na~in ure|uje izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora o radu, utvr|uju}i slu~ajeve i postupak za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu. 2 Odgovaraju}im poslom smatra se posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme (na primer: pravni fakultet, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme) 3 U na{em primeru, zaposleni se sa poslova samostalnog referenta za normativne poslove, preme{ta na poslove referenta za normativne poslove. 4 Iako novi Zakon o radu ne predvi|a ovakvu mogu}nost, smatramo, polaze}i od toga da i aneks ugovora o radu sadrì odluke poslodavca, kojima mogu biti povre|ena prava zaposlenog, da bi zaposleni, pored osporavanja zakonitosti ugovora, pod uslovima odre|enim Zakonom o radu, mogao da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

531

7. Ovaj aneks ugovora o radu sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana.5 8. Ovaj aneks ugovora o radu zaklju~en je u ______________, dana __________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( )

5 Ovaj aneks ugovora o radu moè da posluì, kao polazna osnova, za pripremu aneksa ugovora u drugim slu~ajevima utvr|enim Zakonom o radu, imaju}i pri tome u vidu specifi~nosti koje postoje u ostalim slu~ajevima iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2) - 6) Zakona o radu.

532

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 7), a u vezi sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 1), i ~lana 172. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2006) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od _________. godine, direktor "________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE ZAPOSLE-

NI ODBIO ZAKLJUÎVANJE ANEKSA UGOVORA O RADU1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove ___________________ - u sektoru za _________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u poslodavca i zaposlenog, broj _________, od _____. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, zbog toga {to je zaposleni odbio da zaklju~i aneks ugovora o radu o preme{taju zaposlenog na drugi odgovaraju}i posao, radi potreba procesa i organizacije rada kod poslodavca. 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, sa ___________. godine, kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca.


Petar Petrovi}, zaposlen je kod poslodavca "____________________" i raspore|en je na poslove2 ________________ - u sektoru za ______________ poslove. Polaze}i od potreba procesa i organizacije rada kod poslodavca, poslodavac je ponudio zaposlenom, u Ponudi, broj ___________, od __________. godine, preme{taj na drugi odgovaraju}i posao _________________3 , u istom sektoru, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu. Uz pomenutu ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu, poslodavac je zapo-slenom, u pisanom obliku, dostavio i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Kako se zaposleni nije izjasnio o pomenutoj ponudi o preme{taju na drugi odgova-raju}i posao _________________4 , u istom sektoru, zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu, u roku utvr|enom u navedenoj ponudi, a {to se smatra odbijanjem ponude, to je poslodavac odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa _______. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 7), a u vezi sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 172. stav 3. Zakona o radu, re{eno je kao {to je u dispozitivu re-{enja navedeno.

1 Ovo re{enje o otkazu ugovora o radu moè da posluì, kao polazna osnova, i za pripremu re{enja o otkazu ugovora o radu i u drugim slu~ajevima u smislu iz ~lana 171. stav 1. ta~ka 2) - 4) i ~lana 179. stav 1. ta~ka 8), a u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) Zakona o radu, imaju}i u vidu specifi~nosti koje postoje u ovim slu~ajevima. 2 Na primer: Zaposleni obavlja poslove samostalnog referenta za normativne poslove kod poslodavca. 3 Zaposlenom se nudi drugi odgovaraju}i posao kod poslodavca, na primer - rad na poslovima referenta za normativne poslove kod poslodavca. 4 Zaposlenom se nudi drugi odgovaraju}i posao kod poslodavca, na primer - rad na poslovima referenta za normativne poslove kod poslodavca.

533

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

534

Na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 9), ~lana 158, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", broj 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ___________. godine, direktor "_________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG TOGA [TO JE

ZAPOSLENI UTVR\EN KAO VI[AK ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _______________ - u sektoru za _____________ poslove, otkazuje se Ugo-vor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _________, od __________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu zbog toga {to je, usled tehnolo{kih, ekonomskih i organizacionih promena1, prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima zaposleni radi2 , a ne moè da mu se obezbedi ni jedna od mera za zapo{ljavanje, utvr|ena Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih. 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu sa __________. godine, kada mu prestaje radni odnos kod poslodavca. 4. Zaposlenom kome je dat otkaz ugovora o radu iz razloga iz ta~ke 2. ovog re{enja, poslodavac je duàn da isplati otpremninu u visini zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu. Otpremnina iz stava 1. ove ta~ke iznosi _______ dinara, zbog toga {to zaposleni ima 8 godina provedenih u radnom odnosu.


Poslodavac "______________________" i Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca, raspore|en na poslove _____________ - u sektoru za _____________ poslove, zaklju~ili su Ugovor o radu, broj _______, od _________. godine. Usled tehnolo{kih, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, prestala je potreba za obavljanjem odre|enih poslova kod poslodavca, me|u kojima i potreba za obavljanjem poslova koje je obavljao zaposleni. U cilju re{avanja vi{ka zaposlenih, poslodavac je doneo Program za re{avanje vi{ka zaposlenih, broj ____________, od __________. godine. Programom za re{avanje vi{ka zaposlenih kod poslodavca, zaposlenom, u okviru mera za zapo{ljavanje zaposlenih koji su utvr|eni kao vi{ak zaposlenih, nije mogla biti obezbe|ena nijedna od mera za zapo{ljavanje predvi|ena Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih.

1 Mogu}e je da sve promene (tehnolo{ke, ekonomske ili organizacione promene), kao {to je to u na{em slu~aju, ili samo dve ili samo jedna od ovih promena, budu razlog za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih kod poslodavca. Zato, zavisno od toga koje su promene u pitanju, zavisi}e dispozitiv i obrazloènje re{enja. 2 Tehnolo{ke, ekonomske ili organizacione promene mogu dovesti ne samo do prestanka potrebe za obavljanjem odre|enog posla, nego i do smanjenja obima odre|enog posla.

535

Polaze}i od iznetog, a posebno od toga da poslodavac nije mogao zaposlenom da obezbedi nijednu od mera za zapo{ljavanje, predvi|enih Zakonom o radu i programom za re{avanje vi{ka zaposlenih, poslodavac je odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa ____________. godine. Kako je zaposlenom otkazan ugovor o radu zbog toga {to je, usled tehnolo{kih, ekonomskih i organizacionih promena, prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima zaposleni radi, to je poslodavac duàn da zaposlenom, koji ima 8 godina provedenih u radnom odnosu, isplati otpremninu u visini zbira tre}ine zarade za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 179. stav 1. ta~ka 9) i ~lana 158. Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

536

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 5), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ___________, od _________. godine, direktor poslodavca "__________________", doneo je

R E [ E NJ E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA NA ZAHTEV RODITELJA1

ZAPOSLENOG MLA\EG OD 18 GODINA @IVOTA

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "__________________", raspore|enom kod poslodavca na poslove __________________________ - u sektoru za _________________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca, sa ______________. godine. 2. Zaposlenom, koji je mla|i od 18 godina ìvota, radni odnos, zasnovan Ugovorom o radu, broj ___________, od __________. godine, prestaje na osnovu zahteva roditelja zaposlenog.


Petar Petrovi}, zasnovao je radni odnos sa poslodavcem "___________________" sa 15 godina ìvota i raspore|en je na poslove _______________________ - u sektoru za _________________ poslove. Roditelj, otac zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, Jovan Petrovi}, podneo je, dana __________. godine, zahtev da njegovom sinu, Petru Petrovi}u, koji ima 17 godina ìvota, prestane radni odnos kod poslodavca, sa __________. godine. Polaze}i od pomenutog zahteva roditelja, oca Jovana Petrovi}a, da njegovom sinu Petru Petrovi}u prestane radni odnos kod poslodavca, i ~lana 175. stav 1. ta~ka 5) Zakona o radu i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "_______________________" kadrovske poslove, (mesto) ________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Zahtev za prestanak radnog odnosa zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota, moè podneti i staratelj zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota.

537

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 6), ~lana 119. stav 1. ta~ka 2), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ______________, od _________. godine, direktor "________________" doneo je

R E [ E N J E O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOG

SMR]U ZAPOSLENOG1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove __________________ - u sektoru za __________________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca, sa __________. godine. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos, zasnovan Ugovorom o radu, broj _________, od __________. godine, usled smrti zaposlenog. 3. ^lanovi porodice umrlog imaju pravo na naknadu tro{kova pogrebnih usluga - u visini tro{kova pogrebnih usluga.


Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_________________", raspore|enom na poslove _________________ - u sektoru za ______________ poslove, prestaje radni odnos kod poslodavca smr}u zaposlenog, sa ____________ godine. Na osnovu Izvoda iz knjige umrlih, broj __________, od ____________. godine, izdatog od nadle`nog organa Op{tine _________________, utvr|eno je da je Petar Petro-vi} preminuo ______________. godine. ^lanovi uè porodice Petra Petrovi}a, kome radni odnos prestaje smr}u, imaju pravo na naknadu tro{kova pogrebnih usluga - u visini tro{kova pogrebnih usluga. Polaze}i od iznetog i od ~lana 175. stav 1. ta~ka 6) i ~lana 119. stav 1. ta~ka 2) Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Jovanu Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR ocu Petra Petrovi}a, _____________________. "________________________" 2) Sektoru za pravne i (mesto) _________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

1 Dono{enjem ovog re{enja, poslodavac ne odlu~uje o otkazu ugovora o radu, ve} samo utvr|uje da zaposlenom prestaje radni odnos usled smrti zaposlenog.

538

Na osnovu ~lana 102, a u vezi sa ~lanom 101. stav 1, ~lana 192. stav 1. ta~ka 1), ~lana 175. stav 1. ta~ka 7) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od __________. godine, direktor "___________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZBOG ODBIJANJA INVALIDA

RADA DA OBAVLJA POSLOVE PREMA PREOSTALOJ RADNOJ SPOSOBNOSTI1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove _________________ - u sektoru za _________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj _________, od ____________. godine. 2. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, zbog toga {to je odbio da prihvati obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno zaklju~enje aneksa ugovora o radu o preme{taju na druge poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti. 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu iz ta~ke 1. ovog re{enja, sa __________. godine, kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca.


Re{enjem Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, broj ________, od _________. godine, Petra Petrovi}a, zaposlen kod poslodavca "_________________", raspore|en na poslove ____________________ - u sektoru za ______________ poslove, utvr|en je invalidom rada sa preostalom radnom sposobno{}u. Polaze}i od pomenutog re{enja, poslodavac je zaposlenom, u pisanom obliku, dostavio Ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu i razloge ponude,2 broj _____,. od _______. godine, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu nastati odbijanjem ponude. Kako je zaposleni, prema Izja{njenju zaposlenog, broj ___________, od ________. godine, odbio da prihvati pomenutu ponudu i obavljanje _______________3 poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, u istom sektoru, odnosno zaklju~ivanje aneksa ugovora o radu o preme{taju na druge poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, to je poslodavac odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa ___________. godine.

1 Ovo re{enje moè da posluì, kao polazna osnova, za pripremu re{enja o otkazu ugovora o radu, ako zaposleni kod poslodavca, kod koga je utvr|ena opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, odbije da prihvati obavljanje drugog odgovaraju}eg posla. 2 Kao model ponude moè da posluì ponuda koja prethodi aneksu ugovora o radu ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu o preme{taju na drugi odgovaraju}i posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. 3 Navesti poslove koje je zaposleni odbio da obavlja prema preostaloj radnoj sposobnosti. Me|u-tim, ako zaposleni invalid rada sa preostalom radnom sposobno{}u prihvati obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno ako zaposleni za koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti prihvati obavljanje drugog odgovaraju}eg posla, onda treba zaklju~iti aneks ugovora o radu, u skladu sa ~lanom 171. stav 1. ta~ka 6) Zakona o radu.

539

Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 102, a u vezi sa ~lanom 101. stav 1. i ~lanom 175. stav 1. ta~ka 7) Zakona o radu i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

540

Na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 7), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), ~lana 63. stav 1. i 2. Zakona o ste~ajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ____________, od _____________. godine, ste~ajni upravnik "_______________________", doneo je

R E [ E NJ E O OTKAZU UGOVORA O RADU ZAPOSLENOM ZBOG

POKRETANJA STEÂJNOG POSTUPKA1

1. Petru Petrovi}u, zaposlenom kod poslodavca "_______________", raspore|enom na poslove __________________ - u sektoru za ________________ poslove, otkazuje se Ugovor o radu, zaklju~en izme|u zaposlenog i poslodavca, broj __________, od ______. godine. 2. Zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca, zbog pokretanja ste~ajnog postupka poslodavca "___________________". 3. Zaposlenom se otkazuje ugovor o radu, sa __________. godine, kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca. 4. O otkazu ugovora iz ta~ke 1. ovog re{enja, ste~ajni upravnik obavesti}e nadle`ni organ, odnosno organizaciju za zapo{ljavanje na ~ijoj se teritoriji nalazi poslodavac.


Re{enjem Trgovinskog suda, broj ___________, od ________. godine, pokrenut je ste~ajni postupak nad poslodavcem "____________________'. Polaze}i od navedenog re{enja o pokretanju ste~ajnog postupka nad poslodavcem, koji prestavlja osnov za otkazivanje pomenutog ugovora o radu, poslodavac je odlu~io da zaposlenom otkaè ugovor o radu, sa _________. godine, kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca. Ste~ajni upravnik }e o otkazu ugovora o radu zaposlenom obavestiti nadle`ni organ, odnosno organizaciju za zapo{ljavanje na ~ijoj se teritoriji nalazi poslodavac protiv koga je pokrenut ste~ajni postupak. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 175. stav 1. ta~ka 7) Zakona o radu, ~lana 63. stav 1. i 2. Zakona o ste~ajnom postupku i ~lana ___________ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Ovo re{enje moglo bi da posluì, kao polazna osnova, za pripremu re{enja o prestanku radnog odnosa do koga dolazi usled likvidacije poslodavca.

541

OP[TINSKOM SUDU

U ______________________________,

ulica __________________, broj _____.

TU@ILAC: Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u __________________________________, ulica ____________________________, broj ____. TU@ENI: Poslodavac "_____________________", sa sedi{tem u ________________. ulica ____________________________, broj ____.

T U @ B A RADI PONI[TAJA RE[ENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU I

RADI NAKNADE [TETE ZBOG NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU ZAPOSLENOM

___ primeraka 1. Re{enjem o otkazu Ugovora o radu od strane tuènog - poslodavca "__________ ___________", broj ____________, od ________. godine, tuìocu je prestao radni odnos sa tuènim, sa ____________. godine. Tuìocu je, prema navedenom re{enju o otkazu ugovora o radu, prestao radni odnos sa tuènim, zbog toga {to tuìlac nije ostvarivao rezultate rada u obavljanju poslova na kojima radi. DOKAZ: navedeno Re{enje o otkazu ugovora o radu, broj _________, od _______. godine. 2. Tuìocu je pomenutim re{enjem o otkazu ugovora o radu od strane tuènog bilo uskra}eno pravo da radi u vremenu od __________. godine do ___________. godine, zbog ~ega mu je bilo onemogu}eno da ostvaruje zaradu na radu i druga primanja koja mu pripadaju po zakonu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca1 i ugovorom o radu. Tuìocu bi za vreme iz stava 1. ove ta~ke, prema Zakonu o radu, kolektivnom ugo-voru kod poslodavca i ugovorom o radu, pripala zarada i druga primanja u iznosu od __________ dinara. DOKAZ: Zakon o radu, kolektivni ugovor kod poslodavca, ugovor o radu i obra~un zarade i drugih primanja za sporni period. 3. Sporno re{enje o otkazu ugovora o radu tuìocu zasnovano je na pogre{nom i nepotpuno utvr|enom ~injeni~nom stanju, koje se sastoji u slede}em: _______________. DOKAZ: Izve{taj o radu tuìoca za protekla tri meseca, saslu{anje svedoka i, po potrebi, drugi dokazi. 4. Pored toga, u spornom re{enju o otkazu ugovora o radu pogre{no je primenjeno materijalno pravo, koje se sastoji u slede}em: __________________________________.

1 Me|utim, ako kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca ili nije donet pravilnik o radu, onda bi tuìocu pripala zarada i druga primanja u skladu sa Zakonom o radu i ugovorom o radu kojim je zasnovao radni odnos sa poslodavcem.

542

5. Polaze}i od iznetog, proizilazi da je tuìlac ostvarivao potrebne rezultate rada na poslovima na kojima je radio i da je re{enjem o otkazu ugovora o radu od strane tuènog tuìlac o{te}en krivicom tuènog. Stoga, tuìlac predlaè sudu da donese slede}u:

P R E S U D U2

1. Poni{tava se Re{enje o otkazu ugovora o radu Petru Petrovi}u, broj _________, od ______. godine, sa prebivali{tem u ___________________, ulica _______________, broj _____, zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa sa tuènim - poslodavcem "______________", i nalaè se tuènom da tuìoca vrati na poslove ________________, na kojima je radio pre otkaza ugovora o radu od strane tuènog. 2. Obavezuje se tuèni - poslodavac "_________________________", sa sedi{tem u ________________________, ulica _________________, broj _____, da tuìocu - Petru Petrovi}u, pored vra}anja na rad, isplati naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu o radu, kolektivnom ugovoru kod poslodavca i ugovorom o radu - u iznosu od ______________ dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, po~ev od _____________. godine, pa do isplate, i uplati tuìocu doprinose za obavezno socijalno osiguranje. 3. Obavezuje se tuèni da tuìocu naknadi tro{kove ovog postupka - sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvr{enja. U __________________ TU@ILAC, __________________________ _____________. godine. ( )

2 Prema ~lanu 191. Zakona o radu, postoje dve situacije u kojima se zaposleni moè na}i usled nezakonitog otkaza ugovora o radu. Prema prvoj situaciji, zaposleni, pored naknade {tete, traì vra}anje na rad, a prema drugoj situaciji zaposleni ne traì vra}anje na rad ve} samo naknadu {tete. Opredelili smo se za prvu situaciju - da je zaposleni, kome je pravnosna`nom odlukom suda utvr|eno da mu nezakonito prestao radni odnos, u tu`bi traìo vra}anje na rad kod poslodavca i naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovorom o radu i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

543

Na osnovu ~lana 165. stav 1. ta~ka 1), ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 193. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugo-vora kod poslodavca, broj __________, od _____. godine, direktor "_______________", doneo je

R E [ E NJ E O PRIVREMENOM UDALJENJU ZAPOSLENOG SA RADA1

1. Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca "___________________", raspore|en na poslove _______________________ - u sektoru za _____________ poslove, privremeno se udaljava sa rada, po~ev od __________. godine. 2. Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog toga {to je utvr|eno da je u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti poslodavca.2 3. Privremeno udaljenje zaposlenog sa rada moè da traje najduè tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaè ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi utvr|eni u ~lanu 179. stav 1. ta~ka 2) - 4) Zakona o radu. 4. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenom, koji izdràva porodicu, pripada naknada zarade u visini jedne tre}ine osnovne zarade.


Poslodavac "____________________", utvrdio je da je Petar Petrovi}, zaposlen kod poslodavca, raspore|en na poslove ____________________ - u sektoru za ___________, u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti poslodavca. Polaze}i od toga da je Petar Petrovi} u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti, zaposleni se privremeno udaljava sa rada i privremeno udaljenje sa rada moè trajati najduè tri meseca od dana udaljenja sa rada. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, koji izdràva porodicu, zapo-slenom pripada naknada zarade u visini jedne tre}ine osnovne zarade. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 165. stav 1. ta~ka 1) Zakona o radu i ~lana ____. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, re{eno je kao {to je u dispozitivu re{enja navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog re{enja, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovim re{enjem povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ovog re{enja, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

1 Novi Zakon o radu, za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, pored privremenog udaljenja zapo-slenog sa rada sa naknadom zarade, predvi|a i privremeno udaljenje zaposlenog sa rada bez nak-nade zarade. 2 Poslodavac je duàn da u kolektivnom ugovoru kod poslodavca utvrdi kada je zaposleni u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti.

544

Na osnovu ~lana 153. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 155. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ___________, ____________. godine, direktor "________________", doneo je

P R O G R A M ZA RE[AVANJE VI[KA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA1

1. Ovim programom, u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, utvr|uje se vi{ak zaposlenih kod poslodavca i ure|uju prava zaposlenih koji su utvr|eni kao vi{ak zaposlenih kod poslodavca. 2. Usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, u okviru perioda od 30 dana, do}i }e do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre|eno vreme - za 10 zaposlenih kod poslodavca, zbog toga {to poslodavac ima u radnom odnosu vi{e od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodre|eno vreme. 3. Program za re{avanje vi{ka zaposlenih naro~ito sadrì: 1) razloge za prestanak potrebe za radom zaposlenih - tehnolo{ke, ekonomske i organizacione promene2, koje su dovele do prestanka potrebe za obavljanjem _________ poslova3 ; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca - poslodavac ima 95 zaposlenih na neo-dre|eno vreme; 3) broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i sta` osiguranja za 10 zaposlenih koji su utvr|eni kao vi{ak zaposlenih kod poslodavca i poslove koje obavljaju: - Petar Petrovi}, sa zavr{enim pravnim fakultetom, odnosno VII1 stepenom stru~ne spreme, sa 55 godina starosti i 32 godine staà osguranja, radio je na poslovima {efa slu`be za pravne poslove; - Jovan Jovanovi}, sa zavr{enim ekonomskim fakultetom, odnosno VII1 stepenom stru~ne spreme, sa 52 godine starosti i 30 godina staà osiguranja, radio je na poslovima savetnika za ekonomska pitanja; - Milan Milanovi}, sa zavr{enom vi{om ekonomskom {kolom i poloènim ispitom za ovla{}enog ra~unovo|u, odnosno VI2 stepenom stru~ne spreme, sa 50 godina starosti i 30 godina staà osiguranja, radio je na poslovima {efa ra~unovodstva; - Bogdan Bogdanovi}, sa zavr{enom vi{om ekonomskom {kolom i poloènim ispitom za samostalnog ra~unovo|u, odnosno VI1 stepenom stru~ne spreme, sa 48 godina starosti i 28 godina staà osiguranja, radio je na poslovima {efa knjigovodstva;

1 Polazi se od toga da kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, pa zato ovaj program donosi direktor poslodavca. 2 Sve ove promene (tehhnolo{ke, ekonomske ili organizacione promene) ili samo dve promene ili samo jedna od ovih promena, mogu biti razlog za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih. Zato, zavisno od toga koje su promene razlog za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih, te promene utvrdi}e se u programu za re{avanje vi{ka zaposlenih kod poslodavca. Pod tehnolo{kim promenama mogli bi smo da smatramo zamenu postoje}e tehnologije savre-menijom tehnologijom rada, pod ekonomskim promenama - privatizaciju dru{tvenog, odnosno dràvnog kapitala, a pod organizacionim promenama mogli bi smo da smatramo - reorganizaciju poslodavca. 3 Navesti poslove za ~ijim je obavljanjem prestala potreba, a ako je do{lo usled smanjenja obima posla, onda treba navesti gde je do{lo do smanjenja obima posla.

545

- Janko Jankovi}, sa zavr{enom srednjom ekonomskom {kolom i poloènim ispitom za ra~unovo|u, odnosno V stepen stru~ne spreme, sa 45 godina starosti i sa 25 godina staà osiguranja, radio je na poslovima knjigovo|e; - Marko Markovi}, sa zavr{enom {kolom za VK radnike, odnosno V stepenom stru~ne spreme, sa 40 godina starosti i 22 godine staà osiguranja, radio je na poslovima auto-elektri~ara; - Mirko Mirkovi}, sa zavr{enom {kolom za VK radnike, odnosno V stepenom stru~ne spreme, sa 40 godina starosti i 22 godine staà osiguranja, radio je na poslovima voza~a; - Dragana Draganovi}, sa zavr{enom gimnazijom, odnosno IV stepenom stru~ne spreme, sa 38 godina starosti i 20 godina staà osiguranja, radila je na poslovima administrativnog sekretara direktora poslodavca; - Nikola Nikoli}, sa zavr{enom {kolom za kvalifikovane radnike, odnosno sa III stepenom stru~ne spreme, sa 38 godina starosti i 20 godina staà osiguranja, radio je na poslovima voza~a; - Jovanka Jovanovi}, sa zavr{enom osnovnom {kolom i odgovaraju}im programom za II stepen stru~ne spreme, sa 40 godina starosti i 22 godine staà osiguranja, radila je na poslovima ~ista~a prostorije poslodavca. 4) Kriterijumi4 za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih, prema kojima je utvr|en vi{ak zaposlenih kod poslodavca iz ta~ke 3. podta~ke 3) ovog programa, su: - rezultati rada zaposlenog; - imovno stanje zaposlenog; - broj izdràvanih ~lanova porodice zaposlenog; - broj ~lanova porodice zaposlenog koji ostvaruju zaradu; - duìna radnog staà zaposlenog; - stru~na sprema zaposlenog; - zdravstveno stanje zaposlenog i ~lanova njegove porodice; - broj dece zaposlenog na {kolovanju; - i drugi kriterijumi utvr|eni op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 5) Mere za zapo{ljavanje: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca; prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena, preme{taj na drugi odgovaraju}i posao kod istog poslodavca, preme{taj u drugo mesto rada kod istog poslodavca, preme{taj na drugi odgovaraju}i posao kod drugog poslodavca i druge mere. Zaposlenim koji su, u skladu sa ta~kom 3, podta~kom 4), utvr|eni kao vi{ak zapo-slenih, obezbe|uju se, u skladu sa ta~kom 3. podta~kom 5), slede}e mere za zapo{lja-vanje: 1) Petru Petrovi}u, preme{taj na drugi odgovaraju}i posao, kod istog poslodavca, po~ev od ___________. godine; 2) Jovanu Jovanovi}u, preme{taj na drugi posao ____________________, kod istog poslodavca, po~ev od ___________. godine; 3) Milanu Milanovi}u, preme{taj u drugo mesto rada kod istog poslodavca, po~ev od ___________. godine; 4) Bogdanu Bogdanovi}u, preme{taj na odgovaraju}i posao kod drugog poslodavca, po~ev od __________. godine;

4 Ovi kriterijumi preuzeti iz ~lana 37. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 55/96)

546

5) Janku Jankovi}u, preme{taj na drugi posao kod drugog poslodavca, po~ev od ___________. godine; 6) Dragani Draganovi}, nepuno radno vreme, ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena, kod istog poslodavca, po~ev od ____________. godine; 7) Marku Markovi}u, dokvalifikaciju kod istog poslodavca, po~ev od _________. godine; 8) Mirku Mirkovi}u, prekvalifikaciju kod drugog poslodavca, u saradnji sa republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{ljavanje, po~ev od ___________. godine. Zaposlenim iz stava 2. ove podta~ke, kojima su obezbe|ene mere za zapo{ljavanje, do ostvarivanja ovih prava imaju pravo na naknadu zarade utvr|ene kolektivnim ugovo-rom kod poslodavca. 4. Zaposlenim koji su, u skladu sa ta~kom 3, podta~kom 3) ovog programa, utvr|eni kao vi{ak zaposlenih, a kojima poslodavac nije obezbedio nijednu od mera za zapo{lja-vanje, otkazuje se ugovor o radu, i to: 1) Nikoli Nikoli}u, koji je radio na poslovima voza~a; 2) Jovanki Jovanovi}, koja je radila na poslovima ~ista~a prostorija. 5. Zaposlenom koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih, poslodavac }e otkazati ugovor o radu u roku od 15 dana od dana dono{enja ovog programa. Poslodavac je duàn da, pre otkaza ugovora o radu zaposlenim kojima je otkazan ugovor o radu, isplati otpremninu u visini utvr|enoj kolektivnim ugovorom kod poslo-davca.5 6. Za ostvarivanje prava zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba koristi}e se sredstva poslodavca. Ako poslodavac nema dovoljno sredstava ili mu nedostaju sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba utvr|enih zakonom, koristi}e se sredstva koja se za te namene obezbede u skladu sa zakonom i drugim aktom. 7. Zaposleni kome poslodavac, posle isplate otpremnine, otkaè ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na pen-zijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu za{titu u skladu sa propisima o zapo{ljavanju. 8. Poslodavac je ovaj program doneo nakon razmatranja i uzimanja u obzir predloga republi~ke organizacije nadle`ne za zapo{ljavanje i mi{ljenja reprezentativnog sindikata kod poslodavca. 9. Ovaj program stupa na snagu danom dono{enja, a primenjiva}e se od _________. godine. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Sektoru za pravne i, ______________. godine, DIREKTOR kadrovske poslove, _____________________. "_______________________" 2) Sektoru za finansijske (mesto) ________________________ poslove. ( )

5 Ako kod poslodavca nije zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca, onda }e se otpremnina isplatiti u skladu sa pravilnikom o radu kada se on donosi ili ugovorom o radu kada se samo zaklju~uje ugovor o radu.

547

Na osnovu ~lana 192. stav 1. ta~ka 1) i stava 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od __________. godine, direktor "_________________", doneo je

O V L A [ ] E NJ E KOJIM OVLA[]UJE ZAMENIKA DIREKTORA DA

ODLUÛJE O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOST- IMA IZ RADNOG ODNOSA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA

1. Ovla{}uje se Petar Petrovi}, zamenik direktora kod poslodavca "____________", da, u slu~aju spre~enosti ili odsutnosti direktora poslodavca, odlu~uje o pravima, obave-zama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca. 2. Ovo ovla{}enje stupa na snagu danom dono{enja, a primenjiva}e se od _______. godine. DOSTAVLJENO: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, 1) Petru Petrovi}u, ______________. godine, DIREKTOR 2) Sektoru za pravne i _____________________. "________________________" kadrovske poslove, (mesto) _________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

548

Na osnovu ~lana 197. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______________, od ________. godine, direktor "___________________", sa sedi{tem u ____________________, ulice ________________________, broj _____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, nezaposleni, sa prebivali{tem u ________________, ulica ________________, broj ___, (u daljem tekstu: izvr{ilac posl), zaklju~uju

U G O V O R O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA1

1. Poslodavac naru~uje od izvr{ioca posla da za potrebe poslodavca obavi slede}e privremene i povremene poslove, i to: 1) _________________________________________________________________; 2) _________________________________________________________________; 3) _________________________________________________________________. 2. Privremeni i povremeni poslovi iz ta~ke 1. ovog ugovora su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. 3. Izvr{ilac posla preuzima obavljanje privremenih i povremenih poslova iz ta~ke 1. ovog ugovora. 4. Izvr{ilac posla se obavezuje da poslove iz ta~ke 1. ovog ugovora izvr{i: 1) u svemu i ispravno prema opisu iz ta~ke 1. ovog ugovora; 2) u prostorijama poslodavca (alternativa: van prostorija poslodavca); 3) u vremenu od ___________ do ___________. godine, ali ne duè od 120 radnih dana. 5. Poslodavac }e po zavr{etku posla, svakog radnog dana, utvrditi obim i kvalitet izvr{enog posla. 6. Izvr{ilac posla je duàn da odmah postupi po eventualnim primedbama poslodavca u pogledu obima i kvaliteta izvr{enog posla. 7. Poslodavac se obavezuje da izvr{iocu posla za izvr{eni posao ispla}uje naknadu za rad od _____________ dinara. 8. Izvr{ilac posla za vreme trajanja ovog ugovora ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.2 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 9. Poslodavac se obavezuje da izvr{iocu posla ispla}uje naknadu za rad jednom mese~no do 5-og u mesecu za protekli mesec. Isplatu naknade za rad izvr{iocu posla vr{i}e se u gotovom novcu, na ìro ra~un, broj _______________, _______________ banka - ________________.3 10. Poslodavac i izvr{ilac posla su saglasni da se ovaj ugovor moè raskinuti pismenim putem, sa otkaznim rokom od ___ dana.

1 Ugovor o privremenim i povremenim poslovima nije predvi|en Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78 - 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93). 2 ^lan 7. stav 1. ta~ka 3) i ta~ka 9) i ~lan 8. stav 1. ta~ka 3) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lana 17. stav 1. ta~ka 13) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.). 3 Na primer: Privredna banka, a.d. - Beograd, ulica _______________, br. ____.

549

11. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine - za spor po ovom ugovoru nadleàn je _________________ sud u _________________. 12. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod svake ugovorne strane. 13. Ovaj ugovor zaklju~en je u _________________, dana __________. godine. IZVR[ILAC POSLA: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, izvr{iocu posla, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

550

Na osnovu ~lana 199. stav 1. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od ____________. godine, direktor "___________________", sa sedi{tem u ____________, ulica ________________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u ____________________, ulica ________________, broj ____ (u daljem tekstu: izvr{ilac posla), zaklju~ili su

UGOVOR O DELU1

1. Poslodavac poverava izvr{iocu posla da za potrebe poslodavca obavi slede}e poslove:2 1) _________________________________________________________________; 2) _________________________________________________________________; 3) _________________________________________________________________. 2. Izvr{ilac posla se obavezuje da poslove iz ta~ke 1. ovog ugovora izvr{i u roku od ___ dana, od dana zaklju~enja ovog ugovora. 3. Poslove iz ta~ke 1. ovog ugovora, izvr{ilac posla obavi}e li~no, u poslovnim prostorijama poslodavca (alternativa: van poslovnih prostorija poslodavca). Ako izvr{ilac posla nije posao iz ovog ugovora izvr{io li~no, izvr{ilac posla odgovara poslodavcu i kada posao ne izvr{i li~no. 4. Izvr{ilac posla je duàn da izvr{i posao kako je ugovoreno i po pravilima posla. 5. Poslodavac ima pravo da vr{i nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva, a izvr{ilac posla je duàn da mu to omogu}i. 6. Poslodavac je duàn da primi izvr{eni posao prema odredbama ovog ugovora i pravilima posla. 7. Poslodavac je duàn da po prijemu izvr{enog posla, pregleda izvr{eni posao ~im je to po redovnom toku stvari mogu}e i o svojim primedbama, bez odlaganja, obavesti izvr{ioca posla. Ako poslodavac na poziv izvr{ioca posla da pregleda i primi izvr{eni posao to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen. 8. Ukoliko poslodavac ima primedbe na izvr{eni posao, izvr{ilac posla duàn je da odmah otkloni te primedbe, a najkasnije u roku od ___ dana od dana kada je poslodavac dao primedbe izvr{iocu posla. Poslodavac ima prvo i na naknadu {tete koju trpi zbog toga. 9. Poslodavac se obavezuje da izvr{iocu posla za obavljeni rad isplati naknadu u iznosu od _________ dinara.

1 Ugovor o delu pripremljen je na osnovu ~lana 199. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana 600-624. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78-57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93). 2 Prema Zakonu o radu, poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca. To su, prema Zakonu o radu, poslovi koji za predmet imaju samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. Prilikom pripreme ugovora o delu imao se u vidu, pre svega, ugovor o delu koji za predmet ima samostalno izvr{enje odre|enog intelektualnog posla.

551

Naknadu iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac }e isplatiti u gotovom novcu, u roku od ________ dana od dana kada je izvr{ilac posla postupi po primedbama poslodavca, na ìro ra~un, broj ________________, __________ banka - ___________.3 10. Izvr{ilac posla ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.4 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 11. Na pitanja koja nisu ure|ena ovim ugovorom, primenjiva}e se odredbe Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima. 12. Poslodavac i izvr{ilac posla su saglasni da se ovaj ugovor moè raskinuti pismenim putem, sa otkaznim rokom od _____ dana. 13. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane }e spor re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor po ovom ugovoru nadleàn je ______________ sud u ______________. 14. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 15. Ovaj ugovor zaklju~en je u _________________, dana ______. godine. IZVR[ILAC POSLA: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, izvr{iocu posla, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

3 Na primer: Privredna banka, a.d. Beograd, ulica ________________, br. _____. 4 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16). Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.).

552

Na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _____, od __________. godine, direktor "________________", sa sedi{tem u ________________, ulica _________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u _____________, ulica _____________, broj ____ (u daljem tekstu: zastupnik), zaklju~ili su

U G O V O R O ZASTUPANJU POSLODAVCA1

1. Zastupnik se obavezuje da se stalno stara da tre}a lica zaklju~uju ugovor sa nje-govim poslodavcem, i da u tom smislu posreduje izme|u njih i poslodavca u zaklju~i-vanju ugovora koji se odnose na _______________.2 2. Zastupnik se obavezuje, pored posredovanja iz ta~ke 1. ovog ugovora, a po dobijenom ovla{}enju od poslodavca, u ime i za ra~un poslodavca, da zaklju~uje ugovore sa tre}im licima koji se odnose na ____________.3 3. Zastupnik ne moè bez pristanka poslodavca preuzeti obaveze da na istom podru~ju i za istu vrstu posla radi za drugog poslodavca. 4. Zastupnik moè zaklju~iti ugovor u ime i za ra~un poslodavca, ako je od njega dobio posebno ili generalno ovla{}enje. 5. Zastupnik ne moè zahtevati ni primiti ispunjenje potraìvanja svog poslodavca, ako za to nije posebno ovla{}en. 6. Zastupnik je ovla{}en da u cilju o~uvanja prava svog poslodavca ~ini potrebne izjave njegovom saugovora~u. 7. Zastupnik je duàn da se stara o interesima svog poslodavca i u svim poslovima koje preduzima duàn je da postupa sa pa`njom dobrog privrednika. Pri tome je zastupnik duàn da se drì uputstva koja mu daje poslodavac. Zastupnik je duàn da daje sva potrebna obave{tenja o trì{noj situaciji, a naro~ito ona koja su zna~ajna za svaki posao. 8. Zastupnik je du`no da u~estvuje po uputstvima poslodavca pri zaklju~ivanju poslova i to do njihovog potpunog okon~anja. 9. Zastupnik je duàn da ~uva poslovne tajne svog poslodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom. 10. Kada je za obavljanje poslova zastupniku potreban odre|eni materijal ili odre-|ena dokumentacija, poslodavac je duàn da mu to stavi na raspolaganje. 11. Poslodavac moè po svom naho|enju prihvatiti ili odbaciti zaklju~enje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je duàn da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci. 12. Poslodavac je duàn isplatiti zastupniku naknadu (proviziju) za ugovore zaklju-~ene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zaklju~io, ako je za to bio ovla{}en. Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je poslodavac zaklju~io neposredno sa klijentima koje je zastupnik na{ao.

1 Ugovor o zastupanju pripremljen je na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana 790-808 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ, br. 29/78-57/89 i "Sl.list SRJ", br. 31/93), kojim je ure|en ugovor o trgovinskom zastupanju. 2 Na primer: prodaja i kupovina odre|ene robe. 3 Na primer: prodaja i kupovina odre|ene robe.

553

13. Zastupnik sti~e pravo na naknadu kada ugovor bude izvr{en, ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvr{en, ako je do toga do{lo iz uzroka koji su na strani poslodavca. Naknadu iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac je duàn da ispla}uje u gotovom novcu do 5-tog u mesecu za prethodni mesec - na ìro ra~un, broj ____________, __________ banka - ________________.4 14. Zastupnik ima pravo na naknadu u iznosu koji prestavlja uobi~ajenu naknadu, a koja iznosi _________ dinara. 15. Zastupnik ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom.5 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 16. Zastupnik koji je po ovla{}enju poslodavca izvr{io naplatu nekog njegovog potraìvanja ima pravo na posebnu naknadu od napla}ene svote. 17. Zastupnik nema pravo na naknadu tro{kova koji proizilaze iz redovnog vr{enja posredni~kih poslova. Zastupnik ima pravo na naknadu posebnih tro{kova koje je u~inio u korist poslo-davca ili po njegovom nalogu. 18. Na pitanja koja nisu odre|ena ovim ugovorom, primenjiva}e se odredbe Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima. 19. Poslodavac i zaposleni su saglasni da se ovaj ugovor moè raskinuti pismenim putem, sa otkaznim rokom od _______ dana. 20. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane }e spor re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn sud u ___________. 21. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 22. Ovaj ugovor zaklju~en je u __________, dana ________. _________ godine. ZASTUPNIK: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, zastupniku, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

4 Na primer: Privredna banka, a.d. - Beograd, ulica _____________, br. ____. 5 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.).

554

Na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _________, od __________. godine, direktor "__________________________", sa sedi{tem u __________________, ulica ___________________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, advokat sa prebivali{tem u ____________, ulica ____________, broj ____ (u daljem tekstu: zastupnik), zaklju~ili su

U G O V O R O ZASTUPANJU POSLODAVCA PRED SUDOVIMA I DRUGIM ORGANIMA1

1. Poslodavac ovla{}uje zastupnika da moè, u njegovo ime i za njegov ra~un, da zastupa poslodavca pred sudovima i drugim organima. 2. Zastupnik se obavezuje da, u ime i za ra~un poslodavca, zastupa poslodavca pred sudovima i drugim organima. 3. Zastupnik se obavezuje da obavlja i druge pravne poslove i radnje pred sudovima i drugim organima u kojima zastupa poslodavca (pisanje tu`bi, àlbi i drugih podnesaka, sklapanje poravnanja i dr.). 4. Poslodavac je duàn da u roku od pet dana od dana zaklju~enja ovog ugovora izda zastupniku generalno ovla{}enje za zastupanje poslodavca, koje }e se deponovati kod nadle`nog suda u _______________. 5. Poslodavac je duàn da zastupniku stavi na raspolaganje svu potrebnu slu`benu dokumentaciju, radi zastupanja poslodavca. 6. Poslodavac je duàn da zastupniku dostavi sve relevantne informacije radi zastupanja poslodavca. 7. Poslodavac je odgovoran za istinitost i verodostojnost slu`bene dokumentacije i za neblagovremeno dostavljanje relevantnih informacija za zastupanje poslodavca. 8. Poslodavac je obavezan da zastupniku isplati naknadu prema vaè}oj advokatskoj tarifi, kao i druge tro{kove koje je zastupnik imao u vr{enju poslova zastupanja poslodavca. Naknadu i tro{kove koje je imao zastupnik u obavljanju poslova zastupanja poslodavca, poslodavac je duàn da ispla}uje, u gotovom novcu, do 5-tog u mesecu za prethodni mesec - na ìro ra~un, broj __________, _________ banka - ____________.2 9. Zastupnik ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom.3 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 10. Poslodavac je saglasan da u slu~aju spre~enosti ili otsutnosti zastupnika poslodavca, zastupnik odredi svog zamenika za zastupanje poslodavca. 11. O svim obavljenim poslovima iz ovog ugovora, zastupnik je duàn da odmah, pismeno ili usmeno, obavesti poslodavca. 12. Na sva pitanja koja nisu ure|ena ovim ugovorom, primenjiva}e se odredbe Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima.

1 Ugovor o zastupanju pred sudovima i drugim organima, pripremljen je na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana 84-88. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78-37/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93). 2 Na primer: Privredna banka, a.d. - Beograd, ulica ______________, broj ____. 3 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.).

555

13. Poslodavac i zastupnik su saglasni da se ovaj ugovor moè raskinuti pismenim putem, sa otkaznim rokom od ____ dana. 14. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{avati sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn sud u _____________. 15. Ovaj ugovor zaklju~en je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 16. Ovaj ugovor zaklju~en je u ___________________, dana ____________. godine. ZASTUPNIK: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, zastupniku, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

556

Na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2004 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________. godine, direktor "___________________", sa sedi{tem u __________________, ulica _______________, broj ___ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u ___________ _________, ulica ______________, broj ____ (u daljem tekstu: posrednik), zaklju~ili su

UGOVOR O POSREDOVANJU1

1. Posrednik se obavezuje da nastoji da na|e i dovede u vezu sa poslodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zaklju~enju ugovora o __________________.2 2. Posrednik se obavezuje da u roku od ____ dana od dana zaklju~enja ovog ugovora nastoji da na|e i dovede u vezu sa poslodavcem lice koje bi pregovaralo sa poslodavcem. 3. Posrednik je duàn traìti priliku za zaklju~ivanje ugovora sa pa`njom dobrog privrednika i ukazati na nju poslodavcu. 4. Nalog za posredovanje ne moè da sadrì ovla{}enje za posrednika da za poslodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zaklju~enog njegovim posredstvom, osim ako za to ima posebno pismeno punomo}je. 5. Poslodavac moè opozvati nalog za posredovanje kad god ho}e, pod uslovima odre|enim Zakonom o obligacionim odnosima. 6. Posrednik je duàn da obavesti poslodavca o svim okolnostima od zna~aja za nameravani posao koje su mu poznate ili su morale biti poznate. 7. Posrednik je odgovoran za {tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izme|u kojih je posredovao, za svaku {tetu nastalu njegovom krivicom. 8. Poslodavac se obavezuje da posredniku, za obavljeni rad iz ta~ke 1. ovog ugovora, isplati naknadu u iznosu od ___________ dinara. Naknadu iz stava 1. ove ta~ke, poslodavac je duàn da isplati, u gotovom novcu, u roku od pet dana od dana dostavljanja ra~una posrednika - na ìro ra~un, broj ________, ______________ banka ___________________.3 9. Posrednik ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom. 4 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 10. Posrednik sti~e pravo na naknadu u ~asu zaklju~enja ugovora za koji je posredovao. 11. Posrednik nema pravo na naknadu tro{kova u~injenih u izvr{enju naloga poslo-davca. 12. Posrednik koji protivno ovom ugovoru ili protivnom interesima poslodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na posredni~ku naknadu. 13. Poslodavac i zaposleni su saglasni da se ovaj ugovor moè raskinuti pismenim putem, sa otkaznim rokom od _____ dana.

1 Ugovor o posredovanju pripremljen je na osnovu ~lana 200. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana 813-826. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78-57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93). 2 Na primer: posredovanje u prodaji odre|ene robe. 3 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004. i 61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.). 4 Na primer: Privredna banka, a.d. - Beograd, ulica ________________, br. _____.

557

14. Na sva pitanja koja nisu ure|ena ovim ugovorom, primenjiva}e se odredbe Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima. 15. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn nadle`ni sud u _____________. 16. Ovaj ugovor zaklju~en je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 17. Ovaj ugovor zaklju~en je ______________, dana _________. godine. POSREDNIK: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, posredniku, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

558

Na osnovu ~lana 201. stava 1. ta~ka 1) i stava 2. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj _______, od __________. godine, direktor "_______________________", sa sedi{tem u ______________, ulica _____________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, sa prebivali{tem u _________________, ulica _________________, broj ____ (u daljem tekstu: nezaposleno lice), zaklju~ili su

U G O V O R O STRU^NOM OSPOSOBLJAVANJU1

1. Poslodavac prima nezaposleno lice na stru~no osposobljavanje, bez zasnivanja radnog odnosa sa poslodavcem, u skladu sa ovim ugovorom. 2. Nezaposleno lice se obavezuje da se stru~nim osposobljavanjem, obavljanjem pripravni~kog staà i polaganjem stru~nog ispita (u daljem tekstu: pripravnik)2 , osposobi za samostalan rad u struci. 3. Poslodavac prima pripravnika na stru~no osposobljavanje, zbog toga {to je obavljanje pripravni~kog staà i polaganje stru~nog ispita predvi|eno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca kao poseban uslov za samostalan rad u struci. 4. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca predvi|eno je da je za rad na __________ poslovima,3 koje treba da obavlja pripravnik, predvi|ena visoka stru~na sprema, odnosno VII1 stepen stru~ne spreme i poloèn stru~ni ispit.4 5. Stru~no osposobljavanje pripravnika, obavljanjem pripravni~kog staà i polaga-njem stru~nog ispita, traje dana godinu dana, po~ev od __________________. godine do __________________. godine. 6. U pogledu obavljanja pripravni~kog staà i polaganja stru~nog ispita pripravnika za samostalan rad u struci, primenjiva}e se odredbe kolektivnog ugovora kod poslodavca koje ure|uju obavljanje pripravni~kog staà i polaganje stru~nog ispita za pripravnike koji zasnivaju radni odnos kod poslodavca. 7. Radna nedelja pripravnika traje pet radnih dana. 8. Radno vreme pripravnika iznosi 40 ~asova nedeljno. 9. Radno vreme pripravnika po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da pripravnika obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 10. Pripravnik ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, pravo na odsustvo za vreme dràvnih i verskih praznika, pravo na godi{nji odmor i pravo na pla}eno i nepla}eno odsustvo, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektiv-nim ugovorom kod poslodavca. 11. Pripravnik ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 12. Pripravnik je duàn da, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 13. Za vreme pripravni~kog staà, poslodavac pripravniku obezbe|uje nov~anu naknadu u visini od 80% od osnovne zarade koja je utvr|ena za poslove za koje se pripravnik osposobljava za samostalan rad u struci.

1 Ovo je ugovor o stru~nom osposobljavanju sa nezaposlenim licem i on se moè zaklju~iti samo sa nezaposlenim licem. 2 Ovog pripravnika treba razlikovati od pripravnika iz ~lana 47. Zakona o radu, jer pripravnik iz ovog ~lana zasniva radni odnos sa poslodavcem. 3 Na primer: Poslovi radnih odnosa kod poslodavca. 4 Na primer: Pravni fakultet i poloèn stru~ni ispit.

559

Nov~ana naknada iz stava 1. ove ta~ke ispla}uje se jednom mese~no, do 5-tog u me-secu za prethodni mesec. Nov~ana naknada ispla}uje se u gotovom novcu. 14. Pirpavnik ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osigu-ranje, u skladu sa zakonom.5 Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 15. Pripravnik ima pravo na naknadu nov~ane naknade, pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa6 na naknadu za ishranu u toku rada i na regres za kori{}enje godi{njeg odmora i pravo na naknadu tro{kova, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Pripravnik ima pravo i na druga primanja - na naknadu tro{kova pogrebnih usluga, na naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja i na solidarnu pomo}, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 16. Odgovornost za {tete koju pripravnik prouzrokuje poslodavcu ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada pripravnik pretrpi povredu na radu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|iva}e se u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 17. Pripravnik moè biti privremeno udaljen sa rada, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 18. Pripravnik koji prekine pripravni~ki sta`, duàn je da poslodavcu nadoknadi sva primanja koja je ostvario po ovom ugovoru, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga utvr|enih kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 19. Pripravniku prestaje pripravni~ki sta` kod poslodavca istekom roka na koji je nezaposleno lice primljeno za obavljanje pripravni~kog staà i polaganje stru~nog ispita za samostalni rad u struci. Pripravniku moè prestati pripravni~ki sta` i pre isteka roka, na osnovu pisanog otkaza, sa otkaznim rokom od ____ dana. 20. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn _____________ sud u ____________. 21. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 22. Ovaj ugovor zaklju~en je u ____________, dana _________. godine. PRIPRAVNIK: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, pripravniku, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

5 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004-61/2005) i ~lana 17. stav 1. ta~ka 16). Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.). 6 Ne misli se po osnovu radnog odnosa pripravnika, jer se ovaj pripravnik ne nalazi u radnom odnosu sa poslodavcem. Misli se po osnovu radnog odnosa uop{te.

560

Na osnovu ~lana 201. stava 1. ta~ke 2) i stava 2. i 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ___ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj ________, od _________. godine, direktor "_________________________", sa sedi{tem u _____________, ulica _________________, broj ____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, zaposlen kod drugog poslodavca "________________", sa sedi{tem u _______________________, ulica __________________________, broj ____ (u daljem tekstu: zaposleni), zaklju~ili su

U G O V O R O STRU^NOM USAVR[AVANJU1

1. Poslodavac prima zaposlenog kod drugog poslodavca2 na stru~no usavr{avanje, u skladu sa ovim ugovorom. 2. Poslodavac prima zaposlenog kod drugog poslodavca na stru~no usavr{avanje zbog toga {to zaposleni kod drugog poslodavca èli da se stru~no usavr{i i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u struci ________________.3 3. Zaposleni kod drugog poslodavca prihvata stru~no usavr{avanje kod poslodavca i obavezuje se da se stru~no usavr{i i stekne posebna znanja u svojoj struci, za vreme utvr|eno programom stru~nog usavr{avanja kod poslodavca.4 4. Stru~no usavr{avanje kod poslodavca, traja}e po~ev od __________ godine do _________. godine. 5. Radno vreme zaposlenog na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca iznosi 40 ~asova nedeljno. 6. Radna nedelja zaposlenog na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca traje pet radnih dana. Radni dan zaposlenog na stru~nom usavr{avanju traje osam ~asova. 7. Radno vreme zaposlenog na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca po~inje u 8,00 ~asova, a zavr{ava se u 16,00 ~asova. Poslodavac je duàn da zaposlenog na stru~nom usavr{avanju obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 8. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, na dnevni odmor i nedeljni odmor, pravo na odsustvo za vreme dràvnih i verskih praznika, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

1 Za razliku od ugovora o stru~nom osposobljavanju, koji se moè zaklju~iti samo sa nezaposlenim licem, ugovor o stru~nom usavr{avanju moè se zaklju~iti i sa nezaposlenim i zaposlenim licem. U na{em primeru radi se o zaposlenom kod drugog poslodavca. 2 Zaklju~ivanje ugovora o stru~nom usavr{avanju sa zaposlenim kod drugog poslodavca, pretpo-stavlja upu}ivanje tog zaposlenog na stru~no usavr{avanje kod poslodavca kod koga se vr{i stru~no usavr{avanje. 3 Na primer: u oblasti telekomunikacija. 4 Stru~no usavr{avanje obuhvata i specijalizaciju, za vreme utvr|eno programom za specijaliza-ciju.

561

9. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca, ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 10. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca duàn je da, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 11. Za vreme stru~nog usavr{avanja kod poslodavca, poslodavac obezbe|uje zaposlenom na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca nov~anu naknadu u visini 80% od osnovne zarade zaposlenog kod poslodavca koji obavlja poslove za koje se zaposleni stru~no usavr{ava. Nov~ana naknada iz stava 1. ove ta~ke ispla}uje se jednom mese~no, do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Nov~ana naknada ispla}uje se u gotovom novcu. 12. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.5 Obaveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 13. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca ima pravo na naknadu nov-~ane naknade i naknadu tro{kova, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca ima pravo i na druga primanja - na naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 14. Odgovornost za {tetu koju zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca prouzrokuje poslodavcu ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu koga zaposleni pretrpi povredu na radu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|iva}e se u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 15. Zaposleni na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca moè biti privremeno udaljen sa rada, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 16. Zaposleni koji prekine stru~no usavr{avanje kod poslodavca, duàn je da poslodavcu nadoknadi sva primanja koja je ostvario po ovom ugovoru, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga, utvr|enih kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 17. Zaposlenom na stru~nom usavr{avanju kod poslodavca prestaje stru~no usavr{avanje kod poslodavca istekom roka na koji je zaposleni kod drugog poslodavca primljen na stru~no usavr{avanje kod poslodavca. Zaposlenom za stru~no usavr{avanje kod poslodavca moè prestati stru~no usavr{avanje kod poslodavca na osnovu pismenog otkaza, sa otkaznim rokom od ____ dana.

5 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004-61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.).

562

18. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn __________ sud u __________. 19. Ovaj ugovor sa~injen je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 20. Ovaj ugovor zaklju~en je u _____________, dana __________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "_______________________" (mesto) ________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

563

Na osnovu ~lana 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) i ~lana ____ Kolektivnog ugovora kod poslodavca, broj __________, od _________. godine, direktor "_________________", sa sedi{tem u ____________, ulica _________, broj _____ (u daljem tekstu: poslodavac) i Petar Petrovi}, zaposleni kod drugog poslodavca "_______________", sa sedi{tem _____________, ulica ________________, broj ____ (u daljem tekstu: zaposleni), zaklju~ili su

U G O V O R O DOPUNSKOM RADU1

1. Poslodavac prima zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca u dopunski rad, u skladu sa ovim ugovorom.2 2. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca prima se kod poslodavca sa jednom tre}inom radnog vremena. 3. Zaposleni koji ima zavr{en-u ____________ (navesti vrstu i stepen stru~ne spreme) i po zanimanju je ________, prima se za obavljanje ____________ poslova - u sektoru za ___________ poslove. 4. Zaposleni }e obavljati poslove koji se sastoje u ________________ (navesti poslove koje }e obavljati). 5. Zaposleni }e obavljati poslove u ______________ (navesti mesto rada). 6. Zaposleni je duàn da stupi na rad _______________ godine (navesti datum stupanja na rad). 7. Radna nedelja zaposlenog traje pet radnih dana. 8. Radno vreme zaposlenog iznosi 3 ~asa dnevno. 9. Radno vreme zaposlenog po~inje od _____ ~asova, a zavr{ava se u ____ ~asova.3 Poslodavac je duàn da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 10. Zaposleni ima pravo na dnevni i nedeljni odmor, pravo na odsustvo za vreme dràvnih i verskih praznika, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.4 11. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, drugim zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 12. Zaposleni ima pravo na nov~anu naknadu i ova naknada utvr|uje se u mese~nom iznosu od _________ dinara. Nov~ana naknada iz stava 1. ove ta~ke ispla}uje se jednom mese~no, a najdalje do 5-tog u mesecu za prethodni mesec. Nov~ana naknada ispla}uje se u gotovom novcu. 13. Zaposleni ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.5

1 Za razliku od dosada{njeg Zakona o radu, novi Zakon o radu uvodi ugovor o dopunskom radu i na taj na~in ponovo uvodi dopunski rad koji je bio predvi|en Zakonom o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 29/96). 2 Za dopunski rad nije potrebna saglasnost poslodavca kod koga zaposleni radi puno radno vreme. 3 Radno vreme traja}e, na primer: od 16,00 ~asova do 19,00 ~asova. 4 Polaze}i od ~lana 64. stav 2. Zakona o radu, zaposleni ne bi imao pravo na odmor u toku dnev-nog rada zbog toga {to radi vreme kra}e od ~etiri sata dnevno.

564

Obveznik doprinosa iz stava 1. ove ta~ke je poslodavac. 14. Zaposleni je duàn da, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, obavesti poslodavca o privremenoj spre~enosti za rad. 15. Zaposleni ima pravo na naknadu nov~ane naknade i na naknadu tro{kova, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na druga primanja - na naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugo-vorom o radu. 16. Odgovornost za {tetu koju zaposleni prouzrokuje poslodavcu ili tre}em licu, a koju je poslodavac nadoknadio tre}em licu, i odgovornost za {tetu kada zaposleni pretrpi povredu na radu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, utvr|iva}e se u skladu sa zakonom, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 17. Zaposleni moè biti privremeno udaljen sa rada, u skladu sa Zakonom o radu, op{tim aktom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 18. Zaposlenom moè prestati dopunski rad kod poslodavca, na osnovu pismenog otkaza, sa otkaznim rokom od ____ dana. 19. U slu~aju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane spor }e re{iti sporazumno, a ukoliko to ne u~ine, za spor je nadleàn _____________ sud u _____________. 20. Ovaj ugovor zaklju~en je u ~etiri istovetna primerka, od kojih se po dva primerka nalaze kod ugovornih strana. 21. Ovaj ugovor zaklju~en je u __________, dana __________. godine. ZAPOSLENI: Broj _________________ ZA POSLODAVCA, ___________________ ______________. godine, DIREKTOR (Petar Petrovi}) _____________________. "________________________" (mesto) _________________________ ( ) DOSTAVLJENO: 1) Petru Petrovi}u, 2) Sektoru za pravne i kadrovske poslove, 3) Sektoru za finansijske poslove.

5 ^lan 7. stav 1. ta~ka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004-61/2005) i ~lan 17. stav 1. ta~ka 16). Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005.).

565

Na osnovu ~lana 137. stav 1. ta~ka 2) i ~lana 154. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) i ~lana _______ Ugovora o osnivanju Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "___________________", broj ________, od ________. godine, Skup{tina ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, na svojoj Drugoj redovnoj godi{njoj sednici, odrànoj ___________. godine, donela je

O D L U K U O IZBORU DIREKTORA DRU[TVA SA OGRANIÊNOM

ODGOVORNO[]U1

1. Za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "______________", izabran je Petar Petrovi}, osniva~, odnosno ~lan Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u2 . 2. Petar Petrovi}, osniva~, odnosno ~lan Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, bira se za direktora dru{tva sa mandatom koji po~inje danom izbora za direktora dru{tva, a isti~e na prvoj slede}oj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova dru{tva. 3. Na osnovu ove odluke, Petar Petrovi} zasnova}e radni odnos ugovorom o radu, koji }e, u ime Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, zaklju~iti predsedavaju}i Skup{tine ~lanova dru{tva.


Na Prvoj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovor-no{}u "_____________", ~ija je sednica odràna ____________. godine, za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, bio je izabran Marko Markovi}, koji nije bio osniva~, odnosno ~lan Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Imenovani je bio izabran za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u sa mandatom,3 koji po~inje danom izbora za direktora dru{tva, a isti~e na prvoj slede}oj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova dru{tva, nakon njegovog izbora za direktora dru{tva. Kako je Marku Markovi}u isticao mandat direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, to je na Drugoj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova Dru{tva sa ograni-~enom odgovorno{}u, odrànoj __________, godine, odlu~eno da se za direktora dru{tva izabere Petar Petrovi} osniva~, odnosno ~lan Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Petar Petrovi}, ~lan Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, izabran je, po~ev _____ __________ godine do prve slede}e redovne godi{nje Skup{tine ~lanova dru{tva, nakon njegovog izbora za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u.

1 Skup{tina ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u bira direktora dru{tva, osim prvog direktora dru{tva, koji moè biti odre|en osniva~kim aktom dru{tva. Polaze}i od ~lana 137. Zako-na o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), opredelili smo se da Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u ima direktora dru{tva, a ne upravni odbor dru{tva. 2 Za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u moè biti izabrano lice koje nije osniva~, odnosno ~lan dru{tva. 3 Zakon o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2005) ne predvi|a trajanje mandata direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Me|utim, a polaze}i od ~lana 311. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima, koji predvi|a traja-nje mandata direktora akcionarskog dru{tva, to je ovom odlukom, analogno tom zakonskom re{e-nju, ure|eno vreme trajanja mandata direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u.

566

Na osnovu iznetog i ~lana 137. stav 1. ta~ka 1) i ~lana 154. Zakona o privrednim dru{tvima i ~lana ____ Ugovora o osnivanju Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove odluke, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovom odlukom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _____________ PREDSEDAVAJU]I 1) Petru Petrovi}u, __________. godine, SKUP[TINE ^LANOVA direktoru dru{tva, _________________. DRU[TVA SA OGRANIÊNOM 2) Sektoru za pravne i (mesto) ODGOVORNO[]U kadrovske poslove, "___________________________" 3) Sektoru za finansijske ____________________________ poslove. ( )

567

Na osnovu ~lana 396. stav 1. Zakona o preduze}ima ("Sl. list SRJ", br. 29/96-36/2002) i ~lana ____, Statuta Dru{tvenog preduze}a "________________", broj _____, od _________. godine, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a "__________________", na svojoj ____ sednici, odrànoj _________. godine, doneo je

O D L U K U O IZBORU DIREKTORA DRU[TVENOG

PREDUZE]A1

1. Za direktora Dru{tvenog preduze}a "______________", izabran je Petar Petrovi}, dosada{nji zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "________________". 2. Petar Petrovi}, dosada{nji zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "__________ __________" , postavlja se za direktora Dru{tvenog preduze}a "__________________", na vreme od ________ godine, po~ev od _______. godine. 3. Na osnovu ove odluke, Petar Petrovi} zasnova}e radni odnos ugovorom o radu koji }e, u ime Upravnog odbora, zaklju~iti predsednik Upravnog odbora Dru{tvenog preduze}a "__________________".


Direktoru Dru{tvenog preduze}a "________________", Marku Markovi}u, prestao je radni odnos sa Dru{tvenim preduze}em istekom vremena na koje je bio izabran, odnosno sa ___________. godine. Polaze}i od toga da Petru Petrovi}u, sa ________. godine, isti~e period od godine dana na koji je bio postavljen za vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a "_________________", od posebnih uslova predvi|enih u Pravilniku organizacije i siste-matizacije poslova preduze}a i od znanja i sposobnosti koje je Petar Petrovi} pokazao u organizovanju i vo|enju poslova preduze}a kao vr{ilac du`nosti direktora i kao zamenik direktora preduze}a, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a "__________________", na svojoj ____ sednici, odrànoj __________. godine, odlu~io da Petra Petrovi}a, dosada{njeg vr{ioca du`nosti direktora preduze}a, izabere za direktora Dru{tvenog preduze}a, na vreme od ______ godina, po~ev od ________. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 396. stav 1. Zakona o preduze}ima i ~lana ___. Statuta Dru{tvenog preduze}a "________________", odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove odluke, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovom odlukom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da

1 Stupanjem na snagu Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004) nisu prestale da vaè sve odredbe Zakona o preduze}ima. Tako, prema ~lanu 456. Zakona o privrednim dru{tvima, i dalje su ostale na snazi, izme|u ostalog, i odredbe o direktoru dru{tvenog preduze}a.

568

pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _____________ PREDSEDNIK 1) Petru Petrovi}u, __________. godine, UPRAVNOG ODBORA direktoru preduze}a _________________. DRU[TVENOG PREDUZE]A 2) Sektoru za pravne i (mesto) "__________________________" kadrovske poslove, ___________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

569

Na osnovu ~lana 396. stav 3. Zakona o preduze}ima ("Sl. list SRJ", br. 29/96-36/2002) i ~lana ___. Statuta Dru{tvenog preduze}a "________________", broj ______, od _______. godine, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a "____________________", na svojoj ____ sednici, odrànoj _____________. godine, doneo je

O D L U K U O POSTAVLJENJU VR[IOCA DU@NOSTI DIREKTORA

DRU[TVENOG PREDUZE]A1

1. Za vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a "_______________", postavlja se Petar Petrovi}, zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "_____________". 2. Petar Petrovi}, zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "_______________", postavlja se za vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a "_________________", sa pravima, du`nostima i odgovornostima direktora preduze}a. 3. Petar Petrovi}, zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "________________", postavlja se za vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a "________________", na period od godinu dana, po~ev od ________. godine.


Razmatraju}i finansijski isve{taj i izve{taj o poslovanju Dru{tvenog preduze}a "____________________", za _______. godinu, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a, na svojoj _____ sednici, odrànoj _________. godine, utvrdio je da je Dru{tveno preduze}e poslovalo sa gubitkom i da je za to odgovoran Marko Markovi}, direktor Dru{tvenog preduze}a "______________". Polaze}i od ove odgovornosti Marka Markovi}a, direktora preduze}a, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a "_________________", na pomenutoj sednici, odlu~io je da Marka Markovi}a razre{i du`nosti, sa _________. godine. Kako u Dru{tvenom preduze}u "___________________", treba, do izbora novog direktora preduze}a, obezbediti obavljanje poslova direktora preduze}a, to je Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a, na pomenutoj sednici, odlu~io da postavi vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a. Za vr{ioca du`nosti direktora Dru{tvenog preduze}a postavlja se Petar Petrovi}, zamenik direktora Dru{tvenog preduze}a "_______________", na period od godinu dana, po~ev od __________. godine, a sa pravima, du`nostima i odgovornostima direktora Dru{tvenog preduze}a "________________". Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 396. stav 3. Zakona o preduze}ima i ~lana ____ Statuta Dru{tvenog preduze}a "___________________", odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno.

1 Stupanjem na snagu Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), nisu prestale da vaè sve odredbe Zakona o preduze}ima. Tako, prema ~lanu 456. Zakona o privrednim dru{tvima, i dalje su ostale na snazi, izme|u ostalog, i odredbe o postojanja vr{ioca du`nosti direktora dru{tvenog preduze}a.

570

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove odluke, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovom odlukom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _____________ PREDSEDNIK 1) Petru Petrovi}u, __________. godine, UPRAVNOG ODBORA vr{iocu du`nosti _________________. DRU[TVENOG PREDUZE]A direktora preduze}a, (mesto) "__________________________" 2) Sektoru za pravne i ___________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

571

Na osnovu ~lana 167. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) i ~lana ____. Ugovora o osnivanju Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u kod poslodavca "__________________________", broj _________, od __________. godine, Skup{tina ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "_________________", na svojoj Prvoj vanrednoj sednici, odrànoj ________. godine, donela je

O D L U K U O RAZRE[ENJU DIREKTORA DRU[TVA SA

OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U1

1. Petar Petrovi}, direktor Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "_____________ ____________________", razre{ava se direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "___________________", sa _________. godine. 2. Petar Petrovi}, dosada{nji direktor Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "____ ___________________________", razre{ava se pre isteka mandata na koji je izabran, sa navo|enjem razloga za razre{enjem. 3. Razre{enje Petra Petrovi}a ne uti~e na njegova prava posle razre{enja koja ima na osnovu posebnog ugovora sa Dru{tvom sa ograni~enom odgovorno{}u.


Na Prvoj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovor-no{}u "_________________", odrànoj ___________. godine, Petar Petrovi} , izabran je za direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "_________________________", sa mandatom koji isti~e na prvoj slede}oj redovnoj godi{njoj Skup{tini ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u. Pripremaju}i finansijski izve{taj o poslovanju Dru{tva sa ograni~enom odgovor-no{}u "__________________", utvr|eno je da dru{tvo posluje sa gubitkom, pa je, na zahtev ~lana dru{tva, direktor dru{tva sazvao prvu vanrednu sednicu Skup{tine ~lanova dru{tva. Na Prvoj vanrednoj sednici Skup{tine ~lanova dru{tva sa ograni~enom odgovor-no{}u "________________", koja je odràna ________. godine, utvr|eno je da dru{tvo posluje sa gubitkom i da je za ovaj gubitak odgovoran Petar Petrovi}, direktor Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "____________________". Polaze}i od ove odgovornosti direktora Dru{tva, Skup{tina ~lanova Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "__________________", na pomenutoj vanrednoj sednici, odlu~ila je da Petra Petrovi}a razre{i direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u "_______________________", sa navo|enjem razloga za njegovo razre{enje. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 167. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima i ~lana ___. Ugovora o osnivanju Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno.

1 Prema ~lanu 167. stav 1. Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), direk-tor se moè razre{iti, sa i bez navo|enja razloga za razre{enje.

572

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove odluke, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovom odlukom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _____________ PREDSEDAVAJU]I 1) Petru Petrovi}u, __________. godine, SKUP[TINE ^LANOVA dosada{njem _________________. DRU[TVA SA OGRANIÊNOM direktoru dru{tva, (mesto) ODGOVORNO[]U 2) Sektoru za pravne i "____________________________" kadrovske poslove, ____________________________ 3) Sektoru za finansijske ( ) poslove.

573

Na osnovu ~lana 396. stav 1. i 6. Zakona o preduze}ima ("Sl. list SRJ", br. 29/96-36/2002) i ~lana ___. Statuta Dru{tvenog preduze}a "___________________", broj ____________________, od __________. godine, Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a "_________________________", na svojoj ____ sednici, odrànoj __________. godine, doneo je

O D L U K U O RAZRE[ENJU DIREKTORA DRU[TVENOG PREDUZE]A1

1. Petar Petrovi}, direktor Dru{tvenog preduze}a "_________________________", razre{ava se direktora Dru{tvenog preduze}a "_______________________", sa _______. godine. 2. Petar Petrovi}, dosada{nji direktor Dru{tvenog preduze}a "_______________", ostvaruje prava kao zaposleni koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih. 3. U skladu sa ta~kom 2. ove odluke, Petru Petrovi}u ponuditi preme{taj na druge odgovaraju}e poslove u Dru{tvenom preduze}u "_______________", zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu, po~ev od _________. godine.


Odlukom Upravnog odbora Dru{tvenog preduze}a "________________________", broj ________, od ___________. godine, Petar Petrovi}, izabran je za direktora Dru{tvenog preduze}a "________________________". Zaposleni je izabran za direktora Dru{tvenog preduze}a "________________________", na vreme od ___ godina, po~ev od _________. godine. Razmatraju}i finansijski izve{taj i izve{taj o poslovanju Dru{tvenog preduze}a "___ ____________________", za _______. godinu, utvr|eno je da je Dru{tveno preduze}e "____________________" poslovalo sa gubitkom i da je za to odgovoran Petar Petrovi}, direktor Dru{tvenog preduze}a "______________". Kako je Petar Petrovi}, dosada{nji direktor Dru{tvenog preduze}a "____________", razre{en direktora, to zaposleni ostvaruje prava kao zaposleni koji je utvr|en kao vi{ak zaposlenih. U skladu sa tim, Petru Petrovi}u ponudi}e se preme{taj na druge odgovaraju}e poslove ________________________________ - u Dru{tvenom preduze}u "______________________________", zaklju~ivanjem aneksa ugovora o radu, po~ev od _______. godine. Na osnovu iznetog i na osnovu ~lana 396. stav 1. Zakona o preduze}ima i ~lana ___. Statuta Dru{tvenog preduze}a "_________________", odlu~eno je kao {to je u dispozitivu odluke navedeno.

1 Stupanjem na snagu Zakona o privrednim dru{tvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), nisu prestale da vaè sve odredbe Zakona o preduze}ima. Tako, prema ~lanu 456. Zakona o privrednim dru{tvima, i dalje su ostale na snazi, izme|u ostalog i odredbe o direktoru dru{tvenog preduze}a.

574

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove odluke, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè, ako smatra da je ovom odlukom povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, da pokrene spor pred nadle`nim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, odnosno saznanja za povredu prava. DOSTAVLJENO: Broj _____________ PREDSEDNIK 1) Petru Petrovi}u, __________. godine, UPRAVNOG ODBORA dosada{njem ________________. DRU[TVENOG PREDUZE]A direktoru preduze}a, (mesto) "__________________________" 2) Sektoru za pravne i ___________________________ kadrovske poslove, ( ) 3) Sektoru za finansijske poslove.

575

P R I L O G

576

577

ZAKON O RADU („Sl. glasnik RS“, br. 24/05 i 61 od 18. 07. 2005.)

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet

^lan 1. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure|uju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim me|unarodnim kon-vencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure|uju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom odre|eno.

^lan 2. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod doma}eg ili stranog pravnog, odnosno fizi~kog lica (u daljem tekstu: pos-lodavac), kao i na zaposlene koji su upu}eni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dràvnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slu`bama, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dràvljane i lica bez dràvljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 3. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugo-vora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: 1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaklju~en sporazum o udruìvanju u skladu sa ovim zakonom; 2) ako nijedan u~esnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za po~etak pregovora radi zaklju~ivanja kolektivnog ugovora; 3) ako u~esnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaklju~ivanje kolek-tivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapo~injanja pregovora; 4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za po~etak pregovora za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

578

U slu~aju iz stava 2. ta~ka 3) ovog ~lana u~esnici kolektivnog ugovora du`ni su da nastave pregovore u dobroj volji. Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik). Pravilnik o radu prestaje da vaì danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 4. Op{ti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom. Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz ~l. 256. i 257. ovog zakona – i sa op{tim i posebnim kolektivnim ugovorom.

2. Zna~enje pojedinih pojmova

^lan 5. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizi~ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste doma}e, odnosno strano pravno ili fizi~ko lice koje zapo{ljava, odnosno radno angaùje, jedno ili vi{e lica.

^lan 6. Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruùju radi zastupanja, predstav-ljanja, unapre|enja i za{tite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kultur-nih i drugih pojedina~nih i kolektivnih interesa.

^lan 7. Udruènjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapre|enja i za{tite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

3. Me|usobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu

^lan 8. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: op{ti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrè odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr|uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvr|eni zakonom. Op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde ve}a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr|enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr|ena zako-nom, osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

579

^lan 9. Ako op{ti akt i pojedine njegove odredbe utvr|uju nepovoljnije uslove rada od uslo-va utvr|enih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvr|eni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvr|enih zakonom i op{tim aktom, odnosno koje se zasnivaju na neta~nom oba-ve{tenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zapo-slenog – ni{tave su.

^lan 10. Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr|enih op{tim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su ~lanovi udruènja poslodavaca koje zaklju~uje taj poseban kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovo-ljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr|enih op{tim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.

^lan 11. Ni{tavost odredaba ugovora o radu utvr|uje se pred nadle`nim sudom. Pravo da se zahteva utvr|ivanje ni{tavosti ne zastareva.

4. Osnovna prava i obaveze

1) Prava zaposlenih

^lan 12. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, zdravstvenu za{titu, za{titu li~nog integriteta i druga prava u slu~aju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe|enje za vreme pri-vremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za{tite, u skladu sa zakonom i op{-tim aktom. Zaposlena èna ima pravo na posebnu za{titu za vreme trudno}e i poro|aja. Zaposleni ima pravo na posebnu za{titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu za{titu.

^lan 13. Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udru-ìvanje, u~e{}e u pregovorima za zaklju~ivanje kolektivnih ugovora, mirno re{avanje ko-lektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izraàvanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloàj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

^lan 14. Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moè se utvrditi u~e{}e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

580

2) Obaveze zaposlenih

^lan 15. Zaposleni je duàn: 1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; 2) da po{tuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje uti~u ili bi mogle da uti~u na obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu; 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za ìvot i zdravlje i nastanak materijalne {tete.

3) Obaveze poslodavca

^lan 16. Poslodavac je duàn da: 1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu; 2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima; 3) zaposlenom pruì obave{tenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu; 4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvr|enih ugovorom o radu; 5) zatraì mi{ljenje sindikata u slu~ajevima utvr|enim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

4) Obaveze poslodavca i zaposlenog

^lan 17. Poslodavac i zaposleni du`ni su da se pridràvaju prava i obaveza utvr|enih zako-nom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

5. Zabrana diskriminacije

^lan 18. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traè zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro|enje, jezik, rasu, boju koè, starost, trudno}u, zdrav-stveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra~ni status, porodi~ne obaveze, seksualno opredeljenje, politi~ko ili drugo uverenje, socijalno pore-klo, imovinsko stanje, ~lanstvo u politi~kim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li~no svojstvo.

581

^lan 19. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzroko-vano nekim od osnova iz ~lana 18. ovog zakona kojim se lice koje traì zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloàj u odnosu na druga lica u istoj ili sli~noj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odre|ena naizgled neu-tralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloàj u odnosu na druga lica – lice koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odre|enog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz ~lana 18. ovog zakona.

^lan 20. Diskriminacija iz ~lana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na: 1) uslove za zapo{ljavanje i izbor kandidata za obavljanje odre|enog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavr{avanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvr|uje diskriminacija po nekom od osnova iz ~lana 18. ovog zakona ni{tave su.

^lan 21. Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neèljeno pona{anje uzrokovano nekim od osnova iz ~lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dos-tojanstva lica koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara ne-prijateljsko, poniàvaju}e ili uvredljivo okruènje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizi~ko pona{anje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traì zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ìvota, a koje izaziva strah ili stvara neprija-teljsko, poniàvaju}e ili uvredljivo okruènje.

^lan 22. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isklju~enje ili davanje prvenstva u odnosu na odre|eni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz ~lana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlu~uju}i uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time èli posti}i opravdana. Odredbe zakona, op{teg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu za{titu i pomo} odre|enim kategorijama zaposlenih, a posebno one o za{titi invalidnih lica, èna za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju se diskriminacijom.

^lan 23.

U slu~ajevima diskriminacije u smislu odredaba ~l. 18–21. ovog zakona lice koje traì zaposlenje, kao i zaposleni, moè da pokrene pred nadle`nim sudom postupak za naknadu {tete, u skladu sa zakonom.

582



^lan 24. Radni odnos moè da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ìvota i ispu-njava druge uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvr|uju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stru~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik. Obaveza dono{enja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih.

^lan 25. Radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota moè da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroàva njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mla|e od 18 godina ìvota moè da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu {tetni za njegovo zdravlje. Tro{kove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog ~lana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republi~ka organizacija nadle`na za zapo{ljavanje – snosi ta organizacija.

^lan 26. Kandidat je duàn da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom. Poslodavac ne moè od kandidata da zahteva podatke o porodi~nom, odnosno bra~nom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog zna~aja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos. Poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudno}e, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ène i deteta utvr|en od strane nadle`nog zdravstvenog organa. Poslodavac ne moè da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

^lan 27. Poslodavac je duàn da pre zaklju~ivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2) ovog zakona.

^lan 28. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na na~in utvr|en ovim zako-nom, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 29. Strani dràvljanin ili lice bez dràvljanstva moè da zasnuje radni odnos pod uslo-vima utvr|enim ovim zakonom i posebnim zakonom.

583

2. Ugovor o radu

^lan 30. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaklju~uju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaklju~enim kad ga potpi{u zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu moè da potpi{e i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno predu-zetnik, u skladu sa ~lanom 192. ovog zakona.

^lan 31. Ugovor o radu moè da se zaklju~i na neodre|eno ili odre|eno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se zaklju~uje smatra se ugovorom o radu na neodre|eno vreme.

^lan 32. Ugovor o radu zaklju~uje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaklju~i ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupanja na rad.

^lan 33. Ugovor o radu sadrì: 1) naziv i sedi{te poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali{ta, odnosno boravi{ta zaposlenog; 3) vrstu i stepen stru~ne spreme zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) na~in zasnivanja radnog odnosa (na neodre|eno ili odre|eno vreme; 7) trajanje ugovora o radu na odre|eno vreme; 8) dan po~etka rada; 9) radno vreme (puno, nepuno ili skra}eno); 10) nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|ivanje radnog u~inka, naknade zarade, uve}ane zarade i druga primanja zaposlenog; 11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvr|ena ugovorom o radu primenjuju se odgovaraju}e odredbe zakona i op{teg akta.

3. Stupanje na rad

^lan 34.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk~ije dogovore.

584

^lan 35. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socija-lno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

4. Probni rad

^lan 36. Ugovorom o radu moè da se ugovori probni rad. Probni rad moè da traje najduè {est meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaù ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moè biti kra}i od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju}e radne i stru~ne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odre|enog ugovorom o radu.


^lan 37.

Radni odnos zasniva se na vreme ~ije je trajanje unapred odre|eno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu, pove}anje obima posla koji traje odre|eno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim {to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moè trajati duè od 12 meseci. Pod prekidom iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se prekid rada kra}i od 30 radnih dana. Radni odnos na odre|eno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moè se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.


^lan 38. Ugovor o radu moè da se zaklju~i za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni moè da radi na poslovima iz stava 1. ovog ~lana samo na osnovu pret-hodno utvr|ene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadle`nog zdravstvenog organa.


^lan 39. Radni odnos moè da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neo-dre|eno ili odre|eno vreme.

585

^lan 40. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

^lan 41. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moè za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj na~in ostvari puno radno vreme.


^lan 42.

Radni odnos moè da se zasnije za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e. Ugovor o radu koji se zaklju~uje u smislu stava 1. ovog ~lana, pored odredaba iz ~lana 33. ovog zakona, sadrì i: 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada; 2) vrstu poslova i na~in organizovanja rada; 3) uslove rada i na~in vr{enja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) kori{}enje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih tro{kova rada i na~in njihovog utvr|ivanja; 7) druga prava i obaveze.

^lan 43. Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod ku}e, zaposleni obavlja sam ili sa ~lanovima svoje uè porodice, u ime i za ra~un poslodavca. ^lanovima uè porodice u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju se bra~ni drug i deca, roditelji, bra}a i sestre zaposlenog ili njegovog bra~nog druga.

^lan 44. Poslodavac moè da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili {tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroàvaju ìvotnu sredinu.

9. Radni odnos sa ku}nim pomo}nim osobljem

^lan 45. Radni odnos moè da se zasnuje za obavljanje poslova ku}nog pomo}nog osoblja. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog ~lana moè da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbe|ivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbe|ivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obra~unava i ispla}uje u novcu utvr|uje se ugovorom o radu i ne moè biti niì od 50% od zarade zaposlenog.

586

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duàn da zaposlenom naknadu zarade ispla}uje u novcu.

^lan 46. Ugovor iz ~l. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadle`nog organa lokalne sa-mouprave. Na~in i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja propisuje ministar nadleàn za rad (u daljem tekstu: ministar).

10. Pripravnici

^lan 47. Poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|eno zakonom ili pravilnikom. Odredba stava 1. ovog ~lana odnosi se i na lice koje je radilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta` u stepenu stru~ne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima. Pripravni~ki sta` traje najduè godinu dana, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Za vreme pripravni~kog staà, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.


^lan 48. Direktor moè da zasnuje radni odnos na neodre|eno ili odre|eno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Radni odnos na odre|eno vreme moè da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razre{enja. Me|usobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ure|uju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog ~lana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor iz st. 2. i 4. ovog ~lana sa direktorom zaklju~uje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – organ koji je odre|en aktom poslodavca.


^lan 49. Poslodavac je duàn da zaposlenom omogu}i obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo|enje novog na~ina i organizacije rada.

587

Zaposleni je duàn da se u toku rada obrazuje, stru~no osposobljava i usavr{ava za rad. Tro{kovi obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja obezbe|uju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i op{tim aktom. U slu~aju da zaposleni prekine obrazovanje, stru~no osposobljavanje ili usavr{a-vanje, duàn je da poslodavcu naknadi tro{kove, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga.

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

^lan 50. Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeljno, ako ovim zakonom nije druk~ije odre-|eno. Op{tim aktom moè da se utvrdi radno vreme kra}e od 40 ~asova nedeljno, ali ne kra}e od 36 ~asova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog ~lana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.


^lan 51. Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kra}e od punog radnog vremena.


^lan 52. Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravlje {tetnim poslovima, utvr|enim zakonom ili op{tim aktom, na kojima i pored primene odgovaraju}ih mera bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu postoji pove}ano {tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skra}uje se radno vreme srazmer-no {tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~asova nedeljno (poslovi sa pove}anim rizikom). Skra}eno radno vreme utvr|uje se na osnovu stru~ne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad

^lan 53. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duàn da radi duè od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}anja obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne moè da traje duè od osam ~asova nedeljno, niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom.

588

^lan 54. Deùrstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ure|uje se posebnim zakonom.


^lan 55. Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvr|uje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova.

^lan 56. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, no}u ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtva – radnu nedelju i raspored radnog vremena moè da organizuje na drugi na~in. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.


^lan 57. Poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori{}enje sredstava rada, racionalnije kori{}enje odre-|enog posla u utvr|enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vr{i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duè od punog rad-nog vremena. U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moè da traje duè od 60 ~asova nedeljno.

^lan 58. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

^lan 59. Zaposlenom koji radi u smislu ~lana 57. ovog zakona, kori{}enje dnevnog i nedeljnog odmora moè se odrediti na drugi na~in i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvr|enom zakonom u roku koji ne moè da bude duì od 30 dana. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajanju od najmanje 10 ~asova neprekidno.

^lan 60. Preraspodela radnog vremena ne moè se vr{iti na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme, u skladu sa ~lanom 52. ovog zakona.

^lan 61. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vr{i prera-spodela radnog vremena ima pravo da mu se ~asovi prekovremenog rada prera~unaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra~unaju kao ~asovi rada duèg od punog radnog vremena.

589

7. No}ni rad i rad u smenama

^lan 62. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 ~asa do 6,00 ~asova narednog dana smatra se radom no}u. Zaposlenom koji radi no}u najmanje tri ~asa svakog radnog dana ili tre}inu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mi{ljenju nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogor{anja njegovog zdravstvenog stanja. Poslodavac je duàn da pre uvo|enja no}nog rada zatraì mi{ljenje sindikata o merama bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju no}u.

^lan 63. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duàn da obezbedi izmenu sme-na, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedelje no}u. Zaposleni moè da radi no}u duè od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pismenu saglasnost.



^lan 64. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duè od ~etiri, a kra}e od {est ~asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duè od punog radnog vremena, a najmanje 10 ~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moè da se koristi na po~etku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1–3. ovog ~lana ura~unava se u radno vreme.

^lan 65. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe}uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu kori{}enja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

2. Dnevni odmor

^lan 66. Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 ~asova neprekidno, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

3. Nedeljni odmor

^lan 67. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

590

Poslodavac moè da odredi drugi dan za kori{}enje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duàn da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 ~asa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godi{nji odmor

1) Sticanje prava na godi{nji odmor

^lan 68. Zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duì od 30 radnih dana sti~e pravo da koristi godi{nji odmor posle {est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne moè da se odrekne prava na godi{nji odmor, niti mu se to pravo moè uskratiti.

2) Duìna godi{njeg odmora

^lan 69. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi{nji odmor u trajanju utvr|enom op{tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duìna godi{njeg odmora utvr|uje se tako {to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve}ava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru~ne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr|enih op{tim aktom ili ugovorom o radu.

^lan 70. Pri utvr|ivanju duìne godi{njeg odmora radna nedelja ra~una se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne ura~unavaju se u dane godi{njeg odmora. Ako je zaposleni za vreme kori{}enja godi{njeg odmora privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te spre~enosti za rad nastavi kori{}enje godi{njeg odmora.

3) Godi{nji odmor u slu~aju prestanka radnog odnosa


4) Srazmerni deo godi{njeg odmora

^lan 72. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{njeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

591

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema {est meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi{nji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu ~lana 68. stav 2. ovog zakona.

5) Kori{}enje godi{njeg odmora u delovima

^lan 73. Godi{nji odmor moè da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godi{nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na kori{}enje godi{njeg odmora u smislu ~lana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimi~no iskoristio godi{nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori{}enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

6) Godi{nji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

^lan 74. Duìna godi{njeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno–obrazovnim ustanovama utvr|uje se u skladu sa zakonom.

7) Raspored kori{}enja godi{njeg odmora

^lan 75. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu~uje o vremenu kori{}enja godi{njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re{enje o kori{}enju godi{njeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}enja godi{njeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom re{enje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godi{nji odmor. Poslodavac moè da izmeni vreme odre|eno za kori{}enje godi{njeg odmora ako to zahtvaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre|enog za kori{}enje godi{njeg odmora.

8) Naknada {tete

^lan 76. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{nji odmor, ima pravo na nak-nadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, utvr|ene op{tim aktom i ugo-vorom o radu.

592


^lan 77. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slu~aju sklapanja braka, poro|aja supruge, teè bolesti ~lana uè porodice i u drugim slu~ajevima utvr|e-nim op{tim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja pla}enog odsustva iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se op{tim aktom i ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog ~lana zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo jo{: 1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice; 2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoljnog davanja krvi ra~unaju}i i dan davanja krvi. ^lanovima uè porodice u smislu st. 1. i 3. ovog ~lana smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ìve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zaposlenim. Op{tim aktom i ugovorom o radu moè da se utvrdi pravo na pla}eno odsustvo u trajanju duèm od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog ~lana.


^lan 78. Poslodavac moè zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo). Za vreme nepla}enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odno-sa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.


^lan 79. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu druk~ije odre|eno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluènje, odnosno dosluènje vojnog roka; 2) upu}ivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru me|unarodno–tehni~ke ili prosvetno–kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstav-ni{tva; 3) privremenog upu}ivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu ~lana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dràvnom organu, sindikatu, politi~koj organizaciji ili drugu javnu funkciju ~ije vr{enje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdràvanja kazne zatvora, odnosno izre~ene mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere, u trajanju do {est meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog ~lana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluènja, odnosno dosluènja vojnog roka, prestanka rada u

593

inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdrà-vanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere – vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog ~lana ima i bra~ni drug zaposlenog koji je upu}en na rad u inostranstvo u okviru me|unarodno–tehni~ke ili prosvetno–kulturne saradnje, u diploma-tska, konzularna i druga predstavni{tva.


1. Op{ta za{tita

^lan 80. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je duàn da po{tuje propise o bezbednosti i za{titi ìvota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je duàn da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da uti~e na bezbednost i zdravlje na radu.

^lan 81. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor{a njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr|enim od strane nadle`nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moè da obavlja poslove koji bi izazvali pogor{anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

^lan 82. Na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moè da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvr|enih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizi~kih spo-sobnosti i doba ìvota, u skladu sa zakonom.


^lan 83. Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrè li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog zna~aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje neta~nih podataka. Li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni tre}em licu, osim u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim zakonom ili ako je to potrebno radi doka-zivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Li~ne podatke zaposlenih moè da prikuplja, obra|uje, koristi i dostavlja tre}im licima samo zaposleni ovla{}en od strane direktora.

594

3. Za{tita omladine

^lan 84. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne moè da radi na poslovima: 1) na kojima se obavlja naro~ito teàk fizi~ki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini; 2) koji uklju~uju izlaganje {tetnom zra~enju ili sredstvima koja su otrovna, kan-cerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladno}e, toplote, buke ili vibracije; 3) koji bi, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa, mogli {tetno i sa pove-}anim rizikom da uti~u na njegovo zdravlje i ìvot s obzirom na njegove psihofizi~ke sposobnosti.

^lan 85. Zaposleni izme|u navr{ene 18. i 21. godine ìvota moè da radi na poslovima iz ~lana 84. ta~. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa kojim se utvr|uje da takav rad nije {tetan za njegovo zdravlje.

^lan 86. Tro{kove lekarskog pregleda iz ~lana 84. ta~ka 3) i ~lana 85. snosi poslodavac.


^lan 88. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mla|i od 18 godina ìvota. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota ne moè da radi no}u, osim: 1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vi{e sile, pod uslovom da takav rad traje odre|eno vreme i da mora da se zavr{i bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. Poslodavac je duàn da u slu~aju iz stava 2. ovog ~lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota od strane punoletnog zaposlenog.


^lan 89. Zaposlena èna za vreme trudno}e ne moè da radi na poslovima koji su, po nalazu nadle`nog zdravstvenog organa, {tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro~ito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji {tetno zra~enje ili izloè-nost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

^lan 90.

Zaposlena èna za vreme prve 32 nedelje trudno}e ne moè da radi prekovremeno i no}u, ako bi takav rad bio {tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa. Zaposlena èna za vreme poslednjih osam nedelja trudno}e ne moè da radi preko-vremeno i no}u.

595

^lan 91. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ìvota moè da radi prekovremeno, odnosno no}u, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ìvota ili dete koje je teàk invalid moè da radi prekovremeno, odnosno no}u, samo uz svoju pisanu saglasnost.

^lan 92. Poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj èni za vreme trudno}e i zaposlenom roditelju sa detetom mla|im od tri godine ìvota ili detetom sa teìm stepenom psihofizi~ke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

^lan 93. Prava iz ~l. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.


^lan 94.

Zaposlena èna ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena èna ima pravo da otpo~ne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nad-le`nog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre-|enog za poro|aj. Porodiljsko odsustvo traje do navr{ena tri meseca od dana poro|aja. Zaposlena èna, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog ~lana. Otac deteta moè da koristi pravo iz stava 3. ovog ~lana u slu~aju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spre~ena da koristi to pravo (izdràvanje kazne zatvora, teà bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta moè da koristi pravo iz stava 4. ovog ~lana. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena èna, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

^lan 94a Zaposlena èna ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tre}e i svako naredno novoro|eno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena èna koja u prvom poro|aju rodi troje ili vi{e dece, kao i zaposlena èna koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poro|aju rodi dvoje ili vi{e dece. Zaposlena èna iz st. 1. i 2. ovog ~lana, po isteku porodiljskog odustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpo~injanja porodiljskog odsustva iz ~lana 94. stav 2. ovog zakona.

596

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog ~lana moè da koristi pravo na porodiljsko odustvo u slu~ajevima i pod uslovima utvr|enim u ~lanu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u duìni utvr|enoj u stavu 3. ovog ~lana.

^lan 95. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvr|enom u ~lanu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena èna ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

^lan 96. Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigu-ranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog ~lana ostvaruje se na osnovu mi{ljenja nadle`nog organa za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom. Uslove, postupak i na~in ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta bliè ure|uje Ministar nadleàn za dru{tvenu brigu o deci.

^lan 97.

Hranitelj, odnosno staratelj deteta mla|eg od pet godina ìvota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana sme{taja deteta u hrani-teljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta. Ako je sme{taj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navr{ena tri meseca ìvota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navr{enih 11 meseci ìvota deteta. Pravo iz st. 1. i 2. ovog ~lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upu}eno dete na prilago|avanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja – i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1–3. ovog ~lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

^lan 98. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom pa-ralizom, de~jom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne distrofije i ostalih te{kih oboljenja, na osnovu mi{ljenja nadle`nog zdravstvenog organa, moè na svoj zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polovine punog radnog vremena.

597

Zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog ~lana ima pravo na odgovaraju}u zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

^lan 99. Prava iz ~lana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna posebna nega.

^lan 100. Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine ìvota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog ~lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk-~ije odre|eno.

7. Za{tita invalida

^lan 101. Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima – poslodavac je duàn da obezbedi obavljanje drugog odgovaraju}eg posla.

^lan 102. Poslodavac moè da otkaè ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu ~lana 101. ovog zakona.

8. Obave{tenje o privremenoj spre~enosti za rad

^lan 103. Zaposleni je duàn da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslo-davcu potvrdu lekara koja sadrì i vreme o~ekivane spre~enosti za rad. U slu~aju teè bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju ~lanovi uè porodice ili druga lica sa kojima ìvi u porodi~nom doma}instvu. Ako zaposleni ìvi sam, potvrdu je duàn da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je duàn da izda potvrdu iz stava 1. ovog ~lana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana, moè da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr-|ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Na~in izdavanja i sadràj potvrde o nastupanju privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nad-leàn za zdravlje.

598

VIII. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada

^lan 104. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi~ki i intelektualni rad. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog ~lana – ni{tavi su. U slu~aju povrede prava iz stava 2. ovog ~lana zaposleni ima pravo na naknadu {tete.

^lan 105. Zarada iz ~lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vre-me provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu pos-lodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koja sadrì porez i doprinose koji se pla}aju iz zarade. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada tro{kova zaposlenog u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~. 1)–4) i dru-gih primanja iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1) ovog zakona.


^lan 106. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade.

^lan 107. Osnovna zarada odre|uje se na osnovu uslova, utvr|enih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju~io ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni u~inak odre|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Op{tim aktom utvr|uju se elementi za obra~un i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog u~inka iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Ugovorom o radu moè da se utvrdi osnovna zarada u ve}em iznosu od osnovne zarade utvr|ene na osnovu elemenata iz op{teg akta.

^lan 108. Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

599

2) za rad no}u i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr|ivanju osno-vne zarade – najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu – 0,4% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi{e osnova utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana, procenat uve}ane zarade ne moè biti niì od zbira procenata po svakom od osnova uve}anja. Op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slu~ajevi u kojima za-posleni ima pravo na uve}anu zaradu. Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zarada utvr|ena u skladu sa za-konom, op{tim aktom i ugovorom o radu.

^lan 109. Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaklju~io ugovor o radu, kao i na naknadu tro{kova i druga primanja, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

^lan 110. Zarada se ispla}uje u rokovima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom o radu, naj-manje jedanput mese~no, a najkasnije do kraja teku}eg meseca za prethodni mesec. Zarada se ispla}uje samo u novcu, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

3. Minimalna zarada

^lan 111. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je duàn da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvr|enoj odlukom iz ~lana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vr{i isplata.

^lan 112. Minimalna zarada utvr|uje se odlukom socijalno–ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno–ekonomski savet). Ako Socijalno–ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana po~etka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada). Pri utvr|ivanju minimalne zarade polazi se naro~ito od: tro{kova ìvota, kretanja prose~ne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na trì{tu rada i op{teg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvr|uje se po radnom ~asu, za period od najmanje {est meseci i ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene odlukom iz st. 1. i 2. ovog ~lana za period koji prethodi periodu za koji se utvr|uje minimalna zarada.

600

^lan 113. Odluka o visini minimalne zarade iz ~lana 112. ovog zakona objavljuje se u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

4. Naknada zarade

^lan 114. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{njeg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i odazivanja na poziv dràvnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje ispla}ene naknade zarade iz stava 1. ovog ~lana u slu~aju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne ve`be ili odazivanja na poziv dràvnog organa, od organa na ~iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 115. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog pri-vremene spre~enosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno; 2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 116. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prose~ne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti manja od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

^lan 117. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa poslodavca zbog neobezbe|ivanja bezbednosti i za{tite ìvota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroàvanja ìvota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slu~ajevima, u skladu sa zakonom. Op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slu~ajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

5. Naknada tro{kova

^lan 118. Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju;

601

2) za vreme provedeno na slu`benom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvr-|enoj posebnim propisima; 4) sme{taja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za kori{}enje godi{njeg odmora.

6. Druga primanja

^lan 119. Poslodavac je duàn da isplati, u skladu sa op{tim aktom: 1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prose~ne zarade; 2) zaposlenom nankadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti ~lana uè porodice, a ~lanovima uè porodice u slu~aju smrti zaposlenog; 3) zaposlenom naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac moè deci zaposlenog starosti do 15 godina ìvota da obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana. Pod prose~nom zaradom iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana smatra se prose~na zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republi~kog organa nadle`nog za statistiku. ^lanovima uè porodice, u smislu stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana, smatraju se bra~ni drug i deca zaposlenog. Poslodavac moè zaposlenima upla}ivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slu~aj teìh bolesti i hirur{kih intervencija, a u cilju sprovo|enja kvalitetne dodatne socijalne za{tite.

^lan 120. Op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moè da se utvrdi pravo na: 1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo}; i 2) druga primanja.


^lan 121. Poslodavac je duàn da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obra~un. Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi obra~un i za mesec za koji nije izvr{io isplatu zarade, odnosno naknade zarade. Uz obra~un iz stava 2. ovog ~lana poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi i obave{tenje da isplata zarade, odnosno naknada zarade, nije izvr{ena i razloge zbog kojih nije izvr{ena isplata. Obra~un zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog ~lana poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

602


^lan 122. Poslodavac je duàn da vodi mese~nu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrì i podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog. Evidencija ne moè da sadrì nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvr{ena isplata zarade, odnosno naknade zarade.


^lan 123. Poslodavac moè nov~ano potraìvanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosna`ne odluke suda, u slu~ajevima utvr|enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Na osnovu pravnosna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim zakonom posloda-vac moè zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e do jedne tre}ine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

IX. POTRA@IVANJA ZAPOSLENIH U SLUÂJU STEÂJNOG POSTUPKA

^lan 124. Pravo na isplatu neispla}enih potraìvanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste~ajni postupak (u daljem tekstu: potraìvanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja ste~ajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvr|ena ovim zakonom. Prava iz stava 1. ovog ~lana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu ispla-}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak. Ako su prava iz stava 1. ovog ~lana delimi~no ispla}ena u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvr-|enih po ovom zakonu.

^lan 125. Zaposleni ima pravo na isplatu: 1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre~enosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio duàn da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja ste~ajnog postupka; 2) naknade {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor krivicom poslodavca, za kalen-darsku godinu u kojoj je pokrenut ste~ajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja ste~ajnog postupka; 3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut ste~ajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja ste~ajnog postupka;

603

4) naknade {tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut ste~ajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosna`na pre pokretanja ste~ajnog postupka. Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

^lan 126. Zarada i naknada zarade iz ~lana 125. stav 1. ta~ka 1) ovog zakona ispla}uje se u visini minimalne zarade. Naknada {tete za neiskori{}eni godi{nji odmor iz ~lana 125. stav 1. ta~ka 2) ovog zakona ispla}uje se u visini minimalne zarade. Otpremnina zbog odlaska u penziju iz ~lana 125. stav 1. ta~ka 3) ovog zakona ispla}uje se u visini tri prose~ne zarade u privredi Republike. Naknada {tete iz ~lana 125. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona ispla}uje se u visini naknade utvr|ene odlukom suda.

Osnivanje Fonda solidarnosti

^lan 127. Za ostvarivanje prava iz ~lana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem tekstu: Fond). Delatnost Fonda je obezbe|ivanje i isplata potraìvanja u skladu sa ovim zakonom. Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna slu`ba. Sedi{te Fonda je u Beogradu.

^lan 128.

Sredstva za osnivanje i po~etak rada Fonda obezbe|uju se u budètu Republike Srbije. Fond po~inje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.

Organi Fonda

^lan 129. Organi Fonda su: 1) upravni odbor; 2) nadzorni odbor; 3) direktor.

^lan 130. Upravni odbor Fonda ima {est ~lanova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstav-nika reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruènja posloda-vaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki ~lan upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u slu~aju odsutnosti. ^lanove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od ~etiri godine, i to: 1) predstavnike Vlade na predlog ministra;

604

2) predstavnike sindikata i udruènja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruènja poslodavaca, ~lanova Socijalno–ekonomskog saveta. Upravni odbor iz reda svojih ~lanova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.

^lan 131. Na~in rada, kao i druga pitanja od zna~aja za rad upravnog odbora, ure|uju se statu-tom i op{tim aktom Fonda.

^lan 132. Upravni odbor: 1) donosi statut i druge op{te akte Fonda, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno; 2) donosi finansijski plan i usvaja godi{nji obra~un Fonda; 3) imenuje direktora Fonda; 4) obavlja druge poslove utvr|ene ovim zakonom i statutom Fonda. Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godi{nji obra~un Fonda i odluku o imenovanju direktora Fonda. Upravni odbor podnosi izve{taj o poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta teku}e godine za prethodnu godinu.

^lan 133. Nadzorni odbor Fonda ima tri ~lana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog pred-stavnika reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruènja pos-lodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki ~lan nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u slu~aju odsutnosti. ^lanove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od ~etiri godine, i to: 1) predstavnika Vlade na predlog ministra; 2) predstavnike sindikata i udruènja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sin-dikata i reprezentativnih udruènja poslodavaca, ~lanova Socijalno–ekonomskog saveta. Nadzorni odbor iz reda svojih ~lanova bira predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora.

^lan 134. Nadzorni odbor: 1) vr{i nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda; 2) vr{i uvid u sprovo|enje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslo-vanjem Fonda; 3) vr{i uvid u sprovo|enje odluka upravnog odbora; 4) obavlja i druge poslove utvr|ene ovim zakonom i statutom Fonda. Nadzorni odbor podnosi izve{taj o finansijskom poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta teku}e godine za prethodnu godinu.

^lan 135. Direktor Fonda: 1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu; 2) predstavlja i zastupa Fond;

605

3) izvr{ava odluke upravnog odbora Fonda; 4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade; 5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu; 6) vr{i i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.

^lan 136. Administrativno–stru~ne poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu. Na zaposlene iz stava 1. ovog ~lana primenjuju se propisi o radnim odnosima u dràvnim organima.

Finansiranje Fonda

^lan 137. Prihodi Fonda su sredstva iz budèta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom.

^lan 138. Ako se godi{njim obra~unom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Fonda ve}i od ostvarenih rashoda, razlika sredstava upla}uje se na ra~un budèta Republike Srbije i raspore|uje za sprovo|enje programa aktivne politike zapo{ljavanja.

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

^lan 139. Postupak za ostvarivanje prava iz ~lana 125. ovog zakona pokre}e se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev). Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosna`ne odluke kojom je utvr|eno pravo na potraìvanje, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak.

^lan 140. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev zaposleni dostavlja: 1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos; 2) akt kojim je utvr|eno pravo na potraìvanje iz ~lana 125. stav 1. ta~ka 1) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~ajni postupak; 3) dokaze o postojanju potraìvanja iz ~lana 125. stav 1. ta~. 2) – 4) ovog zakona. Sadràj obrasca iz stava 1. ovog ~lana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi propisuje ministar.

^lan 141. Ste~ajni upravnik, poslodavac i zaposleni du`ni su da na zahtev Fonda, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od zna~aja za dono{enje re{enja iz ~lana 142. ovog zakona.

606

^lan 142. Upravni odbor Fonda odlu~uje o zahtevu re{enjem. Protiv re{enja moè se podneti àlba u roku od osam dana od dana dostavljanja re-{enja. O àlbi protiv re{enja odlu~uje ministar, u roku od 30 dana od dana podno{enja àlbe. Re{enje ministra je kona~no i protiv njega se moè pokrenuti upravni spor.

^lan 143. Prava zaposlenog na potraìvanja utvr|ena u ~lanu 125. ovog zakona neotu|iva su, li~na i materijalna.

^lan 144. Zaposleni gubi pravo iz ~lana 125. ovog zakona: 1) ako mu je potraìvanje iz ~lana 125. ovog zakona ispla}eno najmanje u visini i za vreme odre|eno ovim zakonom, pre izvr{enja re{enja iz ~lana 142. ovog zakona; 2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova za ostvarivanje prava; 3) ako nije podneo zahtev u roku iz ~lana 139. st. 2. i 3. ovog zakona.

Povra}aj neopravdano dobijenih sredstava

^lan 145. Fond je duàn da od zaposlenog zahteva povra}aj sredstava, ispla}enih u skladu sa ~l. 125. i 126. ovog zakona, uve}anih za zakonsku zateznu kamatu i tro{kove postupka, ako su prava ste~ena na osnovu neistinitih i neta~nih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o ~injenicama koje uti~u na sticanje i ostvarivanje prava utvr|enih ovim zakonom – u roku od godinu dana od dana saznanja o ~injenicama koje su osnov za povra}aj sredstava. Zaposleni je duàn da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povra}aj sredstava izvr{i povra}aj na ìro ra~un Fonda.

Nadzor nad zakonito{}u rada

^lan 146. Nadzor nad zakonito{}u rada Fonda vr{i ministarstvo nadle`no za rad (u daljem tekstu: ministarstvo).


^lan 147.

U slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.

607

^lan 148.

Poslodavac prethodnik duàn je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz op{teg akta i ugovora o radu koji se prenose.

^lan 149. Poslodavac prethodnik duàn je da o preno{enju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene ~iji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obave{tenja iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac prethodnik moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu.

^lan 150. Poslodavac sledbenik duàn je da primenjuje op{ti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaklju~en kolektivni ugovor kod poslodavca prethod-nika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaklju~en novi kolektivni ugovor.

^lan 151. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o: 1) datumu ili predloènom datumu promene poslodavca; 2) razlozima za promenu poslodavca; 3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na poloàj zaposlenih i merama za njihovo ublaàvanje. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublaàvanja socijalno–ekonomskih posledica na poloàj zaposlenih. Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposoredno obave{teni o okolnostima iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 152. Odredbe ~l. 147–151. ovog zakona primenjuju se i u slu~aju promene vlasni{tva nad kapitalom privrednog dru{tva ili drugog pravnog lica.


^lan 153. Poslodavac je duàn da donese program re{avanja vi{ka zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da }e zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre|eno vreme, i to za najmanje: 1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vi{e od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodre|eno vreme;

608

2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvi{e 300 zaposlenih na neodre|eno vreme; 3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodre|eno vreme. Program je duàn da donese i poslodavac koji utvrdi da }e do}i do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog ~lana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

^lan 154. Poslodavac je duàn da, pre dono{enja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{ljavanje, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih.

^lan 155. Program naro~ito sadrì: 1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta` osiguranja zaposlenih koji su vi{ak i poslove koje obavljaju; 4) kriterijume za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih; 5) mere za zapo{ljavanje: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kra}e od polovine punog radnog vremena i druge mere; 6) sredstva za re{avanje socijalno–ekonomskog poloàja vi{ka zaposlenih; 7) rok u kome }e biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je duàn da predlog programa dostavi sindikatu iz ~lana 154. ovog zakona i republi~koj organizaciji nadle`noj za zapo{ljavanje, najkasnije osam dana od dana utvr|ivanja predloga programa, radi davanja mi{ljenja. Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – direktor, odnosno preduzetnik.

^lan 156. Sindikat iz ~lana 154. ovog zakona duàn je da dostavi mi{ljenje na predlog pro-grama u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa. Republi~ka organizacija nadle`na za zapo{ljavanje du`na je da, u roku iz stava 1. ovog ~lana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spre~e ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapo{ljavanje i druge mere za novo zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih. Poslodavac je duàn da razmotri i uzme u obzir predloge republi~ke organizacije nadle`ne za zapo{ljavanje i mi{ljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.

^lan 157. Kriterijum za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih ne moè da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spre~enosti za rad, trudno}e, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

609

^lan 158. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, u smislu ~lana 179. ta~ka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr|enoj op{tim aktom ili ugovorom o radu. Otpremnina iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti nià od zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ~etvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

^lan 159. Zaradom u smislu ~lana 158. ovog zakona smatra se prose~na mese~na zarada zaposlenog ispla}ena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina.

^lan 160. Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz ~lana 158. ovog zakona otkaè ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu za{titu, u skladu sa propisima o zapo{ljavanju.


^lan 161. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moè da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez sagla-snosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moè da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno va`na tehnolo{ka znanja, {irok krug poslovnih partnera ili da do|e do saznanja va`nih poslovnih informacija i tajni. Op{tim aktom i ugovorom o radu utvr|uje se i teritorijalno vaènje zabrane konku-rencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zapo-slenog zahteva naknadu {tete.

^lan 162. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konku-rencije u smislu ~lana 161. ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moè da bude duì od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog ~lana moè se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveè da }e zaposlenom isplatiti nov~anu naknadu u ugovorenoj visini.

XIII. NAKNADA [TETE

^lan 163. Zaposleni je odgovoran za {tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepa`njom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo {tete koju je prouzrokovao.

610

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne moè utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nakna|uju u jednakim delovima. Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~nim delom sa umi{ljajem, za {tetu odgovaraju solidarno. Postojanje {tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu pro-uzrokovao i kako se nakna|uje – utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada {tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog ~lana, o naknadi {tete odlu~uje nadle`ni sud. Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepa`njom pro-uzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je naknadio poslodavac, duàn je da poslodavcu nak-nadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 164. Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duàn da mu naknadi {tetu, u skladu sa zakonom i op{tim aktom.


^lan 165. Zaposleni moè da bude privremeno udaljen sa rada: 1) ako je protiv njega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u~inio povredu radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu; 2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{enja radne discipline, ili pona{anje zaposlenog takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz ~lana 180. stav 1. i ~lana 181. stav 2. ovog zakona.

^lan 166. Zaposleni kome je odre|en pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

^lan 167. Udaljenje iz ~lana 165. ovog zakona moè da traje najduè tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 179. ta~. 2)–4) ovog zakona.

^lan 168. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu ~l. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdràva porodicu u visini jedne tre}ine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu ~lana 166. ovog zakona ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

611

^lan 169. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu ~l. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika izme|u iznosa naknade zarade primljene po osnovu ~lana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to: 1) ako krivi~ni postupak protiv njega bude obustavljen pravnosna`nom odlukom, ili ako pravnosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadle`nosti; 2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu ~lana 179. ta~. 2)–4) ovog zakona.

^lan 170. Poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline u smislu ~lana 179. ta~. 2) i 3) ovog zakona, da umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog ~lana moè da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.


1. Izmena ugovorenih uslova rada

^lan 171. Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora): 1) radi preme{taja na drugi odgovaraju}i posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; 2) radi preme{taja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa ~lanom 173. ovog zakona; 3) radi upu}ivanja na rad na odgovaraju}i posao kod drugog poslodavca, u skladu sa ~lanom 174. ovog zakona; 4) ako je zaposlenom koji je vi{ak obezbedio ostvarivanje prava iz ~lana 155. stav 1. ta~ka 5) ovog zakona; 5) iz ~lana 33. stav 1. ta~. 10), 11) i 12) ovog zakona; 6) u drugim slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom o radu. Odgovaraju}im poslom u smislu stava 1. ta~. 1) i 3) ovog ~lana smatra se posao za ~ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru~ne spreme koji su utvr|eni ugovorom o radu.

^lan 172. Uz ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora poslodavac je duàn da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je duàn da se izjasni o ponudi za zaklju~ivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moè biti kra}i od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog ~lana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zaklju~ivanje aneksa ugovora, zadràva pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

612


^lan 173. Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedi{ta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; 2) ako je udaljensot od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se preme{ta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogu}ava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbe|ena naknada tro{kova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju. Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada van slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana samo uz svoj pristanak.


^lan 174.

Zaposleni moè da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca na odgovaraju}i posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaklju~en ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje, a najduè godinu dana. Zaposleni moè, uz svoju saglasnost, u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana i u drugim slu~ajevima utvr|enim op{tim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upu}en na rad kod drugog poslodavca i duè od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upu}ivanje. Zaposleni moè da bude privremeno upu}en u smislu stava 1. ovog ~lana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz ~lana 173. stav 1. ta~ka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upu}en na rad zaklju~uje ugovor o radu na odre|eno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upu}en na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.



^lan 175. Radni odnos prestaje: 1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navr{i 65 godina ìvota i najmanje 15 godina staà osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju; 3) sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla|eg od 18 godina ìvota; 6) smr}u zaposlenog; 7) u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

613

^lan 176. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosna`nog re{enja o utvr|ivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosna`noj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odre|ene poslove, a ne moè da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosna`ne odluke; 3) ako zbog izdràvanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duèm od {est meseci – danom stupanja na izdràvanje kazne; 4) ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za{titna mera u trajanju duèm od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primenjivanja te mere; 5) u slu~aju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.


^lan 177. Radni odnos moè da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duàn da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu~aj nezaposlenosti.


^lan 178. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaè ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaè ugovor o radu zbog, od strane poslodavca u~injene povrede obaveza utvr|enih zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.


^lan 179. Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo pona{anje i potrebe poslo-davca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i spo-sobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu; 3) ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona{anje takvo da ne moè da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom;

614

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 1) – 4) ovog zakona; 8) ako zaposleni odbije zaklju~enje aneksa ugovora o radu u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) ovog zakona; 9) ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre|enog posla ili do|e do smanjenja obima posla.

^lan 180. Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu u slu~aju iz ~lana 179. ta~. 1) – 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog ~lana poslodavac je duàn da navede osnov za davanje otkaza, ~injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olak{avaju}e okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepo{tovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorenju da zaposlenog obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~nu povredu, bez ponovnog upozorenja.

^lan 181. Poslodavac je duàn da upozorenje iz ~lana 180. ovog zakona dostavi na mi{ljenje sindikatu ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je duàn da dostavi mi{ljenje u roku od pet radnih dana od dana dostav-ljanja upozorenja.

^lan 182. Ako otkaè ugovor o radu zaposlenom u slu~aju iz ~lana 179. ta~ka 9) ovog zakona, poslodavac ne moè na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od {est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog ~lana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaklju~ivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

^lan 183. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu ~lana 179. ovog zakona, ne smatra se: 1) privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboljenja; 2) kori{}enje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3) odsluènje ili dosluènje vojnog roka; 4) ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politi~ko ili drugo uverenje ili neko drugo li~no svojstvo zaposlenog;

615

5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom; 6) obra}anje zaposlenog sindikatu ili organima nadle`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.


1) Rok zastarelosti

^lan 184. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac moè dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za ~injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupanja ~injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. ta~ka 4) ovog zakona poslodavac moè dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|enog zakonom za krivi~no delo.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

^lan 185. Ugovor o radu otkazuje se re{enjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrì obra-zloènje i pouku o pravnom leku. Re{enje mora da se dostavi zaposlenom li~no, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi re{enje u smislu stava 2. ovog ~lana, duàn je da o tome sa~ini pismenu bele{ku. U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana re{enje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja re{enja osim ako ovim zakonom ili re{enjem nije odre|en drugi rok. Zaposleni je duàn da narednog dana od dana prijema re{enja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako èli da spor re{ava pred arbitrom u smislu ~lana 194. ovog zakona.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

^lan 186. Poslodavac je duàn da zaposlenom, u slu~aju prestanka radnog odnosa, isplati sve neispla}ene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je duàn da izvr{i najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.


^lan 187. Za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsus-tva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog ~lana koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme moè da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

616

^lan 188. Poslodavac ne moè da otkaè ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoljan poloàj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) ~lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog ~lana ne postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, poslodavac moè da mu otkaè ugovor o radu. Broj sindikalnih predstavnika koji uìvaju za{titu u smislu stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana utvr|uje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja ~lanova sindikata kod poslodavca. Poslodavac moè uz saglasnost ministarstva da otkaè ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog ~lana, ako odbije ponu|eni posao u smislu ~lana 171. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona.


^lan 189. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu ~lana 179. ta~ka 1) ovog zakona, ima pravo i du`nost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduè tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staà osiguranja, i to: 1) mesec dana, ako je navr{io do 10 godina staà osiguranja; 2) dva meseca, ako je navr{io preko 10 do 20 godina staà osiguranja; 3) tri meseca, ako je navr{io preko 20 godina staà osiguranja. Otkazni rok po~inje da te~e narednog dana od dana dostavljanja re{enja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moè, u sporazumu sa nadle`nim organom iz ~lana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim {to mu se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini utvr|enoj op{tim aktom i ugovorom o radu. Ako je zaposleni pozvan na vojnu ve`bu, odnosno dosluènje vojnog roka, ili ako je postao privremeno spre~en za rad u toku vremena za koje je duàn da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da te~e po povratku sa ve`be, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene spre~enosti za rad.

^lan 190. (brisan – 61/2005.)

8. Nezakoniti otkaz

^lan 191. Ako sud donese pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom neza-konito prestao radni odnos, sud }e odlu~iti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

617

Pored vra}anja na rad, poslodavac je duàn da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, op{tem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada {tete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud }e na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu {tete u iznosu od najvi{e 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ìvota zaposlenog, kao i broja izdràvanih ~lanova porodice. Odluku iz stava 4. ovog ~lana sud moè doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaàvanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije mogu}, s tim da se naknade {tete zaposlenom dosu|uje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvr|uje u skladu sa stavom 4. ovog ~lana. Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz st. 4. i 5. ovog ~lana do okon~anja glavne rasprave pred sudom.


^lan 192. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu~uje: 1) u pravnom licu – direktor ili zaposleni koga on ovlasti; 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Ovla{}enje iz stava 1. ovog ~lana daje se u pisanom obliku.

^lan 193. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja re{enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloènjem i poukom o pravnom leku, osim u slu~aju iz ~lana 172. ovog zakona. Odredbe ~lana 185. st. 2 – 4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja re{enja iz stava 1. ovog ~lana.

Za{tita pojedina~nih prava

^lan 194. Op{tim aktom i ugovorom o radu moè se predvideti postupak sporazumnog re{a-vanja spornih pitanja izme|u poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog ~lana re{ava arbitar. Arbitra sporazumom odre|uju strane u sporu iz reda stru~njaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja re{enja zaposlenom. Arbitar je duàn da donese odluku u roku od 10 dana od dana podno{enja zahteva za sporazumno re{avanje spornih pitanja.

618

Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog ~lana ne donese odluku, re{enje o otkazu ugo-vora o radu postaje izvr{no. Odluka arbitra je kona~na i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

^lan 195. Protiv re{enja kojim je povre|eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ~iji je zaposleni ~lan ako ga zaposleni ovlasti, moè da pokrene spor pred nadle`nim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja re{enja, odnosno sazna-nja za povredu prava. Spor pred nadle`nim sudom pravnosna`no se okon~ava u roku od {est meseci od dana pokretanja spora.

Rokovi zastarelosti potraìvanja iz radnog odnosa

^lan 196. Sva nov~ana potraìvanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.



1) Privremeni i povremeni poslovi

^lan 197. Poslodavac moè za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaklju~i ugovor o obavljanju pri-vremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

^lan 198. Poslodavac moè za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaklju~i ugovor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

2) Ugovor o delu

^lan 199. Poslodavac moè sa odre|enim licem da zaklju~i ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu moè da se zaklju~i i sa licem koje obavlja umetni~ku ili drugu delat-nost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.

619

Ugovor iz stava 2. ovog ~lana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaklju~en. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

3) Ugovor o zastupanju ili posredovanju


4) Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju

^lan 201. Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju poslodavac moè da zaklju~i: 1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravni~kog staà i polaganja stru~nog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predvi|eno kao poseban uslov za samostalan rad u struci; 2) sa licem koje èli da se stru~no usavr{i i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvr|eno programom usavr{avanja, odnosno specijalizacije. Poslodavac moè licu iz stava 1. ovog ~lana da obezbedi nov~anu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, op{tim aktom ili ugovorom o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju. Nov~ana naknada iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

5) Dopunski rad

^lan 202. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moè da zaklju~i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvi{e do jedne tre}ine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvr|uje se pravo na nov~anu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zaklju~uje se u pisanom obliku.

2. Samozapo{ljavanje

^lan 203. Fizi~ko lice moè samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

620

3. Radna knjiìca

^lan 204. Zaposleni ima radnu knjiìcu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiìca je javna isprava. Radnu knjiìcu izdaje op{tinska uprava. Poslodavac je duàn da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiìcu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiìcu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom. Sadrìnu radne knjiìce, na~in uno{enja podataka u radnu knjiìcu i na~in vo|enja registra o izdatim radnim knjiìcama propisuje ministar.

XIX. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

1. Savet zaposlenih

^lan 205. Zaposleni kod poslodavca koji ima vi{e od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih daje mi{ljenje i u~estvuje u odlu~ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na na~in i pod uslovima utvr|enim zakonom i op{tim aktom.


^lan 206. Zaposlenima se jam~i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

^lan 207. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac je duàn da zaposlenom koji je ~lan sindikata na ime sindikalne ~lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovaraju}i ra~un sindikata.

^lan 208. Sindikat je duàn da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i ~lanova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

^lan 209. Sindikat ima pravo da bude obave{ten od strane poslodavca o ekonomskim i radno–socijalnim pitanjima od zna~aja za poloàj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata.

^lan 210. Poslodavac je duàn da sindikatu obezbedi tehni~ko–prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

621

Tehni~ko–prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvr|uju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.

^lan 211. Ovla{}eni predstavnik sindikata ima pravo na pla}eno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju ~lanova sindikata. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog ~lana nije zaklju~en, ovla{}eni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo: 1) na 40 pla}enih ~asova rada mese~no ako sindikat ima najmanje 200 ~lanova i po jedan ~as mese~no za svakih slede}ih 100 ~lanova; 2) na srazmerno manje pla}enih ~asova ako sindikat ima manje od 200 ~lanova. Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog ~lana moè se utvrditi da ovla{}eni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobo|en obavljanja poslova za koje je zaklju~io ugovor o radu. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog ~lana nije zaklju~en, predsednik podru`nice i ~lan organa sindikata imaju pravo na 50% pla}enih ~asova iz stava 2. ovog ~lana.

^lan 212. Sindikalni predstavnik ovla{}en za kolektivno pregovaranje, odnosno odre|en za ~lana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na pla}eno odsustvo za vreme pregovaranja.

^lan 213. Sindikalni predstavnik koji je odre|en da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na pla}eno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.

^lan 214. Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa ~l. 211 – 213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu. Naknadu zarade iz stava 1. ovog ~lana pla}a poslodavac.

3. Osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca

^lan 215. Sindikat, u smislu ~lana 6. ovog zakona, moè da se osnuje u skladu sa op{tim aktom sindikata.

^lan 216. Udruènje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapo{ljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

^lan 217. Sindikat i udruènje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom. Na~in upisa u registar sindikata i udruènja poslodavaca propisuje ministar.

622


^lan 218. Sindikat se smatra reprezentativnim: 1) ako je osnovan i deluje na na~elima slobode sindikalnog organizovanja i delo-vanja; 2) ako je nezavisan od dràvnih organa i poslodavaca; 3) ako se finansira prete`no iz ~lanarine i drugih sopstvenih izvora; 4) ako ima potreban broj ~lanova na osnovu pristupnica u skladu sa ~l. 219. i 220. ovog zakona; 5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom. Prilikom utvr|ivanja reprezentativnosti na osnovu broja ~lanova, prioritet ima pos-lednja potpisana pristupnica sindikatu.

^lan 219. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz ~lana 218. ovog zakona i u koji je u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno u~lanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.

^lan 220. Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice terito-rijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delat-nost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz ~lana 218. ovog zakona i u koji je u~lanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice.

5. Reprezentativnost udruènja poslodavaca

^lan 221. Udruènje poslodavaca smatra se reprezentativnim: 1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom; 2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca – ~lanova udruènja posloda-vaca, u skladu sa ~lanom 222. ovog zakona.

^lan 222. Reprezentativnim udruènjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruènje poslodavaca u koje je u~lanjeno 10% poslodavaca od ukupnog broja poslo-davaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapo{ljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odre|ene terito-rijalne jedinice.

623

6. Utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca

1) Organ nadleàn za utvr|ivanje reprezentativnosti

^lan 223.

Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvr|uje poslodavac u prisustvu pred-stavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom. Sindikat moè da podnese zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti Odboru za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja posloda-vaca (u daljem tekstu: Odbor): 1) ako mu nije utvr|ena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog ~lana u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva; 2) ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvr|ena u skladu sa ovim zakonom.

^lan 224. Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice terito-rijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruènja poslodavaca – utvr|uje ministar, na predlog Odbora, u skladu sa ovim zakonom.

^lan 225. Odbor ~ine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruènja poslodavaca, koji se imenuju na ~etiri godine. Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstav-nike sindikata i udruènja poslodavaca imenuju sindikati i udruènja poslodavaca – ~lanovi Socijalno–ekonomskog saveta. Administrativno–stru~ne poslove za Odbor obavlja ministarstvo.

2) Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti

^lan 226. Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu ~lana 223. stav 1. ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz ~lana 218. stav 1. ta~. 4) i 5) i ~lana 219. ovog zakona.

^lan 227. Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti u smislu ~lana 223. stav 1. i ~lana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, podnosi Odboru. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz ~lana 218. stav 1. ta~. 4) i 5) i ~l. 219–222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz ~lana 223. stav 2. ovog zakona. Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovla{}enog za zastupanje i predstavljanje sindi-kata, odnosno udruènja poslodavaca, o broju ~lanova. Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji odre|ene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvr|uje se na osnovu podataka organa nadle`nog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovaraju}u evidenciju.

624

Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvr|uje se na osnovu potvrde poslodavca. Poslodavac je duàn da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.

3) Postupak po zahtevu

^lan 228. U postupku utvr|ivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u~estvuju i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca. O zahtevu iz ~lana 226. ovog zakona poslodavac odlu~uje re{enjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva.

^lan 229. Odbor utvr|uje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa ~lanom 227. ovog zakona. Podnosilac zahteva duàn je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavca udruènju poslodavaca. Podnosilac zahteva duàn je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz ~lana 227. ovog zakona. Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvr|enom u stavu 3. ovog ~lana.

^lan 230. Ministar na predlog Odbora donosi zaklju~ak o odbacivanju zahteva: 1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podno{enja zahteva za utvr|ivanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz ~lana 223. stav 2. ta~ka 1) ovog zakona; 2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvr|enom u ~lanu 229. stav 3. ovog zakona.

^lan 231. Ministar donosi re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvr|eni ovim zakonom. Re{enje iz stava 1. ovog ~lana donosi se u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu ~lana 229. stav 3. ovog zakona. Ministar donosi re{enje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvr|ene ovim zakonom. Protiv re{enja iz st. 1. i 3. ovog ~lana moè se pokrenuti upravni spor.

^lan 232. Ministar moè da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvr|ivanju reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvr|ene sve ~injenice bitne za utvr|ivanje reprezentativnosti. Odbor je duàn da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog ~lana i dostavi kona~an predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora. Ministar je duàn da postupi po predlogu iz stava 2. ovog ~lana i donese re{enje u smislu ~lana 231. ovog zakona.

625

4) Preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti

^lan 233. Sindikat, poslodavci i udruènje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana dono{enja re{enja iz ~lana 228. stav 2, ~lana 231. stav 1. i ~lana 232. stav 3. ovog zakona. Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvr|ene re{enjem poslodavca, moè se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvr|ene re{enjem ministra moè podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz ~lana 220. ovog zakona moè da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruènja poslodavaca iz ~lana 222. ovog zakona moè da podnese udruènje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruènje poslodavaca ~ija se reprezen-tativnost preispituje.

^lan 234. Zahtev iz ~lana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod koga je osnovan sindikat ~ija se reprezentativnost preispituje. Zahtev i inicijativa iz ~lana 233. stav 2. sadrè naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navo|enje dokaza koji na to ukazuju. Poslodavac je duàn da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog ~lana, odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog ~lana, o tome obavesti sindi-kat ~ija se reprezentativnost preispituje i zatraì da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom. Sindikat je duàn da u roku od osam dana od dana prijema obave{tenja iz stava 3. ovog ~lana dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

^lan 235. Zahtev iz ~lana 233. st. 3–5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadrì naziv sin-dikata, odnosno udruènja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navo|enje dokaza koji na to ukazuju. Odbor je duàn da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog ~lana o tome obavesti sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, ~ija se reprezentativnost preispituje i zatraì da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom. Sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, du`ni su da, u roku od 15 dana od dana prijema obave{tenja iz stava 2. ovog ~lana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

626

^lan 236. Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruènja pos-lodavaca, vodi se u skladu sa odredbama ~l. 228–232. ovog zakona.

^lan 237. Re{enje o reprezentativnosti i re{enje o gubitku reprezentativnosti sindikata za odre|enu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i re{enje o utvr|ivanju reprezentativnosti i re{enje o gubitku reprezentativnosti udruènja poslodavaca, objavljuje se u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

7. Pravna i poslovna sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca

^lan 238. Sindikat i udruènje poslodavaca sti~u svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

^lan 239. Sindikat, odnosno udruènje poslodavaca, kome je utvr|ena reprezentativnost u skladu sa ovim zakonom, ima: 1) pravo na kolektivno pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnog ugovora na odgo-varaju}em nivou; 2) pravo na u~e{}e u re{avanju kolektivnih radnih sporova; 3) pravo na u~e{}e u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovaraju}em nivou; 4) druga prava, u skladu sa zakonom.

XX. KOLEKTIVNI UGOVORI

1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

^lan 240. Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugo-vora, me|usobni odnosi u~esnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od zna~aja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zaklju~uje se u pisanom obliku.

2. Vrste kolektivnih ugovora

^lan 241. Kolektivni ugovor moè da se zaklju~i kao op{ti, poseban, i kod poslodavca.

^lan 242. Op{ti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odre|enu granu, grupu, pod-grupu ili delatnost zaklju~uju se za teritoriju Republike Srbije.

627

^lan 243. Poseban kolektivni ugovor zaklju~uje se za teritoriju jedinice teritorijalne autono-mije ili lokalne samouprave.

3. U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora

^lan 244. Op{ti kolektivni ugovor zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i repre-zentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.

^lan 245. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, gru-pu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaklju~uje kolektivni ugovor.

^lan 246. Poseban kolektivni ugovor za javna preduze}a i javne slu`be zaklju~uju osniva~, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaklju~uju reprezentativno udruènje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stru~njake u sportu zaklju~uju re-prezentativno udruènje za sportsku delatnost u fizi~koj kulturi i reprezentativni sindikat.

^lan 247. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduze}a i javne slu`be zaklju~uju osniva~, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i pos-lodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor.

^lan 248. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaklju~uju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik.

^lan 249. Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruènja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruènja poslodavaca mogu zaklju~iti sporazum o udruìvanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvr|enih ovim zakonom i u~estvovanja u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora.

^lan 250. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

628

Sporazum se smatra zaklju~enim kada ga potpi{u direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovla{}enje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da vaì danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

4. Pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnog ugovora

^lan 251. Ako u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora u~estvuje vi{e reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruènja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruènja poslodavaca koji su zaklju~ili sporazum o udruìvanju iz ~lana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore. ^lanove odbora iz stava 1. ovog ~lana odre|uju sindikati, odnosno udruènja poslo-davaca, srazmerno broju ~lanova.

^lan 252. U postupku pregovaranja radi zaklju~ivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je duàn da sara|uje sa sindikatom u koji je u~lanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraàvanja interesa zaposlenih koji su u~lanjeni u taj sindikat.

^lan 253. Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruènja poslodavaca, koji u~estvuju u pregovaranju za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora i zaklju~uju kolektivni ugovor moraju da imaju ovla{}enje svojih organa.

^lan 254. U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnog ugovora du`ni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaklju~ivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapo~injanja pregovora, u~esnici mogu da obrazuju arbitraù za re{avanje spornih pitanja. Za delatnosti od op{teg interesa, sporovi u zaklju~ivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora re{avaju se u skladu sa zakonom.

^lan 255. Sastav, na~in rada i dejstvo odluke arbitraè sporazumno utvr|uju u~esnici u zaklju-~ivanju kolektivnog ugovora. Rok za dono{enje odluke ne moè biti duì od 15 dana od dana obrazovanja arbitraè.

5. Primena kolektivnih ugovora

^lan 256. Op{ti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve pos-lodavce koji su u vreme zaklju~ivanja kolektivnog ugovora ~lanovi udruènja pos-lodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

629

Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog ~lana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruènju poslodavaca. Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog ~lana {est meseci nakon istupanja iz udruènja poslodavaca – u~esnika kolektivnog ugovora.

^lan 257. Ministar moè da odlu~i da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu ~lanovi udruènja poslodavaca – u~esnika kolek-tivnog ugovora. Odluku iz stava 1. ovog ~lana ministar moè doneti ako postoji opravdani interes, a naro~ito: 1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbe|ivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada; 2) da bi se ublaìle razlike u zaradama u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno uti~u na socijalni i ekonomski poloàj zaposlenih {to ima za pos-ledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor ~ije se dejstvo pro{iruje obavezuje poslodavce koji zapo{ljavaju najmanje 30% zaposlenih u odre|enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti. Odluku iz stava 2. ovog ~lana ministar donosi na zahtev jednog od u~esnika u zak-lju~ivanju kolektivnog ugovora ~ije se dejstvo pro{iruje, a po pribavljenom mi{ljenju Socijalno–ekonomskog saveta.

^lan 258. Ministar moè, na zahtev poslodavca ili udruènja poslodavaca, da odlu~i da se kolektivni ugovor iz ~lana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruènja poslodavaca. Poslodavac, odnosno udruènje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzi-manje od primene kolektivnog ugovora sa pro{irenim dejstvom, ako zbog finansijsko–poslovnih rezultata nisu u mogu}nosti da primene kolektivni ugovor. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana poslodavac ili udruènje poslodavaca du`ni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa pro{irenim dejstvom.

^lan 259. Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po pribav-ljenom mi{ljenju Socijalno–ekonomskog saveta.

^lan 260. Ministar moè staviti van snage odluku o pro{irenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz ~lana 257. stav 2. i ~lana 258. stav 2. ovog zakona. Odluka iz stava 1. ovog ~lana donosi se po postupku za dono{enje odluke o pro{i-renom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolek-tivnog ugovora. Odluka iz ~l. 257. i 259. ovog zakona prestaje da vaì prestankom vaènja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, ~ije je dejstvo pro{ireno, odnosno izuzeto.

630

^lan 261. Odluka iz ~l. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

^lan 262. Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora.

6. Vaènje i otkaz kolektivnog ugovora

^lan 263. Kolektivni ugovor se zaklju~uje na period do tri godine. Po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana, kolektivni ugovor prestaje da vaì, ako se u~esnici kolektivnog ugovora druk~ije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaènja kolektivnog ugovora.

^lan 264. Vaènje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz ~lana 263. ovog zakona, moè prestati sporazumom svih u~esnika ili otkazom, na na~in utvr|en tim ugovorom. U slu~aju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduè {est meseci od dana podno{enja otkaza, s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovaranja zapo~nu najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{enja otkaza.


^lan 265. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moè da re{ava arbitraà koju obrazuju u~esnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitraè o spornom pitanju obavezuje u~esnike. Sastav i na~in rada arbitraè ure|uje se kolektivnim ugovorom. U~esnici u zkalju~ivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadle`-nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom.

8. Registracija kolektivnih ugovora

^lan 266. Op{ti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno, dopune, registruju se kod ministarstva. Sadrìnu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.

9. Objavljivanje kolektivnog ugovora

^lan 267. Op{ti i poseban kolektivni ugovor objavljuje se u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". Na~in objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvr|uje se tim kolektivnim ugo-vorima.

631

XXI. NADZOR

^lan 268. Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, op{tih akata i ugovora o radu, kojima se ure|uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vr{i inspekcija rada.

^lan 269. U vr{enju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovla{}en da re{enjem naloì poslodavcu da u odre|enom roku otkloni utvr|ene povrede zakona, op{teg akta i ugovora o radu. Poslodavac je duàn da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvr|ene povrede, obavesti inspekciju rada o izvr{enju re{enja.

^lan 270. Inspektor rada podne}e zahtev za pokretanje prekr{ajnog postupka ako na|e da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ure|uju radni odnosi izvr{io prekr{aj.

^lan 271. Ako inspektor rada na|e da je re{enjem poslodavca o otkazu ugovora o radu o~igledno povre|eno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odloì}e svojim re{enjem izvr{enje tog re{enja – do dono{enja pravnosna`ne odluke suda. Zaposleni moè podneti zahtev iz stava 1. ovog ~lana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora. Inspektor rada je duàn da donese re{enje o odlaganju izvr{enja re{enja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

^lan 272. Protiv re{enja inspektora rada moè se izjaviti àlba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja re{enja. @alba na re{enje iz ~lana 271. ovog zakona ne odlaè izvr{enje re{enja. Ministar je duàn da u roku od 15 dana od dana prijema àlbe odlu~i po àlbi. Protiv kona~nog re{enja iz ~lana 271. stav 1. ovog zakona ne moè da se pokrene upravni spor.

XXII. KAZNENE ODREDBE

^lan 273. Nov~anom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pos-lodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako prekr{i zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (~l. 18–21); 2) ako sa licem koje radi nije zaklju~io ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (~lan 33. i ~l. 197–202);

632

3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje (~lan 35); 4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (~l. 104. i 111); 5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slu~aju iz ~lana 45. ovog zakona (~lan 110); 6) ako nije doneo program re{avanja vi{ka zaposlenih (~lan 153); 7) ako zaposlenom otkaè ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (~l. 179–181. i ~l. 187. i 188); 8) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvr{i isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja (~lan 186); 9) ako ne postupi po re{enju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 271); 10) ako spre~ava inspektora rada u vr{enju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi na~in onemogu}ava vr{enje inspekcijskog nadzora. Nov~anom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik. Nov~anom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u pravnom licu. Ako se izvr{enje prekr{aja iz stava 1. ovog ~lana nanese materijalna {teta zaposlenom ili drugom fizi~kom ili pravnom licu, poslodavcu se moè izre}i i za{titna mera – zabrana vr{enja delatnosti, u skladu sa zakonom.

^lan 274. Nov~anom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (~lan 13); 2) ako zasnuje radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota suprotno odredbama ovog zakona (~lan 25); 3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadle`nog organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 46); 4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (~lan 53); 5) ako je izvr{io preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (~l. 57, 59. i 60); 6) ako zaposlenom koji radi no}u ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona (~lan 62); 7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (~lan 63); 8) ako zaposlenom mla|em od 18 godina ìvota odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (~l. 84, 87. i 88); 9) ako zaposlenom izme|u navr{ene 18. i 21. godine ìvota odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (~lan 85); 10) ako ne obezbedi za{titu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (~l. 89–100); 11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu tro{kova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (~l. 114–120);

633

12) ako zaposlenom ne dostavi obra~un zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 121); 13) ako ne vodi mese~nu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 122); 14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (~lan 147); 15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada duè od roka propisanog ovim zakonom (~l. 165–170); 16) ako zaposlenom ponudi zaklju~ivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (~l. 171–174); 17) ako odlu~i o pojedina~nom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese re{enje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 193); 18) ako ne postupi po re{enju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 269). Nov~anom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik. Nov~anom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u pravnom licu.

^lan 275. Nov~anom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako zaposlenom uskrati pravo na godi{nji odmor (~lan 68. i ~lan 75. stav 3); 2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (~lan 79); 3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovaraju}eg posla (~lan 101). Nov~anom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik. Nov~anom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u pravnom licu.

^lan 276. Nov~anom kaznom od 20.000 dinara kazni}e se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i preduzetnik: 1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (~l. 64. do 67); 2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 158); 3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (~lan 189); 4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjiìcu (~lan 204). Nov~anom kaznom od 5.000 dinara za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana, kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu. Nov~anu kaznu iz st. 1. i 2. ovog ~lana napla}uje inspektor rada na licu mesta.

634

XXIII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 277. Do dono{enja podzakonskih akata iz ~l. 46. stav 2, 96. stav 5, 103. stav 6, 204. stav 6, 217. stav 2. i 266. stav 2. ovog zakona, ostaju na snazi: 1) Pravilnik o na~inu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova ku}nog pomo}nog osoblja ("Slu`beni glasnik RS", broj 1/02); 2) Pravilnik o uslovima, postupku i na~inu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ("Slu`beni glasnik RS", broj 1/02); 3) Pravilnik o na~inu izdavanja i sadràju povrede o nastupanju privremene spre~enosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ("Slu`beni glasnik RS", broj 1/02); 4) Pravilnik o radnoj knjiìci "Slu`beni glasnik RS", broj 17/97); 5) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar ("Slu`beni glasnik RS", br. 6/97, 33/97, 49/00, 18/01 i 64/04); 6) Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora ("Slu`beni glasnik RS", broj 22/97).

^lan 278. Poslodavac je duàn da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaklju~en ugovor o radu, zaklju~i ugovor o ure|ivanju me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti, koji sadrì elemente iz ~lana 33. stav 1. ovog zakona, osim iz ta~. 4) – 8). Ugovorom iz stava 1. ovog ~lana ne zasniva se radni odnos.

^lan 279. Poslodavci koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona doneli odluku o preraspodeli radnog vremena za 2005. godinu, radno vreme zaposlenih organizova}e prema toj odluci.

^lan 280. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godi{nji odmor za 2004. godinu, godi{nji odmor za tu godinu koristi po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je to za zaposlenog povoljnije.

^lan 281. Postupak za otkaz ugovora o radu koji je zapo~et, a nije okon~an do dana stupanja na snagu ovog zakona, okon~a}e se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

^lan 282. Postupak za utvr|ivanje vi{ka zaposlenih koji je zapo~et, a nije okon~an do dana stupanja na snagu ovog zakona, okon~a}e se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

635

Zaposleni kome je kona~nom odlukom nadle`nog organa, po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom, utvr|eno pravo na osnovu propisa koji su vaìli do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima.

^lan 283. Zaposleni kome je do dana stupanja na snagu ovog zakona utvr|eno pravo na nov~anu naknadu u smislu ~lana 107. Zakona o radu ("Slu`beni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) – nastavlja da ostvaruje pravo na nov~anu naknadu u skladu sa tim zakonom.

^lan 284. Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaklju~ivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom. Odredbe op{teg i posebnih kolektivnih ugovora zaklju~enih pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zaklju~ivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduè {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

^lan 285. Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama ~l. 129–136. ovog zakona, izvr{i}e se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaposleni kojima se, u smislu ~lana 139. stav 2. ovog zakona, utvrdi pravo na potraìvanje u periodu od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana izbora organa Fonda – zahtev podnose u roku od 15 dana od dana izbora organa Fonda.

^lan 286. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o radu ("Slu`beni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01).

^lan 287. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glas-niku Republike Srbije". ______________ Napomena: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 61/2005), objavljeno je i slede}e:

^lan 11. Zaposlena èna koja je zapo~ela kori{}enje porodiljskog odsustva u skladu sa ~lanom 94. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05) do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog ~lana. Pravo iz stava 1. ovog ~lana pripada i ocu deteta.

636

^lan 12. Odredbe ~lana 118. ta~. 5) i 6) Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS“, br. 24/05) prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjiva}e se od 1. januara 2006. Odredbe ~lana 120. ta~. 2) i 3) Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS“, br. 24/05) prestaju da vaè 1. januara 2006.

^lan 13. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", a odredba ~lana 4. ovog zakona (~lan 94a potpunog teksta zakona) primenjiva}e se od 1. januara 2006. godine.

637

REGISTAR POJMOVA

638

639

A Arbitar – 194

Arbitraà za re{avanje spornih pitanja u vezi sa kolektivnim ugovorima – 254, 255

B Bezbednost i za{tita ìvota i zdravlja na radu – 12

^

^lanovi uè porodice – 119

D Diplomatska predstavni{tva – 79

Direktor – 3, 16, 17, 24, 27, 35, 48, 49, 55, 76, 85, 86, 88, 92, 102, 147–152

Diskriminacija – zabrana – 18–23

Dnevni odmor – 66

Dobit – u~e{}e zaposlenog – 14

Dopunski rad – 202

Dostavljanje akta o otkazu – 185

Druga primanja iz radnog odnosa – 119, 120

E Elementi za obra~un zarade – 107

Evidencija zarade i naknade zarade – 122

F Finansiranje Fonda – 137, 138

Fizi~ko lice – 2, 161

Fond solidarnosti – osnivanje – 127,128

640

G Godi{nji odmor – 68–76

Godi{nji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja – 74

Gubitak radne sposobnosti – 12

H Hranitelj deteta – 97

I

Inspekcija rada – 268

Inspektor rada – 269

Invalidi:

– za{tita – 12, 101, 102

– zasnivanje radnog odnosa – 28

Isprave za zasnivanje radnog odnosa, 26

Izjavljivanje àlbe protiv re{enja inspektora rada – 272

Izmena ugovorenih uslova rada – 171,172

J Javne slu`be – 2

Jedinica teritorijalne autonomije – 2, 224

Jubilarna nagrada – 120

K Kaznene odredbe – 273–276

Klauzula zabrane konkurencije – 161, 162

Kolektivni ugovori – 1, 3, 4, 8, 10, 240–250

Konzularna predstavni{tva – 79

L Lica bez dràvljanstva – 29

Li~ni podaci – za{tita – 83

Lokalna samouprava – 2, 224

641

M Manja prava iz radnog odnosa – 8, 10

Materijalno obezbe|enje – 12

Materinstvo – za{tita – 89–93

Me|usobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu – 8–11

Mese~na evidencija zarade – 122

Minimalna zarada – 111–113

Ministar donosi odluku po àlbi na re{enje inspektora rada – 272

Mirovanje radnog odnosa – 79, 100

Mla|i od 18 godina – posebna za{tita – 12

N

Nadzor – 268–272

Nadzor nad zakonito{}u rada Fonda – 146

Naknada {tete – 76, 163, 164

Naknada {tete zbog neiskori{}enog godi{njeg odmora – 76

Naknada tro{kova – 118

Naknada zarade – 114–117

Nedeljni odmor – 67

Nega deteta – 12, 94, 94a

Nepla}eno odsustvo – 78

Neposredna diskriminacija – 19

Nepovoljni uslovi rada – 8, 9, 10

Nepuno radno vreme – 51

Nezakoniti otkaz – 191

Ni{tave odredbe ugovora o radu – 9, 11, 20

No}ni rad – 62, 63

O Objavljivanje kolektivnih ugovora – 267

Obra~un zarade i naknade zarade – 121

Obave{tenje zaposlenog o privremenoj spre~enosti za rad – 103

Obaveza isplate zarade i naknade zarade – 186

Obaveze iz radnog odnosa – 1, 12, 15, 17

642

Obaveze poslodavca – 16, 17, 49

Obaveze zaposlenih – 15, 17

Obavezna dostava obra~una zarade – 121

Obrazovanje, stru~no osposobljavanje i usavr{avanje – 49

Obustavljanje zarade – 123

Odbor za pregovore o zaklju~ivanju kolektivnih ugovora – 251

Odbor za utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i

udruènja poslodavaca – 223

Odmor u toku dnevnog rada – 64,65

Odmori – 64–76

Odlaganje izvr{enja re{enja poslodavca – 271

Odsluènje i dosluènje vojnog roka – 79, 183

Odsustvo sa rada radi nege deteta – 94, 95

Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe – 96–100

Omladina – za{tita – 84–88

Op{ti akt – 8

Op{ta za{tita – 80–82:

Op{ta za{tita zaposlenih – 80–82

Organi Fonda solidarnosti – 129–136

Organi nadle`ni za utvr|ivanje reprezentativnosti – 223–225

Organizacije zaposlenih i poslodavaca – 205–239

Osnivanje sindikata i udruènja poslodavaca – 215–217

Osnovna prava i obaveze – 12

Osnovne odredbe – 1–23

Ostvarivanje prava zaposlenih – 192–196

Otkaz kolektivnih ugovora – 263, 264

Otkaz od strane poslodavca – 179–183

Otkaz od strane zaposlenog – 178

Otkaz rada invalidu – 102

Otkazni rok – 189, 190

Otpremnina pri otkazu ugovora o radu kod vi{ka zaposlenih – 158, 159

Otpremnina pri odlasku u penziju – 119

P Pla}eno odsustvo – 77

Podzakonska akta – 277

643

Poklon poslodavca za Boì} i Novu godinu – deci do 15 godina ìvota – 119

Pokretanje prekr{ajnog postupka – 270

Porodiljsko odsustvo – 94, 95

Poro|aj i trudno}a – pravo – 12

Posebna nega deteta ili druge osobe – 96–100

Posebna za{tita od otkaza ugovora o radu – 187 i 188

Posebne odredbe – 197–204

Posebne zasluge – tro{kovi – 118

Posebni uslovi za rad na odre|enim poslovima – 24

Poslodavac – 2, 3, 16, 17, 27, 35, 49, 55, 76, 84, 85, 88, 92, 102, 147–152

Posredna diskriminacija – 19

Postupak u slu~aju otkaza – 184–186

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih – 139–144

Postupanje po re{enju inspektora rada – 269

Povoljni uslovi rada – 8

Povra}aj neopravdano dobijenih sredstava – 145

Potraìvanja zaposlenih u slu~aju ste~ajnog postupka – 124–146

Prava iz radnog odnosa – 1, 12–14

Prava zaposlenih kod promene poslodavca – 147–152

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova – 24

Pravilnik o radu – 1, 3, 4, 8

Pravna i poslovna sposobnost sindikata i udruènja poslodavaca – 238–239

Pravo na odmor izme|u dva radna dana – 59

Pravo ène na za{titu – 12

Predmet i oblik kolektivnih ugovora – 240

Predmet zakona – 1–4

Preduzetnik – 24, 192

Pregovaranje i zaklju~ivanje kolektivnih ugovora – 251–255

Preispitivanje utvr|ene reprezentativnosti – 233–237

Preme{taj u drugo mesto rada – 173

Prekovremeni rad – 53, 54

Prelazne odredbe – 277–287

Preraspodela radnog vremena – 57–61, 92

Prestanak radnog odnosa – 175–191

Prevoz – tro{kovi – 118

Primena kolektivnih ugovora – 256–262

Primena Zakona o radu – 2, 9

644

Pripravnici – 47, 109

Privremena nesposobnost – 12

Privremeni i povremeni poslovi – 197, 198

Probni rad – 36

Program re{avanja vi{ka zaposlenih – 153

Promena rasporeda radnog vremena – 56

Prosvetno – kulturna saradnja – 79

Puno radno vreme – 50

R Rad van radnog odnosa – 197–202

Rad u inostranstvu – 79

Rad u smenama – 62, 63

Radna knjiìca – 204

Radna sposobnost – 12

Radni odnos

– na odre|eno vreme – 37

– za obavljanje poslova sa pove}anim rizikom – 38

– sa nepunim radnim vremenom – 39–41

– za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – 42–44

– sa ku}nim pomo}nim osobljem – 45, 46

Radni odnos direktora na neodre|eno vreme – 48

Radni spor – 194

Radno vreme – 50–63

Radni u~inak – 107

Raspored kori{}enja godi{njeg odmora – 75

Raspored radnog vremena – 55, 56

Razlozi za prestanak radnog odnosa – 175, 176

Registracija kolektivnih ugovora – 266

Regres za kori{}enje godi{njeg odmora – 120

Reprezentativnost sindikata– 218–220

Reprezentativnost udruènja poslodavaca – 221, 222

Re{avanje sporova kod primene kolektivnih ugovora – 265

Re{avanje sporova u vezi primene kolektivnih ugovora – 265

Rok otkazni – 189

Rok zastarelosti otkaza – 184

Rokovi zastarelosti potraìvanja – 196

645

S Samozapo{ljavanje – 203

Savet zaposlenih – 205

Seksualno uznemiravanje – 21

Sindikat – 6, 16, 195

Sindikat zaposlenih – 206–214

Sistematizacija poslova – pravilnik – 24

Skra}eno radno vreme – 52

Smanjenje, gubitak radne sposobnosti – 12

Slu`beno putovanje – tro{kovi – 118

Socijalno–ekonomski savet RS – 112

Solidarna pomo} – 120

Sporazumni prestanak radnog odnosa – 177

Staranje o bolesnoj osobi – 98

Staratelj deteta – 97

Statusna promena – 147

Ste~ajni postupak – 124–146

Strani dràvljani – 29

Stru~na sprema potrebna za rad na odre|enim poslovima – 24, 104

Stru~no osposobljavanje, obrazovanje i usavr{avanje – 49

Stupanje na rad – 34, 35

Sud utvr|uje ni{tavost odredaba ugovora o radu – 11

[ [teta poslodavcu od zaposlenog – 163

[teta u~injena zaposlenom od strane poslodavca – 164

[teta zaposlenog u~injena tre}em licu – 163

[tetu utvr|uje poslodavac – 163

T

Terenski rad – tro{kovi – 118

Tro{kovi obrazovanja, stru~nog osposobljavanja i usavr{avanja – 49

Trudno}a i poro|aj – pravo – 12

646

U U~esnici u zaklju~ivanju kolektivnih ugovora – 3, 244–250

U~e{}e zaposlenog u dobiti – 14

Udaljenje zaposlenog sa rada – 165–170

Udruènje poslodavaca – 7, 215–217, 238–239

Udruènje poslodavaca – reprezentativnost – 221–222

Udruìvanje zaposlenih – prava i oblici – 13

Ugovor o delu – 199

Ugovor o radu – 1, 4, 8, 14, 30–33, 171–174

Ugovor o pravima i obavezama direktora – 48

Ugovor o stru~nom osposobljavanju i usavr{avanju – 201

Ugovor o zastupanju ili posredovanju – 200

Upravni odbor – 3

Upravni spor – 272

Upu}ivanje na rad kod drugog poslodavca – 174

Usavr{avanje, stru~no osposobljavanje i obrazovanje – 49

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa – 24–29

Uve}ana zarada – 106, 108

Utvr|ivanje reprezentativnosti sindikata i udruènja poslodavaca – 223–237

Uà porodica – ~lanovi – 119

V

Vaènje kolektivnih ugovora – 263–264

Vi{ak zaposlenih – 153–160

Vrste kolektivnih ugovora – 241–243

Z

Zabrana diskriminacije – 18–23

Zahtev za utvr|ivanje reprezentativnosti – 226, 227

Zaposleni – 5, 12, 49

Zaposleni – mla|i od 18 godina ìvota – pravo – 12, 25

Zapo{ljavanje vi{ka zaposlenih – 154

Zarada – 104, 105

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu – 106–110

Zasnivanje radnog odnosa – 24–47

647

Zasnivanje radnog odnosa invalida – 28

Za{tita li~nog integriteta – 12

Za{tita pojedina~nih prava – 194, 195

Za{tita zaposlenih – 80–103

Za{tita zarade i naknade zarade – 123

Zavr{ne odredbe – 277–287

Zdravstvena za{tita na radu – 12

Zna~enje pojedinih pojmova – 5–7

@

@alba ne odlaè izvr{enje re{enja – 272

@ena – prava na posebnu za{titu – 12

648

Documents

83958163 Prirucnik Za Primenu Zakona o Radu (1)