9. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita I-9

8/2/2019 9. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita I-9

1/42

GRADITELJSKO NASLEE / OBNOVA I ZATITA I - 9

TOKOM I i II SVETSKOG RATA GRADITELJSKO NASLEEJE DRAMATINO STRADALO, ALI SU TA RAZARANJAISTOVREMENO PODSTAKLA STRUNJAKE DA VEOMA

OZBILJNO RAZMILJAJU O TEORIJSKIM I FILOZOFSKIMASPEKTIMA KONZERVACIJE, RESTAURACIJE IREKONSTRUKCIJE U SLUAJEVIMA VELIKIHOTEENJA ILI POTPUNOG URUAVANJA GRAEVINA,

JO SLOENIJI PROBLEM BIO JE KAKO POSTUPITINAKON RAZARANJA ITAVIH ETVRTI NASELJA ILICELIH GRADOVA SA BOGATIM ISTORIJSKIM SLOJEVIMA,

RAZVILA SE IROKA DISKUSIJA O KONCEPTUUNIVERZALNOG NASLEA, KOJI SE SPORADINORAZMATRAO OD STRANE POJEDINACA JO U XVIII I XIXSTOLEU,


2/42


U XVIII VEKU JE VAJCARAC EMERIK DE VATEL(EMMERICH DE VATTEL, 1714-1767) OBJAVIO LEDROIT DES GENS(Prava naroda, 1758),

POSTAVIO JE PITANJE TA SA UMETNIKIMDELIMA, KAO ZAJEDNIKIM NASLEEMOVEANSTVA, U SLUAJU RATNE

, SMATRAO JE DA BEZ OBZIRA ZBOG EGA JE

ZEMLJA RAZORENA, MI TREBA DA POTEDIMOOVE GRAEVINE, KOJE INE AST LJUDSKOM

DRUTVU, I NE DOPRINOSE JAANJUNEPRIJATELJA, KAO TO SU HRAMOVI,GROBNICE, JAVNE GRAEVINE I SVA DELAUPADLJIVE LEPOTE"


3/42


U AMERICI JE, NETO KASNIJE, DR FRANSIS LIBER(Francis Lieber, 1800-1872) SASTAVIO NACRTPRAVILNIKA ZA ARMIJSKU UPRAVU (Code for theGovernment of Armies, 1863), KOJIM JE REGULISANA

ZATITA NASLEA U SLUAJU RATA, PROJEKAT ZA MEUNARODNU DEKLARACIJU, KOJA SE

ODNOSI NA ZAKONE I OBIAJE RATA, INICIRAO JE

, -PRUSKOG RATA, U TOM DOKUMENTU, SMATRA SE DA KULTURA

PRIPADA ZAJEDNIKOM NASLEU OVEANSTVA, DA

JE JEDNOM UNITENO KULTURNO BLAGONEZAMENJIVO I DA JE NJEGOV KULTURNI ZNAAJVREDNOST ZA SVE LJUDE, A NE SAMO ZA NARODE NAIJEM SE PODRUJU NALAZI,


4/42


NA KONFERENCIJAMA ODRANIM U HAGU 1899. I 1907.PRIPREMANA JE MEUNARODNA KONVENCIJA U KOJOJSE PREPORUUJE DA SE U SLUAJU OPSADE ILIBOMBARDOVANJA MORAJU PREDUZETI SVINEOPHODNI KORACI KAKO BI SE TO VIE POPTEDELEGRAEVINE POSVEENE RELIGIJI, UMETNOSTI, NAUCI,...ISTORIJSKI SPOMENICI,

OVAJ DOKUMENT NIJE BIO DOVOLJAN DA SPREIKULTURNU KATASTROFU TOKOM I SVETSKOG RATA,

PRIMER - RASPRAVA O SUDBINI RAZORENOG GRADA

IPRA (YPRES) SE VODILA U TRI PRAVCA:- UVANJE RUEVINA KAO USPOMENE NA RAZARANJE;- IZGRADNJA POTPUNO NOVOG VRTNOG GRADA;- IZGRADNJA POTPUNO IDENTINOG

SREDNJOVEKOVNOG GRADA, KAO PRE RUENJA


5/42


IPR POTPUNO SRUEN ZA VREME

I SVETSKOG RATA

REPLIKA SREDNJOVEKOVNOGGRADAPODIGNUTA NAKON ISVETSKOG RATA


6/42


POSLE I SVETSKOG RATA, 1934. god. U FRANCUSKOJ JEKOMISIJA ZA ISTORIJSKE SPOMENIKE TITILA 12000JEDINICA, NE SAMO POJEDINANIH SPOMENIKA VE I

ISTORIJSKIH PODRUJA, TETA NA NASLEU JE BILA TOLIKA DA SE NIJE MOGLA

SPROVODITI SAMO KONZERVACIJA, VE JE NUNO BILA

, TO JE IZAZVALO PONOVNO RAZMATRANJE OBA

PRINCIPA (konzervacije i restauracije) I PRIMENJENIHTEHNIKA,

MODERNA TEHNOLOGIJA JE BILA U VELIKOJ MERIPRIMENJENA, NAROITO ARMIRANI BETON,

TOKOM 10 GODINA POSLE I SVETSKOG RATA VIE OD

700 ZGRADA JE BILO RESTAURISANO ILI PREZIDANO,


7/42

ZATITA GRADITELJSKOG NASLEA

1919. GODINE NA MIROVNOJ KONFERENCIJI U PARIZUJE OSNOVANA LIGA NARODA, ORGANIZACIJA ZAMEUNARODNU SARADNJU SA SEDITEM U ENEVI,

U OKVIRU LIGE NARODA USTANOVLJEN JE KOMITET ZAINTELEKTUALNU SARADNJU,

ZA BRIGU O KULTURNOM NASLEU STVOREN JE 1926.

MEUNARODNI MUZEJSKI URED U PARIZU, I MEUNARODNA KONFERENCIJA O NAUNIM

METODAMA ISTRAIVANJA I KONZERVACIJE

UMETNI

KIH DELA ODRANA JE U RIMU 1930., SLEDEI SUSRET BIO JE U ATINI (21.-30. oktobar 1931.) I

RASPRAVLJANO JE O PROBLEMIMA KONZERVACIJEARHITEKTONSKIH SPOMENIKA,


8/42

GRADITELJSKO NASLEE / OBNOVA I ZA TITA I - 9

SASTANKU SU PRISUSTVOVALI NAJUVENIJELINOSTI IZ OBLASTI ZATITE SPOMENIKA (120predstavnika iz 23 zemlje)

7 GLAVNIH TEMA:1. DOKTRINE I OPTI PRINCIPI2. ADMINISTRATIVNE I PRAVNE MERE

3. ESTETSKA UNAPREENJA4. MATERIJALI ZA RESTAURACIJU5. OTEENJA

6. KONZERVATORSKE TEHNIKE7. MEUNARODNA SARADNJA ZAKLJUCI SU KASNIJE DOBILI NAZIV

ATINSKA POVELJA


9/42


INTERESOVANJE MODERNIH ARHITEKATA ZARAZORENE GRADOVE BILO JE, TAKOE, IZRAENO,

ONI SU SE, ZATO, SASTALI NA IV MEUNARODNOM

KONGRESU MODERNE ARHITEKTURE (CIAM) 1933. IZLAGANJA SU OBUHVATILA STUDIJE SLUAJA 34

GRADA

NOVEMBRU 1933. U ANALS TECNICSU ATINI, APREPORUKE KONGRESA KAO PISMO IZ ATINE(La lettredAthnes),

PREPORUKE SA SVOJIM KOMENTAROM JE 1941.OBJAVIO LE KORBIZJE KAO ATINSKU POVELJU,

DEO PREPORUKA SE ODNOSI NA ISTORIJSKESPOMENIKE I URBANE ANSAMBLE, ALI SE ODLUNO

ODBIJA SVAKA ESTETSKA ASIMILACIJA NOVEARHITEKTURE I ISTORIJSKIH GRAEVINA,


10/42


II SVETSKI RAT JE BIO JO POGUBNIJI ZAGRADITELJSKO NASLEE, POJEDINI GRADOVI SU BILI SKORO POTPUNO

SRAVNJENI SA ZEMLJOM (LONDON, BERLIN, DREZDEN,

FIRENCA, VARSAVA, BEOGRAD,...), U DECEMBRU 1944. godine DONETA JE ODLUKA DA SE

PONOVO IZGRADI ISTORIJSKI CENTAR VARSAVE, I U.

PRESTONICOM POLJSKE, STRUNJACI SU SE OPREDELILI ZA REKONSTRUKCIJU

ZBOG NACIONALNOG ZNAAJA GRADA ZA IDENTITETPOLJSKOG NARODA (bila je sauvana sva predratnadokumentacija)

NOVOIZGRAENI OBLICI SU SAMO SPOLJA IDENTINIISTORIJSKIM, A ENTERIJERI SU PRILAGOENI

MODERNIM POTREBAMA,


11/42


"REKONSTRUKCIJOM

ISTORIJSKIH GRAEVINABAR SMO SAUVALIAUTENTINE OSTATKEORIGINALNIH OBJEKATA"

(Stanislav Lorentz)

ISTORIJSKAVARAVA

1978. godineupisana naUNESCOListu svetskog

nasle

a


12/42


VELIKI REKONSTRUKTIVNI ZAHVATI SU BILI PRAENIUSTRIM RASPRAVAMA O PRISTUPU NASLEU URAZLIITIM SITUACIJAMA,

RAZLIITE ALTERNATIVE KRETALE SU SE IZMEUPOTPUNE REPLIKE RAZORENE ISTORIJSKE STRUKTURE(Varava) DO OBNOVE U SAVREMENIM

e vr o o a e ra e v.Pavla u Londonu), POTPUNA URBANA OBNOVA SAVREMENIM OBLICIMA

VEOMA JE KRITIKOVANA KRAJEM XX VEKA, GRAD KOVENTRI JE BIO POTPUNO UNITEN I PLAN ZA

NJEGOVU OBNOVU JE KASNIJE CESTO SLUIO KAOPRIMER USAGLAAVANJA (ostaci stare katedrale su

cuvani, a nova katedrala je projektovana moderno)


13/42

NOVI DEO LONDONA OKO KATEDRALE SVETOG PAVLA


14/42

NAJNOVE GRAEVINE OKO KATEDRALE SVETOG PAVLA U LONDONUSA ELEMENTIMA KOJI ASOCIRAJU NA ISTORIJSKU ARHITEKTURU


15/42

OSTACI STARE I NOVA KATEDRALA - KOVENTRI


16/42

BOMBARDOVANJE ROTERDAMA 14 MAJA 1940

OSTACI GRAEVINA RAIENI DO TEMELJA


17/42


U SLUAJU ROTERDAMAIZABRANO JE MODERNO REENJEREKONSTRUKCIJE POTPUNOUNITENOG GRADA.REENJE JE POSTALO KLASINAREFERENCA SAVREMENOGPLANIRANJA GRADA

MODERNI ROTERDAM


18/42

ISTORIJSKO JEZGRO HILDESHAJMA JE, POSLE II SVETSKOG RATA,

PRVO BILO IZGRA

ENO U SAVREMENIM OBLICIMA (oko 1950.), AOD 1980. SE TE ZGRADE ZAMENJUJU REPLIKAMA


19/42

HILDESHAJM 1950. GODINE

SAVREMENE REPLIKE SREDNJOVEKOVNIH ZGRADA


20/42

GRADITELJSKO NASLEE OBNOVA I ZATITA I - 9

1945. LIGA NARODA JE PREOBLIKOVANA UORGANIZACIJU UJEDINJENIH NACIJA

1946. NASTAO JE ICOM (International Council ofMuseums)

1956. OSNOVAN JE ICCROM (International Centre for theStudy of the Preservation and the Restoration of Cultural

Property) U RIMU 1965. OSNOVAN JE ICOMOS (International Council onMonuments and Sites)

PORED OVIH, DELUJU I DRUGE VLADINE I NEVLADINE

ORGANIZACIJE (na primer SAVET EVROPE od 1949.) UNESCO STVARA KONVENCIJE I PREPORUKE, KAO

MEUNARODNE SMERNICE ZA KONZERVATORSKULEGISLATIVU I PRAKSU NA NACIONALNIM NIVOIMA,


21/42


DEKLARACIJA (lat. Declaratio) objava, izjava,izjanjenje; izlaganje nekog zakona preko osobaili tela za to ovlaenih,

KONVENCIJA (lat. Conventio) sporazum izmeupojedinih dravakojim se reguliu njihovime uso n pravn , po e onoms o nos ,

POVELJA (engl. Charter) isprava, dokument,ugovor, pravo,


22/42


1954. UNESCO JE UNAPREDIO HAKU KONVENCIJU,

1964. VENECIJANSKA POVELJA (Meunarodna poveljao konzervaciji i restauraciji spomenika i mesta ILMONUMENTO PER L'UOMO);

SE NA POVELJI OVANONIJA, RASPRAVI OKONZERVACIJI NASPRAM RESTAURACIJE I TEORIJIBRANDIJA;

OBUHVATAJU SE ISTORIJSKA URBANA I RURALNAPODRUJA, A NE SAMO ISTORIJSKI SPOMENICI; PREDSTAVLJA SAMO SMERNICE, A NE I ZAKONE

KOJIMA SE TREBA RUKOVODITI;


23/42


1970. KONVENCIJA O SREDSTVIMA ZA ZABRANU ISPREAVANJE NELEGALNOG IZVOZA, UVOZA IPRENOSA VLASNITVA KULTURNIH DOBARA,

1972. KONVENCIJA O SVETSKOM NASLEU (ZATITASVETSKOG KULTURNOG I PRIRODNOG NASLEA),

1979. POVELJA BURRA (ICOMOS Australija) ODNOSI SE

NA ASOCIJACIJE I ZNAENJA KOJE MESTA IMAJU ZALJUDE I NA POTREBU DA SE SVI LJUDI UKLJUE UPROCES ODLUIVANJA (PRERAENA 1999.),

1981. FIRENTINSKA POVELJA O ISTORIJSKIM VRTOVIMA, 1987. VAINGTONSKA POVELJA O KONZERVACIJI

ISTORIJSKIH GRADOVA I URBANIH PODRUJA, 1990. POVELJA O ZATITI I UPRAVLJANJU

ARHEOLOKIM NASLEEM,


24/42


DOKUMENTA ICOMOS-a 1993. SMERNICE ZA OBRAZOVANJE I PRAKSU U

KONZERVACIJI SPOMENIKA, ANSAMBALA I MESTA,

1994 NARA DOKUMENT O AUTENTINOSTI, 1996. POVELJA O ZATITI I UPRAVLJANJU PODVODNIM

KULTURNIM NASLEEM,

1996. PRINCIPI DOKUMENTOVANJA SPOMENIKA, GRUPAGRAEVINAI MESTA, 1999. MEUNARODNA POVELJA O KULTURNOM

TURIZMU 1999. POVELJA O VERNAKULARNOM GRAENOM

NASLEU 1999. PRINCIPI ZATITE ISTORIJSKIH DRVENIH

GRAEVINA,

GRADITELJSKO NASLEE / OBNOVA I ZATITA I 9


25/42


2003. PRINCIPI ZATITE IKONZERVACIJE/RESTAURACIJE ZIDNOG SLIKARSTVA, 2003. PRINCIPI ANALIZE, KONZERVACIJE I

KONSTRUKTIVNE RESTAURACIJE ARHITEKTONSKOG

NASLEA

NASLEU - AMSTERDAM 1985. KONVENCIJA O ZATITI EVROPSKOG

ARHITEKTONSKOG NASLEA - GRANADA

1998. DEKLARACIJA ICOMOS-a KOJOM SE OBELEAVA50. GODINA OPTE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA- TOKHOLM

2001. UNESCO - OPTA DEKLARACIJA O KULTURNOJRAZNOVRSNOSTI



26/42


1993. SMERNICE ZA OBRAZOVANJE I PRAKSU UKONZERVACIJI SPOMENIKA, ANSAMBALA I MESTA,

1994 NARA DOKUMENT O AUTENTINOSTI,

1996. POVELJA O ZATITI I UPRAVLJANJU PODVODNIMKULTURNIM NASLEEM,

1996. PRINCIPI DOKUMENTOVANJA SPOMENIKA, GRUPA

GRA

EVINAI MESTA, 1999. MEUNARODNA POVELJA O KULTURNOM

TURIZMU 1999 POVELJA O VERNAKULARNOM GRAENOM

NASLEU 1999. PRINCIPI ZATITE ISTORIJSKIH DRVENIH

GRAEVINA,



27/42


2003. PRINCIPI ZATITE IKONZERVACIJE/RESTAURACIJE ZIDNOG SLIKARSTVA, 2003. PRINCIPI ANALIZE, KONZERVACIJE I

KONSTRUKTIVNE RESTAURACIJE ARHITEKTONSKOG

NASLEA

NASLEU - AMSTERDAM 1985. KONVENCIJA O ZATITI EVROPSKOG

ARHITEKTONSKOG NASLEA - GRANADA

1998. DEKLARACIJA ICOMOS-a KOJOM SE OBELEAVA50. GODINA OPTE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA- TOKHOLM

2001. UNESCO - OPTA DEKLARACIJA O KULTURNOJRAZNOVRSNOSTI


28/42


MODERNI ASPEKTI NASLEA I KONZERVACIJE- MODERNU KONZERVACIJU KARAKTERIE SUTINSKA

PROMENA VREDNOSTI UNUTAR SAVREMENOGDRUTVA, PARADIGMA ZASNOVANA NA RELATIVITETU INOVOM KONCEPTU ISTORINOSTI,

- IDENTIFIKACIJA ISTORIJSKIH OBJEKATA I STRUKTURA

TO JE BILO TRADICIONALNO POPRAVLJANJE,- MODERNE VREDNOSTI POVEZANE SA KULTURNIM

RESURSIMA NE MOGU SE PREDSTAVITI UNUTAR

KOHERENTNE HIJERARHIJE KAO TO JE TO BIO SLU

AJU "PREDMODERNIM DRUTVIMA U KOJIMA SEKREATIVNA AKCIJA ODNOSILA NA IDEALNE ILIUNIVERZALNE MODELE KOJIMA SU SE RUKOVODILE

LJUDSKE AKCIJE ILI UMETNIKO STVARALATVO.



29/42


1. UNIVERZALNA VREDNOST- PROMENA ZNAENJA UNIVERZALNO,- PRIHVATAJUI DEFINICIJE NIEA, HAJDEGERA I

BRANDIJA UNIVERZALNOST TREBA TRAITI U ONOM

TO JE ZAJEDNIKO U ISTINSKOM (AUTENTINOM)IZRAZU POJEDINIH KULTURA,- UNIVERZALNOST PROISTIE IZ KONCEPTA DA JE TO

KREATIVAN I JEDINSTVEN IZRAZ POJEDINOGUMETNIKA ILI ZAJEDNICE KOJI, ISTOVREMENO,PREDSTAVLJAJU RELEVANTAN KULTURNI KONTEKST,

- UNIVERZALNA VREDNOST NE PODRAZUMEVA DA JE

NAJBOLJA, PRE TO ZNAI DA DELI POSEBNEKREATIVNE KVALITETE, KAO TO SU JEDINSTVENOST,KVALITET ISKRENOSTI, ORIGINALA, AUTENTINOSTI,KAO KONSTITUTIVNI DEO ZAJEDNINOG,UNIVERZALNOG NASLEA OVEANSTVA,



30/42


2. AUTENTI

NOST- NARA DOKUMENT O AUTENTINOSTI IZ 1994.

POTVRUJE DA NAA SPOSOBNOST DA RAZUMEMOVREDNOSTI NASLEA ZAVISI OD STEPENA U KOJOJ

MERI RELEVANTNE IZVORE INFORMACIJA SMATRAMOKREDIBILNIM ILI ISTINITIM, PA ZATO I AUTENTINIM.

- POREDITI "AUTENTINO" I IDENTINO ZNAI POREDITI

POJEDINANO I OPTE,- U ODNOSU NA KREATIVAN PROCES I VREME

AUTENTINOST UMETNIKOG DELA JE MERAISTINITOSTI UNUTRANJE JEDINSTVENOSTIKREATIVNOG PROCESA I FIZIKE REALIZACIJE DELAKAO I EFEKATA PROLAZA KROZ ISTORIJSKO VREME.



31/42

U PREDMODERNOM DOBU KULTNA VREDNOST JE BILAMERODAVNA, A UMETNIKA VREDNOST JEGENERISANA POJAVOM KOLEKCIONARSTVA IIZLAGANJA DELA (Walter Benjamin, 1892-1940),

REPRODUKTIVNE TEHNIKE IZDVAJAJUREPRODUKOVANI PREDMET IZ OBLASTI TRADICIJE, PRAVLJENJEM VELIKOG BROJA REPRODUKCIJA

POSTOJANJA, PITANJE AUTENTINOSTI VERSUSKOPIRANJA

RASPRAVLJAN JE U KONTEKSTU POJAVEKONZERVATORSKOG POKRETA (predgovor Venecijanskepovelje),

OPASNOSTI KOJE SU PRETILE ORIGINALNIM DELIMAUSLOVILE SU SKLANJANJE ORIGINALA U ZAKLONE I

PRAVLJENJE KOPIJA KOJE SU IH ZAMENJIVALE



32/42

KARIJATIDE NA EREHTEONU SU ZAMENJENE

KOPIJAMA ZATO TO JE KAMEN OD KOJEG SUBILE NAPRAVLJENE HEMIJSKI RAZARAN USLEDZAGAENJA VAZDUHA. ORIGINALI SU SMETENI U

LAPIDARIJUM


33/42


JEDINA ORIGINALNA BRONZANA STATUA IZ

RIMSKOG PERIODA, MARKO AURELIJE NA KONJU,KOJA SE OD XVI STOLEA NALAZILA NAKAMPIDOLJU VEOMA JE OTEENA ZAGAENJEMIZ VAZDUHA. ZAMENJENA JE REPLIKOM 1997., A

ORIGINAL JE SMETEN U KAPITOLINSKI MUZEJ.



34/42

U PROCESU NOMINOVANJA MESTA ZA UNESCO LISTUSVETSKOG NASLEA AUTENTINOST SE ODNOSI NAPROJEKAT, MATERIJAL, IZVOENJE I IZVORNOOKRUENJE,

OVE REFERENCE OBUHVATAJU ESTETSKE I ISTORIJSKEASPEKTE MESTA, KAO I FIZIKI, DRUTVENI IISTORIJSKI KONTEKST, UKLJUUJUU KORIENJE I

FUNKCIJU, TAKO VELIKI BROJ KARAKTERISTIKA OSTAVLJA

PROSTOR ZA RAZLIITE INTERPRETACIJE, AK IPOGRENO TUMAENJE,

PRIMER ZA TO JE OPERA U SIDNEJU, KOJU JEORIGINALNO PROJEKTOVAO JRN UTZON, ALI KOJU SUZAVRILI DRUGI ARHITEKTI,


35/42


S JEDNE STRANE, MOGUNOST OBNOVE ENTERIJERAPREMA UTZONOVIM PRVOBITNIM NACRTIMA DOVELA BIU PITANJE ISTORINOST CELOKUPNOG KREATIVNOG

PROCESA, S DRUGE STRANE, KREATIVNI ZNAAJ OPERE

PREDSTAVLJEN JE UKUPNIM KULTURNO-UMETNIKIMKONTEKSTOM SLIKE SIDNEJSKE LUKE, KOJOM JEPROJEKTANT BIO INSPIRISAN



36/42

IZMETANJE ARHEOLOKIH OSTATAKA

LEPENSKOG VIRA SA ORIGINALNE LOKACIJEPROUZROKOVALA JE STAV STRUNJAKAUNESCO-a DA SE OVO IZUZETNO ZNAAJNOPRAISTORIJSKO NASELJE NE MOE UVRSTITI NA

LISTU SVETSKE BATINE.



37/42


U OKVIRU SAMUILOVE TVRAVE U OHRIDU IZGRAENJE KOMPLEKS PLAONIK NA OSNOVU DELIMINIH

OSTATAKA ORIGINALNIH OBJEKATA I ANALOGIJE SADRUGIM GRAEVINAMA IZ ISTOG PERIODA. NALAZI SE U SASTAVU OHRIDA KAO SVETSKOG

KULTURNOG NASLEA, JER SE SMATRA ZNAAJNIM ZA

IDENTITET MAKEDONSKE NACIJE



38/42




39/42

3. INTEGRITET- OPTA DEFINICIJA INTEGRITETA ODNOSI SE NA

NEPODELJENO I NEPOLOMLJENO STANJE OBJEKTA,CELOVITOST MATERIJALA, POTPUNOST I UKUPNOST

(Venecijanska povelja, l.8)- PROBLEM OKO KONCEPTA INTEGRITETA JE

ODREDNICA O CELINI MALTERIJALA, KOJA MOE

UGROZITI TREND REINTEGRACIJE (Anastiloze),STILSKE RESTAURACIJE ILI REKONSTRUKCIJE,- U KONCEPTU ISTORIJSKIH MESTA, INTEGRITET MOE

BITI SREDSTVO ZA IDENTIFIKACIJU ELEMENATA KOJI

INE "ORGANSKU CELINU, KAO TO JEKOMPLEKSNOST MATERIJALA I INFRASTRUKTUREISTORIJSKOG NASELJA,



40/42

INTEGRITET JE POSEBNO ZNAAJAN ZAKONZERVATORSKO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE

ISTORIJSKIM MESTIMA; MOE POMOI U DEFINISANJUZNAAJA POJEDINANE ISTORIJSKE STRUKTURE UOKVIRU CELOKUPNOG KONTEKSTA I ISTAI AK INAJMANJI ELEMENT KOJI IMA ZNAENJE SAMO UODNOSU NA CELINU.



41/42

4. SAVREMENA NAUKA I TEHNOLOGIJA- RAZVOJ I PRIMENA MODERNIH NAUNIH METODA I

TEHNIKA KONZERVACIJE PRIHVAENI SU U CELOM

SVETU,- PRIMENA NAUKE KAO PODRKE KONZERVATORSKIM

RADOVIMA PRVO SE ODNOSILA NA LABORATORIJE PRIer n ., on on , a ro, ar z ,...

- PRIMENA NAUKE ZAVISI OD DONOENJA PRAVILNIHODLUKA, ALI POJEDINA REENJA NISU UVEK BILAKORISNA ZA KULTURNO NASLEE, VE SU NAPROTIV

UBRZAVALA PROCESE DEGRADACIJE,- ZATO SE UVEK RAZMATRAJU ALTERNATIVNA REENJA I

ODABIRA SE ONO KOJE NA UZORCIMA POKAENAJBOLJI REZULTAT



42/42

PROBE I PRAENJE PONAANJAMATERIJALA KOJIM SE KONZERVIRAJUI RESTAURIRAJU GRAEVINEOBAVEZUJUI SU PRINCIP ZATITE

GRADITELJSKOG NASLEA

Documents

9. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita I-9