„Дунав - река сарадње“danube-cooperation.com/dokumenti/izvestaj_29konferencijDRS_cirilica.pdf · О главном организатору Међународне

Међународни научни форум

„Дунав - река сарадње“УДРУЖЕЊЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ

САРАДЊЕ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ У ПОДУНАВЉУ www.danube-cooperation.com

ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТ

29. МЕЂУНАРОДНE НАУЧНE КОНФЕРЕНЦИЈE “ДУНАВ – РЕКА САРАДЊЕ” - 2018

Под насловом:

„Одрживо коришћење природних икултурно историјских ресурса -

- Уметност очувања и дељења”

УЗ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА

ЕВРОПСКЕ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРНЕ КУЛТУРНЕ

БАШТИНЕБАШТИНЕ

Место одржавања: Велика сала Канцеларије замладе Општине ЗемунЗемун, Косовска 9 сала

Понедељак, 24. септембар 2018. године

www.danube-cooperation.com * Електронска пошта: [email protected]

1

О главном организатору

Међународне научне конференције „Дунав – рекасарадње“ се одржавају сваке године почев од1989.године, а на основу ауторског пројекта др ЕдитеСтојић, научног саветника Института за међународнуполитику и привреду. Првих пет успешних конференција

указало је на велико интересовање не само научних радника, већ и ширестручне јавности за веома широку лепезу тема везаних за Дунав и његовепритоке. Указала се потреба оснивања удружења грађаназаинтересованих за међународну сарадњу и за развојне пројекте уодрживом коришћењу природних и културно-историјских ресурса у макро-региону слива Дунава. Тако је априла 1994. године основан Међународнинаучни форум „Дунав – река сарадње“ (МНФ“ДРС“).

Конференције „Дунав – река сарадње“ су се низале за редом свакејесени. Изостала је само 1999. година, када због НАТО бомбардовања СРЈнису постојали услови да се организује традиционална годишњаконференција. Али зато је почетком наредне године одржан први Округлисто МНФ“ДРС“ на којем су разматране последице бомбардовања на животу српском Подунављу и на саму реку Дунав. А годишње јесењеконференције су настављене од 2000. године.

Тако је ове године, 2018. одржана 29. конференција.

О ко-организаторима:

- Институт за финансије и макроекономску политику, д.о.о. основан је 23.8.2010. и бави се истраживањем и експерименталним развојем у друштвеним и хуманистичким наукама и у многим ранијим активностима значајан партнер Међународног научног форума „Дунав – река

сарадње“

- Градска општина Земун са својом Канцеларијом за младе, ове године

је по други пут била домаћин конференције „Дунав – река

сарадње“ и са низом активности поводом Дана Европске културне баштине организовала низ лепих

пограма коју су учесници конференције могли да посете у

данима пре и после конференције „Дунав – река сарадње“.

Међународни научни форум »Дунав – река сарадње«www.danube-cooperation.com

Електронска пошта: [email protected], [email protected]

I.FMPInstitut za finansije

imakrekonomsku

politiku______

Приликом доласка на место одржавањаконференције, пре уласка у конференциску салу учесници конференције су имали прилику да разгледајуизложбу "Земун на Дунаву" у галеријскомпростору Канцеларије за младе. А нарегистрационом пулту учесници су могликупити издањаМеђународногнаучног форума„Дунав – рекасарадње“ поконференцискојцени, упола нижој од редовне цене.

Конференција је почела у 12:00 Свечаним отварањем на којој јепрви добио реч господин Дамир КОВАЧЕВИЋ, заменикпредседника градске општине Земун, у својству домаћинаКонференције. Том приликом он је рекао да је „Дунав јединавелика европска река која тече од Запада према Истоку. Затонам даје белу хартију коју заједно исписујемо стварањемзаједничког културног блага и природних ресурса, које морамода сачувамо за будуће генерације. А излагања учесникаконференције даће нам тачку ослонца за одрживо коришћењепотенцијала речних струја у аспекту привреде, саобраћаја,туризма, пољопривреде и индустрије, са посебним акцентом наподручја одрживог коришћења природних и културно-историјских ресурса". Он је истакао и најавио скори почетакизградње земунског пристаништа за путничке бродове икрузере - пројекат „којом ће Градска општина Земун, у сарадњиса Градом Београдом, значајно унапреди привредну, туристичкуи културну сарадњу народа прислоњених на Дунав, рекусарадње.“


3

Затим је реч добио др Штефан ИМРЕ, саветник министра, шефЕкономског оделења Румунске амбасаде у Београду. Он јеговорио о успешној сарадњи Румуније и Србије на Дунаву,посебно на делу тока Дунава који је уједно граница између двеземље, али је истакао и значај међусобне регионалне сарадњетри земље на међународном средњем току Дунава, Мађарске,Србије и Румуније.

Модератор свечаног отварања био је др Кристијан РИСТИЋ,ванредни професор Пословног и правног факултетаУниверзитета Унион - Никола Тесла Београд, и директорИнститута за финансије и макроекономску политику. Он је накрају свечане седнице дао реч и др Едити СТОЈИЋКАРАНОВИЋ, која је у својству председника МНФ“ДРС“указала на значај ове конференције, која ће између осталогназначити и питања која треба поново и још опширнијеразматрати на наредној, јубиларној, тридесетој конференцији„Дунав – река сарадње“ идуће године.



После кратке паузе за конференцију за штампу, рад јенастављен у оквиру Радне седнице, под насловом ЗНАЧАЈПРИРОДНИХ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ РЕСУРСА ЗАОДРЖИВИ ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУна којој су уводна предавања одржали:

Проф. др Бојан ДИМИТРИЈЕВИЋ, под насловом: Време каоресурс одрживог привредног развоја, са основним порукомда је време ограничени ресурс и она друштва која успешно„производе“ време, тиме што га користе на одрживи начин,штеде и управљају њиме, остварују виши економски ицивилизациски ниво развоја. Стога је сврха човековогуправљања и економисања овим ресурсом има кључни значај уостварењу тог циља.

Овом занимљивом излагању о ресурсу који на конференцијама„Дунав – река сарадње“ досада није разматран, и посленеколико кратких питања из аудиторијума и одговорапрофесора Димитријевића – следило је друго уводнопредавање:


5

Професор др Милан ДИМКИЋ под насловом: Одрживокоришћење и очување водног ресурса и уметност дељењазнања о тој области говорио је о проблемима водног ресурса,што је иначе стална тема на конференцијама „Дунав – рекасарадња“. Професор Димкић као дугогодишњи експерт за тапитања потврдио нека ранија сазнања и истовремено изнеонове податке о водном ресурсу Србије. Он је истакао, да иакоСрбија у погледу богатства у водном ресурсу спада у умеренобогате земље, неповољна околност је релативно неравномеранраспоред падавина, водотокова и подземних вода. А за Дунав јеизнео чињенице да иако је Дунав најкоректнијег квалитетауправо у делу тока кроз нашу земљу, постоји велики бројнедостајућих, а неопходних објеката и потреба побољшањауправљања водама на терену, као и потреба за побољшањеминституционалног јачања. Он је изнео податак да се процењуједа потребна улагања у ову област захтевају око десетмилијарди евра.



Треће уводно предавање дала је професорка др СнежанаШТЕТИЋ, под насловом: Одрживо коришћење природних икултурно-историјских ресурса и туризам. Она је нагласилада је туризам једна од водећих индустрија у свету која се свевише развија и шири. Појављују се нови облици, прилагођенижељама и потребама сваког појединца. А да би се објаснилаулога и значај туризмау развоју привреде,неопходно је – рекла јепрофесорка Штетић -разумети његовудимензију, начинповезивањаразличитихкомпоненти и узроке и последице његовогразвоја.

Свечано отварање Конференције и Радну седницу на којојсу дата горе поменута три уводна предавања пратило јеоко осамдесет учесника од којих тридесетак су билиученици оближњих земунских школа.


7

Ову радну седницу са уводним предавањима је модерираладр Едита СТОЈИЋ КАРАНОВИЋ, научни саветник, председник-оснивач Међународног научног форума „Дунав – река сарадње“.

Она је на крају ове седнице и расправе о изложеним темама,поклонила књиге у знак захвалности уводничарима,професорима др Бојану ДИМИТРИЈЕВИЋУ - своју књигу поднасловом Регионална и суседска сарадња за одрживиразвој Србије, а др Снежани ШТЕТИЋ, књигу професора дрБојана ДИМИТРИЈЕВИЋА, под насловом Мистерије времена,коју је он раније донирао Међународном научном форуму„Дунав – река сарадње“ у неколико примерака.

Професору др Милану ДИМКИЋУ књигу Милорада ЕкмечићаПечат на поклон је предао доајен и некадашњи председникПрограмског савета Међународног научног форума „Дунав –река сарадње“ - Михаило СРЕТЕНОВИЋ, дипл.инж. хидроградње.

Михаило СРЕТЕНОВИЋ јеисту књигу

у своје и у имеМеђународног научногфорума „Дунав – река

сарадње“ предао на поклони господину

Драгану МИЛИЋУ,председнику општине

Велико Градиште, после успешних разговора о могућностима да се једандан тродневне јубиларне

30. конференције „Дунав – река сарадње“идуће године одржи у

Великом Градишту, где бисе осим рада у

конференциској сали,обишле и локације успешно

остварених пројеката натериторији те општине.

После неформалних разговора учесника радних седница уз ручак уоближњем ресторану, настављен је рад у конференциској сали.



Друга радна седница под насловом РЕЗУЛТАТИИСТРАЖИВАЊА, ОСТВАРЕНИ ПРОЈЕКТИ, ПРОЈЕКТНИПРЕДЛОЗИ И ПРОЈЕКТНЕ ИДЕЈЕ У ОБЛАСТИ ОДРЖИВОГКОРИШЋЕЊА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХРЕСУРСА, одвијао се од 15:30 до 18:30 часова.

Модератор радаове седнице

био је Проф. дрКристијан РИСТИЋ.

Седница је ималавелик број учесника,који су говорили поредоследу тематске

области у којеприпада њихов

предмет излагања.

Тако је проф, др Марио ЛУКИНОВИЋ, са Правног факултетаУниверзитета Унион говорио о природном и културномнаслеђу у служби развоја националног и локалног бренда,истакавши да „унапређење бренда простора на којем живимо(како локалног, тако и националног) има рефлексију на свеобласти нашег живота. Није само битка за привлачењепосетилаца, већ и борба за привлачење пословних компанијакоје лакше инвестирају у земље са позитивном репутацијом. Ивише од тога, „очување природног и културног насљеђа ињихово брендирање је борба за очување националних илокалних идентитета“ -рекао је професор Лукиновић.

Проф.др Зоран РАДМИЛОВИЋ, члан Инжењерске академијеСрбије, Координатор Међународног научног форума „Дунав –река сарадње“ за област саобраћаја изложио је резултатесвојих истраживања под насловом Унутрашња пловидба иеколошки статус комерцијалне пловидбе Дунавом крозСрбију. Он је изнео да су Дунав и његове притоке, као речнесаобраћајнице изложене активностима људске популације(антропогени утицаји) на локалном, регионалном и делимичнона европском нивоу, а извори загађења су пре свега бродови илуке на Дунаву.


9

Зоран ГАВРИЛОВИЋ, дипл. инж. шумарства, КоординаторМеђународног научног форума „Дунав – река сарадње“ заобласт заштите животне средине, изложио је резултате својихдугогодишњих истраживања, под насловом Значај одрживогкоришћења водног и шумског ресурса. Он се заложио заоснажење научног истраживања режима вода, у циљуоткривања могућих начина утицаја на промене режима вода ипроналажења начина за сакупљање и чување воде за сушнепериоде. Гавриловић је указао и на постојеће проблеме упогледу коришћења земљишта, као чиниоца битног за режимвода којим људи могу да управљају. „Зато је та област људскеактивности у многим земљама постављена на прво место. УСрбији је та област и даље законска обавеза али је надлежностподељена између неколико министарстава и ресора што нијеоптимално решење“ – закључио је ГАВРИЛОВИЋ.

Корнел ПОПОВИЦИ СТУРЦА (Cornel Popovici Sturza) дипл.) дипл.инж. из Румуније, председник Организације цивилног друштва„Караш-Нера“ у свом излагању под насловом Значајприродних ресурса за одржив развој Дунавске зоне ујужном Банату, такође се залаже за одрживо коришћењеводног ресурса, и сматра да је суштински неопходнообразовати сваког појединца, кроз континуирано образовање –како би убеђење о неопходности очувања природних ресурса ињиховог коришћења у складу са еколошким постулатимазаживело „религијском снагом“.

Проф.др Јован БОЈКОВСКИ, са Ветеринарског факултетаУниверзитета у Београду изложио је резултате својихистраживања под насловом Утицај oколинe нa здрављефармских животиња. Он је истакао да међу свимзагађивачима природе посебну опасност за живе системепредстављају тешки метали, а они продиру прекореспираторног, гастроинтестиналног тракта и коже. Резултатињегових вишегодишњих истраживања указују на то да постојиопасност од контаминације животињске хране тешкимметалима и њиховог депоновања у организам животиња. Затоданас, ветеринарска служба има веома важну улогу посебно сааспекта екологије. Свакодневно се поставља питање какопроизвести што више али здравствено безбедне намирнице заисхрану људи. Зато је неопходно у здравственој заштитифармских животиња применити више превентивних мера, иистовремено остварити концепт који обезбеђује ипрофитабилну производњу, али и сигурност да је „шницла настолу“ безбедна храна – закључио је професор БОЈКОВСКИ.



Луциа ШКВАРЕНИНОВА (Lucia) дипл. Škva) дипл.reninová), из Словачке,), из Словачке,докторанд на Шумарском факултету Мендел универзитета,председница Словачко-српског удружења „Дунав“, главниизвршни директор Лефонг групе (Lefong Group), која је провелау Кини дугогодишња истраживања, у својој презентацији поднасловом Иницијатива „Појас и пут“ - налажењестратешких могућности у Србији говорила је о визији којануди обостране бенефите и добитну сарадњу. Она је навела учему Србија – по њеном мишљењу – може имати користи у тојсарадњи, а то је област пољопривредне производње чији сепроизводи могу извозити у Кину са додатом вредношћу, док ћеу исто време Кина имати користи од извоза својих производакоји су од недавно веома тражени. Наиме, Србија је у великојмери зависна од производње електричне енергије из фабрикана бази угља, а Кина, као један од светских лидера у ветро-енергетици и произвођач ветроелектрана, може помоћи усмањивању емисије угљеника у Србији из старих постројења набази угља. „У погледу туристичког сектора, Србија има многоисторијских знаменитости, прелепих пејзажа и јединственихтуристичких места које би кинески туристи желели открити. Наовај начин, Србија би свакако имала користи од крупногкинеског туризма и да постане њихова најважнија балканскадестинација.“ Иницијатива Појас и пут не само појачава улагањау инфраструктурне пројекте, већ такође унапређује међусобнусарадњу у различитим стратешким секторима. Србија и Кинаимају огроман потенцијал да даље развију партнерство упољопривреди, обновљивој енергији и туризму уз дугорочнепредности за обе стране – закључила је ШКВАРЕНИНОВА.


11

Mр Соња ПРОДАНОВИЋр Соња ПРОДАНОВИЋ, дипл. инг. арх; Алумни Универ-зитетског колеџа Лондон – Бартлет Факултет Архитектуре(University College London – UCL, Ba) дипл.rtlett School of Architecture)под насловом Урбани екодизајн - Модификатор квалитетaживљења и обнављања природних ресурса на основу својихистраживања и искустава изнела је убеђење да су у нашојземљи неопходна перманентна иновативна размишљања оурбаним срединама тј. моделу урбанизације како бисмозауставили последице девастације природних ресурса, посебноданас уз постојеће последице климатских промена. Потребне сунам иновативне стратегије, концептуални приступи идоношење одлука заснованих на синергији парадигмеодрживости и "еко-дизајна", за шта се основни оквири могунаћи у неколико ЕУ докумената и иницијатива. Уместо да се идаље ослањамо на конвенционалне интервенције великогобухвата и инфраструктуре, које саме по себи стварајуконурбациони развитак (суштински негирање одрживогразвоја!), одговоре треба тражити у што више "зелених" ифлексибилнијих решења дизајна и примењивих технологија -истакла је она.

Драган МИЛИЋ, Председник општине Велико Градиште усвојој презентацији пројектних активности своје општине, поднасловом Успешни инвестициони пројекти општине ВеликоГрадиште, као пример пројектних активности локалнихсамоуправа полази од чињенице да је општина ВеликоГрадиште позната по туризму и екологији. То се можезахвалити не само природним и културно-историјскимресурсима који се налазе на њеној територији, већ и успешнимпројектима који су остварени или су у току остваривања.Најбољи примери за то су Сребрено језеро, Рамска тврђава, којаје значајан историјски ресурс, на којем се, као и на Сребрномјезеру, као природном ресурсу, остварују значајниинвестициони пројекти. На основу Меморандума о разумевању увези са рестаурацијом тврђаве Рам који је потписан на нивоудржава, Турске и Србије, израђена је пројектно-техничкадокументација за рестаурацију тврђаве Рам, коју јефинансирала агенција ТИКА из Турске. А Општина ВеликоГрадиште и ЈП "Дирекција за изградњу општине ВеликоГрадиште" имплементирају пројект изградње пристана у Рамууз финансијску подршку Министарства трговине, туризма ителекомуникација и из локалног буџета.



Недим ХАЏИ-АХМЕТОВИЋ, дипл.маш.инж., представио је својпројектни предлог под насловом Путнички саобраћај наДунаву између Београда и Прахова и развој туризма.Његова мулти-дисциплинарна иницијатива подстакнута јечињеницом постојећег стања недовољне повезаностисаобраћаја и туризма, као и чињеницом неадекватнеповезаности унутар тих привредних области. Он зато пледирана успостављању редовног путничког саобраћаја на целом токуДунава од Београда до Прахова, тако да сваки туриста, поштоби добио комплетну информацију о свим локацијама где можеда прекине путовање путничким бродом како би обишаокултурно-историјску баштину или природну или изграђенувредност коју би желео да види. А затим из истог пристаништанаставио путовање бродом до следећег пристаништа где битакође желео да разгледа околину. Ако би у близини тихпристаништа постојали адекватни смештајни капацитети,туристи би могли да се задрже више дана, а да затим такође уоквиру редовног путничког бродског саобраћаја наставепловидбу. Шта више, ако би се успоставила и повезаностжелезничким саобраћајем, туристи са брода могли би да посетејош већи број локалитета. Због свега тога, овај мулти-макро-пројектни предлог предвиђа и изградњу неопходних новиххотела и реконструкцију постојећих у категорије који ћеодговарати потребама туриста који до Београда долазеавионским саобраћајним везама из читавог света или из нашегужег и ширег региона. Хаџи-Ахметовић предлаже и залаже сеза решење да ти хотели буду непосредно уз пристаништа. Овајпредлог је добио снажну подршку учесника Конференције.

Моника ВИРТЕНБЕРГЕР (Monika) дипл. Würtenberger), Експерт затуризам из Немачке у наслову свог рада поставља питање: Дали Србија има превише хотела са 5 звездица? Питање јепреузето из чланка еКапије, у којем су представљени свисрпски хотели са 5 звездица, објашњавајући и категоризацијухотела. Презентација даје и пример два хотела од 3 звездице уБеограду, Хотела Алегра на Врачару и Виле Марија, која су двахотела упоредива међусобно. У презентацији су датеилустрације спољног изгледа и унутрашњег уређења овихсмештајних капацитета. Закључак презентације је следећи:Србија нема прекомерни број хотела са 5 звездица, нитинедостатак ниско- буџетских хотела, већ према подацимаДелта холдинга Србија има само недостатак туриста инедовољан број купаца туристичких аранжмана.


13

Иштван СИЛВАШИ (Istvá), из Словачке,n Szilvá), из Словачке,ssy), Председник Савезамађарских просторних планера изложио је свој пројектнипредлог у ком пројекту један од учесника је и Золтан ХОРВАТ(Zoltá), из Словачке,n Horvá), из Словачке,th) председник удружења за унапређење животасеоских домаћинстава и сеоског туризма на обалама река, којије био присутан на конференцији. У излагању СИЛВАШИЈА поднасловом Заједнички пројекти у оквиру мулти-макропројекта „Речне обале – погодне за живот“, он је даообразложење за неопходност међународне сарадњеорганизација цивилног друштва и државних органа иинституција које делују и постоје у насељима на обаламаДунава, али и на његовим притокама, у циљу што одрживијегкоришћења културно-историјске баштине и природнихбогатстава. Веома значајни саставни делови овог мулти-макропројектног предлога су и повезивање тврђава на целом токуДунава у „Ланац Дунавских Бисера“, као и „Истраживањемогућности за побољшање пловности малих притока Дунава иканала“.

Треба поменути, да су непосредно дан после Конференцијевођени разговори ова два учесника о овим пројектнимпредлозима са ЈП Београдска тврђава , који су резултиралипотписивањем споразума о сарадњи. Тај Споразум ће битидоступан и у Документацији уз овај Извештај. И за другипројектни предлог СИЛВАШИЈА вођени су разговори са ЈВП ВодеВојводине, али је засада предлог сарадње остао на разговоримаи даљем разматрању.



Слађана ЂОРЂЕВИЋ, са Пољопривредног факултетаУниверзитета у Београду, са тимом који су чинили ЉиљанаРИСТАНОВИЋ из организације цивилног друштва ЕкоДрина, уМалом Зворнику и Борис КАТИЋ, представник Општине МалиЗворник аутори су истраживања које је презентирано поднасловом Заједничка стратегија развоја туризма заснованана природном и културном наслеђу у прекограничномрегиону Србија–БиХ – Студија случаја; општина МалиЗворник и Зворник. Указано је на значај развоја заједничкестратегије развоја туризма у прекограничном подручју Дрина(Србија-Босна и Херцеговина), односно општина Мали Зворник иЗворник, који имају значајан капитал природног и културногнаслеђа. Обе општине представљају један од значајних правацатуриста према Јадранском мору и могу бити значајна зауставнатачка за туристе транзитере, а исто тако значајна дестинацијаза кратке одморе у природи уз обиласке културно-историјскогнасљеђа. Анализирани су потенцијали обе општине. Али иадминистративне препреке, те досадашње активности нарестаурацији и презентацији културно-историјског насљеђа,који могу бити стављени у функцију туристичке понуде.Резултати показују да подручје има значајан потенцијал и да судаљи кораци у развоју одрживог туризма оправдани.

Завршна дебата Конференције вођена је од 18:30 до 19:00часова, а након тога су вођени неформални разговори отемама Конференције уз малу вечерњу закуску, на којој суучествовали најистрајнији учесници ове Конференције.


15

ЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Едита Стојић Карановић, као председница Међународногнаучног форума "Дунав - река сарадње" (МНФ„ДРС“),интердисциплинарног удружења стручњака и истраживачапосвећених унапређењу међународне сарадње у областиодрживог развоја и одрживог коришћења природних икултурно-историјских ресурса у Подунављу је на крајуКонференције, предлажући Закључке, истакла најпре да МНФ„ДРС“ о резултатима својих активности редовно обавештавадржавне органе и организације, на свим нивоима, указујући напроблеме које треба решавати у области одрживог коришћењаприродних и културно-историјских ресурса у сливу Дунава.

Стојић Карановић је указала је и на то да сарадња самеђународним организацијама се одвијала свих протеклихгодина преко учешћа представника тих организација уактивностима МНФ„ДРС“, као и учешћем МНФ„ДРС“ уконсултативним и лобистичким активностима тих организација,чиме МНФ„ДРС“ стално учвршћује своју постојећу сарадњу саневладиним организацијама земаља Подунавља и иницира новевидове те сарадње, при чему сарађује са другиморганизацијама цивилног друштва, односно удружује са сањима за израду и остваривање развојних пројеката, негујућипартнерство невладиног сектора са органима власти на свимнивоима у циљу успешнијег решавања проблема одрживогкоришћења природних и културно-историјских ресурса.Нагласила је да у том семеру ће МНФ„ДРС“ деловати и у будуће.



МНФ„ДРС“ ће дакле, наставити да посвећује посебну пажњуинтердисциплинарним програмима и пројектима, промовишућирезултате истраживања и пројектне предлоге кроз одржавањемеђународних конференција „Дунав – река сарадње”, које середовно одржавају сваке године, одржавањем семинара уоквиру свог образовног програма под називом „Universita) дипл.sDa) дипл.nubia) дипл.na) дипл.“, ширећи и делећи знања из области одрживогкоришћења и заштите природних ресурса и културно-историјске баштине.

МНФ„ДРС" ће активно пратити наставак договора о сарадњивезаних за презентиране пројекте на овом скупу и од новембраове године започети припрему своје јубиларне 30.конференције која ће се одржати у јесен 2019. године.

У склопу тих припрема биће израђена и библиографија свихрадова и излагања на конференцијама МНФ„ДРС". На основу тебиблографије из области које су у току претходних 30 годинабиле најзаступљеније на конференцијама „Дунав – рекасарадње" уредиће се тематски зборници у току наредих година.

Напомене:

- Извештај је састављен узимајући у обзир код формулисањаЗакључака све предлоге дате на конференцији. Затим је цео текстИзвештаја са Закључцима послат учесницима на увид и са молбом дадају коментаре, евентуалне исправке и допуне, или потврдупослатог текста до 22. октобра 2018.- Од 24. октобра 2018 овај Извештај са Закључцима шаљемо каофинални документ учесницима, будућим потенцијалним партнерима,државним органима на свим нивоима, дипломатскимпредставништвима, и стављамо на увид широј јавности прекоИнтернета и јавних медија.- Документација о активностима на спровођењу Закључака бићеконтинуирано објављивана на адреси www.da) дипл.nube-coopera) дипл.tion.com


17

Documents

„Дунав - река сарадње“danube-cooperation.com/dokumenti/izvestaj_29konferencijDRS_cirilica.pdf · О главном организатору Међународне