UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultetDepartman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUdruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

PROCENARIZIKAUVODOSNABDEVANJU

Prof. dr Jasmina Agbaba

NoviSad,21‐23.septembar,2016. 1

Opšta procedura procene rizika u sistemu vodosnabdevanja

2

Procena rizika će se smatrati efikasnom i sveobuhvatnom samo ako se navedeni proces u potpunosti sprovede.

PRETNJE/ HAZARDI, POVREDIVOST, RIZIK

• Uobičajeno, pretnja ili hazardpodrazumeva redak ili ekstreman

• Povredivost (ugroženost) se možedefinisati kao jednostavna procena

događaj u prirodnoj ili antropogenojsredini, koji ima negativan efekat naodređeni sistem (inženjerski), ili čaklj d k d lj /ži t

tačaka u kojima je izlaganje najveće,a kontrola pristupa najslabija.

• Ova definicija primenjuje se pri analiziljudsko zdravlje/život.

• Međutim, kod sistema vodosnab-devanja pretnja/hazard ne mora

povredivosti vodovodnih sistema.

j p jobavezno da bude redak ili ekstremandogađaj - izvori kontaminacije moguobuhvatati različite urbane ipoljoprivredne aktivnosti.

• Rizik može biti visok čak i ako je nivohazarda osrednji, a usled visokej ,vrednosti povredivosti sistema odn.,njegove ugroženosti.

3

Rizik - mera verovatnoće i intenziteta (težine) neželjenih negativnih efekata.Predstavlja kumulativne efekte frekvencije i intenziteta hazarda/pretnje.Predstavlja kumulativne efekte frekvencije i intenziteta hazarda/pretnje.Povredivost infrastrukture takođe ima važnu ulogu u uvođenju rizika u sistem zavodosnabdevanje. Modifikovana definicija rizika:

karakteristike hazarda svojstvo infrastrukture pod j puticajem hazarda

PROCENA RIZIKA - Procedura kojom se identifikuju karakteristike verovatnoćeodvijanja negativnih fenomena i njihovih posledica u cilju ocene alternativnihrešenja upravljanja rizikom.

4

Koncept procene rizikaUpravljanje kvalitetom vode za pićep j j p

Higijenski ispravna voda za piće ima suštinski značaj za održanje života.Moraju se preduzeti sve neophodne mere da se u vodovodu (sistemu za

5

Moraju se preduzeti sve neophodne mere da se u vodovodu (sistemu zasnabdevanje vodom) osigura snabdevanje potrošača higijenski

ispravnom vodom za piće.

• Najefikasnije sredstvo za osiguranje kvaliteta vode za piće i zaštitu zdravljagrađana, u svim vodovodima bez obzira veličinu, je usvajanje preventivnogpristupa upravljanja koji obuhvata sve korake od izvorišta rezervoarapristupa upravljanja koji obuhvata sve korake od izvorišta, rezervoara,distributivnog sistema do potrošača.

• širenje svesti i razumevanje kod odgovornihlica u vodovodu i korisnika o značajulica u vodovodu i korisnika o značajuupravljanja kvalitetom vode za piće i njenomuticaju na zdravlje.

• obuhvata razumevanje celokupnogvodovodnog sistema, opasnosti i događajekoji mogu ugroziti kvalitet vode za piće ipreventivne mere i operativnu kontroluneophodnu da se osigura higijenski ispravna

Nadzor

neophodnu da se osigura higijenski ispravnavoda za piće.

• obuhvata osnovne elemente dobre prakse(npr. obuka zaposlenih, uključenje lokalne

Analiza sistema i

upravljanjasamouprave, periodičnu ocenu funkcionisnjasistema).

• obuhvata kontrolu vodovoda od stranedl ž ih i k ij kih l žbi i l k l

Obaveza upravljanja kvalitetom

vode za

Preduslovi za zahtevani

kvalitet vode za

6

nadležnih inspekcijskih službi i lokalnogsanitarno-higijenskog nadzora zdravstveneslužbe.

vode za piće

vode za piće

Analiza sistema i upravljanja

• Potrebno je raspolagati i obezbediti podatke o kvalitetu vode sa – izvorišta,

k t – u svakom segmentu procesa prečišćavanje vode za piće,

– iz distributivnog sistema i

• Prikupiti podatke o izvorima vode tehnologiji za prečišćavanje i kvalitetu

– točećih mesta potrošača.

Prikupiti podatke o izvorima vode, tehnologiji za prečišćavanje i kvalitetu prečišćene vode u vremenskoj seriji najmanje jedne hidrološke godine.

• Posebno navesti i ispitati prekoračene granice kvaliteta.

• Oceniti podatke analizom trendova kako bi se utvrdili potencijalni problemi.

7

• Razlika između opasnosti i rizika mora se razumeti tako da se pažnja iresursi mogu usmeriti na akcije koje su prvenstveno bazirane na nivo rizika,g j j p ,a ne samo na postojanje opasnosti.

Primer: Opasnost

Cryptosporidium parvum.

Opasni događaj Kvar na postrojenju za prečišćavanje vode dovodi do toga da Cryptosporidium parvum dospe u distribucioni toga da Cryptosporidium parvum dospe u distribucioni sistem.

RizikVerovatnoća da mikroorganizam bude prisutan u izvoru vode i da prođe kroz proces za prečišćavanje vode u dovoljnom broju da prouzrokuje bolest

8

dovoljnom broju da prouzrokuje bolest.

Primer pristupa za ocenu nivoa rizikaNi O i P i iNivo Opis Primer opisa

A Skoro izvesno Očekuje se da se desi u većini okolnostiB Verovatno Verovatno će se dogoditi u većini okolnostie m

ere

noće

C Moguće Može ili treba da se dogodi u određeno vremeD Malo verovatno Moglo bi se dogoditi u određeno vremeE Retko Može se dogoditi samo u izuzetnim okolnostimaKv

alita

tivne

vero

vatn

E Retko Može se dogoditi samo u izuzetnim okolnostima

Nivo Opis Primer opisa1 Neznatno Neznatan uticaj, mali prekid normalnog rada, malo povećanje a j, p g , p j

normalnih operativnih troškova2 Malo Mali uticaj na mali broj stanovnika, mali prekid rada koji se može

rešiti, određeno povećanje operativnih troškova

ere p

osled

icaca

ja

3 Umereno Manji uticaj na veći broj stanovnika, znatna izmena normalnog rada ali pod kontrolom, operativni troškovi povećani, nadzor povećan

4 Znatno Znatan uticaj na mali broj stanovnika, sistemi su znatno ugroženi i

valit

ativn

e me

ili ut

ic

9

moguć rad u vanrednim uslovima, potreban visok nivo nadzora5 Katastrofalno Veliki uticaj na veliki broj stanovnika, potpun ispad sistema

Kva

Indikatori rizika kvaliteta vode za piće

• Uobičajeni način da se izbegne mnoštvo podataka je da se upotrebe indeksi iindikatori kao alat za dobijanje informacija.

• Indikatori rizika kvaliteta vode za piće treba da odgovaraju normama mikrobiološkihp g j šosobina i maksimalno dopuštenim koncentracijama neorganskih, organskihsupstancija i pesticida u vodi.

Nivo Procenati ti Opis Nivo Procenat

i ti Opis

Indikator kvaliteta vode za piće u pogledu mikrobiološke neispravnosti

Indikator kvaliteta vode za piće u pogledu fizičko-hemijske neispravnosti

Nivo neispravnosti Opis

1 < 5 Neznatan2 5,1 – 10 Mali

Nivo neispravnosti Opis

1 < 10 Prihvatljiv2 10,1 – 20 Delimično prihvatljiv

3 10,1 – 25 Umeren4 25,1 – 50 Veliki5 > 50 Ogroman

3 20,1 – 50 Loš4 50,1 – 80 Veoma loš5 > 80 1 Alarmantan

10* Indikator rizika kvaliteta vode za piće je uvršten u „Nacionalnu listu indikatora zaštite životne sredine Srbije – Nacrt“

(Agencija za zaštitu životne sredine, januar 2011).

5 > 50 Ogroman 5 > 80,1 Alarmantan

Indikator rizika kvaliteta vode za piće Srbije sračunat je na osnovu godišnjihizveštaja regionalnih Zavoda za javno zdravlje o kvalitetu voda namenjenihj g j j jvodosnabdevanju.

Procenat neispravnosti uzoraka iz izvorišta podzemnih voda i odgovarajući indikator kvaliteta

Okrug % neispr. Uzrok Indikator Okrug %

neispr. Uzrok Indikator

Mikrobiološka neispravnost Fizičko-hemijska neispravnost

Nišavski 0,5 E.Coli, E.Coli f.,Citrobacter, AMB,Streptokok fek. porekla

Neznatan Nišavski 2,9 Mutnoća, Fe, Mn, NH3, Nitriti, NItrati

Prihvatljivo

Pomoravski 13 1 Mutnoća Delimično Podunavski 5,8 - Mali

Toplički 10,5 E.Coli, Enterobacter Umeren

Severno- 25 2 Koliformne bakterije Veliki

Pomoravski 13,1 Mutnoća,Nitrati

Delimično prihvatljivo

Jablanički 20,8 Boja, KMnO4, Fe, Mn, NH3

Loše

Severnobanatski

25,2 Koliformne bakterije,Aerobne mezofilnebakterije

Veliki

Srednje-b t ki

60 E. Coli, Streptokokef k l kl

Ogroman

Severno-bački

77,1 KMnO4, Fe, NO2

-, Mn, NH3, As

Vrlo loše

Srednje- 100 Fe Mn NH Alarman-

11

banatski fekalnog porekla,Sulfitored. klostridije

Srednje-banatski

100 Fe, Mn, NH3, As

Alarman-tno

Koncept procene rizikaRizik i snabdevanje vodom za piće

12

Kvantitativno iskazivanje jverovatnoće pojave (P)

• Vandalizam, sabotaža, terorizam MOŽEVerovatnoća pojave (P)Pretnja postoji – mala verovatnoća, meta nepoznata

1

, ,predstavljati pretnju

• Jak vetar, poplava ii zemljotres MOŽE se dogoditi u oblasti

Pretnja postoji – postoji verovatnoća, meta nije identifikovana

3 • Rukovodstvo je upoznato sa pretnjom ali ne i sa specifičnom metom

• Jak vetar, poplava ii zemljotres ĆE se Pretnja postoji – postoji verovatnoća i meta je identifikovana

5Jak vetar, poplava ii zemljotres ĆE se dogoditi u oblasti

• Rukovodstvo zna za pretnju i koja je specifična meta u pitanju

13

Kvantitativno iskazivanje jposledica pojave (C)

Posledice pojave (C)Normalno snabdevanje ispravnom vodom 1

• Zadovoljene su sve potrebe za zdravstveno bezbednom vodom

Odgovarajuće snabdevanje ispravnom vodom 2

Neadekvatno snabdevanje

• Zadovoljene su hitne potrebe za zdravstveno bezbednom vodom

Neadekvatno snabdevanje ispravnom vodom 3

Nema snabdevanja ispravnom vodom 4

• Delovi sistema su bez vode

• Kontaminirana voda je dostupna za vodom

Voda nije dostupna 5

j pprotivpožarna dejstva i sanitarnu svrhu

• Sistem je ugašen

14

15

Opšti elementi i tačke povredivosti sistema povredivosti sistema vodosnabdevanja

16

Kvantitativno iskazivanje di ti d f kti ti povredivosti odn., efektivnosti

mera odvraćanja (V)

Efektivnost mera (V)Visoko efektne 1

• Detekcija, zadržavanje i odgovor na pretnju su u fizičkom smislu implementirani

• Dodatni izvor za snabdevanje je dostupan1

Srednje efektne 3

Nisu efektne

• Dodatni izvor za snabdevanje je dostupan

• Zadržavanje (sprečavanje) vandalizma je u fizičkom smislu implementiranoNisu efektne 5

p• Ključni rezervni delovi su dostupni

• Nema mogućnosti detekcije, zadržavanja i odgovora na pretnju odgovora na pretnju

• Alternativni izvor za snabdevanje i rezervni delovi nisu dostupni

17

18

Sistem Podsistem Pod-podsistem / komponente

Izvorište vode

Površinska voda RekaPotok

• Sistemi za vodosnabdevanje sunajčešće različite konfiguracije, vode

Podzemna voda

PotokAkumulacijaJezeroBunarAkvifer

j g j ,kapaciteta, radnih uslova i neizvesnihuslova okoline, koji ih čine složenim iuvode određeni stepen nesigurnosti pri

evan

je

Cevovod za transportvode

CeviKanali

proceni rizika.

za vo

dosn

abde Postrojenje

za tretman vode

RešetkeTank za mešanjeFlokulatorTaložnikPeščani filter

Sist

em z Peščani filter

DezinfekcijaDistributivna mreža

Cevi

Pumpe

Glavni cevovodServisna linija

• Kompleksnost sistema proizilazi pre PumpeČvorištaOprema Ventili/spojnice

MeračiHidrant

Kompleksnost sistema proizilazi presvega iz kompozicije velikog brojakomponenti ili podsistema (izvorište,tretman, distribucija i dr.), koji se dalje

Skladištavode

RezervoariVodotornjevi

j ) j jdele na pod-podsisteme ili komponente.

19

1. Tačna definicija komponenti, podkomponentiitd. zavisi od nivoa detalja potrebnih za Za razumevanje rada j panalizu, ali i od obima dostupnih podataka.

2. Te komponente direktno zavise jedna oddruge sa rezultujućim efektom performansi

Za razumevanje rada celokupnog sistema važno je

poznavanje svih njegovih komponenti i njihovog g j p

svih komponenti.3. Komponente sistema su podložne prirodnim i

antropogenim uticajima (pretnjama).

p j gmeđusobnog odnosa

p g j (p j )

• Sistem vodosnabdevanja po prirodi je hijerarhijski → procena rizika uslovljena jehijerarhijskom strukturomhijerarhijskom strukturom.

• Hazardi i potencijalne posledice vezane za svaku pojedinačnu komponentu sistemauticaće i na stepen rizika svake naredne komponente, a potom i celokupnogsistemasistema.

• Evaluacija rizika celokupnog sistema vodosnabdevanja može se sprovesti samopoznavanjem:1) i ik k l t ( j iž hij hij k i ) i t

20

1) rizika svakog osnovnog elementa (na najnižem hijerarhijskom nivou) sistema2) pravila njihovog kombinovanja.

Sistem WS

Podsistem WsPodsistem W1 Podsistem Wm

Objekat s1 Objekat snObjekat si

WS = Rizik sistema za vodosnabdevanje

V = Povredivost svakog podsistemaV = Povredivost svakog podsistemaWs = Rizik podsistema s(npr. distrubutivna mreža)

Rizik celokupnog sistema predstavlja proizvod rizika svih

j ih d i t d Vsi = Povredivost podsistema s usled neuspeha komponente si(npr. glavni cevovod)

njegovih podsistema odn., komponenti.

si = Rizik komponente/objekta si

( p g )

PRIMER PROCENE RIZIKA ZA BUNARSKU PRIMER PROCENE RIZIKA ZA BUNARSKU KUĆICU

Predlog vrednosti za P, C i V

Verovatnoća pojave (P) Posledice (C) Efektivnost mera (V)Pretnja postoji – mala verovatnoća, meta nepoznata

1 Odgovarajuće snabdevanje ispravnom vodom

1 Visoko efektne 1, p p

Pretnja postoji – postoji verovatnoća, meta nije identifikovana

3 Odgovarajuće snabdevanje ispravnom vodom da zadovolji hitne potrebe

2 Srednje efektne 3

P t j t ji t ji 5 D l i i t d 3 Ni f kt 5Pretnja postoji – postoji verovatnoća i meta je identifikovana

5 Delovi sistema rade 3 Nisu efektne 5

Kontaminirana voda je d t ti ž

4

22

dostupna za protivpožarna dejstva, sanitarnu svrhuVoda nije dostupna 5

Naziv pretnje Verovatnoća j (P)

Težina l di (C)

Efektivnost (E)

Relativan rizik (R P C E)

Rangiranjei ik

Naziv pretnje Verovatnoća j (P)

Težina l di (C)

Efektivnost (E)

Relativan rizik (R P C E)

Rangiranjei ik

Naziv pretnje Verovatnoća j (P)

Težina l di (C)

Efektivnost (V)

Relativan rizik (R P C V)

Rangiranjei ik

Procena rizika za bunarsku kućicu

pojave (P) posledice (C) mera (E) (R=PxCxE) rizikaIzlivanje – kontaminacija 1 1 5 5 6Gubitak el. energije - sevanje 5 3 5 75 1Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 7

pojave (P) posledice (C) mera (E) (R=PxCxE) rizikaIzlivanje – kontaminacija 1 1 5 5 6Gubitak el. energije - sevanje 5 3 5 75 1Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 7

pojave (P) posledice (C) mera (V) (R=PxCxV) rizikaIzlivanje – kontaminacija 1 1 5 5 7Gubitak el. energije - sevanje 2 3 1 6 6Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 8Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 7Sabotaža – destrukcija 1 4 5 20 5Terorizam – kontaminacija 1 5 5 25 4Terorizam – destrukcija 1 5 5 25 4

Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 7Sabotaža – destrukcija 1 4 5 20 5Terorizam – kontaminacija 1 5 5 25 4Terorizam – destrukcija 1 5 5 25 4

Vandalizam – destrukcija 1 1 3 3 8Sabotaža – destrukcija 1 4 5 20 4Terorizam – kontaminacija 1 5 5 25 2Terorizam – destrukcija 1 5 5 25 2jLedena oluja – gubitak energije 3 2 5 30 3Poplava – gubitak bunara 3 4 5 60 2Zemljotres – destrukcija 1 5 5 25 4

jLedena oluja – gubitak energije 3 2 5 30 3Poplava – gubitak bunara 3 4 5 60 2Zemljotres – destrukcija 1 5 5 25 4

jLedena oluja – gubitak energije 2 2 1 2 9Poplava – gubitak bunara 3 4 2 24 3Zemljotres – destrukcija 1 5 5 25 2Suša 2 3 5 30 3Suša 2 3 5 30 3Suša 2 3 5 30 1

Rezervno napajanjeRRezervno napajanjeezervno napajanje• Cilj upravljanja rizikom je ujednačavanje rizika kroz

ćRezervno napajanjeRRezervno napajanjeezervno napajanje

Dodatni b narDodatni b nar

sistem smanjivanjem najvećih rizika → revizija sistemau cilju unapređenja.

• Odluka da li je dalje smanjenje visoko rangiranih rizikamoguće / isplativo

23

Dodatni bunarDodatni bunar moguće / isplativo.• Ako nije, neophodno je da posledice ovih pretnji budu

obuhvaćene planom upravljanja u vanrednim situacijama.

24