Agrosvet (povrce)

8/10/2019 Agrosvet (povrce)

1/68

april 2014

BESPLATANPRIMERAK

god.XIbroj

5858

AGROSVET


2/68

AGROSVETBroj 58

Struna revijaISSN 1820-0257

Izdava: Agromarket dooAdresa:Kraljevakog bataljona 235/2,

34000 Kragujevactel: 034/308-000 / fax: 034/308-016

www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435,Beograd: 011/74-81-920,Valjevo: 014/286-800,Ni: 018/514-364,Subotica: 024/603-660,

Zrenjanin: 023/533-550,Sombor: 025/432-410,Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705Direktor,glavni i odgovorni urednik:

Dragan orevi dipl. ing. polj.

Grafiki urednik:Sran StevanoviSekretar redakcije:Duica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krolak,Dragan Lazarevi,Radmila Vukovi,

Milo Stojanovi,Slobodanka Bulatovi,Momilo Pejovi,Goran Radovanovi,Zdravko oroviVeselin uljagi,Duko SimiMilan SudimacIvan Valent

TAMPA:Grafostil KragujevacTira 18 000 primeraka

STRUNA SLUBA:Dr Ivan Krolak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarevi - ef strune slube, teren Srema 063/580-958Dragan orevi - DC Ni 063/102-23-45Radmila Vukovi - DC Kragujevac 063/105-81-94Slobodanka Bulatovi - DC Sombor 069/430-19-91Momilo Pejovi - DC Subotica 063/693-147Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051

Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175Milo Stojanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,Milan Rakovi, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078Goran Radovanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,Centralna i Juna Srbija 069/50-70-979Zdravko orovi, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUBA PRODAJE:

DC KragujevacVladimir Dragutinovi, 063/438-483Veselin uljagi, 063/658-307

Vladimir Milovanovi, 063/415-924Zoran Radovanovi, 063/10-58-091Nea Milojevi, 063/10-58-278

DC ValjevoDragutin Arsenijevi, 063/657-929

DC NiBojan oki, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540Dragan Dimitri, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNeboja Lugonja, 063/10-58-223Sran Proti, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinevi, 063/106-74-79

Milo Tomaev, 063/635-495DC SomborNada Jovanovi, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska MitrovicaSaa Gladovi, 063/105-80-41

Dejana Klisuri, 063/11-24-570DC PodgoricaMiodrag Bogdanovi, + 382 69 300-844Miroslav Joki, + 382 69 300-845Gojko Ljumovi +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanovi, +387 65 643-466

Zoran Hamzi, +387 65 82 3046Mladen Bijeli, +387 66 365-978Miroslav Vesi, +387 66 394-750

Milo Luki, +387 65 189-104DC Banja Luka

Bojan Kruni, +387 65 713-435Slobodan Luki, +387 66 001-352Dragan urkovi, +387 65 938 150Maja Mirkovi, +387 65 146-875


3/68

AGROSVET

S A D R A JRE UREDNIKA 4

UVOD 5

NAJEE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE 6

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE 9

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI DAR PRIRODE

U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI 11

IZBOR SEMENA POVRA 12ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRA U ZATIENOM

PROSTORU 14

MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRA 16

KALKULACIJE PROIZVODNJE POVRA 21

PROIZVODNJA RASADA POVRA 22NEGA RASAENOG POVRA 25

ZATITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAA

BOLESTI 30

ZATITA OD TETOINA TETNI INSEKTI I GRINJE 44

ZATITA OD KOROVSKIH BILJAKA 52

POSTUPAK SA AMBALAOM SREDSTVA

ZA ZATITU BILJA 55

FITOFERT U ISHRANI POVRA 56

BERBA I UVANJE PLODOVA POVRA 64


4/68

AGROSVET

4

Povrtarska proizvodnja poslednjih godina doivljava rast u svekoli-koj poljoprivredi Srbije. Poveanje potranje sveih plodova kakona domaem, tako stidljivo ali ipak konstantno i inostranim tr-itima, relativno brz obrt novca, okretanje mladih poljoprivredi kaoizlaz iz smanjene tranje i mogunosti za zapoljavanjem u sektoruindustrije i usluga, samo su neki od razloga ovog rasta. Istovremeno,skromno, aktivira se i nekada mona preraivaka industrija. Primetno

je i poveanje profesionalizacije proizvodnje, pre svega gajenja u zatvo-renom prostoru, uvoenje nekih do sada zapostavljenih vrsta, uvoenjanovih tehnologija. Paraleleno sa ovim, jedan broj proizvoaa, nasta-

vlja sa tzv. amaterskim bavljenjem povrtarstvom sa tendencijom laga-nog proirenja proizvodnje. Ovom trendu poveanja povrtarske proi-zvodnje doprinele su i promene navika u ishrani stanovnitva, te susvei plodovi od sezonskih, postali prisutni na trpezama tokom celegodine

S druge strane, upravo ovaj poslednje pomenuti proces doveo je doprekomernog uvoza pojedinih vrsta povra iz susednih ali i udaljenihzemalja po niim cenama, a izvoza preko potrebnih deviza, to je dovelodo pogoranja konkurentnosti naih proizvoaa.

Imajui sve to na umu, saradnici Strune slube kompanije Agro-

market, a u prvom redu Milo Stojanovi, Goran Radovanovi i Dra-gan orevi, priredili su Agrosvet Povre specijal koji se nalazi pred

vama, potovani itaoci. Pokuali smo da svet povra predstavimo odnjive do trpeze, pratei sve postupke onako kako dobra poljoprivrednapraksa zemalja sa savremenijom, koliinski izdanijom i profitabilnijomproizvodnjom, a istovremeno zdravstveno bezbednim proizvodima, na-lae. Na svima nama je da zajedno podignemo povrtarsku proizvodnjuna jo vii stepen, smanjimo uvoz, poveamo izvoz, unapredimo ivotnistandard proizvoaa ali i potroaa.

RE UREDNIKA


5/685

AGROSVET

Osnovu savremene poljoprivrede ini intenziviranjeukupne proizvodnje kvalitetne hrane. Prirodni kapa-citeti zemljita su ogranieni, a broj stanovnika je ustalnom porastu, stoga je na zadatak intenziviranje proiz-vodnje. U ukupnoj proizvodnji hrane, proizvodnja povra ipreraevina od povra zauzima znaajno mesto. Povrtarstvoomoguuje intenzivno korienje zemljita, uz smenu dva dotri zasada u toku godine na istoj parceli ili u zatienom pro-storu.

U svetu je poznato oko hiljadu vrsta povra, od kojih seoko 150 gaji, a najiru upotrebu ima 30-50 vrsta. Danas seu svetu najee gaje vrste sa umerenim zahtevima premauslovima uspevanja.

Prvi pisani podaci o gajenju povra datiraju jo iz perio-

da pre nove ere. Tako Teofrast (370-285 p.n.e.) pie da je uSredozemlju gajeno oko pedesetak vrsta povra bilo za hranuili kao lek. Rimski istoriar Katon(III-II vek p.n.e.) pominjevei broj sorti kupusa. Seme povra pronaeno je i u grobni-cama Egipta ali i Meksika. To su biljne vrste koje se gaje odpre etiri hiljade godina (crni luk, kupus, krastavac, pasulj).Karakteristino je da ovaj period obeleava kupus liar, aglaviar se javlja tek u srednjem veku i to na severu Evrope.U periodu od dve do etiri hiljade godina unazad gaje se gra-ak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, pargla, a povrtarske vrstekao to su spana, perun, dinja, ampinjoni, gaje se oko dvehiljade godina. Po otkriu Amerike, u Evropi je poelo uzga-

janje tikava, paradajza, paprike i krompira.

Specifinost velikog broja vrsta omoguuje proizvodnjuhrane u klimatski i edafski nepovoljnim uslovima, korie-njem razliitih naina i sistema proizvodnje kao to je zati-eni prostor.

Proizvodnja povra u Republici Srbiji se odvija na oko290.000 ha, odnosno na 6% ukupnih obradivih povrina.Kvantitativno izraeno to iznosi oko 2,2 miliona tona razno-vrsnih povrtarskih proizvoda u vrednosti od oko 620 milionadolara i ueem od 12% u ukupnoj vrednosti poljoprivre-

dne proizvodnje. Ovom statistikom nisu obuhvaeni krompiri pasulj jer su to ratarski usevi, odnosno samo mladi krompirpripada povru ali podatke o povrinama i proizvodnji nisupouzdani. Povrtarski proizvodi takoe uestvuju i sa oko 100miliona dolara u izvozu. Iz godine u godinu ove vrednosti seuveavaju o emu svedoi i paralela sa 2010. kada je deviznipriliv od prodaje povra iznosio 64,6 miliona USD i kada jeizvezeno 70.210 tona povra.

Proizvodnja povra kod nas obezbeuje koliine kako zakorienje sveeg povra, tako znaajne koliine koje se ko-risti za pripremanje zimnice. Proizvodnja na otvorenom po-lju ini 90-95% ukupne proizvodnje i ima izraen sezonskikarakter. Ta proizvodnja je znaajno jeftinija od proizvodnjeu zatienom prostoru, a obezbeuje vie od 80% ukupnihpotreba domae potronje. Karakterie je tradicionalizam u

upotrebi, posebno za povre u zatienom prostoru te samimtim i krajnji proizvod i preraevina postaju konkurentne nasvetskom tritu. Izvozna ansa upravo lei u preraevina-ma od povra, bilo da se radi o smrznutom, pasterizovanom,konzerviranom, suenom ili biofermentisanom povru.

Bogatstvo hranljivih i zatitnih materija ini povre zna-ajnim u ishrani ljudi. Osigurava oko 12% energetske vred-nosti dnevnog obroka oveka. Pored toga, povre sadri oko50 elemenata i znaajan je izvor mineralnih materija za ljud-ski organizam.

ta je ono to jo izdvaja proizvodnju povra u odnosu naostale grupe poljoprivrednih proizvoda? Vrednost proizvoda.Naime, 1 ha povra proizveden na otvorenom daje vrednost30 do 100 ha pod penicom (u zavisnosti od cene penice) ili1 ha povra u zatvorenom prostoru daje vrednost proizvod-nje penice na 600 do 900 hektara.

Koje su najznaajnije povrtarske vrste koje se gaje na po-druju Republike Srbije? Po povrinama se izdvajaju lukovi(crni, beli, praziluk), kupus, paradajz, paprika, krastavac, lu-benica i dinja, graak, boranija, mrkva, spana

UVOD


6/686

AGROSVET

Luk pod lukovima (crni, beli, praziluk, vlasac) se nalazi oko 30000 ha. Samaporodica lukova (Alliaceae), rodAllium, obuhvata oko 400 vrsta, od kojih je de-setak gajenih.

Hranljiva vrednost crnog luka zavisi od njegovog hemijskog sastava koji je udirektnoj korelaciji sa sortom, ekolokim uslovima gajenja, primenjene agroteh-nike. Crni luk sadri oko 50 kalorija, kao i od 7 do 21% suve materije. Sadrajeera varira izmeu 2,5 do 14,3 %, pri emu dominiraju monosaharidi (5,5%),zatim pentazon, celuloza i pektin, belanevine (1,5%) i mineralne materije (0,3 1%). Glavica luka sadri i vitamine i to A, B kompleks, vitamin E. Od organskihkiselina sadri jabunu, limunsku, oksalnu i ilibarnu. Od minerala sadri naj-vie kalijuma (150 mg na 100 g), zatim fosfora, silicijuma, sumpora, kalcijuma,magnezijuma, gvoa, bakra, mangana i joda. Slian odnos je i kalorijske vred-nosti i sadraja suve materije kod praziluka, a jedino se izdvaja beli luk. Beli lukima najveu hranljivu vrednost, oko 130 kalorija, i za razliku od gore navedenihsrodnika oko 35 % suve materije od ega ugljenih hidrata (27 %), belanevina(6%), mineralnih materija (1,4%), masti i eterinih ulja (do 0,5%). I upravo sa-draj eterinih ulja daje im specifian ljuti ukus koji dolazi od razliitih sulfidatj. sumpornih jedinjenja.

Pored primene u kulinarstvu, osnovna karakteristika lukova je i njihova le-kovitost. Kod lukova je izraen takozvani fitoncidni efekat odnosno stvaranjebiljnih antibiotika. Koristio se crni luk za previjanje rana, stimulaciju sekrecijesmanjenje nivoa eera u krvi, a praziluk za ishranu osoba obolelih od ui ijetre, zapaljenja creva, reumatiara. Antibiotik aliciniz belog luka ima izuzetnodejstvo na niz patogenih bakterija prouzrokovaa tifusa, dezinterije, difterije,gljivicaAspergillus, Penicilliumi dr.

Kupus vodi poreklo iz Mediterana od divljeg kupusa (Brassica silvestris).Osnovno obeleje kupusa je manja potreba za toplotom i svetlou tokom celevegetacije pa se moe gajiti kao proleni, letnji i jesenji usev, odnosno kao glavniili postrni. Kupus je znaajna povrtarska vrsta, kako po obimu proizvodnje, takoi po potronji. Koristi se u sveem stanju i biofermentisan.

Povrine pod kupusom 2011. godine iznosile su 20.581 ha, sa proizvodnjomod 315. 496 tona. Pored ovako velike proizvodnje Republika Srbija je bila uvo-znik ranog i letnjeg kupusa u koliini od 8.425 tona (Makedonija, Albanija, BiH).Mnogo manje povrine u odnosu na kupus glaviar (Brassica oleracea var. capita-ta) se nalaze pod ostalim vrstama ili varijetetima familije kupusnjaa (Brassica-ceae), kao to su kelj (Brassica oleracea var. sabauda), karfiol (B. o. var. botrytis),

brokoli (B. o. var. botrytissvar. cymosa), keleraba (B. o. var. gongylodes), kelj pup-ar (B. o. var. gemmifera) i dr.

Kupus ima malu kalorinu vrednost (24 do 28 grama na 100 grama) ali sadri70 do 100 mg na 100 grama vitamina C i manje vitamina A, B, kao i vitamin JU(U), prvi put naen u kupusu. Kupus sadri i minerale, kalijum (294 mg), fosfor,kalcijum, gvoe, magnezijum, jod, sumpor i bakar (90 mg). Kupus ini oko 90 %vode i 10 % suve matrerije (eer i ugljeni hidrati 4,2%, belanevina oko 1,3 %,masti i eterinih ulja).

Pored uloge u ishrani, kupus se koristi i kao pomono sredstvo u varenjuhrane, olakava rad jetre, smanjuje nivo holesterola u krvi, pomae u ishraniljudi sa problemima anemije i dr.

NAJEE POVRTARSKE VRSTENA POLJIMA SRBIJE


7/687

AGROSVET

Paradajz Povrine pod paradajzom 2011. godine u Republici Srbiji su izno-sile 20.229 ha sa proizvodnjom od 198.677 tona, od toga u Vojvodini je bilozasejano 5.307 ha sa proizvodnjom od 65.561 tona.

Kvalitet ploda paradajza se odreuje na osnovu koliine suve materije, ee-ra i organskih kiselina. U naoj zemlji su cenjene sorte koje imaju izbalansiranodnos eera i kiselina, dok u zapadnoj i junoj Evropi vie cene plodove sa ve-om koliinom eera u odnosu na sadraj kiselina. Vei deo suve materije plodaine ugljeni hidrati, a meu njima su glukoza i fruktoza.

Pored morfolokih karakteristika, kvalitet ploda je uslovljen prvenstvenonjegovim hemijskim sastavom. Veoma znaajani indikatori kvaliteta ploda su:sadraj suve materije, eera, kiselina, vitamina C i likopena. Najvei deo suvematerije ine eeri, prvenstveno glukoza i fruktoza, a sadraj eera i kiselina unajveoj meri utie na ukus ploda. Uloga kiselina je veoma znaajna i za kvalitetpreraevina od paradajza.

Plod ima i saharoze, iji je sadraj 7-8 puta manji od prostih eera. Mo-nosaharidi ine oko 55% od suve materije. Pored eera, plod sadri celulozu(0,84%) i pektin (0,13-0,23%). Pektini imaju vanu ulogu u strukturi sveegploda, jer od njih zavisi konzistencija ploda. Plod sadri 0,5% kiselina (jabuna,limunska, oksalna, vinska, ilibarna). Sadraj belanevina se kree od 0,9-1,1%i ulja oko 0,26%. Mineralne materije ine 0,5-0,6%. Po sadraju gvoa, plodparadajza nadmauje pilee meso, mleko i ribu. Bogatstvo paradajza u gvou,a u isto vreme i u vitaminu C, ima ogroman znaaj. Gvoe se usvaja samo uprisustvu ovog vitamina. Plod sadri i karoten, sorte sa utim i naranda-stim plodom imaju vie karotena od crvenih. Oko 200 grama ploda paradajzazadovoljava dnevnu ovekovu potrebu za ovim vitaminom. Paradajz predstav-lja jedini izvor likopena, a bogat je karotenoidima, vitaminom C, flavonoidima,mineralnim materijama i fenolima Ove materije smanjuju mogunost pojavebolesti, odnosno imaju antioksidativno delovanje, utiu nepovoljno na prolife-raciju kancerogenih elija, a deluju preventivno i na kardiovaskularne bolesti.Prema ukupnom sadraju antioksidanata u plodovima, paradajz se svrstava uizvore bogate ovim materijama. Paradajz sadri i kancero-zatitne elemente. Tosu R-kumarinska i hlorogenina kiselina, koje blokiraju formiranje kanceroge-

ne materije nitrozamin.Energetska vrednost ploda iznosi 90 J ili 21,5 kalorija. Otud je vea dijetet-

ska i lekovita vrednost ploda od hranjive. Stoga paradajz predstavlja okosnicutzv. mediteranske dijete. Plod ima dosta kalijuma, to je od posebnog znaaja zasrane bolesnike. Sok paradajza je dobar za snienje krvnog pritiska. Paradajzpotpomae epitelizaciju sluzokoe i ublaava zapaljenje u digestivnom traktu.Paradajz deluje osveavajue i neutralie umor. Dobar kao hrana i lek, a sokparadajza ima i antiseptino dejstvo.

U strukturi potronje povra u Srbiji, paradajz se nalazi u samom vrhu sa 16kilograma po stanovniku godinje i ujedno je najprodavanija namirnica na svet-skoj pijaci, posle banana. Sa cenom kotanja ranog paradajza Srbija nije kon-

kurentna na evropskom tritu, ve jedino paradajzom iz njivske proizvodnje,odnosno preraevinama od paradajza.

Paprika Ukupna povrina pod paprikom u Republici Srbiji u 2011. je izno-sila 17.880 ha, sa proizvodnjom od 145.206 tona ploda, od ega je izvezeno oko12.000 tona. Povrine u Vojvodini 2011. godine su iznosile 3.807 ha sa proizvod-njom od 37.179 tona.

U plodu paprike se nalazi vie stotina jedinjenja u promenljivim koliinama.Pre svega to su ugljeni hidrati (od kojih dominira groani eer), organske kise-line, belanevine, masti, mineralne materije (plod paprike sadri najvie kaliju-ma), vitamina, bojene materije, kapsaicin i eterina ulja. Paprika ima i lekovita

svojstva, koja se zasnivaju na mineralnom i vitaminskom sastavu. Kalijum, ijisadraj je veoma visok, regulie i olakava rad srca i regulie krvni pritisak. Vi-sok sadraj vitamina C i P deluje osveavajue, spreava infekcije i zakrenjekrvnih sudova te poveava elastinost istih. Celuloza, hemiceluloza i pektin po-jaavaju peristaltiku creva i iste organizam od tetnih materija.


8/688

AGROSVET

Ljuta paprika ima baktericidno i analgetsko dejstvo jer kapsaicin spreava pre-noenje impulsa bola od periferije ka mozgu. Blago ljute sorte paprike olak-avaju varenje jer poboljavaju luenje eludanih sokova. Ljutina paprike iribronhije i spreava napad astme. Kapsaicin se koristi u medicini za spravljanjeobloga koje se koriste za leenje reume, gihta, lumbaga i iijasa. U dodiru sa ko-om izaziva oseaj toplote, to podstie bolju cirkulaciju krvi, odnosno poveavanivo histamina koji ini glavni odbrambeni sistem od oboljenja.

Krastavac Krastavci su etvrto najuzgajivanije povre na svetu i jedno od

najboljih za celokupno zdravlje organizma. O njima se esto govori kao o su-perhrani, i to sa razlogom. Najvei svetski proizvoa krastavaca je Kina saoko 60% proizvodnje. Ostali vei proizvoai, ali puno manji od Kine su Turska,Rusija, Iran i SAD. Poreklo krastavca se vezuje za Afriku ali i Istonu Indiju, agajili su ga i Grci, Rimljani, Egipani, Kinezi, Indusi.

Koristi se kako u sveem stanju salatari, tako i u konzerviranom kornio-ni koji mogu biti bradaviasti ili ameriki i glatki ili holandski.

Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima imineralima. Uvreeno miljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednostpotpuno je pogreno. Njegov bioloki sastav, koji ine minerali (kalijum, kalci-jum, fosfor, sumpor) i vitamini, pokazuje suprotno. Bogat je vitaminima B iC, isti od otrova, lei mamurluk i dijabetes, pomae prilikom gubitka suvine

telesne teine, regulie probavu i krvni pritisak, smanjuje holesterol, olakavabolove koje uzrokuje artritis.

Familiji tikava (Cucurbitaceae) pored krastavca (Cucumis sativus) pripadajui lubenica (Citrulus vulgaris) oko koje postoji sporenje da li je povre (jednogo-dinja vrsta) ili voe (konzumira se kao voe), zatim dinja (Cucumis melo), tikva(Cucurbita pepo) i dr. Povrine pod lubenicom i dinjom su poslednjih godina uekspanziji i procena je da se gaje na oko 16 do 19000 ha.

Graak- Predstavlja znaajni izvozni proizvod i ima dobru perspektivu na me-unarodnom tritu te poveenje izvoza predstavlja osnovicu dalje ekspanzije uSrbiji. Najvei deo proizvodnje graka se upotrebljava za konzerviranje. Domaaproizvodnja u potpunosti zadovoljava potrebe potroaa u Srbiji.

Proizvodnja graka u 2011. iznosila je 41. 204 tona, od ega je izvezeno 13.356 tona (Italija, Grka, Nemaka).

Graak (Pisum sativum) je jedna od najstarijih povrtarskih vrsta koja se kori-stila pre 6000 godina. Poreklom je iz Etiopije i Kavkaza. Odlikuju ga kratak pe-riod vegetacije i relativno skromni zahtevi za toplotom, tako da se moe uzgajatiu skoro svim podrujima.

Hranljiva vrednost graka ogleda se u visokom sadraju proteina koji su lakousvojivi od strane ljudskog organizma, kao i vitamin C, A, B kompleksa (B1, B3).Zrno graka sadri i minerale, kalijum, fosfor, kalcijum, sumpor, gvoe (3,38mg) i dr.

Uz graak, vezuje se i pasulj (Phaseolus vulgaris), mada ga povrtarska struka

prebacuje u ratarski deo, koji zauzima znaajno mesto u ishrani naeg stanov-nitva ali i u poljoprivrednoj proizvodnji, kao ekonomski isplativa biljna vrsta idobar predusev. Zbog svoje adaptabilnosti, moe se uspeno gajiti u razliitimagroekolokim uslovima. Ubraja se u povre sa najbogatijim hranjivim materi-jama, prvenstveno zbog visokog sadraja proteina i ugljenih hidrata. Sa potro-njom od preko 5 kg po stanovniku, Srbija se nalazi u samom vrhu po potronjipasulja.

Povrine pod pasuljem 2011. godine su iznosile 19. 555 ha, sa proizvodnjomod 39. 508 tona. Naalost domaa proizvodnja ne zadovoljava ukupne potre-be za pasuljem, te je 2011. uvezeno 10. 508 tona (Argentina, Kirgistan, Kina).Trend uvoza se nastavio i narednih godina.

Ostale povrtarske vrste u ovu grupu spada oko tridesetak vrsti koje se gaje u manjoj ali i nezanemarljivoj meri napovrinama koje se kreu od 1000 do 10000 hektara. Tu su mrkva, tikvice, salata, spana, rotkva, perun, pakanat, cvekla,plavi patlidan, blitva Sve ove vrste koriste se u ishrani ljudi na ovim prostorima, u sveem ili konzerviranom stanju.Odlikuju se i hranljivom vrednou i korienju i kao zainsko bilje uz odreena lekovita svojstva. Potencijalno mogu biti iizvozni proizvodi.


9/689

AGROSVET

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE

Proizvodnja povra je veoma kompleksna celina kojazavisi od mnogo faktora. Ako se skoncentriemo samona jedan od faktora, a ne uradimo ili nedovoljno dobrodruge neophodne agrotehnike mere, moe doi do znaaj-

nog, ako ne i potpunog podbaaja proizvodnje. Stoga je izu-zetno vano uraditi sve preporuene mere koje osiguravajunormalan rast i razvoj gajene biljke. Svakako da su neke odvanijih:

pravovremena i pravilna priprema zemljita koju prateosnovne analize zemljita i vode za navodnjavanje,

izbor vrste, sorte, hibrida,

nabavka kvalitetnog semenskog materijala,

proizvodnja mladog, zdravog i kvalitetnog rasada,

rasaivanje u pravilnom sklopu (broj biljaka po jedinicipovrini),

pravilno odravanje temperature i vlanosti vazduha uproizvodnim objektima,

pravilna oplodnja cvetova gajenih biljaka,

pravilno navodnjavanje,

pravilna primena mineralnih i organskih djubriva uosnovnoj obradi,

pravilna primena vodotopivih djubriva u ishrani gajenekulture,

pravilna i pravovremena primena pesticida u pogle-du doza primene i naina aplikacije, kao i potovanjaekotoksikolokih parametara u proizvodnji zdravstveno

bezbednih proizvoda

U intezivnoj povrtarskoj proizvodnji jako je vano oda-brati kvalitetno zemljite kao podlogu za gajene kulture aliisto toliko je vano da se to zemljite sauva od zagaenjai fitotoksinosti nakon dugogodinje proizvodnje. Glavni ra-zlozi upropaavanja zemljita su nekontrolisana i nestrunaprimena mineralnih i kristalnih vodotopivih ubriva, kao inagomilavanje zemljinih patogena u rizosfernom sloju ze-mljita koji se aktiviraju pri neadekvatom navodnjavanju ze-mljita.

Pravilna i blagovremena primena sredstava za zatitu

bilja je veliki problem kod veine povrtarskih proizvoaa.Bitno je samo na pravi nain preventivno delovati na prou-zrokovae biljnih bolesti, tetne insekte i korovske biljke, aukoliko se pojavi problem iji intenzitet prelazi prag tetno-sti delovati adekvatnim preparatom uz potovanje naina ivremena primene.

Da bi lake objasnili problematiku primene agrotehni-kih mera u proizvodnji povra, u Tab.1. date su granine ioptimalne vrednosti agrohemijskih karkteristika zemljita nakome se planira proizvodnja, a kojih se proizvoai morajupridravati ukoliko ele da ostvare kvalitetnu proizvodnju.

Usled intezivnog korienja zemljita, to i jeste sluaj upovrtarskoj proizvodnji dolazi do velikih odstupanja u agro-hemijskim parametrima zemljita od propisanih (Tab.1.) op-timalnih vrednosti. Saradnici AgroServisa, zajednike slubekompanija Agromarket i Fertico, su obilaskom terena i re-dovnim prisustvom kod proizvoaa, primenom terenskih

Tabela 1.Optimalne vrednosti agrohemijskih osobina zemljita

Agrohemijske osobineStepen obezbeenosti zemljita

Loe Optimalno Previe

Humus % < 2 od 2 do 5 > 10

Ukupan azot (N) % < 0,1 od 0,1 do 0,4 > 0,4

Pristupaan fosfor P2O

5

(mg/100g)< 10 od 10 do 30 > 50

Pristupaan kalijum K2O

(mg/100g)< 10 od 10 do 30 > 50

Ukupan kalcijum (Ca)(mg/100g)

< 50 od 50 do 150 > 150

Ukupan magnezijum (Mg)(mg/100g) < 6 od 6 do 15 > 15

Kiselost u vodi(pH jedinica )

< 5,0 od 5,5 do 6 > 6,5

Kiselost u KCl u supstratu(pH jedinica)

< 4,0 od 4,5 do 5 > 5,5

Koncentracija soli(%)

0,3

Kalcijum karbonat CaCO3

(%) 0 - 10 > 10

ureaja za merenje pomenutih agrohemijskih parametara

zemljita u toku procesa proizvodnje primetili su sledee ve-like greke:

Naglo povranje pH vrednosti tj. alkalnosti zemljita uzoni korenovog sistema, koje je mereno direktnom me-todom uz pomo ureaja Spectrum direct pH metar.

Negativna vrednost elektropotencijala u mV, merenapomou ureaja Spectrum direct pH metar.

Veliko poveanje sadraja soli u zoni korena biljke,usled nepravilne primene kristalnih i osnovnih mine-ralnih ubriva.

Neadekvatno stanje vlanosti zemljita usled loeg kori-enja sistema za navodnjavanje. Daju se velike koliinevode u kratkom vremenskom intervalu, to dovodi donaglog poveanja vlanosti zemljita i direktnog unita-vanja jako bitnog vodno vazdunog reima. Merenja


10/6810

AGROSVET

su vrena savremenim TDR 100 ureajem za direktnooitavanje vlanosti u zoni korena.

Velika koncentracija nitrantnog oblika azota (NO3) urizosfernom sloju zemljita u toku celog ciklusa proi-zvodnje. Ovo je sluaj kod preko 90 % naih prizvoaa.

Poviene vrednosti ovog parametra, posebno u vremeplodonoenja i sazrevanja plodova povra mogu imati kraj-nje negativne posledice i po zdravlje ljudi koji konzumiraju

ovakvo povre.

Primenjene agrotehnike merePravilna primena agrotehnike u proizvodnji povra podeljena po regionima u Srbiji u %

Mava Pomoravlje Smederevo Baka Banat

Pravilna osnovna obrada zemljita 60 70 70 90 90

Pravilna primena mineralnih ubriva 40 30 50 60 60

Pravilna primena organskih ubriva(stajnjak, glistenjak ...)

20 20 20 50 50

Osnovna agrohemijska analiza zemljitapre poetka proizvodnje

5 2 5 10 10

Osnovna agrohemijska analiza vodepre poetka proizvodnje

3 1 1 5 5

Pravilna primena vodotopivih ubriva u fertigaciji 10 10 20 30 30Pravilna primena pesticida 70 60 60 90 90

Kontrola pH vrednosti i saliniteta vode i zemljitau toku proizvodnje

20 15 30 50 50

Tabela 2.Osnovne greke u tehnologiji proizvodnje povra

Na bazi izvrenih analiza u periodu 2010 - 2013. godine, uTab. 2. dati su procentualni podaci kvaliteta primene osnov-nih agrotehnikih mera u tehnologiji proizvodnje povra kodnas. Iz prikazanih podataka moe se videti gde nai povrtarinajvie gree.

Osnovne greke javljaju se pre poetka proizvodnje, kadaveina proizvoaa u neznanju o kvalitetu zemljita i vode za

navodnjavanje ulazi u prekomerenu i nekvalitetnu primenumineralnog i organskog (stajnjak) ubriva pri osnovnoj obra-di zemljita. U tom kljunom trenutku od koga zavisi celo-kupna kasnija proizvodnja, proizvoai uglavnom preterajusa koliinama azota, usled ega dolazi do poremeaja vege-tativnog i generativnog razvia gajene kulture. Druga velikagreka se javlja kod intezivne primene fertigacije tj. vodoto-pivih kristalnih ubriva, gde je veoma bitan nain i vremeprimene (optimalne koliine u kraim vremenskim interva-lima). Veina naih povrtara vodotopiva ubriva primenjujejednom sedmino u velikim koliinama, to izaziva trenutnozasoljavanje zemljita jako tetno za pravilno razvie gajenekulture.

Pored praenja osnovnih agrohemijskih parametara ze-mljita u toku proizvodnje povra, AgroServis, primenomsavremenih terenskih ureaja vodi rauna i o pravilnom kre-tanju i koncentraciji osnovnih hranjivih elemenata (azot, ka-lijum) u gajenoj biljci, kao i praenju klimatskih parametara(temperatura, relativna vlaga, fotosintetska svetlost i vred-nosti ugljen dioksid) u proizvodnom objektu. Praenje pome-nutih parametara vezanih za samu biljku i klimatske usloveu objektima jako je uticalo na same proizvoae sa kojima sustrunjaci AgroServisa tokom ovih godina saraivali, da videgde gree i kako da kvalitativno i kvantitativno poprave svoju

proizvodnju u narednim godinama.Vei deo proizvoaa imao je problem sa velikim kon-

centracijama azota u biljnom tkivu (list i nezreli plod) to jeprouzrokovalo poveanje sadraja osnovnog fotosintetskogpigmenta (hlorofila) iznad optimalnih vrednosti, koje se kre-

Vrednosti klimatskih parametara u proizvodnim objekti-ma takoe su redovno praeni od strane saradnika AgroSer-

visa. Moglo se videti da su dva osnovna klimatska parametra,temperatura i relativna vlanost vazduha esto predstavljalinajvei problem proizvoaima. Ali ovaj pokazatelj ima svojeopravdanje, a to je da se proizvodnja povra u zatienomprostoru kod naih povrtara jo uvek odvija u niskim objekti-ma koji su neadekvatni po svojoj konstrukciji za veinu povr-tarskih kultura. Konstantnim merenjem klimatskih parame-tara u proizvodnim objektima, saradnici AgroServisa uspelisu da kod veine proizvoaa ublae loe karakteristike obje-kata i tako poveaju procenat pravilne oplodnje i zametanjaplodova na gajenim kulturama.

U novu povrtarsku sezonu uvek se ulazi bogatiji za pred-

hodno iskustvo, koje ne treba brzo zaboraviti ve ga se sauvaavanjem esto priseati i na pravi ga nain primeniti.Proizvoai treba da budu zaiteresovaniji za znanje, a stru-ne slube otvorenije u komunikaciji jer emo samo zajedni-kim snagama unaprediti nae povrtarstvo.

Posmatranigradivni elementi

biljnog tkiva

Prosene vrednosti analiza biljnog tkivaparadajza na uzorku od 100 odabranih

biljaka kod vie proizvoaa

Ispodvrednosti

Optimalnavrednost

Iznad

optimalnevrednosti

Koncentracijahlorofila

0 20 80

Ukupan K+(kalijum)

90 10 0

Nitratni NO3azot 10 30 60

Tabela 3.Analiza gradivnih elemenata biljnog tkiva i ploda paradajza

u za veinu povrtarskih kultura od 40 45 SPAD jedinica.Sa druge strane sadraj kalijuma u plodovima u toku inteziv-ne berbe i plodonoenja kretao se znatno ispod optimuma(< 3000 ppm K+ za plod paradajza), to je prouzrokovalo lokvalitet plodova. Deo rezultata ovog ispitivanja predstavljenje u Tabeli 3.


11/6811

AGROSVET

Supstrati su danas nezamenljivi kako u profesionalnojproizvodnji tako i kod amatera hobista. Njihov razvoji primena datira od sedamdesetih godina prolog veka,kada su supstrate intezivno poeli da koriste proizvoai po-vra i cvea u tehnoloki mnogo naprednijim poljoprivrednim

zemljiama kao to su Holandija, panija, Belgija, Nemaka iJapan. Proizvoai su probali i uverili se da se koren mla-dih biljaka mnogo bolje razvija i kvalitetnije usvaja hranjivematerije kada se stavi u prirodnu rastresitu podlogu koja sejednostavno naziva organski supstrat ili treset. Ovaj danas ne-zamenjivi dar prirode u profesionalnoj poljoprivrednoj pro-izvodnji, nastao je prirodnom podpovrinskom razgradnjomorganskih materija (kora drveta, korenje biljaka, lie) poduticajem mikroorganizama i pedogenetskim procesima u ze-mljitu. Glavna nalazita kvalitetnih supstrata u svetu sme-tena su na dalekom severu blizu Baltikog mora, tako da suvodee zemlje koje izvoze sirovinu upravo pribaltike zemlje

Litvanija, Letonija, Estonija, BelorusijaDa bi se mogao dalje koristiti u proizvodnji povra i cve-

a, sirovinski supstrat (treset) se mora tehnoloki obraditi idovesti u optimalno strukturno i agrohemijsko stanje, koje enajvie prijati razvoju korena gajene kulturi. Glad profesionl-nih povrtara i cveara za kvalitetnim tresetom meu prvimaje prepoznala kompanija TERRACULT iz Nemake, koja jedanas svetski lider u proizvodnji gotovih supstrata iz oblastiprofesionalnog cvearstva i povrtarstva, kao i u hobi progra-mu supstrata. Istovremeno, ova kompanija se bavi i proizvod-njom sirovina od kojih se kasnije prave profesionalni i hobisupstrata. U proizvodnji gotovih supstrata TERRACULT ko-

risti najkvalitetnije sirovine kao to su Beli litvanski treset iGalicina (crni ukrajinski treset), koje obrauju i pripremajuna tehnoloki najkvalitetniji nain. Pored toga, struni timoviove kompanije usavrili su karakteristike gotovih supstrata iprilagodili ih za gajenje razliite biljne vrste, sorte i hibride upovrtarstvu i cvearstvu.

Od 2012. godine, kompanija Agromarket poela je uvozi distribuciju za teritoriju Srbije, Bosne i Hercegovine, Repu-blike Srpske i Crne Gore, svetski traenih TERRACULT sup-strata. Ono to preporuuju saradnici AgroServisa su, u zavi-snosti od planirane proizvodnje, sledei proizvodi:

TCS TRAY B supstrat za setvu semena povra i cvea,

granulacije od 07 mm, sadri 70% crnog i30 % belogtreseta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,56,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadri okvaiva i mineralne materije (azot110 ppm, fosfor 120 ppm i kalijuma 140 ppm) u pako-

vanjima su od 70 litara.

TC 1 - supstrat za setvu semena povra i cvea, granula-cije od 0-10 mm, sadri 50 % crnog i 50 % belog trese-ta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,8-1,3,u sebi sadri okvaiva i mineralne materije (azot 140ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm) u pakovanji-ma su od 70 litara.

TC 4 supstrat za setvu i pikiranje rasada povra i cve-a, granulacija je od 0-10 mm, ima 80 % belog i 20 %crnog treseta. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,5-0,8,u sebi sadri okvaiva i mineralne materije (azot 70ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjimaod 70 i 250 l.

TC 5 supstrat za setvu i pikiranje rasada povra icvea neto vee granulacije od 0-20 mm, sadri 100% belog treseta. Kiselost (pH) supstrata je od 5,5 do6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadri pored okvaivaa

i mineralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm ikalijuma 180 ppm). Pakovanja supstrata TC 5 su od 70i 250 litara.

TC 6 supstrat za setvu i pikiranje rasada povra i cve-a sa dugim periodom razvia, granulacije od 0-20 mm,sadri 97 % belog treseta i 3% gline. Kiselost (pH) sup-strata je od 5,5 do 6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadripored okvaivaa i mineralne materije (azot 140 ppm,fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja sup-strata TC 6 su od 250 litara.

TC 8 specijalizovana formulacija i granulacija za sad-nju saksijskog cvea, i potpuno novi proizvod na naemtritu. Granulacija je od 7 20 mm, sadri 100 % belogtreseta. Kiselost (pH) je od 5,5 od 6,5, EC od 0,8-1,3,u sebi sadri okvaiva i mineralne materije (azot 140ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanjaod 250 l. Po granulaciji supstrat TC 8 je specijalizovan ijedinstven na tritu.

TC 9 specijalizovana formulacija za sadnju biljaka sazahtevima za niskom pH vrednou (acidofilne biljke,borovnica, aronija, ribizla, azalea, kaluna, rhododen-dron). Granulacija je od 0 20 mm, sadri 100 % be-log treseta. Kiselost (pH) je od 3,7 od 4,2, EC od 0,5-0,8,

u sebi sadri okvaiva i mineralne materije (azot 70ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm). Pakovanja od250 l. TC 9 je specijalizovan i jedinstven na tritu.

TC 10 supstrat za setvu i oiljavanje, super fine gra-nulacije od 0-5 mm, ima 90% belog treseta i 10 % per-lita. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,5-0,8, u sebisadri okvaiva i mineralne materije (azot 70 ppm, fo-sfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjima od 70i 250 litara.

Plasmanom supstrata TERRACULT na zahtevna tritapovtrara i cveara Srbije i okruenja, kompanija Agromar-ket dopunjuje svoju ponudu za zadovoljenje potreba kako

profesionalaca, tako i hobista jer su u ponudi i vrhunskoseme, sadni materijal, pesticidi i mineralna hraniva razliitihformulacija. Uz strunu pomo saradnika AgroServis slubezajedno se trasiraju novi putevi uspeha domae povrtarskeproizvodnje.

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI DAR PRIRODE

U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI


12/6812

AGROSVET

Pravilnim izborom semena ili sadnog materijala obez-beuje se zdrav poetni biljni materijal i time smanju-je mogunost zaraavanja biljaka patogenima koji seovim putem prenose.

Kod izbora sorte/hibrida posebna panja je usmerena na:

1. Rodnost2. Kvalitet plodova3. Uniformnost i trinost4. Vreme sazrevanja5. Tolerantnost na bolesti i tetoine

ali KVALITETNO, DEKLARISANO SEME predstavlja KLJUUSPENE PROIZVODNJE!

Proizvodnjom semena (i rasada) moe da se bavi privred-no drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice ili pre-duzetnik (proizvoa), koji je upisan u Registar proizvoa-a semena i rasada (Zakon o semenu, Slubeni glasnik RS

45/2005). Istim Zakonom definisana je i kontrola proizvod-nje semena, dorada semena, kvalitet semena, pakovanje,deklarisanje i obeleavanje semena, promet i uvoz semena.Seme (i rasad) namenjeno proizvodnji mora biti od sorte kojaje upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja RS.

Treba koristiti iskljuivo deklarisano i kvalitetno sortnoseme. Hibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja,komplikovanijim i duim u odnosu na proizvodnju sortnogsemena. Kao rezultat ovakvog ukrtanja javlja se hibridnasnaga, zahvaljujui kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veetolerantnosti na bolesti i veeg potencijala za prinos od bi-ljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od osobenostihibrida jeste da ove povoljne osobine zadravaju samo u pr-

voj generaciji, te se zato hibridno seme mora svake godineiznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridno seme povra poredimena nosi oznaku F1.

Dobro je poznato da vei broj ekonomski znaajnih bole-sti povrtarskih biljaka prouzrokovanih gljivama, bakterijamai virusima prenose se semenom povra. Bogatstvo semenahranljivim materijama ini ga pogodnim supstratom za odr-avanje i razvoj patogenih mikroorganizama. Prisustvo pa-

togena na ili u semenu ima za posledicu smanjenje kvalitetasemena i njegove upotrebne vrednosti.

Upotreba zaraenog semena dovodi i do smanjenja prino-sa i kvaliteta plodova to utie na finansijske gubitke u biljnojproizvodnji. Osim toga, paraziti u semenu zadravaju vital-

nost due ili krae vreme, omoguavajui tako nove, estovrlo znaajne zaraze biljaka kasnije tokom vegetacije. Stogaje neophodno koristiti seme povrtarskog bilja proverenog po-rekla i kvaliteta.

U proizvodnji povra upotreba zdravog semena za setvuje od izuzetnog znaaja. Mnoge povrtarske vrste gaje se izrasada koji se proizvodi u toplim lejama. Gust sklop biljakau lejama, poviena temperatura i vlanost, povoljno utiu napojavu i razvoj bolesti. Rasadom, poreklom iz zaraenog se-mena, infekcija se dalje iri, pa moe prouzrokovati veliketete pri gajenju kako naotvorenom polju, tako i na usevugajenom u staklenicima i plastenicima, to znaajno umanju-je ekonomski efekat esto veoma skupe proizvodnje povra.

Tako npr. seme paradajza naseljava vei broj patogenihgljiva. Meu njima ekonomski znaajne su Alternaria sola-ni, Dydimella lycopersici, Fusarium oxysporumf.sp. lycopersi-ci. Simptomi zaraze semena uglavnom nisu karakteristini,teko su uoljivi i nemaju dijagnostiki znaaj. Ponekad sepregledom semena mogu uoiti zrna tamnije, skoro crneboje, koja ukazuju na prisustvo zaraze. Ipak se u oceni zdrav-stvenog stanja semena ne treba oslanjati na vizuelni pregledi izgled semena uoljiv golim okom. Za pouzdanu ocenu ne-ophodna je laboratorijska analiza i zato se preporuuje izbordeklarisanog semena ije zdravstveno stanje je adekvatnokontrolisano. Proizvodnja i setva zdravog semena, plodored,unitavanje zaraenih biljnih ostataka i dezinfekcija toplihleja su osnovne mere zatite.

Ukoliko se ne nabavlja deklarisano, doraeno i seme, po-vrtari mogu da obave u sopstvenoj reiji proces dezinfekcije.Dezinfekcija semena obavlja se u cilju unitavanja patogenakoji se nalaze na njegovoj povrini ili u unutranjosti. Moese izvriti termika i hemijska dezinfekcija semena povra.

Termika dezinfekcija se obavlja se potapanjem semena utoplu vodu ili njegovim izlaganjem delovanju toplog vazdu-ha. Na ovaj nain se unitavaju gljive i bakterije na povriniili u unutranjosti semena. Za seme svake povrtarske vrstepostoje odreene, proverene temperatutre i vreme njihovogdelovanja.

Hemijska dezinfekcija se vri u cilju unitavanja virusa na

povrini semena. Seme primera radi, paradajza se dezinfiku-je potapanjem u 2% rastvor hlorovodonine kiseline (HCl) utrajanju od 24 asa. Seme se nakon tretmana temeljno ispirapod mlazom esmenske vode, u tankom sloju prosui na pro-majnom mestu i odmah seje.

Dezinfekcija semena fungicidima moe biti suva kadase seme zaprai ili vlana kada se vri potapanje semena urastvor odreenog fungicida. Suva dezinfekcija se obavljametodom predoziranja pri emu se manjoj koliini semenadodaje neto vea koliina fungicida u prahu. Posle meanjasa semenom viak sredstva se odstrani prosejavanjem krozsito. Na ovaj nain se tretiraju manje koliine sitnog semenapovra pre skladitenja ili neposredno pred setvu. Preporu-uje se zapraivanje preparatom na bazi tirama, kaptana ilimankozeba. Vlanim postupkom se pored patogena na povr-ini unitavaju i oni neto dublje u semenu, pri emu tokomrada treba biti paljiv da se ne oteti osetljiva klica. Za ovusvrhu upotrebljavaju se rastvorljivi fungicidi na bazi tirama,promapokarb-hidrohlorida.

IZBOR SEMENA POVRA


13/6813

AGROSVET

Tabela 4.Osnovne karakteristike semena povrtarskog bilja

Vrsta povraBroj semenki u

1 gKlijavost zadrava do

(god)Koliina semena

(kg/ha)Dubina setve (cm)

Boranija 1-2 3-4 130-140 3-4

Blitva 40-60 4-5 20-25 1,5-2

Celer 1600-2500 3-5 0,2-0,3 0,5-0,6

Cvekla 45-70 4-5 20-25 1,5-2

Dinja 20-35 6-8 3-3,5 2,5-3

Graak 2-7 3-5 110-150 4-5

Karfiol 250-500 4-6 0,3-0,4 0,8-1

Kelj 330-400 4-6 0,7-0,8 0,8-1

Kelj pupar 320-400 4-6 0,7-0,8 0,8-1

Kupus 280-320 4-6 0,8-0,9 0,8-1

Krastavac 25-30 6-8 1-1,5 2-3

Kukuruz eerac 3-8 1-2 20-30 7-9

Lubenica 8-25 6-8 2-4 3-5

Luk crni (seme) 250-300 1-2 7-9 1,5-2

Luk crni (arpadik) - - 300-700 5

Mrkva 600-900 4-5 6-8 1-1,5

Paprika 130-250 4-5 1-1,2 1-1,5

Paradajz 270-500 4-5 0,2-0,3 0,8-1

Patlidan plavi 250-300 6-7 0,4-0,6 0,8-1

Pastrnak 200-300 1-2 5-6 1,5-2

Perun 500-900 1-2 8-10 1,2-1,5

Rotkva 120-140 3-6 8-10 1,5-2

Rotkvica 85-130 3-6 15-20 1,5-2

Salata 850-1200 4-6 0,5-1,0 0,6-1,2

Tikvice 120-180 4-5 3-4 3-4

pargla 50-55 12-15 4-5 1,2-1,5

Spana 70-120 3-5 25-30 1,5-2


14/6814

AGROSVET

ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRA

U ZATIENOM PROSTORU

Intenzivn proizvodnj povr u zatvorenom prostoru je

jedn od njprofitbilnijih poljoprivrednih proizvodnji.Sudei po podacima o izvozu povra, potencijl Srbije z

povrtrsku proizvodnju je svkko veih rzmer od trenut-no ngovnog. Uov se dakle neophodnost povenjpovrin, posebno u ztienom prostoru.

Brojne su podele objekt z proizvodnju povr, premveliini, tipu konstrukcije, mterijlu z izgrdnju, tipu po-krivke i dr. Tko postoje leje, tuneli, plstenici i ko njvii injproduktivniji (kg/m plodova), stklenici.

No pre donoenja odluke o tipu zatvorenog objekta trebarazmisliti i o raspoloivoj rdnoj snzi, blizini trit, pristu-

pnim saobraajnicama, obezbeenosti izvora vode, elektri-ne energije i sl. Naravno, zemljite n kom se grdi treb dbude poljoprivredno.

Njei objekt ztvorenog proizvodnog prostor unem okruenju je mono plstenik skromnijih dimenzi-j, irine od 5 do 8 m i duine 10 do 50 m. Idealna duinplstenik, ukoliko nem bonog provetrvnj iznosi 4, amksimlno 5 irin plstenik. Kod objekt kod kojih jeduin preko ovog odnos neophodno je bono (retko krov-no) provetrvnje.

Poloj plstenik z podruje Srbije bi trebo biti istok-zpd li i tu treba uzeti u obzir smer vetr koji stvr njve-e udre, te postviti plstenik elom k vetru.Tko smanju-jemo optereenje konstrukcije usled udr vetr.

Osnovu plstenik predstvlj sttiki stbiln nosivkonstrukcij, koj se u njveem broju slujev izruje od

elinih, trjno ztienih cevi. Kvlitet folije umnogome de-

finie uslove unutr ztienog prostor i igr bitnu uloguu postiznju visine i kvlitet prinos. Neke od njbitnijihkrkteristik su UV stbilizcij n 3,5 i vie godin, n-tikpjui efekt, IR blokd (krkteristik folije d tem-perturu proput smo s spoljne strane k unutr, ne iobrnuto - efekat stkl), AV efekt (ntivirusni efekt gdefolij ne proput deo spektr suneve svetlosti koji insek-ti koriste z kretnje i rzmnovnje, te im je onemogue-no d se rzmnovju i prve tetu unutr plstenik kkoishrnom gjenih biljk tko i prenoenjem virus i drugihoboljenj). Objekti z gjenje biljk treba da budu dobroosvetljeni i prekriveni istim i kvlitetnim folijama sa perfor-

mansama koje smo naveli.Dost je bitnih inilc u vezi s izgrdnjom plstenik,

pa tako povrin n kojoj se grdi plstenik treb d budeprostrn, kko bi omoguil odlgnje sneg u zimskom pe-riodu i eventulno uveanje proizvodnih povrina. Topogrf-ske krkteristike treb d omogue jeftiniju grdnju. Trebizbei, ko je mogue izrdu drennog sistem. Dkle povr-in treb d je ocedn i s blgim ngibom. Takoe, izbega-vati zsenjene terene, one pod udrom direktnog vetr, li ismnjenih ventilcionih mogunosti. O svemu ovom morajuda razmiljaju oni koji prvi put ele da proizvode (povre ali icvee) u zatvorenom prostoru.

ta je sa onima koji ve poseduju plastenik-staklenik? tose priprema plastenika za sadnju tie, posebnu panju tre-ba posvetiti fitosnitarnim uslovima. Ovo je mera koju naipovrtari esto zaborave te se infektivni potencijal patogenai prezimljujui stadijumi tetoina nalaze pripravni za nove


15/6815

AGROSVET

nalete na gajenje biljke koje e se proizvoditi. Fitosanitarnemere podrazumevaju uklajnjanje i iznoenje biljnih ostatakaiz objekta i njihovo spaljivanje, odnosno zatrpavanje dubokou zemljitu. Takoe, treba obaviti vlanu dezinfekciju i de-zinsekciju celog objekta.

Pred predstojei zimski period, koji po pravilu obiluje sadosta padavina, a posebno na teim i glinovitijim tipovimazemljita (smonica, pseudoglej i dr.) nastaju problemi sausevima i zasadima u plastenicima. Shodno tome bi trebalo

urediti prostor oko plastenika tako da se viak atmosferskihtaloga nesmetano odvodi od plastenika. Trebalo bi organi-zovati drenane kanale, kako oko objekata, tako i u samimobjektima, da ne bi dolazilo do zabarivanja istih.

Biljke, usled smanjene transpiracije, zbog kraeg dana iniih dnevnih temperatura, ne mogu efikasno da troe viakvlage koji se nagomilava u zemljitu. Poveana vlanost moeda utie i na razblaenje zemljinog rastvora, pa i hraniva po-staju tee dostupna, jer je i korenov pritisak slabiji. U takvimuslovima se deava i pucanje zrelih plodova paradajza, to umnogome zna da redukuje zaradu.

Pored navedenog, est je i sluaj promene pH vrednosti uzemljinom rastvoru i to najee ka viim vrednostima >7,5.Tako dolazi i do blokade veine mikroelemenata, kojih i ina-e nedostaje u zemljitu, uglavnom usled duge i intenzivneeksploatacije zemljita i nedovoljnog unoenja formulacijakoja ih sadre..

Pojava zabarivanja zemljita utie i na razvoj anaerobnihmikroorganizama, koji su esto i glavni neprijatelji gajenihbiljaka. U takvim uslovima neophodno je sprovoditi mnogovie hemijskih tretmana u plastenicima, a da ni to nije garantzdravih biljaka i sigurne proizvodnje.

Preventivno se mora voditi rauna i o nainu sadnje, aposebno plodovitog povra, uz obaveznu primenu bankova.Na teim zemljitima se i salata, luk i kupusnjae ak sade nauzdignutim lejama. Tako koren biljaka u zemljitu moe daima optimalan odnos vode i vazduha i da nesmetano obavljasvoju bioloku funkciju.

Jesenji period treba iskoristiti i za utezanje plastenika,odnosno folije na njemu i elemenata konstrukcije. Ukoliko jefolija starija od propisanog vremena trajanja trebalo bi je za-meniti novom. Nakon letnjeg perioda, kada je na plastenici-ma bila neophodna i zasena bilo kog tipa, sada dolazimo u si-tuaciju da biljke pate od nedostatka svetlosti. Obavezno trebaskinuti sa plastenika mree za zasenu, spakovati ih i odloitiza sledeu sezonu. Ako je na plastenike nanoena neka drugazasena (kre i sl.), trebalo bi je ukloniti specijalnim sredstvi-ma za te svrhe, ili vodom. Samo ista i kvalitetna namenskafolija (kao Ileri Plastik) moe da obezbedi intenzivnu fotosin-tezu, a time i znaajno vie prinose u kasnoj jesenjoj, zimskoji ranoj prolenoj plastenikoj proizvodnji.

Veoma bitan detalj na konstrukciji plastenika su i spoje-vi, a veoma je esta slika irokih i dugih otvora (zazori vra-ta i luftera). Ukoliko je mogue dobro bi bilo na prevojnimmestima zapeglati parad folije istog kvaliteta, ili iskori-stiti originalnu traku za lepljenje folije. Ova traka treba da

se upotrebi i kod mehanikih oteenja na foliji plastenika,kako bi se gubici toplote sveli na minimum. Kod objekata saduplim folijama treba zatvoriti to bolje sva oteenja nastalana mestima uvrenja unutranje folije. Kod plastenika sanaduvavanjem bi trebalo natelovati uduvavanje vazduha da

zidovi budu debljine oko 20-30 cm. Manja, ali i vea debljinazidova od 30 cm nepovoljno utie na termika svojstva ova-kvih objekata. Ileri Plastik EVA folije poseduju termo svoj-stva, odnosno, pravilno postavljene reflektuju IC zrake i nedoputaju njihov izlazak iz plastenika.

Pomenuti su uslovi optimalne vlanosti zemljita, kao isvetlosni i temperaturni reimi kojima treba posvetiti punupanja. Preostaje obezbeenje biljaka hranom, gde se po-red mineralnih i organskih hraniva spada i tzv. gasovanjeugljendioksidom CO

2. Ono se odvija pri prirodnom procesu

razgradnje organske materije u zemljitu, a posredstvom mi-kroorganizama. Da bi se navedeni procesi optimalno odvijali,nakon zavrenog ciklusa proizvodnje treba uneti u zemljite0,5 t/ar dobro zgorelog stajnjaka, slame, komposta i sl. uzdodatak mineralnih hraniva 3 kg/ar formulacije FitofertKristal 24:6:10 i 5 kg/ar Fitoferta FitoCote (20-8-10 i/ili12-16-14u zavisnosti od gajene biljne vrste). Na ovaj nain

se obezbeuje pravilna razgradnja organske materije u ze-mljitu, a mikroorganizmi pretvaraju u saveznike. Ukolikonema na raspolaganju dobrog stajnjaka, poeljno je zemlji-tu pri osnovnoj obradi dodati do 1,0 l/ar preparata FitofertHumiFlex, Fitofert HumiStart, ili Fitofert HumiSuper.Prednost primene ovih preparata u odnosu na stajnjak jemnogostruka. Primenom navedenih formulacija izostaeproblemi prisustva patogena u zemljitu, ubrzavaju se agro-hemijski porcesi prirpreme hraniva za upotrebu od stranebiljaka. Komparativna prednost ovih formulacija je da su tokvalitetni proizvodi prilagoene cene kotanja, a primena jemnogo jednostavnija. Odmah nakon primene biljke mogu

usvajati hranljive materije iz formulacija, to nije sluaj sastajnjakom. Proizvodi obiluju bioaktivnim i biostimulativnimkomponentama, kao i mikroelementima u pristupanom he-latnom obliku. Ove komponente su krajnje neophodne bilj-kama, a posebno u prethodno iscrpljenom zemljitu i stre-snim uslovima, koji su tipini za ovaj period godine. Problemsa mikroelementima nastaje i sa snienjem temperaturezemljinog rastvora, to takoe nepovoljno utie na njihovupokretljivost.

Sve napred navedene mere imaju za cilj da se proizvodnjipovra u jesenje-zimskom periodu u zatvorenom prostoruobezbede dobri preduslovi za pravilan rast i razvie. Narav-

no, tek nakon sprovoenja gore navedenih mera pristupa sei izboru biljne vrste, hibrida, supstrata, hemijskim meramazatite i pravilne ishrane. Jer dobra poljoprivredna praksapoznaje samo sveukupnost izvrenja neophodnih postupakakoji na kraju donose i profitabilnost.


16/6816

AGROSVET

MAKRO I MIKRO ELEMENTI

U ISHRANI POVRA

Visok prinos i kvalitet u proizvodnji povra moe dase postigne samo u optimalnom prisustvu svih hra-nivih elemenata. ubri se stajnjakom i mineralnimubrivima. Stajnjak utie pozitivno na strukturu zemljita,sadraj hranivih elemenata i aktivira mikrobioloke proceseu zemljitu. Orijentaciono se uzima da je za 1 ar potrebno500-600 kg zgorelog goveeg stajnjaka. Stajnjak se unosi sa

osnovnom obradom zemljita. Veoma je bitno i to da se uzemljitu ouva odnos ugljenika i azota (C/N), pa se uz ade-kvatnu koliinu dobro zgorelog stajnjaka dodaje i odreenjakoliina obino NPK hraniva, ali i azotnog, zbog prethodnonavedenog razloga.

Mineralna ubriva utiu na ranostasnost, veliinu i kva-litet prinosa. Odlian kvalitet nude razne kompleksne for-mulacije na tritu, a poeljno je da sadre i odreen sadrajmikroelemenata. Dobro poznavanje osobina pojedinanihelemenata, njihove pokretljivosti u zemljitu ali i u biljci,kompatibilnosti sa ostalim elementima, koliine koje se to-kom jednog proizvodnog procesa iznesu su osnova za pravli-

no ubrenje.Tako npr. poznato je fosfor (P) i kalijum (K) imaju slabu

pokretljivost u zemljitu, ali u biljkama je to drugaije. Do-bru pokretljivost u biljkama iskazuju azot, fosfor, kalijum,mangan, a slabu kalcijum (Ca), sumpor (S), gvoe (Fe), cink(Zn), bor (B), molibden (Mo).

Istovremeno, u proizvodnji je iznoenje hraniva znatnoto se moe uoiti u navedenom tabelarnom prikazu.

Tabela 5.Iznoenje osnovnih makroelemenata (NPK) po toni ploda

Hranivo Koliina istog hraniva u kg po toni plodaParadajz Paprika Krastavac

N 2,2 2,9 3,0

P2O

51,2 0,7 0,9

K2O 4,7 4,9 4,2

CaO 2,2 1,7 1,9

MgO 0,6 1,1 0,8

SO3

1,5 1,0 1,1

Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, aukoliko on nije u odgovarajuoj ravnotei sa ostalim ele-mentima, dolazi do opadanja cvetova, kasnijeg sazrevanja,smanjenja kvaliteta plodova i njihovog teeg uvanja. Pre-komerno ubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi do

pojave unutranje upljikavosti ploda. Fosfor utie na boljeukorenjavanje, ranije sazrevanje i bolji kvalitet plodova. Kal-cijum i magnezijum, ali i bor, mangan, sumpor, gvoe, cink,molibden i mnogi drugi mikroelementi su takoe neophodniza normalan rast i razvie.

Stalnim iznoenjem hraniva prinosom, a posebno kodprinosnijih biljnih vrsta i dugogodinjih zasada, zemljite se

permanentno iscrpljuje. Kada se jednom poremeti odnos mi-nerala u zemljinom rastvoru nastaje sijaset razliitih proble-ma, antagonizama i blokada, a gajenim biljkama je uskraennormalan rast i razvie.

U prirodi postoje zakoni kruenja materije i energije i ne-izvodljivo je stvaranje neega ni izega. Upravo to pokuava-ju neki nai proizvoai dodajui parcelama samo NPK, iliak samo azot (N). Primena stajnjaka, ili drugih organskihubriva (kompost, zaoravanje etvenih ostataka, zeleninoubrenje) u velikoj meri vraa elemente iznete prinosom,meutim ova mera je u dananje vreme veoma retka, pa semoraju nai alternativni naini snabdevanja zemljita i bilja-

ka sekundarnim i mikoelementima.Biljke se hrane preko korena i u sluaju makro elemenata

(NPK) to treba da bude glavno pravilo. Udeo makroelemena-ta u folijarnom tretmanima treba da bude sveden na minium,a da u ovim aplikacijama dominiraju bioaktivne supstance(huminske, fulvinske, amino kiseline, alge), sekundarni imikro elementi. Jedni od najkompleksnijih ovakvih prepara-ta inae su izFitoFertporodice HumiSuperi HumiStart.

S toga je obavezno pre otpoinjanja proizvodnog ci-klusa uraditi hemijsku analizu zemljita da bi se utvrdi-la prava potreba zamineralnim hranivima, kako makro

tako i mikroelementima.Ne treba gubiti iz vida da mali po udelu, ali ogromni po

znaaju u fiziolokim procesima mikroelementi mogu dabudu odluujui faktor u formiranju prinosa, a samim timi profita proizvoaa. Kao to vitamini igraju veoma vanuulogu u metabolizmu oveka, tako ovi mikro i sekundarni ele-menti predstavljaju nezamenljive elemente u ishrani biljaka.

Imajui to u vidu, a teei specijalizovanoj proizvodnji povrstama, AgroServis je uz pomo strunog tima kompanijeFertico, pripremio i tzv. specijale za pojedine biljne vrste kaoto su FitoFert Kristal Tomato (12,5:6:31), FitoFert Kri-stal Pepper (11:7:33) i FitoFert Kristal Melon (14:7:28)

Kako bi proizvoai mogli da otkriju eventualne grekeu proizvodnji i nedostatke pojedinih makro i sekundarnih,odnosno mikroelemenata dat je opis karakteristinih simp-toma.


17/6817

AGROSVET

Azot N

Biljke imaju usporen razvoj,dobijaju vretenast izgled, lis-tovi su utozeleni, a kasnijepoute i to se prenosi i nastablo. Biljke zaostaju u po-rastu, na naliju lista imajuljubiasto obojenu nervatu-ru, a plodovi ostaju sitni.

Meu formulacijama za fer-

tigaciju, pored gore navede-nih specijala, u ponudi je iproizvod sa naglaenim sa-drajem azota, FitoFert Kri-stal 24:6:10.

Fosfor PKarkateristian simptomnedostatka fosfora u ishranipovrtarskih biljka je da subiljke slabo razvijene, tankogstabla, sitnog i grubog liaokrenuti na dole, pri emu jelice lista plavozelenkaste, analije ljubiaste boje uklju-ujui i nervaturu. Ovakvo li-e ubrzano odumire, pokri-veno je beliastim pegama.

Problem nedostatka fosforamoe se nadomestiti prime-nom formulacije FitoFertKristal 10:40:10, koja semoe primeniti i folijarno ifertigaciono.

Kalijum KListovi biljaka koje imaju de-ficit kalijuma su sitni, a ivicestarijeg lia se uvru dobija-jui utu boju. Pojedine bilj-ne vrste (paradajz) reaguje itako to se u okviru tog utogoreola formiraju i sitne, suvepege sa smeim ivicama.Plodovi biljaka u disbalansusa kalijumom neujednaenosazrevaju.

U uslovima utvrenog nedo-statka kalijuma, fertigacionoili folijarno treba primenitiFitoFert Kristal 4:10:40.

Magnezijum MgNedostatak ovog elementase manifestuje svetlijim obo-jenjem izmeu lisnih neravastarijeg lia. Vrlo esto jeporemeen odnos K i Mg uzemljitu, koji treba da bude3:1, pa se onda remeti usvaja-nje i Ca i Mg i K. Odnos izme-u Ca i Mg treba da bude 2:1.U nekim FitoFert specijalima(FF Tomato, FF Pepper) jepovien sadraj magneziju-ma na 4%, u FF Melon 3,5%,a kod FF Berry, 2% te se pri-menom programa prihraneovih formulacijama izbegavanastanak nedostataka ma-gnezijuma.

Sumpor - SSumpor je neophodan gra-divni element koji uestvu-je u sintezi hloroplasta. Usluaju nedostatka sumpora

javljaju se ujednaena sve-tlija obojenja lista i to prvona novim listovima, a ako jehloroza due prisutna veomapodsea i na nedostatak azo-ta. Meu formulacijma u pa-leti FitoFert ubriva, izdvajase FF Kristal 10:40:10pove-anim sadrajem sumpora.

Kalcijum CaUglavnom se nedostatakovog elementa ispoljava uobliku nepravilnog razvijanjamladih listova, sa dosta izra-

enih nabora (klobuasti inepravilno opkrojeni listovi),a na plodovima izaziva zna-ajne oegotine, gorke pege isl. Moe i da izostane i razvojtaaka porasta, pa te biljkezakrljavaju. Ukoliko se desida je zemljite suvie kiselosmanjuje se usvajanje kal-cijuma, kao i u sluaju kadaima previe K i Mn.

Ako Ca ima previe, to moeizazvati nadostatak Mg i B,to drastino moe da uma-nji prinos biljaka. Naa pre-poruka je primena FF Calci-um 15, odnosno FF CalciumOrgano 30.

Bakar Cu

Nedostatak ovog elementaizaziva hlorozu tkiva izmeunerava mladog lia, dok suivice i vrhovi normalne zele-

ne boje. Kasnije sledi hlorozanerava i na kraju brza nekro-za cele lisne povrine.

Svi specijali iz proizvodnogprograma (Melon, Pepper,Tomato, Berry) snabdeve-ni su koliinama bakra kojeobezbeuju optimalnu ishra-njenost biljke.

Bor B

Bor je element koji presudnuulogu ima u ranijim fazamarazvoja biljaka, a posebnou procesima diferencijacije

cvetova, cvetanju, oprai-vanju i oplodnji. Bor takoeznaajno doprinosi asimila-ciji i ostalim biohemijskimprocesima.

Nedostaci mogu da budu mi-norni i teko primetni, ali ida budu toliko drastini da upotpunosti izostaju cvetovi iplodovi.

Stoga, primena FF BorMax20 ili FF Bor Liquid 8 do-

prinosi optimalnom razviugajene biljke.


18/6818

AGROSVET

Gvoe FeNedostatak se u poetku is-poljava samo izmeu lisnihnerava, a kasnije utilo i iz-beljivanje zahvata itav list.Gvoe se oteano usvaja napovienim pH vrednostima,kao i u sluaju visokog nivoaP, Zn, Mn i Cu u kiselijimzemljitima. Na jako kiselim

zemljitima uticaj gvoamoe biti i jako tetan po ga-jene biljke. Blokadi gvoamogu da doprinesu i loijadrenaa, kao i loije razvijenkoren biljaka.

U sluaju pojave simptomanedostatka gvoa, mogu seprimeniti FF Ferro Organo6, FF Chell 6 ili FF Max 11.

Cink ZnCink je veoma bitan eleme-nat u ishrani ljudi, jer utiena imunoloke procese, aistovremeno je jedan od ve-oma vanih elemenata i uishrani biljaka. Nedostatakse ispoljava kao hloroza tki-va izmedu nerava mladoglia, sa zaostalim tkivom

normalne boje du lisnih ne-rava. Takoe se javljaju krat-ke internodije i sitni listovi,kovrdanje listova ili pojavalisnih rozeta. Istovremeno,visoka pH vrednost i visoknivo P ili Mn mogu dovestido nedostatka Zn.

Popravak se moe izvesti pri-menom FF Cink 14.

Mangan Mn

Ovaj element pokazuje slinekarakteristike kao i gvoe,sa malom razlikom u simp-tomima. Hloroze se javljajuizmeu lisnih nerava sa zao-stalim tkivom normalne boji.U kasnijim fazama se estojavljaju zone sa odumrlimtkivom - nekroze. Kao i gvo-

e, postaje jako toksian nakiselim zemljitima, a njego-va visoka koncentracija do-vodi do nedostatka gvoa.

Ukoliko se registruje pojavanedostatka mangana, trebaprimeniti FF Mangan 12.

Redovnom upotrebom Fitofert specijala (Tomato, Melon, Pepper, Berry) regulie se

pH vrednost, koja takoe ima vanu ulogu u usvajanju sekundarnih i mikroelemenata.Sam sadraj i oblik (helatni usvojiv) u kom se nalaze ovi elementi u specijalima su odgo-varajui prema biljnim vrstama za koje se primenjuju.

Isto tako upotrebom proizvoda sa sekundarnim i mikroelementima iz FitoFert paleteproizvoda u redovnim ili interventnim tretmanima preko lista mogu se obezbediti zdrave ikondiciono snane biljke. Takve biljke su tolerantnije na stresne uslove, poveava im se ste-pen otpornosti prema pojedinim prouzrokovaima biljnih bolesti i tetnim insektima, te etretmani pesticidima biti uspeniji, a proizvodnja rentabilnija uz vrhunski zdrav i visok rod.

Jednostavno, AgroServis koji objedinjuje vrhunske proizvode i visoku strunost kojunose Fertico i Agromarket obezbeuje da veliki problemi koje mogu uzrokovati makro imikro elementi budu reeni na zadovoljstvo proizvoaa.

beleke:


19/68


20/68


21/6821

AGROSVET

KALKULACIJE PROIZVODNJE POVRAInvesticioni trokovi i godinja amortizacija za visoki tunel povrine 8 50 m

Elementi Cena po objektu, Amortizacioni period, godina Godinja amortizacija po objektu,

Nosea konstrukcija 1680 10 168

PE folija dupla 460 4 115

Sistem za navodnjavanje 250 5 50

Ostala infrastruktura 250 5 50

Svega 2640 373

Oekivani proseni prinosi najzastupljenijih biljnih vrstaGajena vrsta Vreme i nain gajenja Broj biljaka / m2 Prinos

Paradajz

Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 2,53,0 35 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,03,5 25 kg/m2

Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,5 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,5 15 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 3,5 20 kg/m2

Paprika

Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,03,5 20 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,54,0 15 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 5,06,0 10 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 5,06,0 10 kg/m2

KrastavacRanosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,54,0 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 4,04,5 15 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 2,53,0 15 kg/m2

SalataZimske sorte kratkog dana sa dopunskim grejanjem 1216 Ranoprolene sorte bez dopunskog grejanja 1618

RotkviceZimska proizvodnja sa grejanjem duina vegetacije: 4050 dana 3035 vezica/m2

Zimska proizvodnja bez grejanja duina vegetacije: 6075 dana 2025 vezica/m2

Investicija: 3.540 ; 2.640 u osnovna sredstva; 900 u obrtna sredstva ( godinji trokovi bez amortizacije su 1.885, ali je obrt sred-stava vei od 1 godinje, tako da su godinje potrebna obrtna sredstva procenjena na 900 ).

Primer kalkulacije proizvodnje (Celogodinja proizvodnja paradajza bez grejanja + ranoprolena proizvodnja salate)

Stavka Jedinica Koliina Cena Ukupno Ukupan prihod

Celogodinja proizvodnja paradajza + t 10 300 3000

ranoprolena proizvodnja salate pak/24 k 300 4 1200

Ukupan prihod godinje 4200

Trokovi materijala 690

Rasad paradajza kom. 1400 0,10 140

Rasad salate kom. 6500 0,02 130

Hraniva:

glistenjak t 0,18 57 10

osnovna mineralna kg 30 0,66 20vodorastvorljiva kristalna kg 100 1,50 150

Pesticidi lit/kg 40

Polinacija konica 1 70 70

Kanap kg 45 2 10

Prstenovi kom 6000 0,02 120

Radna snaga radni dan 150 7,5 1125

Ostali trokovi 5% 70

Amortizacija 373

Kamata 10% na uloeni kapital 354

Ukupni trokovi proizvodnje 2612Dobit (profit) u prvoj godini (Dohodak, ako nije raunat rad vlasnika) 1588

Ekonominost proizvodnje (%) (Ukupan prihod/ukupni trokovi) 30 20 160,8%

Rentabilnost proizvodnje (Dobit/uloeni kapital) % 44,9%

Rok povraaja kapitala (godina) 2,2 godine


22/6822

AGROSVET

P

roizvodnj rsd predstvlj njvniji, li i njkom-pleksniji deo povrtrske proizvodnje. Od nje direk-tno zvisi koliin i kvlitet povr koje e se ubrti.

Nprvljene greke u proizvodnji rsd proizvoe prtedo smog krj ciklus proizvodnje i uzimju svoj dnk.Kko bi se izbegle eventulne greke treb povesti run osledeem:

Dobro isplnirti rok setve

Koristiti njkvlitetniji semenski mterijl

Z setvu i pikirnje koristiti kvlitetn supstrt

Koristiti ist, dezinfikovn i kvlitetn pribor iopremu z setvu

Kontrolisti to bolje uslove u proizvodnji rsd

(tempertur, vod, svetlost, hrn, vzduh...) Spreiti pojvu bolesti i tetoin preventivnim

merama i tretmnim

U vezi s rokom setve treb znti d njveu dptabi-lnost n stresne uslove poseduju mle biljke. Teko je kon-trolisti sve uslove proizvodnje, kko u plsteniku, tko i n

otvorenom polju te je mnogo prktinije biljke sejti netoksnije u odnosu n ustljene termine, sditi rnije. Tkorni prdjz posejn u jnuru zhtev i do 130 dn doplodonoenj, a isti hibrid posejn u mrtu pristie n berbuz oko 100 dn i dje ukupno vii i kvlitetniji prinos.

Od genetskog potencijl biljke zvisi i krjnji rezulttu proizvodnji. Kako seme u ukupnoj strukturi trokov neprelzi 10%, a esto i manje, jsno jed ono ne sme bititrok, ve investicij. Vrlo esto je nizgled njskupljeseme u klkulciji proizvodnje i njeftinije njmnj cenkotnj po kilogrmu ubrnih i realizovanih plodov na tr-itu.

Iz proizvodnog prostora treba ukloniti svaku vrstu zaosta-log materijala korovskog i gajenog bilja. Treba voditi raunao fitosanitarnim merama sa najveom moguom panjom.esto se ostvarena infekcija u fazi rasada (neki virusi kojihmoe biti u duvanu cigarete) ispoljava tek u proizvodnji, aefekti mogu biti krajnje pogubni.

Ukoliko se ne koristi novi pribor i oprem z proizvod-nju rsd, treb pribei jednostvnoj dezinfekciji uz pomohlornih preprt. N primer 10%-tni rstvor proizvoda Do-mestos moe posluiti svrsi. Neophodno je smo d nkonprimene iezne prisustvo miris hlor, d bi se izbegl fito-toksinost.

Preventivn primen hemijskih ztitnih sredstv sesprovodi zlivnjem, odnosno ntpnjem supstrt i torstvorom preprt Proplant 722 SLu konc. 0,25%. Isku-stv proizvoaa iz prethodnih sezona govore d su dobrerezultate ostvarivali i dodavanjem u pripremljeni rastvor

PROIZVODNJA RASADA POVRA


23/6823

AGROSVET

preparat Fostonic 80 WPu konc. 0,06% i Funomil0,1%. Utom sluaju, koncentrcij preparata Proplant- 722 SLsesmnjuje n 0,15%. Kombincijom ov tri preprt se dobitje dvostruka, iri spektr delovnj n biljne ptogene sjedne strane, zbog smnjenj udel njskuplje komponente(Proplant) s 0,25% n 0,15% i pojeftinjenje ove, osnovnemere, s druge strane.

Tretmne treb sprovoditi preventivno i to;

1. pri setvi (oko 1,5 litara rstvor po kontejneru),2. pre pikirnj (njmnje 24 st rnije) i

3. pre sdnje ( 50-100 ml rstvor po sksiji)

Zlivnje biljk u rsdu vodom, fertirigcionim, ilinvedenim hemijskim rstvorom treb obvljti kd se sup-strt dobro prosui. Dkle zlivti ree, veim koliinmrastvora, kko bi se supstrt mksimlno sturiso vlgom.Ov mer doprinosi boljem iskorienju sredstv za zatitubilja i biljnih hrniv, time i kvlitetnijemrzvoju biljk.

Ukoliko se pojve bolesti u rsdu treb pribei i dodt-nim folijrnim tretmnim preprtim sa sisteminim de-lovanjem (Ridomil GoldMz...). Ovo se dev smo u ek-stremnim uslovim i ukoliko nije ispotovn nveden teh-nologij.

Odmh pri setvi treb u blizini posejnih kontejner po-stviti mmke protiv glodr - Gardentop, kko bi izbegligubitk skupog semen, ili mldih biljk.

Preporuk nae strune slube je d se z setvu ranog plo-dovitog povra koriste kontejneri s oko 60-k otvor.

Njvniji uslovi z klijnje i nicnje semen su tem-pertur i vlnost supstrt. Temperturu je njlke kon-trolisti putem elektro termostt. Njve sigurnost se po-stie n 20 250C, z veinu povrtrskih biljk, li se odmhnkon nicnj tempertur treb sniziti do grnice fiziolo-kog minimum gjene biljke. To je kod plodovitog povr oko10 120C. Njvie minimlne temperture zhtevju lube-nic, dinj, tikvice (i do 160C)..., p ztiim pprik sltk, pljut (oko 120C), njnie prdjz (ne mnje od 90C).

Sve vreme proizvodnje rsd je bitno d uvek tem-pertur u korenu bude vi z pr stepeni od vzdune.Izuzetno po sunnom vemenu u poetnom periodu rzvojbiljk tempertur moe biti vi, npr. i do 230C kod lubeni-ce. Ov mer doprinosi kompktnom izgledu biljke u rsdu

i ksnije boljem rodu. U daljem prosesu proizvodnje, tem-perturu treba sukcesivno podizti, njbolje bi bilo d buduto slinije temperturm mest stlnog rst.

Drugi veom bitn inilac je vod. On bi trebl d sdr-i to mnje soli (nizk EC


24/6824

AGROSVET

Svetlost na rast i razvie biljaka utiie svojim intenzite-tom i kvalitetom, kao i duinom trajanja. Najvei znaaj imatzv. vidljivi deo spektra zraci talasne duine 380 do 780 nm(milimikrona). Na mikroklimu u usevu povra znaaj ima ideo ultraljubiastog spektra, talasne duine 280 do 380 nm,kao i infracrveni zraci duine iznad 780 nm. Brojna ispitiva-nja su pokazala da 1% svetlosti poveava ili smanjuje prinospovra za 1%. Svetlost po prvilu nedostje biljkm u rnojproizvodnji, p i ko se vetki dodje ne moe u potpunosti

d zmeni Sunce, a pored toga dosta i kota. Zto je neophod-no d objekti z gjenje biljk budu dobro osvetljeni i pre-kriveni istim i kvlitetnim vieslojnim nmenskim folijmrenomirnih proizvo. N tritu, a u distribuciji kompa-nije Agromarket se mogu ni vieslojne folije, koje su termo,difuzne, UV filtrirjue, mehniki ojne, nekpjue, sadodatkom protiv nakupljanja neistoe na spoljanjoj strani,izloenoj atmosferilijama. Sva navedena svojstva nalaze seu foliji profesionalnog proizvoaa Ileri Plastikod 175 mi-krona, sa neverovatnih 91% propustnosti svetla vrhunskogkvalliteta za gajenje biljaka. Ove folije sadre u svom sastavuEtilen Vinil Acetat i po tome nose oznaku najnovije genera-

cije EVA. Zahvaljujui ovom sastojku poseduju brojna supe-riornija svojstva u odnosu na ostale. Razlika koja se ostvarujeu prinosu sa EVA folijom i sa standardnom PE folijom je vienego znaajna, a razlika u ceni se isplauje ve u jednoj po-lusezoni, pa i ranije.

Veom je bitn i provetrenost prostor u kom se gje bilj-ke. Usled nedovoljne provetrenosti dolzi do guenj biljku ngomilnim gsovim, mogu je i sintez nekih tetnihjedinjenj s vodenom prom iz vzduh. Ov pojv moeizzvti otenj list, ksnije i pojvu drugih biljnih bole-sti, posebno je est pri upotrebi stjnjk ko izvor toplo-te, ili plinskih topova.

Optimln vlnost vzduh je njee 60-80%, vred-nosti vn ovih okvir pogoduju rzvoju ptogen.

Dobro odnegovn rsd povr treb d bude kompk-tnog izgled, debelog stbl i vrstih lisnih drki. Cvet nesme d bude otvoren, ve smo u pupoljku. Listovi rvni ilepe boje, bez prisustv fiziolokih ili ptolokih poremej.Koren treb d je svetle boje i d vrsto obuhvt supstrtsksije. Smo ovko odnegovn biljk moe plodonositi ugrnicm genetskog potencijl hibrid ili sorte.

Veom je bitno d rsd ne prestri, jer se td biljk

prekomerno izduuje, ovrnjv u prizemnom delu stblnedovoljno rzvijen, deo koren usled nemogunosti rzvi-jnj poinje d odumire, pri emu postje pogodn z rzvojsprofitnih mikroorgnizm. Ostrel biljk u rsdu poi-nje i d cvet, p se ksnije po sdnji loije ukorenjv, toje krjnje nepovoljn pojv. U tkvim slujevim k trebukloniti obrzovne cvetove, d bi se biljk rsteretil.

I z krj jedn ltinsk izrek Bis dat qui cito dat. Dvo-struko dje ko brzo dje, p nek to budu ve biljke.


25/6825

AGROSVET

Kvalitetno izvedena mera proizvodnje rasada obez-beuje da se u daljem procesu proizvodnje izbegnu iliumanje problemi koji novu biljku, rasaenu u zatvore-nom prostoru ili na otvorenom oekuju.

Pripremljeno zemljite se neposredno pred sdnju obez-beuje dodtnim koliinm hrniv sa kontrolisnim otpu-tnjem tipa FF Fito Cote(oko 30 grama po biljci), eventual-no manjim koliinama (max 2-3kg/ar) kompleksnim formu-lacijama 5:10:20 ili 10:5:20.

Sledei postupak je formirnje bnkova, preko kojih sepostvlj kpju trkili crevo, p se sve to prekriv ne-providnom folijom tmne boje z prolenu, ili svetle boje zjesenju proizvodnju. Kompanija Agromarket ima u ponudi i

vrhunsku kapajuu traku i dodatnu opremu. Emiteri su po-stavljeni na 15, 20 i 25 cm, a odabir se vri prema potrebamabiljaka i karakteristikama zemljita.

Njbolji rspored biljk u plsteniku je kd se poje-dinni redovi ili bnkovi nlze n neto veem rstojnju,tko d se izmeu njih nesmetno prolzi, bolj je ventil-cij, ko i osvetljenost donjih delov biljk. Tko su biljkezbijenije u redu, jer se potuje gustina sadnje sa odreenimbrojem biljaka/m2. Kao primer, u plsteniku irine 5 metrformirju se tri bnk. Rstojnje biljk u redu se menj u

zvisnosti od rok sdnje, ko i vrste gjenog bilj. U rnijimrokovim sdnje se primenjuje gustin od oko 2 biljke /1m2kod krstvc, 2,3 kod prdjz i oko 2,5 kod pprike, dokse u ksnijim rokovim sdi 2,5 krstvc, 2,8 prdjz i 3pprike po metru kvdrtnom. To prktino zni d e bilj-

ke biti rsporeene n po 15-k, p do 25 cm u redu jednod druge.

Nakon obavljenih priprema u plasteniku i postizanja ade-kvatnih uslova za gajenje povrtarskih biljaka moe se pristu-piti sadnji rasada. Ve smo ukazali na to da rasad plodovitogpovra ne sme biti prestar i sa otvorenim cvetovima. Korentreba da bude dobro razvijen i aktivan, a na to ukazuje nje-gova svetla, gotovo bela boja. Da bi koren ostao zdrav, presadnje se preporuuje primena preparata Proplant 722 SL ukoncentraciji od 0,15% (15 ml na 10 l vode), Fostonic 80 WP(0,06%) i Funomil (0,1%). Kombinacijom ova tri preparataistovremeno u praksi se postiu odlini preventivni rezultati,kao i znatno nia cena kotanja po litri rastvora u odnosu nasline proizvode. U sluaju visokog infektivnog potencijala,a posebno u sluaju iznurenih starijih sadnica, treba izvrititretiranje pomenutim rastvorom i na stalnom mestu po sad-nji, sa najmanje 0,5 l rastvora po biljci. Kako bi se mlade inene biljke odbranile od tetoina, a pre svega od napada nakoren, treba primeniti preparat Force 0,5 G. Ovaj zemljiniinsekticid ima trojako i jako produeno dejstvo, a poto nijesistemik i biljke ga ne usvajaju, nema karence.

Da bi se spreila pojva bolesti na mladim biljkama trebpribei i folijrnim tretmnim, a po specifinim programimazatite za svaki zasad posebno (Agrosvet broj 56). Neizostav-na je primena sisteminih preprta iz nae ponude kao tosuRidomil Gold MZ 68 WG, Fostonic 80 WP i dr. Istovre-meno, tetni insekti mogu da naine znaajne tete (direktnei indirektne) nenoj lisnoj masi pa za zatitu nadzemnog delabiljke preporuuje se najsisteminiji preparat iz grupe Neo-nikotinoida,Actara 25 WG, zalivanjem korena ili folijarnimtretmanom. U praksi se pokazalo da papriku uspeno titiod bele leptiraste vai ak i po 50 dana. Od 2014. godine uponudi je i insekticid Teppeki 500 WG, specifini aficid kojise u Italiji koristi u poetnim fazama razvia bilo folijarnimputem, bilo kroz sistem kap po kap za suzbijanje biljnih vaiali i blee leptiraste vai. Kod biljaka koje bre rastu i razvijajuse (krastavac) zatita traje krae, ali je dovoljna za poetne

faze razvoja u kojima se biljka ukorenjava, a koje e biti ovomprilikom i opisane.

Pri samoj sadnji, ili nekoliko dn nkon sdnje poeljno jezalivanjem jednokratno primeniti kvlitetno fosforno hrnivo

NEGA RASAENOG POVRA


26/6826

AGROSVET

FitoFert Kristal 10-40-10 (oko 3-5 g po biljci), kome se popotrebi moe dodati i neki sistemini insekticid (Teppeki iliActara ). Preko lista tretmane treba sprovoditi redovno pre-paratima snanog biostimaulativnog dejstva s huminskim,fulvinskim i mino kiselinm, ekstraktom algi i neophodnimmikroelementima. U tu svrhu se koristi FitoFertHumiStartiAminoFlex. Tretmni mogu d se ponvljju n po 7 dn iu kombinaciji sa drugim pesticidima, poeljno je d se spro-vode u popodnevnim stim, odnosno pri umerenom Sune-

vom osvetljenju, kko bi se izbegle oegotine. Efekti posebnogbiostimulativnog dejstva mogu se uoiti i 1h nakon tretmana.Biljka dobija sjajniji i intenzivnije obojen list, a tretirane bilj-ke trajno zadravaju predost do kraja ciklusa proizvodnje.

U ovom periodu ukorenjavanja to due biljke drti bezzlivnj, ime se postie bolje razvijanje zdravog, dubokogi snanog korenovog sistema. Nakon perioda ukorenjavanjabiljkama treba davati specijalno prilagoene formulacije hra-niva za svaku biljnu vrstu posebno FitoFert Kristal Toma-to, Melon i Pepper. Ova hraniva omekavaju zalivnu vodu,oslobaajui elemente blokade, iste sistem kap po kap odnaslaga i znatno manje zaslanjuju zemljita. Dakle idealna su

za tvrde i slane vode, koje su kod nas veoma est sluaj. Uztakozvane pomenute specijale obino se dodaju i odreenekoliine kalcijum nitrata, koji je takoe jako znaajan u ra-zvoju biljaka.

Preporuke u vezi sa formulacijom, koliinom i koncen-tracijom hraniva se sprovode na osnovu izvrenih analiza ze-mljita, vode, biljnog materijala i vizuelnog pregleda zasada,a uz pomo specijalnog raunarskog programa. Na taj nainse proraunava tano potrebna koliina pojedinih hraniva,a greke u prihrani koje umnogome redukuju prinos svodena minimum. U ovom periodu se obino jave problemi usledprimene vee koliine azota, odnosno jeftinijih meanih ilikompleksnih mineralnih hraniva, kao i previsoke doze staj-njaka. Previe bujna odnosno vegetativna biljka posedujenii stepen tolerantnosti na stresne uslove, na bolesti, pa ina tetoine i u tim sluajevima se formulacije posebno pri-lagoavaju, kako bi biljke ispoljile to vie od svog genetskogpotencijala.

Koncentrcij hrne se

prilgov temperturnimuslovim i intenzitetu inso-lcije. Tko prdjz podno-si njvii EC (mer sdrjsoli u rstvoru), li po obl-

nom vremenu, dok je npr. krstvc njosetljiviji i zhtevnjrzbleniji rstvor hrniv, posebno po sunnom vre-menu. Dkle koliin hrne koju troe biljke u odreenojfenofzi rzvoj dnevno ostje nepromenjen u odnosu npromenu klimtskih fktor, smo se menj koliin vodekoju biljke troe. Veom je bitno d vodeni rstvor hrnivbiljke dobijju to ree, u veim koliinm, pri emu do-bru pomo pruju ureji za proveru vlanosti tla tzv. TDRili Tenziometr i sl. Kd n odreenoj dubini nivo rstvor

dostupnog biljkm pdne ispod odreene mere, ureji toregistruju i prikzuje n digitalan ili nlogn nin. Utvri-vanje vlanosti zemljita moe se izvriti i prirunim alatomu vidu metalne zarale ipke, koja se tamnije oboji pod dej-stvom vlage, kada se zabode u tlo.

Pored primene pomenutih hraniva kroz koren i sistemkap po kap poeljno je redovno sprovoditi i tretmane folijar-ne prihrane. U te svrhe najpogodnije je primenjivati formu-lacije koje se koriste u redovnoj prihrani uz dodatak biosti-mulativnih proizvoda i mikroelemenata, kao to su FitoFertAminoFlex, HumiStart, HumiSuper, FitoFert Calcium15, Calcium Organo 30, kao i Fitofert pojedinane mikroe-lemente po potrebi. Ove preparate treba kombinovati sa pe-sticidima koji se koriste u zatiti povra, a ukoliko tretmanizatite i izostanu, folijarnu prihranu sprovoditi i samostalnona svakih 7 dana.

Sm proporcij unetih hraniva se treb stlno pril-govti kko biljnoj vrsti, tko vremenskim uslovim, koi svkom hibridu ponosob. Biljke nedosttke pojedinihhrniv mnifestuju vidnim simptomim n listu i plodu, pje blgovremenom korekcijom mogue isprviti greku.

Smtr se d povrtrske biljke intenzivno reguju n de-

kvtn hrniv preko koren ve nkon nekoliko dn po to-plom (krstvc), p do 10-k dn po hldnijem vremenu.

Ako je biljk s mlo plodov i sa slabijim cvetom trebpoveti koliinu fosfor (FitoFert Kristal 10:40:10), a koje slbije lisne mse treb povisiti sdrj zot (FitoFertKristal 24:6:10), ko se eli ukusniji plod treb povisiti ko-liinu klijum u proporciji (FitoFert Kristal 4:10:40). Zpovenje lisne mse moe se upotrebiti i zperk kome jezkinut vrh i cvet, z smnjenje iste uklnj se rzvijen listnsprm poslednjeg cvet (prdjz).

Po pojvi prvih bonih izdnk (zperci) iste uklnjtirukom i to po lepom vremenu i kd su biljke suve. Jedino kodprdjz poluvisokog porst treb ostviti jedn snnzperk ispod prve cvetne grne i od njeg formirti drugostblo. N vrhu ovih hibrid treb uvek ostvljti rezervnizperk, koji e preuzeti ulogu vrh ko vrh prestne drste. Kod pprike visokog porst skidti sve zperke doprvog grnnj, nvie uklnjti unutrnje duple vrhovei tko formirti smo dve grne po biljci. Krstvcu trebuklnjti sve plodove i bone izdnke do 50-k cm visine, od-nosno dok se ne formirju snni listovi prenik preko 20-k cm. Ndlje zperke treb skidti u potpunosti, ili ostv-ljti n njim odreen broj plodov, ko ih nem dovoljno u

osnovi glvnog stbl.


27/6827

AGROSVET

Desetk dn nkon sdnje se postvljju knpi i biljkeuvruju z njih putem specijlnih kopi.

Rdi utvrivnj prisustv i brojnosti tetnih insekt uovom periodu poeljno je postviti nti insekt ploe n 20-kcm iznd biljk. One n sebi imju feromonske dodtke ilepk i neophodno je d se redovno podiu, prtei rst bi-

ljk. Pomernje plo je neophodno zbog njihove efiksno-sti, jer se insekti okupljju i hrne njee n njmlim vr-nim delivim biljke. Ukoliko se dijagnostikuje neka tetoinatreba primeniti neki od preparata folijarnim putem (Afinex20 SP, Nurelle D, Chess 50 WG, Sanmite 20 WP, Demitan200 SC, Borneoi dr. ), a zajedno sa sredstvima prihrane.

Veom je bitn i provetrenost prostor u kom se gje bilj-ke. Usled nedovoljne provetrenosti dolzi do guenj biljku ngomilnim gsovim, mogu je i sintez nekih tetnihjedinjenj s vodenom prom iz vzduh. Ov pojv moeizzvti otenj list, ksnije i pojvu drugih biljnih bole-

sti. Optimln vlnost vzduh je njee 60-80%, vred-nosti vn ovih okvir pogoduju rzvoju ptogen.

Adekvtn snbdevenost biljk hrnivim utie i npovenu otpornost prem bolestim, p k i prem teto-inm. Tko se dobij i proizvod koji je zdrvstveno bez-bedniji i s mnjim sdrjem ostataka pesticid. Kd su pe-sticidi u pitnju treb strogo voditi run o krencm, uvreme berbe koristiti iskljuivo preprte krih krenci. Uponudi Agromarketa se mogu ni k insekticidi s kren-com od 1 dna, kao to je Corgen 20 SC,to je do pre prgodin bilo nezmislivo. Ovaj preparat je nezamenljiv u bor-bi protiv junoamerikog lisnog minera -Tuta absoluta. Treb

npomenuti i mogunost primene biolokih preprt, koto su predtori i przitoidi u borbi protiv tetoin, li iupotrebu bumbr, ko opriv. U ponudi Agromarketapolako mesto nalaze i bioloki preparati, kao to je NaturalisBiogardna bazi entomofagne gljive, a u ponudi se nalaze itakozvane biljne vakcine iz proizvodnog programa renomira-nog panskog proizvoaa Lide. Pomou navedenih proizvo-da je mogue proizvesti zdrvstveno bezbednu hrnu. Ovemere iziskuju bolju tehniku opremljenost, veu strunost ineznatno vie finnsije.

Neposredno pre vremen kd se oekuje ubirnje pr-vih plodov treb povesti i run o strijim listovim. Mer

uklnjnj donjih, strijih listov im fitosnitrni, li i fi-zioloki znj. Listovi se ko i zperci uklnjju rukom,kd je biljk suv i u smoj osnovi stbl. S tim listovimse uklnjju nekrotin otenj koj mogu biti osnov zrzvoj sprofit (trulei). Uklnjju se jj i lrve nekih te-

toin, to moe d sprei njihovo prenmnoenje. Smnju-je se trnspircij, p biljci ostje n rspolgnju vie vodeu toplom periodu. Ovom merom se povev provetrenost iosvetljenost u prizemnom delu biljke i olkv rd oko bi-ljk i obilzk plstenik.

Kod prdjz obino tri list hrne jednu cvetnu grnu(dv ispod i jedn iznd) i njihovim uklnjnjem ubrzvmozrenje tih plodov. Kod pprike obino jedn list prti jednplod, dok kod krstvc jedn list obezbeuje vie plodov.

Nvodnjvnj treb sprovoditi u jutrnjim stim, kkobi se smnjil koliin vlge u plsteniku preko noi, i timeumanjili pogodnost za rzvoj bolesti, posebno bolesti tzv.vlanog tipa (plamenjaa, pegavost, siva trule)

Plodove povr u tehnolokoj, ili fiziolokoj zrelosti trebbrti u vreme kd je biljk suv, li i pod punim turgorom(vrst). Tkvi plodovi imju viu trinu vrednost, vri su,

tei i hldniji, p se due uvju.

D bi proizvod lke no put do kupc mor biti odli-nog kvlitet i dobro upkovn. Pored estetske funkcije m-bl moe uticti i n odrnje kvaliteta plodova.

Izlaskom plodova povra na trite ne zavrava se posaopovrtara. Pojedinim postupcima treba se pripremiti za na-rednu sezonu.


28/6828

AGROSVET

Prouzrokovai bolesti povra se mogu odrati u ostacimazaraenih biljaka due vreme nakon berbe, odnosno sve dokne doe do potpune razgradnje biljnih ostataka usled dejstvafaktora spoljne sredine ili saprofitnih mikroorganizama. Sto-ga je neophodno nakon zavretka eksploatacije useva uklonitisve biljne ostatke i unititi, ili usitniti i uneti u zemljite kakobi sepospeili mikrobioloki procesi razgradnje biljnog tkiva iinaktivacije patogena.

Do sledeeg useva parcelu treba odravati u nezakorovlje-nom stanju jer se na taj nain spreava dozrevanje semena ko-rova i smanjuje potencijal zakorovljenosti u narednoj sezoni.Gajenjem useva jae pokrovnosti (strna ita) posle paradajzaspreava se prenamnoavanje korova karakteristinih za iro-korede useve, a takoe se postie bolje iskoriavanje hrani-va zaostalih izprethodne sezone. Osim toga ovakav plodored

smanjuje nagomilavanje patogena paradajza i njemu srodnihbiljaka u zemljitu naroito ako je bilo masovne pojave tokomupravo zavrene proizvodnje.

to se tie zatienog prostora, neophodno je iz objektaizneti biljne ostatke i iskorieni materijal i obaviti dezinfek-ciju objekta, alata i pribora, i svih unutranjih instalacija prezapoinjanja novog ciklusa proizvodnje.

Zbog zavretka sezone i usmeravanja panje na druge ak-

tivnosti esto se zanemari znaaj navedenih mera integralnezatite i propusti prilika da se opasnost od tetnih organizamau narednoj sezoni preventivnim merama svede na minimum

Sa koliko ljubavi i panje se posvetimo biljkama, toliko eone biti u stanju da nam vrate dobrim rodom i kvalitetom plo-dova. Ovo posebno zavisi od opisanih poetnih faza razvoja.

IRIGACIJA i

NAVODNJAVANJE


29/68


30/6830

AGROSVET

ZATITA POVRTARSKOG BILJAOD PROUZROKOVAA BOLESTIMikoze- Po svom broju, rasprostranjenosti i ekonomskomznaaju u proizvodnji povra, gljive zauzimaju prvo mestomeu prouzrokovaima bolesti koje se nazivaju mikoze. Pa-togene gljive se u nepovoljnim uslovima odravaju u vidu

razliitih spora (oospora, hlamidospora) ili u obliku gustihi vrstih tvorevina (sklerocije). Mnoge gljive se odravaju i usamoj biljci domainu, najee korovima, samoniklim bilj-kama ili gajenim biljkama u stakleniku gde se povre proi-zvodi cele godine.

Prouzrokovai trulei korena i prizemnog dela stabla senalaze u zemljitu i pripadaju razliitim vrstama parazitnihgljiva, rodova Phytophthora, Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia.Gljive se odravaju i na semenu, sadnom materijalu i osta-cima biljaka u zemljitu. Aktiviraju se u povoljnim uslovimatemperature i vlanosti. Na razvoj gljive i intenzitet napadautie vei broj faktora od kojih su najznaajniji vlanost i tem-

peratura. Za veinu gljiva neophodna je kap vode da sporaproklija i ostvari infekciju. Zbog toga je zaraza gljivama uvekjaeg intenziteta u uslovima vlanog i kiovitog vremena.

Poznavanje epidemiologije patogenih gljiva, odnosno na-ina odravanja i prodora

Documents

Agrosvet (povrce)