A.J.C r o n i n : THE IUDAS TREE

Copyright 1961 by A. J. Cronin

Prevela s engleskog LJERKA RADOVI

A.J.Cronin-Judino drvo-dio1

Jesenje jutro je bile tako sjajno da je Mare j, pote je razumno pogledao reestaini termometar na speljanjej strani prozora, odlui da dorukuje na balkonu spavae sobe. Spavao je dobro: za oveka koji je nekada patio od nesanice est asova spavanja bila su ohrabrujui podvig. Sunce ga je grejalo kroz svileni domai ogrta, a Arturo mu je, kao i uvek, majstorski pripremio poslu|avnik. Nalio je solju kafe Toskanini koja je*"'"bila'/'u srebrnom termosu da ostane vrua namazao je svezu kiflu planinskim medom, dok mu je pogled lutao""s onim snanim, posednikim zadovoljstvom pronalazaa. Boe, kakva lepota! S jedne strane Rajzenberg se dizao u plavetno nebo s bes-prekornom simetrijom iznad zelenih, zelenih panjaka, retko posejanih malim starinskim seljakim ku-ama s crvenim krovovima; s druge strane, blage padine Eenbrika, s vonjacima kruaka, kajsija i treanja; napred, prema jugu, udaljeni greben sne-nih Alpa, a ispod, ah, da, ispod platoa njegovog imanja lealoje vanze, jezero koje je toliko vo-leo zbog onih njegovih mnogih raspoloenja, neoekivanih, neobuzdanih i divnih, koje je meutim sada blistalo spokojno, obavijeno najtanjim pove-smima magle kroz koju se mali beli amac iskradao tiho, kao... pa, kao labud, zakljui on pesniki.Kako je bio srean to je posle tolikog traenja pronaao ovo mimo, divno mestace, jo neokaljano turistima, a ipak dovoljno blizu grada Mels-burga da bi prualo sve prednosti jedne uspene civilizovane zajednice. I kua takoe, sagraena s tanou svojstvenom jednom poznatom vajcar-skom arhitekti, bila je onakva kakvu je samo mogao poeleti. Solidna pre nego upadljiva, no krajnje udobna. Kad smo pomislili da je naao grejanje na mazut, ugraene plakare, kuhinju u ploicama, divan dugaak salon za svoje umetnike slike, pa ak i moderna kupatila, koja je iziskivao njegov dugogodinji boravak u Americi! Dok je pio sok od pomorande, koji je uvek ostavljao za kraj da se osladi, Marej uzdahnu od zadovoljstva, tako je prijatno blaeno bilo njegovo raspoloenje, tako je savreno bio nesvestan nesree koja je bila na pomolu.Kako da provede dan? upitao se kad je ustao i poeo da se oblai ispitujui razne mogunosti. Da li da telefonira gospoi fon Altishofer i da proeta do Tojfentola? po ovako divnom jutru sigurno e eleti da proeta svoje uasne i divne pse vajmarske rase. Ali ne, u pet sati ga je oekivalo zadovoljstvoda je povede na festivalsku priredbu ne treba suvie navaljivati. ta onda? Da otri u Melsburg na partiju golfa? Ili da uzme amac i da se pridrui ribarima koji su se ve nadali lovu na lososa u jezeru? Bio je, meutim, nekako vie sklon nenijoj razonodi i zato najzad odlui'! Jda se posveti ruama, koje, zbog kasnog mraza, ovog leta nisu procvetale punim cvatom.Marej sie na prekrivenu ferasu. Pored ezlonga zafee potu i lokalne novine engleske novine i pariki Herald Tribjun stizali su tek po podne. Nije bilo niega to bi ga uznemirilo u pismima dok ihje otvarao jedno po jedno s nekim udnim okle-vanjem, pokretom palca kao protiv volje bilo je udno kako je ta smena fobija bila uporna. -U kuhinji je Arturo pevao:La donna e mobile ... Sempre un' amabile ... La donna e mobile ... E di pensier!Marej se osmehnu; njegov sluga je imao sklonost za operu koja se nije dala suzbiti on je, na primer, odabrao meavinu kafe koju je maestro pohvalio kad je jednom prilikom posetio Melsburg, ali je bioveseo, marljiv i odan tip, a Elena, njegova ena, mada je bila zapanjujue krupna, pokazala se kao izvanredna mada temperamentna kuvarica. ak je i s poslugom, nesumnjivo, imao sree... ali je li to bila samo srea, pitao se spokojno, dok je ponosno hodao po travnjaku. U Ka-nekfiketu, gde je tlo bilo kamenito a trava divlja i neukrotiva, nikad nije imao pravi travnjak, u svakom sluaju nita nalik na ovo pare kratko podianog baruna. On ga je stvorio, to je bilo van svake sumnje, iskrivi dvadesetak starih alosnih vrba, kad je preuzeo imanje.Du ovog mirisnog travnjaka pruala se arena leja s jednogodinjim cveem, paralelno s poljun-enom stazom koja je vodila do jezerceta s lokva-njima, u kome su nepomino leali zlatni arani ispodkrupnih sonih listova. Jedna mrkocrvena bukva bacala je senku na jezerce, a dalje se pruao japanski vrt sa stenovitim brdacetom oivljenim dunjama, patuljastim javorima i mnotvom sitnijeg raslinja i grmova s latinskim imenima koja su se otimala pamenju.10

Dalja ivica travnjaka bila je oznaena linijom cvetnih grmova jorgovana, forsicija, bekovina i drugih koji su zaklanjali povrtnjak od kue. Zatim je dolazio vonjak pun zrelog voa: jabuka, kruaka, raznih vrsta ljiva u jednom trenutku dokolice izbrojao je sedamnaest raznih vrsta voa, ali je priznavao da je malo varao, jer je tu ubrojao i mumule, orahe i velike lenike koji su rasli u izobilju na vrhu padine iokruivali depandansu, lepu kuicu koju je on pretvorio u kuu za goste.,A nije smeo zaboraviti ni veliko"Botaniko bogatstvo: veliko, savreno Judino drvo, roga, koje je raslo visoko, visoko iznad padine, jezera i oblaka. Bio je to zaista lep primerak drveta, sa irokom plemenitom kronjom, prekrivenom u prolee gur^ purnjrn cvetovima koji su se pojavljivali pre lia. Svi njegovi posetioci su mu se divili, a kad je prireivao vrtnu zabavu uivao je da pokazuje znanje pred damama, proputajui da otkrije da je sve o njemu naao u Britanskoj enciklopediji. Da, rekao bi, to je cercis siliquastrium... iz porodice Leguminosa... lie mu ima prijatan ukus ina Istoku ga esto meaju sa salatom. Poznato vam je, naravno, ono smeno narodno predanje. U stvari, Arturo, moj dobri Italijan, koji je smeno prazno-veran, kune se da je to drvo nesreno i naziva ga l'albero dei damnati ovde bi se nasmejao i preveo milosno: drvom prokletih dua.U meuvremenu je ve otkrio Viljema, bato-vana, koji je priznavao da ima sedamdeset godina, dok je imao najmanje sedamdeset i devet, kako kida pupoljke sa krastavaca. Starac je imao lice starog svetog Petra, a bio je okoreo kao konjiki narednik. ovek je morao imati takta samo da se sloi s njim, ali on je dokazao svoju vrednost znanjem i radom, dok mu je jedina slaba strana bila neprijatna mada korisna sklonost da mokri na baien-skom ubritu. Popravivi zelenu tlanelsku pregau, on skide kapu i pozdravi Mareja s mrzovoljnom ravnodunou:11 Griiss Gott.*) Die Rosen, Herr Wilhelm'*) ree diplomatski Marej. Hoemo li da ih pogledamo?Zajedno su poli u ruinjak gde su, poto je starac izgrdio sve i svakoga, porazgovarali i odluili da nabave neke nove vrste. Kad je Vi-Ijern otiao, dobio je divnu zamenu. Posmatrao je dve majune prilike, decu uvara seoskog pristanita, od sedam i pet godina, kako se penju uz strmu stazu zadihani od uurbanosti i oseanja vlastite vanosti, to je znailo da donose uputnicu; Suzi, starija, vrsto je drala uti omot, dok je Hans, njen brat, nosio knjigu i olovku za potpis. Bila su to divna piavooka deca, koja su se ve osmehivala, upravo blistala u oekivanju rituala koji je on bio ustanovio. I tako, poto je pogledao uputnicu bila je, kao to je i oekivao, iz Frankfurta, i potvrivala da stiu dva sanduka specijalnog Johanisbergera iz 1955, on zamaha glavom pretei: Morate biti kanjeni to ste tako dobradeca.Kikotali su se kad ih je vodio do njihovog omiljenog drveta, plemenite ljive ringlovke prepune utth plodova. On zatrese jednu granu i kia sonog voa poe da pada, na ta oni prsnue u smeh, valjajui se niz brdo, i grabei zrele ljive koje su se kotrljale. Danke, danke vieimals, Her Maray*)Tek kad su napunili depove, pustio ih je da odu. Zatim i sam pogleda na sat i odlui da krene.U garai koja se prislanjala uz seosku kuicu odlui da uzme sportski jaguar. Za oveka koji je stigao do pedeset i pete godine i koji se po svojoj volji povukao u ivot u dokolici i otpoinku, takva kola mogla bi se oceniti kao suvie vatrena, utoliko pre to su njegova druga dva automobila,*) Pomoz' bog.**) Rue, gospodine Vihelme (prim. prev.) *) Hvala, mnogo hvala, gospodine Mareju (prim. prev.)12hambler i novi rolsov Srebrni oblik oigledno je davao prednost britanskim markama bili upadljivo konzervativni. No on se oseao, a i izgledao je, esto su mu govorili, daleko mlai .nego to je bio po godinama; bio je vitkog stasa, zdravih i pravilnih zuba, i kose bez ijedne sede, dok mu je osmeh, koji je bio Ijubak, sauvao neku naroitu skoro deaku privlanost i neusiljenost.Put ga je najpre vodio kroz panjak, gde su se smee krave blagog pogleda nezgrapno kretale zvonei velikim zvonima koja su Trn 'vsuaTb vratu, zvonima koja su se nasleivala poko'enjima. Nie dole nalivadama, mukarci, a takoe i ene, vred-no su kosili travu koja se veito obnavljala. Neki su zastajali u koenju da podignu ruku u znak pozdrava, jer je on bio poznat i omiljen, nema sumnje, zbog toga to je bio dobar prema deci, ili moda zbog toga to se potrudio da se zainteresuje za sve mesne priredbe. No te seoske svadbe, koje su dobi-jale bolnu notu zbog zavrnog trubljenja u alpski rog, tradicionalne procesije, i verske i svetovne, pa ak i neskladni zvui seoske limene muzike, koja je dola da mu priredi serenadu za roendan... sve ga je to zaista zabavljalo i veselilo.Marej najzad stie do predgraa s ulicama koje su izgledale kao oribane i belim kuama sa zelenim kapcima, ije su uline batice bile pune lepih kata i begonija, a sanduci na prozorima, cascveta-nog urevka i petunija. Takvo cvee u ivotu nije video! A sve to je odisalo takvom istom i mirnom

urednou i besprekorom, kao da je porueno i da nikad nee nestati a i nije nestajalo zaista; i kao da su potenje, pristojnost i utivost lozinka tih ljudi.Kako je bilo od njega mudro u tim izuzetnim okolnostima to se nastanio tu, daleko od pro-statva sadanjice; od hipohondara i bitnika, striptiza i rok-end-rola, od smeno rastueg broja mladih gnevnih ljudi, sumanute apstrakcije moderne umetnosti i svih ostalih uasa i nepristojnosti jednog poludelog sveta,13Svojim prijateljima u Americi, koji su se bunili protiv njegove odluke, a naroito Holbruku, njegovom ortaku u kompaniji Stamford, koji je iao tako daleko da se podsmevao ovoj zemlji i njenim sta-novnicima, on je mirno i logino izlagao svoje miljenje. Nije li Vagner proveo sedam srenih i plod-nih godina u istom ovom kantonu, komponovao Majstore pevae, pa ak dodao je s osmehom i jedan sjajan mar za domau vatrogasnu etu? Kua, sada muzej, jo uvek postoji kao dokaz. Nisu li Seli, Kits i Bajron proveli duga razdoblja romantine besposlice u tom kraju? A to se tie jezera, njegaje slikao Tarner, Ruso je po njemu veslao, a Raskin je sa zanosom govorio o njemu.Niti se zakopao u prazninu bez due. Imao je knjige, zbirku lepih stvari. Osim toga, ako vaj-carci i nisu davali podsticaje kako da to lepo kae? ako nisu davali intelektualnog podsticaja, u Melsburgu je ivelo drutvo izbeglica koje je sainjavao izvestin broj sjajnih ljudi, Jedna od njih bila jegospoe fon Altishofer, koja ga je i prihvatila kao lana ihovog kruga. A ako ni to nije bilo dovoljno, aeroc-om u Cirihu bio je na etrdeset minuta vonje, posle dva sata ili ak i manje bio, je u Parizu, Milanu, Beu ... da prouava raskone boje Ticijanovog Polaganja u grob, da slua Mariju Kala u Toski; da uiva u odlinom Schafs-ragout mit Weisskraut, ovetini s kupusom, kod Sahera.U meuvremenu je stigao i do Lauerbahovog rasadnika. Poto je tu izabrao rue, odluno je dodao nekoliko razliitih po svom ukusu spisku koji mu je dao Viljem, iako mrzovoljno svestan injenice da e one verovatno na tajanstven nain uginuti, dok e ostale preiveti i cvetati. Kad je otiao iz rasad-nika, bilo je jo rano, svega jedanaest sati. On odlui da se vrati u Melsburg i da posvrava neke sitne poslove.Grad je bio prijatan onako prazan, jer je veina posetilaca ve bila otputovala, a promenada du jezera na kojoj je smeurano lie kestenova14ve ralo, bila je skoro pusta. To je bilo godinje doba u kome je Marej uivao, i u koje kao da je ponovo postajao vlasnik svih tih lepota. Dva jednaka iljata zvonika katedrale kao da su jae probijala nebo, stara utvrenja, koja se vie nisu kupala u moru svetlosti, opet su postajala stara i siva, starinski most na Melsu, na kome vie nije bilo za-blenutih posmatraa, mirno je ponovo stekao svoj istinski identitet.Poto je parkirao kola na trgu pored tontane, i ne pomislivi ak da zakljua automobil, poe u grad. Najpre je svratio do prodavca duvana i kupio kutiju od dve stotine svojih specijalnih cigareta Sobranie, zatim kod apotekara veliku bocu Pinoove Eau de Ouinine, naroitog tonikuma za kosu koji je uvek upotrebljavao. U sledeoj ulici se nalazio Majer, poznati poslastiar. Odatle je, poto se porazgovarao s gospodinom Majerom, poslao veliku kutiju okolade Hoibrukovoj deci u Konek-tiket oni nikad nee moi da nabave tako dobru okoladu u Stamfordu. Zatim se priseti jer je bio pohlepan na slatkie i uze za sebe pola kilograma novih marrons glaces kojih je sad bilo u izobilju. Prava je radost ovde kupovati, ree on sam sebi, ovek se sree s osmesima i s utivou sa svih strana.Sada se nalazi na Gradskom trgu, kuda su ga, podvrgavajui se nekom podsvesnom podsticaju, odnele noge. Morao je da se osmehne, mada s ne-primetnim oseanjem krivice. Odmah preko puta bila je galerija Lojner. Stajao je oklevajui, ubeen da poputa iskuenju, to ga je zabavljalo. Ali pomisao naVilarov pastel ga potera. On pree ulicu, irom otvori vrata galerije i ue.Lojner je bio u kancelariji i razgledao je mapu crtea raenih olovkom i perom. Trgovac, omanji, punaak, nasmejan ovek, iji su prepodnevni sako, prugaste pantalone i biserna igla za kravatu bili prilino de rigueur, strogo po propisu, pozdravi Mareja s utivom uslunou u kojoj, meutim, nije bilo trgovake note, tako da je Marejevo prisustvo15u galeriji izgledalo sasvim sluajno. Najpre su porazgovarali o vremenu. Jako su lepi primeti najzad Lojner pokazujui mapu kad su zavrili s vremenom. I pristojna cena. Kandinski je ovek koga veoma nisko cene.Mareja nisu zanimale ispijene figure i majmunska lica Kandinskoga, pa je ak sumnjao da trgovac to i zna, no ipak su obojica proveli sledeih petnaest minuta u ispitivanju i pohvalama crtea. Onda Marej dohvat! eir. Uzgred budi reeno, ree on neusiljeno verujem da jo imate malog Vilara koga smo pogledali prole nedelje.

Jedva. Trgovac se odjednom uozbilji. Jedan Amerikanac kolekcionar jako se interesuje za njega. Gluposti ree Marej tiho. U Melsbur-gu vie nema nijednog Amerikanca. Taj amerikanac je u Filadelfiji kustos Umetnikog muzeja. Hoete li da vam pokaem telegram?Marej, potajno uzbunjen, poe da odmahuje glavom na nain koji je izraavao dobronamernu sumnju. Traite li jo uvek onu smenu cenu? Na kraju krajeva, to je samo pastel. Pastel je Vilarov medijum odgovori Lojner, sa spokojnim autoritetom. A ovaj, gospodine, uveravam vas, vredi u paru tano onoliko kolika mu je cena. Pa kad uzmete da je u Londonu pre neki dan nekoliko nabaenih poteza etkom od Renoara, nekoliko tunih jagoda, bedna stvar zaista, koje se majstor sigurno jako stideo, kupljena za dvadeset hiljada funti... Ali ovo, ovo je dragulj dostojan vae sjajne zbirke, a vi znate kako su retkli postali dobri post-impresionisti, a ja vam ipak traim svega devetnaest hiljada dolara. Ako ga kupite, a ja vas ne teram, jer on je praktino ve prodat, nikad se neete pokajali.16Nastade tiina. Obojica prvi put pogledae pastel koji je visio sam, na neutralnoj hartiji za pako-vanje. Marej ga je dobro poznavao, bio je zabele-en u knjizi i bio je zaista divna stvarica enterijer pun svetlosti i boja ruiastih, zelenih i sivih tonova. Tema je takoe potpuno odgovarala njegovom ukusu: grupni portret glumice gospoe Molo i njene male erkice u salonu njene kue.Snana enja za posedovanjem odjednom ga stegnu u grlu. Mora ga imati, mora, da ga obesi preko puta Sisija. Cena je uasna, naravno, ali to on moe sebi dozvoliti, jer je bogat, daleko bogatiji nego toje dobri Lojner procenio, poto naravno nije imao pristupa do one male crne knjiice, zakljuane u kasi, sa zapanjujuim nizovima brojki. Pa zato ne bi posle svih tolikih godina jalovog rada i brane nesloge imao sve ono to eli? Ona slatka zarada koju je nedavno izvukao u Rojaf Dau, nije se mogla bolje upotrebiti. On napisa ek, rukova se sa Lojnerom i pobedonosno izie, paljivo steui pastel ispod mike. Kad se vratio u vilu, pre nego to je Arturo najavio ruak, imao je vremena da ga obesi. Savreno ... savreno ... klicao je koraknuvi unatrag. Nadao se da e se Fridan fon Altishofer diviti.Bio ju je pozvao da doe u pet sati, i poto je tanost za nju bila izraz utivosti, stigla je tano u taj as no ne, kao to je imala obiaj, u svom malom olupanom dofinu ukaste boje, ve peice. Njena kuerina, zamak Zeburg, nalazio se upravo na suprotnoj strani jezera, udaljen preko vode dva ki-lometra, i kad je ula u salon, drei je za obe ruke, on joj prigovori to je ila amcem. Bilo je toplo popodne, a brdska staza do njegove vile bila je strma; mogao je da poalje Artura po nju. Nemam nita protiv malog brodia. Ona se osmehnu. Poto ste tako ljubazni i hoete da17me odvezete kui, nisam se htela gnjaviti sa svojim kolima.Njen engleski jezik, mada stilizovan, bio je savreno dobar, sa jedva primetnim i zaista privlanim preteranim naglaavanjem izvesnih slogova. E pa, sad emo popiti aj. Poruio sam ga. On pritisnu na zvonce. Na zabavi emo dobiti samo slab vermut. Vi ste jako paljivi. Ona ljupko sede skidajui rukavice. Imala je snane, savitljive prste i uglaane ali ne lakovane nokte. Nadam se da vam nee biti suvie dosadno u Kunsthauzu.Dok je Arturo, uguravi posluavnik, i uz poklone koji su bili skoro do zemlje, posluivao aj, Marej juje paljivo posmatrao. U mladosti je sigurno bila lepa. Kosti lica bile su joj savreno graene. ak i sada sa etrdeset pet, est... pa, moda ak i etrdeset sedam godina, mada joj je kosa se-dela i koa poinjala da pokazuje jedva primetne bore i ukaste mrlje kao peat njenih godina, jo uvek je bila privlana ena, visokog uspravnog stasa kakav imaju osobe koje veruju u sve vazduh i gimnastiku. Oi su joj bile najznaajniji deo lica, tamnosmee i ukastozelene sa crnim pegarna. To su maje oi. Osmehnula se kad joj je jednom izrekao taj kompliment. Ali ne grebem ... odnosno vrlo retko.Da, mislio je on sa saoseanjem, mnogo je pro-ivela, no nikad o tome nije govorila. Bila je u stranoj novanoj oskudici i nije imala mnogo haljina, ali one koje je imala bile su dobre, a i nosila ih je na sebi svojstven nain. Kad su zajedno izlazili u etnju, obino se pojavljivala u crvenka-sto-mrkom izbledelom kostimu, u visokom bersaljer-skom eiru, belim pletenim arapama i jakim cokulama rune izrade izbledele mrke boje. Danas je imala jednostavan ali dobro skrojen kostim, cipele iste boje kao i rukavice i bila je gologlava. Ukus, otmenosti i savreno vaspitanje ispoljavali su se u svakom pogledu i pokretu nije bilo potrebno da sebi ponavlja da je kulturna ena najvie klase.2 Judino drvo18 Kakav divan aj mi uvek spremate. To je aj marke Tvming objasni on. Poruio sam specijalnu mesa vinu za vodu u vanzeu.Ona odmahnu glavom, malo prekorno.

Zaista... Vi na sve mislite. Ona za-stade. A ipak, kako je divno kad ovek moe da ispuni sebi svaku elju.Vladalo je poprilino utanje dok su uivali u aju skuvanom u tvrdoj vodi, ali onda, zaustavivi pogled koji je bila podigla, Frida uzviknu: Dragi prijatelju ... kupili ste ga!Najzad je bila ugledala Vilara, i digavi se, mada je i dalje vesto drala solju i tanjiri, proe kroz sobu da ga vidi. Divan je... divan! 1 izgleda jo mnogo bolji nego tamo u galeriji. Oh, to divno dete, na toj stoliici. Jedino se nadam da vas Lojier nije opljakao.Marej stade pored nje, pa su zajedno utke s divljenjem posmatrali pastel. Imala je dovoljno ukusa da ga ne hvali preterano, ali kad su se okrenuli bacivi pogled na raskoni nametaj iz osamnaestog veka, na meki sivi tepih i tapecirane stolice u stilu Luj XVI, na njegove slike, njegov Avenski most od Gogena, potpisan i datiran, iznad kineskih statueta iz doba dinastije T'ang na dordiijanskoj oplati kamina, na divan Degov akt na suprotnom zidu, na rane Utrilove i Sislijeve pejzae, na njegovog Bonara u toplim priguenim tonovima, na izvanredno materinsku Mari Kasa, i sada na Vilara, ona promrmlja: Oboavam vau sobu. Tu moete da provedete ceo ivot slavei lepe stvari, i jo vie kad ste ih zasluili. Ja smatram da imam na njih pravo. Govorio je skromno. Kao mlad, u kotskoj, imao sam bamalo. Zaista, onda sam bio uasno siromaan.To je bila greka. im je izgovorio te reci, zaalio je. Zar nije bio opomenut da se nikad ne19osvre, ve samo da ide napred, napred, napred. On brzo dodade: Ali vi... do rata, vi ste iveli... on malo zamucnu ... raskono. Da, imali smo fine stvari odgovori ona biago.Ponovo zavlada tajac. Uzdranosf praena slabim osmehom kojim je uzvratila na tu primedbu bila je zaista herojska. Ona je bila udovica barona fon Altishofera, potomka jedne stare jevrejske porodice, koja se neizmerno obogatila zahvaljujui dr-avanim duvanskim koncesijama u prolom veku. Njihovi posedi sastojali su se od ogromnih imanja u Bavarskoj pa sve do lovakih dvoraca u Slovakoj. U prvihest meseci rata baron je bio streljan, a ona, mada nije pripadala njegovoj veri, provela je sledee tri godine u koncentracionom logoru u Lonsbahu. Kad je najzad bila putena, prela je u vajcarsku. Sve to joj je ostalo bila je kua na jezeru, Zeburg, i tu se, mada je praktino bila bez prebijene pare, odvano borila da sebi ponovo izgradi ivot. Poela je time to je odgajala pse retke vajmarske rase. Zatim, dok je s jedne strane sramota koju bi predstavljao obian pansion bila nezamisliva, prijatelji a imala ih je mnogo dolazili su da borave i uivaju kao gosti koji plaaju u ogromnom prostranom nemakom zamku i ogromnom zaputenom - vrtu. I zaista, jedno veoma odabrano malo drutvo razvilose oko Zeburga, a ona je bila sredite toga drutva. Kako bi bilo zabavno obnoviti divnu staru kuu, napuniti je starim name-tajem, ponovo zasaditi vrt, popraviti kipove. Da li je ona to nasluivala? Ne, nipoto... to je bila samo njegova misao, blesak mate. On smeteno i prilino naglo pogleda na sat. Mislim,v*'J*faLtrebaIo da poemo, ako ste spremni. f\ "^ 2 ^"\Bio j_| odluio, d&j^idvede na zabavu u punoj paradi, %tki[o\;*je:V^>utcao^ najbolju plavu uniformu,malo sveiflijti og marinskoplave, a poli su velikim automobilorejV^ofoJe' to4>io jedini rols-rojs u Mels-20P21burgu, njegova pojava je uvek bila pomalo prizor za gledanje.Dok je sedeo pored nje, poto su poli, i dok je rukavom dodirivao njenu ruku na tapeciranom doruju, bio je u sjajnom raspoloenju. Mada je njegov brak za njega bio katastrofalan neuspeh, poto se povukao u miran ivot, ozbiljno je razmiljao o mogunosti kako se Vilenski prostaki izrazio dajo jednom navali. Bili su susedi osamnaest me-seci i njihovo se prijateljstvo razvilo do te mere da je moglo postepeno navesti na pomisao i o bliem drugarstvu. No njegov duh je dotada bio zaokupljen mlaim i nenijim likovima. Frida fon Altis-hofer nije bila mlada, i moda bi se ispostavilo da u postelji nije onako sona kao to bi on eleo, a kao ovek kod koga su prekomerni zahtevi nje^i gove pokojne ene doveli do hipertrofije prostate,]^ sada je imao potrebe koje je trebalo, pa makar f < samo zbog zdravlja, zadovoljiti. Pa ipak, Frida je bila snana i vitalna ena s dubokim mada skrivenim oseanjima, koja je moda bila sposobna za neoekivanu strast. To je esto bio sluaj, znao je on to iz medicinske prakse, sa enama koje su prole klimakterijum. U svakom drugom pogledu ona bi bila nesumnjivo najdivnija ena plemenitog soja.

U meuvremenu bili su stigli u grad i kruili su oko parka sa visokim vodoskokom u sredini. Arturo zaustavi kola, za tren oka izlete i skinuvi kapu otvori vrata. Marej i Frida krenue niz stepenice Kunsthauza. Neki moji prijatelji iz diplomatskog kora moda e doi iz Berna zbog ove zabave. Ako vam nije dosadno, moda ete eleti da ih upoznate.Bio je veoma zadovoljan. Mada nije bio snob, zaboga, ne! voleo je da upozna ljude na svom mestu. Draesni ste, Frida promrmlja on osmeh-nuvi se i pogledavi je odjednom za trenutak s prisnou.Zabava je trajala ve neko vreme: dugo predvorje bilo je puno buke i prignjeenih ljudskih prilika. Veina znamenitih linosti iz kantona bila je tu, isto kao i mnogi uvaeni graani Melsburga i oni umetnici sa festivala koji su prole nedelje sudelovali u izvoenju. To je, na alost, bila uglavnom staragarda, jer za razliku od veih mesta, Monfrea i Lucerna, Melsburg nije bio bogat, i pri-tenjen boleivou i nedostatkom novanih sredstava, odbor je iz godine u godinu ostajao pri poznatim imenima i licima. Kroz oblak dima od cigareta Majer razazna ostarelu i pozamanu priliku Flekmajstera, koji je jedva mogao da se dofetura do podijuma. Drao ga je da se ne raspadne samo uskikaput, pozeleneo ispod pazuha od dugogodinjeg znoja. A tamo gore stajao je Tuberoz, e-iista, mrav,visok kao pritka za pasulj i zbog stalnog stezanja instrumenta sav istanjen u kolenima. Razgovarao je saengleskom altistkinjom bujnih grudi, Emi Rivers Foks-Finden. Pa, svejedno, pomisli Marej, veselo se probijajui u gomilu sa svojom prijateljicom, aplauz na koncertima je uvek bio buran i dug i podseao ga je, ma koliko da je voleo svoje susede, na redove srenih ovaca koje pljeskaju prednjim nogama.Posluili su ih napitkom nepoznate vrste, mlakim, u kome su plivali komadii leda koji se topio. Ona svoje nije pila, samo se srela s njegovim oima aljivim, poverljivim pogledom, iskosa, koji je jasno govorio: Kako ste bili mudri, i kako mi je milo zbog onog vaeg odlinog aja i maltene, zaista i zbog vas! Zatim, neno ga steui za lakat ona ga povede u drugi kraj sobe i najpre predstavi nemakom, zatim austrijskom poslaniku. Nije mu promaklo potovanje puno ljubavi s kojim su je pozdravili, niti njeno odmereno dranje kad im je uzvraala komplimente. Kad su odlazili, Ma-reja preterano glasno pozdravi neki britanski veseljak, sav od ljubazne plastine vilice i buljavih22oiju alkoholiara, u plavom kaputu sa mesinganim dugmetima na dva reda, ukastosmeim pantalo-nama ispalih kolena i antilopskim cipelama. Tako mi je milo to vas vidim, dragi moj zagrme Arci Sten, maui aom pravog viskija. Sada ne mogu da se maknem. Samo napred. Te-lefonirau vam.Malo namrten Marej mu mahnu u znak ne ba ohrabrujueg odgovora. Nije mario za Stena, do-pisnika londonskog Dejli Ehoa, koji je uzgred vodio i nedeljni drutveni stubac za domai Tage-blat piui kratke lanke, esto pomalo zajedljive. Nekoliko puta je i Marej osetio aoku.Sreom su ve bili blizu suprotnog kraja velike sobe, gde je jedna grupa njihovih linih prijatelja bila sakupljena pored irokog prozora. Bila je tu otmena gospoa Ludin iz Europa Hofa, i njen neni mu, koji je stajao sa doktorom Alpentikom, ozbiljnim ovekom koji je voleo velike visine. Visok, uspravan, u mladosti zapaeni peva jodler, estiti dokfor nije proputao nijedan iestival. Iza njega, pored runih sestara Kurte, za okruglim stolom sa kojega je, onako kratkovida, bila poistila sve biskvite koji su joj bili pod rukom, sedeia je Gali, mala stara ruska knjeginja Caliatin, koja je bila gluvakao top i retko je kada progovarala ijednu re, ali je svuda ila da jede, pa ak i da struno smakne hranu u veliku otrcanu torbu koju je uvek nosila sa sobom i koja je bila sva naduvena od prevelike upotrebe. U njoj su se nalazile isprave koje su dokazivale njeno srodstvo sa poznatim knezom Jusupovim, muem careve neake. Bleda, lomna mala prilika sa potpuno iznoenom samuro-vinom oko vrata; sve ono to je u prolosti pod-nela, dalo joj je osmejak pokorne ljupkosti. Moda nije bila ba reprezentativna no ipak je bila prava, izistinska knjeginja. Jedna dosta razliita prilika bila je u sreditu grupe: Leonora uc~Spengler, i dok su se pribliavali, gospoa fon Altishofer promrmlja veselo:23 uemo cefu priu o Leonorinom putovanju u lov.Zastavi u prianju, Leonora ih je ve prihvatila svojim sjajnim osmehom. Bila je to mala ivahna crnka iz Tesina, crvenih nasmejanih usta, preduzimljivih oiju i lepih zuba, koja je nekoliko?odina ranije prokrila sebi put u srce Hermana uca, najbogatijeg izvoznika sira u vajcarskoj, krup-nog, bledog, ozbiljnog oveka, koji kao da je bio nainjen od svojih vlastitih proizvoda. No Leonora je bila dostojna ljubavi, makar i samo zbog sjaj-mih i veselih prijema, sedeljki. Prireivala ih je u svojoj vili na vrhu brda iznad grada, u sveama osvetljenoj sporednoj zgradi od borovine, iji su zidovi bili naikani izuvijanim rogovima raznih si-sara, a usred njih je puno malih papagaja letelo, lepralo, sedelo i cvrkutalo dok je Leonora, sa kapom od hartije, obilno delila bor, supu od dinje, gula,

kavijar, perece od sira, peenu patku, go-moljice u vinu i druga tuinska jela; pre nego to bi zapoela obesne i neverovatne igre koje je sama izmislila.Marej se retko kada obazirao na Leonorino uzbudljivo prianje, i njegove su misli lutale dok je ona, sluei se francuskim, nastavila da opisuje putovanje, sa kojega su se ona i njen mu upravo bili vratili.Marej je neodreeno uo da je uc, kod koga su se kasno u ivotu razvile ambicije lovca, iznajmio neko lovite, negde u Maarskoj, kako mu se barem uinilo.No ipak, dok je Leonora nezadrivo priala dalje do uiju su mu dopirale izvesne reenice i Marej, napregnuvi nerve, poe paljivo da slua. Nije govorila o Maarskoj, ve je priala o nekom pla-ninskom kraju izrazima koji mu se odjednom ui-nie poznati. Nemogue, sigurno grei. No dok je onapriala dalje, njegova napregnuta sumnja je rasla. Sad je priala o putu koji je vodio uzbrdo iz zaliva gde se uiivala reka, o pogledu na pustopoljinu sa visa, o reci koja je jurila izmeu visokih zidova provalije u jezero, i o planini koja se dizala24iznad svega toga. Odjednom osefi kako drhti, kako mu srce "zastaje 1 poinje bre da kuca. Boe, da li je ikad mogao zamisliti da e se sve to ponovo pojaviti, tako neoekivano. Jer ona je imenovala pla-ninu, i reku, i jezero, i najzad je imenovala i frese-tite koje je iznajmio njen mu, i te toliko neoeki-vane reci naterae ga da se strese od stida i strepnje celim telom.Neko ju je pitao: Kako ste doli do tog zabaenog mesta? Ili smo najfantastinijom eleznicom uskom prugom, tri voza dnevno do jedne divne male stanice sa tako divnim imenom. Zovu je...Nije mogao da podnese da uje to ime, no ipak ga je uo, i ono mu ponovo oive u seanju mada neizgovoreno, ime koje je najmanje od svih eleo da uje. On se okrete, promrmlja neki izgovor i poe,no otkri da dobroudni Sten ide pored njega. Ne odlazite valjda ve, dragi mladiu? Ili' vie ne moete da podnesete predskazanja?Nekako ga se otresao. U predvorju ga sve vaz-duh povrati, unese neki red u njegov zbrkani duh. Ne srne tako pobei, pustiti gospou Altishofer da se sama vrati. Mora saekati, mora pronai neko me-sto gde nema toliko sveta tamo preko, pored onog stuba, blizu vrata. Nadao se da se ona nee dugo zadrati. I zaista ba kad je krenuo na> novo mesto, ona se nae pored njega. Dragi moj prijatelju, vama nije dobro govorila je brino. Videla sam kako ste preble-deli. Prilino udno sam se oseao. On se s naporom osmehnu. Tamo je uasno toplo. Onda idemo odmah ree ona odluno. On zausti da se pobuni, ali odustade. Napoljuje Arturo stajao u razgovoru sa grupom ofera. Oni se povezoe. Frida je elela da ga odvezu pravo u vilu, ali manje iz utivosti a vie iz oaja i potrebe da bude sam, on je navaljivao da je odveze u Zeburg.25 Uite na jednu au predloi ona kad su stigli. Pravu. A kad je odbio, rekavi da treba da se odmori, ona ozbiljno dodade: pazite, prijatelju. Ako smem, telefonirau vam sutra.Kad je stigao u vilu, Marej lee na jedan sat, trudei se da se urazumi. Ne srne dopustiti jednoj sluajnoj reci, pukom sluaju, da uniti spokojstvo koje je tako briljivo izgradio. No nije to bila slu-ajna re, bila je to re koja je leala i progonila ga, ne dajui mu mira, duboko pokopana u seanju vemnogo godina. Mora se boriti protiv nje, mora je ponovo poterati u tamu podsvesti. No nije mogao to da uini. Nije mogao da zakljua svoj mozak protiv navale misli. Za vreme veere se samo pravio da jede. Njegova potitenost ispunila je kuu, delovala je ak i na poslugu, koja je u tom neobinom raspoloenju videla neto to se odraavalo na njih same.Posle jela Marej se uputi u salon i stade pored prozora koji se otvarao na terasu. Vide da se sprema oluja, jedna od onih brzih, trenutnih naleta kad bi, viknuvi Arturu da stavi plou Berlioza, posma-trao i sluao s pravim ushienjem. No sada je stajao neraspoloen i gledao ogromne mase mranih oblaka koji su se gomilali, neprimeeni, i jurili iznad Rajzenberga. U vazduhu je lebdela mrtva tiina koja ga je guila. Svetlost je bila neprirodna i teka, uta kao oker. A onda doe uzdisaj, slab, kao iz daljine. Lie zadrhta, a preko ravne povrine jezera preoe talasii. Nebo se postepeno smrkavalo pre-tvarajui se u neprobojno olovo koje je zaklanjalo planine, i odjednom iz nevidljivog mraka senu mu-nja, a zatim se prolomi prvi tresak. Onda doe vetar, iznenadan kovitlac koji je sve palio i brisao kao bi. Pod njegovim udarcem drvee se, drhtei, savijalo i puzalo po zemlji, stresajui lie kao rite. U dnu vrta visoki jablanovi savijali su se do zemlje. Jezero, uzburkano i zapenueno, vitlalo se kao ludo. Talasi su zapljuskivali malo pristanite, uta zastava je leprala. Munje su stalno sevale, grmljavina od-jekivala i vraala se iz skrivenih planinskih vrhova.26 .. / j . ' "^ : A onda se spusti kia, krupne, pojedinane kapljice, ne kia koja umiruje, ve koja opominje i nagoveta-va ono to se najzad spustilo odozgo, pravi vodeni zastori, bujice s neba i najzad potop.Marej se nagio okrete od prozora i poe gore u spavau sobu, uzbunjeniji nego ikad. U ormani-u s Jekovima u kupatilu nae boicu fenobarbito-na. Zamiljao je da mu vie nikad nee biti potreban.

Sada uze etiri pilule. Pa i tako je znao da nee spavati. Svukavi se baci se na postelju i zatvori oi. Napolju je kia jo uvek spirala terasu, taiasi su udarali o obalu, ali njeno mu je ime neprestano odzvanjalo u uima ... Meri... Meri Da-glas ... Meri... Daglas ... vraajui ga unatrag kroz mnoge godine, u Kregdoren i dane njegove mladosti.DRUGI DEO1Da se Brisov stari motocikl nije pokvario, oni se nikad ne bi upoznali. Ali kao da je sudbina tako htela, toga pranjavog aprilskog subotnjeg popo-dneva, kad se vraao s brze vonje oko Doren Hil-sa, volan njegove olupine se raspade i jedan komadi ga zviznu po desnom kolenu. On nagio zaustavi i sie sav ukoen da pregleda povredu na nozi koja je bila manja nego to je oekivao, a onda se osvrnu oko sebe.Nije se mogao nadati pomoi tu u tim nenastanjenim brdima s brzom re-kom i prostranom pustopoljinom Doren, koju je pre-secao samo ovaj pusfi drum i uska jednotrana pruga. ak i mala stanica poznata kao Kregdoren Hait, pored koje je iaman bio proao, izgledala je pusta.28 Do avola uzviknu on. Desilo mu se to ba u najnezgodniji as. Ardfilen, najblii grad, udaljen je sigurno najmanje sedam milja; morae da pokua na stanici.Okrenuvi se, vukao se i teturao uzbrdo do pustog perona, vukui teki motocikl. Mala stanica bila je ukraena ivicom od ispranog kamenja, ponosni putokaz Put za Vest Hajlends, bio je zarastao u orlove nokte, dok je glogova iva ograda posipala stazu cvetovima, ali on nije bio raspoloen da se svemu tome divi. Ni jedne ive due na vidiku, ekaonica zakljuana, prozore za prodaju karata zatvoreno kao za venost. Ve je hteo da digne ruke od svega, kad kroz ukraeni prozor od neprozirnogstakla na kome su bile bojom ispisane reci Stanini restoran opazi znak ivota: na unutranjoj prozorskoj dasci jedna crna maka zadovoljno je umivala lice. On gurnu vrata, otvori ih i ue.Za razliku od uobiajenih staninih bifea, ovaj je bio neoekivano uredan i doteran. etiri okrugla stolasa mramornom ploom stajala su na oribanom daanom podu, na zidovima su visile arene slike Hilentsa, a sasvim u dnu stajala je tezga od politiranog mahagonija, a nad njom ovalno ogledalo sa oglasom za brano Brauna i Polsona koje samo kine. Ispred ogledala stajala je mlada ena okrenuta njemu leima, koju je iznenadio ba dok je stavljala eir. Stajali su kao uzajamno prikovani, nepokretni kao figure od voska, gledajui netremice jedno u drugo u ogledalu. Kad polazi sledei voz za Vinton? prekide on tiinu, obraajui se njenoj slici glasom u kome nije uspeo da sakrije negodovanje. Poslednji voz je otiao. Sada nema vie nijednog od nedeljnog teretnjaka. Ona mu se okrenu i pogledavi ga u lice dodade blago: Do dva sata sutra po podne. Pa gde je onda uvar? Oh, Dugal je ve dobrih pola sata kod kue. Zar ga niste sreli na putu?29 Ne ... nisam ... On odjednom oseti da ga obuzima slabost i nae se na stranu da se osloni na sto,i tim pokretom pokaza povreenu nogu. Vi ste se povredilr! uzviknu ona i brzo mu prie. Ovamo, sedite i dajte da vidim. Nije nita ree on prilino oamuen, prilazei jednoj stolici. Povrinska ogrebotina ispod kolena. Motocikl... Uinilo mi se kao da ujem neki slab tresak. To je gadno duboka i dugaka zasekotina. Zato odmah niste rekli?Ona odjuri da donese toplu vodu, a zatim, kleknuvi, opra i oisti ranu i dobro je zaveza komadima pocepane servijete. Eto! Poto je zavrila, ustade. Kad bih samo imala iglu i konac da vam zaijem nogavicu na pantalonama. Ali ne mari, urediete to kad se vratite kui. Sada bi vam dobro dola jedna olja dobrog aja. Ne... zaista ... pobuni se on. Ve sam vam dosta dosaivao... Uinili ste za mene vie nego to je trebalo.Ali ona je ve vredno nametala slavine metalnog ajnik na tezgi. On je nesumnjivo bio pretrpeo potres, i topao aj mu je prijao. Posmatrajui ga sa zainteresovanom radoznalou, devojka sede. Ma-ka joj smesta skoi u krilo i poe da prede. Ona stade neno da je miluje. Srea to Darki i ja nismo bile otile. Ovako rano u prolee malo ko naie u Kregdoren. A ni inae? On se napola osmehnu. O pobuni se ona ozbiljno. Kad je sezona pecanja i lova, onda imamo puno odlinih gostiju. Zato moj otac i dri ovaj restoran. Naa pekara je u Ardfiienu. Ako elite, moemo vas tamo odvesti. On uvek subotom dolazi po mene. Ona zamiljeno zastade. Naravno, tu je i va moto-cikl. Da li je mnogo razlupan? Nije mnogo. Ali morau ga ovde ostaviti. Ako bi ga primili u voz za Vinton, to bi mi bila30velika pomo. Znaie, nije moj. Ve jednog mog prijatelja u bolnici.

Ne znam zato ga Dugal ne bi strpao u za-fvoreni vagon kod uvara voza. Mogao bi da uini fu uslugu. Razgovarau s njim odmah u ponedeljak. Ali ako je va prijatelj u bolnici, onda mu neko vre-me nee biti potreban.Nasmejan njenom primedbom, on objasni: On nije bolesnik. On je student medicine poslednje godine, kao i ja. A tako. Devojka se nasmeja. Da sam y to znala, ne bih bila tako nespretna pri previjanju.' Njen je smeh bio zarazan, prirodan, prostodivan. Bilo je neke topline, i u njoj, ne samo zbog njene boje imala je crvenkastosmeu kosu sa zlatnim prelivima i blage smee oi, tamne kao treset, smetene u svetlom malo pegavom licu ve zbog neeg saoseajnog i iskrenog u njenoj prirodi. Mogla je biti etiri godine mlaa od njega, nije joj bilo vie od devetnaest, i premda nije bila visoka, njena mala, snana prilika bila je skladna i dobro sazdana. Na sebi je imala suknju od kotske vunene tkanine, sa konim pojasom oko struka, rukom ple-ten sivi demper, male iznoene smee cipele od grube koe i mali sivi eir sa velikim perom od rif-ske ljuke na obodu.Marej odjednom postade svestan njene ljubaznosti, to je za njega bilo retko oseanje. Oa, pokazala se lepo da, to je bila prava re vraki lepo prema njemu. I zaboravljajui na neprijatno oseanje u kolenu koje ga je gnjavilo i na jo veu nevolju koju je predstavljala teta na njegovom jedinom odelu, on se osmehnu na nju, ovoga puta onim svojim otvorenim osmehom koji je oaravao, onim osmehom koji mu je tako esto pomagao da preivi teke i mune godine. Mada je imao lepo lice, pravilne crte i svezu kou i lepu svetlosmeu prirodno talasastu kosu, nije bio naroito lep u uobiajenom smislu te rei; donjem delu njegovog lica nedostajala je snaga. No osmeh je otklanjao sve njegove nedostatke, zario mu je lice, pozivao na.. ' ' . ' ' ' '' :' 31drugarstvo, bio je pun obeanja, izraavao je infe-resovanje, razumevanje i zabrinutost, kako je kad eleo, a iznad svega zraio je iskrenou. Verujem da shvatate uzviknu on kako sam vam zahvalan na vaoj izvanrednoj ljubaznosti. Poto ste mi praktino spasli ivot, smem li da se nadam da emo biti prijatelji? Ja se zovem Marej Dejvid Marej. A ja sam Meri Daglas.Lice joj se bilo malo zarumenelo, ali nije bila nezadovoljna tim prostosrdanim predstavljanjem. Ona prihvati ruku koju joj je on pruio i vrsto je stisnu. E, pa ree kratko odgurajte ako hoete svoj motocikl ovamo unutra, a ja u uzeti Darki i zakljuau. Tata e stii za koji minut.Zaista, tek to su stigli do druma pojavi se jedan poni i kola na dva toka na vrhu brda. Merin otac, kome je Marej bio predstavljen zajedno sa svim okolnostima svoje nesree, bio je mali mrav ovek bledog, ivahnog lica, ije su ruke i prsti uvek bili uprljani branom, a zubi pokvareni od pekarskog zanata. uperak kose strao mu je na elu dok su mu sitne i veoma svetle smee oi davale neki udan,ptiji izgled.Poto je okrenuo ponija uz izvebano coktenje jezikom i odmerio Mareja lukavim pogledom iz pri-krajka, on ukratko svede Merinu priu: Meni lino te maine nisu potrebne, kao to vidite. Ja drim Semija, ponija, za sitne poslove, a imam jednog dobrog i sigurnog Klajdesdejla da mi vue hleb. Ali moglo je biti i gore. Mi emo vas is-pratiti u osam sati na voz za Ardfilen. U meuvremenu morate doi da neto pojedete. Nikako ne bih mogao da vam jo vie smetam. Ne budite smeni ree Meri. Morate se upoznati s ostalim Daglasovima i s Valterom, mojim verenikom. Sigurna sam da e mu biti milo da vas upozna. Odnosno, kao da joj je neto palo na pamet ako vai nee da brinu za vas.32Marej se osmehnu i odmahnu glavom. Ne uzbuujte se. Ja sam sasvim sam. Sam? zapita Daglas. Izgubio sam i majku i oca kad sam bio sasvim mali. Ali sigurno imate roaka? Nijednog koji bi mi bio potreban, ili koji bi me ikad poeleo. Pekarev pogled pun neverice probudi Marejev osmeh i natera ga da iskreno objasni: Sam sam od esnaeste godine. Ali mi je nekako polo za rukom da se sam probijem na fakultet i da sreom dobijem neku malu stipendiju. Boe odgovori mali pekar, tiho, ali sa pravim divljenjem. To je ba pravi podvig.Izgledalo je da razmilja o tome dok ih je konj vukao laganim kasom. Zatim, uspravivi se, poe jo ljubaznije da istie i opisuje mesta u okolini, od kojih su mnoga bila vezana za dogaaje iz 1314. godi-ne, koji su prethodili bici kod Banokbarna.

Otac mnogo ita kotsku istoriju poverr Meri Mareju izvinjavajui se. Nema valjda priice o Brjusu ili Volesu koju nam ne bi mogao ispriati.Sad su se pribliavali Ardfilenu. Daglas je koio kako bi olakao poniju dok su se sputali niz brdo prema starom gradu koji je leao ispod njih na obali Firta, svetlucavom od sunca na zalasku obavi-jenog izmaglicom. Zaobiavi Esplanad, oni uoe u mreu tihih sporednih - ulica i zaustavie se pred jednom radnjom s natpisom ispisanim izbledelim pozlaenim slovima: Dejms Daglas, pekar i poslastica r; a ispod toga sitnijim slovima: prima porudbine za venanja, a zatim, jo manjim: osnovano 188 0. Mesto je zaista odisalo nekim staromodnim duhom i nije ba izgledalo da napreduje poto je u izlogu bio samo jedan viespratni model venanog polaa, a pored njega dve ili tri staklene zdele sa biskvitima.U meuvremenu pekar zviznu korbaem i viknu: Vili!Jedan mali veseli deak u prevelikoj pregai koja mu je ila od brade do kolena istra iz radnje.33 Kai tetki da smo se vratili, sine; onda doi da mi pomogne oko Semija.Sa mnogo vetine Daglas potera ponija unazad kroz usku kapiju u talsko dvorite. Eto nas izjavi on veselo. Odvedi invalida gore, Meri. Eto mene odmah.Popeli su se zavojitim kamenim stepenicama u kuu iznad radnje, gde se iz jednog uskog trema ulazilo u prednji salon sa nametajem presvuenim pohabanim crvenim pliom i sa zavesama sa resama od istog materijala. Usred sobe ve je bilo postavljeno za aj na glomaznom stolu od mahagonija, a ugalj je prijatno goreo u kaminu, ispred koga je prostirka od crne ovije koe irila svoje meko zamreno runo. im ju je AAeri pustila iz ruku, Darki se odmah smesti na koi. Meri skide demper, i sada je izgledala kao kod kue, u istoj beloj bluzi. Sedite i odmorite noge. Ja u otrati dole na nekoliko minuta da vidim kako stvari stoje. Veeras zatvaramo u est. I dodade s malo ponosa: Otac ne mari da trguje subotom uvee.Kad je izila, Marej se spusti na stolicu, nekako duboko svestan udnovatosti ove mrane, tople, tue sobe. Jedan komad uglja tiho pade na vatru. Iz jednog mranog ugla dopiralo je odmereno tika-tak iz dedinog asovnika^ od koga se video samo odblesak vatre na njegovim starim bakarnim kazaljkama. Porculanske olje sa plavom kineskom arom takoe su odbijale svetlost. Zato li je on bio tu, a ne pogrbljen nad Oslerom i Kaninghemom u pretrpanom potkrovlju koje mu je bilo stan? Bio je krenuo najednu brzu vonju da razbistri glavu to je bio njegov ustupak odmaranju pre nego to e poeti naporno da radi. Ali kako je njegov po-slednji ispit bio za pet nedelja, bilo je ludo da ovde provodi vreme tako nekorisno. A ipak, ti ljudi su bili ljubazni, a jelo na stolu izgledalo je tako vraki privlano. Kako je bio u novanoj oskudici, prole su mnoge nedelje kako se nije estito najeo.Vrata se odjednom otvorie i Meri se vrati nosei posluavnik, a iza nje jedna krupna ena koja3 Judino drvo34je izgledala kao da boluje od vodene bolesti, i visok, mrav mukarac od jedno dvadeset est ili sedam godina, veoma uglaen, u plavom odelu s vrlo visokim okovratnikom. Evo jo ukuana nasmeja se Meri. Tetka Mini i ona malo pocrvene moj budui mu, gospodin Valter Stodart.Dok je govorio, njen se otac pojavi sa dea-kom, Vilijem, i poto je promrmljao brzu molitvu, se~ doeza sto. Verujem Stodart, koji je dok je Meri sipala aj, bio prvi posluen hladnom unkom s velikim potovanjem od strane tetke Mini, sada se obrati Mareju s utivim osmehom da ste imali jedan pomalo opasan doivljaj, I ja sam doiveo neto slino kad sam bio deak. Kad je to biio, ekajte da se setim, ah, da, onog vrelog leta hiljadu devet sto devete godine. Bilo mi je fek trinaest godina i brzo sam rastao. Terao sam bicikl, naravno u to doba, i pukla mi je guma. Sreom nisam zaradio nita ozbiljnije osim ogrebotine na kolenu, mada je to moglo da se zavri i tragedijom. Smem li da te zamolim za jo jednu kocku eera, Meri. Ti zna sigurno da ja volim tri kocke. Oh, oprosti, dragi Valtere.Stodart je oigledno gledao na samog sebe, a tako je radila i sva porodica, kao na osobu od nesumnjive vanosti. Tetka Mini, koja je izgleda bila njegov najvei oboavalac, najzad objasni Mareju kretavim apatom da je Valter sin delovoe gradske optine, sa sjajnim poloajem u raunovodstvu plinskog odeljenja to je za Meri prava partija, dodade ona uz znaajno, zadovoljno klima-n|e glavom.Ta situacija poe da kopka Mareja i probudi njegov smisao za alu. Velterovo gnjavatorsko usiljeno ponaanje, njegova blagonaklonost prema glasovima koju je ispoljavao sa svim krutim isticanjem malograanskog birokrate, ak i grcanje njegovog tankog vrata kao u noja dok je pio aj $ve je to obeavalo da e biti zabavno. Dok je is-.....' ' 35

kazivao hvalu dobrim stvarima na stolu, zabavljalo ga je da se naroito posveti Stodartu igrajui se malo njegovom tatinom, a u isto vreme odreujui i svoj vlastiti poloaj, kao njemu ravan, pominjui na duhovit nain neke zanimljive aspekte svog rada u bolnikoj ambulanti. Uskoro je bio nagraen nagovetajima Valterovog potovanja koje je sve vie raslo. I zaista, kad se obed ve pribliio kraju, Stodart izvadi zlatan sat i otvori ga uz kijocanje lo je bio jo jedan od njegovih manira nagradivi u meuvremenu Mareja prijatnim osmehom. Zaista je velika teta to moram tako brzo da odem. Moram da ispratim Meri u dobrotvorno drutvo. Inae bi mi bilo veoma milo da jo ostanem u vaem drutvu. Ipak, imam jedan predlog. Miljenja sam da bi bilo sasvim nepravilno da odvezete svoj motocikl u Vinton bez karte, da ga provercu-jete, kako kau, onako kako mi je ispriala Meri. To bi vas moglo izloiti svim moguim neprijatnostima i kaznama. Na kraju krajeva, Severna britanska eleznica ne donosi propise iz vica. Ha,ha, ha. E, evo ta ja predlaem: on se gostoljubivo osme-hnu svima oko stola da na prijatellj Marej nabavi rezervne delove u Vintonu, da doe ovamo idue subote, da namesti volan i da se vrati motociklom. Ovo e nam, naravno, pruiti priliku da se ponovo s njim vidimo. Ba sjajna ideja zablista Meri. Kako ranije nismo na to pomislili? Mi, Meri? zaudi se Valter, vraajui dostojanstveno sat u dep. Mislim da ja ... Jao, ba si ti pametan momak, Valtere. Ja ne znam ta bismo mi bez tebe odgovori mali pekar podrugljivo namignuvi Mareju, to je pokazivalo da on ba ne prihvata opte miljenje o Sto-dartovomznanju i vetini. Doite svakako, mladiu. Veoma emo se radovati.Tako je sve bilo dogovoreno, i kad je Meri ustala da stavi eir i kapui i prihvati poziv Val-ferove presavijene ruke da je isprati u dobrotvorno drutvo, ona se preko ramena osmehnu na Mareja.36 ' " ' r ' Do vienja sledee subote, i zato neu da kaem zbogom. Ni ja. Valter se pokloni. Nadam se da u imati zadovoljstvo da vas viam i ubudue.Pola, sata kasnije Marej krete na stanicu. Vili, koji je sjajnih oiju sluao prie o bolnici, navaljivao je da ga isprati.Marejev stan bila je jedna sobica na posled-njem spratu jedne stambene zgrade blizu dokova Bierlou. Okolina, zaklonjena gradskim skladitem koje se vie nije upotrebljavalo, a koja je bila poznata pod imenom Tips smetlite, bila je nesumnjivo najsiromanija u Vintonu. Dronjava, rahitina deca igrala suse na polomljenom ploniku iaranom kredom, dok su ene u alovima i kapama stajale i brbljale. U svakoj ulici se nalazila gostionica ili radnja gde se prodavala riba sa prenim krompirom, a kroz klajdsajdsku maglu tri metalne kugle na za-lagaonici neodoljivo su pozivale muterije. Buka ekia dopirala je iz radionica za opravke. Ceo kraj nesumnjivo nije bio prijatno boravite, ali ako bi se ilo preicom preko Blerhila u Eldongrov, bio je na pristojnoj razdaljini za peaka od univerziteta i Za-padne bolnice. A pre svega, bio je jevtin.Kratak mada upeatljiv izvetaj koji je Marej pekaru Daglasu dao o sebi, bio je tako, donekle mada ne potpuno, istinit. Prvih dvanaest godina njegovog ivota, koje je proveo kao jedino dete popustljivih roditelja srednje klase, bile su normalne; nikada bogate, ali bezbrine i udobne. Zatim je njegov otac, koji je bio mesni agent Kaledonskog osiguravajueg drutva u Overtonu, navukao influencu, za koju semislilo da je dobio idui od vrata do vrata. Njegova ena ga je negovala nedelju daha, ali je njemu bivalo sve gore. Pozvan je specijalista i dijagnoza se odjednom promenila u tifusnu37groznicu, ali tek kada je i ena dobila istu bolest. U roku od mesec dana Dejvid se naao upuen na jednu daljnu roaku, obudovelu polu-sestru svoje majke, kao teret koji je ona nerado primila, kao ne-poeljno dete. etiri godine je mladi Marej patio zbog zanemarivanja i jeo gorki hleb potinjenosti, ali kad je navrio esnaest godina, jedna polisa za kolovanje, za koju je njegov otac jo ranije razborito uplatio stupila je na snagu. Nije bila velika, bila je dovoljna svega za kolarinu, i jedva za ivot, ali je to bilo dovoljno, i uz pomo jednog simpatinog upravnika, koji je odmah zapazio neobine spo-sobnosti svog uenika, upisao se na medicinski fakultet univerziteta u Vintonu.Ali ta srena mera predostronosti bila je neto to bi Marej iz elje za probitanou ili iz prirodne sklonosti da dramatizuje svoje vlastite napore, ponekad naao za shodno da zaboravi. Sa svojom srameljivom Ijupkou, zbog koje bi se ljudima obino svideo na prvi pogled, bilo je prikladno a estoi korisno da nagovesti ostale neprilike u kojima se nalazio, lukavstva i izvrdavanja na koja je bio primoran, ponienja koja je podneo kad je tresao buve sa pantalona, kad je upotrebljavao opti nunik na gornjem kraju stepenita, kad je sam prao koulje, jeo pren krompir sa masne novinske hartije, dok ga je odravala samo junaka odluka da se uzdigne iz gomile i da se zadri na visini.Morao je priznati da je u tome bilo i diverzija: povremeno bi ruao kod kue prijatelja Brisa, ili bi, zahvaljujui dobroti nekog od slubenika bolnice, ponekad dobio koju besplatnu ulaznicu za pozorite ili koncert; a jednom je za vreme letnjeg raspusta proveo jednu izvanrednu nedelju dana na moru u kuisvog profesora biologije. Svakako je koristio sve mogunosti, ne samo rasipanjem svoje zahvalnosti

kad bi neko za njega neto uinio, ve i izuzetnom ozbiljnou u ponaanju, krajnje dirljivom, koja je pobuivala na poverenje i ljubav, Tako je lepo od vas to ste mi pruili pomo u nevolji, ili385>To je ba lepo do tebe, ovee. S onim skromnim, samoponiavajuim izrazom i svetlim, iskrenim oima, ko je mogao da ga ne voli? Bio je tako potpuno iskren. Istina je bila da je, kad je bio raspoloen,i sam verovao u sve to bi rekao.Ali zabave nisu neto ime se kotski univerzitet! naroito istiu, a poslednjih nekoliko meseci bilo ih je ba malo. Samo sa tog razloga njegov susret sa porodicom Daglas dobio je dra neobinog. Za vreme ele nedelje, dok je odlazio u bolnicu i uio do kasno u no, taj susret mu je iveo negde dubokou dui i Marej opazi da se raduje poseti idue subote.Jutro je osvanulo sivo ali lepo. Poto je pregledao ambulantne bolesnike pre podne, seo je u specijalni voz za radnike na glavnoj vintonskoj stanici. Bio je to voz sa niskim prevoznim tarifama - cena karte bila je, prosto neverovatno, etiri pe-nija ~ koji je iao du irokog ua reke Kiajd ku-pei uz putradnike iz brodogradilita. Imao je nov kai za motocikl Bris kao da je slutio nepriliku, bio ga je kupio prole nedelje kao rezervu, i rado mu ga je dao na onaj svoj jednostavni nain. Na raskrsnici Levenford je preao na jednotrani kolo-sek, i odmah posle pola tri, dok se sunce probijalo kroz oblake,stigao u Kregdoren.Mala bela stanica sa rascvetalim belim glogom i isprepletenim vijugavim orlovim noktima, sada ga je doekala s poznatim izgledom. Miris orlovih noktiju ispunjavao je vazduh, a ulo se zujanje jedne rane pele. Dva mladia u planinarskom odelu, s rancima na leima, izioe iz voza pre njega i uoe u restoran, i on ugleda, provirivi kroz staklo na vratima, Meri kako umotava u masnu harfiju sendvie koje su oni kupili. Zatim mladii izioe, a Meri, proavi za njima do vrata, baci ispitujui pogled po peronu. To ste vi osmehnu se ona. Ve sam bila. poela da se plaim da vie neete ni doi. Je li koleno bolje?39Ona ga uvede unutra i ponudi ga da sedne, a maka se priblii i protrlja mu se o koleno. Sigurna sam da niste ruali. Doneu vam neki sendvi i au mleka. Molim vas, nemojte ree on. Prezalo-gajio sam ... u ... u ... bifeu u Levenfordu. Boe ree ona aljivo, slino kao njen otac i podie obrave. To je ba zanimljivo. U Le-venfordu dosad nije bilo restorana. Ispod staklenog zvona na tezgi ona izvadi fanjir sa sendvii-ma, a onda mu nali au penuavog mleka. Subotom i nedeijom ovde nee biti ni ive due, pa mislim da bi bilo teta da ova hrana propadne. Mo-raete to uiniti meni za ljubav, samo ovog puta.Trenutak kasnije ona sede preko puta njega, borei se, kako je izgledalo, protiv neke unutranje uzavrelosti koja je odjednom postala nesavladljiva. Imam novosti za vas uzviknu ona. Doiveli ste ogroman uspeh. ta? Marej se tre ne razumevajui je. Valter ree Meri s trzajem usana ima o vama najbolje miljenje. Otkako ste otili nita drugo ne radi ve vam dri hvalospeve. Vi ste tako divan mladi. Potiskivala je smeh. Uasno je nesrean to vas veeras nee videti otiao je na neki sastanak u sindikat optinskih slubenika u Vin-tonu i ja treba da vam izjavim njegovo najvee aljenje. Ona nastavi pre nego to je Marej uspeo da progovori: Za sutra nam sprema jedan redak izlet. Treba da se provezemo brodomoko Kiies of Bjuta, da svratimo na ruak u Gerseju i da se onda vratimo kui.On ju je gledao sa zabezeknutim izrazom lica. Ali ja ne mogu da doem sutra ponovo. Nije ni potrebno ree ona mirno. Tata je rekao da morate prenoiti kod nas. Moete da spavate s naim Vilijem.Jo uvek se mrtio na nju; a onda se postepeno njegovo lice razvedri. Nikad dotle nije sreo tako jednostavne, iskrene ijude. Sutra nije imao pacijenata u bolnici, a svakako nee mnogo izgubiti ako40propusti samo jedan dan rada. Osim toga, nedelja u Vifitonu je bila nemogu dan, koji je uvek mrzeo. Hoete li doi? zapita ona. Sa zadovoljstvom. A sad moram da popravim toak. U garderobi je. Dugal ga je tamo stavio da ne smeta.Sledei sat je proveo u radu. Nametao je nov kai koji je trebalo odrezati i namestiti. Meri je s vremena na vreme ulazila da posmatra. Nije govorila nita, samo mu je pravila drutvo posmatra-jui ga. Kad je zavrio, Marej izgura mainu i upali je. Kako bi bilo da se malo provozamo? Ona ga podozrivo pogleda, drei jednu rukuna uvefu zbog luake buke ispunog ventila. Putpuno je siguran uverevao ju je on. Samo sedite pozadi i vrsto se drite. Ne mogu da odem dok ne bude pola pet. Ali kasnije, moda biste mogli da me odvezete kui. Mogla bih da telefoniram ocu iz kancelarije i da mu ufedim dolazak.

E pa lepo ree on veselo.Neko neobino veselo raspoloenje bilo ga je obuzelo. Ili zbog toga to je pobegao do rada, ili zbog sveeg zelenila prirode, oseao se kao ponetr Vao.da udie neki redi, istiji vazduh. Dok je ekao da ona bude slobodna, a i da isproba mainu, orr se odveze brzo preko brda do Tulihevena. Kad se vratio, Meri je bila spremna za polazak. Poto je Darki morala da ostane, stavila joj je tanjiri mleka za veeru. I ja tu treba da sednem? ree ona penjui se postrance na sedite. Tako ne moete sedeti. Paete. Morate za-jaiti.Kolebala se a onda prebaci jednu nogu, skromno no vrlo neveto, i pre nego to je odvratio pogled, prijatna slika za trenutak mu se ukaza pred oima. Pocrvenevi, ona ree: Jo se nisam sasvim izvebala.41 Odlino ste to izveli.Marej brzo uzjaha sedlo i krete. Najpre je vozio polagano, paljivo izbegavajui truckanje, a zatim, osetivi da Meri postaje sigurnija, potera bre. Vozili su se preko tresetita, dok im je vetar duvao pored uiju. Ona ga je drala rukama oko pojasa, a glava, okrenuta u stranu, naslanjala mu se na rame. Je li vam dobro? doviknu Marej. Fino odvrati Meri. Uivate? Da... divno je. Nikad se u ivotu nisam tako brzo vozila.Ili su najmanje trideset milja na sat.Kad se zaustavio pred radnjom u Ardfilenu, obrazi su joj goreli, a kosa bila raupana i sjajna od vetra. Kakvo uivanje. Smejala se gledajui ga u oi, pomalo se zanosei, jo uvek opijena brzinom. Hajdemo. Moram brzo da se uredim. Sigurno divno izgledam.Pekar ga je srdano doekao, a Vili je bio oduevljeniji nego ranije. Tetka, meutim, kao da ga je primila s novom uzdrljivou. Pogled joj je bio zamiljen, a povremeno je dobijao i izraz hladne sumnje mada ju je Marej kasnije umekao paljivo sluajui njene simptome i predloivi joj sred-stvo za jaanje srca koje bi joj olakalo disanje. Jelo koje je stavila pred njih sastojalo se od makarona sa sirom. Bilo je ukusno premda su mu nedostajale, neminovno, one poslastice koje su bile spremane za Valtera.Posle toga, vee je prolo tiho. Marej je igrao karte sa pekarom i triput ga je uzastopce pobedio, dok je Meri, na niskoj stolici pored vatre kukiala. neto to je oigledno bilo namenjeno njenoj spremi. Dok je posmatrao kako to raste, morao se upitati nije li to rub za nonu koulju. Toplu, pomisli on blagonaklono, ne raskalanu. S vremena na vreme Meri bi pogledala na asovnik i primetila sa smire-nom zainferesovanou, potpuno drukija nego ona42devojka puna ale i veselog raspoloenja koja se s njim radosno kovitlala kroz prostor samo sat ranije: Sada je Valter na sastanku. A zafim ponovo: Svakako e imati prilike da odri govor. Ispisao ga je celog tako paljivo i tako ga je briljivo pripremio. I najzad: Sada bi ve trebalo da kree navoz. Nadam se da nije zaboravio kaijae, on je muenik kad mu noge ozebu.Legli su rano. U Vilijevoj zadnjoj sobi, koja je gledala na dvorite, Marej je prvi put stvarno razgo-varao s deakom, koji je zbog stidljivosti i povu-enosti bio utljiv. Ispostavilo se da je kao kolsku nagradu nedavno dobio uzbudljivu knjigu o Dejvi-du Livingstonu, i ubrzo su se zajedno nalazili u div-ljinama Afrike, otkrivajui jezero Nianza, istraujui razorno delovanje beri-berija i muice cece. Marejje morao da odgovara na bujicu nestrpljivih pitanja, ali na kraju ugasi svetlost i oni najzad zaspae.Sutradan izjutra Valter stie tano u pola deset, pozdravivi Mareja kao starog prijatelja, sav obuzet uspehom od prethodne veeri. Mada je mnogo nevaspitanih i neotesanih ljudi napustilo dvoranu pre zakljuka njegovog govora, govorio je neobino dobro, i dobrih tri etiri sata. Poto je potpuno zasluio ovaj dan odmora, bio je raspoloen da uiva. Nita ga vie ne veseli, dodao je, nego to je organizovao taj izlet.Ta naduvena i preterans priljivost zanimala je Mareja. Je li to bila u Valteru neka enska crta ili je njemu, kao oveku koga su stalno zapostavljali njegovi drugovi, nedostajalo muko drutvo, pa se prikaio na prvog pridolicu? Moda ga je privlaio ugied budueg doktora, jer je u stvari bio snob? Ili se moda zbog tatine jednostavno upeo da pokae svoju vlastitu vanost nekome novom u gradu? Slegnuvi ramenima, Marej se povue.43Meri i njen brat su ve dosta dugo bili spremni, i tako sada kretoe. Valter je vodio drutvo pored Esplanada do pristanita, oigledno reen da sve radi otmeno. Na brodskoj kasi on zatrai povratne karte prvog razreda, dodavi nemarno: Tri i po: mali jo ne plaa punu kartu. Slubenik na kasi upravi iskusan pogled naVilija. Pune etiri karte - ree.

Ja sam traio tri i po. etiri ree slubenik umornim glasom. Zatim se prepirka nastavila, kratka ali otra saValterove strane i zavrila se kad je Vili, pitan od slubenika, iskreno rekao svoje godine, i tako po-kazao da ne ispunjava uslove za snienu cenu. Nije dobar poetak, pomisli Marej, ironino posmatra-jui Valtera kako uvreeno treska sitninu.Mali parobrod na tokove s crvenim dimnjakom stie grabei niz reku i stade uz pristanite. Zvao se Lusi Eton. Valter, poto se malo povratio, objasni Mareju da svi brodovi u severnoj Britaniji nose ime po nekom licu iz kotskih romana, ali je bio razoaran to nije dola Kraljica Aleksandra, nov brod sa dva dimnjaka na turbine; njegov izostanak izgledao je skoro kao slabljenje Valterovog ugleda.Most je bio vesto sputen s broda, i oni se ukrcae. Pogledavi oko sebe, Valter izabra sedite u zadnjem delu broda. Onda se tokovi zapenie i oni pooe kroz iroko blistavo reno ue i dalje prema otvorenom zalivu. Divno, zar ne? promrmlja Valter, zavaliv-i se. Sada su stvari ile bolje.Ali na vodi je bilo svee i uskoro je bilo jasno da je mesto koje je on odabrao bilo suvie izloeno. Ne nalazi li da je na ovoj strani pomalo vetrovito, dragi? posle nekoliko minuta zapita Meri,koja je, sagnuvi glavu prema vetru, drala elf. Nimalo odgovori utivo Valter. Hou da pokaem dr Mareju sve nae interesantnosti. Odavde imamo nesmetan pogled.44Pogled nesumnjivo nesmetan jer je veina drugih putnika bila u zavetrini iza kabina, bio je zaista divan, moda najlepi u elom Vestern Hilentsu. Ali je Valter, mada je samozadovoljno prisvajao nje-gove lepote s posednikim oseanjem pravog cice-rona, vie obraao panju na trgovaki znaaj gra-dova koji su se nizali du obale. Tamo preko je kuri pokaza on. Napredna optina. Prole godine podigli su nov gaso-metar. Oko est stotina kubnih metara kapaciteta. To je napredak. A pred gradskim savetom nalazi se novi projekt kanalizacije. Moj otac poznaje pred-sednika optine. A tamo preko je luka Doren. Da li razaznajete optinsku zgradu tamo iza zvonika ...?Svima je polako bivalo sve hladnije. ak je i Vili bio pomodreo i otiao je promrmjavi da ide da gledamaine. Ali Valter je nemilosrdno nastavljao da pria. Kako je to uasno dosadan ovek, pomisli Marej, sedei ispruenih nogu s rukama u depovima. Jedva ga sluajui posmatrao je Meri, koja je, mada je stalno utala, povremeno upadala sa po kojom pokornom reju da pomogne. Marej je za-paaoda se elo njeno bie menjalo u prisustvu njenog verenika. Sjaj u oima je zamirao, a radost je iezavala iz nje. Postajala je rezervisana, zatvorena, savesno posluna, kao dobra uenica u prisustvu uitelja. Imae paklen ivot sa tim tipom kad se venaju pomisli on rasejano Valterov monolog i vetar su ga uspavljivali.Najzad se dogurae do Kajlsa, uletee u Ger-sejski zaliv i izmanevrisae do pristanita. Posle dueg traganja izvukoe Vilija iz toplog mainskog odeljenja, i svi izioe na obalu. Ala je lepo ovde ree Meri udahnuvi s olakanjem.Grad, popularno izletite, bio je privlaan i napredan: niz lepih trgovina poredanih u krugu, pa hoteli koji su se dizali iza njih na poumljenom breuljku, i pustopoljina i brda iznad svega. A sada ma ruak uzviknu Valter, kao ovek koji neto priprema u tajnosti.45 Oh, da uzviknu veselo Meri. Hajdemo Langu. Eto ga, sasvim je blizu. Ona pokaza skroman restoran preko ulice, koji je privlano izgledao. Draga moja ree Valter ne bih ni u snu odveo dr Mareja Langu. Ni tebe, zapravo. Mi uvek idemo tamo kad doemo s ocem primeti Vili. Oni imaju izvanrednu pitu s mesom. 1limunadu. Da, hajdemo, dragi Valtere.On je uutka podigavi ruku u rukavici i mirno izgovori svoje glavno iznenaenje toga dana. Idem na ruak kod Grenda. Oh, ne, Valtere. Ne kod Grenda. To je iako ... tako snobovski... tako sku ...Valter dobaci prisan poverljiv osmeh Mareju, kao da e rei: Te ene! To je najbolji restoran promrmlja on. Rezervisao sam sto unapred iz oeve kancelarije.Poee da se penju uzbrdo prema Grendu, koji se dostojanstveno dizao visoko nad njima. Staza koja je vodila kroz umu posutu zvoniima, bila je dugaka i strma, delimino i prekomerno. Izmeu drvea povremeno bi spazila skupa kola kako jure uzbrdo prema glavnom drumu. Marej opazi da pe-njanje, u kome im je Stodart prednjaio kao da su u lovu na visoku divlja, zamara Meri. Da bi joj omoguio da se odmori on zastade da nabere male plave zvonie, zaveza ih suvom travom i prui joj ih. Tano boja vae haljine osmehnu se on. Najzad stigoe do vrha i Valter ih, znojei se

i teko diui, povede na iroku terasu hotela, gde su neki gosti ve sedeli na suncu. Tiina zavlada im je malo drutvo stiglo. Neki radoznali pogledi okrenue se prema njima, a neko se nasmeja. Glavni ulazbio je na suprotvnoj strani, a Valter nije umeo da pronae vrata s terase. Ali najzad posle kraeg lutanja, naoe se u predvorju poploanom mramorom i Valter, koji upita za pravac jednu impozantnu priliku u uniformi, povede ih do restorana, ogrom-46nog, neodoljivog, svag u belom i u zlatu, sa ogromnim kristalnim lusterom i debelim crvenim tepihom. Bilo je strano rano, tek je bilo prolo dvanaest sati, i mada su kelneri bili na dunosti, okupljeni u razgovoru u grupi oko stola glavnog kelnera, nikog drugog nije bilo U prostoriji. Da, gospodine?Glavni kelner, krupan ovek crvena lica u prugastim pontalonama, belom prsluku i aketu, odvoji se I neodluno poe napred. Ruak za troje i deaka ree Stodart. Ovuda, molim.Njegov potajni pogled obuhvatio ih je odjednom; pripremao se da ih odvede u zadnji deo, u jedan udaljeni alkov, ali Valter ree epurei se: Hou sto pored prozora. Imam rezervaciju na ime delovoe gradske optine Ardfilena,Upravitelj sale se kolebao: Namirisao je napojnicu, pomisli podrugljivo Marej, ali kako se vara! Pored prozora ste rekli, gospodine? Onaj tamo sto. Izvinite, gospodine. Taj sto je specijalno re-zervisan za majora Lindzeja iz Lokshila i njegovo drutvo mlade engleske gospode. Onda onaj do njega. To je sto gospodina.Menzajsa, gospodine. Ovdanjeg. No, poto on retko dolazi pre jedan i petnaest, vi ete nasumnjivo do tada ve... ako ga elite ...?Posedali su za sto gospodina Menzajsa. Kelner prui Valteru jelovnik. Bio je napisan poengleenim francuskim jezikom. Potage a la Reine A!exandra * ree onr itajui ga celog svima njima, polagano i primeu-jui zadovoljno kao zakljuak: Nema niega kao to je francuska kuhinja. 1 kao obrok od pet jela.Dok su sedali potpuno sami, jelo je bilo poslu-eno brzo i s prikrivenom drskou. Bilo je uasno, tipian ruak Grend, ali ispod uobiajenog nivoa.47Najpre je dola ukasta orba od brana i mlake vode; kao sledee komad ribe s kostima koja je ve-rovafno putovala od Aberdina do Gerseja dugim putem kroz Bilingsgejt, ali je ta injenica samo delimino bila skrivena prevlakom od lepljivog umaka. Nije sveza, Meri proaputa Vili nagnuvi se prema njoj. uti duo promrmlja Meri, muei se s kostima, sedei uspravno, oiju uprtih u tanjir. Marej opazi da pod prividnom mirnoom silno pati. to se njega tie, on nije, kako je sam govorio, za to da-vao ni prebijene pare njega se to lino nita nije ticalo ali ga je nekako udno bolelo kad ju je gledao kako pati. Pokuao je da misli na neto lako i veselo to bi je razveselilo, ali se niega nije seao. Na drugom kraju stola Valter je sada vakao drugo jelo, komad tvrde ovetine posluene s grakom iz konzerve i krompirima koji su bili iseeni u komade kao sapun, a imali su i lo ukus.Slatki je bio krem od badema nalik na kredu, posluen zajedno s tvrdim ljivama. Desert, koji je doaobrzo, jer su ih sada zaista urili, imao je oblik krute, spektralne sardine iz koje se irio nekakav plaviasti sjaj, stavljene na komad osuenog prenog hleba. Zatim, mada jo nije bio jedan sat i drugi se gosti jo nisu bili pojavili, donese im raun.Da ga je Stodart odmah platio i da su odmah otiii, sve bi bilo dobro. Ali u tom trenutku je Valter kroz svoju zatitnu neosetljivost postao svestan omalovaavanja, koje je sin ardfilenskog optinskog de-lovoe teko mogao podneti. Osim toga, imao je mozak knjigovoe. On izvue jednu od olovaka ko-jima je njegov prsluk bio stalno naoruan i poe da sabira na raunu. Dok je to radio, neki visoki, sun-cem opaljen ovek s izgledom otmenog besposliara, sed, sa malim brkovima, obuen u izbledeli Ikof-ski kilt, stade pred tezgu. Za njim su pola trojica mladia u odelima od grubog tvida, koji su svi, uini se odmah Mareju, malo vie popili. Kad su s smestili za susedni sto glasno su poeli da rasprav-48ljaju o tome kako su pecali na reci Ger oigledno na imanju oveka u kiltu. Jedan od njih trojice, savuaren, plave kose i otvorenih usta, bio je manje trezan od ostalih, i kad je seo, njegov pogled pade na Meri. Okrenuvi se, on se obesi preko naslona stolice i poe da pilji u nju, dok ih je kelner posluio prvim jelom, a zatim, gurnuvi svoje drugove i namignuvi im, skrate njihovu panju. Gledaj onu lepu malu kotsku pastrmku, Lindzeje. Lepa nego ijedna koju si jutros upecao.Svi se nasmejae dok su se druga dvojica okrenula da pilje u Meri. Hajde, jedi orbu ree Lindzej.

Oh, neka avo nosi orbu. Hajde da dovedemo malu gospoicu za na sto. Ne izgleda ba srena sa svojim ujakom Skotlananinom. ta kaete, momci? Hoete li da preduzmem korake?On pogleda ostale iekujui povlaivanje i ohrabrenje. Nee uspeti, Harise osmehnue se njegovi prijatelji. U ta se kladite? on odgurnu stolicu i ustade.Valter, koga su uznemirili u raunanju, nervozno ih je oseao od trenutka kad su uli u sobu. Sada, sav pozeleneo, okrete glavu. Pravi se da ne primeuje promrmlja on. Nee ga pustiti da prie.Ali Haris se ve pribliavao i s preteranim poklonom uze Meri za ruku. Izvinite, draga moja. Smem li vas zamoliti za vae drutvo?Marej primeti kako je ustuknula. Najpre je jako pocrvenela, onda joj sva boja ieze s lica. Usne su joj bile bezbojne i drhtale su. Preklinjui je gledala Valtera. I Vili se zagledao u Stodarta razro-gaenim, uplaenim oima punim negodovanja. Gospodine promuca Valter progutavi vazduh s mukom da li ste svesni toga da se obra-ate mojoj verenici? To je naturanje. Morau da zovem e'a sale.49 Polako, ciko. Ti nas ne zanima. Hajdemo, draga. On pokua da povue Meri sa stolice. Odlino e se s nama provesti. Molim vas odlazite ree Meri tihim, alosnim glasom.Neto u njenom glasu ga umiri. On zastade, a zatim iskrivi lice i pusti njenu ruku. Nema ukusa. On slee ramenima. Pa, ako te ne mogu imati, onda u uzeti jednu malu uspomenu ree i uze Merino cvee pritisnuvi ga afektirano na usne, pa se otetura natrag na svoje mesto.Nastade mukla tiina. Izgledalo je da svi po-*matraju Valtera. Naroito ga je posmatra ovek u izbledelom kiltu, dok su mu se usne svirepo i podrugljivo frzale. Valter je, zaista, bio uzbuen da se oveku saali. Zaboravivi svoju nameru da ispita raun, petljao je po novaniku, brzo izvukao neko-liko novanica i ustao kao nakostreen petao. Hajdemo sada, Meri.Marej ustade. U njegovoj prirodi nije bilo nieg junakog, niti jakih sklonosti prema smrtonosnim bitkama, ali je bio uasno ljut moda najvie zbog protraenog dana. I neki iznenadni nervozni podstrek natera ga da prie drugom stolu, Harisu, kome se njegova pojava izgleda nije svidela. Zar vam nije reeno da nastavite da jedete orbu? Ve je kasno. Ali dopustite da vam po-mognem.Uhvativi ga otpozadi za vrat, Marej ga gurnu napred i dobro mu zamoi lice jednom, dvaput, triput u tanjir orbe. orba je bila gusta, Potage a !a Reine Alexandra, koja se u meuvremenu lepo sfe-gla, pa je Haris ustao da udahne dok mu je ukasti lepak curio niz lice. Svi drugi su utali kao nemi dok je on pipao da nae servijetu. Marej dohvati buket zvonia i vrati ih Meri, prieka trenutak dok mu je srce brzo kucalo, a zatim, kao da se nita nije de--4 .ludino drvo50silo osim to se onaj ovek u kiltu osmehivao, poe za ostalima iz restorana. Napolju, na stepenitu, ekao ga je Vili. Deak mu grozniavo stite ruku. Dobro ste to izveli, Dejvi. Oh, ovee, ba vas volim. Nije trebalo da se meate prekinu ih Val-fer, kad su poli prema umi. Mi smo bili potpuno u pravu. Pristojan svet ne moe na miru da jede. Znam ja tog Lindzeja zemljoposednik je ni ribe ni ptice na svom imanju, koje ne bi iznajmio ni po-slednji koija iz Londona, ali ja u ... ja u fu stvarprijaviti... vlastima. Neu ja to pustiti da proe, to je javni skandai. Nastavio je tako dok nisustigli do pristanita, zadravajui se uglavnom na pravu i dostojanstvu oveka, i zakljuujui sa konanim osvetoljubivim izlivom Svakako u elu tu priu izloiti ocu. A ta e on da uradi? upita Vili. Ka-zae vam da prestanete da mlatite praznu slamu.Povratak je bio tuan i tih. Kia je poela da sipi pa su sedeli u salonu. Pothranjujui nanetu mu uvredu,Vaiter je najzad prestao sa svojim monologom, dok je Meri gledajui netremice pred sebe jedva izgovorila i jednu re. Vili je bio odveo Ma-reja da mu pokae maine.U Ardfilenu Vaiter s pomirljivim izrazom prui ruku Meri. Poli su prema pekari i uli u dvorite, gde Marej uzjaha toak.- Pa, Valtere, neraspoloeno prui ruku mislim da se vie neemo videti... Doite opet skoro prekide ga brzo Vili. Sasvim sigurno doite. Zbogom, Meri ree Marej.Prvi put otkako su otili iz hotela ona ga pogleda, diui brzo, vlanim oima. utala je, sasvim je utala. Ali u tom postojanom pogledu bilo je neke enje i napetosti. A primetio je i da vie ne dri malu kitu zvonia; bila ju je prikaila na bluzu i nosila je na grudima.

51Krajem sledee nedelje Mareja je zadesila prava srea. Po naroitoj blagonaklonosti arhivara bio je prebaen iz bolnike ambulante i dobio je naimenovanje na mesec dana za kunog asistenta u odeijenjima profesora Dramonda, to je, naravno, znailo da e napustiti svoj bedni stan i da e sta-novati u bolnici do poslednjeg ispita. U stvari profesor Dramond je jednom, poto je sluao Mareja kako ispituje jednog pacijenta, primetio, mada nekako suvo: Napredovae, mladiu moj. Tvoje ponaanje prema bolesnicima je najbolje od svih koje sam video kod bilo kog studenta. Povrh foga, Dramond je ispitivao kliniku medicinu, to je bila vana injenica koja nije promakla Mareju, a taj je predmet nameravao uglavnom da radi sledee etiri nedelje. Hteo je da bude spreman i marljiv, pri ruciu svako doba. Radie kao posednut, bie stalan inventar u odeljenju. Za nestrpljivog i punog volje mladog oveka ovakvi izgledi kao da nisu predstavljali veliku tekou. No ipak su na neki nain neobjanjivo oalostili Mareja; nee moi da nae dovoljno slobodnog vremena da ode u Ard-filen.Jo od trenutka kad se vratio iz Gerseja neke udne snage su bile na delu u njegovoj prezauzetoj i ambicioznoj dui. Merin poslednji pogled, tako miran i snaan, pogodio ga je kao ubojita strela. Nije mogao da se otrese slike njenog alosnog lia, a nije i to je bilo najkobnije to ni eleo. Upr-kos svoj predostronosti u uzgrednim trenucima dana, u odeljenju ili u sobi za pregled, otkrio bi kako se rasejano zagledao u prazninu. A video je nju u svoj njenoj nenosti i jednostavnosti, i onda bi ga obuzela enja za njom, elja da joj izmami osmejak, priznanje da joj je prijatelj dosada nije sebi doputao da izrekne jau re koja bi vie obeavala.Nadao se da e dobiti od nje vesti, ili od njenog oca, moda jo jedan poziv koji bi mu, mada52ga ne bi mogao prihvatiti, pruio mogunost da ponovo doe u vezu s tom porodicom. Zato mu se ne javljaju? Poto je sva panja dolazila s njihove strane, nije eleo da im se natura ako ne bi dobio bilo kakav znak da je dobrodoao. No ipak je neto morao uiniti... neto da to raisti... pa, tu ne-izvesnost.Najzad, posle deset dana, kad je ve bio u jednom stanju uasne napetosti, stie za njega na bolnicu jedna karta koja je prikazivala Ardfilen. Poruka je bila kratka.Dragi Dejvide,Nadam se da ste dobro. itao sam jo neke stvari o Africi. Tamo je bilo neke gungule. Kad ete doi davidite. Nedo-sfajete mi.Uvek va Vili!stog tog dana, kad je zavrio posefu pacijentima, on ode u susednu pobonu odaju da telefonira u Ardfilen. Posle kratkog vremena dobio je vezu sa Daglasovom radnjom. Glas tetke Mini dopre do njega linijom koja je brujala. Ovde Dejvid Marej ree on. Dobio sam tako lepu kartu od Vilija, pa sam pomislio da telefoniram da vidim kako ste svi.Nastade mala a!i jasna pauza. Sasvim smo dobro, hvala.Hladnoa njenog glasa ga prenu. On malo za-stade, zatim ree: Dobio sam novo mesto gde sam stalno za-uzer. Inae bih vam se ranije javio.Tetka nije odgovarala. Marej je bio uporan. Je li tu Vili? Voleo bih da mu zahvalim na karti.- Vili ima as. Ne bih smela da ga uznemirim. Onda Meri? upade on skoro oajniki. Voleo bih da s njom progovorim koju re. Meri je izila. Sa svojim verenikom. U po-slednje vreme bila je malo slaba, ali se sada pofpu-- ' ' " "' " " " ! " ' . ' 53no oporavila. Ne oekujem je da e se vratiti do kasno uvee.Sada on zauta. Posle jednog trenutka ree vrlo nespretno: Pa, voleo bih da joj kaete da sam telefonirao ... i lepo je pozdravite.uo je kako je otro odahnula. Njene reci do-pree brzo, kao da su bile teke, ali da ih mora izgovoriti. Ja ne mogu da primim na sebe da prenesem takvu poruku, i nadam se da neete pokuavati da je ponovite. Gospodine Mareje, mada ne elim da povredim vaa oseanja, bie za sve najbolje, uklju-ujui i vas, ako se ubudue uzdrite od toga da nam se naturate.Slualica sa druge strane spusti se sa freskom. On polagano obesi slualicu i okrenu se, frepui, kao daga je neko oamario. ta to nije bilo u redu? Da im se natura? ta je on uinio da je zasluio da se tako neoekivano i bolno obrecnu na njega? Kad se vratio u kancelariju na kraju hodnika, on sede za pisai sto i pokua da pronae odgovor.Tetka nikad nije bila naroito ljubazna prema njemu, a zbog estih glavobolja koje su dolazile, kakoje smatrao, od hroninog zapaljenja bubrega njeno je raspoloenje esto, i razumljivo, bilo preko. No svakako je uzrok leao dublje moda u njenoj odanosti Stodartu, zajedno s iznenadnim neraspoloenjem koje se kod Valfera oigledno javilo prema njemu. Tako razmiljajui, mada prilino oaloen, Marej ipak nije mogao povero-vati da je Meri uestvovala u tom iznenadnom odbijanju.

Kao po nekom nagonu on izvadi hartiju za recepte i fioke i napisa joj kratko pismo, pitajui je da ii imaneke mogunosti da je vidi. Poto je te noi bio deuran, nije mogao da izie iz bolnice ni za trenutak, ali zamoli jednog staista da izie i baci pismo.Nekoliko sledeih dana ekao je odgovor sa sve veim nestrpljenjem i zebnjom. Bio je skoro izgubio nadu, kad krajem nedelje odgovor stie.54Dragi Dejvide,; Doi u u Vinton s tetkom u kupovinu u" etvrtak devetog. Ako moete, udesite da budete pred satom na stanici Kaledonija oko est. Mislim da bismo mogli tamo da se naemo, ali samo na pola sata, poto moram da se vratim kui vozom u pola sedam. Nadam se da ste dobro i da ne radite preterano.MeriP. S. Vili se nada da ste primili njegovu kartu.Pismo je bilo bez ivota kao elezniki red vonje, no ipak je ispod njegove tuposti tekla potajna struja koja je duboko potresla Mareja. Bolno je primeivao odsutnost one veselosti koju je Merr ispoljavala, koja je u stvari obeleavala sve to je radila u njegovom drutvu. Ali videe je sledeeg etvrtka. Toliko je bar postigao.Kad je doao taj dan, njegov plan je ve bio "spreman. Uredio je sa Kerom, drugim asistentom, da uvee preuzme dunost na dva sata. Profesor Dramond nikad nije dolazio da obilazi bolesnike do osam asova, pa e biti bezbedan ako bude imao sree. Poslepodne je bilo vlano i magla se bila spustila na grad kad je iziao iz bolnice i popeo se na uti tramvaj kod Eldongrova. Plaio se da ne zakasni, ali je bio mnogo pre zakazanog vremena na stanici Kaledonija i stajao ispod velikog sre-dinog asovnika. Guva je bila u jeku jer su ljudi izlazili s posla, pa su ispod visoke staklene kupole skroz prekrivene prljavtinom vremena, gomile tekle prema lokalnim vozovima. Stanica je mirisala na paru, maglu i sumporasti dim, odzvanjala je od piska lokomotive koje su polazile. Sa podzemnih perona otrovan dim se dizao vijugajui u zmijastim kolutovima kao iz pakla.asovnik otkuca est. Traei meu svim tim nepoznatim licima, Marej je najzad ugleda. Srce mu je kucalo dok mu je prilazila, natovarena pake-55tima. Izgledala je neobino mala i nezatiena u toj svetini koja se gurala. Bila je u tamnosmeem ko-stimu sa kratkim aketom i tankim okovratnikom od krzna i malim smeim eirom. Nita joj ne bi bolje pristajalo. Nikad je nije video tako zvanino obuenu. To joj je davalo neku neoekivanu otmenost, i on je odjednom strasno poele. Meri! On je izbavi paketa odvijajui kanape s njenih malih prstiju u rukavicama. Magla joj je bila zamrljala lice i ocrtala blede senke ispod oiju. Znai, polo vam je za rukom da se iz-vuete? Da ree on gledajui je. Meu njima zavlada utanje, a onda on dodade: Bili ste u kupovini? Morala sam da nabavim neke stvari. Tetka Mini ima danas jedan od svojih velikih dana. Trudila se da govori bezbrino. Sad je otila d poseti neku prijateljicu ... inae ne bih mogla da se udaljim. Moete li da ostanete due?Meri odmahnu glavom i obori pogled. Cekae me u Ardtilenu.Da li je u njenom odgovoru bilo nagovetaja da paze na nju? Bilo ili ne bilo, njen oigledan umor ga je brinuo, kao i njen bezbojan glas, nain kako se ustezala da sretne njegov pogled. Vidi vam se po licu da vam je potreban aj. Hoemo li da uemo ovamo?On pokaza s izvesnom zebnjom neki bife koji je, bletav od svetlosti i prepun sveta sve do vra

Nije odmah odgovorila. Zatim, kao da je odluila da otkrije i objasni da ne bude vie nikakve sumnje: Bio je uznemiren, ali sada je bolje. Znate ... eleo je da odredi dan naeg venanja. Meni se iniloda je malo prerano... Mislila sam da bi trebalo da jo malo priekamo. Ali sad je sve ureeno ... za prvi jun.Nastade duga pauza. Prvi jun, ponovi Marej tupo u sebi to je bilo kroz svega tri nedelje. I zbog toga ste sreni? upita on. Da odgovori Meri, glasom praktinog zdravog razuma i recima za koje mu se uinilo kao da su usaene u nju. Dobro je da se ljudi rano srede i da se jedno na drugo naviknu. Valfer je dobar ovek i bie dobar mu. Osim toga... Ona malo zastade pa nastavi... Njegove veze u gradu pomoi e naoj radnji. Tati nikako ne ide dobro poslednjih godina.Nekoliko velikih kapljica pade na njih, i za trenutak poe da pada jaka kia. Oni se zaklo-nie u ulazu jedne natkrivene radnje. elim vam mnogo sree, Meri. I ja vama, Dejvide.U malom uzanom prolazu vladao je potpun mrak. Nije je video, ali ju je oseao svim ulima, uo je kako die, tiho no ipak brzo, a miris njenog vlanog krzna dopirao je do njega. Obuze ga ua-

57sna slabost. Usta su mu se suila, a zglobovi bili tako olabavljeni da su ga jedva drali. Ne smem zakasniti na voz ree Meri skoro apatom.Pooe natrag na stanicu. Naao joj je sedite u uglu tree klase. Dok je stajao na papuici, Meri spusti prozor. Pitaljka zviznu, lokomotiva ispusti pramen pare. Ona se nae kroz prozor. Bila je uasno bleda. Kia joj se slivala niz lice i kvasila joj mali krzneni okovratnik. Zenice su joj bile iroke i tamne. Mala ila na vratu besomuno joj je kucala. Onda zbogom, Dejvide glas joj je drhtao. Zbogom ... Meri. Bol je u njemu bila neizdrljiva. Ostavljala ga je zauvek, nikad je vie nee videti.I onda, kad je voz poeo da se kree, zajedno, jednim nagonskim pokretom, neodgovornim, pre-dodreenim, oni se zagrlie. Drali su se vrsto, blizu, slepo, strasno, a usne im se sretoe u divljem, oajnom, strasnom poljupcu. Kao pijan, na kraju perona, voz se sada brzo kretao. Marej skoi sa papue, posrte i skoro p'ade. Jo uvek nagnuta na prozoru Meri nestade u tami tunela. Srce mu je kucalo kao ludo od radosti, suze su mu rosile one kapke i, na njegovo zaprepaenje, potekoe mu niz lice.

Odjednom, kao iz neke velike daljine, on se eti da je njegov et u osam sati trebalo da izvri lumbalnu punkciju pacijentu koji je to popodne bio primljen u bolnicu. Morao je pouriti u bolnicu da bi smenio Kera. Trei sa stanice u maglu sreom je uhvatio eldongrovski tramvaj koji ga je, mada se polagano kretao, dovezao natrag do bolnice na vreme. No kako je proveo sledea dva sata, to nikad potpuno nije shvatio. Govor i pokreti bili su mu automatski, jedva je bio svestan injenice da se nalazi u bolnikom odeljenju. Dva ili tri puta'%58je primetio kako ga Dramond udnovato posmatra, ali nije stavio nikakvu primedbu, dok mu najzad, oko deset sati, nije polo za rukom da ode u svoju sobu i da se preda oseanjima.Bio je zaljubljen, i dok mu je zanos njenog poljupca jo uvek lebdeo na usnama, znao je da ga ona voli.Bila je to nemogunost koja mu, ak ni izdaleka, nije padala na um. Sve njegove misli, njegova energija i nastojanje bili su dotada usred-sreeni iskljuivo na jedno, na karijeru; na to da se podigne iz movare siromatva i da doivi vrtoglav uspeh. Pa, razmiljao je u sve jaem uzbuenju, ako bi to trebalo da postigne sam, zar ne bi mogao da postigne i s njom, hrabren i podstican osobom koja, uprkosskromnom drutvenom poloaju, ima sve osobine savrene supruge? Nije smeo da je izgubi na samutu pomisao trgnuo se kao pri pomisli na iznenadnu smrt.Marej se namrti. Sta da radi? Poloaj u koji je bila stavljena, s odreenim datumom venanja, udaljenim svega tri nedelje, zahtevao je da se odmah neto uini. Sta bi bilo da nekom nesreom on to ne sprei? Pomisao, tana i odreena, na Val-tera, kako iznuuje sva svoja brana prava do najprisnijih

pojedinosti blesnu mu u glavi s uasnom ivou. To je bilo dovoljno da poludi. Mora pisati Meri, odmah joj pisati i hitno poslati pismo.Kad je pruio ruku - ka pisaem stolu da dohvati hartiju, zazvoni odjednom telefon za hitan poziv. S uzvikom dosade on die slualicu. Govorio je Mekdonald, noni telefonista. Gospodine Mareje ... Do avola, Mek ta je? Jo neki laan poziv? Lini poziv za vas. Dau vam vezu. Na liniji se ulo zujanje. Zatim: Dejvide ... Njemu zastade dah. Meri, jesi li to zaista ti?Njen glas dopre do njega, obazriv ali ipak jak.59 Dola sam u radnju... ostali spavaju, a ja sam potpuno u mraku ... Ali prosto sam morala da porazgovaram s tobom ... Najdrai Dejvide, tako sam srena.Pred oima mu se ukaza njen slatki lik u nonoj koulji i papuama u mraku male radnje. I ja, najdraa Meri. Od onog prvog trenutka u Kregdorenu kad sam fe ugledala u ogledalu... zna, Dejvide. A pomisao da ti za to ne mari, prosto mi je slomilo srce. Ali ti zna da marim. Lud sam za tobom. uo je kako je dugo tiho odahnula, to je bilouzbudljivije od odgovora. Nisam mogla da prestanem da te volim, Dejvide. Samo sam htela da zna da se nikad neu udati za Valtera. Nikad nikad. Ja to nisam ni elela, samo sam dopustila da me nagovore. A posle, kad sam pomislila da me ti nee ... Ali sada u mu rei, odmah sutra ujutro.Nije mogao dozvoliti da se sama suoi s tim. Doi u k tebi, Meri. Zamoliu Dramonda da me pusti. Ne, Dejvide ree ona odluno. Ti ima ispit. Vano je da poloi. Posle doi odmah. Ce-kaute. Ustezala se. I... a ako ima koji minut, moe mi pisati u meuvremenu. Hou, Meri, ve sam poeo jedno pismo. Jedva ekam da ga dobijem. Sad moram da idem. Laku no, Dejvide dragi.Slualica je bila obeena. Sada se unja uz stepenice u tihoj kui u sobu pored Vilijeve. Dohva-tivi pero i hartiju on napisa dugako i grozniavo pismo; zatim, svukavi se kao u zanosu, baci se na postelju.Sutradan, kao po nekom nadahnuu, on udvostrui rad za poslednji ispit. U napetosti zbog tog poslednjeg napora, vreme je letelo. Kad je doao dan ispita, on ue u Eldon Hol, uzbuen ali siguran, i zaue mesfo za jednim od pisaih stolova. Prve cedulje su bile podeljene. On vide, poto je60brzo pregledao, da mu pitanja odgovaraju i poe da pie ne diui pogled nijednom, ispunjavajui hartiju brzim i itkim rukopisom. Za vreme sledea (ri dana, dok je iao tamo i natrag od bolnice do Univerziteta, i sedao za isti pisac sto, odlui da uradi sve to moe,