F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I

Alen Badju - poslednji maoista među francuskim filozofima Erik Eš iman

Pre 11. septembra 2001. za f rancuskog filozofa Alena Badjua (Alain Badiou) j edva da je bi lo ko č u o izvan Francuske. Njegovo g lavno delo „Biće i događaj" koje je napisao j o š 1988. godine pojavi lo se tek pre par godina u e n g l e s k o m i n e m a č k o m p r e v o d u . Badju je , međut im, danas j e d a n od najčitanijih „nov ih" f i lozofa u svetu, i to je činjenica koja i s tovremeno m n o g e čudi i zabrinjava, posebno zbog njegove b e s p o š t e d n e krit ike

„demokratije". „Današnj i neprijatelj se ne zove imperija ili kapital . To je demokratija", g las i j e d n a o d Badjuo-vih karakter i s t ičnih tvrdnji o demokrati j i , ko jom je Žižek p o t p u n o ushićen. Demokrat i ja je, p rema njemu, založena v e l i k o m b izn i su i d a n a s se ne m o ž e praviti razlika i z m e đ u kapital i s t ičkog sveta, m o ć i bogat ih itd. i demokratske forme države. Sve Z a p a d n e v r e d n o s t i to­lerancije prema a l ternat ivnim k u l t u r a m a i poštovanje Drugog dobro se drže s a m o ukol iko druge kul ture ne uzdrmavaju s istem. A k o ne, o n d a dolazi do rata te su stoga ve l ik i i u ž a s n i ratovi u A v g a n i s t a n u i I r a k u za­pravo ratovi za demokrati ju. „Postoj i o č i g l e d n a veza", Badju pos ledično tvrdi, „ i z m e đ u rata i demokrati je." Svojom provokat ivnim s tavovima Badju sve v i š e fasci­nira i rasrđuje.

Novembar, sreda uveče. U vel iku salu Više normalne škole (École normale supérieure) u Par izu, u ulici U l m , Žan-Mari je stigao m e đ u p r v i m a . Profesor knj iževnost i u gimnazij i u Val-de-Marnu, s tar 32 godine, ostavlja uti­sak bistre osobe; ne glasa, ne b o r i se akt ivno, ne u z i m a učešća u egzal t i ranim diskurs ima. Postao je, m e đ u t i m , poštovalac j e d n o g p o t o m k a onog v r e m e n a k a d a su vla-

[177]

dale teori je: A l e n a Badjua, sedamdesetog i šn jaka, da­v n o i z b r u š e n o g u školi Al t i sera i L a k a n a , poznavaoca Lenj ina i M a l a r m e a , poslednjeg m a o i s t i č k o g fi lozofa u F r a n c u s k o j . „Prv i put me je ovde", k a ž e Ž a n - M a r i ,

„ d o v e o j e d a n moj kolega. Badju pokazuje svet o n a k v i m k a k a v jeste, ne o n a k v i m k a k v i m b i s m o mi želeli da j e­ste. K a ž e da poli t ika stoji iza svega, da je sve povezano sa pol i t ikom." Za pet godina, Ž a n - M a r i nije propust io ni jednu seansu a be leške hvata u sveske: „Govor i s tvari koje me pods t iču na razmišljanje i i m a m utisak da ih govori za mene."

Š e z d e s e t o s m a — „ d o g a đ a j n i u d a r " A l e n Badju se uvek razl ikovao po pol i t ičkom radika­

l izmu i po koncepci j i koja nije bila n u ž n o najbolji način da se r a z u m e njegova misao. Ipak, pre nekol iko godina doživeo je zakasne lu slavu. Njegov s e m i n a r svakog m e -seca privlači t r i do četir i stotine ljudi, omladinu, stare levičare, naučnike, lekare, radnike. Na njega se poziva nova generaci ja s rodnih f i lozofa (kao š to su Slovenac Slavoj Žižek, F r a n c u z M e d i Belaj K a s e m ) . N a k o n smrt i Ž a k a Der ide pos tao je nova inkarnaci ja f rancuske f i lo­zofije na a m e r i č k i m univerzi tet ima, onakve k a k v u vol i amer ička lev ica - fi lozofija koja ruši granice . „To je lu­di lo!" zapanjen je A l e n Finkelkrot . „Tamo ga smatraju ve l ik im učitel jem mišljenja. Što v i še A m e r i k a postaje desničarska to v i še njeni univerzitetski k a m p u s i s t reme levici. On je čak p o z v a n na turneju po Austral i j i ! " Sve veće oduševljenje na koje nai lazi izaziva, naravno, b e s i gnušanje sv ih o n i h koji veruju da su definit ivno p o k o ­pali marks i s t ičku m i s a o .

Fi lozofsko-poli t ički paradoks : 70-ih g o d i n a ekstre­mna levica, i zborni patuljak, bila je m e s t o intelektual­nog vrenja gde su se susretal i Sartr, Delez, Bart, F u k o ,

( 1 7 8 ]

Solers i d rug i . Sada k a d a je pos ta la i s t inski akter na izborima, njeni su n o m i n o v a n i mis l ioc i (Antonio N e ­gri, Danie l Bensaid, Ž a k Ransijer, Etjen Balibar, A l e n Badju), da leko od toga da s teknu isti ug led. A l i Badju se unutar te g r u p e razlikuje na v i še nač ina . On j e d i n i sve-sno teži ka s ta tusu „učitelja mišljenja" („mai t re f pen­ser"), k a o što su bil i njegovi uzv i šen i pre thodnic i . On jedini veruje u postojanje „apsolutne istine", nasuprot „dekonstrukci j i" p o s t m o d e r n i z m a . K o n a č n o , j e d i n i j e istinski pr ionuo na razrađivanje k o m p l e t n o g f i lozo­fskog s istema, k a o u stara Hegelova v r e m e n a .

Badju p u n o piše, autor j e r o m a n a , p o z o r i š n i h ko­mada, p o l e m i č k i h eseja, svoj s i s tem iznosi u dva vel ika toma - „Biće i događaj" (1988) i „ L o g i k a svetova" (2006)

- ilustrujući krajnje raznol ike pr imere k a o što su bitka kod G a u g e m e l e u 4. v e k u pre Hrista, opis j e d n e manife­stacije na T r g u republike, urbanis t ički p lan Brazili je ili matematičke teoreme. Badju m a t e m a t i k u smešta u srce svoje misl i : oslanja se na teoriju skupova, tvrd i d a j e sva realnost „ m n o š t v o " i da je „nepostojana", da se ist ina uvek sastoji u otkrivanju „nepostojanost i" koja podr iva celokupno stanje — to se onda zove „događaj" a njegov nastup se m o ž e t icat i k a k o u m e t n i č k o g i n a u č n o g polja, tako i pol i t ičkog. „ M r z i m te mil i tante, ne b i h n i k a d a mogao da shvat im one koji se, k a o on, užasavaju l ibe­ralne današnjice. M e đ u t i m , „Biće i događaj" je remek delo, knjiga u p latonskom duhu kr is ta lne jasnoće", kaže Šari R a m o n , profesor filozofije u Bordou.

Pred t i m h i p e r f o r m a l i z m o m , či talac ostaje p o m a l o razoružan. Badju inače v o d i r a č u n a o t o m e da se na svojim s e m i n a r i m a ili svojim k r a ć i m knj igama obraća široj publici. A l i sv i njegovi spisi zadržavaju apst raktni karakter koji krš i z a b r a n u postavl jenu pre 25 g o d i n a na isuviše i skonst ru i sane s is teme. „ K a d a s a m , t o k o m

[179]

8o-ih, b io s tudent na Višoj normalno j školi, odbacivalo se sve š to je bi lo sistem: m a r k s i z a m , frojdizam, struk­tura l izam", seća se Kenten Mejasu, m l a d i fi lozof bli­z a k Badjuu. „U ime antitotalitarizma objašnjavalo n a m se da to ne m o ž e vodit i n i č e m d r u g o m do gulagu, da j e p o t r a g a z a D o b r i m s a m a bi la p o č e t a k zla". G o d i n e 1994. A l e n Badju je publ ikovao „Etiku", n a p a d na taj pretpostavl jeni kraj ideologija. D i s k r e t n o publ ikovan, esej je u m e đ u v r e m e n u pos tao m a l i best-seler. „To je knjiga koja je p u n o kruži la m e đ u profesor ima filozofije, s tudent ima i j a v n i m borcima", pr imećuje Z e r o m Vidal , osnivač i zdavačke k u ć e „ A m s t e r d a m " , koji je pratio nje­gov seminar .

A l e n Badju ne krije da je njegova m e t a upravo taj ,,an-titotalitarni" pokre t koji se proteže od A n d r e G l i k s m a n a do F r a n s o a F i r e a i koji se, često do lazeć i sa lev ice ili eks t remne levice, k a k o k a ž e „sabrao u d e m o k r a t s k o m poretku". „To su ljudi koji imaju prob lemat ičan o d n o s sa svojom proš lošću. Što se m e n e t iče, ja s a m odan". On je se s a m vese lo b r č k a o u „pol i t ičkom b a k r a č u " k a k a v je bio univerzi tet V a n s e n 70-ih godina. Tu je v ladao op­s k u r n o m g r u p i c o m maois ta — „Unijom za izgrađivanje marksis t ičko-lenj inist ičke s t ranke" (Union pour la construction d'un parti marxiste-léniniste, U C P M L ) i ostao je p u p č a n o m v r p c o m v e z a n za taj per iod. „Iz l ičnog i s k u s t v a s a m v i d e o k a k o s u „ n o v i f i l o z o f i " ( B . Levi, A . G l i k s m a n , A. Finkelkrot, p r i m , prev.) izmis l i l i čitav inte lektualni dispozit iv s cil jem da leg i t imišu bru­talan reakc ionarni p o v r a t a k koji je us ledio n a k o n crve­nih t renutaka s r e d i n o m 60-ih, čije je i m e u K i n i bi lo

„Kulturna revolucija", u A m e r i c i „otpor v i j e t n a m s k o m ratu" a u Francuskoj „maj šezdeset osme", piše u „Logic i svetova".

Kul turna revolucija, maj šezdeset o s m e : Badju je tu

(180)

F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I

prisutan ce l im svoj im b i ć e m . Nije slučajno što je njegov koncept „događaja" na i šao na takav odjek k o d borbenih aktivista: šezdeset osma je za njega događaj-utemeljivač.

„Događajni udar", k a ž e . M l a d i profesor filozofije, s in poznatog socijaliste (njegov otac, g r a d o n a č e l n i k Tu-luza, napušta soci jal ist ičku parti ju (SFIO) z b o g rata u Alžiru) i z n e n a d a započinje krstarenje po f r a n c u s k i m fabrikama. Organizuje akcije, d iže pesn icu u s a l a m a za predavanje svoj ih kolega u V a n s e n u o s u m n j i č e n i h za odstupniš tvo, f iz ički preti onima koji h o ć e da napuste U C P M L - Badju je v i sok, snažan, n i k a d se nije plašio batinanja. O k o 1975-1976. godine on se, m e đ u t i m , v raća filozofskom radu. Uviđanje poraza? „ N i k o ne optužuje za tragediju poraza j e r v i še niko o t o m e ne piše. Došl i smo do krajnjih g r a n i c a praks i koje su o s u đ i v a n e na propast, ali se p r o b l e m nije p r o m e n i o : šta je pol i t ika emancipaci je"?

Umaći konsezusu Natrag u u l icu U l m . A l e n Badju k o r a č a ka govor­

nici, s tamen, sede kose, obučen u b e o d ž e m p e r koji ga podseća na raeli janca. „To je zbog t reme. J e d n o v r e m e sam oblačio belo odelo". S t a l o ž e n i m i m e l o d i č n i m gla­som, g la som stare Fr ancu s ke lepih četvrt i , p o d s e ć a na naslov svog seminara : „Orijentisati se u misl i , orijenti-sati se u postojanju", „Opšt i princip prov izornog morala u dezori jentisana v remena" . P o d t i m r a z u m e „istraja-vanje na tv rdn jama o egzistenciji koja i z m i č e konsen­zusu", oslanjanje na D e k a r t a k a k o bi p o t v r d i o „postoja­nost" i „pouzdanos t " svoje misl i .

G u r u lev ičara? V r e m e n o m j e U C P M L p o s t a l a Ba-(djuova polit ička organizaci ja koja želi da os tane verna

„događaju" komunizm a, organizacija čiji je on mentor. Kao što i dalje čita Robespijera, M a o a i Lenjina i dalje

( 1 8 1 )

V S a b l a s t i k a p i t a l i z m a i s o c i j a l i z m a

182

prelazi p r e k o žrtava gulaga i K u l t u r n e revolucije uz o p a s k u da „ne treba bacit i dete s prl javom vodom". Pr imećuje da isti oni koji se zgražavaju nad „nasil jem egal i taraca" (razumeti : revolucionara), ostaju nezain-teresovani za „nasil je neegal i taraca" u l ibera lnom p o ­retku. „ D a n a s demokrati ja nije ništa drugo do instru­ment propagande kapi ta l izma i svako to dobro zna. U u m e t n o s t i i l i u nauci, pravi lo već ine ne funkcioniše . Zašto ga pr imeni t i u politici? Uosta lom, k a d a is lamist i dobiju izbore, k a ž e se: a ne, to nije dobra većina". P o ­stoji l i rešenje za promenu? „Ne. Treba se navići na to da, u politici k a o i u n a u k a m a , izvesni problemi t raže svoje rešenje v e k o v i m a . To je d a n a s pitanje države." Šta bi trebalo raditi dok se čeka - to ne k a ž e .

„On prezire demokrat i ju i u z n e m i r e n a s a m k a d a v i d i m fascinaciju njime k o d omladine koja v i še n e m a učitelja mišljenja", srdi se filozofkinja M i r i a m R e v o d'Alon, koja je s njim ukrst i la m a č e v e p u t e m č l a n a k a . Jer igrajući u l o g u čoveka koji prezire „demokrat sk i ma­teri jalizam" v r e m e n o m je sebi s tvarao neprijatelje. Nje­gov esej o s v e t o m Pavlu k a o „osnivaču univerza l i zma" obezbedio m u j e oš ta r n a p a d Bernara Levi ja, b ivšeg šefa j e d n e druge maoi s t ičke grupe iz s e d a m d e s e t i h (koji se u m e đ u v r e m e n u dao na izučavanje j u d a i z m a ) , za kojeg je to b io n a č i n da se negiraju jevre jske osnove hrišćanstva. P r o š l o g pro leća je njegov poslednji esej

„Okolnosti 3" («Circonstances 3"), p o s v e ć e n jevre j skom pitanju, lans i rao ž i v u p o l e m i k u tokom koje ga je Ž a n -Klod Milner, drugi eks-maoista, nazvao antisemitom. Ba­dju u spisu odbacuje pretvaranje reči „ Jevrej" u „svetog označitelja"; p r e p o r u č i v a o je istu vr s tu „egal i tar i s t ičke i univerzal is t ičke" reakci je spram a n t i s e m i t i z m a i an-tiarapskog ili a n t i c r n a č k o g ras izma.

Ali, iako i m a neprijatelje, Badju nije formirao k l a n

F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I

na f rancuskom univerz i te tu . „Badju je i z u z e t n o vel ik i filozof j e r je k o n s t r u i s a o s is tem. Njegove pol i t ičke p o ­zicije, m e đ u t i m , za m e n e ne predstavljaju ništa." k a ž e David Rabuen, m l a d i profesor na Visokoj školi . „Ne s lažem se po pitanju emancipatornih v r e d n o s t i terora", dodaje Kenten Mejasu, „al i s a m se upust io u j e d a n s is tematski p o d u h v a t i v e l i k a zasluga Badjua je s te u tome što pokazuje k a k o f i lozofski s i s tem nije zastareo". Na krajnjoj levici , s d r u g e strane, žale zbog mis l i „za­tvorene u sebe samu", o d s e č e n e od istorije, skoro ma­gijske i koja „jeftino štedi pitanje vlastitih angažovanja". Konačno, za A l e n a Finkelkrota , „to je najnasilnija f i ­lozofija, s i m p t o m p o v r a t k a radikalnost i i rušenja an-titotalitarizma". O v d e se m o ž d a krije duboki značaj kasnog uspeha „poslednjeg maoiste": poraz j e d n e anti-totalitarne misl i koja je, izr ičući smrt s v i m utopijama, završila jačanjem najradikalnij ih m e đ u njima.

N I N , 1 4 . 6. 2007. (Libération, 2007)

[ 1 8 3 ]