2

Alkohol, opojna sredstva ipu{enje

S vremena na vreme svaka od nas se suo~ava sa pritiscimana poslu, problemima u vezama, brigama o zdravlju, samo-}om, finansijskim pote{ko}ama. Ne razmi{ljaju}i mnogo otome, ~esto se mnoge od nas kao odgovor na ove pritiskeprepu{taju pi}u, pu{enju ili tabletama. Svesne toga ili ne, usvakom slu~aju mi uzimamo opojna sredstva da bi iza{le nakraj sa onim {to nas poga|a.

Bilo da pijemo alkohol, uzimamo tablete ili pu{imo, samopovremeno ili zato {to smo zavisne od njih, moramo znativi{e o supstancama koje koristimo, radi samih sebe.

@ene piju vi{e nego ikada pre. Dve tre}ine odraslih `ena i80% adolescentkinja danas redovno piju alkohol. Dok ovupojavu dru{tvo ranije nije odobravalo, pa se ~ak i ka`njavalo`ene koje piju, alkohol je sada dostupan – ponekad nam je inaturen, u vrtoglavom krugu dru{tvenih i poslovnih situaci-ja. Sada, kada vi{e `ena radi van ku}e, samim tim ima i vi{emogu}nosti da pije i vi{e sopstvenog novca za tro{enje naalkohol.

alkohol , opojna sredstva i pu{enje 1313

alkohol

Ne mo`ete da dobijete ba{ puno poruka da alkohol trebaozbiljno da shvatite. Gledaju}i reklame za pivo na TV ilisopstveni dru{tveni `ivot u kome ponu|ena pi}a dolaze iodlaze Vi, u stvari, vidite alkohol kao drugi na~in da seose}ate dobro. Ni{ta stra{no. Razmi{ljam o svim svojim pi-janstvima na studentskim `urkama i o tome kako mi ranijenikad nije palo na pamet kako je to bilo prekomerno. Sadasvaki dan kada do|em ku}i sa posla, sednem da popijemdva pi}a pre ru~ka i ako bih zaista bila iskrena prema sa-moj sebi, morala bih da priznam da sam na neki na~in za-visna.

^esto zaboravljamo da je alkohol mo}no opojno sredstvoi potencijalna navika. Kad god pijemo vino za ru~kom, votkuili d`in tonik na zabavi ili nekoliko piva gledaju}i kasnouve~e film, zapravo uzimamo sredstvo koje smiruje na{ cen-tralni nervni sistem time {to sni`ava na{e osnovne telesnefunkcije. Alkohol smanjuje koordinaciju pokreta, mo} ra-su|ivanja, emocionalnu kontrolu i umne sposobnosti. Istra-`ivanja pokazuju da se `ene napiju manjim koli~inama alko-hola nego mu{karci.

Ukoliko imate seksualni odnos sa mu{karcem, u takvomstanju lak{e zaboravljate za{titu i rizikujete ne`eljenu trud-no}u. U situacijama te{kog pijanstva rizikujemo da budemosilovane ili fizi~ki napadnute.

Prekomerno pijenje tokom du`eg vremena ne izazivasamo fizi~ku zavisnosti, ve} izaziva i rizik od sr~anog udara,o{te}enja mozga, oboljenja jetre ili nekih tumora. @ene kojepu{e i piju rizikuju da obole od raka respiratornog i diges-tivnog trakta. Hroni~na upotreba alkohola daje posledice ko-je su naro~ito odra`avaju na zdravlje `ena. Oboljenje jetreusled progresivnog alkoholizma kod `ena, u kra}em periodunego kod mu{karaca, daje stopu smrtnosti za 50-100% ve}ukod alkoholi~arki nego kod alkoholi~ara.

@ene koje piju u toku trudno}e – mogu da rode decu satrajnim o{te}enjima koja uklju~uju mentalnu retardaciju, zaos-tajanje u razvoju pre i posle ro|enja, kao i op{te o{te}enu de-cu. ^ak i male dnevne koli~ine za vreme trudno}e mogu prou-zrokovati o{te}enja i znatno smanjiti te`inu novoro|en~eta.

1414 briga o sebi

U dru{tvu koje zbog alkoholizma mnogo o{trije osu|uje`ene nego mu{karce `ene se trude da sakriju i poreknu sop-stveni alkoholizam, pre nego {to }e tra`iti pomo} koja im jeneophodna. Zbog osude dru{tva, kulture i vaspitanja alko-holi~arke imaju mnogo ve}i ose}aj krivice i uznemirenosti odalkoholi~ara. @ene imaju manje samopouzdanja i mnogo~e{}e poku{avaju samoubistvo. @ene koje imaju probleme sapi}em postaju ~esto zavisne i od tableta koje su im lekariprepisivali, koji njihov alkoholizam obja{njavaju nervozom ilidepresijom.

alkohol , opojna sredstva i pu{enje 1515

AKO PIJETE

* Dobro je da pojedete ne{to pre ili u toku pijenja. Pijuckanje,pre nego veliki gutljaji, doprinose sporijem ulasku alkohola ukrvotok.

* Ako ste pijani, nemojte da vozite. ^ak i vrlo male koli~ine al-kohola ozbiljno ugro`avaju rasu|ivanje, koordinaciju, vid ivreme reagovanja, dakle sve ono {to je su{tinsko za sigurnuvo`nju.

* Izbegavajte da upotrebljavate alkohol nekoliko ~asova nakonupotrebe bilo kog opojnog sredstva, uklju~uju}i i lekove.Kada ih uzimate zajedno, efekti alkohola i svakog drugogopojnog sredstva se vrlo ozbiljno pove}avaju, daju}i posle-dice koje idu od glavobolje, mu~nine i gr~eva do gubljenjasvesti, pa ~ak i smrti. Posebno je opasno me{ati alkohol sanekim drugim sredstvom koje depresivno deluje na centralninervni sistem, kao {to su barbiturati ili sredstva za umirenje.

* Ponekad je organizam posebno osetljiv na alkohol. Kada seose}ate bolesnom ili umornom, na primer, alkohol mnogoja~e no obi~no, uti~e na Va{ nervni sistem. @ene naro~itomogu biti osetljive na dejstvo alkohola pred menstruaciju,stoga bi bilo dobro da izbegavate alkohol u cilju regulisanjamenstrualnih tegoba. Za vreme trudno}e najsigurnije je dauop{te ne pijete.

* Izbegavajte uzimanje alkohola kao sredstva u razre{avanjuproblema.

Sli~no alkoholu, tako su i lekovi koji deluju na nervni sis-tem, poput sredstava za smirenje, antidepresiva i sedativa,veoma dugo u upotrebi kao lekovi. U XIX veku primenjivanisu lekovi koji su sadr`avali visoke doze opijata (sredstva zaumirenje, uspavljivanje) i koji su prodavani `enama da bi re-gulisale “`enske probleme”. Danas lekari prepisuju `enama2/3 od ukupnog broja svih (legalnih) lekova. Procenjuje se damilioni `ena koriste lekove svaki dan u trajanju od godinu ivi{e dana.

Prepisivanje psihoaktivnih supstanci je opravdano i koristiu odre|enim (akutnim) kriznim situacijama, da bi se otkloni-la depresija ili uznemirenost, kao i razli~ite ostale psihi~ketegobe. Me|utim, vrlo ~esto, lekari prepisuju vrlo jakelekove, koji ~esto uzrokuju i zavisnost, da bi “le~ili” stresovekoji su sastavni deo na{eg svakodnevnog `ivota poput: do-sade na poslu, problema sa decom, samo}om, bra~nih pro-blema. Razlog za njihovo propisivanje mo`e da bude, kodstarijih `ena, po~etak menopauze ili smrt supru`nika. Svaka~etvrta starija `ena saop{tava da uzima lekove, za razliku odsvakog {estog starijeg mu{karca. Kada je u pitanju zavisnostod lekova, medicinski i psihijatrijski ~asopisi vrlo ~esto sao-p{tavaju kako su `ene uglavnom nesposobne da se suo~e sasvakodnevnim problemima u `ivotu bez hemijskih-farmako-lo{kih sredstava.

SREDSTVA ZA SMIRENJE - TRANKVILIZATORISredstva za smirenje su namenjena da bi otklonila uzne-

1616 briga o sebi

* Mnoge le~ene alkoholi~arke saop{tavaju da su po~ele mnogoda piju da bi se nosile sa krizama, poput razvoda ili gubitkaposla ili da bi se rasteretile usled hroni~ne depresije ilianksioznosti. Samo izbegavanje pijenja dr`i nas daleko odrazre{avanja osnovnih problema i ~ini nas veoma zavisnim odalkohola – {to je, zapravo, su{tina zavisnosti.

lekovi koji deluju na nervni sistem

mirenost i napetost bez zna~ajnih smetnji po psihofizi~kefunkcije.

Naj~e{}e prepisivan je Besendin (diazepam). Besendinefikasno opu{ta mi{i}e kao i svako drugo sredstvo protivanksioznosti. Bez obzira {to je benzodiazepin dugo smatranjednim od najsigurnijih antidepresiva ipak daje ne`eljene po-sledice, kao {to su: pospanost, smanjena motorna koordi-nacija, konfuzija, osip, muka, zatvor, neredovne menstruacijei smetnje u seksualnom `ivotu. Ne`eljene posledice Bensen-dina uklju~uju nesanicu, skra}enje REM faze sna, razdra-`ljivost, neprijateljsko raspolo`enje, pa ~ak i bes. Benzo-diazepini su sredstva koja su naj~e{}i uzrok slu~ajnih ilinamernih samoubistava.

Sedativi se smatraju sigurnijom alternativom u odnosu nabarbiturate, ali sobom nose ve}inu istih rizika fizi~ke toleran-cije, zavisnosti, opasnosti prekidanja i prekomerne doze.

Uobi~ajeni efekti sedativa su: glavobolja, mamurluk i vr-toglavica re|e se javlja, povra}anje, pomu}ena svest, nervozai uzbu|enost.

Veoma su opasni u kombinaciji sa alkoholom.

BARBITURATI - HIPNOTICILekari ih prvenstveno propisuju za le~enje nesanice. Bar-

biturati uzrokuju znatno ve}u mogu}nost zavisnosti i trova-nja, nego {to je to slu~aj sa sredstvima za smirenje. Barbitu-rati su ~est uzrok samoubistava, poku{aja samoubistva islu~ajnih trovanja. Iako male doze barbiturata obi~no podsti-~u san, njihov efekat (kao pilula za spavanje) u prvobitnojdozi traje okvirno dve nedelje. U tom smislu, tolerancija sepove}ava, {to zna~i da treba pove}avati dozu da bi se postigliisti efekti. U malim dozama, barbiturati podsti~u san kojidovodi do o{amu}enosti, glavobolje i poreme}aja u motoricitokom nekoliko narednih sati od uzimanja.

Mi i ne mo`emo da u dovoljnoj meri naglasimo potencijal-ne {tete njihove upotrebe. Ako se jedanput razvije fizi~ka to-lerancija, granica izme|u doze za spavanje i smrtne doze jeizuzetno mala. Barbiturati su u veoma opasni ukoliko sekombinuju sa alkoholom.

alkohol , opojna sredstva i pu{enje 1 71 7

Odvikavanje od barbiturata se mora sprovoditi postepenoi mora biti pod medicinskim nadzorom, u protivnom, izne-nadni prekid mo`e prouzrokovati ozbiljne poreme}aje pa ismrt.

ANTIDEPRESIVIIako imaju zna~ajan uticaj kada su u pitanju pojedini

tipovi depresija, pobolj{anje je vidljivo tek nakon nekolikonedelja.

Evidentno je i to da antidepresivi nisu uvek su{tinski fak-tor u otklanjanju depresije: u jednoj studiji, kod 60% bolesni-ca je postignuto pobolj{anje sa antidepresivom, a kod 40% saplacebom.

Nuspojave: suva usta, zatvor, zadr`avanje mokra}e, pomu-}ena svest, pove}anje telesne te`ine, pospanost. Usled na-glog prekidanja, posle du`eg perioda, mo`e se pojaviti mu-~nina i glavobolja.

PSIHOSTIMULANSI - AMFETAMINIAmfetamini su stimulativna opojna sredstva koja se obi-

~no propisuju kod mr{avljenja, hroni~nog zamora ili pore-me}aja sna.

Male doze postepeno naru{avaju apetit, otklanjaju pospa-nost i podsti~u rad srca, podi`u krvni pritisak i ubrzavaju di-sanje. Fizi~ka tolerancija se razvija za nekoliko nedelja kodredovne upotrebe, sa tendencijom pove}anja doze. Kod veli-kih doza, neki ljudi razvijaju ose}anja intezivnog uzbu|enja isamopouzdanja. Drugi, pak, postaju razdra`ljivi i uznemi-reni.

Uobi~ajene nuspojave su: znojenje, nesanica, pomu}enasvest, vrtoglavica i proliv. Velike doze nose rizik od o{te}enjasrca i krvnih sudova, do iznenadnog pove}anja krvnog priti-ska, ozbiljnog gubitka apetita, koji rezultira lo{om ishranom iop{tom slabo{}u. Posledice op{te slabosti mogu biti infekci-je.

1818 briga o sebi

alkohol , opojna sredstva i pu{enje 1919

sigurna upotreba psihotropnih lekova

* Pre no {to primite recept za bilo koje psihotropno sredstvo,pitajte svog lekara ~emu ono slu`i i ima li neke alternative?Kakvo je njegovo dejstvo na telo i um? Koji su rizici, dobrestrane i mogu}a ne`eljena dejstva? Kakva je njihova interakci-ja sa drugim lekovima, hranom i alkoholom? Koji su rizici ko-ri{}enja tokom trudno}e? Kako da primenjuje opijat - kada,koliko ~esto, koliko dugo, sa hranom ili bez nje? Kako se~uva?

* Ukoliko propisani lek ima uputstvo, pro~itajte ga pa`ljivo.Ukoliko uputstvo ne postoji tra`ite od lekara ili farmaceutapotrebne informacije.

* Obratite pa`nju na svoje fizi~ke i emocionalne reakcije na lekkoji uzimate. ^ak i lekovi koji se kupuju bez lekarskog recep-ta mogu dati nepredvi|ene i te{ke posledice, stoga se morajuobazrivo uzimati.

* Iako vam izgleda kao pozitivan gest, izbegavajte da dajete svo-je pilule ~lanovima porodice ili prijateljima. One koje su do-bre za jednu osobu, mogu dati nepredvi|ene pa i fatalne po-sledice po nekog drugog.

* Nikad ne uzimajte ove lekove po uzimanju alkohola ili nekogdrugog opojnog sredstva. Me{avina alkohola i sredstava zaumirenje, barbiturata ili sedativa mo`e biti izuzetno opasna,~ak i smrtonosna kombinacija.

* Izbegavajte da uzimate psihotropne lekove tokom trudno}e.Sredstva za smirenje, barbiturati, amfetamini izazivaju pore-me}aje kod ploda.

* Kada uzmete recept za bilo koji lek iz ove grupe, zaka`ite pre-gled kod svog lekara za mesec dana. Pregled bi podrazume-vao razgovor o rizicima i dobrim stranama leka pre nastavkauzimanja. Budu}i da dugotrajna upotreba ovih lekova mo`eprouzrokovati zavisnost i druge te{ke posledice, vrlo je va`noobavestiti se kako ostalim na~inima re{avati stresne situacije.

LEKOVI I ALKOHOL: KAKO POMO]I SEBIUzimanje alkohola i pilula mo`e postati sastavni deo na{e

svakodnevice, a da mi ponekad i ne registrujemo kada je topreraslo u problem. Evo nekoliko pitanja koja mo`ete posta-viti sami sebi:n Da li je neko, ko vam je blizak, nekada izrazio zabrinu-

tost zbog va{eg pijenja ili uzimanja pilula?n Kada se suo~ite sa problemom, da li posegnete za alko-

holom ili pilulama, da bi sebi olak{ali.n Da li ponekad niste u stanju da prihvatite odgovornosti

u ku}i ili na poslu zbog pilula ili alkohola?n Da li va{e pijenje ili uzimanje pilula izaziva bilo kakve

probleme u odnosima sa porodicom, prijateljima ili kolega-ma?n Da li ~esto uzimate pilule ili pi}e ujutro?n Da li ste primetili da uzimate ve}e koli~ine pilula ili

alkohola da biste postigli iste efekte?n Imate li fizi~ke ili psihi~ke reakcije kada ste poku{ali da

prestanete da pijete ili uzimate pilule?n Da li ste vi ili neko drugi za vas ikada tra`ili medicinsku

intervenciju zbog posledica va{eg pijenja ili upotrebe pilula?n Da li vam se ~esto doga|a da ne odr`ite obe}anje dato

sebi ili drugima da }ete kontrolisati ili prekinuti sa upotre-bom pilula ili pijenjem?n Ose}ate li se krivom zbog svog pijenja ili kori{}enja pilu-

la ili se trudite da to sakrijete od drugih?Ako imate ijedno “da” na bilo koje od ovih pitanja, va{e pi-

jenje ili upotreba pilula sigurno remeti va{ `ivot, te bi stogatrebalo da potra`ite pomo}. [to pre potra`ite pomo}, pre}ete se osloboditi zavisnosti od ovih supstanci.

Dobro sam se ose}ala i nisam imala problema sa alko-holom. Nakon svega, pila sam samo pivo i vino, nikadnisam pila posle pet popodne i dalje imam decu, nisam bilabesku}nica. Ali alkohol mi je bio neophodan da bih izbri-sala ne{to – nekakvu realnost o sebi i svom `ivotu, koju ni-sam mogla ose}ati...

Potrebna mi je pomo}.

2020 br iga o seb i

Kada sam imala 20 godina, pu{ila sam dve paklice ciga-reta dnevno i ose}ala se ni{tavnom. Imala sam hroni~anka{alj i svaki put kad bih se probudila usred no}i, ka{ljalasam, gu{ila se, zacenim se, a ponekad sam i povratila.Ose}ala sam da su mi plu}a puna sadr`aja koji bih moglaka{ikom izbaciti napolje. Stalno sam se ose}ala slabom,ose}ala sam hladno}u koje kao da se nikad ne}u re{iti. To{to me je nateralo da prekinem sa tim je pomisao da, ako setako ose}am sa dvadeset, kakva }e biti moja budu}nost?

Mnogo vi{e `ena pu{i sada nego pre 50 godina, a razlozisu isti za mnoge od nas i kada je pu{enje u pitanju. Pu{enjeje danas me|u odraslim `enama u blagom opadanju. Devoj-~ice po~inju da pu{e ranije nego ikad. Za mnoge od nas kojepu{imo, novosti su lo{e. @ene koje pu{e imaju vi{e od 5,5 pu-ta vi{e verovatno}e da obole od raka plu}a, nego `ene kojene pu{e.

Upore|ivanjem sa `enama-nepu{a~ima, one koje pu{e supodlo`nije sr~anim udarima i drugim ozbiljnim kardiovasku-larnim poreme}ajima. @ene koje koriste kontraceptivnepilule i pu{e 10 puta su podlo`nije koronarnim oboljenjimaod `ena koje ne pu{e. Pu{enje kod `ena je povezano sa tu-morima urinarnog trakta, larinksa, usne duplje, ezofagusa,bubrega, pankreasa i grli}a materice. @ene koje pu{e vi{e rizi-kuju da obole od hroni~nog opstruktivnog oboljenja plu}a iosteoporoze, hroni~nog bronhitisa, emfizema, hroni~nogsinuzitisa, ~ira `eluca i dvanaestopala~nog creva i te{ke hiper-tenzije, od `ena nepu{a~a. Pu{enje je tako|e povezano sasmanjenim fertilitetom i ranom menopauzom.

Pasivno pu{enje – u smislu izlo`enosti pu{enju cigaretadrugih – je ozbiljan rizik za zdravlje. Istra`ivanja su pokazalada su `ene koje ne pu{e, a ~iji su supruzi pu{a~i, dvaput vi{epodlo`nije raku plu}a, nego `ene nepu{a~i, ~iji supruzi tako-|e ne pu{e.

Pu{enje i pasivno pu{enje tokom trudno}e predstavlja oz-biljan rizik za nero|eno dete. Deca majki koje su pu{ile utrudno}i su podlo`nije bolestima i imaju manju telesnu te`i-

alkohol , opojna sredstva i pu{enje 2 12 1

pu{enje

nu na ro|enju. Pu{enje u trudno}i tako|e izaziva rizik od kr-varenja, poba~aj, prevremeni poro|aj i smrt novoro|en~eta.

Pasivno pu{enje mo`e ugroziti detetovu inteligenciju,razvoj govora, {kolska postignu}a i pona{anje.

Nema sigurnog na~ina za pu{enje. Najsigurniji i najzdravi-ji na~in je ne pu{iti.

Studije ukazuju na to da volja da se prestane sa pu{enjemumnogome zavisi od obaveze da se prestane, na verovanju damo`emo prestati i od podr{ke drugih.

2222 briga o sebi