Alisa Saloper - Volim_ne_volim

8/7/2019 Alisa Saloper - Volim_ne_volim

1/192

- 1 -


2/192

- 2 -

Pria u romanu prati dogaaje, zapisane po datumima, u

obliku dnevnika, u vremenu od 1987. do 1988.g. i opisuje nizdogaaja u kojima se glavna junjakinja, petnaestogodinjadevojica, nala u tom periodu. Tako je zapisan i periodzavretka osnovne kole, letovanja, raspusti i prazniciprovedeni kod bake, ili u planini i na moru, opisani su likovikoji su stvarno bili u njenom okruenju, od kojih su mnogistvarne linosti, njeni drugari iz kole, iz ulice, ili sa mestakoja je poseivala. Pored opisa samih dogaaja, koji su ostali

u njenom seanju, u romanu se moe videti i kako se tonekad ivelo, kako se putovalo irom nae "Juge", bezpasoa i viza, kako su deca u tom periodu mnogo vremenaprovodila napolju, u igri, u zajednikom druenju, bezkompjutera - to dananja deca ne mogu ni da zamisle.Junakinja je beleila svoja razmiljanja, oseanja, elje ihtenja, vienje ljudi i stvari oko nje, svoje prve ljubavi,razoarenja, boli, i sve to zapisala i prenela itaocima jednim

lakim, jednostavnim govorom, razumljivim i primamljivimmladima, kako onoj generaciji roenoj 70-tih godina, tako idananjoj mladei.Ovaj roman je skup kratkih pria, povezanih u celinu. Kako jerekao recenzor knjige Predrag Opali, svaka ta celina moese itati posebno, i na kojoj god se strani knjiga otvori - moese poeti ba odatle, a sam tekst itaoca tera na dalje itanje.Mnoge strane su bukvalno prepisane iz dnevnika iz tog

perioda, a neke su izmenjene ili napisane sada. Likovi uromanu su stvarne linosti, ali su njihova imena i ponekekarakteristike promenjeni.Poneki dogaaji su takoe izmenjeni, a neki su zaista onakvikako su se i dogodili. Poneki su izmiljeni i plod mate, da biitaocima pria bila zanimljiva i drala panju. Ceo roman jebogat raznim deavanjima i novim zapletima koji senadovezuju jedan na drugi i po zavretku jedne situacije ilidogaaja poinje novi, koji tera da se bukvalno knjiga proitau jednom dahu.Uskoro se oekuje objavljivanje nastavka romana - drugogdela, u kome autorica i dalje prati odrastanje junjakinje uraznim ivotnim okolnostima.


3/192

- 3 -

ALISA SALOPEK

V O L I M, NE VOLIM

moj dnevnik


4/192

- 4 -

Izdava:

SKC "Sveti Sava" Subotica

Za izdavaa:Milan Marodi, predsednik SKC "Sv.Sava"

Urednik:

Vladan JakovljeviAutor:

Alisa Salopek

Ilustracije:Jelena i Alisa Salopek

Korice:Jelena Salopek

Lektor:Ivana Bajat

tampa:"Svitak" grafiki studio,Viktora Igoa 4 Subotica

Tira:300


5/192

- 5 -

U kutku moga srcazauvek sauvano od zaborava

bie moje detinjstvo,

moja mladost,

moje prve ljubavi i brige...

Zato bih elela da u ovaj dnevnik

unesem deli svoga detinjstva idarivam ga vama na uvanje...


6/192

- 6 -

subota, 14. juni 1987.g

Tako sam uzbuena. Ujutro kreemo nalogorovanje. Sedam dana u umi. est noi spavanja uatoru. Divota! Komarci! Razne bube i bubice!Spremanje jela u divljini od onoga to tamo naemo...

Nadam se da ovo zadnje nee biti. Ali, po onome to sunam osmaci priali, skoro da e biti tako.Svi su oduevljeni tim logorovanjem. Ja se

pomalo bojim. Ne bojim se spavanja pod atorom i noiu umi; biemo svi zajedno, sva tri odeljenja sedmihrazreda, nastavnici i razredne stareine. Bojim se: da mise tamo nee svideti, da se neu moi snai, da e mi biti

dosadno, ogavno, smarno, glupo, i opet dosadno, da seneu moi opustiti, da e pojedinci biti prvi u svemu(kao to su i uvek!), ljubimci nastavnika i raznorazneulizice... To me tako nervira! Toga se bojim: da e bitisve kao u koli, a da neu imati gde pobei. Zato mi sene ide! Da celog dana gledam nau Nenu kako se

prenemae i samo je ona pametna? Uf! Ili ona Ceca izC odeljenja: misli da je maka i da su svi deacinjeni...

O, Boe, da li u to izdrati?Ocene su nam zakljuene. Prolazim odlino.

Razredna jo nije upisala ocenu iz vladanja i opti uspeh.eka da se vratimo sa logorovanja i da vidi nae

ponaanje tamo... Tu e mnogi imati problema: deacisvoje hormone ne mogu da obuzdaju ni u koli, a netamo u divljini... Daleko i od roditelja i od stvarnosti...


7/192

- 7 -

ponedeljak 22. juni 1987.g

Jue je bio moj roendan. Ali, jue smo se ivratili sa logorovanja. Bilo je super! Bilo je divno!Boanstveno! Sav onaj strah u meni pred odlazak nije ni

bio potreban. To da se neu snai u divljini i udanononom drutvu drugara (a i onih koje ba ne


8/192

- 8 -

varim!), iezao je na prvi skok iz prikolice traktora. Da,traktora! Traktorima su nas odvezli, pranjavim putem

kroz njive, do mesta naeg logorovanja. Prvi put sampravila ator, naravno ne sama. Podelili smo se u grupeod po petoro-estoro. Svaka grupica je dobila jedanator... Sve one ipke i kanapi, pa zatezanje, sve je tomeni bilo novo. Morali smo okopati i kanalie okoatora, ako padne kia da se voda ne uvue u ator...

Da krenem redom, od prvog dana:Okupili smo se oko pola sedam ujutru.Nastavnici su ve bili tamo, razredna i direktor kole.Jo jednom su nas pred roditeljima upozorili naponaanje i na to da e ponaanje tamo mnogo uticati naocenu iz vladanja. Zatim su deaci sa Fizom (nastavnikfizikog) tovarili stvari u prikolice: vree sa atorima,

ebad i sunere-dueke (za spavanje!), balone i burad savodom, lonce za kuhinju, vree sa hranom: brano,eer, krompir... Mi devojice smo stajale sa strane itrudile se da im mnogo ne smetamo. Priom smosakrivale tremu pred put. Jo jednom smo pretresle taje koja ponela od odee i obue, od igara za razonodu i

ostalog.

Ona ludaa iz A odeljenja Mara, izvadila je iz torbemajicu da se pohvali, koju je kupila posebno za ovologorovanje! Mislila je da emo sve biti oduevljenenjenim izborom zlatne majice na bratelice, odline za

none izlaske i urke koje emo tamo imati... Htedohjoj rei da je ta majica odlina za predveernje najezdekomaraca! ta je ona mislela, da idemo na eskurziju ilina more?! Stvarno ne mogu da razumem poneke cure injihove postupke. Ili sam moda ja toliko drugaija i


9/192

- 9 -

obina, jednostavna? Moda sam ja ta koja je glupa ineupuena u to gde idemo? Sve su druge, okupljene oko

nje bile oduevljene time to je pokazala, da su ak i oneu glas govorile i nadglasavale jedna drugu: I ja samponela jednu slinu, ali ja imam i bermude iste ...,druga je ak rekla da je ponela tri majice na bratele i dvebez lea i kupai kostim... I ja sam, i ja... dodavalesu druge i to jo reima: Pa ipak idemo na kanal! Da

na kanal, drugarice moje, ali ne na jezero, reku ili more.Ne idemo na plau! To je kanal, mulj, pesak, prljavavoda, tu ne biste ni ruke stavile, a ne da plivate htedohim i to rei, ali sam opet zautala. Shvatila sam da jebolje da utim. Nisam htela da im kvarim zadovoljstvohvalisanja kad sam znala koliko uivaju u tome, alinisam ni htela da ispadnem jedina koja je ponela samo

trenerke, stare pantalone i majice, vokmen, kasete iknjigu za itanje. Najdeblju koju sam mogla: Orkanskevisove. U mom rancu je jo bila aletova vojnikaporcija, jer je svako morao poneti ono iz ega e jesti(uzela sam je iz torbe sa ratnom opremom bez pitanja,naravno. Znam da mi ne bi dao to je za vojne vebe i

to se ne dira! Valjda nee ba sad poeti rat?), jo dvapara patika, mnogo pari arapa (to me mama naterala:Bolje ponesi vie arapa. Mokra trava, rosa...ta akopadne kia, noge namokri...i eto bolesti... Suve arapeuvaju glavu! tako je govorila, i nisam je moglaodbiti. Gde bih i smela!?) Ponela sam jo nekolikodukseva, kinu jaknu (opet zbog mame!) i samo

nekoliko majica kratkih rukava (za razliku od nekihmojih drugarica!). Svako je morao poneti ebe kojim ese pokrivati i jastuk (razredna je rekla neki manji, madasam videla da su neki poneli pravi jastuk, debeli i veliki,


10/192

- 10 -

kao da su bili u hotelu. Njihov jastuk je zauzimao dvamesta za spavanje!).

Kad su razredne stareine okupljenim roditeljima jo jednom izneli plan logorovanja i to da ne brinu zasvoju decu i da e oni, nai nastavnici, voditi rauna onama kao da smo njihova deca (zaboravili su dodati: ali istroije!) i da e sve biti u redu, potrpali smo se uprikolice traktora, po odeljenjima i kolona traktora

(ukupno pet) je krenula. Kao da idemo u berbukukuruza. Videli smo da su roditelji jo stajali kod kole,na mestu sa kojeg su nas ispratili. ta su mislili, da emose vratiti?

Bila sam jako uzbuena. Nekako neopisivoradosna, uplaena pred novim izazovom ali i radosna tou i to okusiti. Volim izazove, avanture, a ovo je prava

prilika za to. Ne volim samo to u tu avanturu deliti saonima koje ne volim (ast izuzecima!).

U prikolici smo se truckali nekih sat vremena.Kroz selo i po asfaltu je bilo dobro, ali kad smo izali izsela i krenuli pranjavim putevima kroz njive i poslepored ume i kanala, nastale su nevolje. Truckanje i

skakutanje na klupi na kojoj smo sedeli se nastavilo ibilo je jo neudobnije, lea su nam udarala o straniceprikolice a u stomaku se sve mutilo. I oni to su sedeli napodu nisu bolje proli. Kao da je voza namerno upadaou svaku rupu i pogaao ba svaki kamen i uzdignuezemlje na pute. Kao da je namerno iao blizu drvea iiblja, da su grane udarale u nas i iblje nas grebalo.

Nastavnica je traila pesmu. Ma kome je do pesme uztakvu vonju? Od zvuka motora, jedva se ita ulo, pa jeona rekla: Glasnije! I mi smo pustili glas: Po umamai gorama orilo se iz prikolice u kom je bio VIIb. Naupesmu prihvatili su i drugi.


11/192

- 11 -

Setila sam se onih partizanskih filmova: ipartizani su tako uz pesmu zaboravljali ili eleli uguiti

strah u sebi da idu u borbu i da se moda nee izvui.Dobro, na put i njihov odlazak u rat nije isto, ali semeni u tom momentu inio slinim.

Kada smo stigli na to mesto, odreeno za logorsedmih razreda (svi sedmi razredi svake godine idu nalogorovanje na isto mesto), prvo smo istovarali stvari iz

atora: na prtljag na jednu stranu, pa stvari za kuhinju, itako redom... Razredna je rekla da odredimo ko e s kimbiti (mada smo mi to odredili jo pre mesec dana!) i daekamo svoj ator, da sluamo upute nastavnika fizikogkako se iri ator i kojim redom taj postupak ide i dainimo isto.

Sve smo mi tako radile, ali iz prvog puta na

ator nije uspeo. Sve se sruilo! Koji blam! U zemlju dapropadnemo: Seka, Slava, Ana, Nata i ja. Zar smo takvelujke da nam ni neto tako lako i tako jednostavno kaopostavljanje atora, ne uspeva i da se rui ko kula odkarata? Svi do nas su bili uspeli. Koje smo mi mone!Ali, da ne bi bilo sve tako crno, i da bismo podsmeh

okoline lake primile, sve smo okrenule na smeh, aluna sopstaveni raun i zezanje. U pomo su nam priliMarko, Gogi i Kristi (ima neto i dobro u tome to namse ator raspao!)... I eto: i na ator je postavljen.

Zatim smo ruali, i to sendvie koje smo samiponeli, a onda krenuli u unutranje ureenje atora. Fizanam je dao sunere za krevete i ebad koju smo sloili

preko njih.- Moje mesto e biti do kraja! rekla je Nata.- Zato ba ti? I ja ne volim da sam do izlaza

bunila se Seka. - Bojim se mraka i buba koje ulaze uator...


12/192

- 12 -

- Pa vi onda niste ni morale krenuti nalogorovanje poela sam ja, - mrak e vam biti u celom

atoru, a bube mogu da uu i kroz ove upljine i otvore pokazivala sam na rupe na atoru a ne samo kroz ulaz.ta mislite, da e bube znati gde je cibzar na atoru,otvoriti same u toku noi i ui?

Nisam mogla vie da izdrim njihovoprenemaganje i mazno ponaanje, morala sam da izaem

na vazduh.Preko puta naeg atora bio je ator devojicaC odeljenja a u njemu i ve pomenuta Ceca. Nismomogle dobiti gore mesto, nego je sudbina htela dabudemo ba preko puta njih. Do nas, sa desne strane bilisu nai deaci: Marko, Gogi, Kristi, Sale i Sale, a sa levedevojice iz A odeljenja. Ba smo se svi pomeali.

Logor je postavljen kao ulica, ne tako iroka kao ovenae seoske, ali na sredini je bio prolaz (prepunzategnutih kanapa od atora i kolia, da se moralopaljivo po njemu kretati) a sa strana atori. Na poetkute ulice je bila kuhinja, ili da kaem: postavljen poretna drva, uveni smederevac, stolovi pored njega na

kojima je postavljeno sue i baloni sa vodom za pie,okolo burad sa vodom za pranje sua i do svega togatraktor sa prikolicom (prvo nisam znala zato je onostao, kad su svi drugi ve otili, a onda kad je pao mrakshvatila sam: preko traktora i agregata to je bio naprikolici dobijali smo struju koja je osvetljavala logor).Preko puta te kuhinje bili su postavljeni drveni stolovi

i klupe, kao trpezarija. Mada je slabo ko od nas na njimasedeo dok smo ruali. Milina je bilo sesti na travu,nasloniti se na drvo i na kolenima drati porciju sahranom. Kad smo ve u umi, u prirodi, tu prirodu i dakoristimo, a ne da sedei za tim napravljenim stolovima


13/192

- 13 -

imamo oseaj kao da smo u kolskoj trpezariji. Malodalje od logora, vie u umi, bio je postavljen poljski

njc, posebno za devojice, a posebno za deake.Kad sam se vratila iz obilaska logora, onako ljuta

ni zbog ega, jer to to su Seka i Nata izrazile elju daone ne bi spavale do ulaza i nije bilo neto to bi trebaloda me razljuti, ali jeste, videla sam da su moje cimerkeve sve namestile i sredile, i da su meni ostavile da

biram gde u staviti svoj jastuk i ebe.- Ja u do ulaza rekla sam, - hou da budemblia izlazu kad kroz one rupe na atoru ponu dagamiu razne bube i krokodili...

Sve su poele da se smeju. (ta je tu bilosmeno?) Toliko su se smejale da su se hvatale zastomak koliko je smeh bio bolan. I ja sam im se

pridruila jer je njihovo smejanje zaista bilo zarazno, dase ta zaraza proirila i na nae komije, kad su ulirazlog naeg smeha.

Nisam rekla zato sam ba sa njima u atoru, a nerecimo sa Nenom, Branom, Silvijom,Taom ili drugomAnom, mada su me i one zvale. Mislim da ne moram

navoditi da su to osobe koje ne varim i koje mi nikakone odgovaraju. Ne volim njihovo ulizivanje, pod kouuvlaenje nastavnicima i hvalisanje krpicama i novimploama. Na nos mi izlaze njihove urke za roendane ikoja je bolju atmosferu napravila. Seka i Nata su jednostavne, Ana isto, obine, ne tako lepe i ne takvemake kao neke, i ne tako dobre u ocenama, ali meni

su bile odline. Ja jedina odlikaica u atoru meutrojkaicama. To je svima bilo udno. Ali one su bile istoobuene kao i ja, bez roditelja koji rade u inostranstvu ilibogatih tetki koje bi im iz Nemake za Novu godinudonele najnovije stvari, ne gledaju kako sam se obukla


14/192

- 14 -

ili ta za uinu jedem. Zato ih volim. Zato i one meneisto vole. to sam kao one: obina, siromana devojica

koja u kolu dolazi uvek u istim farkama i majicama,patike nosi dok se skroz ne izliu i to nosim hleba imasti za uinu, pa se ni one ne oseaju jadno i sramno.Mislim da im leim i to umesto njih itam lektire iprepriavam im, i naravno to sam najbolja sa Kristijem.On je to ak javno izjavio, to, da sam mu najbolja

drugarica, i to je izazvalo podeljena miljenja: jednima je bilo drago to mi je on najbolji drug i jo vie sedruili sa mnom, dok su neki bili jako ljubomorni ipoeli da ire razne prie. Kao one da smo mi par. Kristi je neko vreme sedeo sa mnom u klupi i tad je video damu to veoma godi: pomagala sam mu na kontrolnima iispitivanjima, pisala umesto njega domae zadatke,

crtala... Nisam ga mogla odbiti kad bi onako umiljatozamolio. Naravno nikad se nije obazirao na moje rei da jednom sedne i naui to gradivo ili da je ovo poslednjiput da piem umesto njega. Ove godine ne sedimozajedno, ali smo i dalje dobri. Kako Kristi govori:Najbolji! Nismo mi samo u koli najbolji, druimo

se i posle kole: Kristijeva baka, koja ga uva dok suroditelji na radu u Nemakoj, ivi samo ulicu dalje odnas...

Kristiju se svia Ceca iz C odeljenja, madavidim da ona njega samo vue za nos. Tako je bar bilopre logorovanja. Tamo se sve promenilo.

Tog prvog dana sam primetila kako je u stopu

prati. Gde ona, tu i on. Pa je jo umesto nje podizaoator, samo da se dama ne bi muila. Ja ljubomorna? Maotkud?! Samo je sve gorelo u meni, jelo me iznutra,grizlo, peklo... On, moj najbolji drug, i ona, osoba kojunajvie mrzim, zajedno? Ne mrzim ja nju to je s njim,


15/192

- 15 -

(mada bih vie volela da mu se svia bilo koja drugasamo ne ona), ve od onda kad je izjavila da zna istoriju

bolje od mene i da e se na takmienju videti ko je ko... Iod onda kad je pokuala da ubedi nastavnika da nju vodina optinsko takmienje umesto mene. Naravno da jenastavnik znao da oceni ko treba da ide na to takmienje.E, od tada ne mogu da je vidim, a ni ona mene, i stalnomi pravi neke spletke... Ne mogu ni da sluam razne

prie o njoj, a ne jo da ih sluam i od Kristija. A on onjoj sve najlepe... Mukarci!Razredna nam je rekla da e svake noi po dva

uenika, deak i devojica, deurati sa nastavnikomfizikog, a da mi sami odluimo ko e s kim i u kojevreme, jer e deurstva biti po smenama. Kako je mrakpadao tog prvog dana, ja jo nisam odluila s kim bih

bila, a bilo mi je i sasvim svejedno. Ne moram nitideurati. Ionako su ve oni glavni odredili sebi mesto.Naravno, Kristi je to iskoristio i sebe upisao da bude saCecom.

Zato mi je to sve smetalo?Da ne bih mislila na to, kad je razredna rekla da

do veere imamo vreme za igru, razonodu i odmor,odluila sam da itam. Izvadila sam svoju debelu knjigu,nala mesto na kraju logora, u tiini... Sela sam,naslonila se na drvo i poela da itam. Misli su lutale iod onog proitanog nisam nita zapamtila. Stalno samitala jedan te isti red. Pitala sam se - ta ja traim tu?Nikako se ne uklapam u ovo drutvo. Podigla sam glavu

sa knjige, gledala u gomilu dece, tre po logoru, igrajufudbal, badmington, frizbi... Neki za stolom igrajutablie... Svaaju se i prepiru ko je pogreio usabiranju i pravilima igre. Nekoliko devojica je sanastavnicom muzikog pravilo utipke... Ja sam kraj


16/192

- 16 -

drveta sedela sama, sa junacima knjige i brinula da li eporodica prihvatiti Hitklifa. Vrlo znaajno za moj razvoj

i moja sadanja oseanja, hoe li ili nee.Pitam se ta meni fali, zato mene teko prihvataju, zatomisle da sam udna, ili moda ja ne umem da seuklopim? Ali kad promislim ... sa veinom mi i ne godi ine prija u drutvu!

Ne znam koliko sam dugo itala i ne znam kad je

on seo do mene, a da ja to nisam ula, tek trgao menjegov glas. Pokuavajui da mi okrene knjigu urukama, uz osmeh, upitao je ta itam i moe li i on tovideti.

Bio je to Ivan iz A odeljenja. Otkud on?Mislim, znam da je i on na logorovanju, nego kako to da je doao tu do mene i da ga interesuje ta itam?! I u

koli me jedva primeivao i vrlo retko se javljao!- Orkanske visove rekoh, kao iz topa, mislei

da e sad otii i ostaviti me, ali nije.- itao sam.- Ti i Orkanski visovi? bilo mi je udno da i

deaciitaju neto slino tome, pre bih pomislila da e

proitati sve drugo, samo ne to. Ja itam po drugi put izletelo mi je, - a sve kao da itam prvi put.- Znam kako je to nastavljao je, ne pomi-

ljajui da ide. I ja dobru knjigu itam po ne-kolikoputa. - (Zato je razgovor sa njim bio tako drugaiji negorazgovori sa nekim drugim neiivljenim deacima?) Hoe da igramo badmington? Sad sam ja na redu..

On mene pita da sa njim igram? Nisam mogla daverujem. Mislila sam da sanjam, ili da nije opet nekaala...


17/192

- 17 -

- Da, ti? Zar nee ili ne zna? Ajde, lako je...

uzeo me za ruku i povukao i sam ustajui. Nisam moglanita da kaem. Samo sam ga pratila. Odigrali smo tuigru. Nekako. Koliko sam samo puta greila! Pravdalasam se na vetar, na grane, na laganu lopticu, ne znamkoje sam sve razloge izmiljala i kakva sam budala


18/192

- 18 -

ispala... Bilo je momenata kad nam je dobro ilo,uvidela sam da to ba i nije komplikovano. Ivan je

sladak deko, da kaem faca sedmog razreda. Samodosta je povuen, utljiv, ne istie se ni u emu sem udobrom ponaanju i najboljim ocenama. esto smo napripremama za takmienja bili zajedno, ali se ni tadnismo neto posebno druili. Zato me sada zaudilo kadme pozvao na badmington. Bila sam zateena,

iznenaena, a onda sam skroz odlepila izgubila se.Ubrzo je razredna zvala na veeru i igri je biokraj. Vratila sam se po knjigu i sela da veeram. Usledilasu pitanja drugarica, udni pogledi i kolutanja oiju, kaoda jedan odigran badmingtontreba da znai i neto vieod igre. Sve sam ih ja lepo oladila, samo me zaudioKristi kad je za vreme veere seo do mene i rekao:

- Nisam znao da se drui sa Ivanom?- to? Je l' ne smem? Nije mi smetalo njegovo

pitanje, ve nain na koji ga je postavio. Znala sam damu je zbog neega bilo krivo.

- Ne to... Nego, on je nekako smotan... Pravitreber, ne die glavu sa knjige, ne ume...

- I ja ne diem glavu sa knjige, pa se ti opetdrui sa mnom! Ne smeta ti to imam sve petice... Nakraju, ta tebe briga s kim u ja da se druim? On menineto da kae. On koji se drui sa onom... onom... Nemogu vie ni ime da joj izgovorim. Ustala sam od stola iotila do atora. Prekinula sam veeru i naprosto otila.Kaem samo, a sve je kipilo u meni od jada i besa, od

slabosti, od toga da ne elim sa njim da se prepirem, ali ito da zaista ponekad ume da me povredi. Nisam htela dapokaem koliko mi je teko. Skrivam bol. Glumim da mi je loe u stomaku i da zato ne mogu da jedem.Drugarice nisu znale zato sam tako rano legla i zato


19/192

- 19 -

nisam htela da izaem kad su zapalili vatru i kad su sesvi okupili oko nje. Kristi je, izgleda, ekao da sve izau

iz atora da bi doao. Kao da nije znao da e njegovdolazak sve jo vie pogorati. Hteo je da se izvini,znam, ali nisam mogla da ga vidim. Tada sam shvatilada on meni znai neto vie...

- Izvini... - zamuckivao je ulazei u ator.- Ko ti je rekao da moe da ue? bila sam

besna. - Hteo sam da vidim kako si. Seka je rekla da sibolesna...

- I jesam! pokuavala sam da budem tohladnija i odbojnija ne bi li otiao, ali sam jedvasuzdravala suze. Molim te, idi! promucala sam.

- Ako sam neto pogreno rekao... Izvini! Samo

sam hteo da ti kaem neto o njemu...- Ne mora nita da mi govori! Ne udajem se za

njega da pazim ko je i ta je... Daj shvati da mene neinteresuju komentari drugih i da nisam taj tip koji bi seobazirao na to, niti mi je potrebno da je neko faca da bihse ja druila s njim. Mislim da si to do sada ve mogao

shvatiti. A, drugo: ni ja tebi ne govorim nita o onojtvojoj iako bih imala mnogo toga. Ali neu! Nadam seda e sam shvatiti da grei u vezi nje... Sad, molim te,idi! ini mi se da sam to sve u jednom dahu rekla. Bie mi dobro ujutru!

- Dobro, idem. Laku no!Dok sam gledala kako ustaje i izlazi, poelela

sam da me ni tada nije posluao. Da je ostao. Oduvek mi je prijalo njegovo drutvo. Mada su nam teme zarazgovor bile skroz razliite, jer smo i mi bili skrozrazliiti, ipak sam volela biti u njegovom drutvu. On jenekako drugaiji od ostalih deaka. Nekako je...


20/192

- 20 -

Poseban! Ne mislim na lik ili boju kose, stil oblaenja iligovora. Ima u sebi neku nenost, milinu i dragost,

oseanja koja na prvi pogled nikako ne pokazuje.Pokazuje samo nemir, brzinu i hitrinu, nemar zauenjem, kao da to njemu ne treba i elju za provodima iludiranjima. Takav je Kristi: jedan odnajproblematinijih uenika nae kole! A meni je ipaktako drag!

Tu no sam provela grozno. Znala sam da mi seto logorovanje nee dopasti i te prve noi sam i znalazato. Nita mi nije godilo: smetali su mi komarci,kikoenja i aputanja, vriska i cika iz susednih atora,bilo mi je neudobno i hladno, kao da sam bila zgrena isputana, zavezana i zarobljena u nekom kavezu, a nigdekljua.

Ujutru je nekako sve bilo lake. Kao da je sva bolostala na jastuku, sve nestalo izlaskom Sunca. Nije nibilo vremena za razmiljanje. Trebalo je srediti ator, jerkree Fiza u ocenjivanje atora. To smo radili svakog jutra. Kako bi nas inae naterali da sreujemo atorenego da Fiza vri pregled za ocenu. Na je ator,

naravno, dobijao uvek najbolje ocene, ali nikad nije bioproglaen za najsreeniji. Pored toga imali smopodizanje zastave i uvee sputanje, kao i raznatakmienja: u pikadu, u ahu, u skakanju u dalj, u brzomveranju uz drvo... Naravno da ni u jednom nisamuestvovala.

Treeg dana smo ili peice do susednog sela. Da

se ne bismo pravie opustili, Fizi je palo na pamet dapozdravimo komije iz susednog sela i da peice krozumu idemo nekih desetak kilometara. Godila mi je taetnja. Vie no to sam na poetku mara mislila da etako biti. Ne samo zato to sam malo digla glavu sa


21/192

- 21 -

knjige i celog dana bila odvojena od nje, i to sam ubrzom hodu izduvala sve ono to se danima gomilalo u

meni, ve to sam deo puta ila sa Kristijem. Sve je opetbilo po starom. Na razgovor vie nije imao onaj ton odprve veeri, i oboje smo se trudili da taj dogaaj vie nespominjemo. Ivan je isto bio hladan prema meni kao ipre logorovanja i pre onog badmingtona. Kao da toganije ni bilo. Da li ga je bilo blam zbog neega ili je

shvatio da je pogreio?Nisam vie oseala da sam na tom logorovanjukao u kavezu. Nekako sam se opustila, druila sa svima,sedela uz logorsku vatru i uivala.

etvrtog jutra sam se probudila pre ostalih. Nijejo bilo ni est sati. Provirila sam kroz ator da vidim dali je ko ustao. Nikoga nije bilo. Pa naravno kad jo nije

dobro ni svanulo.Taman kad sam htela da vratim glavu u ator i da

ga zatvorim, ator preko puta se otvorio i iz njega jekriom i lagano izlazio Kristi (leima okrenut meni takoda me nije mogao videti). Onda se osvrtao levo-desno davidi ima li koga i pre nego to se uspravio i okrenio

poljubio je Cecu. Odvratno!-pomislih. Zgrila samobraze, u onaj izraz za fuj. Odvratno! Odvratno! Znalasam da su u vezi... ali ovaj poljubac, i ovaj izlazak iznjenog atora, to je bila novost za mene. On se tada biookrenuo i uspravio i taman da krene do svog atora,ugledao je mene. Gledala sam ja njega, gledao on mene.Obrazi su mu se bili neobino zarumenili. Zastideo se.

Da li toga to sam ga ja uhvatila i videla gde je te noispavao ili zbog samog naina na koji se iskradao iznjenog atora?

Gledao me je u oi pogledom kojim me molio dautim, dobro sam to znala. Otvorio je svoj ator, i dalje


22/192

- 22 -

utei i crvenei se, lagano je uao da ne bi probudioostale. Tad sam se i ja uvukla unutra i pokrila ebetom

preko glave. Kao da u tako sve izbrisati, kao da e sve,u mraku pod ebetom, izai iz moje glave i vreme sevratiti i neu poeleti da prva provirim napolje.

Tog je jutra izbegavao moje drutvo. Kako dastane preda mnom i da me gleda u oi, a da zna da jaznam u kom atoru on spava, kad je izriito nastavnik

zabranio da menjamo atore i da nou iz njih izlazimo.ak je pred spavanje deurni uenik uvek proveravao koje gde i da li su svi u svojim atorima.

Ne bih ga ja izdala. Ne bih nikome rekla nita otome kao to i nisam, a opet, on se bojao moje reakcije.Celog dana ga vie nisam videla. I na brojanju za ruaknije bio. To je zabrinulo i razrednu. Sa njim je

nedostajalo jo dva deaka: Mare i Zdrave, (koji je mojkumi- kumov unuk) iz C odeljenja. Bila su to dvaveita problema i nastavnik je znao da e sa njima bitiproblema i na logorovanju. Za Kristija nije verovao, jernije bio neki vei problem, iako je ponekad i on znaoda napravi neku tetu u koli. Ali da se sad izgubi,

napusti logor i nestane, to je bilo previe!Kako je vee padalo sve su vie postajalinervozni, a jo vie kad se Fiza vratio sa obilaskomume i kanala i to bez njih.

Kad se mrak ve uveliko spustio, pojavili su se.Svi troje. Onako 'ladno kao da se nita nije dogodilo.Razlog za nestanak nisu imali. Pravi razlog. Rekli su da

su malo vrljali po umi pa su se izgubili... Nisu mnogopriali, nisu se mnogo pravdali. Kao da su znali, a znalisu itekako, da su pogreili i samo su ekali svoju kaznu ida se sve to pre zavri. Fiza je rekao da e dobiti ukor.


23/192

- 23 -

Sutradan, kad je doao traktor sa sveom vodomza pie, njih troje poslani su kui. Za kaznu. Za primer

drugima. Ni na odlasku Kristi me nije mogao pogledati uoi. Pozdravio se sa svima. Pozdravio se i sa mnom...

- Nikome neu rei proaputala sam.- Znam, al' to sad vie nije ni vano! rekao je i

brzo odjurio do traktora.

Tog dana mi je bilo ba dosadno. I nekakobezveze. Kao da mi je njihov odlazak pokvario ceo dan idalji smisao ostanka na logorovanju. I ne samo meni.Videla sam da je i drugima bilo ao to su oni poslanikui i to je Fiza preterao. Svi su samo o tome priali:zato i kako, pa gde su mogli biti ako ih Fiza nije mogaocelog dana nai, pa zato su lutali sami po umi i zbog

ega su to uradili... Pa i o tome da li je kazna stroga ilislaba, da li ih je trebao jae kazniti, a ne poslati kui,moda im je to spas... I sve tako.

Kia je padala celog tog dana. Posakrivali smo sepo atorima i ekali da stane. Naglo je bilo zahladilo.Poto je kia padala do kasno uvee, nikakvih aktivnosti

nismo imali tog dana. ak smo i ruali i veerali podatorima, jer je bio natkriven samo jedan deo kuhinje, paje bilo mesta samo za nastavnice da nam spreme jelo. Nilogorske vatre te veeri nije bilo, ni pesme ni druenjaoko nje. Kao da je duh logorovanja splasnuo od njihovogodlaska i svo raspoloenje u logoru. Razredna je bilaljuta, Ceca besna to je ostala sama, svi mi ogoreni to

je Fiza onako vikao na njih i to im nije dao da dou dorei i to je doneo takvu odluku i takvu kaznu.

Jutro je opet osvanulo pod Suncem. Tragovi kieod prethodnog dana su bili svuda po logoru: blato namse lepilo za obuu i po kome smo jedva hodali, lie na


24/192

- 24 -

granama je bilo mokro kao i krovovi atora, a voda jeak ula i unutra, da su mnogi leajevi bili natopljeni

vodom. Fiza je posle govorio da je to zbog toga tokanalie oko atora nismo dovoljno dobro i dovoljnoduboko iskopali, pa je zato voda ula. Nije hteo daprizna da su atori malo buni i da nam je voda ulazila isa strane i sa krova atora. I naa obua je bila punavode, kao i odea, jer gde god bi krenuli, zakaili bismo

grane drvea. Sunce je grejalo ali je slabo suilo mokruodeu i puteve po logoru. Ali, i pored svih tihnelagodnosti oseala sam neko olakanje: ostao je jojedan dan logorovanja, jo jedna no!

Za dorukom me Fiza pitao da li sam bar jednuno bila deurna.

- Ne... rekoh, ne znajui zato me to pita, kako

je primetio da ba ja nisam deurala, i zato ba mene,kad je bilo i drugih koji nisu bili.

- Svako mora bar jednom biti deuran! rekao jei moje ime zapisivao u svoju svesku. Bie veeras, odponoi do dva, probudie te onaj drugi deurni...

- Dobro, - promrmljala sam, mada mi ba nije

bilo drago da deuram i to od ponoi! Ko zna s kim eme i staviti, pomislila sam.Dan mi je brzo proao: u igri i zabavi sa drugima

i u etnji do kanala sa Natom i Sekom. I naravno uiekivanju tog prvog mog deurstva.

- ta radi deurni? pitala sam Seku.- Nita posebno: sedi kraj vatre i par puta se

proeta po logoru i okolini, proveri da li su svi tu i usvojim atorima... Nita strano, samo ne sme zaspati.

- A kome se ne bi spavalo posle ponoi?! Ko znas kojim me je mentolom stavio? gunala sam.


25/192

- 25 -

Kad je pala no i objavljeno vreme za spavanje, akako je moj leaj od kie bio malo mokar, morala sam

krevet deliti sa Anom, tako da nisam ni malo moglazaspati. Samo sam oslukivala korake i tihe glasove pologoru, i pokuavala saznati iji su. I samo sam pratilakazaljke sata da doe vreme da ustajem i idem dauvam strau.

Ponovo su koraci bili sve blii naem atoru.

Tada sam kroz mrak videla svetlo lampe na vratimaatora i ruku koja ih otvara. Glas tog etaa je dozivaomoje ime, znala sam i zato, a znala sam i iji je to bioglas: Ivanov!

- Evo, idem! proaputala sam.- Rekao je Fiza da si ti deurna sa mnom

nastavio je, a zatim se odmaknuo od vrata i po koracima

sam ula da je odlazio.- Valjda je tako... promrmljala sam sebi u

bradu, ustajui i obuvajui se. Poto mi je bilo hladnoobukla sam i deblju jaknu.

Kad sam bila dola do vatre tamo su ve bili Fizai Ivan. Priali su neto i moj je dolazak taj razgovor bio

prekinuo. Sela sam do njih drhtei od hladnoe (iakosam se dobro obukla!) i stavila ruke blie vatri da ihugrejem.

- Hladno ti je? upitao je Ivan.- Onako...- Ugrejae se... I meni je bilo nezgodno prve

noi: hladno i strano, ali navikao sam se...

- Koliko si puta deurao?- Svake noi... Uvek sa nekim drugim i u

razliito vreme... Mi deuramo samo do jedan ili dva poponoi, pa opet ujutru od est neko nastavi deurstvo...Ali, nije to pravo deurstvo, vie samo sedimo ovde i


26/192

- 26 -

zezamo se.... priao je Ivan ko navijen. Ja sam jouvek oseala jezu u sebi, znajui da to nije zbog

hladnoe, jer mi je bilo ve toplije, ve da je to odnjegovog prisustva. Zato ba on? Zato sam ba sa njimu smeni? Mogao je biti bilo ko drugi, od njega me neka jeza hvata! Nemam ta s njim priati. O geografiji,istoriji ili takmienju iz ruskog? Jedino su nam tozajednike teme. Ili o proitanim knjigama?

Fiza je tad ustao i otiao do svog atora, govoreida ide po cigare...- Kako je primetio da ja nisam deurala? Nisam

ni znala da je to deurstvo obavezno? poela sam jaim je Fiza otiao.

- Pa, i nije znao... Ja sam mu rekao... Hteo samda zajedno deuramo... govorio je nekako zamuckujui

i birajui rei koje bi mi rekao. Svejedno na koji nainda je to rekao, ipak su mi te rei bile zamutile mozak,blokirale grlo. ta na ovo rei?

- ta? Ti si traio od Fize da je deuram s tobom?I zato?

- Nisam znao kako da te navedem da se prijavi

sama za deurstvo...- I konano si se setio? poela sam ja dabockam iako mi je nekako godilo to: da je on traio da ja deuram s njim! To je moglo da znai samo jedno!Ali, zato je to traio od Fize? Boe, spasi me! Pa sadFiza zna?! Fiza zna da on hoe da budemo zajedno?! Joj,sramote!

- Jesi zavrila knjigu? te njegove rei sam ulanekako kao kroz maglu, ali kad je ponovio pitanje, teksam onda bila svesna da sam bila odlutala mislima.


27/192

- 27 -

- Jesam. Sad jedva ekam da doem kui pa daidem u biblioteku po drugu. Morala sam da lupetam

bilo ta samo da ne bi primetio moj nemir.- Ti si ba zaluena itanjem?- Aha...

Utom se i Fiza vraao iz svog atora i seo do nas.- I je li sve reeno? upitao je gledajui u Ivana.

ta je trebalo da bude reeno, pitala sam se. Tako me jebilo blam.- Treba doneti jo drva! rekao je gledajui opet

u Ivana. Vatra e se ugasiti!- Evo idemo! rekao je Ivan i ustajui, rukom je

povukao i mene da krenem za njim.- Usput obiite i logor! dovikivao je Fiza za

nama.Fiza je dobar nastavnik. Uvek se i sa svima ali.

Fiziko je predavao samo deacima, ali sve nas dobrozna i sa svima je dobar. Zato ga uenici vole.

Da li nas je namerno bio poslao po drva ili bi sevatra zaista ugasila?

U logoru je gorela samo jedna sijalica, ona blievatri. Drugi deo gde su bili atori je bio mraan. Samonam je Mesec osvetljavao put. Gledala sam u nebo, negledajui gde idem, i ne elei misliti na to s kim idem; itaman kad je Ivan poeo da govori da pazim na konopcekoji dre ator... Ba za taj jedan konopac sam zapela...

- Shit! poela sam na engleskom da se lju-

tim, da ne kaem: da psujem. Nisam bila pala. (Zamaloda jesam!) Saplela sam se i nekako sam se rukamazadrala za Ivanova lea da ne padnem. To je ba bioblam! Da je bilo svetla sigurno bi se videla sva crvenaboja na mom licu. Izvini, - uspela sam nekako da se


28/192

- 28 -

snaem gde sam i da progovorim da ne ispadnem jovea jadnica no to sam bila.

- E, ma u redu... Daj mi ruku, da opet ne bizapela za neto.

Moja ruka u njegovoj! Moja ruka... Gorela mi jeaka. Znojila se. Zato je nae telo napravljeno tako dane ume i ne moe sakriti nikakvo uzbuenje? Akoreima sakrivamo neto, telo nas uvek izdaje. I uvek taj

prokleti znoj i drhtaj tela! Zato me toliko uzdrmalo tome on drao za ruku? Pa on je samo jedan obiantreber... Lepi treber. A dri me za ruku samo da se opetne bih saplela... Samo zato, ubeivala sam sebe.

Ivan nije bio nimalo nervozan, bar koliko sam jauspela da primetim. Pa da, svake noi je bio deuran i touvek sa drugom, i sam je to rekao. Zna sve putie po

logoru. Izvukla sam svoju aku iz njegove. Mogusama! rekla sam. Jesam li se bila uplaila dodiranjegove ake ili toga da ne znam kako da se ponaam utakvoj situaciji?

Obili smo logor o otili do mesta gde su stajalanaseena drva. Natrpali smo drva u naramak i krenuli

nazad. - elim da... poeo je da zamuckuje. elim tisrean roendan!

- Ti zna da mi je sutra roendan? U stvari danas,prola je pono... Kako zna? Pa nikome nisamgovorila...

- Pa eto: jednom sam, pre ovog logorovanja

pomagao neto u zbornici i tako... naiao sam na onajupitnik to smo svi popunjavali, sea se...

- Da, znam na koji misli...- E, tu sam video kada ti je roendan i da e to

biti na logorovanju...


29/192

- 29 -

- Hvala ti to si zapamtio! - ta sam drugo moglarei? Nijedna druga pametna misao mi u tom trenutku

nije padala na pamet. Jo su mi i drva u naramku poelakliziti i htela sam to pre stii do vatre. elela sam jatada i rei da mi je drago to je namestio ovo deurstvo ito je od Fize traio to, to me zadrao da ne padnem ito me drao za ruku, htela sam da opet to uradi i da miopet poeli srean roendan, da bilo ta kae, htela sam

da se ti trenuci sa njim ne zavre i da to due traje putdo vatre... Htela sam, ali nisam mogla. Hrabrost za to sezaturila negde u naramku drva. Izgubila kao i svakogputa kad mi je najvie trebala. Od svega toga samo smoutei ili do vatre.

Odjednom su se upalile sve sijalice u logoru, asvi drugari, okupljeni oko vatre, uglas su vikali: Srean

roendan! Prizor je bio kao onaj u filmovima. Zatim sumi svi redom estitali, a ja nisam znala ta da radim saonim drvima u naramku. Tako su me na brzinu i naprepad iznenadili da sam drva samo spustila pored nogu.

Oduevili su me svi. Iznenadili. Obradovali.Zagrlila sam svoje drugarice.

- Pa vi ste svi znali? Svi ste poustajali, svi ste bilispremni... Samo ste ekali da se vratimo... Sve je biodogovor... nisam znala ta bih prvo rekla, koga prvozagrlila. Znala sam tada da je sve to smislio Ivan usaradnji sa Fizom, naravno. Samo je Fiza mogao nateratisve da ustanu posle ponoi. Ustala je i razredna. I ona mije poelela srean roendan. ak su to uradile i osobe od

kojih takve elje ne bih oekivala. Svi su bili tu: zbogmene i radi mene, a ja nisam znala ta da radim.

Zatim smo svi posedali oko vatre, a Fiza jeizvadio gitaru. Zasvirao je, a mi smo poeli pesmom dapratimo njegov ritam: ...A godine prolaze niz nae


30/192

- 30 -

obraze, vjetrove prolene starost umiruje... Da l za tebepostoji neko sasvim drag i lijep, ije ruke tebi radost

donose... Pevali smo svi kao jedan: ...jer danas vienemam snage da te zavolim, danas samo moram, moramjo jednom da te potraim...

Ivan je sedeo preko puta mene i videla sam mu uoima da je bio zadovoljan to je uspeo u svom zadatku.A ja? Ja sam bila srena! Zaista srena te noi. Shvatila

sam da imam dobre drugove, ma kakvi bili pojedinano,i ma kakve bile svae i razlike meu nama, mi smodrugovi. Sve je bilo super. Sve, samo je falio moj Kristi.Samo da mi je i on estitao, tek bih onda bila potpunosrena.

Oko vatre te noi ostali smo jo nekih satvremena.

Ujutro, sedmog dana, pakovali smo svoje stvari.Rasturali smo atore, tovarili sve u prikolice. Ponovo sutraktori doli u koloni i u koloni nas istim onimputevima vratili nazad. Do sela, do kole. Roditelji suve ekali nestrpljivo. Mene su ekale mama i sestra.Kad smo istrpali stvari, razredna je rekla da se vidimo

sutra u koli. Znali smo i koja e biti glavna tema asaodeljenjskog stareine.Naravno da sam bila uzuena to sam se vratila

kui posle sedam dana boravka u divljini. to sam sevratila u svoju sobu. Svojim roditeljima. Sestri. I ona mi je sada postala draga. Nekako mi sada izgleda kao dasam bila odsutna sedam godina, a ne sedam dana. Kao

da je u kui sve drugaije, promenjeno. Ili je to samoodvojenost uinila da mi je postalo sve lepo i sve drago ida sam se svega uelela?

Nisam znala o emu prvo da priam. Kojimdogaajem da ponem. Pa sam priala o svemu,


31/192

- 31 -

nepovezano i bez reda. Mama je tada, kad je raspakivalamoju torbu, i videla mokru odeu, poela da paniari i da

se brine za moje zdravlje. Stresala je sasueno blato sapatika i samo govorila da je znala da e ovako biti i dame nije trebala pustiti da idem. Da je znala da e padatikia i da emo svi biti mokri.

Zaboravila je da mi je bio roendan.Toliko se uzbudila oko tih mokrih trenerica i

blatnjavih patika da je to zaboravila. Tek se posle setila,tek posle, kad sam poela priu o iznenaenju koji sudrugari pripremili za mene. Tek tada. A kad smo ruali,iznela je tortu. Znala sam da nije ba skroz zaboravilamoj roendan, samo je u tom trenutku i pod timoseanjima malo smetnula s uma koji je bio datum.

Eto, to je bilo nae logorovanje. Nadam se da

sam sve uspela da zabeleim i da nisam neto izostavila.Danas smo imali poslednji dan kole. Imali smo i

onaj OS. Razredna je jo jednom izgrdila Kristija zbogponaanja na logorovanju i rekla da se njihovasudbina jo u zbornici razmatra i da jo Nastavnikovee nije odluilo ta da radi sa njima. Bie i roditelji

pozvani i bla, bla, bla...Kristi je ve raskinuo sa Cecom. Videla sam todanas u koli: proao je pored nje, ni ne pogledavi je, aona je ve poela da hvata novu rtvu. Bilo mi jedrago zbog toga. Neizmerno drago! Ivana nisam videla ukoli. Dodue, kratko smo i ostali, uzeli knjiice irazjurili se kuama. Poeo je raspust!

utorak 30.06.1987.g


32/192


33/192

- 33 -

bunila... Posle sam saznala da je htela usput da sretnesvoju simpatiju mog Kristija! Zatreskana je u njega

odavno. A ko nije?

sreda, 01.07.1987.g

Otila sam jutros do biblioteke: da vratim

Rudnici cara Solomona a uzela sam neku knjigu:Stanarka naputenog zamka. Valjda je dobra?! Nisamje jo poela itati.

Nisam zbog toga htela da piem. Srela samKristija. Nismo se videli od deljenja knjiica.

- Putujem veeras kod mojih... Doao je ale pomene i sestru.

- U Nemaku? Koliko ostajete? pitala sam ave sam znala odgovor.

- Do kole... Ceo raspust emo biti tamo...- Blago tebi! Bar e se maknuti iz ove zabiti. Ja

u se ucrvljati od dosade. E, ta je bilo sa ocenama?- U redu je sad. Bilo je svata. Ipak su malo

popustili i zakljuili nam tu ocenu iz vladanja: dobiosam jedva dva! Ali vano da sam dobio knjiicu i da neidem na popravni ni iz jednog predmeta. ale bi meubio. Nego, uo sam da ste imali urku one zadnjenoi?!

- Bilo je super, nisam verovala da se to menideava... Zna, ipak ja nisam neko u koli, ni u razredu...

- Ne govori tako! Ti jesi neko. Ti si prema svimadobra. tako je govorio a ja nisam elela da me smatradobrom. Ti si moja najbolja, ne zaboravi! I nemojpuno da ita i da se smara, uivaj u raspustu! Moja


34/192

- 34 -

baba kae: od knjige nema neke vajde! A to to onakae, to je zakon. Ja se toga i drim!

Onda smo se pozdravili i poelela sam mu sreanput. Nisam mu rekla da se javi nekim pismom ilirazglednicom grada u koji ide, jer sam znala i da se ne bini javio. Takav je tip! A ja ga ipak volim, kao druga, kaonajboljeg meni, kao najdruga!

kasnije...

Tina i ja pakujemo torbe. Idemo kod bake i dede.Ipak u se maknuti iz ovog dosadnog sela. Bakino seloje isto dosadno, ali ljudi u njemu, bar oni meni bliskisu nekako bolji, zabavniji... Ili nam se samo ini da je

negde drugde sve bolje i sve slae?Kreemo za sat vremena. Tako sam nestrpljiva.

Opet u videti baku i dedu, tetke, igrau se u bakinomdvoritu, etau bakinom ulicom a moda u videti iSrkija. Daj, Boe, da bude tako!

Srki mi se svia ve dve godine. ivi u bakinoj

ulici. Prvi put sam ga videla na jednoj seoskoj proslavi,na regati amaca i brodia na kanalu, a zatim i na onojzabavi pevaa iz sela u Sportskom centru zvanomSporcki. Mislim, tako ga zovu metani. Pa tek onda i uulici, kad je igrao fudbal sa ostalim deacima koje samve odavno znala meu kojima je i na brat od tetke Ia.

Na Srkiju me prvo privuklo njegovo lepo lice,

plava kutrava kosa i oi (mada jo nisam utvrdila kojesu boje: nekada su tamne, nekada plave!), visok je izgodan (iako mi je Ia rekao da je godinu dana mlai odmene)... Ma ba je sladak! I ba me briga koliko godinaima! Da li se neto promenio? Nisam ga videla jo od


35/192

- 35 -

zimskog raspusta: tada je na sankama vukao mlaegbrata, a ja sam kao sluajno ba stajala ispred kapije.

Naravno da nije znao da sam skoro celo prepodne stajalana ulici i ekala da proe... I nije to bilo samo tada...Stalno sam, kad sam bila kod bake, skoro ceo danprovodila na ulici u nadi da e proi i da u ga videti...On nije znao da njega ekam. Moda mu je bilosumnjivo da sam uvek bila vani kad bi on proao. Moda

se pitao ta traim na ulici celog dana... Moda... Amoda me nije ni primeivao i moda se nije nita odtoga ni pitao.

Naroito nije znao da mi se svia. To nikomnisam rekla. esto je bio sa Iom i drugovima iz ulice iigrali su fudbal. A ta bi drugo deaci radili? Ja sam tadakoristila to to mi je Ia brat, sedela sam sa Tinom do

zida i gledala ih kako igraju. Da kaem: gledala samnjega!

Nadam se da u ga i sada videti. Eto, za par dana,04. jula e opet biti regata amaca, pa slavlje i proslavazbog toga u Sporckom i moda u ga opet videti. Auvek mi ostaje ekanje na ulici ili gledanje fudbala.

Volela bih da nekad i razmenimo neku re, da me netopita... Moda i doe do toga!Zato sam tako uzbuena. Tina misli da je to zbog

toga to sam srela Kristija ili to idemo kod bake.Kad bi znala za Srkija, ne bi me ivu ostavila.

Samo bi me zezala. Zato joj nita ne govorim. Odmahsve izlaje. I njemu bi odmah rekla, sigurna sam. A ne

elim da sazna!

jo kasnije...


36/192

- 36 -

Stigle smo kod bake. Autobus je po obiajukasnio. Ali, nema veze: glavno da smo tu!

Koliko sam na prvi pogled mogla videti, ovde jesve po starom: deda i baka su bili radosni to smo Tina i ja dole i baka je napravila ukusnu veeru, sve ono tozna da volimo. Deda je opet bio malo pripit i izvodio jeneke ale i priao viceve. Kad je trezan ne zna ni jedanvic. Tada je samo ozbiljan. Baka se veeras ljutila na

njega to deci pria gluposti, kako ona kae i to namne da da doemo do rei.Iako je ve no, i na ulicu ne mogu izai,

preostaje mi samo da se smestim u krevet, a sutra ukrenuti u ostvarenje svog plana: u osvajanje Srkija!

etvrtak, 02.07.1987.g

im sam otvorila oi i videla da je uveliko dan,skoila sam iz kreveta i obukla se. Tina je jo spavala.Da li da je budim?

Iz kuhinje je dopirao miris kafe. Znai baka jeve ustala. uli su se i jo neiji enski glasovi semnjenih. Oslunula sam i prepoznala glas njene roenesestre Olje koja stanuje preko puta. Otrala sam ukuhinju i pozdravila se s njom. Baka Olja je poela priukako sam porasla i izvukla se, i kako se ponosi nama(mislei i na mene i na Tinu) to smo tako dobre

devojice i imamo odline ocene... Za razliku od njenogunuka Ie koji je ivi problem, kako ona kae.

Kad je i Tina ustala (posle jedno sat vremena, jer je ve poznato koliko voli ujutru due da ostane ukrevetu!), i kad je i baka Olja otila, baka nam je


37/192

- 37 -

spremila doruak. Unapred sam znala ta e to biti:kaamak i kiselo mleko! Domae kiselo mleko! To nam

uvek za doruak spremi.Naravno, im sam zavrila doruak izala sam na

ulicu. Bilo je pusto. Tek je poneki ovek bici-klomproao, poneko auto, ena s detetom u koli-cima. Ulicaje uska, s malim prostorom od kapije do puta, tako da sui peaci ili po putu. Ali, ulica je duga i jedva joj se

nazire kraj. Na tom drugom kraju je Srkijeva kua. Odbakine kue se jedva vidi. Ali, vidi se. Vidim da Srkistoji ispred kue i pazi na mlaeg brata. Vidim i da muotac ulazi u auto ili da majka sreuje ulaz ispred kue.Sve sam to videla, ali Srki nije proao. Tako sam dugoekala taj momenat da budem na putu, u njegovoj ulici,da ga vidim, da se sretnem s njegovim pogledom, a sada

ga vidim na kilometar dalje, stoji pred kapijom, stoji istoji... Ne kree na ovu stranu... Zato ga majka nepoalje u prodavnicu?

Posle nekog vremena i Tina je izala za mnom.- ta radi tu? upitala je.- Nita. bezvoljno sam odgovorila.

- Ne moe nita da radi. I to to stoji tu iblene negde na kraj ulice i to je neka radnja. Nastavnica je govorila da je stajanje glagol... poela je Tina dapametuje svojim znanjem srpsko-hrvatskog jezika.

- Dobro, dobro... morala sam da je prekinem. Hajde, idemo da se proetamo... govorila sampokazujui glavom prema kraju ulice gde je bio Srki. On

tada vie nije bio na putu, ali sam htela da izbliza vidimnjegovu kuu i... i omiriem vazduh gde je do maloprestajao. Moda e ba moja stopala stati na tragovenjegovih stopala? Tako sam u sebi mislila, ali to nisam


38/192

- 38 -

rekla Tini, niti pravi razlog zato elim u etnju i to bana tu stranu, a ne na ovu drugu, prema centru.

Javile smo se baki da idemo da se proetamo.Samo da zna gde emo biti i da ne brine. Prvi put se Tinanije bunila zbog izbora mog puta. Do sada je uvek bilaprotiv svemu to ja kaem. Ako kaem idemo levo, onabi uporno govorila da je tamo glupo i da idemo desno, daje tu dosadno i ko zna ta jo, samo da me odvue nazad.

Sada je ila sa mnom, priajui mi neki svoj san i nepitajui zato idemo tim putem. Da li je neto naslutila?Moda sam ja tako prozirna?


39/192

- 39 -


40/192

- 40 -

Srkija ispred kue nije bilo. Moda me gleda saprozora? Ili je video da mi prolazimo pa se sakrio negde

u dvoritu (kapije nije bilo pa se sve u dvoritu i sa ulicelepo moglo videti). Suzdravala sam se da puno nebuljim prema njegovoj kui. Ko zna, moda je stvarnonegde gde me moe videti, pa da ne pomisli zato takogledam kuu.

Ne znam da li je Srki video kako prolazimo ili da

ga traim po dvoritu, ali je Tina sve proitala.- A zato mi ba ovim putem idemo?- Tako bezveze...- Ma daj... I tako bezveze se vuemo ve pola

sata, milimo pored ove kue? eka da neko izae?Moda i hoe, ali kad mi budemo iza oka.

- Otkud ti to? Ko da izae? pravim se luda.

Samo ne mogu brzo da hodam, uasno mi je vrue... glup razlog, znala sam to.

- Pa zato si htela u etnju ako ti je vrue? Moglesmo ostati u hladovini...

Eto zato sam ve unapred znala da mi je ono bioglup razlog: zato to je i Tina znala da laem. Uvek me

proita. Ali, nisam lagala: stvarno mi je bilo vrue! Inajrae bih ostala u hladovini drveta u bakinom dvoritui itala knjigu, nego sad hodala po ovom suncu.

- Ajmo nazad!- Znala sam da e to rei! rekla je Tina i istog

momenta smo se obe okrenule i krenule nazad. - Pa dabismo opet prole pored one lepe kue!

- Na koju lepu misli? Ovde su sve lepe?- Pa na onu gde ivi onaj tvoj!- Koji moj? Ma ta lupa? moda je i po

izgledu mog lica mogla opet videti da sam se zbunila ida nisam znala ta da joj kaem, i moda je opet videla


41/192

- 41 -

da me je nasamarila i da sam se sama izdala... Pa ijesam, im sam traila da idemo ba na tu stranu. Svako

bi mogao prokljuviti, a ne samo moja sestra.- Primetila sam ja kako ga guta... A i Ia mi je

pre rekao da se raspituje za njega...Bila sam uhvaena.utala sam.Mislila sam: ako utim, Tina e shvatiti da mi

smeta njeno zezanje, pa e me zezati jo vie. Ako sebunim i svaam sa njom i govorim da nije istina, opet ebiti isto. ta da joj kaem?

utala sam jo korak-dva. Taman toliko kolikosmo prolazile kraj njegove kue. Sada je u dvoritu biomlai brat. Imao je moda nekih desetak godina. Gledao je nas. U taj momenat i Srki je izaao u dvorite. Nije

gledao prema ulici i nije nas video. Nosio je ranac urukama. Toliko sam uspela da vidim: imao je tamnoplavu majicu na sebi i crni orc. Zamaknule smo dalje odnjegove kue i vie ga nisam mogla videti. uli su se josamo glasovi iz tog dvorita... Bojala sam se da seosvrnem.

- Ide za nama! rekla je Tina kad se osvrnula.- Kako?- Vozi brata na biciklo... evo, sad se okreni!Jesam se bila okrenula. Ba u momentu kad su

bili na milimetar iza nas. Uplaila sam se. Zadrhtala.Verujem i pocrvenela. Ali, videla sam ga. Proao jepored nas. Rekao tiho zdravo!. Vie je neto

promrmljao kroz zube, nego to je to liilo na pozdrav.Ali, javio se! Nije zastao, samo je produio dalje... Bratje sedio nazad i jo nekoliko puta se okrenuo. Po prtljagukoji su nosili shvatile smo da idu na kanal na kupanje.Eh, kad bismo bar i mi mogle!


42/192

- 42 -

- Ba je sladak! izletelo mi je.- Ko, Marki? (Marki je Srkijev brat)

- Da, Marki! Ako voli deaka sa klempavimuima!

- A, Srki... kao da je Tina tek tog momentaukapirala. - Pa to odmah lepo ne kae, - nastavljala jesa bockanjem.

- Pa zar nije sladak?

- Meni se ba i ne svia... naravno da joj se nijesviao jer se meni sviao. Uvek je kontra meni! Da samrekla da je ruan, ona bi onda rekla da je lep. Nas dvekao da nismo sestre. Tako smo razliite. U svemu. Onaje hitra, brza, dovitljiva, razmilja i govori hiljadu na sat,ini mi se da je u isto vreme na sto mesta, dok sam jamirna, povuena i skroz suprotna njoj. Mogla bih satima

sedeti na jednom mestu i satima utati, to je njoj totalnonezamislivo. Ona ima gustu i kovrdavu kosu, moja jeretka i ravna. Njene su oi zelene, moje braon. Ona jepunija, da ne kaem debela, (jer nije debela!), ja sammrava. Dok smo bile manje i dok smo jo oblailehaljine, njoj je svaka haljina lepe stajala nego meni. Na

meni su visile kao na ofingeru. I sada je slino. Nenosimo haljine, ali farmerke... Na njoj je sve zategnuto,uz telo pripijeno, kao za nju iveno. Na meni opet svevisi ili lepra oko tela. Sve nam je suprotno: hobi i elje,muzika koju sluamo, knjige koje itamo (hou rei:samo ja itam, ona ba i ne, to je gubljenje vremena,kae), pa tako i deki koji nam se sviaju. Jedino joj se

Kristi sviao, svi drugi su bili obini i dosadni.Do kue sam sa Tinom raspravljala ta joj se to

na Srkiju ne svia, a zato se meni svia... Nekako je, (ilimi se samo inilo?) Tina bila drugaija. Nekako se nijeponaala detinjasto. Nije me zezala, nije izazivala, nije


43/192

- 43 -

se smejala. Kao da je odrastala. Da je za tu injenicu dasam odlepila za Srkijem saznala koji mesec ranije,

verujem da bi na sav glas vikala ulicom: Aleks voliSrkija!, trala okolo i svima govorila, verovatno bi veotrala do njega i njemu rekla. Sada je sa mnom ila dokue i apatom govorila, da ne bi neko iza kapija uo.Verovatno je to samo prolazna faza? Ne moe se Tinaba tako preko noi promeniti! Ili ima neku taktiku?

Moda hoe da bude dobra prema meni, jer neto smiljai neto joj treba? Samo ekam kad e me svojim starimponaanjem iznenaditi i uvaliti u neku nevolju ili netojo gore!

Sedim u hladovini u dvoritu. Ne ekam Srkijana ulici, jer znam da je otiao na kupanje i da do veerinee proi. Tina sedi do mene i zaviruje mi u svesku da

vidi ta ja to piem. Znam da e, im sklonim svesku,vrebati priliku da je uzme i sve proita. Toliko je uivalau tome, da joj je to postalo opsesija. Jedva je ekala daproita neto sono, pa da me posle zeza. Moram jenegde dobro sakriti.

kasnije...

Smrailo se... Sedim na terasi. Ne spava mi se.Tina je sa bakom u sobi. Trae u tetkinom ormanu, meuodeom koju je ostavila i nije odnela sa sobom kad seudala, majice i pantalone koje moemo obui. Tina se

smeje uskim farkama sa zvonasto-irokim nogavicamakoje su se tada nosile, majicama sa cvetnim dezenima iarenim suknjama. Odluila sam da preskoim tuzabavu, jer sam tu hipi odeu ve videla i prolog leta.


44/192

- 44 -

Deda je sa posla doao pre nekoliko sati. Bio jepijan i vikao je na baku. Vikala je i ona na njega jer je

potroio celu platu. Popio, kako ona kae. Bolje da siostao kod Ljilju u kafanu, no to si takav doao kui,decu da mi plai! govorila je. Ti ih plai odgovarao je deda teturajui se po sobi. Hou dajedem! Daj mi da jedem! nastavljao je. Baka je veerupostavljala, a deda je sve to gurao rukom, govorei da

mu se to ne svia. Kafu je popio, pa ga je to malootreznilo, da je posle i veerao. Malo se smirio i nijeonako vikao, ali je baka samo ekala da ode na spavanje.Njemu se nije spavalo, hteo je da sedi, gleda TV, dapria, da jo pije... trokljo, trokljavi... mrmljala jebaka sklanjajui odeu to je deda skinuo. Pa, e! samo to je deda odgovorio. Baka opet: - trokljo,

trokljavi! Drljo, drljavi! Glupo, glupavi! - Deda je nasve to opet odgovarao: - Pa, e! kao da nije uo ta onagovori. Kod Ljilju pare ostavlja... E, Coe, (takobaka zove dedu: Coe, nikad imenom!) ne valja ti to... Pa, e! samo to je deda imao da kae. Samo to: Pa, e!ini mi se da je znao da je pogreio, ali nije hteo da

prizna. Ili vie nije imao snage za razgovor, za svau.Ugasio je cigaretu i otiao na spavanje. Baka mu je joneko vreme priala i pretila, govorila i govorila, deda jenije sluao. Odavno je bio zaspao. Bilo mi je ao bake.Bolelo me to to joj je deda sve rekao, to je vikao, tosu se svaali. Ne brinite nita, deco, ne boj'te se! teila nas je baka, jer je videla da smo se bile uplaile.

Nee on ruku na mene dii, samo vie, samo to zna. Ane zna kolko je slab. Vetar da dune da ga srui! Rakijaga ubila! Dobar je moj Coe, dobar, zlatan, ali kadpopije... Ne zna gde je, ne zna ta radi! E, moj Coe,rakija e ti doe glave... baka je i dalje priala. Sama


45/192

- 45 -

sebi. Sama sebi da olaka muke. Sama sebi da odbranidedine postupke! I da ga osudi, i da ga odbrani. Takva je

baka. Ima srce do neba. I duu. Sve moe da shvati, sverazume. I zaplae, ali se brzo i nasmeje. ena sa sela,prola je sve muke: siromatvo, nematinu, ivot umnogo-brojnoj porodici, rat i gubitak majke, odlazak izrodnog sela... Moda ju je sve to ojaalo i dalo iskustvoda se snae u svakoj situaciji. Mnoge sam muke

imala... esto je baka priala, i sve te prie znam, - imnogo sam zla videla i doivela... ali je uvek dodavalada je sve to prolo, ne ponovilo se! Priala nam je estoo ivotu u planini, u svom rodnom selu, o majci i ocu,brai i sestrama, o tome kako je otac po majinoj smrtidoveo drugu enu da uva sitnu decu... Priala nam jei o udaji za dedu i o dolasku u ravnicu, o tekom ivotu

tu dok su sreivali kuu, otplaivali kredite i podizalidecu. A sad moj Coe poeo da pije! Kao da se i netrezni! jadala nam se baka.

Posle nekih sat vremena, kad je deda ve uvelikospavao, a mi od vruine i svega doivljenog nismomogle, povukle smo se u nau sobu i zapriale baku

nekim drugim temama. Samo da vie ne misli na to i dase malo oraspoloi. Posle se Tina zavukla u orman ikopala po njemu smejui se staroj tetkinoj odei, a jasam izala na terasu da sve ovo zapiem. Verujem da use nekada svemu ovome smejati. Jednom, kad sve ovobude iza nas, i kad sve proe... Jednom, kad sve budejue...

Lepa je no. Nebo je puno zvezda. Mirie bakinocvee koje samo nou cveta i samo nou mirie. Danjuizgleda povenulo i osueno. Baka kae da se zove:Nona frajla. Ne znam mu pravi naziv, samo znam datako lepo mirie, i tako udno, ne mogu da opiem.


46/192

- 46 -

Srkija posle nisam videla. Bila sam predvee naulici. ekala sam. Nije se pojavio. Ili je proao pre no

to sam izala, ili je iao nekim drugim putem.Da li sam se zaljubila u njega? Da li ga volim?Umorna sam da sada o tome razmiljam. Umorna

od svega. Vidim da je Tina ugasila svetlo u sobi, idem ija da spavam. Ujutro u o svemu vie znati. Kako kau:jutro je pametnije od veeri!

petak, 03.07.1987.g

Iako sam bila umorna i ve je bila prola ponokad sam sino legla, jo dugo nisam mogla zaspati.Stalno sam mislila na baku i deku i na njihov ivot. Svemi se vrtelo po glavi. Kao da sam sav njihov put i japreivela i sve to svojim oima videla. Tako sam seoseala. Kao da neki strah nosim u sebi. Strah od

Bugara, hoe li nai skrivene partizane u umi (ubakinom rodnom mestu, na jugu Srbije, Bugari su bilineprijatelji i oni su okupirali taj kraj) i meu njimanjenog oca i stariju brau, komije i roake. Bio je tu istrah od kole, od uitelja, od toga hoe li dobro napisatisvoje ime... Baka je u prvi razred krenula tek sa nekihdvanaest godina... Bila su ratna vremena i u kolu se

krenulo tek po zavretku rata. Prva slova i brojeve jeuila kad je to ve uveliko trebala da zna. Zato joj je svemnogo tee ilo. Nisu imali sveske ni olovke kao midanas. Pisali su na tablicama kredom, i mnogo toga bi seizbrisalo u torbici dok bi dola kui. esto je i izostajala


47/192

- 47 -

sa nastave: trebalo je uvati mlae sestre i brau,pomagati majci, uvati ovce na livadi... Sve te prie nam

je baka priala umesto pria za laku no, koje bakepriaju unucima: one o Crvenkapi ili Zlatokosi. Tina i jasmo sluale priu o lutki sa porcelanskim oima koju jevidela u izlogu jedne radnje, a koju je tako htela da ima,ili o prii kad je prvi put dola u ravnici sa muem inaom majkom koja je tad imala pet godina...

Ne znam kad sam zaspala, ni koliko dugo sam osvemu razmiljala.Zato sam jutros jedva glavu digla. Kao da me

neko tukao cele noi. Oseam se tako slomljeno.Ne radi mi se nita. Sedim na terasi. Gledam u

baku: sedi do mene za stolom i pije kafu. Tina je ukupatilu. Ustala je i ona. Deda je na poslu. Baka okree

olju na tacnu i tri puta je prekrsti. Uvek je tako radila. Aonda eka da soc iscuri i da se na dnu olje ocrtaju are.Posle bi dugo gledala u olju, i itala ta u talogu pie.esto je jutrom dolazila baka Olja pa su taj ritualzajedno radile i jedna drugoj itale iz olje. Ovog jutranije dola. Zaista poelim da i ja popijem kafu, da

preokrenem olju i vidim ta baka ima da mi kae u veziSrkija. Da li u ga danas videti? Moda bi mi rekla i tazaista oseam prema njemu kad ve ja sama to ne umemobjasniti. Moda bi mi rekla i zato ga ve dve godinepratim a nikako da mu priem, ne raunam ono kad je saIom i kad igraju fudbal a mi gledamo.

- Hou i ja kafu i da mi posle gleda u olju!

- Jo si mala za kafu! odgovarala je baka. Znalasam da ima svoj princip i da do kraja osmog razredanema kafe, ali nisam odustajala.


48/192

- 48 -

- Samo jednu... I samo da mi gleda u olju! Polaoljice... Please!!! kao da je baka znala engleski,

razumela me i skuvala mi kafu.Posle par minuta, dok sam ja pila kafu, baka je

nastavila sa pitanjima...- Zato hoe da ti gledam? Lele, sigurno ima

neki deko... i ona me je proitala. Koji je? Je l' gaznam?

- Ma nije to... Onako...- Jeste, voli onog Srkija... Tu iz ulice... upala jesvojim reima Tina koja je ba tad izlazila iz sobe i ulana razgovor.

- Lele, koji? Onaj Dragoljubov unuk? otkud jada znam iji je on unuk? Nije, lae Tina! pravdalasam se, isto laima.

- Jeste, jeste! Da vidi kako ga gleda kad prolazi.Progutae ga! I jue smo ile u etnju samo da bismonjega videle i njegovu kuu! uspela je Tina u jednomdahu sve baki da kae.

- E, pa ako je dotle dolo... Da vidimo ta ima uolji. rukom je okretala moju olju i zamiljeno gledala

u nju. Kao da tumai neravnomerne are. Sa svog mestasam mogla videti da je sve uto i da je sav soc iscurio utanjiri. Po onim reima koje sam od bake sluala dok jegledala u olju baka Olji - to nita ne valja. Nije seotvorila olja njoj je govorila, - Ne mogu nita da tikaem! Ne valja, mori dode (tako zove svoju sestrunavikla jo od malena), mnogo ti je uta olja... - Sada je

meni na tu istu utinu olje rekla:- O, evo vidim neto: dvoje se sastaju! Pruaju

ruke!- Ma gde to vidi? nisam mogla da verujem da

ba to vidi. U onim utim arama ona vidi dvoje. Dobro


49/192

- 49 -

da mi nije rekla i kako se zovu i ko je ko? Moda je i tovidela?

- Eve, ovde! pokazivala je prstom na dnu olje. Ja sam u tim arama i dalje videla samo are. Pomislielju! kae. Ovako prstom uti-sne! uradila samkako mi je rekla, pomislila elju, koju nisam smela dakaem na glas i prstom utisnula u dno olje.

- Eto, vidi: videe ga uskoro. Ima srce!

Ostvarie ti se elja! Eve ovde baka je opet prstompokazivala aru koju treba da vidim tu stoje dvojeokrenuti jedno drugom, idu u susret. Da li je baka sveto zaista videla ili je mene samo htela da utei ili da mida neku nadu? Makar bila i lana? Uglavnom, pa iako jelagala i sve izmiljala znajui ve unapred ta sampomislila (iako nisam na glas rekla elju!), govorila mi

je ono to sam elela da ujem, to sam elela da mikae. Kao da je pogaala moje misli i itala mi iz oiju,due i srca. Ne iz olje.

Sve vie opsednuta bakinim reima, ne moguiekati da pone elja i da se ostvaruje. Verujem da ebiti tako kao to baka kae. Zna ona... Sve vidi u olji, u

tim arama. Nikada ni baka Olju nije prevarila. Uvek jesve bilo tako kako joj je ona rekla.

subota, 04.07.1987.g

Jue se nita vie zanimljivo nije desilo. Dan mi

je proao u itanju. Bilo je uasno vrue pa sam celogdana bila u hladovini ispod drveta. Kad se malo smrailoi temperatura pala na 25 stepeni, kad se moglo disati ihodati, sa Tinom sam otila do centra. Baka nas jeposlala kod tetke po neke lekove.


50/192

- 50 -

Videle smo da sreuju Sporcki i centar sela.Neki deki su skupljali papirie i smee po ulici i ispred

samog Sporckog, drugi su unosili klupe i stolice uSporcki, razvlaili kablove i sijalice... Danas jetradicionalna regata amaca na kanalu, a posle e bitipriredba, a dolaze i neki narodni pevai.

kasnije...

Bile smo do kanala i gledale regatu... Bilo je tusvakakvih amaca: velikih i malih, brodia i glisera, bilo je i mnogo ljudi, uesnika regate i mnogo gledalaca. Jasam meu njima traila samo jedne oi. I nala sam ih.

Bio je dole do vode meu gomilom dece... Tina i ja smosamo stajale na mostu, nismo htele dole blie vodi.

Posle smo otile i na tu priredbu. Ila je i baka ibaka Olja. Htele su da gledaju pevae. Meni je,priznajem sve bilo dosadno. I priredba i pesme tihpevaa. Ne znam ni ko je bio, a nisam se ni trudila da

ujem njihova imena. U jednom momentu sam primetilaSrkija. Stajao je sa strane. Baka se njihala na stolici uritmu pesme koja je ba tada ila: Zlatne strune, svirajtemi ovu pesmu jae...; dizala je ruke i pljeskala pevajuizajedno sa gomilom oko nas i samo mi je zaklanjalavidik. Ali, videla sam ga! Videla!

Ipak se ostvarila moja elja: videla sam ga!

Dodue, na kratko i meu gomilom ljudi. Ali, videla samga! ini mi se da je i on nas primetio. Kad smo bile namostu videla sam da je jednom preao preko mosta, takoproao i pored Tine i mene i da nas je video. Na tren sunam se pogledi sreli. Na tren samo! Onako u hodu, bio


51/192

- 51 -

se okrenuo prema nama... U taj momenat sam se i jaokrenula. Kao da mi je neto govorilo: okreni glavu!

Pogledaj nazad!Ve je kasno, a opet mi se ne spava. Znam da ni

ove noi neu jo dugo moi zaspati. Tina je ve zaspala.I baka. Deda je spavao i kad smo dole sa priredbe...

Opet mi u misli dolazi njegov lik. Evo i sada, dokovo piem. Moram prekinuti i ugasiti svetlo. Moda e

se uplaiti mraka i nestati iz moje glave? Ha, kad bi tobilo tako lako, ne bi postojali ljubavni jadi.

ponedeljak, 06.07.1987.g

Jue pre podne smo baki pomagale oko

nedeljnog ruka. Tina je istila mlade krompirie imrmljala zbog boje to joj ostaje na prstima, a ja sampomagala baki oko pohovanja nicli. Baka je napravilagibanicu, sa sirom... Na ruku su bile obe tetke, njihovimuevi i deca... Nas dve smo samo trkarale za bratom isestrama, da ne bi neto poruili ili polomili, da ne bi

pali sa stepenica ili se izgubili u dvoritu... Ba smo sebile umorile od jurcanja za decom! Najstarija sestra imasedam godina, mlaa pet, brat ima dve godine... Tetke suza to vreme pile kafu i priale sa bakom. Mi smo im badobro dole da se one odmore!

Jutros smo Tina i ja otile do samoposluge ponamirnice. Baka je ila u grad kod doktora na kontrolu.

Htele smo da je iznenadimo pa smo napravile ruak:mlade krompirie (opet!) i jaja na oko. Baka je bilaoduevljena! Posle smo joj rekle da odmara i da emo mipospremiti kuu i dati vodu i hranu ivini. Videle smo da


52/192

- 52 -

se bila umorila od odlaska u grad, vonje autobusom naovoj vruini i ekanja u bolnici za pregled.

Predvee smo izale na ulicu. Tamo je ve bioIa sa svojim drugarima: Goranom, Fikijem, Saletom,Daom i njegovom sestrom Dacom... Ta mala je mlaaod Tine godinu, a uvek nam je neto pametovala! Bioje i Srki meu njima. Na prvi momenat, kad sam videlada je i Srki tamo zastala sam i nisam htela da odem do

njih. Trebalo je napraviti samo desetak koraka... Takotekih deset koraka.Tina me je povukla: - Hajde, ta si se ukipila?- Ne ide mi se...- Ma hajde, ta ti moe biti...? Moe se samo

sruiti od njegove blizine i nita vie... zadirkivala meje Tina.

Otile smo do njih i nisam zaalila. ak mi je ibilo drago to me Tina odvukla, jer moda, da sam bilasama, ne bih otila.

Stajali su na putu i priali. Nisu igrali fudbal, tome je zaudilo. Uvek igraju fudbal na putu! Mala Daca je drala jedan reket u ruci i igrala se lopticom za

badmington. Srki je pored nogu imao loptu i hvalio seumeem fudbala: Ia mu je govorio koje finte da nampokae, a on je sve to izvravao. Daa se hvalio da i onto isto zna, pa je posle on uzeo loptu. Srki je stao domene. Do mene! Gledali smo Dau ta radi sa loptom! Ion je bio dobar u tome. To je ak i Srki priznao. Ja samutala i gledala. ta sam drugo mogla? Da hvalim Dau

kako je dobar, ili da govorim gde je pogreio, kad nitaod toga ne znam? Priala sam sa Tinom i malom Dacom.Tada mi je Daca dala jednu reketu i zamolila da igram sanjom. Pristala sam. Daca je samo greila... Onda je Srki


53/192

- 53 -

doao do nje, uzeo joj reket i rekao: Daj da ti pokaemkako se igra!

Daca se bila bunila i nije htela da mu da. Htela jeona da igra sa mnom. Naravno da je on bio jai i oteo jojreket, to je nju razljutilo.

- Samo dva minuta, vratiu ti! rekao joj je Srki.Opet sam igrala badmington sa nekom svojom

simpatijom. Trudila sam se da mnogo ne greim i da

uhvatim svaku njegovu lopticu. Dobro mi je ilo.Oseala sam da gorim od pogleda ostalih. Kao dasvi bulje u nas i da samo prate nae poglede i pokrete.Meutim, posle mi je Tina rekla da nisu mnogo obraalipanju na nas: delili su se ko e s kim igrati fudbal.

- E, pa dobro igra! rekao mi je Srki. Ja dobroigram? Ja! A on igra sa mnom! On! E, Boe, kako sam

to dugo ekala! Da budem u njegovom drutvu, dapriamo... Sve sam to imala danas, veeras... Sve to...Zahvaljujem Bogu to mi je san ispunio!

Ne seam se ni ta smo priali ni koliko je dugoigra trajala. Daca je i dalje traila svoj reket i da onaigra, pa joj je Srki posle i popustio. Kako sam alila

zbog toga!Nastavila sam igru sa malom Dacom, a onda samdala Tini da ona nastavi sa njom... Ja sam ve bilaumorna, a i nije mi se igralo sa njom. Deaci su poelifudbal. Dolo je jo par deaka iz druge ulice. Znam ihiz vienja, ali ne znam kako se zovu. Mi smo sa Dacomsele do zida Iine kue i navijale. Za svakog ko ima

loptu! Vikale smo njihova imena i smejale se kadpogree. Najjaa u tome je bila Daca. Ona je bilanajglasnija! Izvodila je ou rukama i nogama kaonavijaice na filmovima.


54/192

- 54 -

Smrkavalo se. Poneki deaci su ve bili otili naveeru. Nama se jo nije ulazilo unutra. Nisam htela da

se zavri ovaj dan i to druenje sa njima.I Daa i Daca su morali unutra, i Saleta je majka

zvala... Na kraju smo ostale samo nas dve, Ia i Srki. Iaje priao neto. Srki je priao neto. Tina je dobacivala,odgovarala, smejala se... Ia je bio majstor za viceve iale. Ja sam utala.

- Zato ti samo uti? upitao me Srki.- Onako... i to sam jedva izgovorila. Nije znaoda je on uzrok svemu tome, a to nikako nisam htela damu kaem. Bojala sam se i da Tina neto ne kae,znajui da ludim za njim. Ali nije! uvala je moju tajnu! Ma onako... nastavljala sam. Ne znam da priamviceve, samo volim da ih ujem... A Ia zna tako mnogo

viceva da sam ve pola zaboravila! izvukla sam se.Nisam elela da pomisli da sam mutava.

Tada je doao i Marki, Srkijev brat. Majka gaposlala po Srkija da ga zove unutra. Kad je on otiao, imi smo ule u kuu.

Ovo mi je bio najlepi dan do sada! Bio je kraj

mene. Stajao na milimetar samo. Gledala sam ga.Sluala. Igrala sa njim badmington. Posle smo sedeli natravi do Iine kue... Ima li ta lepe no biti u drutvuonoga ko ti se svia?

Baka je iz olje proitala da emo biti zajedno. Ijesmo. Rekla je da e mi se elja ispuniti. I jeste. Reklaje i da srce stoji izmeu nas... Izmeu mene i njega stoji

srce... Mislim da ga volim... Ne znam za njega. Ne znamta on misli i ta on osea. Nimalo mi nije bio jasan. Ali,znam jedno: da nije hteo da bude sa mnom, ne bi ostajaotoliko dugo sa nama, ne bi otimao Daci reket da igra sa


55/192

- 55 -

mnom i ne bi bio ljut na Markia to ga zove da ide kui.Da li je tako?

- I kako je bilo? apatom me zapitkivala Tinadok smo ulazile u dvorite.

- ta kako je bilo? ja kao da ne znam zbog egame ona to pita.

- Pa to... igrati sa voljenom osobom...

- A grozno... nisam joj ba htela rei: odlinoda ne pomisli koliko sam se napalila na njega, ali jojnisam puno ni sakrila... Noge su mi klecale, ruke seznojile... Samo sam pazila da ne ispadnem budala kojane zna da igra. Grozno je igrati tako... sa nekim...

- E, bako, kai dragika! viui je Tina utralau sobu.

Pojurila sam za njom, elei uti ta e joj rei.- Dragika! rekla je baka eljno oekujui

odgovor.- Aleks je igrala rekete sa Srkijem... Evo je sva

sjaji od sree...- Sa Dragoljubovim unukom?

- Da, s njim!- Nije to nita... Samo rekete! umeala sam sei ja.

Onda smo baki ispriale sve kako je bilo. Baka jeuz postavljanje veere sluala i samo govorila: je l tireko' ja.

Znam da mi je rekla. Znam da mi je govorila,

dok je itala are iz taloga kafe, da na putu stoje dvoje,da gledaju jedno u drugo, da idu u susret. Sve je ona tovidela i sve je znala da e se ostvariti. Samo ja tadanisam u to poverovala. Mislila sam da to moe biti samosan. I jeste bio san! San koji se ostvario!


56/192

- 56 -

sreda, 08.07.1987.g

Ve dva dana se nita ne deava. Proitala samknjigu Stanarka naputenog zamka. Sada nemam tada itam jer sam samo tu knjigu ponela. Baka nam jerekla da ima gore na tavanu neke knjige od tetke, pa da

vidim je l' mi se neto svia...Na tavanu je zaista bilo puno knjiga. Sve su bileu jednoj velikoj pletenoj korpi. Posle mi je baka rekla daje to korpa u kojoj sam ja spavala kao beba. Tu mi je bilapostelja, umesto krevetia.

Prevrtale smo knjige i svaku otvarale. Bilo jegore svega: Veliki kuvar, Na Drini uprija, razne

lektire, pa neke knjige o Titu, logaritamske tablice iudbenici za kolu...

Provele smo na tavanu nekih sat vremena meupranjavim knjigama. Tina je vie gledala unutranjestranice korica udbenika i ta su tetke na njima pisale,nego to su je interesovale knjige.

Izabrale smo neke knjige i spustile ih dole.Nale smo i tetkine stare spomenare... Tu bimoglo biti mnogo toga zanimljivog. Baka nam nije dalada ih unosimo dok ih sve ne izbriemo od praine.

Srkija ve dva dana ne viam. Ni jednom nijeproao... Dabe ja sedim ispred kapije... Njega nema. Iusam pitala da nije moda otputovao... Kae da nije, da je

kui. Pa zato ne izlazi?Moda se uplaio? Moda zna da sam na ulici pa

se zatvorio u kuu? Da li sam ja tako strana, runa,ogavna da ne moe oima da me vidi? Moda jebolestan? U sred leta, da!


57/192

- 57 -

kasnije...

Predvee sam sa Tinom ila u etnju. Kruilesmo ulicama, lutajui bez nekog posebnog cilja. Nismodaleko ile, uglavnom ulicama blizu bakine. I onda kadsmo bile u ulici koja je paralelna sa bakinom, tako da se

sa zadnje strane bakine kue i iz bate, pa preko dvoritadruge kue moglo izai u tu drugu ulicu (tako je isto iSrkijeva kua na istoj neparnoj strani gde i bakina i istoima izlaz na drugu ulicu, s tim to je tu jo i kuanjegovog dede), e, kad smo tom ulicom ile i bile blizukue Srkijevog dede, videle smo njega gde otvara kapijui gura biciklo. Znai tuda sad ide, pomislila sam. Preko

bate i dvorita dedine kue, samo da ne bi prolaziopored mene. Zato ja njega nisam viala! A ja mislila daje bolestan! On se iskradao kao lopov i skrivao od mene!

Proao je pored nas. Javio se tiho, neujno. Vieje samo klimnuo glavom. I ja sam skoro samo klimnulaglavnom. Toliko sam bila iznenaena da nita jae iz

mene nije moglo izai. Kao da sam glas izgubila. Zato jeTina bila glasna, kao i uvek: Zdravo, Srki! Na to njenozdravo i on je opet rekao zdravo. Ne znam da li jeon to neto ljut na mene, mada ne znam zbog ega bibio, ili se samo pravi frajer i misli da je to cool?

etvrtak, 09.07.1987.g

Sve mi je dosadno. Kao da su mi sve laepotonule u vodu. Nemam volje nizata. Ne mogu ni daitam. Ni da listam tetkine spomenare. Mislila sam da u


58/192

- 58 -

neke dobre stihove prepisati... Nita mi se ne da. Tiname zadirkuje, a ja nemam snage ni da se prepirem sa

njom.Jutros me u sred doruka pitala: Zato si

uplaila Srkija?, pa onda: Zato se zatvorio u kuu?,Moda je bolestan? Tada sam shvatila da su toreenice koje sam ja jue napisala u dnevniku. Znai daje itala. Mnogo puta je jo to radila: proitala dnevnik i

onda kad je najvea guva, ruak ili slino, govorila bireenice i delove koje sam pisala, naroito neto sono...Ja bih je uvek pojurila i jurila za njom po kui dok je nebih stigla i sruila na pod. Onda bismo se dobro izrvale,istukle i iztipale... I uvek sam joj govorila da ne diramoje stvari, da to nije lepo... Nita od toga nije ulazilo unjenu glavu. Najvee zadovoljstvo joj je bilo da nae

moj dnevnik, proita i onda na glas kae neto to sampisala... Ni batine je nisu nauile pameti.

Sada kad je govorila te moje reenice, i kad jevidela da sam ja ukapirala odakle joj to, podigla se malosa stolice, kao da se spremala za beg. Ali, kad je videlada me to uopte ne dotie i da mi je svejedno, da je

nisam pojurila i da nisam ni imala nameru za to, ponovoje sela na stolicu i zavravala doruak.- Da nisi ti bolesna? upitala me.Znala sam zato me to pita: zato to je nisam

pojurila i to nisam nita rekla na to to mi je i ovog putaproitala dnevnik.

- Nisam. A to?

-Ne znam, izgleda bolesno. Nezainteresovano,kao da nisi tu...

Tu je bila u pravu. I zaista sam bilanezainteresovana za sve oko mene. Moje misli su bilenegde daleko...


59/192

- 59 -

- Ne kae nita na to to sam itala tvojdnevnik? Mislila sam da e me ubiti zbog toga!

- Nema ta da proita to ve ne zna!

Posle doruka je doao tetak sa erkicama i pitaonas da li bismo htele sa njima na kupanje. Pristale smo.Kako to odbiti? Dobro da smo kupai kostim ponele...

Na kanalu je bilo guve. ini mi se da je celo

selo bilo tu. Mi smo sa sestrama bile u vodi i u pesku naobali, a par puta smo obile celu plau. Tek da vidimokoga ima. U jednom drutvu smo videle Srkija injegovog brata, Iu i ostale drugare iz ulice. Samo smoIi mahnule i produile dalje. Ja nisam htela da idem donjih, a Tina nije elela da se opet ona mala Daca zalepiza nas pa da poludimo od nje. I ovako uvamo tetkinu

decu, jo nam samo ona fali!

subota, 11.07.1987.g

Svakog dana je sve toplije, ini mi se. Kao da

ima etrdeset stepeni. U hladu!Sino su deki iz ulice opet igrali fudbal ispredIine kue.

Bio je i Srki, naravno. Uvek isto drutvo.Ja nisam bila izala. Zato da misli da sam

paenica koja ludi za njim. Nisam ba toliko luda.Gledala sam ih sa terase.

Tina je bila izala, na kratko. Samo da izvidisituaciju. Nisam je bila ja poslala.

Posle, kad se vratila, rekla mi je da su Daa iSale pitali gde sam ja. Srki je utao, ali je na to pitanje,kako ona kae, podigao glavu i sluao razgovor. Ipak ga


60/192

- 60 -

zanima gde sam. Ali mene vie on ne zanima. Ne volimga vie. Ne volim. I ako sam oseala neto, nestalo je

sve... Nije ba sve nestalo, ne mogu tako brzo da gaprebolim i zaboravim, ali trudiu se da ne mislim vie onjemu. Hou da ga izbriem iz glave kao gumicompogreno napisane rei na papiru! Eh, kad bi to bar bilotako lako!

Zato nisam sino izala. I zato me bilo ba briga

kad je Tina prepriavala ta je i kako bilo kad je ona bilatamo.- Svejedno mi je... rekla sam joj. Kada emo

kui? upitala sam je. Ovde mi poinje biti dosadno.- Nisam verovala da e ti to rei!- Pa eto rekla sam! Fali mi moja soba, moje

knjige... Nemam ta da itam. Fale mi nae ploe,

muzika... Ovde smo ve deset dana, ma i vie... Volimbiti ovde, ali ne elim vie njega da vidim!

- Aaaa, to je tooo! bockala je Tina. Znala samda nije samo to si se uelela sobe. Proi e te to,videe. Ve sutra! Baka je rekla da sutra idemo kodtetke na ruak. Zaboravie Srkija uz one male, videe.

Kad ti se popnu na glavu!Volim ja nae sestrice, ali zaista nekad preteraju.Stalno trae da igramo neke njihove igrice i da impoputamo, a kad to neemo gaaju nas igrakama i sverasturaju po sobi. Posle tetka trai da mi pospremimosobu. Kao da smo mi krive!


61/192

- 61 -

ponedeljak, 13.07.1987.g

Probudio me je glas baka Olje kad je dolazila nakaficu. Jako je rano, sigurno. Osetila sam to po sveemjutarnjem vazduhu.

Odmah sam ustala da vidim zato je dola takorano. Pomislila sam da se neto desilo. Dok sam seoblaila ula sam malo njihov razgovor:

- Treba da idemo... Ja u idem govorila je bakaOlja, - ti kako 'oe!- e vidim! Deca su tu... pravdala se baka. I

kako e Coe sam bez mene?- Ih, e se snae!Tada sam i ja ula u kuhinju.- Gde treba da ide, bako?- upitala sam.

- Dole, u Kalnu (Kalna je njeno rodno mesto najugu Srbije)! Evo, doda Olja me nagovara... Kae da ebiti otvaranje Spomen sobe i predstavljanje knjige oKalni...

- Da, da... Knjiga je o selu, o prolosti, o naimstarima... Ima i naih roditelja u njoj... A i mi se

spominjemo... nastavljala je baka Olja.- Pa onda treba da idemo! Ii emo, zar ne, bako?Reci da emo ii! sela sam joj u krilo i poela ljubiti.elela sam da je ubedim da popusti jer sam zaista elelaii tamo. Bila sam dole kad sam imala desetak godina.Posle toga ne. Ila je samo baka par puta, a ja sam jojzavidela to ide i bila sam ljuta to i nas ne vodi.

Tamo su brda, uski putevi, uma... Teko se hoda! Akovam ne ide majka, ne mogu da vas vodim. Jo stemale... tako je tada govorila, a ja sam se pitala kadau ve odrasti da mogu ii sa njom u planinu.

Baka je popustila i pristala da idemo.


62/192

- 62 -

Za dorukom nam je priala o tom kraju, oplanini, o reci...

Baka Olja je isto bila tu sa nama na doruku.Zajedno su se priseale nekih ljudi iz sela, pitale se gdesu, da li su ivi. Oima punim suza su govorile o pustomselu, o grobu oca i majke, o svim danima koje su domladosti provodile tamo...

- Najbolje da krenemo 15. ili 16., moe i 17. jula

govorila je baka Olja, pravei plan za put. OtvaranjeSpomen sobe e biti 19. kad je turnir u selu (turnir ufudbalu, ali to je bio praznik u selu, mnogi su seokupljali tog dana i selo je bilo puno ljudi), posle ima naProkopijama Sabor na Tumbi (to je 21. jula, odrava sevaar na mestu koje se zove Tumba... Isto svake godineu isto doba, kao seanje na pobedu naih u Prvom

svetskom ratu. Gore, na Tumbi je i Kralj Aleksandarpodigao spomenik palima u toj bitci...)... - Tamo jemnogo lepo, e vidite... objanjavala je Tini i menibaka Olja, jer je znala da nismo nikada bile na tomvaaru. Mi smo bile u Kalni u prolee, kad su bile kie ikad nije bilo ni turnira ni vaara. Sve e za nas to biti

novo i zato sam tako uzbuena.Odmah smo poele sa pakovanjem za kui.Idemo posle podne... Tina guna da samo ona pakuje ada ja samo piem. Da nita ne radim. Zato sadzavravam i idem da joj pomognem.

kasnije...

Kad smo dole kui i kad smo rekle da emo iisa bakom i baka Oljom u Kalnu, mama je rekla da bi i


63/192

- 63 -

ona ila. Traie godinji odmor. Odlazak u Kalnu sene proputa! govorila je.

Dogovorile smo se da krenemo u petak. Imamojo par dana do tada, a ja bih htela da ve sutra krenemo.Tako sam nestrpljiva!

Celog dana nisam pomislila na Srkija! Ponosnasam na sebe zbog toga. Razmiljam samo o Kalni, oputu, o planini i kui u umi gde emo biti, da sam skroz

iz glave izbacila Srkija.

jo kasnije...

Sad je zvao stric iz Kopra. Hoe da doemo kodnjih na more.

Dugo je sa tatom priao.Hou da idem na more! Volim da idem na more!

Volim da idem kod strica i strine! Bile smo i prologleta. Otile smo jo krajem juna a vratile se zadnjeg danaavgusta. Tik pred kolu. Bilo nam je prelepo! Tata nas jeodvezo i ostavio tamo i posle opet doao po nas. Ceo

raspust smo bile kod strica same bez njih. Stric je jakodobar, a strina malo stroga. Imaju sina koji je mojegodite...On je OK! Strina ima i sina iz prvog braka. On je crnac, dobro, melez. Stariji je od mene desetakgodina. Super je! Tako je zabavan i aljiv da ga ja zaistaoboavam.

Tata je pristao da nas odvede na more, ali kad se

vratimo iz Kalne i ako dobije slobodne dane. Ipak,Kopar nije tako blizu. Stric je obeao da e nas onivratiti.


64/192

- 64 -

Mislila sam da e mi ovaj raspust propasti. Danigde neemo ii, da se nita vano ni lepo nee

dogoditi. Sada vidim da se sve savreno odvija.

sreda, 15.07.1987.g

Tako sam nestrpljiva! Tako uzbuena!Sve je spakovano za put. Samo ujutru da mama

napravi sendvie za uinu. Kreemo rano, prvim vozomza Novi Sad. Onda presedamo do Beograda i tamohvatamo vezu za Leskovac. Iz Leskovca ima jednomdnevno autobus za Kalnu... Ako ne budemo kasnili,

uhvatiemo ga, ako kasnimo... Kako nam bude! Neu otome da razmiljam.

etvrtak, 16.07.1987.g

Piem u vozu. Sve se trese, da mi i ruka pievrakopis. Jedva stignem da pogodim red.Malo je dosadno. Tina ita neki strip koji smo

kupile u Novom Sadu dok smo ekale voz, baka i bakaOlja spavaju, mama pokuava, ali kae da ne moe.Mora da prati sutuaciju. Boji se da ne bi neko uao ineto ukrao.

Documents

Alisa Saloper - Volim_ne_volim