ALKOHOLIZAM I POSLEDICE

Reč alkohol ( al-kohl ) je arapskog porekla i znači „vrlo fin“ ili „onaj koji peče, žari“. Alkohol je star koliko i ljudski rod, te su do sada o njemu i njegovim štetnim posledicama napisane strane i strane. Sledeći redovi biće skroman doprinos istom, a pokušaće da čitaoca prvenstveno upoznaju sa psihijatrijskim komplikacijama alkoholizma.

Dr J. Kostić, lekar

Štetna dejstva alkohola poznata su od davnina. Među istorijskim spisima nalaze se i oni koji se odnose na alkohol i koji zabranjuju njegovu upotrebu. U Rimskom carstvu bilo je zabranjeno pijenje alkoholnih pića ljudima mlađim od 30 godina jer se smatralo da su to godine koje su najpogodnije za stvaranje porodice i potomstva. Jedan od članova Dušanovog zakonika odnosio se i na kažnjavanje pijanca „ pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče i okrvari, a ne ubije, takvome pijancu da se oko iskopa i ruka odseče....“Mnoge zablude vezane za dejstvo alkoholnih pića ukorenjene su u narodu kao recimo da je alkohol lek, da zagreva organizam, da je hranljiv, da izaziva pojačano samopouzdanje, da jača erotiku... O alkoholizmu kao o bolesti prvi put se piše još davne 1778 godine. Od tada pa do danas o alkoholizmu se govori kao o socijalno-medicinskoj bolesti koja se javlja u svim podnebljima i svim slojevima društva. To je bolest savremenog društva, treća po učestalosti, odmah iza oboljenja srca i malignih tumora.Definicija: alkoholizam je poremećaj u kome ponovljena upotreba alkoholnih pića ima nepovoljan efekat na telesno i psihičko zdravlje onog ko uzima alkoholna pića, na njegovo socijalno prilagođavanje i radnu sposobnost. SZO kaže alkoholičari su one osobe koje ekcesivno uživaju alkoholna pića postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene duševne poremećaje, bilo manifestacije koje zahvataju njihovo telesno i psihičko zdravlje, njihove odnose sa drugim osobama i njihovo dobro socijalno i ekonomsko ponašanje.Tri činioca su neophodna za razvoj alkoholizma formirajući „ alkoholni trougao“Prvi i glavni faktor, čovekSocijalna sredina, što alkoholizmu daje obeležje socijalne bolestiFaktor alkohol, sa svojim farmakološkim osobinama.Važno je istaći da od prvog kontakta sa alkoholnim pićem do formiranja alkoholizma u pravom smislu ( telesne, psihičke, socijalne posledice) prođe određeni vremenski period ( u proseku 15 godina) odnosno alkoholičar prolazi kroz faze:predalkoholičarska, prodromalna, kritična i hronična. U kliničkoj praksi, faze alkoholizma se jednostavnije dele na predtoksikomansku fazu koju karakteriše povećanje tolerancije na alkohol i psihička zavisnost i toksikomansku fazu koja se prepoznaje po gubitku kontrole „ fenomen prve čaše“, alkoholnoj amneziji ili „prekidu filma“, nemogućnosti apstinencije i padu tolerancije.U literaturi se često mogu naći i podele alkoholičara na tipove. Postoje tkz. Alfa, Beta, Gama, Delta i Epsilon alkoholičari. Takođe, ima i podele na periodične alkoholičare sa dnevnim opijanjem , večernjim opijanjem, vikend opijanjem, opijanjem u doba primanja plate ili u prigodnim situacijama i menadžersko opijanje. Sa druge strane, postoje i svakodnevni alkoholičari koji piju po sistemu dolivanja i to od ujutru - te dolivaju nove količine alkohola preko celog dana.

Stepen narušenosti zdravlja kod višegodišnjeg alkoholizma je nesumnjivo veliki. Pored alkohola zavisi i od nekih dodatnih faktora: dužine trajanja alkoholičarskog staža, predodređenosti za pojedine bolesti, opšteg zdravstvenog stanja, naslednih faktora, vrste alkoholnih pića koja se koriste. Sve komplikacije alkoholizma globalno se dele na telesne, neurološke, neuropsihološke i psihijatrijske.

Telesne komplikacije alkoholizma Spoljašnji izgled dugogodišnjeg alkoholičara gotovo je uvek upadljiv- podbulo lice sa naglašenim kapilarnim crtežom na obrazima i nosu, plavičasta boja kože, neuredni spoljašnji izgled, higijenska zapuštenost. Telesne komplikacije alkoholizma čine zapaljenske promene na jednjaku , upala sluzokože želuca, gastritis ili ulkus, čir na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, upala sluzokože tankog creva što za posledicu ima neadekvatnu apsorpciju hranljivih materija i vitamina iz unete hrane. Upala na debelom crevu dovodi do teškoća pražnjenja creva što se ispoljava neredovnim stolicama, čestim prolivima i zatvorima. Gotovo da ne postoji alkoholičar bez oštećenja jetre. Stepen oštećenja jetre direktno zavisi od dužine alkoholičarskog staža. Obolela jetra prolazi kroz dve faze: masnu promenu jetre ili alkoholnu hepatozu što je prolazno oštećenje i može se sanirati prekidanjem pijenja alkohola i lečenjem. Druga faza oštećenja je ciroza jetre, kao nepovratno oštećenje nastalo usled direktnog toksičnog dejstva alkohola na ćelije jetre i njihove zamene nefunkcionalnim, vezivnim tkivom. Složenim patofiziološkim mehanizmima ciroza jetre vremenom dovodi i do ascita tj. nagomilavanja „ slobodne tečnosti“ u trbušnoj duplji. Hronično zapaljenje pankreasa vremenom dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi i šećerne bolesti. Alkohol deluje i na krvne sudove i srčani mišić izazivajući širenje krvnih sudova u koži odnosno smanjuje snagu kontrakcije srca.

Neurološke komplikacije alkoholizma Polineuritis koji vodi u polineuropatiju nastaje zbog direktnog štetnog dejstva alkohola na nerve, te zbog poremećene apsorbcije i nedostatka vitamina B grupe. Prve manifestacije polineuritisa javljaju se u vidu trnjenja, bockanja, brže zamorljivosti, gubitka snage i bolova prvenstveno na rukama i nogama. Onda se javlja podrhtavanje prstiju ruku- tremor, pa bolna osetljivost nerava i mišića na istezanje i pritisak, a u daljoj evoluciji može doći i do delimične oduzetosti i atrofije mišića. Promene su ireverzibilne i rezistentne na terapiju. Alkoholna nekroza korpus kalosuma, encefalopatija Žolif i Wernicke-ova encefalopatija su teške neurološke komplikacije hroničnog alkoholizma. Wernickeova encefalopatija u kliničkoj slici ide sa nistagmusom, paralizom očnih mišića, promenama na zenicama i delirantnim sindromom.

Psihijatrijske komplikacije alkoholizma

Akutna psihotična reagovanja alkoholičara i nealkoholičara

1. patološko napito stanje- nastaje nakon uzimanja sasvim male količine alkoholnih pića, koje su nedovoljne da bi izazvale pijanstvo i intoksikaciju kod većine ljudi, za razliku od akutnog napitog stanja koje nastaje nakon uzimanja veće količine pića. Patološko napito stanje nije pijano već bolesno stanje- to je akutna intolerancija na alkohol. Počinje

iznenada i naglo- osoba upada u sumračno stanje sa suženjem svesti, dezorjentacijom, pogrešnim prepoznavanjem predmeta, osoba i zbivanja u okolini, ekstremnim psihomotornim nemirom, razdražljivošću i izraženim afektom straha i besa. I mada patološko stanje traje kratko vreme, od nekoliko minuta do nekoliko sati, i završava se terminalnim snom, stanje je veoma opasno za okolinu i ima sudsko-medicinski značaj. Ovakav način reagovanja na alkohol predisponiraju određeni činioci- ranije moždane traume, vaskularne ili infektivne bolesti koje su dovele do rezidualnih oštećenja CNS, manifesna ili latentna epilepsija, psihopatije, telesna i psihička iscrpljenost, nespavanje, febrilnost, period rekovalescencije, jaka psihička i emocionalna uzbuđenost.2. komplikovano napito stanje ili patološke reakcije u napitom stanju liči napred navedenom. Međutim, reakcije nastaju nakon uzimanja većih količina alkoholnih pića u dugogodišnjih alkoholičara.3. dipsomanija ili pseudo dipsomanija je patološko pijenje sa paroksizmalnim ili cikličnim načinom pijenja alkohola. Karakteriše ga prisilnost i nemogućnost osobe da se odupre neodoljivoj i patološkoj potrebi za pijenjem. Počinje naglo i naglo prestaje, a vreme takvog kompulsivnog pijenja je od više dana do 2-3 nedelje. Kod pseudodipsomanije nema „unutrašnjih“ već „spoljašnjih“ faktora koji dovode do takvog načina pijenja. Obe vrste patološkog pijenja mogu biti praćene kvalitativnim izmenama svesti, a ponašanje može biti kriminogeno što je značajno sa sudsko-medicinskog stanovišta. 4. konvulzivne alkoholne krize javljaju se isključivo u toksikomanskoj fazi alkoholizma i u stanju akutne alkoholne intoksikacije, a klinički ih nema u periodu apstinencije. Alkohol može provocirati ili otežati epileptične napade kod osoba koje već boluju od epileptične bolesti, ali se mogu pojaviti i prave epileptične manifestacije, najčešće grand mal tipa, kod osoba koje predhodno nisu imale cerebralna oštećenja. Konvulzivne krize u alkoholičara posledica su vitaminskog nedostatka B grupe vitamina, naročito piridoksina. Takođe, štetni produkti nastali pri metabolizmu alkohola dovode do oštećenja centralnog nervnog sistema i pogoduju nastanku epileptičnih manifestacija. Smatra se da su ova oštećenja reverzibilna i da zbog toga epileptični napadi prestaju u apstinenciji.

Alkoholne psihoze

1.Delirijum tremens je akutna komplikacija hroničnog alkoholizma. Dužina alkoholnog staža pre pojave delirijum tremensa je od 6 do 10 godina, pa je najveći broj bolesnika u dobi od 30 do 40 godina. Najčešće počinje u periodu apstinencije ( 2-3 dan ) ili posle znatne redukcije konzumiranja alkohola. Neposredni izazivači su trauma, infektivna oboljenja, oštećenje jetre, psihičke traume, hiruški zahvati, febrilna stanja i veliki napor u alkoholičara. Izbijanju akutne slike delirijum tremensa obično predhodi prodromalni period sa pogoršanjem gastrointestinalnih smetnji, nemirom, strahom, obilnim znojenjem, posebno noću, uz nesanicu i teške snove. Nadalje se razvija poremećaj svesti, poremećaj orjentacije u vremenu i prostoru, jak nemir, tremor celog tela. Oboleli ne jede, ne spava, obilno se znoji, pada krvni pritisak, javljaju se smetnje probave, dehidratacija i poremećaj elektrolitnog disbalansa. Javljaju se perceptivne obmane- iluzije i halucinacije, najčešće vidne, kao male životinje i insekti koji okružuju bolesnika. Mogu se javiti i slušne halucinacije sa zastrašujućim sadržajem. Bolesnik je pojačano sugestibilan tako da mu se određeni sadržaji mogu i sugerisati. Sumanute ideje paranoidnog karaktera upotpunuju kliničku sliku. Nakon nekoliko dana ili nedelja bolesnik pada u dubok san iz koga se budi bistar ili sa delimičnom amnezijom za sve ili deo onoga što se dešavalo u delirijumu.

Međutim, zbog teških komplikacija ( slabljenja srca, dehidratacije, poremećaj funkcije jetre, povišene temperature ) od 10 do 15 % delirantnih slika se završi fatalno.Ukoliko bolest pređe u prolongiranu formu onda ide sa slikom ireverzibilne alkoholne demence.Lečenje delirijum tremensa mora biti hospitalno i uključije opštu negu, rehidrataciju, sediranje pacijenta neurolepticima i visoke doze vitamina, posebno B kompleksa.2.Alkoholna halucinoza karakterišu je halucinacije, najčešće slušne, uz očuvanu svest, dobru orjentaciju i očuvanu ličnost. Još uvek se ne zna da li je alkoholna halucinoza posebna forma latentne šizofrenije koja se manifestuje pod uticajem alkoholizma ili je to psihoza kao i bilo koja druga iz grupe psihoorganskog sindroma. Halucinacije u početku imaju elementarna obeležja i teško se razlikuju od iluzija. Kasnije, postaju sve uobličenije i izrazitije. Najčešće su slušne halucinacije sa zastrašujućim ili pogrdnim sadržajem i praćene su intenzivnim strahom. Akutna halucinoza traje od nekoliko dana do 6 meseci. Može i recidivirati. Hronične halucinoze traju duže i progrediraju ka hroničnom organskom psihosindromu. 3.Patološka ljubomora alkoholičara Ludilo ljubomore javlja se u kasnijim fazama alkoholizma i to isključivo kod muškaraca ( javlja se i kod nekih drugih psihičkih bolesti koje nemaju veze sa alkoholizmom ). Alkoholna ljubomora je u korelaciji sa impotencijom koja se javlja u velikog broja alkoholičara. Alkoholičar svojom ljubomorom i izrazitom agresijom postaje mučitelj svog partnera i porodice. Zbog izuzetne opasnosti koju ovakav pacijent predstavlja za druge obavezno je hospitalno lečenje.4.Korsakovljeva psihoza i ona se javlja u odmaklim stadijumima alkoholizma i predstavlja kombinaciju polineuropatije i teške forme demencije. U početku postoji samo slika alkoholnog polineuritisa ( psihički sindrom bez polineuropatije je Korsakovljev sindrom ), a onda se nadovezuju smetnje pamćenja i sećanja, najpre za nove pa za stare događaje. Praznine u pamćenju pacijent pokušava da popuni konfabulacijama odnosno izmišljenim sadržajima. Nadalje, klinička slika se obogaćuje i poremećajem orjentacije , pažnje, shvatanja, rasuđivanja što sve zajedno daje sliku demencije.

Alkoholne demence Alkohol dovodi i do oštećenja mozga što se manifestuje difuznom kortikalnom i subkortikalnom atrofijom. Najčešća patoanatomska lokalizacija je u čeonim režnjevima. Na kliničkom planu javljaju se simptomi demence. Jednostavna alkoholna demenca počinje izmenama u etičkoj sferi, nizom promena u ponašanju alkoholičara, a onda se nadovezuje i slika intelektualnog propadanja. Lečenje alkoholnih demencija je neizvesno jer se obično radi o ireverzibilnim i progredirajućim promenama.

Umesto zaključka: Malo se razmišlja da je put od veselog raspoloženja i zaboravljanja briga i problema pod „uticajem jedne čašice“, preko agresivnog i bolesnog ponašanja do globalnog propadanja opšteg zdravlja, intelektualnih funkcija i celokupne ličnosti, na žalost, veoma kratak. Zato je i cilj prethodnih redova bio da podseti na štetno dejstvo alkohola. Ukoliko je čitalac nakon pročitanog teksta, umesto čaše piva ispio čašu soka, cilj je postignut. Živeli!