Polje istraivanja stresa je sutinski multidisciplinarno i kompleksno. Stres moe nastati iz gotovo neogranienog broja kombinacija situacija i razliitih faktora, i ima potencijal da utie na sve sisteme organa, bilo direktno ili indirektno. Psihofiziki integritet oveka je rezutat sinkhrone interakcije i ravnotee izmeu psihikog i fizikog, neuralnog, hormonalnog i imunolokog sistema organizma, a homeostazomnazivamo stanje unutranje dinamikeravnotee izmeu stimuliuih i smirujuih neurohemijskihpotencijala neophodnih za odravanjeivota. Alostazom se finie adaptivna sposobnostorganizma da pojaava odnosno smiruje pojedinevitalne funkcije kao odgovor na razliite spoljanje iunutranje zahteve, prilagoavajui se novonastalimuslovima (1). Alostaza je mogunost postizanjastabilnosti putem stalnih promena, a njeni primarnisistemi su hipotalamo-hipofizo-adrenalnaosovina (HHA-osovina), simpatikoadrenalni teimunoloki sistem. Kod zdravog oveka fiziolokiAlostaza i alostatiki naporAdaptacija u stresnim situacijama zahteva aktivaciju neuro-imunoendokrinolokih mehanizama. Prema Sterlingu i Eyeru (1988) ova adaptacija se naziva alostaza, to znai da je organizam postigao novu stabilnost putem promene. Alostaza je kljuna u postizanju homeostaze. Kada se ovi sistemi adaptacije efikasno ukljuuju i iskljuuju, i to ne previe esto, telo je u stanju da se efikasno nosi sa stresorima sa kojima inae ne bi. Meutim, u izuzetno dugim stresnim situacijama sa visokim stepenom stresa koje dovode do napora, alostatiki sistemi mogu preterano da se stimuliu, i da kao rezultat ne funkcioniu normalno. Ova smetnja u sistemu alostaze se naziva alostatiki napor ili cena adaptacije (McEwen i Stellar, 1993). Alostatika optereenja vode do smetnji u odbrambenom sistemu organizma i izazivaju promene u neuro-imunoendokrinolokim stazama i stazama bola, to vremenom moe dovesti i do bolesti (McEwen 2002, 2007). Meutim, nepovoljni uticaj hroninog stresa moe da se suzbije jaanjem pojedinca, dozvoljavanjem da funkcionie u skladu sa svojim sistemom vrednosti i pozitivnim oekivanjima, poveavanjem drutvene podrke, promovisanjem zdravog ivota (fizika veba, izvlaenje, gimastika, optimalna ishrana, optimalan san i odmor, umerena konzumacija alkohola, nekonzumiranje cigareta...), optimizacijom ergonomike i smanjenjem napora koji je u vezi sa psiho-socio-kulturnim aspektima na radnom mestu.

AlostazaSposobnost organizma da pojaava odnosno utiava pojedine vitalne funkcije kao odgovor na razliite vanjske i unutarnje zahtjeve i time se prilagoava novonastalim uvjetima, Sterling i Eyer su 1988 definirali kao alostazu. Drugim rijeima, alostaza je postizanje stabilnosti putem stalnih promjena, a njezini primarni sustavi su hormoni osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrena lijezda (HPA), kateholamini i citokini. Kod zdravog ovjeka fizioloki se mehanizmi lako i brzo prilagoavaju promjenama te "ukljuuju" i "iskljuuju" sinkronizirajui odgovor prema zahtjevima okoline. Meutim, uestale promjene fiziolokih procesa u smislu poveanja i smanjenja njihove aktivnosti postupno iscrpljuju organe i tkiva organizma te ga dovode u stanje podlonosti prema bolestima, odnosno u stanje alostatskog optereenja (AL od eng. allostatic load). Stresna reakcija sastavni je dio alostaze, jer fiziolokim i bihevioralnim procesima omoguava preivljavanje jedinke u situaciji iznenadne opasnosti a njezini glavni medijatori isti su oni koji sudjeluju u odravanju dnevnih ciklusa aktivnosti i mirovanja. No upravo stres, bez obzira na to je li stvaran ili zamiljen, znatno doprinosi alostatskom optereenju. Dok je adaptivni odgovor posljedica kratkotrajne aktivacije, patoloki odgovor je najee rezultat prekomjerne produkcije stresnih hormona ili nemogunosti da se utia aktivirana HPA-osovina. Sposobnost adaptiranja ili pokretanja stresne reakcije moe biti promijenjena uslijed genetikih faktora ili ranijih ivotnih iskustava. Opisana su etiri osnovna mehanizma kojima stres moe dovesti do alostatskog optereenja. Posljedice promijenjenog odgovora stresnog sustava mogu, nadalje, pridonijeti razvoju ve postojeih bolesti ili otvoriti mogunost poetku novih patolokih procesa. Prema ovom konceptu predloeno je uvoenje nove, zbirne mjere (AL score) kojom je mogue procijeniti ukupno bioloko optereenje organizma nagomilano tijekom ivota. Mjera alostatskog optereenja dobiva se na temelju odreivanja fiziolokih vrijednosti 10 (ili vie) biolokih parametara te, kao zbirna vrijednost, ima prediktivni znaaj.

STRESStres se moe definisati kao opta nespecifinareakcija organizma izazvana nepovoljnim i tetnimuticajima iz spoljne i unutranje sredine. Stresnareakcija ima zatitni karakter, usmeren na to da semobiliu svi resursi organizma u cilju zatite odnepovoljnih i tetnih uticaja.Prema medicinskom shvatanju stres je bilo kojetetno dejstvo spoljanjeg ili unutranjeg porekla kojenaruava prirodnu ravnoteu organizma, tako da sejavlja reakcija prilagoavanja praena razliitimfizikim i psiholokim poremeajima koji mogudovesti do nastanka bolesti.Opte je miljenje da stres nije bolesno stanjeve funkcionalno stanje naruene ravnoteeorganizma i kratkotrajne psihofizioloke pometnje,koje je mogue razumeti kao reaktivno stanje nagranici izmeu zdravlja i bolesti.VRSTE STRESAPREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORAFiziki stresIzazvan energetskim promenama u okoliniorganizma, odnosno mehanikim i fizikim dejstvomnpr. udari, potresi, nagla promena temperature, buka idr.Bioloki stresIzazvan biolokim i fiziolokim iniocima kaoto su: povrede, gubitak tenosti, toksini i infektivniagensi, gladovanje, poremeaji biolokog ritma itd.Psiholoki stresIzazvan iznenadnim i neoekivanim ivotnimdogaajima, opasnim situacijama, raznim liavanjima,konfliktima i dr.Socijalni stresIzazvan iniocima socijalne prirode kao to sunagle: drutvene promene, socijalne krize,interpersonalni sukobi, revolucije, pljake, progoni,ratovi...Psiho-socijalni stresTermin koji se sve vie koristi kako bi obuhvatioi psiholoku i socijalnu komponentu stresa imajii uvidu da se one najee javljaju zajedno.PREMA IVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMANASTAJEivotni stresoviVezani su za dogaanja u svakodnevnom ivotuili porodici.Profesionalni stresoviVezuju se za posao koji ovek obavlja.Razvojni stresoviVezuju se za ivotne krize i odreene periode uovekovom ivotu npr.: polazak u kolu, pubertet,adolescencija, zaposlenje, stupanje u brak, odlazak upenziju i sl.Akcidentalni stresoviVezuju se za vanredne situacije ili iznenadnedogaaje: elementarne nepogode, saobraajni udesi,havarije, smrt u porodici, gubitak imovine, posla i sl.PREMA UTICAJU NA ORGANIZAMEustres - Ukoliko stresni odgovor ostane ugranicama zatitne uloge (upozorenja).Distres - Ukoliko je stresna reakcija praenatetnim posledicama po organizama.Fiziologija rada7PREMA FIZIKOM I SOCIJALNOM KONTEKSTUU KOME NASTAJEEkoloki stres - Koji se doivljava pri prilagoavanjuna novu geografsko-klimatsku sredinu.Urbani stres - Koji se doivljavaju pri prilagoavanjuna urbanu sredinuAkulturacioni stres - Koji se doivljavaju priprilagoavanju na drugu kulturuFIZIOLOGIJA STRESAZa fiziologiju stresa vano je poznavati dveneuro-endokrine osovine i to:HIPOTALAMUSADENOHIPOFIZAKORANADBUBREGAHipotalamus kontrolie veinu vegetativnih iendokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblikeemocionalnog ponaanja. Hipotalamus lui oslobaajuei inhibirajue faktore, koji kontroliu luenjehormona adenohipofize. U fazi stresa lui sekortkotropin oslobaajui faktor (CRF), pod ijimdejstvom adenohipofiza lui adrenokortiko-tropin(ACTH), koji izaziva luenje adrenokorti-kalnihhormona iz kore nadbubrene lezde od kojih jenajznaajniji kortizol. Stres u roku od ne-kolikominuta dovodi do poveanja luenja korti-zola i do 20puta.Kortizol ima brojne funkcije u kontroli metabolizmaproteina, masti i ugljenihhidrataStimulie glikoneogenezu u jetri - dolazi doporasta rezervi glikogena u jetriUmereno smanjuje korienje glikoze u svimelijama u organizmu - dolazi do porast glikoze u krvi.Smanjuje zalihe proteina u skoro svim elijamaosim u jetri - poveanje konc. proteina u krvi i jetri.Podstie mobilizaciju masnih kiselina i nji-hovkorienje za dobijanje energijeIma antiinflamatorno dejstvo i suprimira imunolokisistemNa ovaj nain kortizol koji se lui u fazi stre-sapomae da metaboliki sistem kao izvor ener-gijeumesto glikoze koristi masne kiseline. Svrsishodnostove reakcije jo uvek nije do kraja poznata.Luenje CRF i ACTH nalazi se u direktnojnegativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola uplazmi, ali su stresni stimulusi nadmoniji i uvekmogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola.HIPOTALAMUSSIMPATIKUSSR NADBUBREGAAutonomni nervni sistem (ANS) kontrolie presvega viscelarne funkcije organizma. Senzorni signaliulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kimenojmodini, modanom stablu i hipotalamusu, odakle senakon obrade simpatikim (Sy) i parasimpatikim(PSy) nervnim vlaknima alju odgovori u viscelarneorgane ime se kontrolie njihova aktivnost.Sistemi Sy i PSy deluju reciprono, ali vei-nuorgana dominantno kontrolie jedan od njih.Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna lui sejedan od dva transmiteraAcetil-holin (Holinergina vlakna) - Se lui nakrajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana, kao ina krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojnelezde, piloerektorne miie i neke krvne sudove).Acetilholin stimulie efektorne organe vezu-juise za muskarinske i nikotinske receptore na njimaNoradrenalin (adrenergina vlakna) - Se lui nakrajevima veine Sy nervnih vlakanNoradrenalin stimulie efektorne organevezujui se alfa i beta receptore na njima.Deo Sy pregangliskih vlakana zavrava sedirektno u sri nadbubrene lezde. Preko ovih vla-kanasr nadbubrene lezde stimulie se na luenjehormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%)koji se putem krvi prenose u sva tkiva.Simpatika stimulacija viscelarnih organa sedakle odvija na dva naina direktno preko simpatikihnerava i indirektno preko hormona sri nadbubregakoji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa.Noradrenalin koji se iz Sy nervnih zavreta-kalui direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-likosekundi, dok noradrenalin i adrenalin koje srnadbubrega lui u krv ostaju aktivni sve dok nedifunduju u tkiva.Kod stresa dolazi do masivne aktivnostisimpatikusa kao rezultat ega dolazi do reakcije celogorganizma koja poveava njegovu sposob-nost daobavlja naporan fiziki rad i to na vie naina: poveava se krvni pritisak, poveava se dotok krvi u aktivne miie, a smanjujeu organe koji ne uestvuju u motornoj aktivnosti, raste eliski metabolizam u celom organizmu, poveava se nivo glukoze u krvi, glikoliza u jetri imiiima, snaga miia i mentalna aktivnost.Kao to je ve reeno ANS kontrolie hipotalamusali i kora velikog mozga. Izgleda da viapodruija mozga mogu promeniti delovanje ANStoliko snano da mogu izazvati i neka oboljenja(peptiki ulkus, opstipaciju, srane palpitacije ili aksrani udar).ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJEFaza alarma (oka)Kada individua postaje svesna prisustva stresogenogfaktora i obraa panju na njega u ciljudefinisanja i procene stresora. Tada se na emocionalnomplanu uoava zbunjenost, neverica premaokolini. Procesi opaanja i miljenja su narueni takoda je oteana objektivna ocena situacije i donoenjepravilnih reanja. Usled suene percepcije estodolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se drugekarakteristike zane-maruju (fenomen tunelskogvienja).Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja)Ovu fazu karakterie mobilizacija resursa celogorganizma radi suprotstavljanja delovanju stresora irazvoju neeljenih posledica. Vri se analiza situacije,suoavanje sa okolnostima, tes-tiraju se moguareenja i donosi konana od-luka o suprotstavljanju iFiziologija rada8savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo izstresne situacije.Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo nerazrei stresna situacija dolazi do regresije namentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu,javljaju se greke, aktiviraju neke automatske navike, a udaljem toku i neki instiktivni abloni. Ako sve ovo ne dapozitivne rezultate nastupa trea faza.Faza sloma linosti (Faza iscrpljenja idezintegracije)Dolazi do slabljenja kompenzatornihmehanizama linosti, javlja se rasejanost,nemogunost koncentracije, a moguaje i pojavainhibicije i ukoenosti. Ponekad se javlja i intenzivnistrah i panika, a u ekstremnim sluajevima mogu seispoljiti akutni psihiki poremeaji ili psihosomatskaoboljenja.PROFESIONALNI STRESKod profesionalnog stresa fiziki i psihosocijalnifaktori radne sredine se posmatraju kaofaktori stresa koji mogu da dovedu do poremeajafizikog i mentalnog zdravlja radnika. U vezi stimrazlikujemo: fiziki profesionalni stres i psihiki profesionalni stres.U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka imanifestacija razlikujemo; akutni profesionalni stres i hronini profesionalni stres.EtiologijaZa nastanak profesionalnog stresa bitni su: uslovi i zahtevi posla (Radno optereenje) - sajedne strani i sa druge strane i individualne karakteristike samog radnika - tj.njegovo doivljavanja samog posla.Stres na poslu se moe opisati kroz dvafenomena: kvantitativan - kada posao predstavlja izvornedovoljnog optereenja (suvie malo) iliprevelikog optereenja (suvie mnogo) i kvalitativan - kada posao radniku pruanedovoljnu stimulaciju (suvie lako) iliprekomernu stimulaciju (suvie teko)Npr. jednostavni, monotoni poslovi (suvielako) ako se rade pod vremenskom presijom (suviemnogo), kao i poslovi koji se obavljaju retko (suviemalo) ali sa izuzetno komplikovanim odluivanjem(suvie teko) mogu predstavljati stresne faktore.Izvori psihikog stresaPostoji veliki broj pojedinanih faktora injihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvoripsihikog stresa na nekom poslu. Uglavnom seizdvajaju sledei psiholoki faktori profesionalnogstresa: odgovornost za bezbednost ljudi - pri rukovanjumainama i ureajima npr. vozai, piloti, kranisti. odgovornost za druge ljude - npr. poslovimenadera, upravnika, nadzornika, odgovornost za materijalne vrednosti - npr. rad saskupom opremom, sloenim ureajima, posao na izolovanim usamljenim mestima - bezkontakta sa drugim ljudima i bez pomoi npr.uvari. zamorni kontakti sa drugim ljudima - npr. rad napregovaranju, rad sa uenicaima, pacijen-tima i sl. repetitivni i monotoni poslovi - gde se radni zadaciponavljaju u rasponu kraem od 2 min.-rad na traci, nametnuti ritam rada - npr. poslovi vezani za ritamrada maine, normirani poslovi, ograniavanje slobode i inicijative u poslu - poslovikoji zahevaju strogu primenu paravila i propisa, poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanimposmatranjem - npr. kontrola kvaliteta proizvoda, poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla -npr.simultani rad na vie maina, usluivanje vieljudi, kompleksno odluivanje i reavanje problemaposebnokad je vezano za vremenski rok i drugeljude, prisustvo faktora radne sredine - buka, praina,hemikalije, mikroklima, organizacioni faktori rada - smenski rad, noni rad,neodreeno radno vreme, neodgovarajua radna oprema i zatitna sredstva, mogunost nastanka vanrednih situacija, loi meuljudski odnosi i ubrzane promene i inovacije na poslaKliniki oblici profesionalnog stresaSagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome)Najee se javlja kod ljudi koji su u toku radaizloeni velikim emocionalnim prilivima i davanjima(lekari, prosvetni radnici, usluna delatnost).Kliniki se manifestuje emocionalnom tupou,depersonalizacijom linosti i nemogunostisamorealizacije novih obaveza i zadataka.Tehno-stresNastaje kao posledica disbalansa pritiskaizrazitog razvoja nauke i tehnologije, sa jedne strane inemogunosti radnika da se usavre i prilagode tojtehnologiji kako bi obavili posao korektno i uzadatom vremenskom periodu, sa druge strane.Kliniki se manifestuje pre svega simptomatologijomporemeaja neurovegetativnog sistemaPrevencija profesionalnog stresaMere za prevenciju profesionalnog stresa mogubiti veoma razliite: profesionalna selekcija - osoblja za poslove izadatke koji nose rizik stresnog reagovanja, potpuno i pravovremeno informisanje - svih kojimogu biti izloeni stresu,Fiziologija rada9 adekvatno znanje i iskustvo - najbolje oruije uborbi sa iznenadnim tekoama, program obuke i pripreme - za suoavanje sastresnim fakorima i dogaajima, pravilno vaspitanje - razvijanje odreenog radnogmorala, tehnoloke, strukturalne i organiuacione mere, medicinske i psiholoke mere i dr. - napsiholokom planu najee se primenjujumehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr.:Direktna akcija - Izbegavanje tetnih uticaja,suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje;Razni palijativni modeli - koji se mogusprovoditi na fiziolokom, psiholokom i socijalnomnivou.Leenje profesionalnog stresaU situacijama ekstremnog optereenja kojeprevazilaze ovekove normalne kompenzatornemogunosti, dolazi do javljanja stresa i patolokihprocesa to izaziva pad radne i ukupne aktivnosti.Efikasnost prevladavanja stresa u najveoj merizavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremeajanastalih pod dejstvom stresnih faktora, ali i odsituacije i optih okolnosti u kojima se koriste mere zaprevazilaenje stresa, kao i od kapaciteta i sposobnostiosobe koja je doivela stres. Takve osobe najee seobraaju za psiholoku i medicinsku pomo, kojapodrazumeva: razgovor sa poverenjem i naklonjenou, upoznavanje sa problemima na poslu i u ivotu, informisanje o prirodi stresnih dogaaja, promena posla, uestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima, druenje, aktivan odmor i rekreacija, boravak u prirodi na sveem vazduhu, odravanje pozitivnog raspoloenja, bolja organizacija radnog i slobodnog vremena, podsticanje individualne stvaralake aktivnosti, izgradnja poeljnog stila ivljenja, jaanje volje, kondicije, psiholoke izdrljivosti itolerancije na psihiki stres i frustracije, sticanje vetina za samokontrolu i vladanje stresomkroz trening i relaksaciju (joga, vebe), podizanje samopouzdanja optimizma i opteg nivoapsihikog zdravlja, medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i leenje u odgovarajuim ustanovama

IXSTRES NA RADU

Stres na radu je biopsiholoska varijabla koja posreduje izmedju radne sredine, zadovoljstva i radnikovog zdravlja, a nastaje iz pritiska koje stvaraju zahtevi posla i odgovora ljudi na te pritiske.

Rad u otezanim uslovima je pogodan za razvoj stresnih stanja operatora jer se danas sve vise izlazu dvostrukom pritisku: slozeni zadaci i kompleksni uslovi rada, s jedne strane i zahtevi za gotovo apsolutnom tacnoscu, s druge strane.

Uzrocnici tj.stresogene karakteristike rada u nase vreme: 1. Angazovanost ljudi na razlicitim poslovima u usluznim delatnostima. Tu se cesto govori o sindromuemocionalnog izgaranja, stresne situacije su frekventne i intenzivne, a radnici nemaju interpers.vestine;2. Savremena privreda je podlozna brzim I sirokim transformacijama, sto stvara klimu trajne nesigurnosti zaposlenih;3. Smanjenje broja zaposlenih, sto dovodi do povecanja obima posla onih koji ostaju, tesnih rokova, sve kracih odmora I pauza, pojave nezadovoljstva, pa su samim tim vise izlozeni nezgodama I greskama;4. Savremena IT (informaciona tehnologija) koja je cest izvor problema zbogstalnih inovacija.5. Elektronska kontrola (monitoring);6. Diskriminacija i sexualno uznemiravanje;7. Psiholoski i moralni teror na radnom mestu (mobbing), kojima se 1 osoba ili grupa zlostavlja i ponizava s ciljem da joj se ugrozi ugled, identitet, dostojanstvo I da se odstrani s posla. Razlikujemo: horizontalnim.- medju radnicima na istoj lestvici u hijerarhiji, ivertikalni m.- kad nadredjeni zlostavlja jednog podredjenog ili grupu.Razlozi su razliciti: visoki zahtevi poslodavaca, losa klima I odnosi medju ljudima, slaba organizacija, tendencija smanjivanja broja radnika,.. ;8. Angazovanje radnika na odredjeno vreme, na radu sa skracenim radnim vremenom I radu na crno, sto iako ima svoje prednsoti ipak predstavlja dodatni izvornesigurnosti, strepnje i zamora;9. Zastarevanje znanja, vestina i tehnika I stalna potreba za savladavanjem novih vestina predstavlja samo jos jedan izvor stresa I naprezanja.

Karakteristike profesionalnog opterecenja i stresa operatoraStres i radno opterecenje zavisi od: broja signala aktivnih radnji koje o.treba da izvede extremnih i havarijskih situacija akutnog i hronicnog zamora ocekivanja, tj.kad objektivne havarijske situacije nema ali se govori da se ona ocekuje odsustva anticipacije tj.npr.u situaciji skoro udes, stres ne nastaje u toku situacije ili pre nje, vec tek nakon izvesnog vremena.

Najteze je u havarijskim situacijama jer: predstavlja neocekivano usloznjavanje rada i prilagodjavanje reakcija tada najupadljivija karakteristika ponasanja je nefleksibilnost moze da, s jedne strane, pokrene o.na aktivnost i efikasnost (a stres dozivljava tek naknadno), dok s druge strane, havarija moze da izazove stres koji usled ne prevladavanja dovodi do neefikasnosti o.i pravljenja greski, kao i do negativnih afektivnih reakcija.

Rizicni poslovi:Njih karakterise rizik od nezgode ili trauma usled izlozenosti neprijatnim uslovima i rizicnoj aktivnosti koje prati poviseno emocionalno naprezanje. Fizicka opasnost se odnosi na izlozenost stetnim agensima koje mogu da dovedu do fizickog bola, povrede,.. Emocionalna opasnost dozivljaj ugrozenosti koji nastaje usled izlozenosti patnji, tragediji, bedi,..

Rizicne poslove karakterise: objektivne komponente postoje nezavisno od toga da li radnik zaista opaza opasnost na poslu. Od obj.opasnosti radnik se moze zastititi strogim pridrzavanjem pravila i da koristi propisane mere zastite. Obj.opasnost je zavisna od stava radnika i moze se istaci kroz socijalna i simbolicka obelezja sto moze znatno da redukuje subj.dozivljaj stresa (uniformisana lica); subjektivne komponente opasnosti posla odnose se na extremne situacije u kojima su radnici primorani da rade sa svojim rezervnim kapacitetima.Prema rezultatima istrazivanja (izmi, 1988) psiholoski faktori koji modeliraju ponasanje u extr.situacijama ukljucuju emocionalnost stabilnost i otpornost, nisku neuroticnost i anksioznost i snagu nervnog sistema.T-tip licnosti profil ljudi koji mogu uspesno da obavljaju opasne poslove. Njih odlikuje stremljenje ka extremnoj mentalnoj i fizickoj stimulaciji i visoka tolerancija opasnosti (sto moze da odvuce ka drustveno prihvatljivim ali i neprihvatljivim oblicima ponasanja).

STA JE STRES

Kanon reakcija bezi ili se bori, koja podrazumeva lucenje hormona i opstu mobilizaciju energetskih potencijala za pripremu organizma da se suoci sa pritiscima i opasnostima.

Posledice stresa se izrazavaju kroz razlicite emocionalne, intelektualne i fizicke simptome.

Razlikuje se: pozitivan stres koji nije previse intenzivan, dug i iscrpljujuci. Kao takav dovodi do bolje organizacije i uvecavanja resursa, sto je podsticaj emoc.i intel.razvoju i usavrsavanju. Savladavanjem stresa razvija se samopouzdanje i kompetencija. negativan stres koji je tezak, trajan i iscrpljujuci, i uzrok je poremecaja funkcionisanja organizma i deluje supresivno na imuni sistem.

3 osnovne koncepcije njegovog tumacenja:1. stres je reakcija (ono sto se desava u coveku)Hans Seli je def.stres kao nespecificnu reakciju organizma na pretecu stimulaciju. U svakoj situaciji kada je org.izlozen pojacanim zahtevima u kojima dominira strah, patnja,.. nastupa reakcija koju je nazvao opstim adaptacionim sindromom, koji se odvija u nekoliko faza: uzbuna ovo je kratkotrajna burna reakcija u kojoj se org., mobilizacijom zastitnih snaga (odbram.mehanizmi), priprema za borbu. otpor nastupa ukoliko stres potraje. U njoj se org.bori ili se adaptira. Tada se najcesce uspostavlja ravnoteza. Ukoliko se adaptacioni mehanizmi ne pokazu efikasnim, posle sve vece tenzije i anksioznosti, nastupa iscrpljenje. iscrpljenje znak da je borba sa stresom privremeno ili trajno izgubljena. Posledice su najcesce funkcionalne teskoce koje vremenom prelaze i u organska oboljenja.

Znacajna pretpostavka Selijeve koncepcije jeste da duga i iscrpljujuca borba sa stresom vodi bolestima stresa. Problemi se mogu ispoljiti: kao lakse funkcionalne tegobe i poremecaji koji se mogu savladati; i kaoteska oboljenja sa neizvesnim ishodom.Nespecificna reakcija je, u stvari, retko nespecificna, jer nije slobodna od psihosocijalnih i genetskih faktora i iskustva. Pa se zato ova reakcija danas tumaci i kao sklonost reagovanja po odredjenom psiholoskom obrascu.

2. stres je stimulacija (ono sto se desava sa covekom)S.je niz uzroka a ne simptoma i posledica. Rec je o karakteristikama uslova rada koje oznacavamo kao extremne i stresne.Opis extremnih uslova: kratkovremeni stresori podrazumevaju uslove koji sistematski, ali ne dugo, ometaju ostvarenje neke radne aktivnosti. To su situacije u kojima je za izvesno vreme potrebno odzati visoku brzinu i tacnost u radu u nepovoljnim okolnostima. dugovremeni stresori kada operator boravi u uslovima izolacije i tada obavlja slozene i rizicne poslove.Stres nastaje u svim onim okolnostima kada dolazi do odstupanja od optimalnih nivoa zahteva.

3. stres je proces (transakcija) (interakcija covek-okruzenje)Temelji se na modelu uzajamnog dejstva, interakcije coveka i okruzenja i na aktivnoj ulozi coveka u situaciji stresa. Ovaj pristup pokusava da objasni zasto se stres javlja.Model stresa Koksa i Makeja, 1976: zasnovan na ekoloskoj i transakcionoj prirodi fenomena; u model je ukljuceno 5 faza:I. u ovoj fazi dominiraju zahtevi spoljasnje sredine. Pored njih znacajni su i unutrasnji zahtevi i potrebe. Zadovoljenje potreba je vazno i ono odredjuje ponasanje. Saznanje da su nastupile potrebe i mogucnosti njihovog zadovoljenja odredjuje sledeci stadijum.II. ukljucuje se stres, koji nastaje kada je narusena ravnoteza saznanja o postojanju odredjenih potreba i mogucnosti njihovog zadovoljenja. Radi se o subjektivnom dozivljaju mogucnosti zadovoljenja, koji moze da bude realan i nerealan. Bitna je kognitivna ocena situacije i ocena mogucnosti da je resi. To narusavanje ravnoteze prati emocionalno prezivljavanje koje je povezano sa kog.i bihejvioralnim pokusajima da se snage mobilisu radi slabljenja stresa i pritiska.Ovo je sadrzaj III.i IV.faze, koje karakterise povratna reakcija.V. takodje regulise povratnu vezu koja sada obuhvata sve stadijume u sistemu reagovanja i koja je znacajna za ishod svake faze. Ova faza je znacajna npr.za fiziolosku reakciju na stres (jer utice na lucenje adrenalina). Najcesce, zbog neadekvatne povratne reakcije, produzava se i pojacava prezivljavanje stresa sto dovodi do poremecaja zdravlja.

Ukratko 5 faza: 1. Zahtevi spoljasnje sredine, 2. Saznanje o potrebama i mogucnostima zadovoljenja, pojava stresa. 3.i 4. Emocionalno prezivljavanje koje je povezano sa kog. i bih. pokusajima da se oslabi pritisak, sto se vidi u izmenama shema ponasanja. 5. Regulisanje povratne veze koja obuhvata sve stadijume reagovanja.

Lazarusov model stresa: da bi se razumela priroda psiholoskog stresa treba ukljuciti kognitivne procese koji determinisu vrstu i intenzitet stresne reakcije.I. u nizu ovih varijabli je pretnja dozivljaj nekog stimulusa kao potencijalno ugrozavajuceg;II. sledi primarna procena pretnje zasniva se na evaluaciji stimulusa (realnoj ili nerealnoj) na bazi iskustva, ocekivanja i stavova. Faktori licnosti koji determinisu prim.proc.pretnje su: sigurnost (utice na stepen procene p.) i anksioznost (utice na opadanje otpornosti). Situacioni faktor koji deluje na prim.proc.pretnje je:dvosmislenost pretnje (ukoliko je nejasnoca veca, procena se pojacava).III. sekundarna procena osoba vrsi izbor ponasanja i aktivira mehanizme prevazilazenja i suprotstavlja se pretnji. I na ovu procenu deluju: Sredinski faktori, od kojih je najvazniji:izvor pretnje,mogucnost da se situacija promeni, isredinska ogranicenja. Faktori licnosti su:ego snaga,struktura motivacije, i odbrambene snage.Najvaznija je snaga ega koja determinise nivo tolerancije na frustraciju, ponasanje u stresnoj situaciji i tip odbrambene reakcije.Znacajni su i neuroticizam, extraverzija, istrajnost, optimizam i nada.Osnovne f-je sekund.pr.p.teku u 2 pravca: ka aktivnom uklanjanje prepreka ili promena ponaanja pasivnom reagovanju ogleda se u emocionalnoj regulaciji, najee u psiholokim odbrambenim mehanizmimaPrimarna i sekundarna procena se ee simultano odvijaju.

Definicija stresa:Stras je rezultat procene (realne ili ner.) poveanih i/ili oteanih zahteva koji se nameu oveku, s jedne strane, i procene oteane mogunosti da se zahtevi savladaju, s druge strane.Kada individua oceni zahteve kao ugroavajue, a svoje raspoloive snage kao neadekvatne, stres dovodi do negativnih posledica, pa i bolesti. Ako oceni da se zahtevi mogu savladati, osoba, iako osea posledice stresa i naprezanja, situaciju moe da doivi kao izazov. Javlja se prisustvo pozitivnih emocija koje mogu da doprinesu zadovoljstvu, kompeticiji i poveanju otpornosti. Ceo ovaj proces je oposredovan (dobrim delom) karakteristikama linosti.

Kako nastaje stres na raduMekgratov model, 1976(najznaajniji model u tumaenju stresa) zasniva se na shvatanju da je stres na radu individualni fenomen, subjektivan u osnovi, i moe se smatrati postojeim samo kod onog radnika koji proceni da je pod pritiskom. Mekgrat ga je predstavio u formi zatvorene sistemske reakcije:

DPONASANJEASITUACIJA

ishod

procena reagovanje

proces odlucivanjaBopazanje situacijaC izbor odgovoramodel stresa na raduPo ovom modelu sistemska reakcija nastaje kada u radnoj situaciji nastupi neka promena koju radnik proceni kao ugroavajuu (A i B). Nakon procesa koji potroi na odluivanje, radnik bira odgovor na situaciju, reaguje (ili se uzdrava), to se zavrava ponaanjem koje dovodi do nekog rezultata (pozitivnog, negativnog, ...) koji se uliva u prvobitnu situaciju (C i D). Ovaj ciklus utie na budui tok dogaaja.

Mekgrat i saradnici smatraju da se geneza stresa moe sagledati kroz interakciju tri podruja: fiziki uslovi (A), socijalna sredina (B) i radnik - linost (C)

Podruja nastanka stresa na radu

S obzirom na kombinacije, mogue je definisati sve potencijalne izvore stresa u radnoj sredini:1. s. je posledica obavljanja radnih zadataka AC2. s. je vezan za radnu ulogu BC3. s. je rezultat sveukupnog radnog ponaanja ABC4. s. je rezultat meuljudskih odnosa B5. s. izazivaju fiziki uslovi na radu A6. s. je posledica individualnih karakteristika radnika CPreklapanje fiz. i soc. sredine je vano za ukupno funkcionisanje na radu AB

Stres i stresori u radnom okruanjuDve orjentacije:1. s. sagledava kroz delovanje sredinskih uslova2. s. podrazumevaju individualne reakcije i stanja radnika u nepovoljnim okolnostima

Stresor uslovi na radu koji deluju nepovoljno (unutranji ili spoljanji)Stres reakcije i unutranja stanja radnika

Unutranji (intrinzini) inioci stresa na radu priroda i sadraj posla nastaje ukoliko posao nalae da se radi previe ili premalo u odnosu na oekivanje, ako se radi pod stalnim vremenskim ogranienjima i tesnim vremenskim rokovima, kao i kad je prisutna velika odgovornost, ako se esto putuje, radi produeno, u uslovima stalnih i neoekivanih promena,... Stres je naroito jak kad je radnik izloen nesigurnosti i strahu da e posao izgubiti. Prekomerno angaovanje na radu je znaajan stresor i moe se iskazati kvantitativno (kada se radi veliki broj sati produeno) i kvalitativno (kada se radi posao koji je previe teak). radna uloga ovo je drugi znaajan stresor, definisan je nejasnoom i konfliktnou. Nejasna radna uloga nastaje kada radnik nema adekvatne informacije o tome ta se od njega oekuje. Konfliktna radna uloga karakteristina je za situaciju kada radnik obavlja neusklaene radne zadatke, kada je prinuen da radi ono to mu je nametnuto i to ne eli, ili za ta smatra da nije deo njegovog posla odgovornost na poslu moe se podeliti na odgovornost za ljude i odgovornost za materijalna dobra. odnosi zaposlenih razliiti vidovi poremeenih odnosa, sukoba i konflikata su est i neprijatan stresor na radu. Radnici koji smatraju da ih njihov ef nedovoljno uvaava imaju neprijatan i trajan doivljaj ugroenosti i stresa. Intenzivni konflikti dovode do deformacija u opaanju realnosti. Stres nastaje i kada je stvorena klima u kojoj grupe ili pojedinci ive u suparnikim odnosima. karijera odnosi se na probleme u vezi sa nesigurnou i promenama posla, napredovanjem, degradiranjem i smenjivanjem sa poloaja.

Spoljanji (ekstrinzini) inioci stresa na radufiziki uslovi radne sredine i radnog ponaanja obuhvata skup razliitih faktora koji se oznaavaju kao sanitarno-higijenski uslovi rada. Goldoni, 1989, je podelila fizike uslove radne sredine u 4 kategorije prema fizikim osobinama izvora:1. mikroklimatski uslovi temperatura, atmosferski pritisak, kretanje i vlanost vazduha2. energija zraenja jonizujue zraenje, nejonizujue zraenje3. mehanika energija infrazvuk, buka, vibracija4. elektrina energija elektrina polja od 50Hz i statiki elektricitetTamo gde su ovi faktori negativno izraeni ili gde znaajno odstupaju od prihvaenih standarda, govorimo o niskoj kulturi rada. Svojim delovanjem ovi fiziki uslovi najee dovode do nezadovoljstva radnika, do pojave fluktuacije i absentizma, povreda, opadanja efikasnosti i produktivnosti, nastanka ili pogorenja profesionalnih oboljenja.

mikroklimatski uslovi radne sredine mikroklima (unutranja klima) odnosi se na fizike uslove radne okoline u kojima ivimo i radimo. Radna, proizvodna mikroklima obuhvata temperaturu, vlanost, brzinu strujanja vazduha i atmosferski pritisak.

Temperatura:-toplota - koliina energije uslovljena kretanjem molekula- temperatura stepen zagrejanosti nekog tela- kao fizioloki kriterijum nepovoljnog delovanja visoke T uzima se potronja kiseonika- kontinuiran rad u uslovima visoke T dovodi do fiziolokih poremeaja koji su najizraeniji u: kardiovaskularnom sistemu, sistemu za varenje i metabolizmu minerala. Takoe se mogu javiti poremeaji CNS-a (simptomi su zamor, opadanje panje i budnosti, slabljenje psihomotorne koordinacije i brzine reagovanja, i pomuenje svesti).Toplotna hiper-termija nastaje kada se telesna temperatura kree u razmaku od 40 do 42CToplotni udar nastaje kada tel.temp. dostigne 42-43C. Praeno je gubitkom telesne tenosti i elektrolita iz organizma, poremeajem funkcija CNS-a i gubitkom svesti.Kolaps stanje koje nastaje kao posledica dueg izlaganja visokim temperaturama i praeno je doivljajem zamora, klonulosti, munine, snienjem krvnog pritiska, vrtoglavicom i gubitkom svesti.- unutranja tel. T. moe dostii veoma visok nivo (42C) za vreme grozniavih stanja, ali i za vreme sportskih takmienja (39C), a da pri tome ne izazove kolaps. Razlog je taj sto CNS ima dobre zatitne mehan izme kada se radi o toploti koja se stvara u telu, ali on slabije funkcionie kada je u pitanju spoljanja temperatura.- tolerancija na ekstremne T zavisi od godina, pola, zdrastvenog stanja, psihofizike kondicije i aktlimatizacije.- sniavanje T tela dolazi do hladnog diskomfora, koji ima nekoliko faza: u 1. fazi dolazi do poveanja krvnog pritiska, ubrzanja rada srca i disanja. Kod produenog delovanja hladnoe usporava se puls i disanje, smanjuje se metabolizam i nastaje disfunkcija CNS-a, to utie na sniavanje radne efikasnosti i poveanje hipotermije.Pod uticajem niskih T povezano sa kretanjem vazduha i poveanjem vlanosti, moe doi do lokalnih promrzlina, smrzavanja celog tela i nastanka smrti.Efikasnost radnika u uslovima hladnoe zavisi od kondicije, stanja zdravlja, intenziteta fizike aktivnosti i vrste posla.Produkcija toplote moe se voljno (fizika aktivnost) i bezvoljno (drhtanje i spontano grenje miia) poveati. Oba naina su odbrana organizma od hipotermije- i kod sniene i kod poviene T ljudski organizam uz mere zatite putem odee i vetakog hlaenja i zagrevanja moe se prilagoditi ivotu i radu u svim uslovima.

Vlanost i kretanje vazduha-vlanost vazduha se odnosi na prisustvo vodene pare i izraava se kao apsolutna, maksimalna i relativna. Aps: predstavlja koliinu vodene pare koja se nalazi u vazduhu, izraena u gramima na kubni metar vazduhaMax: odnosi se na najveu koliinu vodene pare koju vazduh moe da sadri na odreenoj temperaturi.Rel: predstavlja stepen zasienosti vodenom parom izraen kao procentualni odnos izmeu Aps. i Max. vlanosti.Sa promenama T vazduha menjaju se i vrednosti Max i Rel vlanosti.- ispod 30% vv postaje nehigijenska i negaitvno deluje na mukozne membrane nosa i grla- kada vv dostigne 100%, znojenje prestaje- kretanje ili strujanje vazduha podrazumeva pomeranje vazdunih masa u prostoru to ima veliki znaaj za termoregulaciju i olakavanje odavanja toplote.Vrste: horizontalno vetrovi; vertikalno turbulencije; vrtlono kombinacija prethodne dve.Izraava se metrima u sekundi (m/s)Ureaji za merenje: anemometri, a za mala kretanja i vrtlona strujanja katatermometri.Najbolja vrednost je brzina kretanja od 0,5-1,5m/sVrste ventilacija: prirodna i vetaka (kondicioniranje vazduha je najbolji vid mehanike, tj. vetake ventilacije).

Atmosferski pritisak i hipoksija- atmosferski pritisak se menja u zavisnosti od nadmorske visine i temperature vazduha. Normalan je 101,325 kPa.Pod dejstvom povienog pritiska (kompresije) mogu se pojaviti akutni bolovi u uima i sinusima, kao i pojava vrtoglavice, zujanje, pucketanje u uima, munina i blaga dezorjentacija, a u ekstremnim uslovima moe doi do pucanja bubne opne i oteenja ula sluha. Povisenom P izlozeni su podvodni, tunelski radniciUz povieni P prisutna je i poviena vlanost vazduha, poviena T i aerozagaenje. Ako su ove vrednosti u normalnim granicama, rad se moe obavljati bez veih fiziolokih promena u organizmu.Ronilaka ili kesonska bolest nastaje kao posledica brze dekompresije organizma, posle rada u uslovima povienog P. Postoji akutni (trnjenje i svrab po koi, bolovi u udovima i predelu zglobova, kod teeg oblika moe se pojaviti munina, povraanje, vrtoglavica, gubitak ravnotee,... ak i do oteenja CNS-a, srca, plua,... kolapsa, pa i smrti) i hronini (nastaje postepeno i stradaju srce, zglobovi, kotano-miini sistem i dolazi do neuro-psihikih poremeaja) oblik bolesti.Snien atmosferski P izaziva irenje vazduha u pojedinim delovima tela, to moe dovesti do pritiska na bubnu opnu i pojave bolova u miiima i zglobovima.- Hipoksija ili anoksija je stanje pomanjkanja kiseonika u krvi i predstavlja osnovni uzrok visinske bolesti. Ukoliko je nadmorska visina veca utoliko je atmosferski pritisak manji i parcijalni pritisak svakog gasa nizi, te snabdevanje kiseonikom redukovano.Posle 4000m zasienost krvi kiseonikom poinje naglo da pada pri emu su prvi znaci ubrzano disanje i puls i povean krvni pritisak. Na psi planu nastupa euforija, pojavljuje se parestezija (osjeaj utrnulosti, bockanja, toplote, svraba), poremeaj vidnih funkcija, opadanje panje, oteano pamenje, vrtoglavica i glavobolja to se odraava na funkcionalno stanje i radnu efikasnost radnika. Hipoksiji su posebno izlozeni piloti, planinari, planinski vodici..Eksperimentalni nalaz je pokazao da pri ekstremnim uslovima, tj. hipoksiji ee je pojava greaka pri reprodukciji forme, nego boje. Za prevenciju visinske bolesti, pored tehnike zatite (maske i skafanderi sa kiseonikom), neophodna je psiholoka selekcija letakog osoblja i medicinski pregledi.- nasuprot hipoksiji, poveanje koliine kiseonika u udahnutom vazduhu nije tetno za organizam (ist kiseonik koristi se u terapijske i kozmetike svrhe). Udisanje vee koliine kiseonika pri poveanju pritiska moe da dovede do greva i smrti.

mehanika energija i energija zraenja

Buka- Definicija: b. je bilo koji neeljeni zvuk kada uznemiruje i iritira.Stepen neprijatnosti buke na radnom mestu zavisi od intenziteta, sastava ili spektra razliitih frekvencija, ekspozicije i individualne osetljivosti radnika.Intenzitet izraava se u decibelima (dB) i kree se u rasponu od praga sluha do 140dB kada prestaje sluna osetljivost i pojavljuje se bol.- Uestalost ili frekvencija izraava se u hercima (Hz) i oznaava broj vibracija u sekundi. Od spektralnog sastava frekvencija zavisi visina pojedinih zvukova i buke u celini.- Delovanje buke na organizam zavisi od vie inilaca koji ukljuuju i personalne karakteristike (neurotinost i anksioznost), ali i stavove onih koji su izloeni buci prema izvoru buke. B. ometa koncentraciju panje i tanost rada. Najbolja akustina sredina je kada intenzitet buke je 40-50dB (normalan razgovor). Buka iznad 90dB posle dueg izlaganja moe da dovede do oteenja sluha. Pri dugotrajnom delovanju B i nedovoljnom odmoru mogu nastupiti patoloke promene u auditivnom aparatu (snienje slune osetljivosti). Veoma jaka buka moe izazvati povredu bazilarne membrane i membrane timpana, to za posledicu ima gubitak sluha. Visokofrekventna buka izaziva tea oteenja nego niskofrekventna. Pod utjecajem kratkrotrajne buke jaeg intenziteta dolazi do smanjenja slune osetljivosti koja se nakon odmora moe oporaviti. Gubitak sluha za vie od 20dB uzima se kao kriterijum oteenja sluha koji utie na radnu sposobnost radnika.Pored auditivnih promena, buka izaziva i druge promene fiziolokih i psiholokih f-ja koje su poznate kao ekstraauditivni efekti buke. B deluje na f-je pojedinih organa i sistema (srce i krvotok, digestivni i endokrini sistem, CNS - posebno vegetativne f-je), utie i na koncentraciju panje i opaanje, opte raspoloenje, izaziva bre zamaranje, pojaava agresiju i razdraljivost, oteava soc. komunikaciju i doprinosi pojavi neurotinih stanja. Takoe zbog intenzivne buke moe doi do maskiranja i nerazumevanja zvunih i verbalnih upozorenja koja se odnose na opasnost, tako da mogu nastati greke koje dovode do nesree na poslu. To sve ukazuje da su ekstraauditivni i psiholoki efekti buke takoe znaajni za opte stanje radnika, pojavu bolesti i invaliditeta, nastanak povrede i udesa, opadanje radnog uinka i zadovoljstva poslom.- Na oveka nepovoljno deluje i gradska ili komunalna buka. Izloenost stalnoj gradskoj buci koja prelazi 60dB poveava rizik od visokog krvnog pritiska, infarkta, problema sa varenjem, oteenja sluha, doprinosi pojavi neuroza i napetosti. Neprijatna je tokom spavanja i odmaranja.Uzronik je poremeaja cirkadijalnih ritmova, naruavanja sna i psihosomatskog zdravlja.- Potpuna tiina nije poeljna jer cirkulacija krvi i umovi koji dolaze iz unutranjosti organizma deluju takoe uznemiravajue i ometajue.- Buka na veini poslova ne treba da prelazi vrednost od 85-90dB.- Zastita: tehnicke mere zastite ukljucuju postupke koji se primenjuju prilikom konstrukcije i eksploatacije masina i uredjaja koji proizvode buku. Na poslovima gde se buka ne moze otkolniti tehnickim merama primenjuju se sredstva licne zastite, antifoni, kacige i stitnici za usi. Efikasnost ovih sredstava u pogledu zastite sluha i organizma u celini moze biti veoma visoka, ali zavisi od obucenosti, navika, stavova i spremnosti radnika da ih koriste.

Vibracije- Definicija: bilo koji regularni ili povremeni pokret tela u odnosu na fiksiranu taku. Covek vibrira na 7-12Hz. Pri lokalnom delovanju tetne vibracije su od 8-150Hz, dok su pri optem delovanju tetne od 2-100Hz - Vrste: lokalne i opteL.v mehanika kolebanja koja deluju na ograniene oblasti ljudskog organizma, pri emu dolazi do razdraenja posebno osetljivih organa (to je tzv.receptorna vibraciona osetljivost). Nervni impulsi se odatle prenose preko retikularne formacije u druge centre mozga. Ove vibracije izazivaju razliiti alati i instrumenti kao to su builice, brusilice, ekii i drugi ureaji koji se dre u rukama.O.v mehanika kolebanja koja zajedno sa oscilirajuem objektom potresaju celo telo i njegove organe u razliitim povrinama i pravcima:Horizontalno imaju nepovoljno dejstvo kada se ovekovo telo nalazi u leeem poloaju. Vertikalno deluju nepovoljnije na oveka koji stoji. Vertikalne vibracije deluju na: opadanje osetljivosti,premor ruku i nogu, slabljenje preciznosti pri obavljanju finijih pokreta.Rotaciono(ili kruno ) prisutne kod transportnih sredstava i pri uestalosti manjoj od 1Hz glavni su uzrok bolesti vonje koja predstavlja vibracionu bolest- Negativan uticaj kratkotrajno izlaganje delovanju vibracija ne dovodi do teih i nepovratnih posledicaDugotrajno delovanje izaziva najpre funkcionalne promene na kotano-miinom i neuro-endokrinom sistemu, a zatim i morfoloke promene koje se ispoljavaju kao vibraciona bolest.Vibraciona bolest razlikuju se dva oblika zavisno od tipa i lokalizacije dejstva vibracije vb nastala delovanjem lokalnih v, i vb nastala pod dejstvom optih v. Organizam je najee izloen kombinovanom dejstvu oba tipa vibracija, tako da se javljaju polimorfne funkcionalne i organske promene koje obuhvataju oteenja razliitih organa i sistema.Simptomi koji nastaju usled dugotrajne izloenosti v vezuju se za sindrom vibracione angiotrofoneuroze. Najraniji znaci bolesti su parestezije i bolovi u ekstremitetima, pojaan zamor i funkcionalne smetnje CNS-a u vidu glavobolje, vrtoglavice i drugih neurotinih simptoma.- Mehanizam negativnog uticaja v slian je delovanju buke, jer pored specifinog dejstva imaju i opte i nesepecifino. V deluju na organizam refleksnim putem, ali imaju i neposredno mehaniko dejstvo na unutranje organe.- Zatita: razliiti izolatori, amortizeri i polivalentni materijali koji priguuju vibracije.

Jonizujue zraenje- Definicija: svako zraenje koje se sastoji od elektromagnetnih talasa ili estica koje raspolau kinetikom energijom dovoljnom da izazovu jonizaciju atoma sredine kroz koju prolaze.- Dejstvo: iva materija izloena zraenju apsorbuje energiju tog zraenja, pri emu se javljaju procesi koji mogu imati primetne bioloke posledice na nivou elija, tkiva i organa. Veliina nepovoljnog biolokog efekta zavisi od koliine apsorbovane energije, vrste i naina zraenja, radioosetljivosti, starosti, pola, individualne osetljivosti, ishrane, pa i godinjeg doba. Najznaajniji somatski efekat jz je kancer.- Profesionalni rizici od jz uglavnom se vezuju za alfa, beta i gama zraenje, neutronsko zraenje, rentgensko (X) zraenje.- Izvori zraenja: prirodni (npr. kosmiko zraenje) i tehnoloki (nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja, u vetakim ubrivima, ...- U istraivanjima psiholokih aspekata profesionalnog izlaganja jz pokazalo se da izlaganje j zraenju u duem vremenskom periodu dovodi do promena psihikog zdravlja, tj. vie se javljaju depresivne reakcije nego na prosenoj populaciji.Ispitanici, lekari na radiodijagnostici i radioterapiji, u velikom procentu (82 i 83%) su zadovoljni svojom profesijom i smatraju da je njihov posao zanimljiv, to govori da se radi o poslovima koji imaju visoku intrinzinu vrednost.

Sklad oveka i radne okolineModel sklada oveka i radne okoline ukljuuje odnos potreba individue i izvora zadovoljstva u radnoj situaciji, kao i mogunosti da se ove potrebe zadovolje.Osnovni elementi modela su: objektivna situacija (obj. okolnosti) subjektivna situacija (subj. okolnosti doivljaj radne situacije) objektivna osoba (sposobnosti, vrednosti, potrebe, znanja, vetine) subjektivna osoba (samopoimanje elja, potreba, vrednosti, sposobnosti)Fren i saradnici, 1982, smatraju da su svi ovi elementi kljuni pojmovi u modelu profesionalnog stresa, i da se njima mogu definisati jo 4 dodatna pojma, kao izvora nesklada izmeu osobe i radne situacije: kontakt sa realnou nesklad objektivne realnosti individualne percepcije tanost samopoimanja nesklad objektivne osobe i percepcije selfa objektivna usklaenost situacija i osobe subjektivna usklaenost sklad subjektivne osobe i subjektivnih okolnosti, ukljuuje samopoimanje.Svaka od njih 4 je pokazatelj mentalnog zdravlja. Dobro zdravlje je reprezentovano odustvom nesklada ili eventualno blagim i kratkotrajnim oblicima neusklaenosti.Usklaenost postoji ukoliko okolnosti individui pruaju eljene nagrade (novac, soc.pripadnost, postignue), a osoba poseduje (i ostvaruje) posebne osobine, sposobnosti, znanja, vetine, fiziku kondiciju.Nesklad osobe i okolnosti definie profesionalni stres. Posao je stresan u meri u kojoj uskrauje zadovoljenje individualnih motiva i u meri u kojoj sposobnosti individue ne odgovaraju zahtevima ostvarivanja dobiti. U oba sluaja individualne vrednosti i motivi su osujeeni.Stres na radu vodi naprezanju i devijacijama ponaanja. Naprezanja su izvor nezadovoljstva, anksioznosti, doivljaja zamora, iscrpljenosti,... Bihejvioralni simptomi su puenje, konzumiranje alkohola, lekova, gojaznost,... Fizioloki simptomi se ispoljavaju kao promene normalnih vrednosti krvnog pritiska i povien nivo holesterola u krvi. Simptomi se mogu javiti izdvojeno, ali ee su u interakciji. Ukoliko naprezanje potraje, javljaju se poremeaji mentalnog zdravlja (depresija) i/ili fizikog zdravlja (koronarna bolest, ir na elucu). Dobra usklaenost rezultira pozitivnim ishodima i po fiziko i po mentalno zdravlje (oseaj samopouzdanja, efikasnost i samouvaavanje)Povratne veze u modelu, tj. njihove putanje opisuju promene tokom dueg perioda kada individua nastoji da popravi neusklaenost kroz suoavanje i mehanizme odbrane. Suoavanje predstavlja promene objektivne osobe ili objektivne situacije (npr. dodatna obuka za posao ili zahtevati da se smanji obim posla). Mehanizmi odbrane su nesvesne psiholoke distorzije percepcije objektivne situacije i objektivnog selfa, koje u psiholokom smislu smanjuju naprezanje. Nesklad se moe umanjiti i promenama objektivne osobe (koja nastaje starenjem, sazrevanjem, stupanjem u brak,... to uslovljava promenama stavova i vrednosti tokom ivota)

Zakljuak: ovaj model samo delimino moe da objasni kako i koliko fiziko okruenje moe nepovoljno da deluje na radnike.

Psiholoki sindrom emocionalnog izgaranjaEmocionalna pregorelost (izgaranje) oznaava stanje radnika koji se zbog stresa na poslu oseaju toliko iscrpljeno i isceeno da vie nisu u stanju da efikasno funkcioniu. Ovaj sindrom zahvata pre svega one radnike koji due vreme obavljaju emocionalno visoko zahtevne poslove koji ukljuuju interakciju sa drugim ljudima. Ovi radnici obino zapoinju karijeru sa visokim oekivanjima koja se retko ostvaruju.Ovaj psiholoki sindrom sastoji se iz tri dimenzije: 1. emocionalna iscrpljenost - simptomi su: oseaj isceenosti, jutarnji zamor, frustriranost, odsustvo elje da se dalje radi sa ljudima; 2. depersonalizacija - neosetljivost, tretiranje ljudi kao da su stvari, otupelost i odsustvo empatije; i3. opadanje efikasnosti - nemogunost efikasnog suoavanja sa problemima, nemogunost uticaja na druge, odustvo radosti i zadovoljstva.Istraivanjima je utvreno da e se ovaj sindrom pre ispoljiti kod emocionalno osetljivih, anksioznijih i manje iskusnih radnika, kao i kod onih koji manje anticipiraju probleme, kod osoba sa spoljanjim lokusom kontrole, otuenih i kod neto mlaih.

Individualne razlike i stres na radu.U istraivanjima inilaca koji posreduju izmeu radnika i faktora nastanka stresa, akcenat se stavlja na pol, uzrast i karakteristike linosti.Starost i stres istraivanja pokazuju da je njihov odnos u obliku obrnutog slova U i da su radnici u srednjoj dobi najvie pogoeni stresom (zbog poveanog angamana u tom periodu).Pol i stres neuroticizam i emocionalna nestabilnost pokazali su tendenciju opadanja sa godinama kod zaposlenih ena, to kod mukaraca nije bio sluaj.Druge personalne dispozicije i stres dimenzije koje su se pokazale najznaajnijim prediktorima stresa na radu su: neuroticizam, emocionalna labilnost (odgovorna je i za efikasnost u stresnim situacijama i za upravljanje stresom), anksioznost (to je vea, podloniji su stresu), hostilnost, depresivnost, lokus kontrole (oni koji imaju unutranji lokus kontrole, manje su podloni stresu), ponaanje oznaeno kao tip A (ponaanje osoba tipa A odreuje anksiozno-emocionalni kompleks, naziva se i koronarni tip jer oboljevaju od koronarnih bolesti vie su izloeni stresu za razliku od osoba tipa B).

Upravljanje stresom na raduU postupcima upravljanja stresom polazi se od toga da su uzroci stresa na radu raznovrsni i brojni, da su moderabilni i da su u interakciji. Za prevenciju stresa na radu mogue je preduzeti razne intervencijekoje podrazumevaju primenu savremenih ergonomskih principa koji se odnose na prilagoavanje sredstava za rad (maine, aparati, ureaji) i radnih uslova prosenim psihofizikim sposobnostima radnika kako bi se zatitilo zdravlje i unapredilo zadovoljstvo.to se tie upravljanja stresom na samom radnom mestu, najvie se koristi analiziranje i dizajniranje poslova, radnih mesta i radnih prostora, uvoenje i planiranje autonomije zaposlenih, i planiranje naina donoenja odluka i participacija. Od znaaja je i praenje i kreiranje odnosa meu zaposlenima, kao i voenje rauna o fizikim i mikroklimatskim uslovima na radu i uvoenje zatitne opreme i kontrola korienja, te prostorno ureenje i opremanje radnih mesta.Istraivanja pokazuju da su za snalaenje u stresnim situacijama i upravljanjem stresom na radu posebno znaajne personalne karakteristike radnika (lokus kontrole, anksioznost, emocionalna labilnost...)Znaajni moderatori stresa na radu mogu biti i odnosi zaposlenih van organizacije (sa porodicom, prijateljima, odnosi u iroj zajednici, kao i brojni egzistencijalni, statusni, pravni problemi)Intervencije koje se mogu preduzeti u samoj organizaciji najee podrazumevaju neposrednu pomo ljudima i savetovanje u cilju reavanja problema, promene neadekvatnih strategija prevazilaenja stresa i formiranje novih navika i taktika.

Preventivne intervencijeJedan od poznatijih programa za prevenciju stresa je Krimerov program anticipativne socijalizacije koji ima za cilj da umanji ok suoavanja sa realnou radnika medicinske struke. On se sastoji iz etiri faze. U prvoj se studentima najee putem auditivno-vizualnog materijala prikazuju teke situacije u radu sa obolelima. U drugoj fazi se predavanjima, razgovorima sa strunjacima i radom na terenu prua mogunost da studenti uvide zato su u njihovom buduem radu neizbene teke situacije. Ove dve faze su usmerene na menjanje postojeih i formiranje novih oekivanja, a sve u cilju prihvatanja realnosti. Trea faza ukljuuje informacije supervizora, pretpostavljenih i pacijenta o tome to drugi na radu oekuju od buduih medicinara. U etvrtoj fazi osoblje se obuava za konstruktivno reavanje konflikta.Provera valjanosti ovog programa je dala pozitivne rezultate, tj. medicinske sestre koje su ga pohaale zadravale su se due na prvom radnom mestu, manje su izostajale sa posla, bolje su se snalazile u konfliktnim situacijama, bile su zadovoljnije,...

Intervencije tokom trajanja stresa na raduIntervencije ove vrste podrazumevaju organizovanje programa upravljanja akutnim stresom kod zaposlenih. Programi ukljuuju savetodavnu i terapeutsku psiholoku pomo i razliite akcije unapreenja zdravlja radnika. Primenjuje se i obuavanje za ovladavanje tehnikama upravljanja emocijama.

Poststresne intervencijeOdnose se na pruanje podrke zaposlenima u situacijama nakon doivljenog stresa na radu, preivljene teke traume, nasilja, ili zbog nesigurnosti izazvane razliitim situacijama na radu. Intervencije zapoinju analizom incidentnog doivljaja i preivljene traume i sprovode se kroz nekoliko etapa.