Americka Jurisprudencija SRP

Novosadska Asocijacija za Teoriju Etiku i Filozofiju prava

Amerika jurisprudencija XX veka

Prof. dr Gordana Vukadinovi i prof. dr Agne KartagOdri urednici

Novi Sad, 2006

2

Izdava Novosadska asocijacija za teoriju, etiku i filozofiju prava Urednici Prof. dr Gordana Vukadinovi Prof. dr Agne KartagOdri Redakcioni odbor 1. Prof. dr Gordana Vukadinovi, Novi Sad, Srbija 2. Prof. dr Agne KartagOdri, Novi Sad, Srbija 3. Prof. dr Duko Vrban, Osijek, Hrvatska 4. Prof. dr Sergej Flere, Maribor, Slovenija 5. Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Srbija Tehniki sekretari 1. Mr Biljana Kneevi 2. Mr Gordana Mitrovi 3. Marko Boi Menader za odnose sa javnou Prof. Branko Tucakov Design i kompjuterska obrada teksta ing. Vladimir Vati, Predrag Raki tampa Krimel, Budisava Tira: 300 Izdavanje ove knjige podrali su: 1. Amerika ambasada 2. Izvrno vee AP Vojvodine

3. Optina Sremski Karlovci Generalni sponzor SIM doo, Novi Sad, Branka Bajia 10 Sponzor KONZUL doo, Stevana Musia 1

3

Otvaranje Skupa Prof. dr Gordana Vukadinovi

Drage koleginice i kolege, Gospoe i gospodo, Potovani gosti iz inostranstva, Imam izuzetnu ast i zadovoljstvo da u ime organizatora Novosadske aso-

cijacije za teoriju, etiku i filozofiju prava otvorim skup Amerika jurisprudencija XX veka.

elim Vam svima, u ime nae Asocijacije, poeleti dobrodolicu i prijatan boravak u Sremskim Karlovcima, uspeh u radu i dobro i radosno raspoloenje.

Koleginice i kolege, dozvolite mi sada da sa mesta predsedavajueg predstavim Radno pred-

sednitvo: dr Mira Gur-Arie direktorka za Meunarodne sudske odnose pri Fede-

ralnom sudskom centru u Vaingtonu D.C., Akademik prof. dr Aleksandar Fira, dr Duko Vrban, profesor na Pravnom fakultetu u Osijeku, Hrvatska, dr Agne KartagOdri, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, i dr Gordana Vukadinovi, predsednik Novosadske asocijacije za teoriju,

etiku i filozofiju prava, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Molim lanove Radnog predsednitva da zauzmu svoja mesta. Nije sluajno i nije bez razloga da se ovaj skup odrava ba u Sremskim

Karlovcima, u mestu koje je bilo centar srpske duhovnosti kroz dugi istorijski period. Razlog vie je i injenica da se moderna srpska pravna i politika misao zaela ba na ovom vojvoanskom tlu.

Istovremeno i nije bez razloga to se pod pokroviteljstvom novoosnovane Novosadske asocijacije za teoriju, etiku i filozofiju prava odrava ovaj skup. Na-ime, pre vie od jedne decenije zapoela su pojedinana istraivanja iz oblasti

4

amerike jurisprudencije, da bi kasnije ona prerasla u osmiljen, celovit istrai-vaki zadatak, prevashodno u okviru poslediplomskih studija. U tim okvirima, dozvolite da navedem samo neke od rezultata: odbranjene su dve magistarske teze iz ove oblasti, a u zavrnoj fazi nalazi se i trea. U toku je doktorski rad po-sveen iusnaturalistikoj teoriji u Americi. Pored toga, osnovni pravci razvoja amerike jurisprudencije prikazani su u udbenikoj literaturi iz Teorije prava (za studente prve godine Pravnog fakulteta). Potom tampana je i monografija Pravna misao XX veka u kojoj je znaajan deo posveen D. Rolsu, R. Dvorkinu, L. Fuleru, D. Finisu i R. Paundu velikanima pravne misli SAD. Sada je u pri-premi i posebna monografija, autor prof. dr Agne Kartag-Odri, o delu ame-rike jurisprudencije, mislim na feministiku jurisprudenciju.

elim da kaem, ako dozvolite da to uinim u ime svih uesnika, koliko smo presreni da imamo ovu mogunost da prikaemo naa dugogodinja istra-ivanja. Nadam se da e ovaj projekt biti samo stepenica dalje u naim ispitiva-njima amerike jurisprudencije. Dakle, mi vezani za Novosadsku asocijaciju za teoriju, etiku i filozofiju prava pravimo planove za dalji rad, i uz Vau pomo bolje emo i uspenije realizovati te planove, kao na primer tampanje zbornika sa ovog Skupa.

Danas smo se okupili u ovom predivnom zdanju Karlovake gimnazije, u impozantnom broju, iz pet zemalja, da saoptimo nae rezultate, da razmenimo iskustva sa ireg geografskog podruja o savremenoj amerikoj jurisprudenciji u cilju zajednikog nastavljanja i proirivanja ove nae aktivnosti i na druge oblasti, recimo pravnu etiku. Ovaj na rad bie dostupan iroj javnosti u knjiga-ma Amerika jurispruderncija XX veka, koje emo tampati na srpskom i engle-skom jeziku.

Svega ovoga ne bi bilo bez generalnog pokrovitelja amerike ambasade u Beogradu, kao i generalnog sponzora preduzea SIM iz Sremskih Karlovaca, podrke pokrajinske vlasti iz Izvrnog vea Autonomne pokrajine Vojvodine, Karlovake gimnazije gde se sada nalazimo, naih domaina u ovom divnom mestu skuptine optine Sremski Karlovci. U ime organizatora naeg udrue-nja NATEF-a i u svoje lino ime svima Vam mnogo hvala.

Na samom poetku elim da istaknem da je broj onih koji su se odazvali samo ona grupa uesnika koja je sve svoje poslove ostavila po strani, reila sve druge probleme, i dola da bude sa nama u Sremskim Karlovcima.

Sada u zamoliti gospodina Don Donsona, kulturnog ataea Amerike ambasade u Beogradu da se obrati skupu.

5

Pozdravna re Gospodin Don Donson atae za kulturu

Ambasade Sjedinjenih Amerikih Drava u Beogradu Dobro jutro! ast mi je da budem sa vama. Neu sada govoriti o amerikoj jurisprudenciji, pogotovo ne u prisustvu

tako eminentnih pravnih strunjaka. Prvo, moram da kaem da imam zadovolj-stvo da sam u prilici da uestvujem na ovoj Konferenciji i to smo bili u moguno-sti da dovedemo dr Miru Gur-Arie direktorku za Meunarodne sudske odnose pri Federalnom Sudskom Centru, u Vaingtonu D.C. da uestvuje zajedno sa nama u radu ovog Skupa.

Kao to je ve reeno, nadamo se da je ovo prvi korak u naoj saradnji. Ta-koe, elim da izrazim zadovoljstvo, i veoma mi je drago da vidim toliko ljudi iz zemalja bive Jugoslavije koji su doli da izloe i kompetentno razmene svoje stavove o ovako vanoj temi, kao to je Amerika jurisprudencija XX veka.

Hvala vam mnogo na pozivu da doem i unapred se radujem ta u uti u saoptenjima referenata ovoga jutra.

Hvala. Hvala gospodinu Don Donsonu i Amerikoj Ambasadi koja nam je po-

mogla od samog zaetka ideje do danas da ostvarimo ovako vaan i znaajan nauni skup.

A sada, kako vreme odmie, ne bih htela dugo da zadravam vau panju. Znam da ste nestrpljivi da ujete re naeg glavnog i uvaenog gosta dr Mire Gur-Arie.

Molim vas, gospoo Gur-Arie izvolite!

I

O amerikoj jurisprudenciji 1. Dr Mira Gur-Arie Vaington D.C. Amerika jurisprudencija u treem milenijumu 2. Prof. dr Gordana Vukadinovi Pravni fakultet, Novi Sad Savremena amerika jurisprudencija i naa teorija prava na poetku XXI veka 3. Prof. dr Agne Kartag-Odri Pravni fakultet, Novi Sad Nove perspektive u amerikoj pravnoj teoriji

1. Dr Mira Gur-Arie*

Vaington D.C.

AMERIKA JURISPRUDENCIJA U TREEM MILENIJUMU

KOMENTARI Moji komentari e se odnositi na trenutne trendove u Amerikoj juris-

prudenciji, ili tanije, Jurisprudenciju u Sjedinjenim Amerikim Dravama u treem milenijumu. Iako se diskusije povodom filozofije prava uglavnom vode u krugu profesora pravne teorije, debata o, kako je moemo nazvati, primenje-noj jurisprudenciji principi tumaenja koje sudije koriste u odluivanju slua-jeva zauzimaju mnogo stranica objavljenih sudskih odluka tokom poslednjih 200 godina i predstavljaju temu sa znatnim odjekom u dananjem amerikom drutvu.

Jurisprudencija se bavi sutinom aktivnosti sudija u SAD, procesom tu-maenja Ustava i zakonskog teksta i primenom pravnih naela na injenina pitanja. Jurisprudencija takoe ukazuje na shvatanja u pogledu uloge, institu-cionale nadlenosti i odgovornosti sudova u okviru ustava SAD. Kako se od sudija u SAD trai da reavaju pitanja od tako fundamentalnog znaaja za dru-tvo, ukljuujui domet i zatite odgovarajuih individualnih prava, pravna teo-rija umnogome prua intelektualnu osnovu za vladavinu prava.

Poetak treeg milenijuma u SAD obeleile su sve izraenije i otrije javne debate vezane za ulogu sudstva, izazove u vrenju sudske vlasti, i neslaganja oko odgovarajueg sadraja procesa sudskog tumaenja. Ovo naglaeno interesova-nje delom je rezultat znaaja mnogih pitanja u okviru sudske revizije proteklih nekoliko godina i kontroverze tim povodom, ukljuujui ovlaenja izvrne vla-sti tokom rata, prava manjina i verske slobode. Debata povodom odgovarajue uloge sudova i pravila tumaenja koja bi trebalo da usmeravaju ameriku juris-

* Mira Gur-Arie je direktorka za Meunarodne sudske odnose pri Federalnom sudskom centru, u Vaingtonu D.C. Stavovi koji su izneti u ovom radu su autorovi i ne treba ih pri-pisivati Centru.

Mira Gur-Arie 10

prudenciju, prisutna je ne samo u akademskim krugovima, ve takoe i u teksto-vima sudskih odluka, u kuloarima Kongresa, na novinskim stranicama i, sve ue-stalije, na internet stranicama. Ovo je period jurisprudencije u stanju promene.

Ovaj rad je pokuaj opisa stanja stalnih promena, prvo pruajui kratak istorijski pregled, a potom komentariui savremene primere ovog jurispruden-cijskog diskursa, kako su to formulisali vodei naunici i sudije Vrhovnog suda SAD. Trenutna polarizacija u amerikoj pravosudnoj filozofiji, iako sada moda donekle izraenija nego ranije, odraava centralni znaaj pravne teorije (i pra-vosua) za ameriku demokratiju.

Istorijski kontekst U Sjedinjenim Amerikim Dravama, sutinski odnos izmeu jurispru-

dencije i sudske vlasti potie iz nastojanja ustavotvoraca da ree, ili bar ublae tenzije izmeu sudske nezavisnosti i odgovornosti. Opta struktura amerikog pravnog sistema i metod sudskog prava (Common Law method) dobro su po-znati. Ustav SAD obezbeuje znaajnu ulogu pravosua. On postavlja institu-cionalni okvir za donoenje zakona od strane zakonodavstva i primenjuje od strane egzekutive. Pravosue je ovlaeno da tumai zakone.

Ustavotvorci su ciljano stvorili jedno snano i nezavisno prvosue, isku-sivi prethodno arbitrarnu i autoritarnu vladavinu kralja Engleske, vladavinu koja je obuhvatala politiki uticaj na kolonijalno sudstvo. Oni su smatrali da je snano pravosue sutinski bitno da bi se zatitila lina sloboda od dravne vla-sti i stvorilo sistem upravljanja koji titi sudski postupak od spoljanjih uticaja. Ustav obezbeuje federalnim sudijama stalnost i zabranjuje bilo kakvo smanje-nje njihovih plata.

Pa ipak, od najranijih dana amerikog kolonijalnog perioda do danas, priroda i granice ovlaenja sudstva tema su mnogih rasprava. Nedugo poto je Ustav ratifikovan, Vrhovni sud SAD u zloglasnom sluaju Marberi protiv Me-disona (Marbury v. Madison) tumaio je Ustav u smislu davanja sudovima ovlaenja i obaveze da proglasi nitavim i pravno nevaeim akt Kongresa koji nije u skladu sa Ustavom. Ovo rano tumaenje Ustava od strane predsednika Vrhovnog suda Dona Marala (John Marshall) postavilo je teoriju sudske revi-zije i proelo ameriku istoriju pravosua dugotrajnim igom kontroverznosti i istaklo potrebu za formulisanjem jedne koherentne jurisprudencije.

Amerika jurisprudencija u treem milenijumu 11

Sutina ove kontroverze izraena je kao antiveinska dilema moralna ispravnost neizabranih slubenika (sudija) da preispituju i preinae postupke demokratski izabrane zakonodavne grane. Jurisprudencija u SAD se primenjuje uz nastojanje da se odgovori na dilemu povodom snane uloge pravosua to je zapravo nastojanje da se u sudski postupak uvede metodologija principijelnosti i sauva ga od prerastanja u sudsku prevlast.

kole amerike jurisprudencije: Koje su aktivnosti sudija? Izazov amerike jurisprudencije jeste da se odgovori na pitanje legitimno-

sti da se pokae da pravni ishodi mogu biti objektivno pravini, da su osnove prava nepristrasne i da ne odraavaju arbitrarnu volju pojedinanih sudija. Juris-prudencija na mnogo naina predstavlja kompenzaciju za iroka ovlaenja za sudsku reviziju pruajui objanjenje pravnog postupka i izvora pravnih naela.

Iako postoje razliite kole amerike jurisprudencije, postoje i mnoga preklapanja sa sukcesivnim teorijama koje pozajmljuju odsvojih prethodnica ili reaguju na njih. Teoretiari prirodnog prava za polaznu taku postavljaju da se pravo temelji na moralnoj istini. Ova moralna zasnovanost, osloboena subjek-tivnosti i politikih hirova, smatra se da obezbeuje legitimnost pravnim naeli-ma. Kritiari jurisprudencije zasnovane na prirodnom pravu ukazuju na odsustvo konsenzusa povodom znaenja prirodnog prava i sadraja moralnosti. Pruaju-i odgovor na ovu dilemu, pravni pozitivizam usvaja sekularnu pravnu nauku koja je zasnovana na jasno formulisanim i neutralnim pravilima i naelima. Kriti-ari pravnog pozitivizma zauzvrat tvrde ne samo da ne postoji jedinstven, empi-rijski odbranjiv sudski metod, ve da pravila odvojena od normativne osnove mogu dovesti do drutveno neopravdanih rezultata i liiti pravo moralnog zna-enja. Bez moralne osnove pravo je lieno autoriteta.

Jedan od najpoznatijih kritiara shvatanja objektivnih pravnih principa bio je sudija vrhovnog suda Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes). Holms je opirno pisao o subjektivnim uticajima pojedinanih sudija. Sudije reavaju teke sluajeve balansirajui interese u potrazi za najboljim reenjem. Sudije ne otkrivaju pravne principe; oni stvaraju pravo donosei zakljuke koji u svojoj sutini odraavaju sudijine line preference.

Pokret teorije pravnog procesa, koji se najee dovodi u vezu sa teoreti-arem Lonom Fulerom (Lon Fuller), zagovara tezu da se pravo rukovodi razu-mom, a ne boanskom voljom i ovaj razum se odraava u transparentnom i je-

Mira Gur-Arie 12

dinstveno primenjenom metodu analize sluaja. Pravni metod se koristi da bi se realizovali moralno opravdani ciljevi. Umesto da nameu subjektivne vrednosti, sudije prate osmiljen i transparentan proces tumaenja, skromno, postupno i sa institucijalnom panjom.

ezdesete godine prolog veka bile su period drutvenih promena u Sjedi-njenim Amerikim Dravama. Te promene obeleilo je traganje za socijalnom pravdom kao i skepticizam povodom legitimnosti dravne vlasti. Metod proce-sne teorije kritikovan je kao isuvie formalistian i nerealno odvojen od kon-teksta. Pravnici su vrili pritisak na sudski sistem da ispravi drutvene nepravde. Presude Vrhovnog suda tokom mandata predsednika suda Erla Vorena (Earl Warren) ulile su pojedinim graanima veru u sposobnost sudova da omogue politike i drutvene reforme i postignu pravdu gledite koje predstavlja osno-ve amerikog liberalizma. Meutim, za druge presude Vorenovog suda u slua-jevima koji ukljuuju prava manjina i okrivljene u krivinom postupku predsta-vile su ameriku jurisprudenciju u najgorem svetlu, sa sudijama podstaknutim da deluju kao Platonovi uvari i prekorauju svoja ustavom utvrena ovlaenja.

Liberalna tradicija Vorenovog suda pronala je dalji filozofski izraz u po-kretu nazvanom ivi Ustav, teoriju ustavnog tumaenja koja dolazi do znae-nja iz evoluirajuih standarda estitosti koja obeleavaju napredak drutva koje sazreva, (Trup protiv Dalsa (Troop v. Dulles) (1958). Ova jurisprudencija se najee povezuje sa pokojnim sudijom Vrhovnog suda Viljamom Brenanom (William Brennan). Sudija Brenan je smatrao da je Ustav organski, ivi doku-ment, koji treba tumaiti fleksibilno i koji bi trebalo da reaguje na savremene drutvene uslove i obiaje. Za jurisprudenciju ivog Ustava centralnoje shva-tanje o ljudskom dostojanstvu. Ustavne odredbe treba tumaiti u pravcu ouva-nja ovog dostojanstva i promovisanja egalitarnih vrednosti.

Nedavno penzionisana sudija Vrhovnog suda Sandra Dej OKonor (Day OConnor) i sudija Entoni Kenedi (Antony Kennedy) ne formuliu svoj metod tumaenja u smislu ivog Ustava. Njihov sudski metod je paljiviji i sueniji, koji reava sluajeve po principu sluaj-po-sluaj bez jasne doktrinarne juris-prudencije. Meutim, oni su prihvatili i jurisprudenciju koji se svodi na proble-me i odbacili shvatanje o procesu tumaenja ogranienom na nejasan i oskudan jezik Ustava.

Pokret Ustav u izgnanstvu je delimino osnovan kao reakcija na pri-metna prekoraenja ere Vorenovog suda i na jurisprudenciju aktivista koja je usledila, zagovarana od strane pobornika ivog Ustava. Pripadnici ove kole smatraju da Ustav treba da bude striktno osmiljen, a da proces tumaenja treba


ograniiti na originalno znaenje teksta iz 18. veka, sa jezikom i naredbama tu-maenim onako kako bi ih tumaili ustavotvorci. Zagovornici originalizma su skeptini povodom ustavnih prava koja nisu eksplicitno izraena u tekstu doku-menta. Protive se liberalnim tumaenjima Ustava koja zahtevaju iroko tuma-enje jednakosti pred zakonom i zagovaraju ogranienu sudsku ulogu koja iskluuje mogunost tumaenja nejasnih ustavnih odredbi.

Ova amerika tradicija pravnih kola teorije, ktitike, suprotnih teorija nastavila se i u drugoj polovini 20. veka, sa pokretom Kritike pravne studije (Critical Legal Studies), feministikom teorijom i kritikom rasnom teorijom do-vodei u pitanje proces i legitimnost sudskog tumaenja. Imajui svoje korene u postmodernistikoj teoriji tumaenja, ove kole jurisprudencije tvrde da pravna naela reflektuju odnose moi u drutvu. Pravo nije nita drugo do odraz politike, a proces tumaenja koji sudije primenjuju nije mogue za neutralno i nenorma-tivno sprovoditi. U krajnjoj taki, postmodernistika pravna teorija iskuava odreenost pravnog znaenja i ukazuje na to da pravno zakljuivanje zavisi od uverenja onoga ko odluuje.

Amerika jurisprudencija XXI veka: stanje stalnih promena Poela sam svoje komentare sa napomenom da je amerika jurispruden-

cija 21. veka promenljiva. Ovaj kratak istorijski prikaz ukazuje da ovakvo stanje nije ogranieno na savremeno doba ve moda karakteristino za tra-ganje za pravnom teorijom u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Pa ipak, u ovim ranim godinama treeg milenijuma, promene u jurisprudenciji otkrivaju neobino pojaanu tenziju, ne samo povodom sadraja sudskog tumaenja, ve takoe povodom legitimnosti i uloge sudskog procesa. Metod sudskog prava zahteva od sudija da primenjive pravne principe trae u prcedentima, odlukama drugih sudova Sjedinjenih Amerikih Drava. Tokom poslednjih pola veka, zakoni su dobili bitnu ulogu u sudskom procesu presuivanja, pokrivajui iro-ka i raznolika pitanja poput zatite ivotne sredine i jednakosti pred zakonom. Jedan od najizazovnijih i najteih zadataka za sudiju u SAD jeste tumaenje esto nejasnih odredbi zakona.

Amerike sudije takoe konsultuju radove iz oblasti pravne nauke pra-vne lanke, knjige i pravne studije. Iako se sistem pravnog obrazovanja u Sjedi-njenim Amerikim Dravama i dalje fokusira na metod sluajeva, gde se od studenata zahteva da itaju sudska miljenja, analiziraju injenice, i sakupljaju

Mira Gur-Arie 14

pravna naela iz sudskog zakljuivanja, mnogi predmeti na pravnim fakulte-tima ukljuuju pravne studije kao obaveznu literaturu za studente prava. Ovo posebno vai za najtei i najzahtevniji od svih predmeta na prvoj godini prava, ustavno pravo.

Lorens Trajb (Lawrence Tribe) jedan je od najpoznatijih poznavalaca ustavnog prava u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Predaje na Univerzitetu Harvard, a zastupao je u preko 30 sluajeva pred Vrhonim sudom. Najpoznatiji njegov sluaj je bio 2002. godine Bu protiv Gora (Bush v. Gore) kada je bio na strani koja je izgubila parnicu. Izvorni tekst profesora Trajba, American Consti-tutional Law (Ameriko Ustavno Pravo), vodea moderna sinteza amerike ustavne doktrine, prvi put objavljena 1978., obavezna je literatura za mnoge generacije studenata prava. Profesor Trajb je objavio drugo izdanje svog rada 1988. i prvi tom treeg izdanja 1999.

Profesor Trajb je odluio da ne zavri drugi tom treeg izdanja, deo koji se odnosi na lina prava. Aprila 2005. godine, u pismu predsedniku Vrhovnog suda Stivenu Brejeru (Stephen Breyer), koje je potom objavljeno, profesor Trajb je objasnio tu svoju odluku. Trajb je tom prilikom napisao da sada nije stabilno vreme za ameriku jurisprudenciju. Skoranje sudske presude obeleene su brzo promenjivim i supanikim teorijama ustavnog tumaenja iz kojih ne proistie nikakav organizacioni princip. Trajb navodi, konflikt povodom osnovnih usta-vnih premisa danas je na vrhuncu, a nacrt amerikog ustavnog prava je moda procesu promene.

Trajb je zakljuio da je amerika jurisprudencija u stanju stalnih promena. U prilog njegovom stavu, Trajb je naveo raspravu meu sudijama koja se tie upotrebe meunarodnog i stranog prava u sudskim odlukama, kao i diskusiju gde se pojavilo veinsko i opreno miljenje povodom znaenja ustavne odred-be o sekularnoj dravi, i druga sporna pitanja ustavnog tumaenja.

Odluka Trajb da ne menja svoju studiju ukazuje na oteane okolnosti u ko-jima se nala amerika jurisprudencija, mnoga pitanja koja su sada predstavljena Vrhovnom sudu nemaju objektivno tane i pogrene odgovore. Takoe, mnogi od teih sluajeva se odluuju u odnosu glasova 5:4, ponekad samo sa jednim sudijom koji utie na konaan ishod ne samo u konkretnom sluaju, ve i u i-tavom jurisprudencijskom pristupu znaajnim oblastima ustavnog prava. Dobi-janje veine za odreenu sudsku odluku esto podrazumeva kompromis: kako osmisliti presudu koja e ubediti suprotnu stranu da se prikljui veini. Dok ovo ini uspenu sudsku politiku, dotle umetnost sudskog kompromisa moe voditi restriktivno formulisanim odlukama, tj. dispozitivima. Mnoga od novijih


veinskih sudskih miljenja su primeri sudskog minimalizma, odluke sa ograni-enim odjekom izvan mogue rasprave. Meutim, u oprenim miljenjima sudija u saglasnosti sa presudom protiv nje prisutno je oivljavanje debate povodom jurisprudencije, debate koja otkriva veoma razliita shvatanja uloge i odgovor-nosti sudskog procesa.

Tekstualizam vs. Aktivne Slobode Dilema povodom doktrine na koju se Trajb osvre saeta je u suparnikim

pravnim filozofijama sudija Vrhovnog suda Antonina Skalije (Scalia) i Stivena Brejera. Sudija Skalia je moda najpoznatiji predstavnik jurisprudencijske teo-rije tekstualizma. Po ovoj doktrini, prilikom odluivanja o ustavnim pitanjima, sudije moraju da imaju u vidu prvobitnu nameru izraenu jezikom Ustava. Savremena ustavna pitanja treba reavati tumaei tekst Ustava kako bi ga shva-tila razumna osoba 1787. god. Ova teorija je odgovor na antiveinsku dilemu: devet neizabranih slubenika (sudija) koji donose odluke koje utiu na drutve-ni poredak ne bi smeli da nameu svoju linu volju. Sudije su ograniene jezikom onog dokumenta koji ih ovlauje: Ustavom Sjedinjenih Amerikih Drava. Sudija Skalia, govorei na konferenciji pre nekoliko meseci, izrazio je svoj nega-tivan stav prema sudskom aktivizmu i elastinijoj teoriji ustavnog tumaenja: ovek mora biti malouman da bi poverovao da... Ustav nije ivi organizam on je ivi dokument. On neto otkriva, a neto ne.

Zagovornici tekstualizma esto kritikuju sudije aktiviste koji sude sa druge strane, uzurpirajui autoritet izabranih sudija, i iz ustavnog teksta izvla-e prava i zatite koje nisu evidentne iz samog jezika dokumenta. Tekstualizam ukazuje da sudska nadlenost u sferi ustavnog prava treba da je ograniena na pravna pitanja koja je mogue reiti na osnovu samog jezika Ustava. Pravna pi-tanja koja obuhvataju drutvenu politiku ili odmeravanje suparnikih normi su iskljuivo domen politike: Kongresa, demokratski izabranih predstavnika naroda.

Knjiga sudije Skalia, A Matter of Interpretation (Stvar tumaenja), objav-ljena 1997. ukljuuje radove njegovih kritiara, meu njima pofesora Trajba, koji se otro suprotstavlja jurisprudenciji sudije Skalia. Trajb citira Ronalda Dvorkina (Ronald Dworkin), istaknutog amerikog pravnog teoretiara, koji kae, Svi smo mi originalisti, mislei da tekst Ustava zaista treba da bude po-lazna osnova amerike jurisprudencije. Dvorkin, meutim, smatra da sudije ne treba da posmatraju ono to su ustavotvorci nameravali da urade, ve ono to

Mira Gur-Arie 16

su nameravali da kau. Upravo su vrednosti koje su u osnovi Ustava one koje treba da odreuju znaenje odgovarajuih ustavnih odredbi.

Trajb, nasuprot tome, smatra da ono to su ustavotvorci nameravali nije odreujue. Njegova jurisprudencija je fleksibilnija, koja informaciju trai u ci-ljevima utemeljenim u osnovi Ustava jedan pravian sistem vlasti koji daje od-govore. Trajb pie: Da bi se spreilo da zadatak tumaenja preraste u nametanje linih nastojanja ili vrednosti pod prividom ustavne egzegeze, moramo priznati koliko je taj zadatak taak. Sudije treba da se rukovode kanonima nepristrasno-sti i samosvesne poniznosti. Trajb je skeptian u pogledu postojanja konanog skupa pravnih pravila. Umesto toga, sudski je proces odreen pronicljivou i perspektivom koje ograniava sudska umerenost.

Drugi kritiari tekstualizma, ukljuujui Kasa Sanstajna (Cass Sunstein), uvaenog profesora prava sa Univerziteta u ikagu, tvrde da ova teorija postaje upravo ono to osuuje: subjektivnost tumaenja. Moda pokuaji da se razlue miljenja ustavotvoraca od ustavnog teksta mogu omoguiti neki dokaz o prvobitnom znaenju, ali ne moe utvrditi znaenje u konanom smislu. Ne postoji nuno slaganje povodom toga ta originalno znaenje obuhvata, niti ono postoji u pogledu isorijskih izvora koje treba konsultovati. Profesor Sanstajn tvrdi da tekstualizam ispravno savetuje da se posmatra tekst Ustava u potrazi za disciplinom u sudskoj diskreciji, ali ukazuje da se ovo moe initi bez obave-zanosti 200-godinjim tumaenjem i kontekstom koji nije u mogunosti da obuhvati savremene probleme i stvarnosti. Sunstein istie da su mnoge od ori-ginalnih misli ustavotvoraca same po sebi neprihvatljive u dananjem vreme-nu, ukljuujui i one koje se tiu rase i pola.

Godine 2005., sudija Stiven Brejer je objavio Active Liberty (Aktivna slo-boda), raspravu o metodu tumaenja koji direktno govori o jurisprudenciji Bre-jerovog kolege, sudije Skalia. Brejer tvrdi da je malo verovatno da su autori Ustava imali definitivan stav. On pie: Zato bi se ustavotvorci koji se nisu sla-gali povodom potrebe ukljuivanja Povelje o pravima, koji su se razilazili u miljenjima povodom sadraja te Povelje, uprkos svemu sloili u pogledu kole tumaenja koju bi trebalo koristiti za tumaenje Ustava? Metod tumaenja tekstualizma ostavlja dovoljno prostora subjektivnosti i ne uspeva da stvori ja-sna pravila tumaenja. Brejer primeuje da sluajevi odlueni u skladu sa ovom metodologijom mogu imati loe posledice kao to ukazuje i profesor Sanstajn. Tekstualizam, po miljenju Brejera nije prihvatljiva jurisprudencija.

Brejer ne nudi teoriju tumaenja per se, u knjizi Aktivna sloboda. Napro-tiv, on objanjava da nijedna teorija nee pogoditi pravo znaenje Ustava. Ume-


sto da tragaju za teorijom, sudije treba da trae principe koji oivljavaju Ustav. Ustav treba itati u svetlu njegovih dalekosenih ciljeva: stvaranja i ouvanja participativnog demokratskog drutva. Sudije su obavezne da koriste naela koja e najefektivnije realizovati fundamentalne vrednosti koje su utemeljene u Usta-vu: demokratsku samoupravu. Oni treba da obrate panju na posledice i da tee donoenju odluka koje e omoguiti bolje funkcionisanje drave. Kako je proces ustavnog tumaenja inherentno subjektivan, ovaj proces je siguran tek ukoliko se primenjuje skromno, obazrivo i sa naglaskom na demokratske vred-nosti.

Nastavak promena: skori primeri Rasprava povodom jurisprudencije, kao to komentari napred ilustruju,

je i dalje prisutna u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Zapravo, 22. marta 2006. ona se pojavila u sluaju pred Vrhovnim sudom. injenice sluaja Dordija protiv Randolfa (Georgia v. Randolf) su jasne: ostavljena supruga gospodina Ran-dolf-a dala je policiji dozvolu da pretrae njihov dom zbog dokaza o upotrebi droge. Gospodin Randolf, koji je bio prisutan u vreme pretresa, nedvosmisleno je odbio da d pristanak. Pronaen je kokain.

Prvostepeni sud je odbio zahtev gospodina Randolf-a da izuzme narkotike kao dokazno sredstvo zbog nezakonitog pretresa u skladu sa IV amandmanom. Drugostepeni sud drave Dordija preinaio je odluku prvostepenog suda i Vrhovni sud drave Dordija potvrdio je ovo preinaenje, smatravi da je pre-tres bio nezakonit jer je vlasnik bio prisutan i odbio pristanak.

U presudi koju je napisao sudija Sauter (Souter), veina u Vrhovnom sudu potvrdila je odluku Vrhovnog suda drave Dordija, smatrajui da je konzi-stentna tema sudske jurisprudencije IV amandmana razumnost u ovom sluaju, veliki znaaj koji se pridaje iroko rasprostranjenim drutvenim oekivanjima koja su pod uticajem, ali ne i kontrolom pravila imovinskog prava. Princip da je ovekova kua njegova tvrava je jedno od osnovnih drutvenih pretpostavki, Sauter pie, i sporna saglasnost ne moe da se poredi sa ovom centralnom vrednou.

Kako to esto biva, jurisprudencijska rasprava odigrava se i meu opre-nim miljenjima sudija u koji su saglasni sa presudom i onih koji su protiv nje. Sudija Brejer napisao je saglasno miljenje u kojem razrauje metod tumaenja iznet u Aktivnoj slobodi. Brejer je zabeleio da IV amandman ne insistira na ja-

Mira Gur-Arie 18

snim pravilima. IV amandman pre priznaje da ni jedan jedinstven skup pravila ne moe obuhvatiti veno promenjivu kompleksnost ljudskog ivota.

Sudija Stivens (Stevens) je takoe napisao saglasno miljenje. U direktnoj kritici tekstualistike metodologije sudije Skalia, Stivens je primetio da kada bi sudski proces tumaenja bio sveden na cilj da se pronikne u shvatanja pravnika iz 18. veka, pristanak supruge ne bi ni bio uzet u razmatranje, poto su prava ena u tom periodu retko uzimana u obzir. Prema Stivensu, ovo ilustruje ogra-nienja tekstualizma i znaaj jurisprudencije koja priznaje promene u ameri-kom drutvu. Miljenje sudije Skalia suprotstavilo se saglasnom miljenju Sti-vensa, tvrdnjom da kritika sudije Stivensa mea prvobitni znaaj IV amandma-na sa izvorima prava na koja se IV amandman, u svom originalnom znaenju, odnosi. Dok je znaenje ovog diskursa donekle nejasno, smo njegovo postoja-nje ilustruje intenzitet savremene amerike rasprave povodom jurisprudencije, posebno zbog toga to utie na tumaenje Ustava.

Kao to je u mojim komentarima i ranije pomenuto, rasprave povodom jurisprudencije dospele su na politiku scenu, u nekim sluajevima, postajui deo popularne kulture. Jedan istaknut primer jeste praksa amerikih sudova da navode sudske odluke meunarodnih i stranih sudova. Poslednjih godina, poje-dine sudije Vrhovnog suda citirale su inostrane sluajeve ne kao obavezujue precedente, ve kao primere kako su drugi narodi reili slina pravna pitanja. Ove sudije objanjavaju da komparativna jurisprudencija moe rasvetliti pravce moralne misli koji mogu pomoi sudovima SAD u borbi sa sve kompleksnijim pravnim pitanjima.

Postoje sudije, teoretiari i pravnici praktiari koji podravaju ili su ra-vnoduni pred takvom praksom; ni jedan sudija vrhovnog suda nije nikada izja-vio da presude stranog suda mogu biti obavezujui precedenti za sud u SAD. Pa ipak, protivljenje je bilo jasno i izriito, moda iz razloga to su presude stranih sudova na koje se upuivalo ukljuivale posebno sporna pravna pitanja, kao to je egzekucija mentalno retardiranih osoba, maloletnika, pozitivna diskriminaci-ja, i prava na privatnu sferu homoseksualaca.

Kritika ove prakse je dvojaka: prvo, da sve to treba da je vano u ameri-kom sudu jeste pravo SAD i pravne vrednosti. Kao to je sudija Skalia rekao, on je sudija federalnog suda SAD, a ne suda u Evropi, Junoj Africi ili drugde. Dru-ga kritika glasi da se navoenje stranih sudskih odluka moe selektivno prime-niti da bi se opravdala sudijina lina nastojanja. Sudija Riard (Richard) Posner, sudija Sedmog Okrunog apelacionog suda, 2004. godine je u asopisu Legal Affairs (Pravna pitanja) objavio lanak pod naslovom Ne hvala, mi ve imamo


nae zakone. Posner pie da sudski sistemi drugih zemalja imaju svoje jedin-stvene istorije institucije i metode. Sudije SAD nisu upoznate sa tim konteks-tom i stoga je njhovo citiranje stranih miljenja i selektivno (oni citiraju strane presude koje im se dopadaju) i neodgovorno.

Kritika puni ne samo stranice pravnih asopisa, ve i slubene podatke Kongresa. 2004. godine Kongresu je predstavljen nacrt Zakon o obnovi Ustava koji je trebalo da zabrani Vrhovnom sudu da se oslanja na strano pravo u tumaenju Ustava. Ovo pitanje postalo je poziv za kritiare pravosua, one koji smatraju da duh i dela Vorenovog suda i dalje ive, sa sudijama aktivistima koji ugroavaju ameriku demokratiju. U jednom govoru odranom prole godine u Junoj Africi, sudija Rut Bejder Ginsberg (Ruth Bader Ginsburg) otkrila je da su ona i sudija OKonor bili izloeni pretnjama smru preko interneta, pretnjama koje su citirale upuivanja ovih sudija na odluke stranih sudova.

Ova debata o relevantnosti stranog i meunarodnog prava na mnogo na-ina pogaa sutinu debate povodom jurisprudencije: ustavno tumaenje. Da li su sudije ogranienjima granicama Ustava i prvobitnom namerom ustavo-tvoraca, ili je proces tumaenja dovoljno fleksibilan da dozvoli ne samo juris-prudenciju koja reaguje na promene u amerikom drutvu, ve jurisprudenciju koja prevazilazi nacionalne granice.

Sjedinjene Amerike Drave su zemlja razliitosti i nijansi, talite gde se ljudi razliitog etnikog porekla, rase, religije, i vrednosti asimiliraju. Ne udi, stoga, to ne samo da ne postoji jedinstvena amerika jurisprudencija, ve sto se nastavak rasprave o jurisprudenciji intenzivirao kako su podele u drutvu po-stale istaknutije. Neki od nesporazuma povodom onoga to sudovi rade to bi ili ne bi trebalo da rade su rezultirali u antisudskom stavu, kao to je to bilo u sluaju pretnji prema sudijama Ginsberg i OKonor. U dravi Juna Dakota, sistem glasanja koji bi eliminisao sudski imunitet i podvrgao sudije odgovorno-sti za svoje presude prikupio je 40000 potpisa. Ovo je tek jedan primer popular-nih izliva osuda u pogledu onoga to se smatra elitistikim sudstvom koje je prekorailo ovlaenja.

Da li je sudiji potrebna jurisprudencija?

Kae se da sluajeve ne reavaju teorije ve sudije. Iako se metod tumae-nja esto osuuje kao beznadeno pod uticajem ideologije, injenica da sudije tee da zasnuju svoju jurisprudenciju na neutralnim principima tumaenja uka-zuje da su svesni znaaja transparentnog i legitimnog procesa.

Mira Gur-Arie 20

Poslednjih godina, teoretiari pokuavaju da empirijski ustanove uticaj ideologije na sudski proces odluivanja. Publikacija Juricature (Pravosue) obja-vila je niz lanaka koji opisuju ablone glasanja meu sudijama imenovanih od strane demokratskih i republikanskih predsednika, ukazujui na pravce i istiu-i primere kada se ini da pretpostavljena politka ideologija utie na sudske odluke u razliitim tipovima sluajeva (meu njima preispitivanje regulativa i-votne sredine, prava iz radnog odnosa i krivine presude).

Nedavna studija objavljena u asopisu Law & Society Review (Pravo i dru-tvo) ispitivala je presude Vrhovnog suda u sluajevima koji su ukljuivali sporo-ve meu sudskim okruzima ( sluajevi u kojima su ameriki apelacioni sudovi doli do razliitih zakljuaka povodom istih pravnih pitanja). Studija je imala za cilj da ispita uticaj jurisprudencijskog razmatranja procesa odluivanja. Njeni autori nisu doli do konanog odgovora na ovo pitanje, ali jesu zakljuili: Sma-tramo da je pravedno dati naim dokazima karakter pokazatelja da elja da se pronau pravno valjana reenja na pravna pitanja igra znatnu ulogu u procesu odluivanja Vrhovnog suda.1

Zakljuak Moda je potekou formulisanja amerike jurisprudencije za 21. vek

potekoa koju smo iskusili i u 18., 19. i 20. veku treba pripisati kompleksnosti procesa odluivanja u pravnim sluajevima. Od sudija se trai da rasprave sloena pravna pitanja, esto u kontekstu sloenih injenica. Njima na raspolaganju, u skladu sa sistemom sudskog prava (Common Law), ustanovljen je metodoloki instrumentar: (i) obavezujui precedent (stare decisis); (ii) zakljuivanje putem analogije; (iii) kanoni zakonske i ustavne konstrukcije; i (iv) institucionalna spo-sobnost.

Ispitujui ove instrumente, istie se teina ovog poduhvata: postoje slua-jevi bez dispozitivnih precedenata; kada precedent postoji, esto je restriktivno napisan, ponekad odraavajui sudski kompromis koji je nastao iz potrebe da se pribavi veina. Zakoni mogu biti loe osmiljeni. Iako je ovaj nedostatak jasnoe moda sluajan, on takoe moe da reflektuje politiki kompromis zakonoda-vaca. Takoe, Ustav SAD je pun nejasnih i uoptenih formulacija. Ovaj osniva-jui dokument je takoe potekao iz kompromisa.

1 Law & Society Review, Vol. 40, No. 1 (2006). Linquist at 156-157.


Razliiti naini na koje sudije koriste ovaj metodoloki instrumentar pro-istiu iz jurisprudencije, ponekad namerno, kao u sluaju sudije Skalia, a pone-kad bez priznate ili naelne osnove. Jurisprudencija je pokuaj da se obezbedi jednoobrazan i jasan ablon za in suenja, ablon koji slui da obezbedi logi-nost i legitimnost sudskog procesa. Ovu jednoobraznost je izuzetno teko posti-i, u velikoj meri jer je i sam proces esto vrlo teak.

Dugotrajnost i intenzitet debate povodom jurisprudencije ukazuje da e pokuaji da se postigne koherentna filozofija sudske metodologije verovatno ukljuivati kompromis. Najprimetnija karakteristika nastojanja da se utvrdi ame-rika jurisprudencija za trei milenijumje moda je upravo mera do koje je ova debata zaokupila ne samo sudije, pravnike, profesore prava i Kongres, ve takoe i graane one u ije ime je ovo traganje upravo i preduzeto.

2. Prof. dr Gordana Vukadinovi

Pravni fakultet, Novi Sad

SAVREMENA AMERIKA JURISPRUDENCIJA I

NAA TEORIJA PRAVA NA POETKU XXI VEKA Saetak: U savremenoj amerikoj jurisprudenciji preovladavaju veoma

razliite i mnogobrojne orijentacije. Od nekoliko glavnih izdvajaju se: prirodno-pravna teorija, ameriki pravni realizam, Critical Legal Studies, pravo i ekono-mija, pravo i literatura, feministika jurisprudencija i dr. Takoe i nau teoriju prava karakterie mnotvo pravaca, orijentacija i kola: prirodnopravna, socio-loka, integralistika itd. Pri tome prirodnopravna teorija i u SAD i kod nas istakla je isti zahtev u pogledu kvaliteta i kvantiteta prava u cilju ostvarivanja vladavine prava (Rule of Law). Zatim, pribliavanje u kritikom pristupu pravu, ali na razliitim teorijsko-metodolokim osnovama nalazimo i u pokretu Critical Legal Studies i Kopaonike kole prirodnog prava. Inicijativa i uticaji amerike jurisprudencije na nas zapaaju se i u oblasti pravnog obrazovanja na polju pravne etike.

Kljune rei: teorija prava, moral, pravo, prirodno pravo, pravna etika

I Ako sagledamo u irim okvirima promene na teorijskom nivou sa uspo-

stavljanjem konstitucionalnih temelja graanske epohe, one su dovele do izgra-dnje jedne nove epohalne slike sveta i monog razvitka pravne svesti. Ove pro-mene usmerene su kako u sistemskom pogledu stvaranja prava, novih pravnih institucija, i njegove primene, tako i u pogledu razvitka pravne misli danas izra-ene kroz glavne tokove, nemake, francuske, italijanske a, naroito, od druge polovine XX veka angloamerike pravne misli. S druge strane, ako hoemo da-nas da ispitamo jedan segment, ta najmarkantnije obeleava savremenu ame-riku jurisprudenciju, tj. koji su njeni glavni smerovi, uticaji koje ona vri, ali i

Savremena amerika jurisprudencija i naa teorija prava... 23

trpi i zatim njen susret sa evropskom i unutar nje sa naom teorijsko-filozof-skom pravnom milju u davanju odgovora na postavljena pitanja prvi i nuan korak je u iscrtavanju mape pravnih teorija, pravaca smerova koji obeleavaju savremenu ameriku jurisprudenciju na poetku XXI veka.

Naa dugogodinja istraivanja ukazuju na nekoliko dominantnih tokova u amerikoj jurisprudenciji: prirodnopravna teorija, ameriki pravni realizam, Critical Legal Studies, pravo i ekonomija, pravo i literatura, komunitarizam, fe-ministika jurisprudencija i dr.

Prirodnopravna teorija od antikog doba, preko srednjeg veka, moder-nog doba do danas, ima svoju dvomilenijumsku postojanost i utemeljenje ne samo u evropskoj ve i u amerikoj filozofiji prava. Ona se izraava u dualitetu prava kao sloenog i hijerarhijskog poretka iji je sadraj etiki savren (idealan) najee iskazan kao pravda ili opte dobro. Naela prirodnog prava nadreena su u odnosu na pravila pozitivnog prava.1 U sklopu amerike jurisprudencije celovita shvatanja nalazimo, pre svega, u delima Dona Finisa i Lona Fulera.

Kako konstatuju mnogi autori ameriki pravni realizam nije bio ni kohe-rentan intelektualni pokret i pravac, ni konzistentna teorija o pravu. On izraa-va vie misaono opredeljenje nego jasan sistem naela, predstavlja vie skup po-nekad kontradiktornih koncepcija, nego strogi sklop metodolokih ili teorijskih postavki.2 Poetak pravnog realizma u Americi vezuje se za 1930. godinu, kada je Karl Levelin (Karl Llewellyn), profesor prava na Kolumbijskom univerzitetu, objavio lanak pod naslovom Realistika jurisprudencija sledea stepenica, a su-dija Derom Frank (Jerome Frank) u knjizi Pravo i moderno miljenje prvi put upotrebio naziv pravni realizam.3 Teorijsko-metodoloke izvore amerikog prav-nog realizma nalazimo u Holmsovom4 (Oliver Wendell Holmes) pragmatizmu,

1 G.Vukadinovi R. Stepanov: Teorija prava, knj. I, Petrovaradin, 2001, 170-187. 2 M.J. Horwitz: The Transformation of American Law, 1870-1960, Cambridge, Harvard, 1977, 169 i dalje. 3 K. Llewellyn: A Realistic Jurisprudence The Next Step, Columbia Law Review, April 1930; J. Frank: Law and the Modern Mind, London, 1930. 4 Holms se najee odreuje kao jedan od etvorice oeva progresivne pravne misli. Naime, u literatauri se istie da razvoj amerike pravne misli od 1870. do danas prolazi kroz est karakteristinih faza. Prva faza obuhvata period od 1870. do poslednjih decenija XIX veka i oznaava se kao klasina pravna misao. Druga faza nazvana je progresivna pravna misao. Trea faza oznaena je kao pravni realizam i ona dominira od 30-tih godina XX veka. e-tvrtu fazu, od sredine 50-tih godina, obeleava suprotstavljanje, negacija pravnog realizma antirealistiki pravni pokret. Peta faza naziva se pravni procesi ili neutralni principi kola

Gordana Vukadinovi 24

kao i u sociolokoj jurisprudenciji u celini, naroito kod najistaknutijeg predstavni-ka, Roska Paunda.

iri okvir u kome je nastao i razvijao se ameriki pravni realizam bio je i realizam u filozofiji, koji je od 1930. godine postajao sve bogatiji po sadraju, i jai u linostima. Ovaj pravac bio je vie plod kulturne krize, jedan proizvod amerikog traganja za svojim intelektualnim i moralnim izvorima. Tako je poeo ameriki pravni realizam, da bi etrdesetih godina XX veka doiveo vrhunac u delima Karla Levelina, Deroma Franka, Feliksa Koena (Felix S. Cohen), Viliama Daglasa (William O. Douglas), Valtera Kuka (Walter W. Cook), Dona Greja (John Ch. Gray), Hesela Intema (Hessel Yntema) i dr.5 Meu mnogobrojnim autorima koji su pripadali ovom pravcu neki su stvorili celovita dela o pravu uopte (na primer Levelin, Frank, Koen), dok su se drugi zadrali na fragmentarnim prilo-zima razvijajui ili objanjavajui pojedine aspekte prava. I pored razlika meu dvadesetak najznaajnih autora, predstavnika ovog pravca, zajednike karakteristi-ke pravnog realizma sintetiki, saeto u devet taaka dao je Levelin: (1) Realisti shvataju pravo kao neto promenljivo, a elemente promenljivosti vide u sudskom stvaranju prava. (2) Pravo je sredstvo za postizanje ciljeva, pa saglasno tome tre-ba svaki deo prava sagledati sa stanovita eljenog cilja i posledica. (3) Drutvo se bre menja od prava. (4) Realisti izdvajaju Kantovo Sein i Sollen i smatraju da treba razgraniiti i istraivanja. Razdvajanje nije konstantno ve je ogranieno

pravne misli. Aktuelnu, estu fazu obeleavaju pokreti izmeu pravnog realizma i pravnih procesa ili neutralnih principa u koje se ubrajaju Ekonomska analiza prava i Critical Legal Studies, a meu najznaajnijim pretstavnicima dominiraju Ronald Dvorkin (Ronald Dwor-kin) i Don Rols (John Rawls). D. Kieso: Legal Reasoning in the United States from 1870 to the Present. 5 F. Cohen: Transcendental Nonsense and the Functional Approach, Columbia Law Review, No 6, June 1935, Vol. XXXV; W. Cook: Scientific Method and the Law, American Bar Asso-ciation Journal, 1927: W. Douglas: Stare Decisis, Columbia Law Review, Vol 46, 1949; J. Gray: The Nature and Sources of the Law, New York, 1938; J. Frank: Law and the Modern Mind, London 1930; K. Llewellyn: Jurisprudence: Realism, Theory in Practice, Chicago, 1962; H. Yntema: American Legal Realism, in Retrispect, 14 Vand Law Review, 1960, 96.

Radovi o amerikom pravnom realizmu: G. Casper: Juristicher Realismus und Politische Theorie in Amerikanischen Rechtsdenken, Berlin, 1967; H.W. Jones: Law and Morality in the Perspective of Legal Realism, Columbia Law Review, 1961; F. Michaut: Le role crator du juge selon lcole de la Sociological jurisprudence et la rgle de droit, Rvue Internationale de Droit Compar, 1987, No 2; G. Tarello: Il Realismo Giuridico Americano, Milano, 1962; W. Twining: Karl N. Llewellyn and the Realistic Movement, London, 1993.


na izuavanje injenica. (5) Realisti nemaju poverenja u tradicionalne pojmove i pravne norme. Norme se shvataju kao generalizovano predvianje o onome ta e uraditi sudovi. (6) Oni smatraju da formulisane norme nisu odliujue za stvaranje sudske odluke, sudska odluka je za njih racionalizacija a priori. (7) Za razliku od tradicionalne teorije zalau se za grupisanje sluajeva i situacija u ue kategorije i vrste. (8) Naglaavaju nunost vrednovanja svakog dela prava u odno-su na posledice i istrauju posledice. (9) Svaki problem prava mora se analizirati u skladu sa ovim prethodnim takama6.

Izvesno, ameriki pravni realizam, dao je znaajan doprinos u prouava-nju prava insistiranjem na (naglaavanjem) dejstvu(a) presude u praksi i stavlja-njem teita na ponaanje sudija u donoenju odluka, odnosno u primeni prava. Zamerke amerikom pravnom realizmu isticali su i sami negovi predstavnici. Tako H. Intema istie da ameriki pravni realizam zanemaruje humanistiku stranu prava, da se nedovoljno interesuje za komparativne i istorijske aspekte prava, da suvie naglaava konkretnu tekuu praksu, a posebno istie, kako ne razlikuje glavno od efemernog, nebitno od bitnog u pravu. Ipak, glavni nedostak je u pre-naglaavanju uloge suda u stvaranju prava, naroito onako kako su Grej i Frank inili da sudija ima suverenu prerogativu, da izmeu vie alternativa izabere pravno pravilo koje e u datom sluaju primeniti7.

to se tie kritika u Sjedinjenim Amerikim Dravama pravni realizam naao se pod udarom antirealistikog pokreta. Od sredine pedesetih godina XX veka napadi su dolazili od amerikog Katolikog filozofskog drutva i Katolikih fakulteta, izjednaavajui pragmatizam realista sa nihilizmom, a shvatanje Hol-msa kvalifikujui kao totalitaristiko, dok tomistiki realizam koji oni zastupaju izjednaavaju sa demokratijom.

Poto ameriki pravni realizam zanemaruje etiku stranu prava i njegovu povezanost sa moralom, shvatanja realista su nepotpuna i podlona kritici. Usled toga, Levelin i Frank svojim shvatanjima dodaju prirodno-pravne ele-mente. Tim transformacijama nagovetava se razvoj veoma razliitih i mnogo-brojnih novih pravaca i orijentacija u amerikoj jurisprudenciji, kao to su po-red jusnaturalizma, Critical Legal Studies, ekonomska analiza prava, i drugo.

6 K. Llewellyn: Some Realism about Realism, 44 Harward Law Review, 1931, 1222 i dalje (Cit. prema M. Ivovi: Ostvarenje prava, njegov karakter, odnos i veze sa stvaranjem prava, dok-torski rad, Podgorica, 1994, 101-103). 7 K. avoki: Uvod u pravo, knj. I, Beograd, 1994, 32.


Sedamdesetih godina dvadesetog veka u pristupu pravu, u SAD izmeu ostalih, dominiraju dva pravca, esto oznaena kao dva suprotna tabora, Cri-tical Legals Studies i Law and Economics Analysis. Prvi, pokret Critical Legal Studies (CLS), zadrao je obeleje intelektualnog kriticizma na prestinim fakul-tetima, dok je kola ekonomske analize prava formirana na osnovama rezultata istraivanja prava, ne toliko poznatih ekonomista, sa stanovita trokova i kori-sti. Tek 1980. godine izborom Ronalda Regana za predsednika drave ova kola, inae poznata i kao ikaka kola prava iri svoj uticaj ne samo na politikom i pravnom nivou, nego, ekonomska analiza prava postaje fakultetska disciplina na svim najuglednijim fakultetima u Americi.8

Zaetke ove kole treba traiti u radovima Ronalda Kouza (Ronald Coase) i Gvida Kalabrezia (Guido Calabresi)9, a razvijene ideje kod najznaajnijeg pred-stavnika Riarda Poznera (Richard Posner)10. Svi oni koji pripadaju pokretu Law and Economic zalau se za primenu principa trine analize radi reenja so-cijalnih tekoa koje pogaaju postindustrijsko drutvo. S obzirom na to da po-stoji tesna veza izmeu prava i ekonomskog ivota, oni istiu da pravo poiva na ekonomskim naelima kao to su, pre svega, racionalnost i efikasnost. Naime, pravna regulativa treba da omogui najefikasniju upotrebu (alokaciju) ekonom-skih izvora i sredstava (resursa) kojom se poveava stepen drutvenog blagostanje. S obzirom na to da je dobara, tj. resursa manje nego to je potrebno za zadovo-ljenje potreba, istrauje se pravno reenje koje omoguava da dobra budu anga-ovana tamo gde e proistei najvea korist (maksimizacija koristi).11

8 Ekonomska analiza prava proirila se i u Evropi. Tako je u Nemakoj na nekim fakulteti-ma uveden nov nastavni predmet, Ekonomska analiza prava. 9 R. Coase: The Problem of Social Cost, Journal of Law and Economics, 3, 1960; G. Calabresi: Some Thoughts on Risk Distribution in the Law of Torts, Yale Law Journal, 70, 1961; The Costs of Accidents, (A Legal and Economic Analysis), New Haven London 1970. 10 R. Posner: Economic Analysis of Law, Boston Toronto, 1972; The Economics of Justice, Harvard, 1983. O ovoj koli postoji ve brojna literatura. 1980. godine odran je simpozijum sa temom: Efficiency as a Legal Concern, Hofstra Law Review, 8, 1980; L.A. Kornhauser: LAnalyse Economique du droit, Rvue de Synthse, 1985; P. Bechrens: Aspekte einer ko-nomischer Theorie des Rechts, Rechtstheorie, 4, 1981; H-D. Assmann, C. Kirschner, E. Schanze (hrsg): konomische Analyse des Rechts, Kronberg / Ts, 1978; Z. Grebo: Osnovne postavke ekonomske analize prava, Pregled (Sarajevo), br. 6-7, 1989. Detaljniji spisak literature vidi kod A. Jovanovi: Uvod u ekonomsku analizu prava, Beograd, 1998; V. Vodineli: Graan-sko pravo, uvodne teme, Beograd, 1991, 141-144. 11 V. Vodineli: nav. delo, 142.


Riard Pozner nastoji da sve aspekte prava podvrgne ekonomskoj analizi, polazei od stava da je nabijenost prava ekonomijom osnov pozitivne teorije o pravnom domenu koji najvie obeava. Budui da je vlastiti cilj odredio kao uveanje drutvenog bogatstva, maksimalizacije nacionalnog bruto proizvoda, cilj prava mora biti maksimalno uveanje bogatstva, a ne stvaranje potpore dravi blagostanja.12 U delu Problematika moralne i pravne teorije13 ne prihvata zna-ajniju ulogu moralne teorije u pravnom istraivanju, zalaui se za pragmati-zam, slino kako je to na poetku veka inio Oliver Vendel Holms.

Za ekonomsku analizu prava karakteristini su, smatra Pozner, izvesni osnovni ekonomski pojmovi i principi. Prvo, u analizi polazi se od injenice da su resursi retki i ogranieni, jer ivimo u svetu oskudnih izvora: kapitala, rada, novca, zemlje i drugih prirodnih dobara, ivota, zdravlja, vremena, itd. Drugo, pojedinci donose odluke u sopstvenom interesu, odnosno oni tee maksimumu sopstvene koristi14. Ljudi se sistematski racionalno ponaaju u smislu da trae najbolju vezu izmeu retkih resursa kojima raspolau i ciljeva koji ele da ostvare. A to znai da tee da odlukom o upotrebi resursa omogue ostvarenje maksi-muma cilja sa datim raspoloivim resursima. S druge strane, racionalno pona-anje znai ostvarenje datog cilja sa minimumom resursa i trokova. Dakle, ra-cionalno ponaanje se iskazuje maksimizacijom rezultata (za date trokove resurse) ili minimizacijom trokova (za dati cilj)15. Tree, predmet ekonomske analize su pojedinac i njegove odluke, jer se i delovanje grupa, organizacije, na-cije, ak i drave moe posmatrati kroz donoenje odluka od strane pojedinaca. Ovakav pristup naroito je znaajan sa stanovita donoenja politikih odluka, ali i onih koje se donose u preduzeu, sindikatu, porodici, itd. etvrto, to se tie ekonomije ona je nauka o racionalnom izboru polazei od ogranienosti resursa i od pretpostavke da ovek racionalno maksimalizuje svoje ciljeve. Za-datak ekonomske nauke je da ispita koje su posledice odluka u pogledu izbora retkih resursa da bi se postigao neki cilj. Peto, osnovni instrumenti ekonomske analize su ponuda i tranja. Ponuda se obrazuje na osnovu odnosa izmeu trokova za proizvodnju neke robe i cene po kojoj se ta roba prodaje. Tranja se obrazuje na osnovu odnosa izmeu korisnosti koju potroa uiva od upotrebe

12 Z. Grebo: nav. delo, 466. 13 A. Posner: The problematics of Moral and Legal Theory, Harvard, 2002. 14 Korisnost se definie kao oseanje zadovoljstva koje neko lice uiva od preduzete ekonom-ske aktivnosti, odnosno donete odluke (A. Jovanovi: nav. delo, 18). 15 Isto.


robe i njene cene. Interakcija ponude i tranje odreuje cene i koliinu neke robe na tritu. esto, efikasnost podrazumeva da su resursi iskorieni u upo-trebi gde je njihova vrednost najvea. Ovako shvaena efikasnost podrazumeva pojedinane odluke o upotrebi resursa kojima pojedinci maksimalizuju svoju korist u najirem smislu te rei. Ekonomska teorija u pogledu analize pravnog sistema ocenjuje kakvi su efekti pravnih pravila na efikasnu alokaciju resursa, a ne da li su ti efekti etiki.

Ako pokuamo da kolu ekonomske analize prava sagledamo na koncep-tualnom nivou, onda se ona moe saeti u etiri postavke: biheviorizam, nor-mativnost, deskriptivnost i evolucionizam.16

Pokret nazvan Critical Legal Studies, osnovan je, na konferenciji odranoj na Univerzitetu Viskonsin (Wisconsin) Medison 1977. godine sa ciljem kriti-kog ispitivanja pravnog fenomena.17 Za kratko vreme Pokret je napredovao18 ne samo brojem pripadnika19, raznovrsnou filozofskih i teorijsko-metodolo-kih izvorita, ve i irinom predmeta i oblasti istraivanja20. Otuda stoji konstatacija da je teko, ako ne i nemogue, utvrditi njegove opte, zajednike crte.

j meri i u inte-lektua

Uticaj i popularnost pokreta treba traiti jednim delom u specifinosti amerike kulture, odnosno u nacionalnom prestiu njegovih ekskluzivnih se-dita, Harvardskom i Stanfordskom univerzitetu, ali u izvesno

lnoj pomodnosti izvesnih teorijskih pravaca i pristupa. Ipak, nesumnjivo je da CLS predstavlja preokret u odnosu na prethodno

prihvaena shvatanja, posebno pravnih realista, jer pravo posmatra kao mno-tvo socijalnih pravila, ili se, kako istie jedan od najznaajnijih predstavnika pokreta, radi o novom nainu tumaenja i primene prava21. Pravo postoji da bi obezbedilo ostvarenje interesa grupe, partije ili klase koje ga formiraju. Govo-

16 L.A. Kornhauser: Analyse conomique du droit, Dictionaire encyclopdique de thorie et de sociologie du droit, Paris, 1988, 129-131. 17 Meutim, zaetke pokreta treba traiti dvadesetak godina ranije, kada je veina autora, tj. osnivaa pokreta ve bila politiki angaovana u borbi za ljudska prava i protiv rata u Vijetnamu. 18 Prvi evropski sastanak gde je usvojen naziv Critical Legal Studies, (skraeno CLS), odran je marta 1981. u Londonu. 19 U Bibliografiji CLS iz 1984. navodi se 150 akademskih autora. D. Kennedy and A. Klare: Bibliography of Critical Legal Studies, 94 Yale Law Journal, 461, 1984. 20 Jurisprudencija, meunarodno javno pravo, radno, porodino prava, itd. 21 R. Gordon: Unfreezing Legal Reality: Critical Approaches to Law, 15 Florida State Univer-sity Law Review, 1987, 195.


rei jezikom pobornika, bogati i moni koriste pravo kao instrument za prinu-du sa ciljem da odre postojee mesto u drutvenoj hijerarhiji. Osnovni je stav CLS-a da je pravo politiko sredstvo, a ne neutralno i jo manje izvan vrednosti. Mnogi pripadnici pokreta zalau se za preokret hijerarhijske strukture domina-cije u modernom drutvu. Postoji vera u mogunost i potrebu otre i diskonti-nuira

ita: amerikog pravnog realizma, marksizma, feminizma i postst

sovan za istraivanje uloge i znaaja po-lova z

ne promene.22 Critical Legal Studies vezuje se naroito za Roberta Mungabeira Ungera

(Roberto Mungabeir Unger) i Dankana Kenedija (Duncan Kennedy) koga inae nazivaju propovednikom CLS-a, ali i za Roberta Gordona (Robert Gordon), Mor-tona Horvica (Morton Horwitz) i Katarinu MekKinon (Katharine MacKinnon).23 Svi autori zalau se za kritiki pristup pravu, ali sa razliitih praktinih i teorijsko--metodolokih polaz

rukturalizma. Ako nastavimo da savladavamo tekou generalizacije, kako je govorio

A. Kaufman u odnosu na Critical Legal Studies, onda je neophodno ukazati i na njegov kritiki odnos prema koli ekonomske analize prava pa, prema tome, i prema empirijskom pravnom pozitivizmu. Sa druge strane, Critical Legal Studies je povezan i sa feminizmom, tj. u njegovim okvirima egzistira jedan feministiki pristup pravu24, koji je naroito zaintere

a pravo, uopte za ljudsko pravo. Posmatran u svojoj ukupnosti, i sam pokret prua dosta elemenata za

ozbiljnu kritiku. Realisti su oslobaali pravo od prolosti, kao uvod, da bi doli

22 R.M. Unger: Znanje i politika, Zagreb, 1989, 324. 23 Vidi o Critical Legal Studies: R. Abel: The Politics of Informal Justice, Vol. II, New York, 1982; P. Beirne and R. Quinney: Marxism and Law, New York, 1982; R. Gordon: Critical Legal Histories, 36 Stanford Law Review, 57, 1984; R. Gordon: New Development in Legal Theory, D. Kairys: The Politics of Law, New York, 1982; M. Horwitz: The Transformation of American Law 1870-1960, Cambridge, 1977; M. Jay: Dialectical Imagination: A history of the Frankfurt school and the Institute of Social Research 1923-1950, Boston, 1973; D. Kairys: The Politics of Law, New York, 1982; D. Kennedy: Legal Education as Training for Hierarchy D. Kairys: Nav. delo; K. MacKinnon: Feminism, Marxism, Method and the State: An Agenda for Theory, 7 Signs 515, 1982; C. Sumer: Reading ideologies: An Investigation into Marxist Theory of Ideology and Law, London, 1979; E. Thompson: Whigs and Hunters The Origine of the Black Act, New York, 1979; R.M. Unger: Law in Modern Society, New York, 1976; R.M. Unger: Knowledge and Politics, New York, 1975; R.M. Unger: Critical Legal Studies, New York, 1986. 24 U oblasti meunarodnog prava vidi: H. Charlesworth: The Feminist Methods in Interna-tional Law, American Journal of International Law, Vol 93, April 1999, No. 2, 379-394.


do jednog efikasnog instrumenta, politike. Critical Legal Studies, pak, tei da de-maskira pravo kritikujui ga, ali pri tome ne odgovara na pitanje kakvo bi pravo trebal

anizaciju drutv

oznaavaju, u okviru fragm

o da bude, cilj kritike ostaje kritika. Meutim, glavni predstavnik Critical Legal Studies, Roberto Mugabeira

Unger, uinio je najdosledniji pokuaj u izgradnji jedne pozitivne teorije u izmeni postojeeg drutva. Unger najpre podvrgava kritici liberalnu doktrinu da bi stigao do jedne, kako on kae, alternativne doktrine teorije o linosti, koja je i osnova za definisanje drutvenog ideala. Ungeru je stalo, pre svega, do utemeljenja jedne teorije emancipacije oveka, dakle i do utemeljenja prava na ideji oveka, slino kao kod Radbruha25, a mnogo pre njega, na drugim osnovama, kod Rusoa26. Uprkos osnovanim kritikama upuenim individualistikom shvatanju linosti, njegova zasluga je da je na osnovama kritike liberalizma postavio org

a koje bi zamenilo liberalnu dravu i njen postojei pravni sistem. Sa Ungerom, na kraju, prethodna izlaganja predstavljaju sumaran pogled

na jedan, jo uvek veoma rairen pokret27, koji i danas traje u Americi. U celini posmatrano, Critical Legal Studies ostao je na nivou negativnog stava prema pra-vu, koga obeleava eklektizam, a sami ameriki autori ga

entarnih pristupa pravu, kao akademski nihilizam. Pored navedenih jedan od pristupa koji u Americi ima znaajne predstav-

nike je pravac Pravo i knjievnost (Law and Literature) koga zastupa R.A. Posner28. On uporeuje pravo sa formama i strukturama literarnih dela. Osla-njanjem na metodologiju i terminologiju nauke o knjievnosti, ovaj pravac pravne teorije prua mogunost da se juristiki diskurs shvati na nain koji nije vezan za dogmatiku. To, pak, prevazilazi okvire Dvorkinovog pitanja da li se

25 A. Kaufman: Pravo i razumevanje prava, Beograd, 1998, 293. 26 Za Rusoa prirodna prava na slobodu i jednakost izraavaju osnovne atribute ljudske pri-rode. G.Vukadinovi: an-ak Ruso i prirodno pravo, 3. izdanje, Petrovaradin, 2005. 27 Tako se i na simpozijumu u SAD, posveenom Metodima u meunarodnom pravu, ukazuje, i na metodoloki znaaj CLS-a. Pokret je istraivao ta ini pravo, ili relevantnost prava za politiku, usredsreujui se na kontradikcije, hipokriziju i lani meunarodno-pravni diskurs. Grupa autora oko CLS, koja je sebe esto oznaavala kao deo Nove struje (New Stream), na-glaavala je znaaj kulture za razvoj prava, nudei kritiki osvrt na progres prava u konfron-

l of International Law, April 1999, Vol.

Posner: Law and Literature, Harvard, 1988 .

taciji sa dravnim suverenitetom (American Journa93, No 2, 294). 28 R.A.


pravo moe interpretirati paralelno sa knjievnou. J. B. Vajt29 pokazao je da bi jedno ovakvo shvatanje prava dozvolilo stvaranje nove didaktike prava i pravne prakse. Ali bi istovremeno i fakticitet pravnih injenica mogao da se proveri u pogle

-ristiki i multikulturalistiki pravac u savremenoj amerikoj jurisprudenciji.31

II

ode, tolerancije itd. kr

listiki nain, ali ono ne slui samo ouva-nju, v

du fiktivnosti i institucionalnosti.30 Navedenim pravcima, na primer, Pozner dodaje feministiki, komunita

U pogledu nae teorije prava, doskoranje poluvekovno, skoro iskljuivo

poimanje prava kao volje vladajue klase, i drave kao organizacije sa monopo-lom za fiziko nasilje koje se pozivalo na Marksa i marksizam, zamenjuje plura-lizam u shvatanju prava. Pri tome u poslednje dve decenije i kod nas sve se vie probija stav da su vrednosti ljudskog dostojanstva, pravde, slob

iterijum ili osnova prava, tj. obaveznosti pravnih normi.32 Vrednosti kao atribute pojma prava nalazimo i kod onih autora koji inae

nisu pristalice prirodnopravnog shvatanja, ve integralistikog poimanja prava. Pravo nije gola normativnost nego izraava specifian drutveni proces koji karakterie odreen tip drutvenih odnosa, vrednosti i normi. Drugim reima, pravo je ona stvarnost iji je smisao da slui drutvu, njegovom redu, miru, njegovom odravanju. Pri tome osnovne vrednosti su: pravna sigurnost, i pra-vna delotvornost odnosno ouvanje oveka i drutva.33 Tano je da se pravo u celini moe shvatiti samo na integra

e i razvoju oveka i drutva.

29 J.B. White: The Legal Imagination. Studies in the Nature of Legal Thought and Expression, 1973. 30 Waldemar Schreckenberger: Rhetorische Semiotik, 1978. 31 R. Posner R.: The Problems of Jurisprudence, Harvard, 1993, 393 i dalje. 32 U savremenoj filozofiji prava, u svetu, pojavljuje se izvestan jusnaturalizam, ne u politi-kom znaenju prava oveka, ve vie u pravnom smislu vere u jednu funkciju i prirodno funkcionisanje prava i pravnika (R. Sve: Avant-Propos, Archives de philosophie du droit, 1988, t. 33, 21). Odnos pravde i prava i uloge pravde u pravu i putem prava posebno razma-traju Perelman (Ch. Perelman), Vilej (M. Villey), Rols (J. Rawls), Nozik (R. Nozik), Hajek (F. A. Hayek), Hofe (G. Hoffe) i dr. 33 S. Blagojevi: Pravo i stvarnost, Beograd, 1995.


U poslednjih nekoliko godina sve vei broj veoma uglednih autora ocenjuje da je kod nas dolo do renesanse ideje pirodnog prava, u tom delu vidimo pri-bliavanje nae teorije i amerike.

Celovito, originalno, izgraeno prirodnopravno shvatanje nalazimo u delu profesora Slobodana Perovia34, osnivaa i glavnog predstavnika Kopaonike kole prirodnog prava.35 Ove godine navrava se dvadeset godina postojanja kole. Na-ime Kopaonika kola civilnog prava prerasla je u kolu prirodnog prava. Posebno, u vremenu izolovanosti iz svetske batine i iz opte kulture prava, ona je, znaila i danas predstavlja ne samo nauni nego i kulturni podvig kojem je u svetu teko nai premca. Radovi tampani u tomovima asopisa Pravni ivot predstavljaju do-kaz na

e postoji, koje njemu nije poznato ili nastaje kada je on ve postupio po nekom drugom pravilu, odnosno ako je

jozbiljnije naune i strune kritike prava i drave. U tom delu, iako na dru-gim teorijsko-metodolokim osnovama vidimo pribliavanje dva kritiki orijen-tisana pokreta u Americi CLS i Kopaonike kole prirodnog prava.

Zakljuak koji se takoe namee je da su prirodnopravne teorije i u SAD i kod nas istakle iste zahteve u pogledu kvaliteta i kvantiteta prava.36 Tako L. Fuler, polazi od prava koje ovek moe potovati, koje sadri minimum moral-nosti. Ukoliko pravne norme... ne sadre minimum moralnosti ne mogu biti delotvorne pa ne zasluuju ni taj naziv. Najuoljiviji naini: 1) da pravni sistem doivi neuspeh, ak katastrofu, kako upeatljivo veli Fuler, jeste da se uopte ne utvrde pravila nego da se svaki sluaj reava ad hoc; zatim sledi: 2) neobjavljiva-nje pravnih pravila ili kad pravna pravila nisu dostupna onima od kojih se oe-kuje da ih potuju; ili 3) zloupotreba retroaktivnog dejstva, ime se ne samo onemoguava dejstvo norme unapred, ve se naruava integritet pravila, njihov prospektivni efekat; ili 4) nerazumljiva pravila; 5) donoenje kontradiktornih odredaba; 6) donoenje pravila koja zahtevaju nemogue ponaanje; 7) potom, este izmene pravila koje uslovljavaju da subjekt nije u stanju da se po njima ponaa; i na kraju 8) neuspeh da se postigne sklad izmeu objavljenih pravila i njihove stvarne primene37. Drugim reima Fuler smatra da bilo koji od ovih ne-dostataka ne samo da dovodi do loeg pravnog sistema, ve do neega to se uopte ne moe zvati pravnim sistemom. Naravno, ovek ne moe imati moral-nu obavezu da potuje pravno pravilo koje n

34 S. Perovi: Pravnofilozofske rasprave, Beogard, 1995. 35 B.S. Markovi: Poruka uesnicima savetovanja, Pravni ivot, 1995, br. 1-2, str. 19).

i dalje. prava, Podgorica, 1999, 42. i dalje.

36 Perovi S.: Pravno-filozofske rasprave, Beograd, 1995, 382 37 Fuller L.L.: Moralnost


bilo n

do daljih nedostataka prava usled ega ono p

nosno vladavine prava (Rule of Law).

ma asop

ored navedenih slinosti, kakvi su dodiri i uticaji anglo

erazumljivo, protivureno drugom pravilu istog sistema ili zahtevalo ne-mogue, ili se, pak, menja svakog minuta38.

U naoj literaturi postoji velika saglasnost meu autorima da jedan od kljunih razloga neefikasnosti prava lei u velikom stepenu neusklaenosti dru-tvene stvarnosti i prava u smislu potrebne doze legitimiteta prava, pa preko niza nijansi, sve do njihove formalne i sutinske neusklaenosti.39 Pored toga istrajava vera da se pravom moe sve regulisati a izvesno je, da pravo iako mo-no nije i svemono sredstvo.40 Ovim nedostacima dodaju se i drugi: ishitrenost reenja, preuzimanja tuih reenja koji ne odgovaraju stvarnosti, jezik prava u smislu irokih i komplikovanih poruka, esto dvosmislenih i viesmislenih41, i sl. Svi ovi nedostaci, kao i drugi, dovode

ostaje glomazno, neusaglaeno, podlono estim izmenama i onda je teko primenljivo42 ili uopte nepromenljivo.

Teorijsko-filozofska pravna misao kod nas i u SAD daje odgovore na ista pitanja u cilju ostvarivanja pravne drave, od

U osnovi svih tih rasprava nalazi se osnovni problem, kako Fuler kae moralnosti prava, tj. odnosa prava i morala.

S druge strane slinosti nalazimo i u kritikom odnosu prema pravu, ve kako sam naziv kae on je u sreditu pokreta CLS. Kod nas je na prirodno pravnim osnovama nastala i poiva Kopaonika kola prirodnog prava koja ve dve decenije, okuplja na decembarskim skupovima oko 2000 pravnika, a u tomovi

isa Pravni ivot u oko 4000 objavljenih radova nalazi se spoj teorije i prakse, kao i najotrije i najtemeljnije kritike postojeeg prava i vizije moguih reenja.

Postavlja se pitanje, pamerike jurisprudencije,43 na nau teorijsku misao ukljuujui i oblast

fakultetskog obrazovanje.44 Uticaj amerike teorije ogleda se i u edukativnom smislu na polju pravne

etike. Na inicijativu amerike advokatske asocijacije uvedena je pravna etika u

38 Nav delo, 43. i dalje. o-filozofske rasprave, 382. i dalje.

o po strani vanu oblast praktine recepcije, naroito praksu u ugovornom pravu.

39 Perovi S.: Pravn40 Nav. delo, 386. 41 Nav. delo, 394. 42 Nav. delo, 395 i dalje. 43 Tematski broj: LAmricanisation du droit, Archives du philosophie du droit, T.45, 2001. 44 Ostavljam


fakultativnoj i izbornoj formi u nastavni program na naim pravnim fakultetima,45 uz ne male tekoe povezane sa programom, organizacijom i literaturom. I pored tekoa predmet je, s obzirom na nov metod rada, (primena analize sluajeva case study), aktuelnost problematike, iz godine u godinu, privlai panju sve veeg broja studenata. Za etiri godine, do danas, iskustvo ukazuje da se grupa od 40 studenata poveala na 90, zatim oko 200, da bi kolske 2005/6 godine imali, na predavanjima i vebama iz tog predmeta, preko 300 studenata. Kvalitetu rada i brojnosti studenata doprin

u ovoj teorijsko-pravnoj oblastina pribliavanju i proimanju iskustva uinjeno je dosta, a to su smatramo samo delimino nai potencijali elje i mogunosti.

ry

rof. Gordana Vukadinovi, Ph. D.

CONTEMPORARY AMERICAN JURISPRUDENCE AND OUR THEORY

ela je i povezanost sa praksom i sa najeminentnijim pravnikim asocijacijama i strunjacima, posebno Advokatskom komorom Vojvodine.

U pogledu nastave i nauno-istraivakog rada, posebno istiemo da su pre vie od jedne decenije zapoela pojedinana istraivanja iz oblasti amerike jurisprudencije na poslediplomskim studijama teorijsko-pravnog smera. Ka-snije, ona su prerasla u osmiljen, celovit istraivaki zadatak. U tim okvirima rezultati su odbranjene dve magistarske teze iz ove oblasti, a u zavrnoj fazi nalazi se i trea. U toku je izrada doktorskog rada posveenog jusnaturalistikoj teoriji u Americi. Pored toga, osnovne pravce razvoja amerike jurisprudencije prikazali smo u udbenikoj literaturi iz Teorije prava46 za studente prve godine Pravnog fakulteta. Potom tampana je u koautorstvu i monografija Pravna misao XX veka47 u kojoj je znaajan deo posveen Rolsu, Dvorkinu, Fuleru, Finisu i Paundu. Uradili smo i mnogo vie o emu, opet, svedoe publikovani brojni lanci, prilozi i prikazi. Naravno, ovim lista uticaja nije zatvorena. Moglo bi se govoriti i o drugim sferama, ali

Summa

PFaculty of Law, Novi Sad

45 G. Vukadinovi, S Beljanski: Deontoloka etika i pravno obrazovanje, Pravni ivot, br. 7-8, 2004, 122. 46 Vukadinovi G.: Teorija prava, knj. 2, Petrovaradin, 2006. 47 Stepanov R., Vukadinovi G.: Pravna misao XX veka, Perovaradin, 2000.


there are also some similarities in critical approaches to the law, but with differences in theoretical-methodological basis, between Critical Legal Studies movement and Kopaonik School of natural law. Initiative and influences of American jurisprudence are also evident in the area of legal education and legal ethics.

OF LAW AT THE BEGINNING OF THE TWENTY-FIRST CENTURY

In the contemporary American jurisprudence, there are many different orientations. As some of the most dominant, should be mentioned: Natural Law Theory, American Legal Realism, Critical Legal Studies, Law and Economics, Law and Literature, Feminist Jurisprudence, etc. Numerous approaches, orientations and schools, also mark our theory of law, such as natural theory, sociological, integral approach, etc. Furthermore, natural law theory in the USA, as well as in Serbia, have emphasized the same stipulation regarding quality and quantity of the law in order to establish the rule of law. Then,

3. Prof. dr Agne Kartag-Odri

Pravni fakultet, Novi Sad

NOVE PERSPEKTIVE U AMERIKOJ PRAVNOJ TEORIJI

Saetak: Namera autorke ovog rada jeste da identifikuje koncepte na ko-

jima se zasniva feministika pravna teorija poznog XX veka u SAD. Ona nastoji da prati mnogobrojne naine na koji su se ovi koncepti menjali, s obzirom da su kritikovani i svojatani. Posledino, u pravnom feminizmu javljaju se odreene kljune rei koje postaju sastavni deo naunih rasprava i pravne terminologije. Poto ovi termini nalaze svoje mesto i u srpskoj pravnoj i politikoj misli, rad poinje definisanjem osnovnih termina (razlika izmeu pola i roda, privatnog i javnog, feminizam) kao i odreivanjem disciplina (pravni feminizam, feministiko pravno uenje, feministika pravna teorija). Feministika pravna teorija je pred-stavljena sledeim modelom: ene pravna teorija pravne reforme. Budui da feministika teorija nije monolitna i nije nastala kao relativno jedinstven anr, sredinji deo rada posveen je liberalnom, radikalnom, kulturnom feminizmu i feminizmu razlika. Zavrni deo sadri neke mogunosti obezbeivanja uoljivosti relevantnih feministikih pitanja, to bi dovelo do pravnih reformi, novih zako-na, mehanizama i institucionalnih promena za poboljanje i unapreenje enskih ljudskih prava.

Autorka istie da je u Republici Srbiji u toku usvajanje novog Ustava, novog Zakona o ravnopravnosti i Zakona o nediskriminaciji. Njihovi nacrti ve odra-avaju vanost pitanja kao to su rodne perspektive, etnika pripadnost, rodno odreen jezik, i princip nediskriminacije zasnovane na rasnoj i etnikoj pripad-nosti, rodu i polnoj pripadnosti. Takoe, sadre ideje za (re)konstrukciju prava na nain feministike kritike da bi se (iznova) unapredio poloaj ena. U cilju ovo-ga, potrebno je znanje feministikih pravnika i njihova modifikovana primena sopstvenog pravnog, socio-ekonomskog, kulturnog i politikog konteksta.

Kljune rei: feministika pravna teorija, feministika jurisprudencija, ljud-ska prava ena, pravne reforme.

Nove perspektive u amerikoj pravnoj teoriji 37

Poput ljudi i kole kritike, ideje i teo-rije putuju od osobe do osobe, od situacije do situacije, od jednog perioda do drugog; i kako jedna teorija putuje, tako se preobra-ava putem svojih novih primena, novog mesta u nekom novom vremenu i mestu.1

I UVOD Cilj ovog rada jeste da identifikuje koncepte na kojima se zasniva pravno

miljenje u periodu od druge polovine XX veka, ukazujui na njihovo poreklo u putujuoj teoriji u SAD i van njih. Na svom putu ove ideje i diskursi se susre-u sa drugim tradicijama misli i prakse, uvodei pri tom mnoge oblike, koji zauzvrat sada krue u okviru preobraene teorije. Poto su kulture veinom, kao posledica globalizacije, meusobno isprepletene, nijedna od njih nije sama za sebe ista. Upravo suprotno: one su prilino heterogene i nisu monolitne.2 Nije vie mogue govoriti o jednoj jedinstvenoj pravnoj teoriji, niti je ovo proces u jednom smeru.

Pravni feminizam je preao dug put. U akademskim krugovima i univer-zitetskim nastavnim planovima pravni feminizam se sve vie priznaje kao sila, ali je isto tako snaan i kao pokret potencijala koji se u stanju da dovede do pro-mena, transformacija reformi kako u pravnom sistemu, tako i u politici.

Feministika pravna teorija i feministika politika 1990-ih godina u SAD izale su sa novim prioritetima, s naglaskom na enskim ljudskim pravima, sa renesansom feministike teorije u pravu i akademskom znanju. Ove novootkri-vene ideje mogle bi dovesti do pravnih reformi za poboljanje poloaja ena i njihovih ljudskih prava. Tendencija je da se ponovo konceptualizuje znanje smo po sebi, to akademski feminizam reflektuje u novoj institucionalnoj praksi.

Na svom putu, izmenjeno shvatanje o rodnosti pojavilo se u nekoliko dis-ciplina. Feministika teorija zauzela je istaknuto mesto ne samo u knjievnosti ve i u pravu, antropologiji, ekonomiji, istoriji, medicini, u medijima, psihoana-lizi, sociologiji itd. Zbog toga, ne izbegavajui interdisciplinarni pristup, osvrnu-emo se na doprinos feminizma pravu (ukljuujui pravni feminizam, femini-

1 Said, E.: The World, the Text and the Critic (London: Vintage) 1983, 226. 2 Said, E.: Culture and Imperialism (London: Chatto and Vindus) 1993, XXIX.

Agne Kartag-Odri 38

stiku jurisprudenciju i feministiko pravno uenje) i njegov uticaj na pravne reforme i promene u pravnom sistemu i institucijama.

Savremeni pravni feministi (zapadni i ne zapadni, a pogotovu oni koji trae ukljuenje u EU) postavljaju neka fundamentalna pitanja o rodnosti i ljudskim pravima da bi se obezbedila jednakost, nediskriminacija, afirmativna akcija, borba protiv marginalizacije, degradacije, iskljuivanja, nasilja itd.

Na cilj je i da istaknemo vrstu vezu izmeu feminizma i teorija o ljudskim pravima, budui da prava imaju kljuno mesto ne samo u modernoj jurispru-denciji i politikoj misli, ve i u borbi za ravnopravnost polova. Jedan od razlo-ga ovome jeste da su i feminizam i ljudska prava nastala iz slinih i specifinih kulturnih istorija. Zbog ove povezanosti feministika pravna teorija moe biti praktina osnova za kritiki osvrt na modernu kulturu ljudskih prava.

U debatama koje se vode o ljudskim pravima ena, feministika pravna teorija ima vrst, rekonstruktivan i normativan stav: zalae se ne samo za ana-lizu i kritiku savremenog prava, nego i u raspravama reformista o tome na koji nain bi se pravo i institucije mogle promeniti.

Naa polazna taka je da koherentna kola pravne misli mora da se za-sniva na konkretnom predmetu prouavanja. U sluaju pravnog feminizma to bi bila figura ene. Feministiki pravni teoretiari svakako prouavaju njen pra-vni poloaj, ali takoe joj nude (pravnu) pomo (pogotovu u sluaju kada je ona rtva). U okviru ove formulacije pravni feministi trae teorijski model koji e im pruiti odgovarajuu normativnu osnovu, najavljujui progresivno kretanje u globalnom kontekstu.

Bolja pravna teorija e pravnim reformama zadovoljiti potrebe ena i zbog toga razmiljamo u shemi trougla: ene pravna teorija pravne reforme. Ovaj model, koji su izumeli feministiki pravni teoretiari, jeste shema koja bi mogla da povee feminizam, pravnu teoriju i praksu, dovodei do promena / reformi u pravu, kako na nacionalnom tako i na meunarodnom nivou.

Republika Srbija je u toku usvajanja novog Ustava, novog Zakona o ravno-pravnosti i Zakona o nediskriminaciji. Njihovi nacrti ve odraavaju vanost pitanja kao to su rodne perspektive, etnika pripadnost, rodno odreen jezik, i princip nediskriminacije zasnovane na rasnoj i etnikoj pripadnosti, rodnoj i polnoj pripadnosti. Takoe, sadre ideje za (re)konstrukciju prava na nain fe-ministike kritike da bi se (ponovo) unapredio poloaj ena. U cilju ovoga, po-trebno je znanje feministikih pravnika i njihova modifikovana primena sopstve-nog pravnog, socio-ekonomskog, kulturnog i politikog konteksta. Ovi nacrti


sadre gore navedene ideje o bliskoj vezi izmeu potovanja optih ljudskih prava u Srbiji i poloaja kakav ene uivaju u dravi, ne samo zbog toga to po-tovanje ljudskih prava podrazumeva zakonitost i stabilno i nezavisno sudstvo. Ovde se takoe postavlja i univerzalno pitanje o dostupnosti vlasti i donoenju odluka, to ini drutveno-ekonomsku sferu. Na svim ovim podrujima ene su i dalje izloene diskriminaciji i pored sprovoenja domaih i meunarodnih standarda koji se zalau za jednakost. Zbog toga novi ustav i novi zakoni (o rod-noj ravnopravnosti, antidiskriminaciji itd.) moraju biti vrst i jasan garant ra-vnopravnosti ena i mukaraca, i predstavljati pouzdan vodi za aktivnosti zako-nodavaca koji treba da imaju na umu ideje feministikih pravnih teoretiara.

II NEOPHODNOST PRAVNOG FEMINIZMA I PRIMENA PRAVA Da bi se izbeglo pogreno tumaenje termina, veoma je vano krenuti od

znaenja osnovnih termina i definisanja disciplina koje e biti korieni u ovom radu. Poznato je da se nauka i teorija razlikuju od prakse. Pravo kao dobar razlog za delovanje se isto tako sastoji, od prakse i teorije tj. pravno uenjatvo (koja se deli na normativnu pravnu teoriju poznatu kao jurisprudencija ili pra-vna teorija) i od empirijske pravne nauke (koja se dalje deli na sociologiju prava, psihologiju prava itd.).3

Normativna pravna nauka je disciplina koja tumai i sistematizuje pravne standarde (vrednosti, norme, principe itd.), s ciljem njihove primene u pravnoj praksi. U kontinentalnoj Evropi pravnu doktrinu stvaraju uglavnom naunici, profesori pravnih nauka, dok u anglo-amerikom svetu ta uloga uglavnom pri-pada sudijama. Pravna nauka ini sponu izmeu normativne i empirijske pra-vne teorije, neophodnu vezu izmeu politikih ideja i politikog delovanja. Ovu klasifikaciju emo primeniti i na feministiku pravnu teoriju kao akademsku disciplinu i kolu pravne misli. Ali pre toga moramo dati odgovor na jedno preliminarno pitanje: ta je feminizam i da li postoji minimum sadraja .

U pravnoj i politikoj misli vrlo mali broj tema je tolilko uzburkao jav-nost kao to je to uinio feminizam. Pokret je protutnjao svetom i suprotstavio

3 Filozofija prava se esto spominje kao jedina pravna nauka, jedina teorija prava. Scoular, J.: Feminist Jurisprudence, u: Jackson, S. Jones, J. (ur.): Contemporary Feminist Theories.

Agne Kartag-Odri 40

se dotada stabilnim vrednostima i doneo znaajne promene.4 Istorijski gledano, o emu e kasnije biti rei, nastali su mnogi, razliito zasnovani i definisani, fe-minizmi. Naa preliminarna definicija feminizma obuhvata sledee: doktrinu o jednakim pravima ena i ideologiju drutvene transformacije koja ima za cilj da za ene stvori svet koji predstavlja vie nego puku socijalnu jednakost,5 to po-drazumeva neophodne reforme u pravnom sistemu.

Meutim, neki pokazatelji ipak ne mogu da se svedu na minimum koji ini imperativ feminizma. U najmanjoj meri termin podrazumeva identifika-ciju ena kao sistematino potinjene.6 (Razlog tome je to postoje mnogi pri-meri gde strukture vlasti otvoreno rade protiv ena!) Ova injenica nas dovodi do drugog aspekta koji istie da je mnogo toga to feministiki naunici i akti-visti trenutno rade od strateke vanosti i uslovljeno.7 Trei sadraj koji mora minimalno biti prisutan jeste posveenost feminista promenama, njihovo odbi-janje da prihvate okolnosti koje deluju protiv ena.

Upravo ovi aspekti ine silu i polje aktivnosti u okviru kojih feministi de-luju i sprovode svoje raznorodne interese. Takoe je vano da feminizam posti-gne odreeni ontoloki status da bi postojao kao kategorija. Bez tog statusa ne bi mogao da zadri svoj akademski status, a isto tako ne bi mogao da stupi ni u dijalektiki odnos sa drugim naukama ili teorijama kao ravnopravan partner.

Feministiki teoretiari esto napadaju apstraktne, univerzalne teorije o drutvu, ukljuujui i pravo. ipak, mnogi pokuavaju da ponude feministiku verziju jurisprudencije ili teorije kao naunu ili objektivnu verziju, ili da stvore itavu pravnu teoriju o enskoj potinjenosti, procenjujui razliku meu polo-vima. Oni pokuavaju da iznau model koji bi mogao da dovede u vezu pravnu teoriju sa praksom, fokusirajui se na pravne reforme.

Vano je naglasiti da postoji razlika izmeu feministikih pravnih nau-nika i pravnih feminista.

Ko su feministiki pravni naunici? Termin govori da su oni vie nego feministi koji se bave pravom posveeni svom feminizmu, a njihov posao ima

4 Monori, G.: Feminist Jurisprudence in the 21st Century, u: Visegrdy A. Andrssy, Gy. (ur.) Jog s jogszok a 21. szzad kszbn (Pcs: JATE) 2004, 55. 5 Humm, M.: Modern Feminism, str. 406. 6 Andermahr, S. Lovell, T. Wolkowitz, C.: A Glossary of Feminist Theory, (London: Arnold) str. 93. 7 Bottomly, A.: Shock to Thought An Encounter (of a Third Kind) with Legal Feminism, Feminist Legal Studies , 00/2004, 32.


formu koja ukazuje na kolu pravne misli.8 Feministiko uenje je slobodnija formulacija od pravnog feminizama.

S druge strane, po nekim teoretiarima, pravni feminizam se fokusira na ene kao rtve u okviru pravnog sistema,9 i u sredite interesovanja se stavlja nain na koji pol uobliava pravo, otkrivajui tetu, i dovodi do promene u pravu. Ova tripartitna konfiguracija je u ii pravnog feminizma. Zahteva i od-reenu seriju poteza: od pola, preko tete, do reforme (i od opte teorije, preko odreenog sluaja, do predloga promene). Stoga, rad feminista se opisuje slede-om formulacijom: stavljanje ena u centar ispitivanja polno obojenog sadraja prava, traei tako strategiju za promenama. Ukratko reeno moemo zakljuiti da opti cilj pravnog feminizma jeste otkrivanje tete nanete enama, esto uzrokovane pravom. Osnovni zahtev u ovom sluaju je da ene kao predmet istraivanja postanu uoljive. U ovom radu baviemo se upravo ovim stavom pravnog feminizma, imajui pri tom na umu svu relativnost i potekoe koje se javljaju u procesu definisanja ovih disciplina i disciplinovanja tekih, neuobia-jenih, neujednaenih karakteristika feministike pravne teorije. Ipak je bilo neophodno da se to uini zbog prepoznavanja, odnosno, ukljuivanja ove disci-pline u nauku na odreenom nivou, kao kolu pravne misli, kao korpus znanja koji se moe prezentovati u okviru termina koje nauka priznaje kao pravnu teoriju.10

IVANJU DRUTVENOG

III ULOGA PRAVA U ODRE POJMA RODNOSTI

Kao sredinja ideja feministikog pristupa nalazi se prilino otro razliko-vanje pola i roda. Ukratko, na engleskom jezikom podruju feministika teo-rija pod terminom pol (sex) podrazumeva fiziku i bioloku kategoriju, dok je

8 Naffine, N.: In Praise of Legal of Legal Feminism, Legal Studies 22/1, 2002, 80. 9 Nav. delo, str. 12. 10 Mogue su odreene potekoe lingvistike, terminoloke i tehnike prirode kao posle-dica prevoenja ovih termina sa engleskog na druge jezike. Moe se oekivati da van engleskog

ravna teorija ili pravni feminizam.

govornog podruja tehniki termin poput feministiko uenje (feminist scholarship) nee biti iroko prihvaen, i da e se verovatno zameniti terminom feministika jurisprudencija, feministika p

Agne Kartag-Odri 42

rod (gender) drutveno odreeno znaenje pola.11 Ova distinkcija je prihvaena da bi se razlikovala drutveno-kulturna znaenja enskosti/mukosti od osno-ve biolokih polnih razlika izmeu mukog/enskog. Prema nekim shvatanji-ma feminista12 bioloka graa ena utie ne samo na njihov psiholoki identitet, ve i na mesto u rodnoj hijerarhiji. U ii interesovanja radikalnih perspektiva prava je upravo isticanje ovih polno diferenciranih (dominantnih i podreenih) poloaja. Iako je ova distinkcija ubrzo dobila i svoje kritiare,13 imala je bitnu ulogu u premetanju politikog i intelektualnog fokusa na ulogu prava u defini-sanju drutvenog pojma rodnosti. Ovaj pristup na osnovu prava i polnosti po-stavio je okvir razlikovanja pola i roda kao optu kategoriju za kritiku pravnu analizu, i otvorio je mogunost da doprinos prava polnom i rodnom definisa-nju subjekta stupi u interakciju sa drugim drutvenim snagama, stvarajui time viestruki poloaj enskog subjekta. To je zahtevalo kako jednu snanu i dina-minu ulogu prava u definisanju rodnosti, tako i sveobuhvatnu i potencijalno radikalnu pravnu reformu. Nadalje, otvorio je mogunost ukljuivanja polne orijentacije u kritiku analizu pravne definicije polnosti, sa perspektivom da kona

ravno polno razlikovanje, globalno gleda-no, st

no razbije mit o polnosti/rodnosti kao iskljuivo enskom problemu. Savremena pravna teorija nastala je kombinovanjem analitikih i politi-

ko-etikih tvrdnji. Analitiki gledano, smatra se da je odreivanje roda/pola veoma vana struktura drutvene diferencijacije i zato bi moglo imati uticaj na oblikovanje prava. Sa politikog i etikog stanovita, feministika pravna teorija polazi od pretpostavke da naini na koje polnost/rodnost uobliavaju svet (uklju-ujui i uticaj preko prava) nisu pravini, jer to ine preko dominacije, potinja-vanja i diskriminacije. Poznato je da p

avlja ene u nepovoljan poloaj.

11 Ovu distinkciju je formulisao psiholog Robert Stoler 1968. godine, a feminizam ranog drugog talasa je prihvatio kao definiciju. Stoller, R.: Sex and Gender (London: The Hogart Press), 1968. 12 Scoular, J.: Feminist Jurisprudence, str. 65. 13 Koncept ideje o polu i rodu bila je na meti kritike sa obrazloenjem da je rodno razlikovanje ljudi, njihovih dela i stvari u okviru jedne kulture uvek odreena svim drugim razlikama osim polnim. Validno je objanjenje da se mukost i enskost ne nastaju paralelno sa rasom, kla-som, etnikom i nacionalnom pripadnou, ve u njima i kroz druge razlike

Documents

Americka Jurisprudencija SRP