Ana Frank je za svoj 13-ti roendan dobila svesku-dnevnik koju je arko elela jer je u nju mogla da pie sve svoje skrivene misli i oseanja.Dnevnik je pisala u obliku pisama upuenih izmiljenoj drugarici Kiti.Njen ivot je bio ispunjen istim stvarima koja zaokupljaju i dananju decu:kola,drugovi,roditelji,roaci.Odjednom ,njenom bezbrinom ivotu je doao kraj.U julu 1942.godine porodica je morala da se sakrije da ne bi bili odvedeni u koncentracione logore u koje su proterivani Jevreji u II sv. ratu.Skrovite su nali na tavanu preduzea koje je nekad pripadalo njenom ocu i delili su ga sa porodicom Van Dan a kasnije i sa zubarom Duselom.Anin ivot se iz korena promenio. Vie nije smela da izlazi napolje,da otvori prozor,morali su da budu tihi a ak nekad nisu smeli da hodaju po kui i da putaju vodu ni da koriste toalet.Stanari su ravnopravno podelili obaveze,svi su morali da rade,pa je tako Ana esto pomagala pri ienju podova i kuvanju ruka.Najvie je volela da ui,ita knjige iz istorije i kraljevske rodoslove.Volela je svet filma i lepila je slike glumaca na zid svoje sobe. Otac ju je poduavao engleskom jeziku i matematici koju nije volela.Oboavala je da pie i matala da postane novinar.Svoje misli , oseanja i nedoumice beleila je u dnevnik.Bila je usamljena,oseala je da je niko ne razume,pa ak ni njeni roditelji ni sestra.esto je menjala oseanja,od bezbrinosti i detinjastog ponaanja do kajanja i samooptuivanja da je glupa i bezvredna.esto je bila nezadovoljna sobom jer je oseala da vredi vie i da je bolja nego to to ume da pokae.Ja mislim da se svako dete u njenim godinama osea tako a da je Ana svoj period odrastanja i puberteta opisala vrlo zrelo a da toga nije ni bila svesna. Ona nije imala mogunost da promeni sredinu,da se kree meu drugim ljudima,da se bavi sportom i zato je bila usmerena na sebe i svoja oseanja.Povrh svega,to je bio period rata,stalnog straha i neizvesnosti.iveli su ne znajui da li e doekati sutranji dan ili e ih Nemci odvesti u logor.esto su nou sluali bombardovanje i gledali poare izazvane bombama i prolazili kroz agoniju straha i psihike patnje.Anina mladost i inteligencija su uspevali da pronau utehu u pogledu kroz prozor na kesten u dvoritu ili na vedro nebo.Ona je bila svesna da joj mnogo toga nedostaje ali je znala da ima mnogo drugih ljudi koji mnogo vie pate i zato je bila zahvalna to je iva.Mene je najvie fascinirala njena vera da e joj budunost doneti sreu jer sam znao da je zavrvila u logoru i tamo umarla.Takioe,njen dnevnik me je podsetio da budem zahvalan za ono to imam,za bezbrino detinjstvo i radosnu mladost a uasni i neverovatni zloini koji su izvreni nad Jevrejima za vreme II sv. rata nikad ne treba da budu zaboravljeni.