21
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ Семинарски рад из предмета Методе процене ризика АНАЛИЗА ОПАСНОСТИ И ОПЕРАБИЛНОСТИ Ментор: Студенти: Проф. др Евица Стоиљковић Јована Ђорђевић 11139 Зорана Миљевић 010164

Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Семинарски рад из предмета Методе процене ризика

АНАЛИЗА ОПАСНОСТИ И ОПЕРАБИЛНОСТИ

Ментор: Студенти:

Проф. др Евица Стоиљковић

Јована Ђорђевић 11139Зорана Миљевић 010164Лазар Новаковић 010264Предраг Петровић 07208

Јелена Стефановић 08147

Ниш, 2014.

САДРЖАЈ

Page 2: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Увод.......................................................................................................................................- 1 -

1. Анализа опасности и операбилности.............................................................................- 2 -

1.1. Појам, улога и значај ХАЗОП-а...............................................................................- 2 -

1.2. Кораци ХАЗОП методе............................................................................................- 3 -

2. ХАЗОП анализа – пример...............................................................................................- 9 -

Закључак.............................................................................................................................- 14 -

Литература..........................................................................................................................- 15 -

Page 3: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Увод

Период индустријске револуције и увођења машина у производњу током 18-ог

века, карактерисале су масновне повреде и обољевања радника, недефинисано радно

време и социјални статус, рад малолетних лица и сл. Тада се јављају прва запажања о

потреби заштите људи у процесу рада и то, првобитно, у спречавању повреда на раду,

ограничавању радног времена, регулисању рада деце, жена и других питања из

видокруга рада.

Проучавању узрока повреда на раду, са научног становишта, приступило се у

деветнаестом веку. Покушаји одређивања појма повреда на раду везују се за осигурање

за случај акцидента, односно незгоде, несреће на раду.

Прва проучавања ишла су за тим да се открију непосредни узроци који доводе

до повреда и других последица угрожавања здравља људи, али не и да се створи научна

теорија о узроцима нарушавања интегритета човека у радној средини.

С обзиром на превентивну компоненту система безбедности и заштите, сама

повреда је од секундарног значаја. Примарно је утврдити њене узроке у циљу

предузимања превентивних акција. За успешно спречавање незгода није довољно

проучавати само догађаје који су имали за последицу повреду, већ и догађаје који

представљају потенцијалну опасност.

1

Page 4: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

1. Анализа опасности и операбилности

1.1. Појам, улога и значај ХАЗОП-а

Hazop (Hazard and Operability Study) је квалитативна, индуктивна, аналитичка

метода за систематско испитивање добро дефинисаних (постојећих или планираних)

процеса или операција. Ова анализа се често назива и “шта-ако” анализа (what-if), зато

што је настала као проширење ове методе. Аутори Хазоп-а су Rohm и Haas, који су је

први пут применили 1977. године у пилот студији која се односила на улогу хемијске

индустрије у пољопривреди. Методологија спровођења Хазоп студије прописана је

стандардом IEC International Standard 61882, Hazard and Operability Studies (HAZOP)

Application Guide.

Хазоп је техника која омогућује и подстиче креативно, маштовито и слободно

размишљање о свим могућим оперативним и хазардним проблемима који се могу

појавити у систему. С друге стране, она подразумева систематичност, што смањује

шансу да се изоставе битни елементи и чињенице.

ХАЗОП је најпогоднији за процену опасности (хазарда) у објектима, опреми и

процесима и омогућава процену система из више углова:

1. Дизајн

- Процена способности система да задовољи спецификације корисника

и безбедносне стандарде.

- Идентификовање слабости у системима.

2. Физичко и оперативно окружење

- Процена окружења како би осигурало да систем буде на одговарајући

начин постављен, подржан, одржаван итд.

3. Оперативне и процедуралне контроле

- Процена пројектованих (предвиђених) контрола, низова операција,

процесна контрола (људска интеракција) итд.

- Процена различите оперативних режима - старт система, стање

приправности, нормалан оперативни режим, стабилна и нестабилна

стања система, нормално заустављање рада, хитно заустављање рада

система итд.

2

Page 5: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Основна сврха ХАЗОП-а је:

- Идентификовање и евалуација хазарда у оквиру планираних проццеса

или операција,

- Идентификовање значајних оперативних проблема или проблема

квалитета,

- Идентификовање практичних проблема везаних за операције

одржавања.

Врсте ХАЗОП анализа:

- Процесна ХАЗОП - за процену ризика у фабрикама и процесним

системима,

- Људска ХАЗОП - група специјализованих ХАЗОП техника која је више

фокусирана на људске грешке него на техничке отказе у системима,

- Процедурална ХАЗОП - обезбеђује преглед процедуралних и

оперативних секвенци,

- Софтверска ХАЗО - за идентификацију могућих грешака у развоју

софтвера.

1.2. Кораци ХАЗОП методе

Хазоп је метода која се спроводи тимски, у циклусима кроз серије

брејнсторминг састанака и због тога захтева време да би била успешно спроведена.

Хазоп процедура обухвата следеће четири фазе: дефинисање, припрема, испитивање и

извештавање и праћење.

1. Фаза дефинисања

Ова фаза обухвата дефинисање оквира и циљева студије, одговорности и избор

чланова тима. Тим чине вођа тима и чланови чији састав зависи од конкретне студије.

Вођа тима не мора бити уско повезан са облашћу у оквиру које се пројекат

спроводи али мора бити обучен и искусан у вођењу Хазоп студија. Он је одговоран за

комуникацију између менаџера пројекта и чланова Хазоп тима. Вођа тима планира ток

извођења студије (време и место одржавања сваког састанка) и води саму студију,

3

Page 6: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

обезбеђује хардверску и софтверску подршку састанцима, сугерише водеће речи

(guidewords) које ће се користити у студији, комплетира документацију о студији.

Табела 1. Чланови тима, њихове улоге и обавезе

Члан тима Улога и обавезе

Секретар или записничарВоди записник на састанцима. Припрема и

ажурира документацију о напредовању пројекта.

Дизајнер (процесни инжењер, инжењер контроле, машински инжењер итд. У

зависности од природе пројекта)

Објашњава дизајн и структру процеса или проивода. Објашњава како систем реагује на

предложене девијације. Знање овог члана тима о систему је кључно али њене/негове претпоставке

могу бити оспорене.

Пројектант (овај члан може бити и дизајнер)

Представља стање и интересе пројекта у смислу трошкова и прогреса. Овај члан зна утицај

препоручених акција.

Корисник студије (менаџер продаје или производње)

Објашњава оперативни контекст делова који се проучавају.

Представник одржавањаОвај члан је неопходан када је процес одржавања

сложен или опасан.

Инжењер контроле

Овај члан представља технички и функционални аспект контроле система. Он даје савете о

систему контроле којим треба реаговати на девијације у систему и њихове узроке. Од њега се очекује да имплементира нове мере сигурности

које се утврде у току пројекта.

Експерт за заштиту здравља и животне средине

Овај члан представља интерес за очување здравља људи и животне средине. Може се

захтевати да буде равноправни члан или независни посматрач који прати да ли се студија

одвија у задовољавајућем смеру.

Остали специјалисти

Обезбеђују додатно експертско знање везано за конкретан систем. Могу бити привремено

укључени у тим у периодима када је потребна њихова експертиза.

Клијенти или представници клијената

4

Page 7: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

2. Фаза припреме

У овој фази се формулише план рада, прикупљају потребни подаци, бира

начин рада и снимања, процењује потребно време за извођење студије и утврђује

распоред рада, утврђују се водеће речи (guide words) које ће бити коришћене у студији.

Идентификација одступања система од дизајна постиже се преиспитивањем

процеса помоћу водећих речи. Улога водећих речи је подстицање маштовитог

размишљања, усредсређивање на студију и покретање идеја и дискусије.

Неке од стандардних водећих речи и њихово значење су дате у табели 2:

Табела 2. Водеће речи

Водећа реч Значење

не (no or not)Ниједна од дизајнираних намера није

достигнута

више (More) Квантитативно повећање

мање (Less) Квантитативно смањење

као и (As well as)Појављује се квалитаттивна модификација

или додатна активност

део (Part of)Само неке од дизајнираних намера су

достигнуте

супротно (од намере) (Reverse (of intent))Постигнуто је супротно од дизајниране

намере

друго (Other than)Потпуна замена - друга активност се обавља

уместо пројектоване

пре (Before) Односи се на редослед секвенципосле (After)рано (Early)

Тренутак извршења одступа од пројектованогкасно (Late)

брже (Faster) Корак се обавља брже или спорије од пројектованогспорије (Slower)

Алтернативне водеће речи могу бити: нејасно, корак на погрешном месту,

погрешна акција, нетачна информација, изостављен корак, неуспешан корак итд.

За специфичан процес који се иситује, могуће је дефинисати додатне водеће

речи које карактеришу елементе тог процеса. Следећи пример показује како различите

водеће речи могу да се користе у брејнстормингу о девијацијама у вези контроле

детерџента у операцији прања.

5

Page 8: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Табела 3.

Водећа реч Девијација

не Није стављен детерџентвише Стављено је превише детерџентавише Концентрација додатака у детерџенту је

превелика

мање Стављено је премало детерџентамање Концентрација додатака у детерџенту је

премала

део Изостављене су критичне компоненте детерџента

супротно Детерџент је загађен опасним супстанцама

друго Коришћен је погрешан детерџент

рано Детерџент је стављен прерано у процесу прања

касно Детерџент је стављен прекасно у процесу прања

3. Фаза испитивања

Ово је кључна фаза ХАЗОП-а у оквиру које се систем декомпонује на елементе,

испитује девијације елемената у односу на њихов дизајн, идентификују могући узроци

и последице девијација и заштитне мере, утврђују акције које треба предузети у вези

сваког елемента система.

Елементи процесаФаза испитивања почиње идентификацијом свих елемената (делова или корака)

система или процеса који се испитује. На пример:

1. Физички систем може бити раздељен у мање делове; или

2. Процес може бити подељен у кораје или фазе; или

3. Слични делови или кораци могу бити груписани у целине подобне за

анализу итд.

Параметри процеса

Могући параметри система (процеса) су: проток, притисак, pH, редослед, температура,

сигнал, време, почетак/завршетак, фаза, брзина, одржавање, ниво, величина, количина,

концентрација, токсичност, услуга, вискозитет, мера, комуникација, реакција, контрола

итд.

6

Page 9: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Девијације

Затим се за сваки од параметара примењују водеће речи. На овај начин се

детаљна претрага одступања у систему врши на систематичан начин и добија се листа

могућих одсупања (девијација). Специјално, уколико у анализи процеса нема потребе

за посебним дефинисањем параметара, девијације се могу добити као комбинације

водећих речи и елемената.

водећа реч + параметар (елемент) → могућа девијација

Мора се напоменути да није свака комбинације водећих речи и параметара

разумна и реална и не може се очекивати да свака комбинација произведе веродостојну

могућност девијације (одступања). Као опште се може усвојити павило да да се утврде

све разумне комбинације водећих речи и параметара и затим испита њихова

"кредибилност", односно да ли их треба проценити. Комбинације које не дају никаква

уверљива одступања, нема потребе документовати.

Када се утврде девијације, оне се испитују за сваки од елемената процеса.

Узроци

За сваку девијацију је потребно утврдити могуће узроке. Постоје три основна

типа узрока девијација:

1. Људска грешка, која је резултат делања или неделања оператора, дизајнера,

конструктора или друге особе која је везана за процес.

2. Отказ опреме као последица квала, лома или замора материјала или нека

друга врста отказа која није изазвана људском грешком,

3. Спољни догађаји, догађаји који се дешавају изван система који се анализира

али утичу на његов рад.

Последице

За сваку девијацију је потребно утврдити која је њена диретна последица на

одвијање процеса.

Мере предострожности

За сваку могућу девијацију је потребно дефинисати мере предострожности.

Мере предострожности се могу дефинисати на једна од следећих начина:

7

Page 10: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

1. Предложити системе, дизајне или процедуре који спречавају појаву

девијације или њене последице.

2. Предложити системе, дизајне или процедуре који детектују и дају рано

упозорење на појаву појаву девијације или њене последице.

3. Предложити системе, дизајне или процедуре који ублажавају појаву

девијације или њене последице.

У оквиру фазе испитивања је могуће дефинисати околности које омогућавају

или онемогућавају спровођење мера предострожности. У ХАЗОП радном листу се ови

закључци уносе у виду коментара.

На крају је неопходно за сваку девијацију дефинисати акције које треба

предузети као и особе које су одговорне за њихово спровођење.

4. Фаза извештавања и праћења

У овој фази се формирају радни листови, праве извештаји, прате предложене

акције, понавља студија ако је потребно и формулише коначни извештај.

Пример дела радног листа у коме је приказана ХАЗОП анализа за процес

прања приказана је у следећој табели:

Табела 4.

Водећареч

Елемент ДевијацијаМогућиузроци

ПоследицеМере

предострожностиКоментар

Захтеванаакција

Задуженаособа

НеСредство

зачишћење

Нијестављен

детерџент

Празан резервоар за снабдевање детерџентом

Објекат чишћења је остао прљав

Техничар проверава

резервоар пре сваког циклуса

прања

Претпоставља се да техничар

може визуелно да

провери стање резервоара

Размотрити увођење аларма за

низак ниво детерџента

Инжењер

ДругоСредство

зачишћење

Коришћенје

погрешандетерџент

Техничар је донео

погрешан детерџент из

магацина

Објекат чишћења

може остати прљав збогнеодговарај

ућегдетерџента

Увођење контроле

детерџента који ће се користити.

Обележавање детерџената.

Многи детерџенти

имају сличан изглед

Осигурати обученост

техничара о својствима

детерџената

Тренер

Када је ХАЗОП анализа завршена, резултати студије и закључци треба да буду

документовани сразмерно процењеном ризку. Документација служи и за праћење и

контролу извршења предложених акција.

8

Page 11: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

2. ХАЗОП анализа – пример

Посматрајмо једноставан процес који се одвија у постојењу на слици. Материјал

А и В се пумпама континуално уносе из одговарајућих танкова у резервоар у коме се

комбинују да би се произвео производ С. Претпоставимо да материјала А увек мора да

буде више него материјала В да би се избегла експлозија. Сам процес обухвата и

вођење рачуна о детаљима као што су: ефекти притиска, реакције и температура

реактаната, време реакције, компатибилност пумпи А и В итд. али ће у овом примеру

они бити игнорисани. Део постројења који се испитује је означен на слици.

1. Фаза дефинисања

Део система који је изабран за испитивање је линија за напајање резервоара која

иде од танкера са материјалом А до реактора, укључујући и пумпу А. Дизајном ове

линије предвиђено је да се материјал А преноси континуало из танкера у резервоар, у

количини већој од материјала В да би се избегла експлозијаЕлементи процеса који се

истражују су дати у следећој табели:

9

Page 12: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Табела 5.

материјал активност извор Дестинација

А Трансфер (у

интензитету већем од

В)

Танк са материјалом А реактор

2. Фаза припреме

Водеће речи које су изабране у студији су: не, више, мање, као и, обрнуто и

друго.

3.Фаза испитивања

У наредној табели је су означене комбинације елемената и водећих речи које су

реалне и које ће се разматрати даље у фази испитивања.

Табела 6.

Елементи

Водеће речи Материјал А Трансфер Дестинација

не х хвише х хмање х хкао и х х хобрнуто хдруго х х

Остали резултати фазе истраживања односе се на: узроке, последице девијација,

мере предострожности, коментаре, захтеване акције и особе задужене за спровођење

акција. Сви ови резултати су приказани у ХАЗОП радним листовима који ће бити

представљени у оквиру фазе извештавања и праћења.

10

Page 13: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

4.Фаза извештавања и праћења

ХАЗОП радни лист

Назив студије: ПРИМЕР ПРОЦЕСА Табела: 1 од 2

Извештај број: Датум:

Чланови тима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ Датум састанка:

Део који је разматран Линија трансфера од танкера А до реактора

Предвиђено дизајном:Материјал: А Активност: континуални трансфер интензитета већег од

В Извор: танкер А Дестинација: реактор

рб

Водећ а реч

Елемент ДевијацијаМогућиузроци

Последице

Мерепредострож

ности

КоментарЗахтевана

акција

Задуже

наособа

1 НеМатерија

лА

Немаматеријала

А

Празан танкер А

Нема дотока

материјала А у

реактор Експлозија

Немавидљивих

Ситуација је неприхватљ

ива

Размотрити увођење аларма за

низак нивоматеријала

А који искључује

ДД

2 неТрансфер А (мањи

од В)

Нема(довољног) трансфера

А

Застој пумпе А или

блокирање цеви

ЕксплозијаНема

видљивих

Ситуација је неприхватљ

ива

Мерење интензитета снабдевања материјалом

А и аларм који

искључује пумпу В

ЂЂ

3 вишеМатерија

лА

Вишематеријала А, танкер

А препуњен

Пуњење танкера А и када нема довољно простора

Танкер ћепоплавити

простор

Немавидљивих

Напомена: ово би

требало да се утврди приликом

испитивања танкера

Увођење аларма за превелики

нивоматеријала

А

ГГ

4 вишеТрансфер

А

Повећањеинтензитет

атрансфера

Погрешнапумпа

Производ ће

садржатипревелику

концентрацију

материјалаА

Нема

Проверитикарактерист

икепумпе

ББ

11

Page 14: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

5 мањеМатерија

лА

Мање АМали ниво у

танкеруМогућа

експлозијанема

Ситуација је неприхватљива исто као

1

Исто као 1 ДД

6 мање

ТрансферА

(интензите га > В)

Редуковаинтензите

снабдевањаматеријало

мА

Блокиране цеви, пумпа ради испод капацитета

експлозијаНема

видљивих

Ситуација је неприхватљива исто као

2

Исто као 2 ЂЂ

7 Као иМатерија

лА

Поред А, још некиматеријал

се налази у танкеру

Контаминира

носнабдевање

танкера

Нисупознате

Испитивати и

анализирати садржај танкера

Може бити прихватљив

о

Проверитиоперативнупроцедуру

ББ

8 Као иТрансфер

А

Поредтрансфера

А,цевима седешава:

корозија,ерозија,

кристализаци

ја итд.

Све оцене треба разматрати када је доступно више информација

ГГ

9 Као иДестинац

иј а реактор

Поред тога што

реактор ради,

постоји неко

цурење

Цуре цеви или вентили

или

ЗагађењеоколинеМогућа

експлозија

Коришћење стандрадних

цеви и вентила

Условноприхватљив

о

Поставити сензоре

протока што је могуће

ближе реактору

АА

Назив студије: ПРИМЕР ПРОЦЕСА Табела: 2 од 2

Извештај број: Датум:

Чланови тима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ Датум састанка:

Део који је разматран Линија трансфера од танкера А до реактора

Предвиђено дизајном:Материјал: А Активност: континуални трансфер интензитета већег

од В Извор: танкер А Дестинација: реактор

12

Page 15: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

рбВодећа

речелеме

нтДевијација

Могућиузроци

последице

Мерепредострож

ности

КоментарЗахтевана

акција

Задуже

наособа

10Обрну

то

ТрансферА

Обрнут смер

протока Материјал

тече од реактора ка

танјеру

Притисак у танкеру је

већи од притиска

пумпе

Повратна контамина

ци ја материјала у танкеру

материјалом из

реактора

Немавидљивих

Ситуација јенезадовољав

ајућа

Размотрити инсталирање неповратног вентила на

цевима

ДД

11 ДругоМатеријал

А

У танкеру А је неки

други материјал

(не А)

Погрешан материјал у танкеру А

Непознато Зависи од материјала

Испитивање и анализа

материјала у танкеру

Прихватљива

ситуацијаАА

12 друго

Дестинациј

а реакто

р

Екстерно цурење

Ништа не стиже до реактора

Ломљењецеви

Загађење околине и

могућа експлозија

Одговарајући квалитет

цеви

Проверити дизај цеви

Специфицират и да

систем може довољно брзо да спречи

експлозију

ББ

13

Page 16: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Закључак

Предности ХАЗОП методе су:

- Систематско испитивање система (процеса),

- Мултидисциплинарна студија,

- Користи брејнсторминг методологију,

- Покрива и оперативни и безбедносни аспект,

- Узима у разматрање људске грешке,

- Студију води независна особа,

- Резултати студије су забележени.

Недостаци ХАЗОП методе су:

- Захтева време и може бити веома спора.

- Превише фокусирана на решења,

- Дискусија на састанцима може се одужити непотребним расправама о

детаљима,

- Неколико чланова тима може доминирати дискусијама,

- Фокусира се на појединачне узроке дивијација. Не разматра комбинацију

отказа.

14

Page 17: Analiza Opasnosti i Operabilnosti

Литература

1. Бучевац, И. Вероватносна процена ризика у техничким системима, Превентивни

иншењеринг, Дунав Група, Дунав Превинг, Београд, 2002.

2. http://www.znrfak.ni.ac.rs/se-journal/Archive/2011-12/Safety%20Engineering%202/

PDF/11%20Branislav%20Andjelkovic.pdf

3. http://www.ef.uns.ac.rs/Download/menadzment_rizikom_master/2009-11-

05_teorija_rizika.pdf

4. http://www.fer.unizg.hr/_download/repository/HAZOP_slajdovi_2010.pdf

5. https://edindelic.files.wordpress.com/2012/03/riskmanagement.pdf

6. http://www.readbag.com/ceteor-ba-images-stories-komunalnaenergetika-10-cemerlic-

basalic-rad

15