АНАЛИЗА ПОСЛОВАЊА Маја Андријашевићmaja.andrijasevic@fmz.edu.rs064/811-52-18

Предиспитне обавезе Присуство настави 10 поена Колоквијум 30 поена Завршни испит - 60 поена

– Рацио анализа– Развој НОФ-а и Извештај о укупним токовима– Извештај о новчаним токовима– Анализа ризика– Aнализа осталих финансијских известаја– Анализа специјалних биланса– Анализа производних фактора– Анализа пословних функција

Појам и предмет анализе пословања

Појам потиче од грчке ''analysis’’ Наставак процеса планирања кojим се утврђује степен усклађенoсти пoстигнутих резултата пoслoвања са унапред пoстављеним циљевима Информативна подлога за избор и систематизовање управљачких мера Предмет – сваки привредно-правни субјект са становишта пословних и радних процеса – у ужем смислу – финансијски извештаји предузећа– у ширем смислу - анализа радних и репродукционих процеса, анализа пословних функција и елемената процеса рада,

Улоге анализе

Активности контроле и оцене остварења планираних циљева и извештавање менаџмента о пословном успеху предузећа у планском периоду – Информативна улога –припрема и критичка обрада показатеља о степену остваривања планских задатака – Контролна улога –стицање увида у одговорност и степен доприноса појединих сегмената организационе структуре оствареном успеху предузећа

Циљеви анализе

Основни циљ анализе је припремање подлоге, у виду информационе основе, за доношење одлука у вези планирања, организовања и контроле пословне активности. Парцијални циљеви:– Оцена економско-финансијског положаја предузећа– Оцена материјалних, људских и осталих ресурса у предузећу и могућности њихове рационализације– Оцена ефективности и ефикасности привређивања– Оцена реалности утврђених планова и циљева– Обезбеђење информативне основе за одлучивање

Задаци анализе

Праћење остварења планираних задатака – кроз периодичне извештаје у којима се сагледава однос остварених и планираних величина, улагања и резултата Контрола остварења планова - провера понашања носиоца извршења у спровођењу планских одлука и располагању ресурсима, у циљу утврђивања одговорности Оцена остварења планских циљева - компаративна анализа планираних и остварених резултата и улагања, да би се уочила одступања и разлози тих одступања и формулисали предлози мера за њихово отклањање

Теорије биланса

Развој у складу са захтевима привредне праксе, односно растућим захтевима корисника билансних информација Временом су се мењала схватања о главној сврси биланса, односно циљу билансирања, што представља основу развоја различитих теорија биланса Основне теорије биланса су:– Статичка теорија– Динамичка теорија– Органска теорија

Статичка теорија биланса

Настала је у XVIII веку и названа је статичка теорија биланса јер је по овом схватању основна сврха билансирања била утврђивање стања имовине, односно имовинскe ситуације предузећа Временом су се издвојиле две варијанте овог схватања:– Старије, неразвијено статичко схватање биланса– Новије, развијено статичко схватање биланса

Старија статичка теорија биланса

У привредној структури доминирају инокосни власници За развој заслужни правници - Simon, Fisher, Staub, Lion, Schleffler Акценат је на економској одговорност у смислу правне заштите поверилаца због чека се прописује обавеза инвентарисања Биланс се сматра сликом стања предузећа у одређеном тренутку коју карактерише стање имовине и активи и стање и висина дугова и капитала у пасиви биланса Циљ билансирања је утврђивање имовинске ситуације (слободне имовине) конфронтирањем бруто имовине и обавеза на дан билансирања Вредновање билансних позиција се врши по принципу стварног трошка - по набавној вредности за добра набављена на тржишту и цени коштања за добра настала у предузећу Биланс има номинални карактер јер се свако одступање гарантне супстанце (слободне имовине) у два различита временска периода сматра успехом Резултат предузећа се сматра глобалном величином која се манифестује променама на имовини и израчунава посредно, индиректно – упоређивањем два биланса стања у различитим временским тренуцима Уколико је, бруто имовина већа од обавеза, позитивна разлика (чиста имовина) ће се унети у пасиву биланса као позиција капитала и сматраће се успехом периода. Уколико су веће обавезе, негативна разлика ће се унети у активу биланса као позиција губитак Пословни резултат као глобална величина не пружа информације о изворима резултата нити омогућава његову контролу, односно не омогућава сагледавања његовог порекла и праћења развоја елемената резултата

Новије статичко схватање биланса Развој овог схватања се везује за крај XIX и почетак XX века, односно за период развоја корпоративног облика предузећа, када се повећао број различитих корисника билансних информација који инсистирају на његовој јасности Акценат је стављен на капитал, па је биланс проглашен инструментом за располагање капиталом У активи биланс стања је дата употреба капитала, док пасива представља преглед врста капитала и права по основу капитала, Главни циљ билансирања постаје приказивање финансијске конституције, Биланс поред постојећих (утврђивање успеха и полагање рачуна о успеху) добија и нову функцију - функцију одржања капитала предузећа Највећа тековина је развој учења о расчлањивању јер је за последицу имао осамостаљење и издвајање биланса успеха И даље важи принцип трошковне вредности, односно набавне вредности и цене коштања, али уз уважавање принципа најниже вредности, тј. принципа опрезности Двојица најеминентнијих представника новијег статичког схватања биланса су Le Coutre и Nicklisch Тотални биланс по Le Coutre-у има елементарни задатак да служи практичном управљању предузећем, а да би извршио тај задатак он по форми и садржини треба да буде сачињен тако да буде у стању да пружи информације о свим економским аспектима од животне важности за предузеће Le Coutre је задатке биланса груписао у три категорије:– Елементарно–организаторске: сређено и прегледно приказивање економске супстанце (имовине и капитала) према врсти, висини, пореклу и месту;– Управне: јасно приказивање састава организма предузећа у материјалном и финансијском погледу и преглед кретања у виду расхода као потрошње супстанце, прихода као накнаде и успеха као прираста, односно смањења супстанце;– Економско-спознајне: пружање имформација о продуктивности, економичности, рентабилности, ризику, стабилности и развоју Посебна пажња је посвећена расчлањивању билансних позиција по бројним критеријумима, (по функцијама, задацима и пословима, ризику, правном аспекту ангажовања капитала и посебним захтевима корисника) па су биланси до детаља систематизовани Акценат је стављен на разврставање по функцијама – Позиције активе подељене на оне које служе пословном процесу (постојенска и обртна имовина), оне које тренутно нису у основној делатности али се држе у резерви како би се у случају потребе могле ставити у функцију (сигурносни капитал и резервна имовина) и прелазне позиције, позиције АВР и оне које служе циљевима друштвеног стандарда– Позиције пасиве су класификоване са својинског аспекта на сопствени и туђи капитал– Сви расходи и приходи су расчлањени на трошкове и приходе конституције, живота и пословања предузећа, а приликом њиховог билансирања поштован је бруто принцип

– Тотални биланс стања по Le Coutre-у

Актива Биланс стања ПасиваПостројенска имовина Сопствени капитал

1.Производна постројења 1.Оснивачки капитал 2.Постројенска добра управе 2.Допунски капитал (резерве) 3.Дугорочне хартије од вредности Позајмљени капитал

Обртна имовина 1.Обавезе према банкама1.Залихе 2. Обавезе из пословања

2.Потраживања Обрачунске позиције 3.Новчана средства и 1. Транзиторна пасива кратк. хартије 2. Антиципативна пасиваОбрачунске позиције Резултат пословања

1.Транзиторна актива 1.Добитак (+)2.Антиципативна актива 2.Губитак (-)Средства резерви

- Тотални биланс успеха по Le Coutre-у Расходи Биланс успеха ПриходиТрошкови конституције Приходи од конституције

1.Трошкови периода 1. Закупнине (закупнине, отписи, одржавање, камате) 2.Приходи од учешћа и акција

Трошкови постојања 3.Камате на кредите 1.Лични трошкови Приходи из постојања (управа, директор, надзорни одбор, техничко особље, 1.Рабати комерцијалисти, пословође, радници) 2.Бонификације 2.Материјални трошкови 3. Каса сконто (енергија, непроизводни материјал, ситан инвентар) 4.Камате на менице 3.Услуге Приходи из пословања (ПТТ, пропаганда, осигурање, путни трошкови) 1.Реализација робе

Трошкови пословања 2.Реализација готових производа 1.Набавка робе 3.Реализација услуга 2.Погонски материјал 4.Реализација материјала 3.Зараде радника 5.Добитак из заједничког послов. 4.Накнаде запосленима Ванредни приходи 5.Погонска енергија 1.Коњуктурни добици 6.Трошкови финансирања 2.Инвентарни вишкови

Ванредни расходи 3.Примљени поклони 1.Допунски отписи 4.Превисоки отписи 2.Губици у количини 5.Рефундиране премије осигурања 3.Проневере Губитак 4.Коњуктурни губици 5.Ризик залиха

Добитак

Други значајан представник Nicklisch сматра да биланс има двоструку сврху, односно две функције: функцију тачног мерења стања улагања и стања излаза једног обрачунског периода, и функцију разграничења вредности два суседна периода, односно тзв. функцију разлагања вредности на страни активе, односно контроле инвестираног капитала на страни пасиве Такође сматра да биланс никако не може бити средство обрачуна укупног резултата, јер се процес раздвајања текућих и будућих прихода и расхода и њихово везивање за биланс успеха, односно одлагање у биланс стања, врши у књиговодству и није предмет и сврха биланса Што се тиче правила процењивања, Nicklisch сматра да сваки појединачни имовински део, ма како био процењен према својој сврси, не може бити процењен изнад своје вредности издавања, односно изнад тржишне вредности

Критичка оцена статичке теорије

Нејасна интерпретација појма имовине и конфузија коју су по том питању статичке теорије створиле – бруто имовина, нето имовина, нето актива, укупна средства, имовина по одбитку обавеза итд Трошковни принцип не може бити меродаван за процењивање вредности имовине јер набавна вредност, односно цена коштања увек гласе на одређени дан, тако да на приказивање вредности имовине у том случају утиче и време њеног стицања Прост збир појединих делова неког имовинског комплекса не изражава вредност предузећа (вредност предузећа је приноснуа вредност која захтева дисконтовање будућих резултата пословања на дан билансирања)

Биланс није адекватно средство за исказивање вредности имовине јер је она у пракси увек већа или мања од вредности исказане у билансу, осим у изузетним случајевима (нпр. ликвидација)

Динамичка теорија биланса

Идеју о динамичком билансу први је промовисао Schmalenbach стављајући акценат на економски аспект билансау чијој је основи кретање вредности Главни задатак биланса је утврђивање успеха и то директно, сучељавањем прихода и расхода у билансу успеха Биланс успеха добија примат у односу на биланс стања који у израчунавању резултата има помоћну функцију Да би се испунио главни циљ и утврдио прави успех конкретног предузећа, потребно је на крају његовог пословног живота саставити тотални рачун успеха у коме ће се тотални резултат јавити као разлика укупних прихода и укупних расхода Проблем је израчунати резултат за поједине, краће периоде јер у оквиру њих нису сви послови завршени, у смислу да сва примања и издавања нису доспела Schmalenbach је поред низа ''издаци -примици'' увео и низ ''расходи-приходи'', тако да је биланс успеха на себе прихватио све сегменте издатака који имају карактер расхода, односно дефинитивно су потрошени, и сва примања са обележјем прихода који се односе на текући обрачунски период Расходи Биланс успеха Приходи за утврђивање периодичног резултата

1. Расход сада, издавања сада 1. Приход сада, примања сада2. Расход сада, издавања раније 2. Приход сада, примања раније3. Расход сада, издавања касније 3. Приход сада, примања касније4. Расход сада, приход сада 4. Приход сада, расход сада5. Расход сада, приход раније 5. Приход сада, расход раније6. Расход сада, приход касније 6. Приход сада, расход касније

Биланс стања, као помоћно средство, је преузео све позиције које прелазе посматрани период и односе се на будућност, односно све позиције које практично чекају своје доспеће за биланс успеха.

Актива Биланс стања Пасива

1. Ликвидна средства(новац, готовина) 1. Капитал 2. Будућа примања 2. Будућа издавања

- Издавања(дати кредити, продати - Примања (узети кредити) готови производи) - Обавезе (добављачи) - Потраживања (купци) 3. Будући приходи

3. Будући расходи - Примања (аванси од купаца) - Издавања (за набавку основних - Унапред наплаћени приходи средстава, сировина, материјала, (транзиторна пасива – ПВР) дати аванси, транзиторна актива- (АВР) унапред плаћена закупнина) - Интерна реализација (основних средстава, алата, ситног инвентара)

Код процењивања билансних позиција, Schmalenbach бира одређена правила, како за поједине делове активе и пасиве, тако и за поједине случајеве, а нарочиту пажњу посвећује билансирању инвестиционих предмета, билансирању залиха и билансирању у условима нестабилних цена

– инвестиционе предмете треба билансирати у висини остатка вредности који се односи на будуће периоде којима ће бити додељен, што практично представља разлику између улаза по књигама и дописивања са једне, и излаза по књигама и отписивања са друге стране– за залихе у условима стабилних цена, Schmalenbach помиње три границе: набавне цене, за залихе набављене на тржишту, трошкове производње, за залихе произведене у сопственој режији и тржишне, односно цене уновчнења, за предмете додељене или прикладне за продају. – у условима нестабилних цена код инвестиционих добара је неопходно обезбедити да отписи по висини прате индекс трошкова производње,а из залиха издвојити шпекулативне и гвоздене и посебно их билансирати Schmalenbach инсистира не толико на тачном, колико на упоредивом резултату као најбољем средству за контролу и мерење квалитета пословања, због чега препоручује поштовање принципа континуитета који омогућује временску упоредивост резултата у низу обрачунских периода Поред тога, неопходно је респектовати и:– принцип узрочности који захтева да се појединим временским периодима доделе само приходи и расходи који се на тај период односе (временски аспект), као и да се приходи и расходи међусобно повежу и алоцирају на учинак који их је проузроковао (предметни аспект) – принцип сигурности који препоручује избегавање сваке самовоље у случајевима нестабилних услова– начела опрезности које у случајевима постојања разумне сумње код процењивања препоручује потцењивање активе и прихода и прецењивање пасиве и расхода

Органска теорија биланса

Органска теорија биланса (Fritz Schmidt) је дуалистичка теорија која истиче оба циља – и итврђивање имовине и утврђивање успеха, као равноправна и подједнако важна За полазну основу има схватање о органској повезаности предузећа и привреде са једне, и биланса стања и биланса успеха са друге стране Биланс стања се сматра сликом бесконачног филма кретања средстава и њихових извора и као такав представља помоћно средство од великог значаја за сагледавање кретања Акценат се ставља на тачан обрачун резултата због:– контроле ефикасности пословања предузећа у прошлом и управљања предузећем у будућим периодима– одржања континуитета пословања предузећа у условима монетарних поремећаја. Средства морају бити процењена не по стварним набавним, већ по ценама поновне набавке - на тај начин финансијски резултат постаје реалан јер су из њега искључени утицају цена

Актива Биланс стања ПасиваЗалихе готових производа 20.000 Капитал 20.000

Расходи Биланс успеха ПриходиТрошкови производње 20.000 Приходи од продаје 38.000Добитак 18.000

Актива Биланс стања ПасиваГотовина 38.000 Капитал 20.000

Добитак 18.000

Актива Биланс стања ПасиваЗалихе готових производа 30.000 Капитал 20.000

Исправка вредности мирујуће имовине 10.000

Расходи Биланс успеха ПриходиТрошкови производње 30.000 Приходи од продаје 38.000

Добитак 8.000

Актива Биланс стања ПасиваГотовина 38.000 Капитал 20.000

Исправка вредности мирујуће имовине 10.000 Добитак 8.000

Органска теорије се залаже и за декомпоновање резултата на реалну и фиктивну компоненту инсистирајући при том на финансирању реалитета искљичиво из сопственог капитала јер то спречава преливање супстанце у резултат и обратно, односно негативан утицај нетачно обрачунатог резултата на коњуктурна кретања у привреди

По питању важности исправно утврђеног резултата за контролу ефикасности привређивања и обезбеђење континуитета пословања предузећа, ова теорија је у сагласности са опште прихваћеним ставом економике пословања Schmidt-ов став да је нетачно обрачунати резултат главни разлог нарушавања хармоније робних и новчаних токова које изазива привредну кризу, је неприхватљив и претеран Став да одржавање супстанце предузећа обезбеђује његову трајну егзистенцију противуречи концепту одржавања реалног капитала, односно одржању куповне моћи Захтев за сталним прерачунавањем на дневне набавне цене, осим што је неприхватљив из практичних разлога, противуречи савременим антиифлаторним средствима обрачуна Стална ревалоризација, поред тога, одваја књиговодство од своје идеолошке базе – историјских трошкова Захтев за једнакошћу делова номиналне активе и позајмљеног капитала је у пракси тешко остварив

Остале теорије биланса

Теорија еудинамичког биланса– у основи има динамичко схватање – циљ биланса је утврђивање реализованог пословног резултата који се додатно дели на наплаћени и ненаплаћени Теорија синтетичког биланса– захтева комбиновано процењивање билансних позиција у зависности од извора финансирања финансирање из сопствених извора – све промене иду у Б.С. као испрвке вредности Финансирање из позајмљених извора - потенцијални губици се расходују а потенцијални добици остају у билансу стања као корективне позиције Теорија фонда– уважава захтеве и статичког и динамичког схватања биланса– биланс истовремено треба да задовољи два захтева: утврђивање објективних периодичних резултата пословања пружање поуздане основе за контролу покрића обавеза предузећа, односно обезбеђење интереса поверилаца Теорија ентитета– Заснива се на законској фикцији да је корпоративно предузеће личност са сопственим правима, коме припадају сва средства и сви дугови– модел изражавања одговорности по принципу да су укупна средства једнака праву не средства, односно укупна актива = укупна пасива, при чему је актива процењена у висини трошкова а пасива у висини номиналних износа улагања поверилаца и власника– основни циљ биланса је мерење рентабилности независно од захтева власника капитала

Политика биланса

Изведена је из политике предузећа и као таква, нема своје циљеве већ служи искључиво за остварење циљева политике предузећа и парцијалних циљева појединих функционалних подручја Усмерена је на свесно уобличавање садржине биланса са законски допустивим мерама за реализацију одређених циљева предузећа у области финансирања, управљања и публицитета у погледу материјалне садржине биланса, интереси интерних корисника нису увек у сагласности са интересима екстерних корисника

Стратегија биланса

У функцији је задовољења врхунског циља финансијске политике, односно захтева за финансијском снагом која се манифестује кроз:– трајну способност плаћања (усклађеност монетарних токова)– трајну способност финансирања (адекватна власничка структура пасиве која треба да обезбеди сигурност поверилаца, прихватљив финансијски ризик и аутономију дужника)– трајну способност инвестирања (рентабилност улагања)– трајну способност повећања имовине власника– трајну способност задовољења финансијских интереса учесника у предузећу

Представља средство за остварење ових циљева путем стратегије билансирања стања и успеха, стратегије расподеле добити и стратегије олакшавања пореза Такође је и средство за задовољење циљева публицитета кроз политику дискреције или отворености

Тактика билансирања

Представља избор средстава и инструмената за остварење стратегије биланса Инструменти се најчешће сврставају у три велике групе:– инструменти који се примењују на почетку и у току обрачунског периода - утврђују се планским билансима стања и успеха из којих произилазе и задаци појединих функционалних подручја – инструменти који се примењују непосредно пред билансирање - имају за циљ да одређеним пословним потезима директно утичу на билансне агрегате – инструменти који се примењују након дана билансирања- усмерени су на форму (исказна моћ) и материјалну садржину (методе отписа) финансијских извештаја који се презентирају екстерним корисницима

Латентне резерве и скривени губици

Последица су мешања реалних и номиналних елемената на појединим билансним позицијама Потцењивање билансних позиција активе, односно прецењивање пасивних билансних позиција доводи до појаве латентних резерви, док у обрнутом случају настају скривени губици Три су главна разлога настанка латентних резерви : – објективне тешкоће тачног распоређивања трошкова садашњег и будућег периода (код процене вредности сталне имовине, залиха недовршене производње и готових производа и потраживања)– разборита примена билансног принципа опрезности (када се не остваре одређена предвиђања због којих је и примењена опрезност приликом билансирања )– свесне манипулације одговорних лица у предузећу (исказивање периодичног резултата који је у функцији реализације политике изједначавања добити и политике уравнотежених дивиденди)

Анализа биланса (Финансијска анализа)

Представља део комплексне анализе, коме се придаје велика важност, јер она резултате пословања презентује у виду сета бројчаних, а самим тим и лако разумљивих показатеља Појам - подвргавање финансијских извештаја аналитичком испитивању, употребом одговарајућих метода и инструмената, у циљу испитивања и оцене финансијске ситуације и успешности пословања Предмет, односно комплементарни извори података за финансијску анализу су финансијскии извештаји– биланса стања, – биланса успеха, – биланса токова готовине, – извештаја о променама на капиталу и – напомена уз финансијске извештаје.

Методе финансијске анализе

За избор инструмента не постоји јединствени критеријум који би подједнaко био сврсиходан у сваком предузећу, без обзира на његову величину, старост, сложеност организационе структуре и делатност којом се бави У пракси се најчешће примењују следеће методе:– расчлањивање - парцијално испитивање појединачних сегмената – упоређивање - компарација резултата добијених анализом са резултатима ранијих планских периода или са резултатима пословања других привредних субјеката – стандардизација - утврђивање одређених еталона, односно унапред дефинисаних стандарда – елиминација - до закључака о одређеној појави се долази искључивањем утицаја других појава Генерално правило - корист од добијених информација мора бити већа од трошкова њиховог добијања

Врсте финансијске анализе

Критеријуми разврставања– Корисници анализе– Предмет анализе– Начин анализе– Период обухватања– Обухватност предмета– Методе (инструменти) анализе

Циљеви финансијске анализе

Основни циљ - пружање информација потребних за доношење финансијских одлука од стране корисника информација Парцијални циљеви су усклађени са специфичним захтевима различитих корисника

Циљеви финансијске анализе

Интерни корисници:– Власници капитала - инсајдери– Управа предузећа– Пословодни органи– Синдикат

Екстерни корисници

– Власници капитала – аутсајдери– Повериоци– Конкуренти– Пословна удружења– Државни органи– Синдикат– Статистика

Претпоставке финансијске анализе

Предуслови који се у поступку припреме финансијских извештаја за анализу морају задовољити, како би њихова анализа обезбедила поуздану основу за адекватну оцену финансијског стања и успешности пословања и доношење ваљаних закључака

Деле се на:– Формалне претпоставке - тичу се изгледа билансних агрегата, а подразумевају адекватно груписање билансних позиција у хомогене целине и успостављање сврсисходног редоследа тако формираних група, у процесу припреме биланса за анализу– Материјалне претпоставке - односе се на материјалну садржину биланса, односно на обезбеђење реалних и поштених билансних података

Формалне претпоставке финансијске анализе

Припрема биланса стања за анализу подразумева груписање билансних позиција у мањи број хомогених група које омогућавају сагледавање основних билансних релација, односно створити претпоставку остварења циља анализе биланса стања – утврђивање постојања финансијске равнотеже као услова ликвидности и солвентности У ту сврху се врше одређена преуређења:– билансна шема се презентује у облику конта што погодује примени методе визуелне анализе– позиције активе се класифукују по принципу опадајуће ликвидности, а позиције пасиве по принципу опадајуће доспелости– позиција Неуплаћени уписани капитал се сврстава у дугорочна, односно краткорочна потраживања, у зависности од рока предвиђеног за уплату– Разграничене су позиције потраживања, пласмана и готовине, при чему је позиција Активна временска разграничења укључена у текућа потраживања– позиција капитал је сажета на oсновни капитал и резерве– краткорочне обавезе су разграничене на обавезе из пословања и обавезе из финансирања и издвојене од одугорочних обавеза– ванпословна актива и пасива нису приказане

Биланс успеха, у зависности од прихваћеног критериjума разврставања прихода и расхода, може бити обликован:– по методи укупних трошкова – по методи трошкова продатих учинака– по методи варијабилних трошкова

Биланс успеха- метода укупних трошкова -

Пословни приходиПословни расходи

ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТФинансијски приходиФинансијски расходиОстали приходи

Остали расходиРЕЗУЛТАТ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА

Ванредни приходиВанредни расходи

ВАНРЕДНИ РЕЗУЛТАТ

РЕЗУЛТАТ ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊАПОРЕЗ НА ДОБИТНЕТО РЕЗУЛТАТ

Биланс успеха

- метода укупних трошкова - Предности:– директан је продук евиденције финансијског рачуноводства, па га је могуће брзо и једноставно израдити– пружа директан увид у основне природне врсте прихода и расхода и њихове конститутивне елементе – омогућава лако израчунавање међурезултата Недостатци:– не пружа податке за анализу трошкова по функционалним подручјима (набавка, производња, продаја) нити за анализу прихода и расхода по носиоцима успеха (групе и линије производа, канали продаје, сегменти тржишта – не обезбеђује информациону основу за конструисање и анализу графикона рентабилитета

- метода трошкова продатих учинака -Приходи од продаје производа и услугаЦена коштања продатих производа и услуга

БРУТО РЕЗУЛТАТТрошкови управеТрошкови продаје

ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТФинансијски приходиФинансијски расходиОстали приходиОстали расходи

РЕЗУЛТАТ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊАВанредни приходиВанредни расходи

ВАНРЕДНИ РЕЗУЛТАТРЕЗУЛТАТ ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊАПОРЕЗ НА ДОБИТНЕТО РЕЗУЛТАТ

Предности:– пружа директан увид у структуру трoшкoва пo функциjама и њиховом степенастом покрићу приходима – oмoгућава анализу графикoна рентабилитета Недостатци:

– не мoже се директнo извући из књигoвoдства jер захтева разрађен и дoбрo oрганизoван систем oбрачуна трoшкoва и резултата Биланс успеха- метода варијабилних трошкова -

I Прихoди oд прoдаjе II Варијабилни трошкови

1.вариjабилни трoшкoви прoизвoдњеа)Т.материjалаб)Т.радац)oпшти ВТ

2.варијабилни трошкови маркетингаа)Т.дистрибуциjеб)Т.пакoвањац)Т.радад)oстали ВТ

III МАРГИНАЛНИ (КОНТРИБУЦИОНИ) РЕЗУЛТАТ (I-II) IV Фиксни трошкови

V ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТ (III-IV)

- метода варијабилних трошкова

Kонцепт маргиналног резултата oмoгућава jаснo сагледавања и разумевање oднoса oбим-цена-асoртиман-трoшкoви-прихoди-резултат и њихoвo лакo кoмбинoвање у циљу прoналажења oптималне кoмбинациjе, па каo такав представља изузетнo флексибилнo средствo у прoцесу краткoрoчнoг планирања резултата Фиксни трoшкoви се третираjу каo ирелевантни за краткoрoчнo планирање, па је оваj кoнцепт пoдесан за планирање, утврђивање и кoнтрoлу рентабилнoсти појединачног прoизвoда и за прoцес дoнoшења пojединачних oдлука када пoстojе алтернативне мoгућнoсти – нпр. фoрмирање прoдаjних цена у услoвима недoвoљне искoришћенoсти капацитета

Материјалне претпоставке финансијске анализе

Подразумевају:– Употребљивост билансних података– Елиминисање негативних утицаја инфлације– Консолидовање биланса сложеног интереса

Употребљивост билансних података

Подразумева поштовање законске, професионалне и интерне рачуноводствене регулативе у циљу обезбеђења реалних и поштених билансних података

Елиминисање негативних утицаја инфлације

Подразумева елиминисање (односно минимизирање) негативних утицаја инфлације из финансијских извештаја који угрожавају употребну вредност билансних података Два концепта антиинфлаторног рачуноводства: – Концепт рачуноводства опште куповне моћи – који захтева корекцију позиција биланса стања и биланса успеха индексом општег нивоа цена, како би се изједначила куповна моћ капитала на крају, са оном на почетку пословног периода.– Концепт рачуноводства текуће вредности – који је усмерен на очување реалне супстанце и захтева ревалоризацију немонетарних средстава индексима цена или текућим ценама на дан билансирања

Консолидовање биланса сложеног интереса

Под сложеним интересом се подразумева група правно самосталних предузећа, повезаних економским интересом или уговором, која се по карактеристикама пословања и међусобним везама могу сматрати економском целином Основу за израду консолидованог биланса чине појединачни биланси предузећа која чине групу Појединачне позиције ових биланса се, најпре, сабирају да би се добили збирни биланси – збирни биланс стања и збирни биланс успеха Из збирног биланса стања искључују се интерни имовински односи између предузећа чланица групе – интерна потраживања и обавезе, интерна учешћа у капиталу и интерни међурезултати настали по основу трансакција између предузећа чланица групе. На тај начин се долази до консолидованог биланса стања групе као целине. Консолидовани биланс успеха добија се тако што се из збирног биланса успеха узимају само приходи и расходи који су везани за екстерну реализацију групе као целине

Правила финансирања

Представљају одређене норме, односно стандарде за однос појединих билансних позиција или група, које се и данас користе од стране аналитичара као помоћно средство у анализи финансијске ситуације предузећа. Уобичајено се деле на:– Вертикала правила финансирања – која су у функцији сигурности, и– Хоризонтална правила финансирања – која су у функцији ликвидности

Вертикална правила финансирања

Вертикална правила финансирања имају за циљ да ''нормирају'' структуру капитала и као таква тангирају само пасиву биланса стања То су следећа правила:– Правило за однос сопственог и туђег капитала (два приступа – први инсистира на фиксирању односа између два аспекта власништва на 2:1 у корист сопственог капитала, док се други задовољава постављањем доње границе од 1:1)– Правило за однос резерви и номиналног капитала (захтева да однос резерви према номиналном капиталу буде 1:1) – Правило за однос дугорочног и краткорочног капитала (не прописује тачно фиксиран однос ове две врсте капитала, већ захтева да он буде усклађен са глобалном структуром имовине)

Хоризонтална правила финансирања

Имају за циљ стандардизацију односа између појединих делова имовине и капитала и као таква тангирају и активу и пасиву биланса стања То су следећа правила:– Златно банкарско правило (''кредит који може нека банка дати а да при том не дође у опасност у погледу испуњења својих обавеза, мора одговарати кредити који банка ужива и то не само по износу него и по квалитету кредита.'‘) – Билансна правила финансирања (у ужем смислу захтева да имобилизације буду у целости финансиране из дугорочног, а обртна имовина из краткорочног капитала, а у ширем смислу захтева да, поред имобилизација и део обртне имовине који је трајно везан у предузећу буде финансиран из дугорочног, а остатак обртне имовине из краткорочног капитала)– Правила ликвидности (curent-ratiо захтева да однос обртне имовине и краткорочних обавеза буде 2:1, а Acid-test Захтева да однос ликвидне имовине и краткорочних обавеза буде 1:1

Рацио анализа

Испитивање и оцена финансијске ситуације и успешности пословања привредних субјеката на бази сета сврсисходно одабраних и адекватно груписаних рацио бројева Рацио број је квантификован однос две функционално повезане билансне позиције, изражен математичком формулом Циљ рацио анализе је остваривање примарног циља управљања финансијама – обезбеђење континуитета оптималног финансирања уз очување финансисијске равнотеже која обезбеђује животну способност предузећа на дуги рок Данас је рацио анализа најчешће први корак у анализи финансијског стања и зарађивачке способности предузећа која:– обезбеђуjе податке о профитабилности, ефикасности управљања, солвентности и инвестиционом потенциjалу,– обезбеђуjе конзистентну базу података за праћење трендова перформанси,– омогућава упоредивост индикатора успешности по организационим деловима предизећа.

Премисе на којима почива рацио анализу су следећа тврђења:– Сваки рацио број мора бити релевантан индикатор односа који показује– Оцена приказаног односа подразумева анализу утицаја оба елемента датог рациа (и бројитеља и именитеља)– За адекватну оцену је неопходно обезбедити временску упоредивост– Приликом анализе се мора узети у обзир међузависност рацио показатеља– У циљу прегледности, рацио бројеве треба приказати табеларно, груписане у хомогене групе у зависности од циља анализе– Оцена и интерпретација рацио бројева врши се у односу на унапред постављене стандарде

Поступак рацио анализе се одвија у више корака:– Избор рациа који ће се у анализи користити– Систематизација изабраних показатеља у хомогене групе– Успостављање адекватног редоследа група у складу са одабраном општом методологијом анализе – Израчунавање показатеља– Аналитичка интерпретациjа израчунатих показатеља на oснoву стандарда кojи се мoгу кoристити алтернативнo или кoмплементарнo

Стандарди интерпретације:– ментални стандарди самoг аналитичара, на oснoву личнoг искуства и oпсервациjе, кojи oдражаваjу његoвo сазнање o тoме шта се мoже сматрати задoвoљаваjућим,– рациo брojеви и прoценти кojи се засниваjу на регистрoванoj финансиjскoj и пoслoвнoj прoшлoсти предузећа,– рациo брojеви и прoценти на бази текућег oперативнo-финансиjскoг плана, oднoснo прoшлoг искуства кoнкретнoг предузећа кoригoванoг за oчекиване прoмене у наступаjућем планскoм периoду,– рациo брojеви и прoценти наjуспешниjих предузећа у датoj грани, oднoснo тзв. грански стандарди кojи су уjеднo и наjреалниjа oснoва кoмпарациjе успешнoсти.

Методологија анализе финансијског положаја

Анализа финансијског положаја подразумева:– Анализу краткорочне финансијске равнотеже – Анализу дугорочне финансијске равнотеже – Анализу висине, структуре и динамике средстава– Анализу висине, структуре и динамике капитала – Анализу ефикасности управљања

Анализа успешности пословања подразумева:– Анализу висине, структуре и динамике расхода – Анализу висине, структуре и динамике прихода – Анализу висине и динамике међурезултата – Анализу рентабилности – Анализу економичности – Анализу продуктивности – Анализу тржишне вредности

Анализа краткорочне финансијске равнотеже (ликвидности)

Рацио опште ликвидности - наjчешће се узима однос 2:1 у корист обртних средстава (правило финансирања 2:1), мада он у суштини зависи од више фактора – врсте и величина предузећа, обима пословне активности, временског везивање обртних средстава у поjединим фазама пословног циклуса, услова кредитирања (и купци и добављачи), ефикасности наплате потраживања...

Рацио ригорозне (редуциране) ликвидности - однос 1:1 (правило финансирања 1:1) се начелно сматра за релативно задовољаваjуће стање текуће ликвидности, мада критичну тачку представљаjу потраживања коjа се а приори сматраjу ликвидним, иако то не мораjу бити, због чега jе потребно класификовати их према роковима доспећа и наћи коефициjент њиховог обрта Рацио покрића текућих обавеза - са становишта задовољења платежне спосбности, вредност овог рациа не би требало да буде мања од 1 Рацио дугорочног финансиjског еквилибриjума - захтева се да буде већи од 1 како би било задовољено златно билансно правило у ширем смислу Рацио покрића сталне имовине дугорочним капиталом - уколико jе вредност овог показатеља изнад 1 сматра се да jе задовољено златно билансно правило у ужем смислу Рацио покрића залиха и обртних средстава НОФ-ом - У литератури се сматра да висок степен покрића у низу сукцесивних периода указује на задовољавајући ниво финансијске сигурности

Анализа структуре имовине

Анализа се врши са аспекта њене глобалне, органске структуре, када се израчунава процентуално учешће обртне и сталне имовине у укупној активи и са аспекта њене разуђене структуре, када се израчунава процентуално учешће појединих група имовинских делова или појединих позиција Општа оцена добијених резултата се врши упоређењем са гранским стандардима у низу сукцесивних периода и оценом усклађеност са структуром пасиве, односно капитала Анализа рочне структуре - указује на временску расположивост извора и усклађеност са временском везаношћу средстава у активи. У функцији је праћења тренда развоја и уочавања степена кореспонденције са глобалном структуром активе Са аспекта власништва, капитал се разврстава на сопствени и туђи, односно позаjмљени и израчунава се:– самосталност– задуженост– сигурност Сва три показатеља су индивидуално условљене величине, без обзира на постоjање одређених правила финансирања (вертикална правила финансирања), jер у наjвећоj мери зависе од нивоа ризика са коjим предузеће послуjе

Анализа коефицијената обрта

Коефициjент обрта добављача – анализира се у контексту кредитних услова коjе предузеће ужива, jер то указуjе на његов кредитни бонитет

Коефициjент обрта купаца - анализирасе у контексту кредитних услова коjе предузеће уобичаjено нуди купцима и упоређује са коефицијентом обрта добављача Коефициjент обрта залиха – указује на просечну старост залиха на складишту Коефициjент обрта укупних пословних средстава - представља наjуопштениjи индикатор ефикасности пословања jер доводи у везу пословне приходе са средствима ангажованим у њиховом остварењу Коефициjент обрта сопствених средстава - индикатор jе ефикасности управљања сопственим средствима

Анализа финансијске ситуације

- ограничења -- биланс стања jе статички извештаj па из тoга прoизилази да и израчунати индикатoри указуjу на стање ликвиднoсти и сoлвентнoсти на тачнo oдређени дан, при чему се занемаруjе чињеница да су и стање средстава и стање oбавеза, пре свега краткoрoчних, врлo динамичке категoриjе пoдлoжне прoменама на дневнoj oснoви;- пoстављена правила (хoризoнтална и вертикална правила финансирања) су приличнo ригидна и заснoвана на принципу заштите пoверилаца. Не узимаjу у oбзир прирoду делатнoсти кojoм се предузеће бави, спoсoбнoст задуживања, степен склoнoсти ка ризику, трoшкoве чувања гoтoвине и чињеницу да jе ликвиднoст у oснoви супрoтстављена захтеву рентабилнoсти;- пoтраживања се узимаjу каo априoри ликвидна пoзициjа без увида у искуствену прoцену степена њихoве наплативнoсти и без мoгућнoсти праћења временских рoкoва наплате. Такoђе се нема увид у кредитни бoнитет купаца нити се мoже израчунати диференциjални трoшак улагања у пoтраживања, на oснoву чега би се мoгла фoрмулисати пoлитика кредитирања;- oбавезе из пoслoвања су дате сумарнo, без временских рoкoва плаћања, па се њихoва динамика не мoже упoредити са динамикoм наплате пoтраживања, нити се мoже дoнети адекватан суд o ваљанoсти пoлитике набавке и плаћања дoбављачима израчунавањем стoпе трoшка прoпуштенoг каса-скoнта;- oснoвица за мерење кojу наjчешће усваjа предузеће при састављању биланса стања jе мoдел истoриjске вреднoсти, кojи ниjе спoсoбан да се нoси са учинцима прoмена цена, нарoчитo немoнетарних средстава;- чини се превише сумиранo дате пoзициjе имoвине не пружаjу мoгућнoст прoцене кoликo се oна брзo мoже мoбилисати путем амoртизациjе штo jе предуслoв пoлитике сoпственoг капитала. Са друге стране, за oдређивање висине сoпственoг капитала пoтребнo jе у oбзир узети и ефекат левериџа кojи умањуjе ризик и oбезбеђуjе већу стoпу принoса на сoпствена средства;- за анализу коефициjента обрта добављача, финансиjски извештаjи, осим што не садрже податак о износу годишњих набавки на кредит, не садрже ни информациjе о положаjу роба и услуга коjе са набављаjу на тржишту, ни о понашању конкуренциjе, што jе све од значаjа за оцену адекватности избора добављача и планирања стратегиjе обавеза према добављачима. Временски рокови доспећа обавеза и услови плаћања (аванс, промптно или одложено) такође превазилазе информативне могућности финансиjских извештаjа, мада су такве информациjе од значаjа за оцену кредитног бонитета предузећа, а пружаjу и могућност израчунавања стопе трошка пропуштеног каса-сконта у циљу формулисања политике набавке;- код анализе коефициjента обрта купаца, финансиjски извештаjи, поред тога што не пружаjу информациjе о износима извршене продаjе на кредит, не омогућаваjу увид ни у рокове наплате потраживања, кредитне стандарде, односно политику кредитирања купаца и бонитет купаца, као критериjум оцене те политике. Такође, недостатак информациjа о политици кредитирања онемогућава израчунавање диференциjалног добитка од продаjе и диференциjалног трошка улагања у потраживање од купаца, као критериjуме оцене постављених кредитних стандарда;- што се залиха тиче, финансиjски извештаjи не пружаjу информациjе о примењеним методама обрачуна смањења залиха, мада оне имаjу различите импликациjе на исказану вредност залиха у билансу стања, али и на обрачунати резултат, тачниjе трошкове материjала у билансу успеха, што jе свакако од значаjа за њихову процену

Анализа структуре прихода, расхода и међурезултата

Израчунава се процентуално учешће појединих врста прихода и расхода у укупним приходима, односно расходима Циљ је да се укаже на тенденциjе у структури кoнститутивних елемената резултата кojи прoистиче из сучељавања прихoда и расхoда У случају потребе, врши се додатно расчлањивање пословних прихода и расхода Врши се и праћење динамике међурезултата при чему се посебна пажња посвећује резултату пословних активности, који у структури међурезултата треба да доминира

Анализа рентабилности

Парциjални показатељи - стопа добитка, односно профитна маржа, указуjе на ефикасност управљања поjединачним и укупним трошковима и коефицијент обрта средстава који указује на ефикасност управљања средствима предузећа Глобални показатељи рентабилности - стопа приноса на укупна и сопствена средства, односно поврат на инвестирано, коjи показуjе стопу укамаћења капитала За оцену адекватности постигнуте стопе приноса, и њених компоненти, треба jе наjпре упоредити са стопама осталих предузећа у грани, односно гранским стандардима, jер она у великоj мери зависи од врсте делатности коjом се предузеће бави

Анализа економичности

Представља парцијални израз ефикасности пословања који указује на трошење у процесу стварања вредности Анализа је, са билансног аспекта, ограничена броjем и карактером информациjа садржаним у билансу успеха јер је за детаљну анализу потребан потпун систем обрачуна и праћења трошкова Уколико су добијене вредности индикатора укупне и пословне економичности > 1, економичност се може сматрати задовољавајућом јер предузеће послује са позитивним финансијским резултатом

Анализа продуктивности

Обзиром да рачуноводствени извештаjи не садрже натуралне податке (о физичком обиму производње) на основу доступних информациjа из биланса успеха, уз додатни податак о броjу запослених, врши се анализа продуктивности са билансног аспекта Показатељи указуjу на утицаj броjа запослених на ниво остварене рентабилности и анализираjу се временском компарациjом, односно упоређивањем са показатељима претходних пословних периода и компарациjом са показатељима продуктивности осталих предузећа у истоj грани делатности

Анализа тржишне вредности (акција)

Зарада по акциjи - мера jе рентабилности по jедноj акциjи значаjна за информисање потенциjалних улагача Дивиденда по акциjи - директни jе показатељ политике расподеле jер репрезентуjе део зараде коjи jе исплаћен акционарима кроз дивиденде и део зараде задржан за акумулациjу Дивидендна стопа - указуjе на принос коjи акционар остваруjе у односу на тржишну вредност акциjе коjу поседуjе, односно проценат укамаћења акциjа Однос тржишне цене према заради - репрезентуjе информативни поврат са тржишта, односно очекивање улагача и показуjе колико су спремни да плате да би остварили принос од акциjе Однос тржишне цене и номиналне вредности акције - показује проценат повећања, односно смањења номиналне вредности акција у односу на цену по којој се котирају на тржишту

Оцена успешности

- ограничења -- прихoди и расхoди из биланса успеха кoреспoндираjу али нису идентични примањима и издавањима гoтoвине. Сваки исказани трoшак не значи аутoматски и oдлив нoвчаних средстава из предузећа (нпр. трoшкoви амoртизациjе) нити сваки исказани прихoд значи њихoв прилив (нпр. пoвећање вреднoсти залиха);- и пojедине врсте трoшкoва исказаних у билансу успеха, пре свега трoшкoве амoртизациjе и материjала, треба прихватити са oдређенoм дoзoм резерве jер биланс не садржи пoдатке o начину смањења вреднoсти сталне имoвине путем амoртизациjе нити o прихваћеним метoдама смањења вреднoсти залиха;- биланс успеха кoристи метoду укупних трoшкoва па ниjе адекватан инструмент анализе успешнoсти ужих oрганизациoних jединица у предузећу каo ни oцене рентабилнoсти пo, нпр. линиjама прoизвoда или тржишним сегментима;- кoд анализе успешнoсти врлo jе битнo праћење трендoва из чега прoизилази неoпхoднoст пoседoвања инфoрмациjа из биланса више сукцесивних пoслoвних периoда;- такoђе jе за oцену и интерпретациjу вреднoсти пoказатеља битна кoмпаративна анализа, штo захтева дoдатне инфoрмациjе из oкружења, пре свега инфoрмациjе o кoнкуренциjи.

Анализа токова финансијских средстава

Појам финансијских средстава, чије је кретање предмет ове анализе, може се на различите начине дефинисати, па се у пракси срећу различити извештаји: – О токовима укупних пословних средстава– О токовима нето обртних средстава– О токовима готовине– О токовима ликвидних средстава– О токовима обртних средстава Немају опште прихваћену садржину и форму

Извештај о токовима нето обртних средстава

Везује се за златно билансно правило у ширем смислу Дефинише као вишак дугорочних извора који, након финансирања сталне имовине, преостаје за финансирање неког дела обртне имовине (пре свега залиха). Инструмент је динамичке финансијске анализе јер се на основу његових варијација у низу сукцесивних обрачунских периода могу сагледати тенденције у развоју финансијске ситуације предузећа Варијације НОФ-а су промене у његовој висини на крају у односу на почетак пословног периода, које су последица промена на сталној имовини и/или дугорочним изворима За анализу се саставља табеларни преглед који садржи висину и промене НоФ-а у низу сукцесивних обрачунских периода, и податке о променама на позицијама које са њим кореспондирају – дугорочних извора, сталне имовине, залиха и обртних средстава.

Извештај о токовима нето обртних средставаР.бр Назив 1.год. 2.год. 3.год ...... 1. Сопствени капитал 2. Дугорочна резервисања 3. Дугорочне обавезе 4. Укупно дугорочни капитал 5. Стална имовина 6. Нето обртни фонд 7. Варијације НОФ-а 8. Индекс раста НОФ-а

9. Индекс раста дуг. Капитала10. Индекс раста имобилизација11. Залихе12. Индекс раста залиха13. Обртна имовина14. Индекс раста обртне имовине15. Степен покрића залиха НОФ-ом16. Степен покрића ОбС НОФ-ом

Извештај о токовима укупних финансијских (пословних) средстава

По посебној методологији састављен извештај који указује на последице дејства пословних операција на финансијску ситуацију Обухвата промене вредности позиција Б.С. у два различита временска тренутка којима се реконструиише правац и квантитет кретања укупних пословних средстава За разврставање разлика на позицијама биланса на почетку и крају посматраног периода важе следећа правила:– Карактер извора имају сва повећања позиција пасиве и сва смањења позиција активе– Карактер употребе имају сва смањења позиција пасиве и сва повећања позиција активе Аналитичка интерпретација оваквом методологијом састављеног извештаја врши се у контексу хоризонталних правила финансирања, пре свега златних билансних чиме се долази се до информација о дугорочној финансијској равнотежи

Извештај о токовима укупних финансијских (пословних) средставаКОМПАРАТИВНИ БИЛАНСИ СТАЊА

Утврђивање разлика у вредности основних билансних позиција

ИЗРАДА БИЛАНСА ТОКОВА по следећим правилима

УПОТРЕБА СРЕДСТАВА ИЗВОРИ СРЕДСТАВА -повећање позиција активе -смањење позиција активе -смањење позиција пасиве -повећање позиција пасиве

АНАЛИЗА БИЛАНСА ТОКОВА

Извештај о новчаним токовима Регулисан је Међународним рачуноводственим стандардима и Законом о рачуноводству и ревизији и представља обавезан део годишњег обрачуна Његова анализа је усмерена на тумачење и oбразлoжење висине и прoмена рациo брojева и нетo oбртнoг фoнда, на oснoву кojих се извлачи закључак o финансиjскoj ситуациjи предузећа Дoбиjа се пoсредним путем – специфичним аранжирањем пoдатака кojи су већ садржани у кoмпаративним билансима стања и билансу успеха Израђује се директном и индиректном методом

Биланс токова готовине(директна метода)ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ

Прилив готовине из пословне активностиОдлив готовине из пословне активностиНето прилив (одлив) готовине из пословне активности

ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊАПрилив готовине из активности инвестирањаОдлив готовине из активности инвестирањаНето прилив (одлив) из активности инвестирања

ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊАПрилив готовине из активности финансирањаОдлив готовине из активности финансирањаНето прилив (одлив) готовине из активности финансирања

НЕТО ПРИЛИВ (ОДЛИВ) ГОТОВИНЕГотовина на почетку периода

ГОТОВИНА НА КРАЈУ ПЕРИОДА

Биланс токова готовине(индиректна метода)ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ

Добитак пре опорезивањаАмортизација (+)Расходи камата (+)Курсне разлике – негативне (+), позитивне (-)Промене на залихама – смањење (+), повећање (-)Промене у потраживањима – смањење (+), повећање (-)Промене у обавезама – смањење (-), повећање (+)Плаћене камате (-)Плаћени порези из добити (-)Приливи од премија (+)

Нето прилив (одлив) готовине из пословне активностиТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА

..................................................

Извештај о новчаним токовима

Циљ анализе је оценити способност предузећа да ствара готовину и oбезбедити пoдлoгу за сагледавање и oцену садашње вреднoсти будућих нoвчаних тoкoва На основу њега се планови новчаних токова који антиципирају будућа примања и издавања која ће се одразити на постојеће стање, односно салдо готовине У употреби су:– билансни (статички) метод планирања код кога се предвиђање врши интерполацијом очекиваног обима пословне активности и њему припадајућих прихода и расхода (пројектовани Б.С. и Б.У.)– динамички метод планирања код кога се примања и издавања готовине апроксимирају из периодичних планова појединих функција и организационих делова предузећа План прилива и долива План дефицита и суфицита План задуживања и отплате

Анализа ризика

Појам ризика се односи на неизвесност у погледу очекиваног исхода пословне активности

Врсте ризика: пословни, финансијски, укупни Начин мерења ризика - Leverage

Пословни ризик

Одражава присутну неизвесност у погледу очекиваног пословног добитка Окосницу дејства овог ризика чине фиксни трошкови који су нееластични на краткорочне осцилације у обиму пословне активности Пословни leverage процењује ефекте пословања уз присуство фиксних трошкова Показује однос процентуалне промене пословног добитка која настаје услед процентуалне промене у обиму продаје

Пословни ризикТрошкови Приходи(Приходи)

Мртва тачкарентабилности

Варијабилни трошкови

Фиксни трошкови

Обим производње 1.Приходи од продаје: 400 2.Варијабилни трошкови: 200 3.Маргинални добитак: 200 (1 – 2)4.Фиксни трошкови:1005.Пословни добитак: 100 (3 – 4)

Пословни ризик

1.Приходи од продаје: 400 500 (400 x 25%) 2.Варијабилни трошкови: 200 250 (200 x 25%)3.Маргинални добитак: 200 (1 – 2) 2504.Фиксни трошкови: 100 1005.Пословни добитак: 100 (3 – 4) 150

Треба имати у виду да велики фактор пословног leverage–а значи да сразмерно мале промене у обиму продаје изазивају осетне флуктуације пословног добитка, што претпоставља и сразмерно висок степен пословног ризика

Финансијски ризик

Детерминисан је неизвесношћу будућег нето добитка, као приноса на сопствена средства Његово дејство је опредељено присуством фиксних расхода финансирања који се не могу прилагодити краткорочним флуктуацијама пословног добитка

Интензитет дејства зависи од степена којим су расходи камата покривени из пословног добитка Финансијски ризик1.Приходи од продаје: 400 500 (400 x 25%) 2.Варијабилни трошкови: 200 250 (200 x 25%)3.Маргинални добитак: 200 (1 – 2) 2504.Фиксни трошкови: 100 1005.Пословни добитак: 100 (3 – 4) 150______________________________________________________6. Расходи камата 40 (400 x 10%) 407. Порез -8. Нето добитак 60 110

Финансијски ризик На почетном обиму активности Након повећања обима активности

Дејство финансијског leverage–а на стопу приноса на сопствена средства зависи од два битна фактора:– Апсолутне разлике између стопе приноса на укупна средства и просечне каматне стопе као цене позајмљених извора– Структуре капитала, односно релативног учешћа дугова у укупним изворима финансирања Треба имати у виду да и финансијски leverage може имати негативно дејство За тестирање интензитета дејства финансијског leverage–а најчешће се користи тачка индиференције финансирања која представља онај ниво активности на коме су стопе приноса на укупна и сопствена средства једнаке, без обзира на компонзицију извора

Укупан ризик

Сложено дејство пословног и финансијског leverage-а назива се комбиновани leverage и одражава изложеност предузећа тоталном, укупном ризику, односно доводи у директну међузависност стопу приноса на сопствена средства са променом у обиму активности, односно приходима од продаје Комбиновани leverage се анализира у границама очекиваних осцилација обима продаје према доњој граници рентабилности Када је доња граница рентабилности лоцирана близу горње границе физичког обима капацитета и када обим пословне активности испољава знаке осетне нестабилности, препоручује се опрезније коришћење финасијског leverage-а

Специјални биланси

Састављају се нередовно у специфичним ситуацијама Промена положаја предузећа или околности које захтевају предузимање посебних мера Врсте:– Оснивачки биланс– Биланс промена правне форме– Биланс фузије– Биланс раздвајања– Санациони биланс– Ликвидациони биланс– Биланс ликвидности

Оснивачки биланс– Саставља се на основу инвентара– На основу њега се врши упис предузећа у судски регистар– Основ је за отварање пословних књига– Проблем вредновања имовине коју уносе оснивачи

Биланс промене правне форме– Без промене власника – закључни биланс претходног постаје оснивачки биланс новог предузећа– Уз промену власника – саставља се завршни биланс на основу процењене вредности а затим се врши поравнање са власницима који иступају из предузећа

Биланс фузије– Свако предузеће саставља закључни биланс на основу којих се саставља биланс фузије– Важи клаузула о ретроактивност–

Специјални биланси Биланс раздвајања– Имовински биланс целине уз примену принципа билансирања по дневним ценама– Биланси издвојених предузећа имају карактер оснивачких биланса

Санациони биланс– Биланс оздрављења – Састављају се: Биланс пре санације – основа програма оздрављења Пројектовани биланс – предвиђање ефеката санације Окончани биланс – коначни ефекти спроведених мера

Ликвидациони биланс– Гашење предузећа када санација не да очекиване резултате– Састављају се: Биланс отварања санације – имовински положај предузећа уз коришћење ликвидационих цена Крајњи биланс – новчана ликвидациона маса у активи и обавезе и капитал у пасиви

Биланс ликвидности – Потпунија слика о платежној способности предузећа– Успостављање финансијске равнотеже као услова ликвидности

Порески биланс– две основне функције: обезбеђење новчаних средстава за финансирање државних и друштвених потреба обезбеђење реализације циљева економске политике земље

Специфичности анализе:– Са аспекта предмета – исказивање актуелне имовинске ситуације– Са аспекта времена посматрања – статичка анализа– Са аспекта циља – информациона основа важних одлука

Начела специјалног важења – у зависности од циља специјалног биланса:– Начело апсолутне потпуности - захтева да у билансу буду обухваћени сви имовински делови и све обавезе – Начело актуелности - захтева да се процењивање билансних позиција врши по дневним вредностима

– Начело брижљивог прогнозирања - захтев да се утврде потребне и довољне информације за вредновање билансних позиција у будућности – Начело ревидирања - захтев за накнадним испитивањем већ унетих билансних позиција

Остали финансијски извештаји Извештај о променама на капиталу Напомене уз финансијске извештаје Статистички Анекс Извештај о финансијском пословању управеИзвештај о променама на капиталу Раније – извештај о расподели резултата и покрићу губитака Регулисан МРС 1 Сврха – да пружи информације о променама на појединим облицима капитала које су настале у периоду између два биланса стања, а које су последица односа са власницима капитала и укупних добитака и губитака које је предузеће својим пословањем остварило током тог периода Два обрасца:– Извештај о променама на капиталу у складу са МРС– Извештај о променама на капиталу за статистичке потребе

Извештај о променама на капиталу

Исправка фундаменталне грешке и промена рачуноводствене политике – евидентира се као корекција почетног стања нераспоређеног добитка или губитка Промена ревалоризационих резерви – вредновање сталне имовине по фер вредности, учешће у капиталу у страној валути, консолидовање иностраних извештаја Нето добитак (губитак) периода – финансијски резултат обрачунског периода Продаја (стицање) сопствених акција – повећање капитала, односно његово смањење откупом сопствених акција Пренос са једног облика капитала на други – промена структуре капитала услед покрића губитка на терет резерви или основног капитала, формирања резерви из добити, уплате уписаног капитала итд. Расподела дивиденди – смањење добити Уплате (исплате) власника – уплате или повлачење акција, удела, улога

Напомене уз финансијске извештаје

Додатни извештај који повећава информативну моћ финансијских извештаја Информације о материјално значајним ставкама финансијских извештаја, значајне за њихово разумевање Садржина– Опште информације о предузећу– Изјава о усаглашености са МРС– Основе састављања финансијских извештаја– Примењене рачуноводствене политике– Додатне информације за позиције приказане у финансијским извештајима– Допунске информације Функције – Интерпретација– Растерећење– Допуна

Статистички анекс

Извештај који садржи статистичке и статусне податке Одређен Правилником о садржини и форми финансијских извештаја Обавезан за сва правна лица и предузетнике Попуњава се подацима за текућу и претходну годину који су подељени у 9 група:– Општи подаци о правном лицу– Подаци о сталној имовини– Подаци о залихама– Подаци о структури капитала– Подаци о акцијском капиталу– Подаци о потраживањима о обавезама– Подаци о трошковима и расходима– Подаци о приходима– Остали подаци

Статистички анекс по IV директиви ЕУ Методе коришћене у процењивању Назив и седиште предузећа Број и номинална (или процењена) вредност уписаних акција током пословне године Број и номинална (или процењена) вредност осталих акција по врстама Број и права инкорпорирана у цертификатима о партиципацији и конвертибилних обвезница Обавезе које доспевају у року дужем од 5 година и дата обазбеђења Укупан износ свих обавеза Нето износ пословних прихода по врстама и са географског аспекта Просечан број запослених по категоријама Мера у којој је утврђивање резултата било под утицајем процењивања претходних година Разлике између трошкова и обавеза за порезе текуће и ранијих година Дате зараде члановима администрације, управе и надзорног одбора Дате аконтације, кредити и гаранције члановима управе, администације и надзорног одбора

Извештај о финансијском пословању управе

Помоћ ‘’нерачуновођама’’ у разумевању финансијског положаја и зарађивачке способности предузећа Садржај према МРС-1– Главни чиниоци успешности укључујући промене у окружењу и инвестициону политику предузећа– Извори финансирања, задуженост и управљање ризиком– Снаге и ресурси предузећа који нису приказани у Б.С. По нашем Закону необавезан

Анализа пословних функција

Јављаjу у свим моделима организационог дизајна, али jе њихово место у структури различито Најчешћа функционална подручjа:– Набавка– Производња– Продаја– Финансије– Истраживање и развој

Финансијска функција

Одговорност за прибављање, употребу и управљање изворима средстава, неопходним за финансирање пословне активности предузећа Задаци финансијске функције се најчешће сврставају у две категорије:– примарни задаци прибављање средстава употреба средстава усклађивање рока имобилизације средстава са роковима расположивости извора– секундарни задаци диспонирање новца контрола рационалне употребе финансијско планирање финансијска анализа финансијско извештавање Кроз анализу финансијске функције треба обезбедити информације о стању и кретању, како структуре финансирања, тако и структуре инвестирања, у циљу процене ефеката инвестиционе и политике финансирања на ликвидност, солвентност и рентабилност пословања предузећа

Политика финансирања– утврђивања цене појединих извора финансирања – утврђивање просечне цену капитала

Политика инвестирања– алокација ограниченог капитала на алтернативне употребе Цена капитала од емисије и продаје обвезница је једнака дисконтној, односно каматној стопи која изједначава текућа нето примања предузећа из тог извора са садашњом вредношћу будућих издатака на име камате и отплате главнице, коригованој за очекивани ефекат пореза да добит Цена капитала од емисије преференцијалних акција се дефинише као дисконтна стопа која будуће издатке на име преференцијалне дивиденде изједначава са садашњом вредношћу примања готовине из овог извора Цена капитала од емисије обичних акција зависи од различитих токова дивиденди, односно модела раста Цена капитала насталог акумулирањем добитка се најчешће дефинише као стопа приноса коју очекују да остваре држаоци акција на обичне акције предузећа

Алокација се обавља помоћу оперативног и плана капиталних улагања Портфолио представља скуп средстава у виду инвестиција који предузеће поседује Циљ формирања портфолиа је умањење релативног ризика комбиновањем различитих хартија од вредности Анализа портфолиа подразумева анализу приноса и анализу ризика портфолиа Укупан очекивани принос портфолиа се израчунава следећом једначином:

Где је:- удео -те хартије од вредности у портфолију (пондер)- очекивана стопа приноса на -ту хартију од вредности- број хартија од вредности у портфолију

Диверсификација портфолиа подразумева комбинацију више хартија од вредности чији се приноси крећу у различитим смеровима, чиме се смањује изложеност укупном ризику Њен ефекат зависи од степена корелације хартија од вредности које су укључене у портфолио Утицај диверсификације на смањење несистемског ризика је утолико већи, уколико је мања корелација између хартија од вредности у портфолиу Поред несистемских, постоје и системски ризици који потичу из економског и политичког окружења инвеститора и везани су за функционисање тржишта капитала Овакви ризици подједнако утичу на све врсте активе и не могу се избећи диверсификацијом

Набавна фунција Почетком осамдесетих година XX века набавни трошкови чинили су 40% укупних расхода предузећа, данас су они око 60% Уз то, стално се повећавају и логистички трошкови Традиционално схватање набавке, где је акценат на јефтиним добављачима, замењено је стратегијом која се заснива на квалитету и која се концентрише на развијање дугорочних односа с добављачима, на стварање партнерства, на непрекидно побољшање квалитета производа и снижавање трошкова Одговорност набавне функције:– Обим и динамика набавке– Цене набавке– Контрола залиха Анализа набавне функције се врши са аспекта:– Организације екстерни аспект, у смислу наступа на тржишту набавке интерни аспект, у смислу поделе рада у оквиру послова набавке – Планирања Идентификовање фактора набавки Утврђивање послова набавке Тестирање реалности планирања – Извршења плана набавке континуирана анализа оптималности количина, броја и динамике набавки

Производна функција Одговорност производне функције је да коректно и на време извршава производне планове, што треба да резултира адекватним залихама готових производа, и да успешно комбинује релевантне факторе производње у циљу снижења просечних укупних трошкова по јединици производа Место где се стиче конкурентна моћ кроз побољшање карактеристика процеса производње и призвода и услуга Неопходан развој производне стратегије као интегралног дела пословне стратегије Формулисање производне стратегије подразумева анализу– унутрашњег окружења (расположивост ресурса, постојећа организациона структура, вештине и способности радне снаге, локација и старост постројења, врсте расположивих система контролисања квалитета)– спољњег окружења (конкуренција, купци, економски услови пословања, примењена технологија и социјални услови) Добро управљање производњом захтева да свако од наредних пет подручја одлучивања правилно функционишу али и да се добро употпуњују с осталим подручјима:– Квалитет– Процес– Капацитет– Залихе– Радна снага Анализа се такође може вршити са аспекта:– Организације (адекватност производног програма и обима производње, број, груписање и редослед машина, степен коришћења капацитета, економски ефекат)

– Планирања (претпоставке планирања, производни програм,реалност планирања)– Извршења плана (структура, квалитет и динамика производње)

Продајна функција Нови приступ управљања процесом продаје се огледа у управљању односом са купцима, продаји у тимовима, глобалном управљању кључним клијентима, фокусу на продуктивност Трансакциони приступ продаји је замењен концептом релационе продаје која узима у обзир потребе и жеље потрошача у процесу куповине и интеракцији продавац-купац Једина је функција у предузећу чија се успешност мери преко прихода а не преко расхода Маркетинг заправо није продаја Основни задаци продаје:– анализа промена мотива и садржај тражње за производом/услугом,– анализа глобалних кретања у понуди и тражњи, – обрада података и обликовање информација о структури домаће и стране тражње,– анализа и припрема капацитета за продају производа/услуга,– калкулација цена по сегментима тржишта и уговорима,– припрема уговора о продаји, прикупљање, обрада и израда листе наруџбина,– обрада приспелих информација од малопродаје и великопродаје и преношење информација производњи (развоју),– припрема предлога промотивних активности,– израда плана буџета наступа на тржиштима,– припрема улазних параметара за истраживање задовољства купца/корисника,– анализа учинака продајне политике и одабира пословних партнера,– предлог мера и активности за унапређење продаје,– анализа наплате потраживања

Кроз анализу продајне функције треба обезбедити информације о:– организацији продаје (степен централизације продајне функције, рационалност постојећих канала дистрибуцује, услови продаје и сегментирања тржишта, ефекти промотивних активности, реалност предвиђања на основу испитивања тржишта, оправданост постојећих залиха) – планирању продаје (испитује лимитирајуће факторе продајне активности, попут капацитета производње, потенцијала тржишта и финансијске могућности предузећа) – остварења плана продаје (начин и време реализације, одступања од плана, узроци, последице и одговорност)

Анализа елемената рада Често маргинализован аспект анализе Полазна основа планирања финансијских ефеката коришћења Указују на узроке евентуалних поремећаја пословне активности Обухвата:– Анализу основних средстава– Анализу материјала– Анализу кадрова

Анализа основних средстава Рандман основних средстава - принос (учинак) који се остварује употребом; Служи за праћење физичке способности основних средстава Најчешће се изражава путем три индикатора: Однос укупне производње и укупних основних средстава Однос укупне производње и опреме Однос укупне производње и остварених машинских сати Величина и структура основних средстава – тренутна и перспективна величина и састав Степен истрошености основних средстава – степен истрошености је однос отписане и набавне вредности (остатак до 100% указује на степен употребљивости)

Степен коришћења капацитета основних средстава – утицајни факториАнализа материјала Оптимална снабдевеност предузећа материјалом и његово економично трошење Анализа снабдевености:– Са аспекта извршења плана набавки – Са аспекта политике добављача – Са аспекта политике залиха – Са аспекта места набавки и канала дистрибуције – Са аспекта услова набавки Анализа трошења:– Вредносни фактори– Количински фактори– Квалитативни факториАнализа кадрова Основни интелектуални потенцијал предузећа који представља покретачку снагу која осталим факторима процеса рада даје сврху Анализа величине и структуре радног колектива – Усклађеност са расположивим средствима и општим условима пословања– Интерни и екстерни утицајни фактори– Краткорочна и дугорочна анализа – Јачање радног колектива кроз смањење флуктуације Анализа коришћења фонда радног времена – Планирања потребног броја радника за извршење планираног обима пословне активности – Испитивање квалитета коришћења радног времена