Anamneza je i dalje izuzetno vaan deo reumatoloke dijagnostike. Uzrast, pol i nasledna anamneza, zatim svi delovi line anamneze kao i uslovi radnog mesta. Anamneza toka bolesti ima posebno znaajno mesto u loginom procesu dijagnostike kao i akutni ili tzv. hronini poetak. U ovom procesu posebno treba izdvojiti karakteristiku bola. Nona ili dnevna bol, jaina bola, njegova topografija i dr. su takoe od velikog znaaja.

Dinamika oboljenja, ranije leenje i drugo, takoe su deo korektne anamneze i pregleda u svim uslovima rada. Objektivan kliniki pregled je sutina dijagnostike, a u reumatologiji posebno. On ne moe biti samo usko reumatoloki, ve mora biti kompleksan: konstitucioni, kardiopulmonoloki, gastroenteroloki i dr. Bledilo, potkoni vorii, otkrivanje kardiopatija, nefropatija, pulmolokih oboljenja, poveanje limfnih lezda, hepatosplenomegalije su veoma vani za otkrivanje niza reumatolokih oboljenja, kao to su: Syn. Felty, SEL, dermatomiozitisa i niza drugih reumatskih oboljenja. Kljuni elemenat u dijagnostici reumatskih oboljenja ipak je pregled zglobova, kostiju, miia, ostalih okozglobnih struktura ukljuujui i aksijalni skelet. Pregled zglobova i ostalih delova lokomotornog sistema ima dve uzajamno dopunjujue metode: a) b) opta metodika ispitivanja i ispitivanje posebnih topografskih oblasti (posebnih zglobova).

Prva metoda podrazumeva inspekciju, palpaciju aktivne i pasivne pokretljivosti, ali i auskultaciju krepitacija, a druga zavisno od opserviranog (ne samo obolelog) zgloba, jer se svi zglobovi moraju pregledati. U praksi se najee, brzopleto i neautentino pregleda kimeni stub, a najee se zaboravljaju sakroilijani zglobovi. Potrebno je opservirati hod bolesnika i sedenje. Obratiti panju na: deformitete vrata, izraenu kifozu (Pottovu bolest), izrazitu lordozu (spondilolisteza), klinike znake spondilitisa ili skoliozu (posebno u diskoradikalnom konfliktu) i dr. Palpacija prua dragocena saznanja, ali i ispitivanje statike, poloaja karlice i uopte kimenog stuba, pokretljivosti i dr. Posebno se ne smeju izgubiti indeksi gibljivosti.

U daljem ispitivanju reumatolog ne sme zaboraviti Menellov znak, oberov znak, Lazarevi-Laseguov znak, Bragarov znak, reflekse i drugo. Ako je mogue koristiti artrometar, a ako ga praktiar nema, koristiti makar obian ''najdreski santimetar'', jer se sve mora meriti a posebno u reumatologiji. (''nauka, pa i praksa, poinje tamo gde poinje merenje''). Laboratorijska ispitivanja su izuzetno vaan deo autentine reumatoloke dijagnostike. Reakcija sedimentacije eritrocita (SE) je jednostavna laboratorijska metoda koja prua velika saznanja praktiaru u najskromnijim uslovima rada. Ona skree panju na: sistemska oboljenja vezivnog tkiva, ostala zapaljenjska oboljenja, maligna oboljenja i ostala oboljenja sa zapaljenskom i nekrotskom osnovom. Ona je najee posledica hiperfibrinogenemije, ali SE u multiplom mijelomu i sistemskom lupusu nije posledica hiperfibrinogenemije. Hemogram je po mnogo emu znaajna laboratorijska metoda. Anemija je u reumatologiji vrlo esto znak visoke evolutivnosti oboljenja. Odreivanje broja leukocita i leukocitarne formule, takoe ima u reumatologiji veliki znaaj. Leukopenija se javlja u SEL, Synd. Felty i kao posledica primene citostatika. Elektroforeza i imunoelektroforeza su takoe veoma znaajne u klinikoj reumatologiji. Tako se u SEL u 50% javlja hiperglobulinemija, ali u akutnim sluajevima i periodima aktivnosti povieni su i alfa2 globulini. Imunoelektroforeza ima vie prognostiki, nego dijagnostiki znaaj. Odreivanje ASOT je za kliniku reumatologiju takoe veoma znaajno /86/. On oznaava imunoloki odgovor organizma na streptokoknu agresiju. U normalnim uslovima ASOT je do 250 internacionalnih jedinica. Seroloki faktori u reumatoidnom artritisu (RA) imaju ne retko presudan znaaj. Oni su znak ozbiljnih imunolokih promena. Jo se tano ne zna ta je RF. Najverovatnije to je antitelo - serumski gama-M globulin najee, ija je molekularna teina 1x106.Visoki titrovi RF govore o tekom reumatoidnom artritisu (RA). ANA metoda, je metoda koja praktiaru pomae u dijagnostici SEL-a. Artrocenteza, biopsija sinovije i miia su metode koje su esto rezervisane za referentne ustanove, ali i za praktinu kliniku reumatologiju .

EMNG i sonografija, CT i EMR se takoe nekada primenjuju, ali rentgenografija je i dalje nezamenljiva u svakodnevnoj praksi. Rentgenografija mora biti tano procenjena, ciljana i odmerena. Mora biti uraena po vaeim rentgenolokim kriterijumima i sa to manjim zraenjem. Tako se kod bola u LS kimi preporuuje da se uradi R snimak u stojeem poloaju, 30x40, da se zahvati odjednom: Ls kime i sakroilijani zglobovi, torako-lumbalni prelaz i oba koksofemoralna zgloba. Artrocenteza se mora raditi po svim principima asepse i antisepse. Sinovijska tenost se mora to detaljnije opservirati, a najmanje: pregled na kristale i po MGG, Ropesova proba i slanje na kulturalni i citoloki nalaz (ovaj poslednji kad god je to mogue). U reumatologiji postoji niz sofisticiranih metoda, posebno iz imunologije. Znatno je napredovala poslednjih decenija, a naroito poslednjih godina specijalna dijagnostika u reumatologiji. Reumatska groznica (RG) se nikada ne sme zaobii, niti zaboraviti. Veoma je opasno to je prerano opao interes prema ovom oboljenju. Dijagnostika reumatske groznice mora se odvijati po Jonesovim kriterijumima, ali se mora sve vie voditi rauna i o atipinim formama koje se po ovim kriterijumima ne mogu dijagnostikovati. U praksi se zaboravljaju gastrointestinalne i bubrene manifestacije, a posebno niskoevolutivne i protrahovane forme. Ne sme se zaboraviti da je SE u reumatskoj groznici sa dekompenizacijom srca normalna, jer je ovde fibrinogen normalan zbog lezije jetre, koja i proizvodi fibrinogen. Na reumatsku groznicu (RG) praktiar misli esto kada je u odmaklim formama. Vana je rana dijagnoza ovog oboljenja. R. Nestor /91/ insistira na sledeem, a to su: rana jutarnja ukoenost, neurotizacija, nediferentovane mijalgije, malaksalost, asimetrinost artritisa koja prelazi u simetrinost, rane rentgenske promene (periartikulni otok) i poetni pozitivni seroloki testovi, koji se ipak pozitiviraju tek 6 meseci nakon poetka bolesti. Teinu dijagnostike ini zglobni sindrom sa atipinom topografijom i atipinom klinikom slikom, naroito sa akutnim poetkom, ali i onaj reumatoidni artritis kod kojeg dominira visceralna patologija, te u tom sluaju imponuje na druga sistemska oboljenja vezivnog tkiva (SOVT). Ostala SOVT za praktiara su veliki problem, a posebno SEL, SS, dermatomiozitis; ali i artrospondilitisi i druga zapaljenska reumatska oboljenja, posebno morbus Bechterewi. Na ovo oboljenje treba pomisliti kod svih sakralnih bolova kod mlaih i sredovenih mukaraca.

Potrebno je kod nas sve vie obratiti panju i na giht. Degenerativna reumatska oboljenja (DRO) i osteoporoza sve su vei problem u klinikoj reumatologiji, a takoe i paraneoplastini sindrom i niz okozglobnih oboljenja. NAJSAVREMENIJI PRILAZ REUMATSKIM OBOLJENJIMA Ovde emo konkretno izneti nekoliko kljunih entiteta vanih za praksu: 1. Ne misli se na osteoporozu; zaboravlja se njena savremena dijagnostika, pa i denzitometrija, ne poznaje se njena patogeneza, savremena definicija, faktori rizika, ali i njeno leenje, a jo manje prevencija kao najracionalniji nain leenja osteoporoze. Zapostavlja se pravilna ishrana sa dovoljno kalcijuma, sunanje (u cilju stvaranja aktivnih metabolita vitamina D), kretanje i vebanje. Izbegavanje faktora rizika (puenje, unoenje vee koliine kafe i imobilizacija) i leenje posebno bifosfonatima. 2. Seronegativni artrospondilitisi, a u njima morbus Bechterewi i Syn. Reiteri, uveli su mnogo novog u savremenu reumatologiju, a posebno u praksu. Oni praktiaru skreu panju na sakroilijane zglobove, na karakteristike perifernog artritisa (oligoartritis, asimetrian i preteno u donjim udovima), a posebno na znaaj HLAB 27 antigena i infekcijskih faktora (mikoplazma i hlamidija). Treba misliti i na monofenomenske i inkompletne oblike artrospondilitisa. 3. Reumatska groznica se ne sme izgubiti iz vida u svakodnevnoj praksi. Najnovija dostignua iz patogeneze ovog oboljenja, a posebno na molekularnom nivou (antigenoj mimikriji), odnosno na odnos antigena 883 na B limfocitu i streptokokne infekcije (betahemolitiki streptokok grupe A). 4. Problem fibromijalgije, kao posledice verovatno enkefalina, sve je aktivniji problem u praksi. Procesi u talamusu su sve aktuelniji. Nesanica, jutarnji umor i bolne take - kljuni su elementi za dijagnostiku ovog oboljenja u praksi. 5. Savremeni stavovi u leenju SOVT sve su aktuelniji. Polazei od imunski posredovane inflamacije dolo se do radikalnih stavova u leenju ovih oboljenja. Ne radi se samo o nizu novih lekova i sistema, ve i o novim metodolokim pristupima (rano, aktivno i kombinovano leenje, posebno treba navesti). 6. Novine u hroninim artritisima deijeg doba su znaajne, a posebno nova klasifikacija, pa i naziv idiopatski artritis sve su

znaajniji. Oni se vie ne dele na oligomioartritis, sistemski oblik i poliartikulni oblik, ve na 7 oblika od sistemskog artritisa, preko artritisa entezitisa do psorijaznog artritisa.