AnaVukadin-Seminarski-Informacioni Sistemi u Poslovnom Siste

7/28/2019 AnaVukadin-Seminarski-Informacioni Sistemi u Poslovnom Siste

http://slidepdf.com/reader/full/anavukadin-seminarski-informacioni-sistemi-u-poslovnom-siste 1/18

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Информациони системи у пословном систему

Професор: др. Јован Митровић Студент: Ана Вукадин, 26/09

Косовска Митровица, 2010.



Садржај:

1. Појам информационог система 1

2. Однос пословних система и информационих система 2

3. Класификација информационих система у пословним системима 5

4.Функције ИС у пословном систему 7

4.1. Маркетинг информациони системи у предузетништву 8

4.1.1. Маркетиншки подсистем за окружење 8

4.1.2 .Маркетиншки подсистем који користи интерне податке 9

4.1.3. Маркетиншки подсистем са компонентама за производ, дистрибуцију,

промоцију, цене и предвиђање у предузетништву 9

4.2. Производни ИС 10

4.3. Рачуноводствени и финансијски ИС у предузетништву 12

4.4. Кадровски ИС у предузетништву 13

5. Процена квалитета информационих система у пословним 14



1. Појам информационог система

Интернационална федерација за обраду података (Интернатионал Федератион фор

Информатион Процессинг - ИФИП) дефинише информациони систем на следећи

начин:"Информациони систем је систем који прикупља, похрањује, чува, обрађује

и испоручује информације важне за организацију и друштво, тако да буду

доступне и употребљиве за сваког ко се жели њима користити, укључујући

пословодство, клијенте, запослене и остале. Информациони систем активни је

друштвени систем који се може, али и не мора, користити информационом

технологијом."

Информациони систем организације се може дефинисати и као скуп људи и техничкихсредстава који по одређеној организацији и методологији обављају прикупљање,

меморисање, обраду и достављање на кориштење података и информација. Такође,

информациони систем се може дефинисати и на сљедеће начине:

"Информациони систем је одређени скуп метода, поступака и ресурса,

обликованих тако да се потпомогне постизање неких циљева."(Тхиерауф Р.)

"Информациони систем је свеукупност свих информационих процеса у

организацији." (Ниедербергер)

Посматрано са аспекта систематског приступа: "Информациони систем представља

сређени скуп метода, процеса и операција за прикупљање, чување, обраду,

преношење и дистрибуцију података у оквиру једне организације, укључујући и

опрему која се у те сврхе користи и људе који се тим активностима баве."

Информациони систем делујући у оквиру неке организације, омогућава јој да

комуницира унутар себе и са својим окружењем. Према томе, услов опстанка било које

огранизације је да располаже адекватним информационим системом, у којем су

разрађени поступци информационих активности. У неким огранизацијама те поступке

обављају људи, а у другима се користи модерна информациона технологија. Из тога

произилази да информациони систем може бити мануелан или подржан

информационом технологијом, односно компјутеризован.

"Информациони систем подржан информационом технологијом је информациони

систем који укључује кориштење рачунарске технологије."

На основу наведеног, битно је уочити следеће:

- Појам информационог система знатно је шири у односи на рачунар и рачунарску

обраду података. То значи да информациони систем обухвата и компјутеризоване и

некомпјутеризовани део информационе дјелатности, што упућује на закључак да

информациони систем постоји и онда када нема рачунарске подршке.

- Информациони систем је комплексан организациони систем, а комплексност се

односи и на структуру елемената и на структуру веза како у оквиру система тако и са

окружењем и

1



-Информациони систем обухвата све информационе делатности што значи да се не

може поистоветити са једном, појединачном од тих делатности.

Информациони систем треба да буде постављен тако да:

- Буде разумљив свим корисницима;- Једноставан у презентовању информација;

- Поуздан и

- Да омогућава исказивање обрађених информација у врло кратким временским

интервалима.

2. Однос пословних система и информационих система

Управљање развојем и пословањем у савременој привреди врши се на основуефикасног система информација о међународном и националном тржишту и тржишном

окружењу, као и могућностима пословног система на тој основи. Систем информација

омогућава избор оптималног решења при одлучивању и смањује ризик и несигурност

приликом укључивања у међународну размену и поделу рада тако што открива

законитости међународног и националног тржишта и тржишног окружења.

Да би пословни систем могао да дефинише своје циљеве и усмери своју активност на

њихово остварење, потребно је да располаже системом информација, који обезбеђује

потребне инпуте за нормално функционисање пословања. Усклађивање тржишних

услова са могућностима и способностима пословног система је примарни услов за

планирање циљева, политика и стратегија као и за израду одговарајућих планова ипрограма пословног система.

У пословном систему информациони систем обезбеђује: прикупљање података из

извора у пословном систему и ван њега, класификацију, кодирање и индексирање

података из извора у пословном систему и ван њега, чување и ажурирање података,

поновно проналажење смештених података, обраду података, интерпретацију

информација, прављење извештаја и његову дистрибуцију органима који доносе

одлуке.

Информациони систем не обезбеђује само информације за планирање, извршење и

контролу, него и обавља низ других креативних и техничких послова, које су укласичном систему обављале организационе функције планирања и контроле и тако

уноси значајне промене у организациону структуру и систем управљања.

Информациони систем омогућава пословном систему да дође до сазнања о текућим

дешавањима у одређеној средини, о евентуалном настајању кризних ситуација у

групацији, грани или привреди, као и одређеним дешавањима које је тешко предвидети.

Потребно је изградити такав информациони систем који ће осигурати жељене

информације са повратном (феед бацк) спрегом, јер се само на тај начин постижу

задовољавајући резултати у одлучивању

Пословни систем постоји и функционише у систему повратних спрега са бројнимпривредним и друштвеним субјектима са којима посредно или непосредно комуницира,

2



развија пословне односе и остварује узајамни утицај и међузависност. У савременом

окружењу је међузависност свих субјеката у привредном систему све јача, па је у

интересу пословног система да изради што боље односе у свим ситуацијама и са свим

актерима који имају утицаја на његово пословање или зависе од њега. За пословни

успех пословног система важно је да се правовремено и адекватно прилагођава

сложеним и сталним променама у окружењу и да настоји да утиче на те промене.

Информациони систем омогућава прикупљање података из интерних и екстерних

извора, обрадом их претвара у информације и те информације у одговарајућем облику

преноси менаџерима свих нивоа, како би могли да донесу благовремене и ефикасне

одлуке у планирању, извршавању и контроли послова за које су одговорни.

Циљ информационог система у пословном систему је да сви запослени располажу са

информацијама које су им потребне у пословима одлучивања, планирања, извршења и

контроле. Данас је све већа потреба за ефикасним системом информација за потребе

управљања свим активностима пословног система.

Информациони систем укључује у своје деловање људе (учеснике), податке и

информације, софтвер, хардвер и процедуре. Ових пет основних компонената чине

информациони систем. Прве две компоненте, хардвер и софтвер, јесу компоненте које

су директно везане за рачунарске технологије и ове компоненте обезбеђују потребне

уређаје и алате за рад са подацима и информацијама. Трећу компоненту

информационих система, која је предмет рада информационог система, чине подаци и

информације. Четврта компонента су људи који користе информациони систем или

људи који су ангажовани око његовог развоја и администрирања. Пета компонента су

процедуре које представљају утврђена правила понашања и рада везано за

информациони систем.

Пословне организације имају потребе за информационим системом и то код:

контроле залиха производа, продаја, платних спискова, акција на тржишту, цена

роба,

доношења одлука сумирањем и упоређивањем података,

размене података и информација између појединаца и сектора на различитим

локацијама,

чувања и организације информација о трендовима купаца, производима

конкуренције или цене рада.

Увођењем информационих система у пословни систем омогућава се:

брза и прецизна обрада података,

архивирање велике количине података,

брза размена података,

тренутни приступ информацијама,

превазилажење физичких граница пословних система,

аутоматизација,

3



подршка доношењу одлука,

акумулација знања пословних система и

Активности развоја информационог система траже улагање значајних средстава па се

она могу сматрати инвестицијом за пословни систем. Као и код свих инвестиција и

овде мора постојати економска оправданост улагања средстава (претпостављају се већи

ефекти од трошкова). Међутим, веома је тешко прецизно одредити колики ће бити

ефекти улагања. Проблем је утврдити у којој мери ће добијена информација стварно

допринети квалитетнијем доношењу пословних одлука. Свака пословна одлука има

своју вредност односно ефекат изражен у новцу који се очекује као последица те

одлуке. Ту је и централни проблем анализе делотворности информационог система.

Увођењем информационих система треба да се постигне мерљива и немерљива корист

за пословни систем.

Мерљива корист се лако може изразити у новцу и она обухвата уштеде и повећање

прихода услед коришћења информационог система. Уштеда при увођењу

информационог система обухвата смањење цене рада, смањење цена производа,

смањење цена набавке и смањивање залиха. Повећање прихода обухвата повећану

продају на постојећим тржиштима, као и проширења тржишта.

Немерљива корист се тешко квантификује. Немерљиву корист коју пословни систем

има од увођења информационог система, иако је често од примарног значаја, тешко је

измерити новцем. Она се испољава индиректно преко параметара као што су

побољшана услуга према купцима, већи квалитет производа, доступност квалитетнијим

информацијама, већа искоришћеност капацитета, побољшани услови рада, побољшано

планирање, побољшана контрола ресурса, повећана флексибилност компаније иквалитетније доношење одлука.

Улагање у развој информационе технологије мора бити увек у корелацији и са циљем

повећања ефикасности, ефективности рада и пословања пословног система. Повољна

општа друштвена клима, приступ и однос друштва, његових појединаца према

информацији, отвореност друштвеног система, квалитет његове организованости,

посебно привредног система, стабилност услова привређивања, могућност набавке и

коришћења нових информационих технологија и информатичка култура, поред

потребног квалитета организованости самог пословног система, повољно утичу на

развој информационих система. Постоје и ограничења у коришћењу информационих

система као што су: друштвено-економска, политичко-правна, организациона,кадровска, технолошка и психолошка ограничења.

Последњих неколико деценија привређивање карактеришу значајне динамичке промене

условљене експоненцијалним растом знања. Последица таквог развоја људског

друштва је убрзан и изражен научно-технички и технолошки прогрес. Функционисање

пословног система усложњава растућа сложеност пословних подухвата и међусобна

повезаност појава и збивања у самом пословном систему и у окружењу.

Интензитет промена и квалитативно измењени услови пословања, истичу у први план

комуницирање, како би се остварила интеракција и повезивање свих елемената система

и окружења. Наглим развојем информационих и комуникационих технологија решавају

4



се уочени проблеми у пословању. Развијене земље улазе у тзв. информатичко друштво

које се значајно разликује од индустријског друштва.

Овладавајући простором енергетске и материјалне интеграције човек је уочио да је

неопходно спровести и информациону интеграцију. Проналаском компјутера човеков

мисаони процес се исказује преко информационих садржаја. Данас још увек постојећасофтверска решења не задовољавају потребе човека, тако да се проблем покушава

решити увођењем вештачке интелигенције.

Потребно је истаћи да постоје различита мишљења о улози и значају информационих

технологија у савременим условима пословања. Постоји мишљење да једнострано

заговарање информатизације одлаже сагледавање енергетске кризе и недостатак

сировинских ресурса на дугорочном, стратегијском плану.

Данас су информације кроз науку, иновације, трансфер технологије, "кноw хоw" и

"схоw хоw" врло значајна компонента развоја привреде. Коришћење информационе

технологије битно смањује трошкове производње, повећава конкурентност и наравнопрофитабилност предузећа. За уштеде у енергији и сировинама се може рећи да су

релативно мале у односу на уштеде које се постижу у домену управљања, контроле,

евиденције, рачуноводства, набавке, продаје, маркетинга и других послова.

Поред информатизације процеса производње све више се и сама информација користи

као роба. Потребно је напоменути да није толико реч о новим информацијама, већ о

радикалном побољшању начина на који се информација дистрибуира крајним

корисницима. Ради се о селекционираним информацијама, чија порука има значајну

употребну вредност, при чему је време потребно за приступ овим информацијама веома

мало.

Од свих информационих система који се данас користе у свим сферама друштва,

најзначајнији су информациони системи који служе за управљање производњом у

предузећима. Важност ових информационих система одговара значају који

материјална производња има у садашњем степену развоја људског друштва.

Искуство развијених земаља нас учи да се на постојеће циљеве увек морају додавати

нови који представљају императив времена. Најзначајније место у хијерархији циљева

свакако припада општем захтеву за бржим развојем науке и бржом применом научних

достигнућа у привреди.

У последњих неколико деценија сведоци смо интензивног развоја информационе

технологије. Најбржи раст забележен је у индустрији микрокомпјутера и развоју

софтверске продршке. Томе је значајно допринео паралелан развој нових технологија и

орјентација индустрије на примену рачунара у свом пословању. Резултати истраживања

на пољу телекомуникација имају велике заслуге за овакав развој рачунарске

технологије.

5

http://diplomski.rs/index.php/zahtev-za-izradu-rada

http://diplomski.rs/index.php/zahtev-za-izradu-rada



3. Класификација информационих система у пословним системима

Информациони системи се могу класификовати на неколико начина: према

организационој структури, према функционалној области, према пруженој подршци иархитектури система.

Информациони системи се могу класификовати према организационој структури на:

Одељенски информациони систем – често организација користи неколико

апликационих програма у једној функционалној области или одељењу.

Информациони систем предузећа – док је одељенски информациони систем

обично повезан са функционалном облашћу, збир свих одељенских апликација у

комбинацији са апликацијама других функција обухвата информациони систем

целе фирме.

Међуорганизациони системи – неки информациони системи повезују више

организација.

Класификацију информационих система могуће је извршити и према функционалној

области на :

рачуноводствени и финансијски информациони систем,

производни информациони систем,

маркетиншки информациони систем и

информациони систем управљања људским ресурсима.

У једној организацији рачуноводствени и финансијски информациони систем

подразумева подсистем прихода, подсистем расхода, подсистем главне књиге и

извештавања, као и финансијско предвиђање и планирање, финансијску контролу,

управљање новчаним средствима и интерну контролу (ревизију) и слично.

Производни информациони систем у једној организацији одговоран је за процес којитрансформише улазе у корисне излазе. Информационе технологије треба да

подржавају: управљање унутрашњом логистиком и управљање материјалом, планирање

производње и пословних операција, аутоматизацију пројектовања и

производње, рачунарски интегрисану производњу (ЦИМ).

Многе активности у управљању маркетингом имају подршку маркетиншког

информационог система, као на пример: одређивање цене производа или услуга;

продуктивност продаваца; анализа рентабилности производ–купац; анализа продаје и

трендови; планирање нових производа, услуга и тржишта.

6



Информациони систем управљања људским ресурсима подразумева информационе

подсистеме: запослених, праћење кандидата, праћење радних места, праћење

обучености запослених, одржавање списка бенефиција и планирање кадрова.

Класификација према пруженој подршци:

Систем обраде трансакција (ТПС) подржава праћење, сакупљање, чување,

обраду и слање главних пословних трансакција организације.

Управљачки информациони систем (МИС) подржава функционалне активности

и менаџере.

Систем за управљање знањем (КМС) подржава потребу свих запослених за

корпоративним знањем.

Систем за аутоматизацију канцеларијских послова (ОАС) подржава радканцеларијских радника.

Систем подршке одлучивању (ДСС) пружа подршку првенствено при доношењу

аналитичких и квантитативних одлука.

Информациони систем предузећа (ЕИС) пружа подршку директорима.

Систем подршке групама (ГСС) пружа подршку менаџерима који раде у

групама.

Интелигентни системи подршке обухватају компоненту знања, као што је

експертски систем или неуронска мрежа.

Класификација информационих система према архитектури система је на:

систем базиран на централном рачунару,

самостални персонални рачунар (ПЦ),

дистрибуирани или умрежени рачунарски систем (постоји неколико варијација).

4. Функције ИС у пословном систему

Готово све пословне функције у предузетништву могу се подржати помоћу ИС-а.

Увођење информационих система у пословне функције интегрише те функције, што се

постиже преко заједничких база података, који су потребни не само за једну функцију,

већ за више њих.

Функције које се подржавају у предузетништву су:

маркетинг и продаја,

7



производња,

рачуноводство и финансије,

персонална служба, односно управљање људским ресурсима,

Стандардни програмски пакети у канцеларијском пословању су програми за обраду

текста и електронска пошта. У зависности од врсте посла могу се користити уканцеларијском пословању и други програмски пакети који су намењени тој врсти

посла, као што су: програми за презентације, програми за вођење пројеката, издаваштво

и слично.

Слика 1. Подела информационих система по функцијама

4.1. Маркетинг информациони системи у предузетништву

Маркетиншке активности предузећа углавном су усмерене на планирање, промоцију и

продају робе и услуга, уз тежњу да се потребе купца задовоље на најбољи могући

начин, при чему се остварују и дефинисани циљеви компаније. Основне активности

подршке информационих система се односе на то:

које производе понудити

коју цену тражити за понуђене производе и услуге

где производе и услуге понудити којим каналима

Информациони системиПодела по функцијама

Маркетинг-аквизицијанаруџби

-обрада позива-истраживање трж.-истр. инстр.маркет.

-подсистем заинтерно истраж.

-маркетингобавештења

-подсистемподршке

маркетингодлука

Производња-производнисистем-инспекцијаквалитета-обрада наруџби-дизајн ипројектовање-планирањепроизводње-контролаквалитета

Рачуноводствои

финансије-рачуни за исплату-рачуни за наплату-платне листезапослених

-контрола залиха-главна књига-финансијскопредвиђање ипланирање

-финансијскаконтрола

-управљањеновчанимсредствима

-интерна контрола

Људскиресурси

-ИС запослених

-праћењекандидата

-праћење раднихместа

-праћењеобученостизапослених

-одржавање нивоабенефиција

-планирањекадрова

-менаџмент

запошљавања-бенефиције-подршка Владе исиндиката

8



како рекламирати производ и услугу.

Маркетиншки ИС користе екстерне информације далеко више него остали ИС у

предузећу.

4.1.1. Маркетиншки подсистем за окружење

Помоћу WЕБ-а и електронске трговине се истражује понашање потенцијалних купаца.

Путем подсистема за окружење добијају се обавештења о конкурентима (привредна

шпијунажа). До ових информација се долази из годишњих извештаја о пословању

појединих компанија. Интернет и у овом случају се користи као добар извор

информација.

4.1.2 .Маркетиншки подсистем који користи интерне податке

Овим подсистемом углавном се користе подаци компаније који су у непосредној везиса рачуноводственим информационим системима. Информације које се користе односе

се на:

информације о текућој продаји

информације о набавци

информације о залихама

информације о трошковима

информације о потраживањима

информације о дуговима

информацијама о готовини у банци и благајни и сл.

4.1.3. Маркетиншки подсистем са компонентама за производ, дистрибуцију,

промоцију, цене и предвиђање у предузетништву

Овим подсистемом утврђују се активности које се односе на:

планирање продаје производа по врстама и увођење новог производа

планирање дистрибуције у погледу начина, времена и места дистрибуције

промоцију при планирању продаје и рекламирању производа

цену производа и њено правилно утврђивање услед промена на тржишту

предвиђање продаје на основу предходно утврђених елемената.

Најсложенија и најзанимљивија, као и најзахтевнија компонента је компонента за

промоцију. Користи се код рекламирања и код продаје производа и услуге.

9



Слика 2. Маркетинг ИС

4.2. Производни ИС

Под притиском глобалне конкуренције дошло је до захтева за променом начина

производње. Глобализација тржишта захтева да производња буде:

ефикасна (мање ресурса, бољи инжењеринг, производњу са малим залихама,

мали отпад материјала)

агилна (спремност за такмичење у брзини израде и у квалитету)

флексибилна (прилагодљивост робе и услуга потребама купца, као и да буде

брза и јефтина) посвећена квалитету (квалитет кроз цели процес производње у складу са

светским стандардима, при чему се квалитет не сматра за трошак већ као

неопходна компонента)

Претходна група ИС односи се углавном на њихову имплементацију у фабричкој хали.

Друга група се односи на:

ИС за производни дизајн и инжењерство са софтвером (помаже при

рачунарском пројектовању производа, осигурању квалитета, безбедности и

ниској цени)

Истраживање

маркетинга

Маркетинг

обавештења

Подсистем за

Интерно

извештавање

Подсистем подршке

маркетинг одлука

База података

Анализа

Моделирање

Спољашна база

података

Интерна база

података и

извори

информација

Подаци о

Конкурентима

Подаци из

трансакције

Подаци о тренутним и

потенционалним потрошачима

10

Приказивање



ИС за производно планирање (обезбеђују у право време праве алате и материјал

да би се процес производње обављао на оптималан начин)

ИС за контролу квалитета (осигурава да производ задовољи стандарде)

ИС за планирање капацитета (одабир локације, одлучивање о величини фабрике,

распоред машина, просторија и сл.)

ИС за управљање трошковима (помоћ при праћењу трошкова производње,продуктивности радника, амотризација)

ИС за логистику и управљање залихама (планирање и контрола доласка

материјала у фабрику достава произведене робе потрошачима)

Још увек није оствариво али се тежи да се уведу ИС у процесу производње, путем

комплетне аутоматизације. Процес би започиња пројектовањем путем ЦАД-а

(рачунарско пројектовање), а настављао са припремом за производњу помоћу ЦАЕ

(0сигурање квалитета, безбедности), а завршавао израдом од стране робота са

контролисаним нумеричким подацима. Циљ је да се и мале серије производње добијуса истим ценама производа као и код велике серије.

Слика 3. Производни ИС

Рачуноводствени и финансијски ИС у предузетништву

Документа која се користе у рачуноводству су:

- рачуни за исплату (подсистем расхода)

Слика 3. Производни ИС

11

Производни

системии

Инспекција

квалитета

Обрада

наруџбина

Производно

инжењерство

Планирање и

производња

Контрола

квалитета

Планирање

капацитета

Цена

производње

Логистика и

управљањезалихама

Обрада трансакција

Менаџмент



4.3. Рачуноводствени и финансијски ИС у предузетништву

Документа која се користе у рачуноводству су:

рачуни за наплату (подсистем прихода)

листа зарада запослених (подсистем људских ресурса) листа залиха (подсистем производње)

главна књига прихода и расхода (подсистем извештавања)

Финансијски ИС ослањају се на изворе споља, као што су онлајн базе података и

информације

Главне функције ИС су:

финансијско предвиђање и планирање

финансијска контрола управљање новчаним средствима

интерна контрола

Слика 4. Рачуноводствени и финансијски ИС у предузетништву

Кадровски ИС у предузетништву

Овим системима се подржава кадровска служба, за управљање људским ресурсима.

Кадровске ИС користе:

- запослени у кадровској служби

- запослени у компанији ради добијања личних података

- запослени за потребе добијања информација о отвореним радним местима

- запослени за добијање информација о могућностима додатног образовања

- менаџмент компаније за увид у картоне запослених

Слика 4. Рачуноводствени и финансијски ИС у предузетништву

12

Подсистем прихода

Подсистем расхода

Подсистем производње

Подсистем главне књиге

Подсистем људских ресурса

Финансијско предвиђање ипланирање

Финансијска контрола

Менаџмент новчаних средстава

Интерна контрола

Спољашне финансијске

информације

Менаџмент ИС



4.4. Кадровски ИС у предузетништву

Овим системима се подржава кадровска служба, за управљање људским ресурсима.

Кадровске ИС користе:

запослени у кадровској служби

запослени у компанији ради добијања личних података

запослени за потребе добијања информација о отвореним радним местима

запослени за добијање информација о могућностима додатног образовања

менаџмент компаније за увид у картоне запослених

директори за доношење стратешких одлука у вези са кадровским плановима

Слика 5. Кадровски ИС за потребе предузетништва

Интеграција функција у циљу ефикаснијег пословања

Појединачни системи ретко кад могу да функционишу независно један од других.

Самим тим, потребно је да они буду интегрисани у циљу бољег извршавања задатака

компаније и постизања коначног свеукупног циља.

Информациони систем

запослених

Праћење кандидата

Праћење радних места

Праћење обучености

запослених

Одржавање спискова

небефиција

Планирање кадрова

Менаџмент запошљавања

Комензације и бенефиције

Подршка владе и синдиката

Менаџмент ИС

Листазарада

Од финансијских

информационих

система

Спољашне базе података

Базе података о зарадама

13

Обрада трансакција



5. Процена квалитета информационих система у пословним

Квалитет информационих система процењује се према следећим критеријумима:

Исправност се може узети за основни критеријум, јер систем који не удовољава

том захтеву, заправо се још не може сматрати квалитетним производом. Систем

је исправан ако генерише само исправне излазе односно резултате.

Потпуност задовољава онај систем који генерише све предвиђене резултате.

Ако систем не испуњава тај услов, онда га, у најбољем случају, можемо

сматрати недовршеним.

Робустност система се односи на његово деловање на непредвиђено односно

некоректно деловање околине. У току рада система, догађају се и неисправнипоступци корисника и грешке у раду других система, због чега информациони

систем треба да буде обликован тако да те грешке открива и спечава њихово

ширење односно даљи учинак.

Једноставност употребе система вреднује се према томе колико је систем

“наклоњен” кориснику, колико је његова примена једноставна и да ли “штити”

корисника од грешака.

Једноставност одржавања система зависи од тога како је систем обликован и

документован, а треба да омогућава релативно једноставно упознавање,

одржавање и мењање.

Поузданост система зависи од тога да ли је употребљена довољно квалитетна

опрема. Дуплирањем хардверских компоненти или развојем могућности

преусмеравања критичних процеса омогућава се да евентуално изразито

осетљиве компоненте, чије отказивање може имати изразито неповољне

последице по рад целокупног система, буду посебно осигуране.

Оптималност система се процењује на основу тога могу ли се функције

система реализовати и уз мања средстава односно на једноставнији начин.

Одговор на то питање је углавном тешко дати.

Могућност проширивања система односи се на могућности доградње система,

односно његовог повезивања са другим системима. Пошто су процеси система

релативно независни, могућност доградње зависи првенствено од тога како је

обликована база података. Зато, при развоју једног система, треба водити рачуна

и о могућностима проширења и повезивања која би се у будућности могла

захтевати.

Преносивост система зависи од могућности преноса софтвера на нови хардвер

или оперативни систем, као и могућности примене система у неким другим

организацијским условима. Преносивост система зависи и од избора опреме

(“стандардне”, “компатибилне”) и од начина његовог софтверског обликовања и

14



документовања. Преносив систем може постати вредан тржишни производ, па

макар у почетку и не био развијен у те сврхе.

За информациони систем је битно да буде флексибилан, тако да може брзо да се

прилагоди променама везаним за промену делатности или циља пословне политике, да

се може увести за релативно кратко време, да се из базе података може добити билокоја жељена информација која има смисла за све нивое одлучивања и да омогућава

рационално пословање које је у функцији добити.

15



Литература:

Информациони системи за пословне функције у предузетништву, др. Бошко

Војновић

ВикипедијА

Основни концепти информационих система, Јокановић Д.

Информационе технологије и менаџмент, E.Turban, E.McLean, J.Wetherbe

16

Documents

AnaVukadin-Seminarski-Informacioni Sistemi u Poslovnom Siste