AI\TE STARC,\trVIC

P I t ] R 1 1 I ) I ( )

BLAZ I IJRISI t ]

ZAGREB r t ) ,1 ,5

DR.

1' i \ {_ I)

IZDAN.IE FTR\, \] 'SKOG I ZDAVALACK0G BIBLIOGRA i iSKOG ZA \ , ' OT} \

ii1 r

tsORtsA IRACA

S u 5 a h, 25. ve l jaEe lBBl .Na 8' o' mj' drZase Irci sastanak, u kojemu zaklju.i.e, da g. parnelr

ima odmah i6i u Arneriku, za pribavit rrcem prikronost amerikanskogapuka i pomod irskih izserjenika. pod rB, o. mj. izdao je u parizu g. par-nell svojim zemljakom proglas, vrstu programa, u ime otlgovora n,a, onajpaziv' u tezkih okornostih, u kojih j" . ; oo i njegova domovina, onkaZ6' Ircem sve, ito im kazati moEe bez pogibelji, ter oiituje, da 6eon s drugovi ostati u Irskoj i po mogu6nosti raditi u saboru.

:ijafielju ne valja upotrebljivati samoi pod nidto da ne valja rabiti sretl-

pokoristio, g. parnell opominje, za-lavlje, u anarkiju, na ustanak. Time.ari na5kodili, i izgubili priklonost iaka.

:o ih frci uEine, Englezi 6e upotre-ljivali, proti samim frcem, p,af,e svarametnim postupanjem fraca oprar-

. V_lada, bilat kakova mu drago, ho6e da se uzdrZi i da uziuva Etoirna' zato, ako se rrci pametno

-o" poru.aju, englezka 6e vrada sve totj ivqti, i kaZivati 6e, da mora takot .ie, da frci ustanu na oruZje. Onarez prigovora i zaprelce proti njima

Dakle neka frci osta,nu na zakonitu temelju, na kojemu 6e Engle_zom najve6ma Skoditi ' pa6e mogu 6e je, da borji Englezi i sko6ani,opaziv zakonost i svetost irskih ,^hii"o^, rz ove pristanu. Ne bucretri toga, oncla zastalno englezki Lorenjaci, oja.eni Irci, rnogu dvrb.e i

r89

za to uspie6nije raditi o oh6enitu napredku puka ne samo irskoga' n€go

i englezkoga, i skotijskoga'

Na taj nadin g. p""o"tt ide staizom' koju je nekada sfie{io O'Connell'

Ali ovaj nije mogao drugaEije, jer ne bija6e prilike Skoditi Englezkoj

van oruZjem' a na ovom je Irska preslaba'

Zato progtam g. Parnella, u stanovitih obstojnostih svet' danas nije

podpun ni uspje5an za lrce' U redu je' da se Irci ne smidu pustit tl

smutnjd ni na oboruZan ustanak' Tim bi putem oiito propali' To valja

za svaki elabiji narod.

Ali zaSto su rse Irci upravo sada uzburkali? Zastalno' ni ocl ove

vlade ne nadaju se, s dobra, nikakovoj polakEici' a njihovo je stanje

svaki dan to teize, i tako mora bivati uz danaEnii suBtav'

Irci su se uznemirili samo zafo, jer vide, da je Englezka u nepriliki,

da je zabavljena u ,tlf"oi""oo'i 't Afriki' P.8 da' hez neizmjernih

Zrtva, ne moZe s ca56i te pogibelji odbiti' Englezka je upletena i u

Iztoku, i moZda bude u l"iiii posla imati' a voiska joi ie premalena

i preslaba.

S toga Irci pravo imaju 6to gledaju pokoristiti se.tom neprilikom

Englezk6; za vrieme miruju6, pak u zgodi rade6' - A moZda bi naj'

pametnije radili, kad bi "iif

ttoi" tisu6a dobrovollaca skoEila na pomo6^Bo""o*,

i m.akar kamo, Saj" i" modi Englezkoj Skoditi' - Ovo im g'

Parnell nije mogao javno svietovati'

Doista, Englezkoj je najlakde Skoditi vani' najteZe kod ku6e nie-

zirle' a u lrskoj, a"o"', mi ne viilimo nilislioYu mogudnost za uspjeh

oboruZana ustanka.

Nu strah nas je, da se Irci ne 6e odazvati' kako tr6:ba? pametnu

naputku svojega ota,Ebenika' Jer ve6 nekoie irske novine viEu na g'

Pa rne l l a i oc rn ju juga .AzaE to?Zar ' o j e r j e ' b i vS iuPar i zu - ' pohod iogg 'Rocheforta i Viktor"a Euga, m:u?e, koje nekoji poboZni' bez iskre po-

boZnosti, Irci smatrait za neznabo7ce'

Zna se, da ova dva Franceza ne vjeruju nekoje stvari' koje drugi

vjeruju; zna se) da teoretiEna neznaboi'ca le imar i ne moZe biti; zna

se, da smo u pona5anju, praktiEni neznaboilci viSe manje svi'

Nu 5to spada na Irce i na druge vjerozakonsko mnidnje bilo Eije

i bilo kako vo izuzev mnienje vlastito i onih, koji su nam upravu svoje

tlu5evnosti Povjerili?

Ili 6e Ircem biti bolje ostati u dosadanjoi nevolji' nego csloboditi

se pomo6u hil. Eij;;t di Lci, kako dosada u suZanj'stvu' ne 6e mo6i

u slobodi sliermo6, ako nam

Nije iud<bo grieBe provriedni.

Daj BoieBoga rade sansveta, brane, r

190

liki,:nihi utena

)go

" t lkoj

rijel u

rljt

0veLnje

(om

uai-mo6n g .

etnura g.

D gg.

) po '

I cr]e

svoje

rotlitimo6i

nJe'pjeh

ilrugiiz ' ra

u slobodi sliediti svoja vjerozakonska osvjedoEenja? Il i pomo6 nije po.mo6, ako nam ju dade Eovjek i l i narod, koji ne misle kako mi mislimo?

Nije iudo, d,a, u suZanjstvu ostaju narodi, koji talco misle, i ,nibo grieSe proti Bogu, proti umu, proti samim sebi, pa boljega nisuvriedni.

Daj BoZe, da se nesre6ni narod ne povede za i|udi-, koji u imeBoga rade samo za se i za vraga, u ime vjere, lcojoi slohoda nror.a bit isveta, brane, uivr56uju, uvadjaju samo suZanjstvo!

191

PRIZNANJE RUMUNJSKE KRALJEVINOM

S u 5 a k , 2 3 . o Z u j k a I 8 B l .

prizna.

T"j dobitak valjda se glavno vrti oko dunajskoga pitanja' j"t

Ausuija-Magjarija ZeIi na dolnjem Dunaju dobiti odluEuju6u rieE, koju

joj osobito Rumunjska ne doPudta.

N u o s i m t o g a d o b i t k a p o s v o j p r i l i c i A u s t r i j a - M a g j a r i j a Z e l i o dRumunjske dobiti jo5 nekoja jemstva za svoju sigurnost' Evo kako on:r

Medju drZavami vlada obidaj, da ih jedna drugu pita pouzdano'

ho6e li da k njoj odpravi ovoga il i onoga poslanika, pa joi poEalje kojega

orra rado prima. To biva iz ugladjeno,sti, jer svaki poslanik zastupa svo-

jega vladar a, i zaio mora ga primiti drugi vladar, osim ako je s onim

u neprijateljstvu. A u vrieme neprijateljstva odlaze poslanici iz dvo-

roya, pa malCar u njih najbolje bili gledani'

Kail i Rumunjska slieili taj obiEaj u tih, manjih stvarih' kako da

ga je prepusti la u znameniti jemu pitanju? Jer, istina' sve neodvisne

192

drLave, Itez rapravih. U tomkom ne ima r

Ali drugoGore i l i n. p. IPortugalsker i l iSto ga ima ztasdrZave, nego o

Te je dastnajvi5e jednakrnaslova. Tu seznana kraljevir

Nu carevirsi u iasti, po,slnike od svojihtro5kovi. Tu sepriznati vi5i nar

Osim troSlve6u teZko6u. Amunjao, bez dvdovik-Filip pro;

Govorilo bcu Svadcarskoj, rgospodovat, t. j .

Tri desetintnaju na tu svojumunja, i oni svomunjske i l i kralj

Zvanje Austk nami, pritegnrNjema6ke do Crrobsto jao, dok sesvi narodi, jednal

Jer je ono zi bez prava, jerpreduju kod ku6djave proti malokraljevinom! ToRumunjske ne str

t lrEave, bez razrike tra l i su verike iri male, porrpu'o su jecl'ake u svih

ililt|Yj:iJi,i'"":" medju crnom Gorom-i _"a1., n"j,i"_ i Ensrez-

ih ob6enjih i 6astih: zastupnih Crnee rle rma, a zastupnik n. p. kraljevinealene, ima kocl rlrugih clvorova korak.ancezhe. Ta razlika ne stoji od moi.i

Te je iasti razcrielio i oclredio bedki kongres go.. r 'r5., ter su onenajvise jeclnake za sve carevine i kraljevine , ^ iz" ,u-iu^u" manjih

ff1"""i.il";";'j:, Sto Rumunj.k*-,lobi."u, ako se '""*tr., i burre pri-

a ima s Rumunjskom jo i r l rugu,svojemu vlaclaru naslov ,hralja Ru_

enja, kakovo no bijale, katl se Lu_ezar rre Francezke.

u Svajcarskoi, u savojil ,_r. u, il"rl _11'i:ff"_".,#i,", ,l;:*;:l

gospoclovat, t . j . da 6e ih Franc"rLo; f . intopir..

Tri clesetine Rumunja Zivu ,_, arr. tr l i i l tagjari j i , p,a Rurnu' j i radu_)aiko.Rumunjska stara je Zel ja Ru_de. Nu zvao se vlaclar kral jem Ru_r i je i s to .

tr i ja_Magjari ja ho6e cla gradi tvr_ruie, rnoZe I i tu zemlju priz.natitu rna ien ja . Za s ta lno bu t lu inos t

ja Aus t r i je_Magjar i je .

l

i l

r93

Pade, sjetismo se sli ina pojavljenja iz novije poviesti Austri je.

Kadno mali Piemont jadikova nad udesom ostalih Talijana, ter im Zeli'

jade ustav i pokaZiva Zelju, da si priklopi Lombardo'MletaEku, Austrija

opozva svojega poslanika iz Turina.

Neznalice misli6e, da 6e Viktor-Emanuel umrieti od Zalosti i od

straha nad tim nezadovoljstvom Austrije. A kad on opozt'ao sv(tjega

poslanika iz BeI,a, neznalice misli5eo da eto Austrije s vojskom u Pie.

mont. Za neholik8 godine nestade Ausnije iz Italije.

IIo6e li Rumunji, za pfiznanje Austrije-Magjarije, Stogod popu-qtit

na dolnjem Dunaju? Ho6e li ona to priznanje Cati ili uzkratiti? lli ne

moZemo na ta pitanja odgovorit, nego smo uvjereni, da ltumunji u ni-

kakovu sluiaju ne 6e odstupiti od svojega narodna nastojanja. A bu-

du6nost ima pokazati posljedice nepriznanja, koje. bez d,a uklo;ri 5tetu,

samo 6e jo5 i sramotu navu6i.Ostale driave, bez dvojbe budu priznati novi naslov llumunjske.

Austrija nije htjela priznati ni kneZevinu Rumunjsku, neEo je jahala na

naslovu >zdruZenih kneZevina<. Pak itako, kon 5to se bez nspjeha pro-

tivila, na svoju Zalost morala je ono priznanje dati.

Ako moZe i ho6e, neka pazi, da joj opet onako ne bude; glavno je

naiielo drZavnidtva: dopustit 5to se nikako ne moile uzkratit, pa nejadikovat za onim, 5to se nikako ne da povratit. Za vremena trebapazit, da se u takova stanja ne dojde.

194

Narentom,

Niemac,sljednosnisu zaAlzaciju

>YiAlzacije.rata ne r

Timza naval

Uzn

Nanja Eurcstanja, udjutim dstvu; d,ada Francrade6 dagladnoj rlahko bur

odrieni da sStinu pril

N a osija, Fransie, la Fri

rstri je.r Zeii.rs tri ja

i o dujega

Pie,

ust i tli neI ni-bu"

le l u .

ske,l D a

i r o .

N_{E] ]L . { RUSKIH PREVR.TT. \ IK {

S u J a k , 1? . t r a r . n ja l gg l .Na g. oZujka o.r_entom? pod naslovc

TluTr., vojnidki iarsrJednost ude6 ih nje

ilHi;"i'il"::T-ne mosu zaboravit svoje c>Vi Francezi kaZ,

Alzacije-Lorene k F'a

- >da se nadate povratkurata ne 6e pustit one 1

e, cla nai slavni """

;;;Time duZnost je udu6nosti nadate ratu.

2s navalu. nego navali ) pustit cla se pripraviteuzmite.ovo na znanJe? za opomenu!<

iate.

pa da njihovoj vojskia da tada F""o."^*

Od Niernca nateni da tl F;;#.1'ko

zlo i na s'akt

Stinu pribaviti, mi o-t: it.ako ho6e p"d

sra-motu pripravni' a osviedo'

Na oaaj iranak'ropustismo ""; ;;;::llTI :*il il:;l-"'r"':;;;',;1u, F"uo#u;:'i:. "a.France<

dobisrrsie, ra France ", i,l*,il:-*

*;;t"";H0-.i,:x:l'"T",?i il*'il ill.Lremagne en IBBI. paris, Dentr;. T"';;;uica sludi

l i l

r j e

ne:ba

I

195

za odgovor, upravljene je na glavnog ureclnika 'La France<' u Petro-

graclu, 11. oZujka IBBI., i podpisana >Xavier Svobodan'

Ovaj pisac ovako razumieva izraz >sila medjunarodnih dogodjaja<

g. Laurenta: Njema6ka, pri je neg joj vojska pogine od gladi' morati 6e

Je upustit u rat makar kakov. Tacla 6e Francezka udarit na Njema6ku

i izbrisat svoj izgubitak od god. IB70'

Nu Xavier Svoboda predpostavlja, da sama Francezka ne moZe

uspjeti proti NjemaEkoj, nego da se zanada na izvanjsku zajednicu' On

tu zajednicu traZi i ocjenjuje ovako:

>Radunate l i na zajednicu Englezke? Dvojim' Jer i sami prizna'

jete, da je Englezka prestala bit i zazbil jnom vojniEkom vla56u; pa nje'

zini izgr*titki u Afriki dokaZuju, da je ona nespretna za rat'

RaEunate l i na Tali ju, koju >irreclenta< svom silom vuEe na Tirol i

u Trst? Ne. RaEunate l i na Austri ju'Ungariju, koja je viSe slavska nego

njemaEka, a viSe njemaEka nego ruska? Ne'

Ra6unate l i na Spanjolsku, posljednje uto6iSte Bourbona i Skropil-

nice? Doista ne. RaEunate l i na ratne mornarice skandina'r'ske, - na

sultana, koji umire, -- na Grdku, koja se ta'zpada' bullu S' Otc:r'

koji kaZe, da je uznik? Ne, tisu6e puta ne' Dakle vi radunate na nas

Ruse.Dopustite mi, gospodine, cl,a vam kaZem, da u tom krivo imate' To

je nepametno? to je lahkoumno, to je pogibeljno' Ne mislite, da radim

iz i lelje za pravdanjem, kacla vam razbijam te obsjene' Ja imam iskrenu

priklonost za francezku demokraciiu; ali ona me ne veze u osvjedode-

nju, koje se oslanja na obstojnosti.

U i s t i n u , g o s p o d i n e , k o j a j e d a n a s v r i e d n o s t p r e g o Y o r a ' S t o s u i hmogli Francezkoj ponudit, 5to su joj ih ponudil i g5' Giers, Jomini i drugi

pripuzi Aleksandra II.?

Po mojemu suclu oni ne vriede viSe nego vriediSe sanjanja pokoj-

noga kralja Ludovika god. 1792-, i l i obe6anja prevri6'dnoga kralja

Englezke Karla I. gocl. 1648., i l i bilo u koje doba davrljanja onih ku-

kavnih vlaclara, koji gubiSe svoja priestolja po sliede6em' od pape

Leona XII. odredjenom postupovniku:

,Kralj poradi zla ponaSanja, poradi zla vladanja, poradi nespo-

sobnosti, moZe se oclpravit s priestolja; treba ga opomenut, za tirn pe-

depsat, i kraljevstva l i5it, pa podloZnike rieSit poslu6nosti naprama nje-

mu (Rex propter malos mores, malam administrationen' insufficien-

tiam, potest cleponi; monendus, postee puniendus, et regno privandus'

et subclit i ab 6jus obedientia l iberandi).< - Pisac nastavlja svoje:

196

AlekrII. u1

J

hlepi.se od

I

u ton

tide p

(po56ugamo

-"tajaL

Itvu, urazval

nidenr

VaSe

Pna prdobro.dostai posv

Dj i t i u rjo5 uvdan nnjegov

e'nase pkoji krnosti (

SropustozguS6u

A]odjekunadarj:

nosti (orgie) svojih cara? Nu itako!

Sunce --lBtl l.. rocli lo se nad Rusijom u crno zavijenom' nad zernljom

)I

,l

o -

c -

l c -n -

irs.

l -

l a[ -) L '

197

prenom ogrne, - kako i mu6anje ima svoje razloge, kada narod brojis v o j e g r o b e . . .

Sto uEinismo dosadao ja sam priznajem, bija5e ludo, i nije bilo zaai5to; ali sad,a, kad nam je skupna Zalost stvoriia jedinstvo misli, na5apovjestniEka kukav5tina poznati 6e svoj slavni dan popravha.

Naskoro, gospodine, francezka demokracija iahho 6e priznati, dariemo, Sto se rata ti6eo mi poEeti ratom proti neomedja5enoj vlasti, i ut o m n e Z e l i m o n e g o s a m o j e d n u z a j e d n i c u : z a j e d n i c u s n a m is a m i m i .

Kada to bude, ruska 6e se demokracija bratiti s francezkom repu-blikom. A do toga, svaka zajednica Francezke s Aleksandrom II., s posil-nikom prav6 naroda, bude zajerdnicom proti nami, bude uvreda protinami nesre6nikom.

Do toga, svaka kap na5e krvi pripada samo Rusij i. -- Do toga, jerne imate za r'as priklonosti, izkadite nam, gospodo, bar Etovanja, kojezahtieva neoskvrnjivost na5ih prava. Nami na5a neodvisnost ne vriedili onu Alzacije? Rekoh. Sad,a, oprovrgnite me. Rusija vas slu5a. pri-mite, i t. d.<

Kako vidimo, to je pismo sloZeno dva dana prije smrti Aieksandra II.- Ime pisca, bez dvojbe, nije istinsko. Iz na5ih izvadaka, prevedenih5to je mogu6,eblaie, svatko mora priznati, da je spis,ano u velikoj strasti.Ako je od Rusa, pisac je pun ogorienosti i l jubavi naroda i slobode.Nu mi bi najlakSe vjerovali, d,a, je ono od Niemca, pa bio on u Petro-graduo u Berlinu, ili gdje drugdje.

Nami nije .nikakovo Eudo, da pisac, govore6 o medjunarodnih za-jednicah, rrel zlna za magjarsku drZavu ni narodnost. onako misle i drugisvi, osim Magjar,a i njih sluga. Pravi Rusi, kako i drugi razumni ljudi,znadu, da je Aleksander II. lahko mogao >namjestit i se na Bosporu<. alinije htio.

, Pametna Rusija ne treba Carigrada, nego treba vlasti u njemu i usvemu Iztoku, a tu ima danas i bude ju imati, pa bio Carigrad, kako jesadao prividno turski, ili postao grdlcim, ili hulgarskim. Fravi ruslciotadbenici ne sluze se onom neistinom ni u strasti, ni proti svojemucaru, ier znada, da ju Europa rabi pod izlikom proti Rusiji, a u istinuproti narodom Iztoka.

Ne moZe se pomislit i Europa van kao komad Rusije; ako se Ru-sija misli u Carigradu. A moZe slobodna i sredna biti Europa, i Rusija,i uza nje mogu sre6ni i slobodni bit i narodi Iztoka hez da su Rusi go-spodari Carigrada.

Ku rieddrago,kada ssvakal

Buzeto

ne monarodEi poko

Aviesti rpoEinil

Bina suslkoju jt

u Rusi,papi , r

Piruskog

1613. rdorovir

Tane mol

Zabijahumana? ,

ntKa, bskih, d

Orpokoljeruskih

vjera irDa

le1a, sa

* ) .je svojaslar,rra. 2ljito zvar

r98

I broji

ilo zai, naia

rti, dat i , i un a m i

repu-posil-proti

;a, jer

, koje

vriedi. Pri-

lra II.rdenihtrasti.

rbode.Petro-

ih za-

drugiljudi,

ro. ali

r u i u

rko je

ruski

rjemuistinu

e Ru-iusija,si go-

Kolika bezobrazna poruga? vjendana sa skrajnim neznanjem, leLiu riedih pisca o nekadanjih papah i njihovoj .rrrrt it Bio pisac tko m'_drago,

neka pogleda poviest, pa 6e u njoj na6i ovu neoborivu istinu: od_kada su pape izgubil i onu vlast, od XvI. "i"k"

do danas, vide je rata isvakakovih zala medju krddani, negori ih bija.e do onda kroz 1300 god.Bez dvojbeo ondanje stanje narodA ne bijade dobro; nu dana5nje,

uzeto u cjelokupnosti, doista je jo5 gore od onoga. Nitko uman i posten,ne moze davat ni odobravat vrast na vladare papam ni ikomu osimnarod6, paie i papa, i tko se god hrani k"ohorr.- ni"oda, treba da sruzii pokorava se narodu.

ali, za ne biti krividni, mi imamo ljude i njihove odno5aje u po-viesti suditi po njihovih vremenih. zra, koja ro p"p" imavii onu vrastpoiinili, izi,ezavaja pred njihovimi dobroEinstvi po narode.

Bio pisac zasulcan kako mu drago, on se moze iz poviesti i iz crkve-na sustava lahko uvjeritir o sriede6oj istini: da bi papa danas imao vrast,koju je imao do XvI. vieka, i da bi Rusija poa o1"g" spadala, za srarnou Rusiji ne bi bivale strahote, koje bivaju. Nu, kako ."r.or*o, ne trebcpapi, nego narodu treba one vlasti.

Pisac zove Aleksandra II. posilnikom (usurpateur) pravi narodaruskoga. Evo kako stvari stoje: Nakon smutnja i p.&"at6, na Zl.veljaEetr613' mnogi Rusi, plemici, vojnici, izabra.e za cara RusijE Mihajla Teo.dorovi6-Romanova.

Taj izbor, neu6injen od svih, na koje spada, ni naiinom propisanim,.ne moga5e se smatrat i ne bija5e smatran zakonitim.

zato na l ' svibnja 1613. sastade se ruski narodni sabor. u njemrrbijahu 3 metropolite, 3 nadbiskupa, 2 bi.kupa, 16 arhimandrita, 14 igu.mana? 4 kaludjerao 3 protopop,a, 5 popa, r7 vlastelina, 48 dostojanstve_n-rka,55 prostih plemi6a, B verika5a i"i"rrk, i 40 zastupnika gradjan.skih, dakle ukupno 216 6lanova.

Ovaj sabor potvrdi izbor, odnosno izabra onoga muZa i njegovopoholjenje na rusko priestorje, i naiini sriede.e tem"erjne zahone: vrastr'skih cara ima biti samovrastna (autokratiEna) i neomedja.ena; grdka,r)vjera ima biti vjera drZave; Moskva je glavni grad Rusije.

Dakle, kako do j-uder biva o ci"tofno"opi, rt" tri povia.6ena sta-Ieza, sav pravni narod ruski izabra Rolurro"" za svoje vradare. i crade*) Rusi zovu svoiu vjeru pravoslavnom. To je prievod rieii orthodoxie. Svakomuje svoja vjera orthodJ"u,, i". -i-1-;;';;;;;,t";, i. anuhamedovitina, i L d. pravo_slavna. Za razliku od osiarih t

"sa"".tin-rl;"arrul ."s.u vjera i cikva mogu se tene-ljito zvati sarno grdki ni.

199

im neomedjaSenu vlast. Narocl u svojih poslih ne ima sudca osim Boga"

Da li je rqski narocl onim korakom pametno u6inio? To razsudjivat

spada na sam narocl ruski? a mi spominjemo, cla je u istom vieku i dan'

ski narocl odrekao se svih javnih prava i preclao ih svojemu vladaru. A

tko ne zna, da je i rimski narod u svih teZkih stanjih domovine posta\'-

l jao si diktatore', i zato da je u znameniti j ih vremenih svojega Zivota vi5e

sijer - on radi vla,56u naroda, on ne gazi nikakov zakon, on bo je zakonit

dikta tor.Dakle tko moZe Aleksandra IL i l i ikojega Romanova prispodabljati

s odnosnimi Bourboni, Stuarti, i t. d.? Narodi su izabrali na svoja prie-

stolja i one dinasti je, ali nisu se odrekli svojih prava' i nisu ih predali

onim clinastijam ili vladarom.

z; ne govoriti o clrugih, sto su raclili poimenice oni vladari, na

koje se pis,a,c pozivlje: Stuart Karlo I ' i Bourbon Ludovik XVI? Oni

se nisu zadovolj i l i pr,avi, koja su im njihovi narodi povjeri l i , nego su si

posvoji l i i ona prava, koja su si narodi za se pridriali, oni su vladari

i njihovi drugovi gazil i zakone i prava svojih naroda, oni su krivo pri-

sizali, oni su se urodivali proti svojim narodom i proti njihovim praYom-

jednom riedju, oni su izstupil i iz pravna i zakonita odnosaja sa svojimi

narodi.

Jer oni vladari nisu bili zakoniti predstavnici svojih naroda, jer se

nisu zakona drZali, jer su se i nehotice svojimi djeli pokazivali protir'

nici, neprijatelji svojih naroda u cjelokupnosti' i svojih pojedinih drZav-

ljana: za sudit i ovrdit one vladare ne trebova sabori, narodnih zastup-

ni6tva, nego ono mogaSe u prigodi uEiniti svaki Englez ili Francez.

Narod u svojoj cielosti, kao oseba, mora biti svetinja svakom poje'

dinom udu; tu cielost za$tupa zakonit vladar kao njezin pravan na[el'

nik. Dakle u onih vladarih, ne bivSih takovimi naielnici, ne bijaSe ni

one svetinje; oni ni naprama pojedincilm ne staja6e kao javne zakonitc

oblasti, nego kao prosti pojedinci, koji makar i nehotice pokazivaSe se

kao nepravedni napadadi na narod i na pojedince'

200

fD

tOd takovih

drZanstvo je svrnjihovom smrcrdrugoga pojedir

cem, a iz onakrKoji sl i ina

bijahu vladari,tko se na i ineodgovara mu se

IJ ruskom .

vriedja onoga, tpa, ako mu se s

O n o j e u rza volju cara Y(nitu korist, i l i zima narod razsrvladaru ili njenradili svi narodiradili, danas se

Ali u danaisYu vlast, pogibr

i bez krivnje car,sti, pa Rusi ne bSteta ne samo pnisu u stanju, uimaju ni5ta za i

Nu Rusomzakonita zastups

Stogod luzzahtie,ne htio, dati, mpokrajine petrolzahtjev i zahtjerbude narod dobipostupak proti

Ali nekoji j

i pravedne zahtsliedi, da otaEbeza pribaviti ve6iproti caru, mora

a ,

r t

1 -

A

i e

l -

l -

i t

L( l

o

{nil

Od takovih branit i se sr- irni sredstvi, koj irni se oni sluZe, plo"to . ir ,drZanstvo je svakomu; i aho ni je mogu6e obranit i rn se drugaii je negc,nj ihovorn smr6tr, to je u ist inu zlo, nu ni je gore negoli je ono, l iad onid rugoga po jed inca ub i ju . Pade, i z ovakove smr t i ne moZe ' van po jed in .cem, a iz onahove rnoZe po sav narocl nastat i l tor ist.

I(oj i sl idna ubojstva i l i umorstva odsuci juju zato, jer oni l jucl i i inorrabi jahu vlad,ari , moraju se zadovolj i t i razlogom, koj i je nj ihovu jednali :

tko se na dine oslanja, odgovara mu se dini, a tko se drZi zal iona. i

oclgovara mu se zakonorn.

U ruskom vladaru stoj i dosada sve vel i ianstvo ruskoga naroclal t l iuvriedja onoga, taj vr iecl ja sav narocl, kojemu samu pripacla pravo sucl i t .pa, ako mu se svicl i , i obsudit i pogubit syojega vladara.

Ono je u na6elu na mjestu, Sto pisac kaZe, cla narod ruski ne deza vol ju cara vojevati . Narocl ima vojevati samo za pribavit i sebi zako-nitu korist, i l i za odbit i ocl sebe nezakonitu 5tetu. O nj ih jednoj i drugo.iirna narod razsudjivat i odludivat zakonit irn nadinom. Ako l i se i iamuvladaru i l i njemu i nekoj im ho6e rata, neka sami vojuju. Da bi taknradi l i svi narocl i , vjeEni mir bio bi osiguran. Da budu Rusi nekacla takoradi l i , danas se ne bi tuZi l i , da ne imaju pol i t i6ke slobode.

Ali u dana5njih obstojnostih Europe i Rusi je, dok car zakonito im:rsvu vlast, pogibel jno je upotrebit i ono na6elo. Jer ako se Rusi ja, moZdai bez krivnje cara, uplete i mora za vol ju svoje prave' korist i u rat uple-st i , pa Rusi ne buclu ht jel i vojevati , odtucla bi, bez dvojbc, mogla nastat iSteta ne samo po cara, nego i po Rusi ju. A Rusi dobro znadu, da oninisu u stanju, u kojemu su nekoj i clrugi narocl i , u stanju, u kojemu neimaju niSta za izgabit.

Nu Rusom nit treba onoga sredstva. Oni imaju pokraj inske sabore,zakonita zastupstva, rnnogo bol ja nego su sabori nekoj ih drugih zemalia.Stogocl uzzahtievaju oni sa,bori, zemstva, i l i nj ih rei ina, to 6e car, ht ione htio, dati , morat dati . I sam pisac pozivl je se na zahtjev plemstvapokraj ine petrogradske. Mi smo u 40. broju na5ega l ista javi l i i onajzahtjev i zahtjeve mnogih zemstva. Neka ih jo5 nekol iko pristupi, pa i l ibude narod clohio, 5to zahtieva punim pravom, i l i bude opravdan svakipostupak proti caru.

Al i nekoj i jadikuju, da je teZko dobit i ve6inu za or.e prem nuZdnei pravedne zahtjeve. Ako je to ist ina, a mogude da jest, onda odtudasl iecl i , da otaibenici moraju zahonito racl i t podvostru6ehom marl j ivos6uza pribavit i ve6inu, a pod ni5to ne sl iedi, da se proti zakonitoj vlast i .prot i caru, moraju sluZit i nezakonit imi, zdvojenimi sredstvi.

201

tr

e -

l i

IA

0 r

S I

r l

' t -

n .

n l

A dok se za stanovitu stvaro pa bilo i najsveti ju, ne dobije, nezauzme ve6ina naroda, dotre manjini, makar je saEinjavari najpremenitijimuZi, najdistiji otaibenici, ne ostaje druga van iri izseriti se, ili zdu5evnopokorit i se pa nastojat zakonito dobiti ve6inu za stvar? ko3'u zastupajui Zele da se u Zivot uvede.

Nije se igrati s naEeli, ona bo, a ne ljudi vladaju narode. U javnihposlih ne im,a drugoga nadina, van da odruEujt ve6ina ili manjina. skraj-nost ve6ine je sav narodo i taj nadin preporuiuju svi premeniti i razumnimuzi' skrajnost manjine je jedan iovjek, jedna fizidrra oseba, i ovogase naiela pla5e oni muZi i odsudjuju ga.

Bila zemlja uredjeaa kako mu di"go, u njoj bude ljudi i nezado.voljnih, i samo 6ime takovih bude manje, time ona bude sre6nija imirnija. Radio Eto tko ho6e, uviek budu ve6ine i manjine. Ako se daklene drzimo nadela, koje netom spomenusmo, koji naEelnik naroda, uob6ekoji pojedinac ve6ine moile za svoj Zivot biti siguran?

Pisac, o kojemu govorimo, i njegovi d"ogo.,ri vidu na despotizam,a ne vide, da upravo oni za nj rade, davaju6 manjini pravo sluZiti sesredstvi bez razbora proti ve6ini. Ako je to njima prosto proti drugim,zaSto ne bi bilo i drugim proti njima, i svakomu ol"d""o, iaEe svakomuiovjeku proti svim? Gdje nije sigurnosti osebe i imarka, tu o drzavioo ljudskom druZtvu, o slobodi, o sre6i, ne moZe ni govora biti.

fz otajstvenih nasiecanja o godini lBBl. vidjetija; a" pisac zna ilibar naslu6uje hrvno djelo, koje se dva dana kasnij" aogoiito, jednomrieEju: on se izdaje za udo prevratnikA.

Napokono sjetimo se opomene Niemca u >La France<, neskladsFrancezke i Talije u Tunisu, spremanje Francezke na Krumire, kome-Sarje u Rusiji - to sve razmotrimo: po rozurnimo, na ito smjera onajkorak NjemaEke u Alzaciji-Loreni iroti fra'cezkim osiguravaju6imdruZtvom. NjemaEka se pripravlj" ,, Fr".r""zku po oorr" *i l i""d".

,opi:Rusije prrdobiti po:osuda, vet>Opinion<

PiSe iksandra IIII. Mi moiAleksandrrcara.

Bez dprelazi svamoZe bitiI judi Zrtvo'

Ne tre6ene, negooprostit uv:

Uzeti ipedepse, toZivota; ali eveselo Zrtvurazloga, a p,

Sto je pUviek je netfI. one tisu6rOne tisu6e rrkralju UmbeNe samo nije

202

lo-L ir le' 6e

m,

se

m,nu

vi,

i l im

dc

e-ajm

SILA I DUH

S u 6 a k, 27. travnja 188tr.

>Opinion< od 22. o. mj. donese Elanak pocl naslovom: >CariciRusije proSnja francezkih Eenarr. Tu lcao majke prose majku, neka gledadobiti pomilovanje za Jesu Helfman, koja je obsudjena na vjeEara, iosuda, ve6 ovr5ena na Rysakovu i dr., ima se na njoj ovr5iti, dolc porodi.>Opinion< se nada uspjehu.

PiSe i dobro obavie56enih novina, da je ruska carica prosila Are-ksandra III., neka pomiluje Rysakova i drugove mu, ubojice AleksandraII' Mi moZemo to vjerovat, i sudimo, da najsvetije drzanstvo savjetnikiAleksandra III. bijade: i l i ono pomilovanje izhoditi, i l i ukroniri se odcara.

Bez dvojb6; ubojice su ne samo smrt zasluZiri, nego njihov zlo6i'preiazi svaku pedepsu. Ali uEinjena stvar ne ima konac: zloEin ve6 nemoZe biti neuEinjen, pokojniku nije pomoZeno, makar mu se milionil judi Zrtvovali. Dakle treba gledat za i, ivu6e, za budu6nost.

Ne treba osobite mudrosti i srdEenosti za smaknuti rjude, uhva-6ene, nego ho6e se mudrosti i srddanosti za poznati obstojnosti, pa zaoprostit uvrede.

uzeti divot ljudem, koji za zivot mare, moZe se smatrati vrstorrrpedepse, to moZd sluZit i za prestra5it mnoge druge, kojim stoji ciozivota; ali smahnuti rnuZe, koji, bilo dobru ili zlu osviedoEerrju navlai,veselo Zrtvuju svoj Zivot, to je i in, za koji osim ta5te osvete ne irrrarazloga, a proti njernu vojuju tazlozi najteZi.

Sto je pomoglo rimskim carem, koji su i hr5cane i urotnike davil i?uviek je netko ostao, koji je one care satrao. sto su pomogle AleksandruII. one tisu6e muieva koje poubijanih, koje na razriine muke odsucrjenih?one tisu6e rodiSe nov6'tisuce, moZda milione osvetnika. A ito je skodiloi<ralju Umbertu, da je pornilovao Passanantao koji ga je htio umorit i?Ne sarno nije mu Skocli lo, nego mu je neizmjerno pokoristi lo.

2CI3

Fostupanje u osebnih stvarih naprarna drugim l judem. makar i

najpravednije, uviek se pokaZuje pristranim, okrutnim, prekomjernim.

Doista, neizrnjerna je razl ika medju muZem, hoj i je zakonit naEelnik i

clobroEinitel j naroda, pa medju clrugim, recimo najzadnjim i najgorim

clrZavl janinom.

Pa i tako, cla budu Rysaliov i clrugovi rnu umori l i najhrcl javi jega

Rusa, tho ne bi odobravao, bar po zakonu nadao u reclu nj ihovu srnrt?

Ovaho bi bi lo i oncla, da buclu onoga Rusa ubi l i iz pol i t i6kih razloga.

A kako se sudi sacla, gcl je je sin pustio smaknuti urnoritel je svojega otca,

car umoritel je cara?

Ako Aleksander I I I . ne vje'ruje, da je u onih muZih nestalo posl jed-

njega ruskoga preyratnika; aho ne vjeruje, cla t jelesna si la ne moie

ukroti t i cluh ni umiri t i l jude ni narode, kako je mogao clopusti t i , da

budu pogubljeni l judi, koj ih smrt ne horist i nikomu, a nacla sve rnoZe

njemu Skodit i?

Nije mogu6e, da ne znaclu Aleksancler I I I . I njegovi savjetnici , da

je, l tez iznimke, posl jednja moli tva svakoga umiru6ega prevratnika, >da

ga drug osveti<, i da je ta moli tva najradje clanas i l i sutra usl i5ena.

Dosta, Aleksancler I I I . i njegovi savjetnici udinlSe vel iku pogrjeSku,

koju teZko buclu popravit i , ako ju ikako popravit uzmognu.

204

> Intransi

3 0 . p . m j . : > l

prosio ga, d.z

priob6it i .

Kan 5 to

znamenrte, pl

claclu izmisliti

M lad i6 kje pos lan kazr

Na pitanje c:

r ieE i po prog l

Srt lden n

Fetro-Pavlovu

ne govori ni r

Ako je ta

Dati zatvori t i

ni u6init i nas

morao cloci u

svo je s tvar i i

skrajna l iukar

srednjega, a k

U ist inu,

clobre vol je p

h t je t i gospodc

stanovati , neg

svojega Livota

na Karakalu, :

makar i

njernim.

r ie ln ik i

ra jgor im

l jav i jega'u smr t?

razloga.

)ga o tca ,

pos l je t l -

te moZe

sti t i , t la

ve moi,e

Inici, da

ika , >da

i5ena.

grjeSku,

Kan dto ne htjedeznamenite, pustide gadaclu izmislit i .

RI ]SK I CAR I N IH IL IST

S u 5 a k, 11. sv ibnja lBB1.

>rntransigeantu<, ristu dobro ubavie.6enu, pi6u iz petrograda pocr30' p' mi': >ovih clana pri*azao se generalo Bararro.,,u'ekoji mradic iprolio ga, da ga privede caru, kojemu da ima znamenitih stvari zapriob6iti.

te stvari kazati Bar:anovu, i tvrdija5e, da su prd_precl cara, koji se ogradio svimi naiini, dto se

;ar izvr5uju6eg oclbor.a nihil ista, i daie bi nestalo neprijateljstva nihil ista.

mladi6 odgovori shoro od rieEi dob6i l i - uredn. Slobode).

SrdEen mladi6 d.obi za odgovor, cla ga je oclmah zatvorilo u tvrdjavuPetro-Pavlovu, gdje ga pitaju, zlostavlj i ju, muie, groze mu se; nu onne govori ni cla bi rie6, i jo5 nisu tloznali, tko je<.A*o je ta viest istinita, ona stradno slika i odsu,juje Aleksancrra III.Dati zatvorit i mladi6a, koji nije, sto bi se znalo, nikahovo zlo udinioni u.init i nastojao; kojega on nije uhvatio ni uhvatit i t lao; koji nijemorao do6i u njegove Sake; koji se, bilo pravo i l i krivo, zanio na svetostsvo,e stvari i na po.tenje vradara - tar<ova mladi6a zat'orit, to jeskrajna kukavitina i sramota, to je zasjeda neclostojna ni zlo6incasrednjega, a lcamo vlaclara, ka-o Ro-arro.ru.

u istinu' vje.ati i -mu6iti

l jude, koje clrugi uhvate i l i rroji se samidobre volje precladu; htjeti drzati .,r lu.t, a ne imati srtlca br.aniti ju;htjeti gospodovat narotru, a ne us,rdjivati se u narod izi6.i niu njemustanovati, nego traZiti samocu, pustinju, pa u njoj samo za sigurnostsvojega i ' ivota graclit i tvrdjave - to s., i ini, koji sje.aju 'a Kaligulu,na Karakalu, na Heliogabala.

205

Mi Stujemo djera Aleksandra II.; nu i oni, koji ih ne priznavajrr,izpoviedaju, da je bio muZ srd6an, da se nije narodu sakrivao, nego claie bez straha hodio po gradu i sa svakim ob6io.

- car Nikola bija.e uzor samovorje i okrutnosti u javnih posrih; aline bij 'a'Se hrdja' I(adno se proti njemu pobunila g""d", dakle hacrno seoiito radilo ne samo o priestolju, nego i o Zivotu njegovu, car Nikoianije se sakrivao, nego kao lav, otvorenih prsa, ."Ui;J* u ruki skodiprecl gardu, pa joj zavitrta: >Na koljena!< Pa garda p"i" ,ru koljena, jer

opazi, da je Nikola ne samo naslovom car? nego da je i pravi muZ.A' ako je' ona 'iest istinita, tko je, kakov ri je Aleksa nd,er rrr.? zatakove vladare rnoZcla ima mjesta gd," d"ogdj"i

" o n,rri; i ga cloistane ima.

FRAIV(

eitamo rpriedlog, kozgrada, u ko,

U razlapnisu imali svi ih pla6ati;uzeli stanoveprimati ni gougled; da sugospoda; da rnestalno vrier

Da te ratiskati i javnrblikanci takavosebna korist;ianstvo, to su

Ve6 Guiz<cija<. Na toj :nikada nije bilmoZe biti samo

Nekada jearistokracije zrSvajcarskeo Amvladao u Rimu

Uviek bo svlast na se potslojeve, vrstne ni nadarivati.

206

a 1 I

s er i a

r c l

er

J tl,

d a

t a

FRANC LTZKI D IPLo IuATSKI PRED STA\TNICI

S u 5 a k, 22. l ipnja tr8gtr.eitamo u >soleiru<, da je francezki ministar f inancija predao sabor.up'iedlog, kojirn naknadno zahtieva 2,000.000 f"anka )"u kupova'jezgrad'a, u kojih da stanuju francezki poslanici u inostranih drZavah.

. u razlaganju priedroga stoji, da dosada francezki posranici vaninisu imali svoje zgrade za stanovanje; da su si morali stanove uzimatii ih pla6ati; da u novije vrieme (za repubrike) mnogi posranici nisu siuzeli stanove, neg:o da su ostali u gostionicah; .ra takovi nisu mogriprimati ni goS6enja davati; da je kriz to trpila javna sluZba i njihovugled; da su nekada ," porl"rrik" oJpraoljana samo velika i bogatagospoda; da se oni 'anas Salju iz rarl idnih strurca sluzbe; i da im jenestalno vrieme trajanja poslanstva.

Da te razloge :"..bi

bila sama repubrikanska vlada ulozila, daratiskati i javno proglasila, nitko ne bi _og"o vjerovati, da su ti repu-blikanci takav' pravo govore6, nakot. Njima je sve samo novac, samo

ffi:n:Jt:: tLT:l i 1:*-""t"'' " d"'t i sre6a Francezke, a Eovje'ye6Guizot j"r&":T",IH;"""T,J#ffi;il1;l;f l:"*"*""cijao' Na toj riedi jasu francerki

""p,rbrik"n"r;

-" r" e, du ,o"do, dunikada nije bilo i da ne moze biti demokrati ike republitrre, nego da tomoZe biti samo monarkija.

Nekada je vladara u repubrikah aristokracija krvi, kasnije vlad,ajuaristokracije znanja'i novca. ove dvie vladaju u danasnjih repubrirrahr onako, kako je nekada patriciattikah.

ovih druZtvenih razreda sloZe i svulija moZe, ne paze6, na nikakoverrobirat, javnimi sluZbami odlikovat

207

Francezl su narod najaristokratiiniji; njihov ni najbjesniji demokratnd moze roman napisati, u kojemu ,aristokrat i l i aristokratica nije glavna,redovito najplemeniti ja, uzorna oseba.

Francezi imaju samo jedno javno odlikovanje - >iastne legije,<;tih odlikovanja dieli se na hrpe, 6to je u redu; ali Francezi se j,agme zate redove ve6ma, negoli se drugdje, gdje se riei >demohracija< riedkoduje, l judi jagme za sli ine praporce. Francezom ih nikada nije dosta.

u pogledu javnih odlikovanja francezha di,mokratiEka republikane stoji ni malo bolje, ako ne stoji gore od nekojih nedemokratiEkihzema'lja monarkidnih, u kojih je tolika obilnost javnih odlikovanja, dase na njih nosioce protegnula starinska izreka >cave a signatis<, i kadase najde oseba neodlikovana, da se pita: kakovo je dobro ta osebauiinila, da joj nije praporac dalo.

A svi su dvori aristokratidni, kakov je i turski, u kojemu nikadanije bilo i ne moZe biti aristokracije krvi. Dakle od naroda onako aristo-lrratiEna, u dvore aristokratiEne, Eto znamenuje odpravljati za poslanike>ljude iz razliEnih struka sluzbe, na neizvjestno vriemeo ? Evo Fto toznamenuje:

Diplomacija je najteZa znanost, ter ona sama zahti6va veliko znanje,osobito pona5gnje i poznanje ljudi, to sve troje. LI svakoj drugoj zna.nosti, sluZbi, u svakom drugom nauku rnoile neznalica i nespretnjak uzotvorenu glavu, dobru volju i vrstne vi5e usposobiti se i postati sluzbe-nikom na mjestu; samo u diplomacij i to nije mogu6e, nego su rieclki,I<oji uz one uvjete od djetinstva se njome bave, i mogu pod starost re6i,da su joj dorasli.

znanje teoretidno mo6i je dobiti prilidno lahho; ponabanj6 dvorsko,aristokratiEno, i poznavanje l judi, nikada i nikako, osim tko se na njeocl djetinstva dade i marljivo nastavlja neprekidnim vjeZbanjern.'Drugi

javni sluZbenik ne mari znati kakovi su l judi, s kojimi je ujavnih poslih: on im odreZe po paragrafuo pa je gotov. Diplomat nemoZe tako, jer ne gospoduje, nego pogadja se, ugovara, gleda ljude zasvoju stvar dobiti. Njemu nihakova tjelesna sila ne moze na dugopomo6i: ne bija5e i teZko da bude jaEega vladara od Napole,ona f., pakitako njega su diplomati satrl i.

Nije dosta poznati stanovit dvor, naEela, kojih se drZi, svrhu, zakojom ide, sredstva, kojimi se sluZi, nego diplomat povrh toga morilpoznat i gibala i l jude, koji u svakom predmetu napose odluduju.

Kako nateze on na svoju, tako natezu i njegovi clrugovi, ostali diplo.mati, na svoju. Danas, kako se kaZe, na konju, on je sutra u novu svietu,

2A8

ako se promirTako mu je inepoznan.

Da i to , ci stvari. Alinjegova nasljtstvari; ministr

Dosta, nasluZbenik nijekako valja, i rstvom, radnjorjavni sluZbenil

Prava arinajmilije su jobijade i u Frarmak6; imali srvani predstavlj

Republikarposlanikom; prvide6 da ne slur

Republikarljude svoje druisu ti ljudi iestrnisu ni vidjeli.

Ovih ljudi,stanuju u krdm"crepublika, za dokupiti stanove.monarkija dtovai

Kad je dipJljude u nju uamne mogu ni mal,

Zato, jer imhovih torba, pa ri na njihova mjrobskrbiti dok sto

lemokrat

e glavna,

r legije.r;

lagrne zau riedko

ilosta.'epublika

krati6kihi 'anja, da

n, i kada

ta oseba

u nikada

iro aristo-

poslanike

ro 5to to

lo znanje,

:ugoj zna-

etnjak uz

Lti sluZbe-

;u r iedki,

r ros t re6 i ,

I dvorsko,

se na n ie

em.

rj imi je u

, lomat ne

r l jude za

na dugo

na L, pak

svrhu, za

oga mora

lu .tal i diplo-

rvu svietu,

ako se promieni vlada i u nju dojdu l judi, koje on ne pozna kako treba.Tako mu je i onda, ako ga, vjeita u jednome dvoru, premjeste u dvornepoznan.

Da dto, on dobiva ocl svojega pred5astnika ubaviesti o stanju l jndii stvari. Ali osebni odno5aji preddastnika ne moraju se pruZat nanjegova nasljednika; prornjenorr osoba mienjaju se i odno5aji i stanjestvari; ministru je lahko davati naputke, ali teZko ih je izvadjati.

Dosta, najvrstnij i udenjak, knjiZevnik, odvjetnik i l i bilo koji javnisluZbenik nije vrstan za diplomata, ako sc. uije za to zvanje pripra'iokako valja, i to ne samo znanjem teoretiEnim, nego i vjeZbanjem, izku-stvom? radnjom u toj struki. Bez ovoga nije na svom mjestu nijedanjavni sluZbenih, lcakav bi dakle mogao biti diplomat?

Prava aristokracija smatra svojim zvanjem: sjati oko prii istolja;najmili je su joj javne sluzbe diplomacija i vojniEtvo. Za monarkije takobijade i u Francezkoj, medju njezinimi diplomati bijase od ku6e i siro-makA; imali su pla6u, da su mogli dostojno zastupati narod, koji suvani preclstavljali.

Republikanci su zr'atnol bez razloga i razbora, pove6ali pla6eposlanikom; ponosni aristokrati, iskreni otaEbenici, pravi diplomati,vide6 da ne sluZe narodu, ne 6e da sluZe onim kukavcem.

Republikanci rade samo za se: t jeraju sluzbenike, koji idto vrietle,ljude svoje druZbe Salju i za, zasiupnike naroda u stranjske dvore, premsu ti l judi 6esto diplomacij i vjeSti kako n. p. i kuharstvu ako kuhinjunisu ni vidjeli.

Ovih l judi, prem narod pla6a i za njihov dostojan stan i za go56enja,stanuju u kr6mah i ne troSe noyce u svrhu, u koju su dani. Dakle l ieparepublika, za doskoEiti tomu zli,ne zna drugo sredstvo, nego poslanikomkupiti stanove. Zadto te sablazni ne bija5e za monarkije? Zato, jer jemonarkija Stovala sebe i narod, pa je imala diplomate.

Kad je diplomacija tako teZka znanost, za5to republikanci svojeljude u nju namje56aju samo za vrieme, da se oni ni uz najbolju voljrrne mog:u ni malo priuEiti tomu zvanju?

Zato, jer im, kako i 6ini pokaZuju, ne stoji do drugoga osim do nji-hovih torba t pa zato da one sluZbenike, dok se novca natrpaju, maknui na njihova mjesta po5alju drugu bra6u, koja se takodjer morajuobskrbiti dok stoji republika.

209

S u 5 a k , 2 4 . k o l o v o z a 1 8 8 1 .

Pio IX. odredi, da se njegovo tielo zakopa na groblju Sv. Lovre,a ne u crkvi Sv. Petra, u kojoj su sahranjeni ostanci svih papa 'egcliod VI. vieka.

Ta je naredba pokojnika na 13. o. mj. nocu izvrdena. Tom prigoclombija5e smutnje i nerecla. Kaze se, medju ostaiimi, da je prostote htjelopokojnika tielo, nodeno u procesij i iz crkve sv. petra nu ."i"rru gr:oblje.baciti u Tiber.

Tezko je doznati Eistu istinu; nu dosta je znati, cla je u cranasnjernglavnom gradu Tali je, na oEi tali janske vracle, sabrazno oskvrnjen tjelesniostatak uprav onoga mui,a, koji je, postav glavom crkve, razprostranio.pravo reku6 stvorio pravi duh slobode u svojoj clornovini, pak je javnoblagoslovio desnice onih rari jana, koji idjahu oruZjem tl"ruti tutl j inceiz Tali je.

Tko je kriv toj sramoti? Bez clvojbe, tali janska vlada. Ona bo jemorala znati, i doista je znara, cla mora do sukoba do6i medju onakoprotivnimi zivlj i : medju pukom koji izkazuje posljednje drzanstvo tierusvojega, bivSega duhovnoga pastira i dobrodinitelja, pa medju krdtenimnakotom, koji izvan sebe ne priznaje nikakovu svetinju.

U tom znanj.o, rimska vlada imadija.e udiniti korake, pa zaprieditisvaki sukob. Namjesto toga ona je vrada dopustila, ako ne Loztra osno-vala i podjari la sablazne prizore, pa je krivnju nastojala baciti na papu.

G. Mancini, ministar izvanjskih posala Tali je, odpravio je o tojstvari dva dopisa na izvanjske zastupnike rrralja u-b"rtu. Iz ovih dopisavadimo sliede6e:

- Da se vlacla tali janska bila clogovorila o prienosu tiela pok'jnikova

s ba5tinici Pia IX.; da se prienos imadijaie obaviti ne javno; da seizvanjski zastupnici rali je s nijednom oclnosnom vraclom ne imaju;upu56ati u razpravljanje toga preclmeta, burluc je on unutarnia stvar

POKOP P IJA IX .

kraljevir

Taliji btcrkve; ddopuStennarodnja,

dakle daMi sr

u kratkonjegovi bLeona Xftelj i , nego

Leonsklopljeh,prava, pane,distu por

Mi rari na stvaridrZanje od:osim crkve:1ift6ya _ 1drZava pral

Mi razrduhovnidtvubijade i jestnjoj, osim knij i negoli b

Dok sudrugda govo:za5to nije dokojega uspon

KaZe se,se to ostalimMi smo bezuje ona najvi5r

Ali mnogone vlasti pap

fz poviesnije imao svjebijahu svjetskr

2t0

|t i l .

, ov f e ,

negdi

odom

ht je lo

ob l je .

in jem

elesn i

ran to .

lavn( )I j i nce

b o j e

lnako

t ie lu

ten lm

:iedit i

osno-

papu.

o toJ

lop isa

ikova

rla se

imaju

s tvar

kraljevine Tali janske, i zato podloiena sarno njezinu suclu; tra. se uTali j i bez dopustenja vlade nikakoya pr.ocesija ne smi clrZati izvanI6e niti je clobio ni prosio ocl vlacle. papinci, pa da su im samo orlsovoril iali janskom 6u6enju i ota6beniJtvu .-malo tali janska vlada ni druei tko.

u kratko opaZujemo: Na tiero ;:l1if,?1,;",t1J;,1"liliJlj"fiilnjegovi bastinici ni cl.rgi nitLo osim

""kr" o'.rosno njezina nadernikaLeona XIII ' Ne radi bo ," o tieru grofa Mastai-Fereti ja, dlana ove o'i-telj i , nego o tielu bivdega p"p", gluJ" 200,000.000 katolika.

Leon XIII ' nije smio pr;rtuti na onaj ugovor, ako je zb'ja tak,rsklopljeh, i to jer bi t ime fop.rdt"nj.m bio Einom o,t.trpio ocl svojega

lllll;tiJll bi takovo, potajno prenasanje nalidilo t .,i;i ili trrugorn

. Mi razumimo i priznajerno, cla drZav'a vlast ima 'rav. .a osohe

na stvari vjere, t . j . na, uredjenje iredju dudom ne priznajemo nikomur i spada ona j p r ienos os ta tka poko j --o koga nag_onit i u ono hocloiaX6e. ni. i one , ko j i su c lo i l i u hodoEa5fe .ra rod u ob6e ogorden pro t i svo jemurone5to plavo, ono bo cluhovnidtvoTa l i jana . A l i , ka t l mrZn ja ve i v l ; rda .laprama mr tvacem, pa b i l i i neznat .

teni kojekakovi sastapci, u koi ih sel ja clrZave, vlacle _- * i , ." ."ro*i_o.o j i ho6e r la p ropra te os ta tak muia-

Kaze se' da su se-hocroEast ' ici iz javir i za svjetov'u vrast pa'e, i clase to ostal im gledatel jeT na Zao t lalo, pa da ot l tuda nastacle srnutnja.l I i smo bezuvjetno proti svjetskoj vlasi i pape, i osvjeclodeni srrro. claje ona najvide Skodila l<r56anstvu i O"**.Al i mnogi katol ici , i mecl ju n; imi ,".1u ,u" Tal i jani misle, cia bezone vlast i papa ne,moZe slobodrro l"rrrSi. ,rut i svoiu cluhov'u vlast.fz poviesti znamo, da ta stvar upral-o prot ivno sto j i : clok papan i je imao sv ie tovn ' v las t , on 1" , lnbo . lu ' r , b io , i ' enra lo sv i pape, c lok 'eb i jahu sv je tska gospoda, r ,o . ! t "n i . " - * "0 i " sve tce .

211

A dok pape postadoie svjetski vladari, medju njimi su preriedkisvetei, i pape su u istinu podloZnici Francezke, Njemadke, Spanjolske,Austri je. Odtuda moradijade nastati petl janje drugih dri,ava oko pape,

on se'moradijaSe njih nekojim zamjerit i pa time ugleda izgubiti.

A puk, biv5i njemu podloZen, ne mogaSe Stovanje, koje imadijabeza duhovnoga otca? protegnuti na vladara, onaj bo blagosliva, a ovajmoradija5e drugda i vjeSati dati.

Nu stavimo se za Eas na mjesto onih hodoEastnika. Kad su Piemon-tezi oteli i sebi podloZil i puk i zemlju, na koje nisu imali i nemajunikakovo pravo. zadto ne bi papa i papinci nastojali, da opet dobiju ono,Sto su kroz vjekove imali?

Dakle mi, kako odsudjujemo tako i razumimo onu teZnju papinaca.

Nu ona teZnja oEitovala se ovaj put samo u rieEih, pa nut, papincemnisu slobodne ni riedi, a republikanci, socialisti i drugi Tali jani govore

,i pi5u 5to im drago, i nitko ih ne progoni.

Najznatnij i l su one riedi pisma g. lVlancinija, u kojih on re6eno hodo.Ea56e smatra doma6im poslom Tqli je, ter kaZe, da bi papa bio imaoprositi od vlade dopu5tenje za orTo postupanje prienosa.

Onimi je rieEmi sveiano izpovjedjeno, da je papa uznik tali janski,cla ga vlada tali janska smatra svojim obiEnim, nu zatvorenim biSkupom,da papa ne ima ni toliko slobode, da bi mogao obavljati svoje duhovneposle. osim na koliko mu tali janska vlada dozvoli.

Zastupnik i najzadnje drZave ima pravo, da ga na prostoru njegova

obitavanja nitko ne smeta - radio on tu 5to mu drago, on ne spadapod zakone ni pod oblasti drilave, u kojoj stanuje.

A eto, glava 200,000.000 katolika bez dopuStenja svojih zakletihneprijate'l ja ne smi obavljati posle vjere, posle, koje njemu nalaZe nje-gova du5evnost i koji nikomu ne 5kode.

212

,pays< nerepublikancem. rmogu se izduditibez okoli5anja krmenovao naielrblune (imbecil lesih najde, makar r

Ta izjava neSenosti misle, dateZko bija5e sluiastanu francezke vu senatu, pa traZipredsjednik repubmonarkiju. Uredn.

Treba genera,zaostalu i zapustenblikanac, nekoji kaidruguje, hoga poladanas izdaje se za a

Ali treba muZakojega joj nestalo, ipuSkara iz prosincada se, tuZimo, u ier

Republika, kaoljena, primorana jeonrm, sto nalazi pocnuti od smieha.

eriedkirjolske,

) pape,

racli jaSe

a ovaj

)iernon-

nemaju.ju ono,

Lpinaca.Lpincemgovore

o hodo-

io inrao

Iijanski,

ikupom,luhovne

njegova

e spada

zakletih

ai,e nje-

SLUZBA DOMOVINI

S u E a k, 11. s iednja 1882.'Payso rre zna, bi ri se ve6ma veselio ir i bi se rugao republiki irepublikancem. on pi.e: >pravi republikanci, prosti od carske zduhe, nemogu se izduditi, kako im je ministar vojni.tva rnogao onako iskreno,bez okoliSanja kazati, da je on generala Miribera (napoleonovca) zatoimenovao naEelnikom glavnoga stana, jer su republi*anshi generariblune (imbecil les), i da on mora vrstne l jude tra'it i uzimat ondje, grl jeih najde, makar medju proku5animi >na.traZnjaci<.

Ta izjava nemilo je uzdrmala republikance, koji u sebidnoj zane-Senosti misle, cla je u republiki svega, , ju i g"o""ala razumnih. u istinu-teZko bija5e sludati onu izjavu. Stu, ," dobiti vrstna .r"d"lrriku";i l ;stanu francezke vojske, morati je mimoi6i p;enerale, koji su tu dast dobiriu senatu, pa traziti i primiti pouzdanika od 16. svibnja (rradno je bivJipredsjedni' republike- Mac Mahon smjerao sabor raztjerati pa povratitmonarkiju. Uredn. Slobode).

Treba generala konjani.tvu, za preurediti ovu vojnu francezku,zaostalu i zapu.tenu, pa koga traile? G"rr""ala Gall ifetta. Ta on je repu-blikanac, nekoji kaZu" Gail ifett republikanacr okanite se! Gleciajte, s himedruguje, hoga polazi. Ako taj stari Eastnik ruireri ja, taj stari sabrjai,danas izdaje se za apodtola, to je samo za sakrit i svoju igru.Ali treba muza u viiem odboru vojnidkom, za povratit i vojsrri uglet-hojega joj nestalo, i 6ast, hoju je rzgobilr. r nut, tamo nramjesti ie starog;rpuSkara iz presings, na.ega junadkoga sabljaia canroberta. Zaito dakrecla se'tuiimo, u demu su se stvari promienile posli je padnu6a carstva?Republika, kao *rima zlo pospremljena, na zlu glasu, zro obs*r.b-l jena, primorana je posuditi kotru"u i kuirt ice od protivnice, i sluzit i seonim, 5to nalazi pod cimerom okrunjena orla (carstva) . Tu je za puk.nuti od smieha.

213

Ti l judi i sami utvrdjuju, da nesposobnost raztade republiku, dau njo;i luclost cvate na sav mah, i cla 'ako' r0 goclina, za uzpostavitinarod'u iast, za povratit i nadoj oslabljenoj vojski njezinu prvasnjri snagu?joi uvieh treba kucati na vratih carstva. Joi da bi tako bivalu s:,rno i,odr-ojniitva: ali teko jc u svemu.

Pogledajte str.uku javnog potludavanja. To polje svojakala si jerepublika izkljuEivo. za na njemu biti gospodarom, poubijaio je takmace,okralo je njihove udionice, poru.iro jJ njihova vrata, prorjeralo je uii-telje, razprdalo je njihove tl jake.

Udinilo ministrom, poglavarorn sveudil idta, 6ovjeka koji i ive pserei'e' i to je sve udinjeno, za da moraju pozvati g. I)uruya za nadernikavi5emu savjetu podudavanja!

_ ovaj stari p' i jatelj i poZrtvov'i sruga cara, muz z'aiaja i duhaS k o l s k o g a , * o j i o k r u n i s v o j ' t e d a j p o c l u E a v a r r j e r n n a i e g a b u d u i : e g a

'l a cl a r a kneza vilctora (stari jega sina kneza J"roii-u Naporeona),sada daje nauke republiki poniZenoj, poZivindenoj, blezgavoj, nauke isavjete koje ona ne ima, ter joj on fokaZuj e stiru, Lio* mora i6i.Nije l i to dudnot

Imali su svakariovih repubri*anaca, pak itako uzede careva mi-nistra, koji je novim sjajem prosravio sveudil i.te. - Ari 6ekajte, jo. ' i ieloniZenja toj sramotniei pod

".rn"rroLr. Pedepsa duZna njihovim smiednimne bija5e podpuna.

javno pocludavanje u Eakah carevaca,radi da se domovina podigne u o6ihEurope, koja nas prezire' Kaclno se dipromacija potegnura izpred >r-cli-koga ministarstva( kako se rjudi poteZu irp,la'.";;- j;;;] ,""0",o i"nekoga na6,i za poslanika u petrograclu, na mjestu toli teZku.

Pa koga su postavil i? Nisu maril i van posegnuti u senat i l i u sabor_nicu zastupnika za naci lakrdijasa, sreina du -oz" u zep strpati 100.000for' na godinu' Pa itako, traz'i su u staroj dipromacij i, mecrju muZevicarstva, koga? G. Chaudorclyja!Time je valjda closta, osim ako misle na.ernikom pariza udinit ig. Hausmanna, ministrom javnih radnja g. Rouhera. _ Republika je

tlolcazala, da, utvrdila, da je o.r" ,r"plodna, cla ne raclja van proZdrlcei pijance, van l jude, kojih se neEisto salo hvata.

. I dime ona duglje obstoji, t ime manje pokaZuju se u njoj otvoreneglave, t ime manjd pojavljuje se uma? i t i*" ve6ura ona je primorana

ohratit i se l< carstvrr s rieEmi: ,Da vidimo, posudi nam kojega-.

Neka bur na udenih kpete republikrni ne bi pozaroberta, jedno

_ lTu budesvi niste za nii' dro smo joj da

Taj je i larDa bi mogao, (g. Gambetta udioba ta muZa sl3avnu sluZbu nr&ogu, ako ho6e

Mi priob6isrima i u lfrvatskrdosiZu samo dotlmis le, pade i govIrr.otj vnici obstoier- ladavin i . .usta l ru

zakona, i.li se za nbl ikance, i l i samnl

Ali gdje se insamo narodu, sam(monarkija, predsienamje5cene, sluZitnaielnikom Francearugi Francez na r

. , Sto je s ta lo za 1

nrkorn ? Oni ne poti

Samo onakov dr

214

' r re

rACe,

ucr-

, d arv iri

AErJ,

Lod

pire

nika

Iuhae g arna.1,Lke i

r i6i.

mi-i n i je

3nom

,5nim

Yaca ,- . r

o ( ' ln

, r 'c l i -

l o j e

abor -

0.000uZevi

Einit i

ka je

idrlce

oreneorana

Neka bude! Uzmi, mi smo joi bogati na vojnici ', na rl iplo'ratihi na uienih knjiZevnicih; mi ne fosucljujemo tebi, clronjavoj, izvra6,enepete republiki, nego posucrjujemo Francezkoj. A tebi, .r"6 ,u obliEje,rni ne bi pozajmili ni 5 for., a kamo Ii jednoga Miribela, jednoga Can_roberta, jednoga Duruyja, jednoga Chauclordy ja.. Nu l_rude do6i dan, lcada pod,.6"r" F.urr""rLu 'urle opaziti, da visvi niste za ni5to, pa ona 6e na6i za nudd.no, da joj dademo i stvar, konSto smo joj dali l jude, i da za carevci clolazi carstvo.(

Taj je Elanak od g. paula .e cassagnaca, najve6ega napoleonovr:a.Da bi mogao, on bi republi*ance i 'epu,l i lcu uni.t io, kako bi to istng' Gambetta uEinio careycern i narnienjenu buducernu carstvu. pak itako,oba ta muZa slazu se u glavno- .rui"l,., g. Gambett a traEi i prima ujavnu s l 'Zbu nepr i ja te l je repubr ike, g. cassagnac pr iznaje, -cra carevcimogu, ako ho6e, primiti sluZbu lurrrr., od vlarlavi'", t olol su protivni.Mi priob6ismo taj dranak za pokazati sramotu onih brezga, kakovihima i u Hrvatskoj, i ho6e ,lu .e barre clriavnimi posli, a znanjem moZtladosizu samo dotle, cla bi mogli drZavnikom lure zapalj ivati. Ti kuka'cimisle, paie i govore, 1" _ou

valja u javnu sluZbu primati l iucle, koji supr't ivnici obstoje6oj_vraclavini. Ti bi rjudi pravo imari, kacr bi se sruZiro'laclavini, sustavu' vracrarom; oni zbil ja imaju pravo onaje, gdje ne imazahona, i l i se za nj ne mari. pustit i samovolj i carevaca repubriku i re'u-blika'ce, i l i samovolj i ovih carevce i carstvo, to zbil ja ne i,e.Ali gdje se imajt ' zakoni ter se za nje rnari, tu javni sluZbenici sluZesamo narodue samo domovini, a ne praznim rieEim kao 5to su republika,rnonarkija, predsjednik repubrike, car, kralj. Napoleonovci, koje vidismonamjeS6ene' sluzit 6e u- svojoj struki uprav onako, rrako bi sruZil i da jenaEelnikom Francezke koji Napore'on i l i Bourbon, i l i predsjednikom kojidrugi Francez na mjestu g. Gr"vyja.sto je stalo za te prazne rieii sudcu, uditerju i t lrugim javnirn sruzbe-nikorn? oni ne podjerjuju pravo? 'aukc. i t. d. repubriki-ni monarkij i ,nego svojim sugradjanom? nego mladosti svojega narocla, koji je 'viekisti ' bio u republi*i i l i- u monarkij i , pocl ovim il i onim nadelnikorndrzave; oni svoju javnu sluzbu obavljaju po stanovitu obstoje6em zakonu,

nu sluZbu, koji ju ne zrta i l i ne 6e

T,;1"1"",1ffi: T,*iH,il: :H:nadelnik ,fr1ave.

rkija i l i republi lra' i l i ovaj i l i onaj

r i

2r5

Drugo je pitanje, da l i Eovjek moZe pod stanovitom vlaclavinonr,pod stanovitim naEelnikom, primiti javnu sluzbu. ru ne ima sudca osimvlastite du5evnostio osebn,a osvjedoEenja. G. Chanzy ne ce, a g. Chau-dorcly ho6e da sluZi pod g. Gambettom. Oba imaju pravo.

Francezki legitimiste ne priznavaju zakonitom ni jednu ustanovu,ni jednu promjenu, Eto su nastale u javnih poslih F"a.rcezk. posrijeKarla X. Tako sude napoleonovci o promjenah posli je 3. rujna lBZ0.Sa svojega stajaliStao pravo imaju jddni i drugi. Nu to pravno osvjedo-denje niti njima prieEi, kacl im se svidi, p"irn"t i obna5at javne sluzbeoniti prie6i republikance davati im javne sluZbc.

Tako za kraljestva bijaie u javnih sruZbah naporeonovaca i repubri-kanaca; za carstva' kf;aljevaca i repubrikanaca, tako je danas napoleo-novaca i kraljevaea,.

Ali nije tako samo u Francezkoi, gdje su se vradavine i vladarimienjali, nego je tako i u starnih monarkijah. Danas su 3-4 6istarepublikanca u englezkoj vlacli, i kralj ica je vesela, da oni muzi ho6eobnaiati javnu sluzbu domovine. u r.nii osim repubrikanaca malo jemuZcva vrstnih za jaune sluZbe. u spanjorskoj ve6ina boljih javnihsluzbenika niti priznaje zakonitimi monarkiju ni vladaju6u dinastiju.

Ta razlika pravnih osvjedo.enja ni maro ne skoii pametnim ipoitenim vladarom, a mnogo koristi javnoj sluZbi. Ali, mnogi krZljavcipitaju, kako da iovjek izvr.uje zakon, kojemu je protivan? u istinu,takov Eovjek ne 6e ga izvrdivati, nego de ostaviti sluzbu. .fo

vidismonedavno u Francezkoj: mnogi javni sruzbenici odstupide i ne htjedo*eizvrSiti nalog, koji je zahtievao, da protjeraju koluclre.

U ob6e, da se upita, tko je za zakon tko li proti zakonu, nadlo bise jako malo l judi i jako malo zakona, u kojih se oni slaZu. Nu itakozive se', Ijudi i proti svojoj vorji obdrzavaju zakone iri ono Eto im zazakone izdavaju.

_ To, kad nije mogu6e postignuti, da svatko zakon izvr5uje iz osvje.

doienja, morati se je zadovolj it i , da ga izvr5uje makar proti osvjedo6enju.Glavna je stvar, da ga izvr5uje, i kod javnoga sluZbenika to se dadenajlakde postignuti.

Jer, ako javni sluzbenik nije sposoban il i voljan izvrdivati obstoje6ipripis' bez obzfta na njegova mnienja treba ga uklonit pa nadomjestitidrugimo koji 6e svoju javnu duznost i znati i htjeti izpunjavati. Izvr5ujeli

_on ovu duZnost, o1 iq na mjestu, i njegova mnienja ne spadaju na

nikoga. Tako je u svih dri,avah., koje imaju razlog ,-.o1"..ro obstanku inapredhu.

TE]

NedavnoMagjarije nasje to razumio

Ako je t,tu zmiju pust

Na prvobija5e u petrr

Bosnu i Hercr

A na ostada mora biti rr

Te razlogrMoZda je naiv:i poradi poslje,

Nami se iida je budu6nos

Kako mi srsamo buha u npostati ljuticom

Nu valjdazemalja. Naredbzahtievaju utjel<

AIi, da budrtomu danas pog<bijade? Mi o" oi,

Drugi kaZu,uvadjati. Bi reii,joi nije ni poEeo

216

RADNIEKI NEMIRI U F 'RANCUZKOJ

S u E a k ' 1 I ' l is toPada 188: l

Na 16. kolovoza u Montceau'les-lVlines naYali hrpa l judr na Zupnu

crkvu, na Zupniko" ";;;;

uEionicu crkvenjaki' na Zupnika' na naEel'

nika i na biljeZnika javna, pa ova tri izprebija i zatvori' i kasniie izpusti'

a kapi6 crkv" di"a'Jito'o ''"'o"i'

razpela i ""

oi""ozakonske znake i

sprave raztrupa, i odnese sve 5to ima vriednost trZi6ta'

Tko bijahu ti ljudi? Svi se slaZu u tom' da raclnici' Republikanske

novine pisa6e, d" 'o to stranjski' t ' j ' niemaEki radnici ' koji hudu6 im

je kod ku6e zabra"j"oo fi"iii socialnu propaganclu' do5li su ju Siriti

u Francezku.Mi smo nedavno govoril i o stranjskih u Fr^a11ezkoj' Nu Eto

razumievaju fr".r""rki r6iubrikanci kroz propagandu? Mi razumievamo

slobodu, da svatko moke za svoju misao Zivom i napisanom rieEiu traZit

i skupljat sljeditelja'

Po tom nazoru, oni radnici nisu i ir i l i nikakovu propaganclu' nego

su - uEinili najgnjusnije razbojniEtvo' Ovo osim eto nekojim naEinom

u francezko; '"poUiitt i niie clopuseeno nigdje' a propaganda je zakonom

dopuS6ena u svakoj zakonitoj drZavi'

Ova propag""tt" U"'se ocl nekacla u Englezkoj' u sjevernoj Ameriki '

p"op"g"it lo ne ima ovakovih razboi-

: bit i dokle god bude slobodna propa-

tU", U" je malenkost ono razbojniEtvo'

;:,1""ff;'1"i""'i: I:': j,.?T;,'l:T

imaju drugadiju vieru neg onl' kazati pravu

Ali republilranske novine ne znado6e ili ne htjedo5e

i s t i nuoono l t ub tu ' n i 'Ono razbo jn id t voud in iSesami f rancezk i radn i c i 'paEe ne samo u p*t""'tt i ne zna se' bar u javnih smutnjah' za stranjske

socialirnauk.

Sokaza ni,social:

nika Mzadati l

Nakoji kanaprami6ime senad div.

TorpobacaoBezierzaznaci. Dsu vidjel

Z a I

U i rI]vieh irrne Stujut

Dokne nagondjp,cu daljkr56ani nbez prest

pod

mievati. Iloseblje te:vlade. Vid

Zna s,katoliEkenadbiskuprdosta, ter

Ovi reonih iznosralgirslcomufranaka.

220

) . r

upnu-raEel'pusti,

ake i

ansken6 im

Eiriti

u i t o

evamotraZit

, nego

riinomkonorn

meriki,razbo i-propa'

jnidtvo,

in onimje, ko j i

;i pravu

radnici,

tranjske

socialiste, nego francezki socialiste idu u Tali ju i u svajcarsku sirit i svojnauk.

ovi republikanci oteri su nadbi.kupom i biskupom sve, Eto je prekoonih iznosa' ter su bil i pusti l i samo parizkomu nadbiskupu 45.000,

:]:1"*"*" 20.000 franka. Sada su oteli od onoga 30.000, od ovoga 5.000

tr'anaka.

221

Ako je potreba, i l i se novac moZe koristnije potroSiti, pravo je po

razmjerju svakomu odbiti, pa jaYnu potrebu zadepiti '

Ali ovdje nije tako: ono 30.000fr. budu dati kojemu bezposlici i l i ,

dto je jo5 gore, otrovnjaku.

Time budu kvarovati siromasi, koji bi, kako se zna, sYe one noYce

bil i dobil i od nadbiskupA, kvarovati 6e i narocl, koji bucle rnorao novce

bez koristi, paEe na svoju Stetu pla6ati.

Sto misle republikanci, kacla tako o6ito krividno postup'aju? Ako

stezu biSkupe na pla6u, koju su imali god. 1801., za5to tako ne' steSnu

ministre i sve ostale sluZbenike? Kada narod vidi, da oni crkvene po'

glavare tako globe, nije l i u reclu, da prostota globi koga gocl moze?

Potvrcli lo se ono, Eto >Batail le< kazala; na 3. rujna bijahu novi

nemiri u Montluzonu i u Commentreyu. Smutlj ivci su navali l i no6u;

poruSil i su sve krize, koje su naSli; 'ubil i s1 lopatarni nekoga mladi6a,

koji nije htio s njimi drZati.

Dakle zbilja stvar izglela, kao da oni nemiri bivaju po osnovi.

kao da ih netko po sustavu upravlja. Republikanci, koji su misli l i i l i

bar govoril i , da se stvar tiEe samih lclerikalaca, danas vide, cla socialisti

kr6e sve s recla: drven kriZ izkrSe; a srebren uzrrrru za praktiEnu porabu

svejeclno kako n. p. i srebren svietnjak republikanca, pa svakoga, tko

nije iz njihove druZbe, makar bio republikanac.

Mozcla najvidjenij i republikanski l ist ,Tempsn ovako je mudrovao

o neredu u Montceau-u: ,Tamo su Zeljezne rude; vlastnik im je barun

schneicler, napoleonovac; on je i klerikalac, i drzi 25.000 rudara, koji,

ne mogav se osvetit i gospodaru, nisu niSta imali, i proti njemu lisu

ni6ta radil i<.

A smutlj ivci od 3. rujna, u obih mjestih kova6i su, nisu iskali vecu

nadnevnicu, i u ob6e u obrtnidkom pogledu nisu izrazil i ni[akovu

poteZEicu.

D,ahle opet morati je zakljuditi, cla je nemir osnovan. Nu za5to

su radnici taho uznemireni? Mi suclimo, da mnogi od nevolje, kojoj je

lrriva samo republikanska vlada, a mnogi iz izopaEenosti srdca.

Razmotrimo samo oYo, 5to sliedi:

U Belgij i i u mnogih drugih zemljah stoji ba6va, t. j ' 20 centi

kamen-ugljena 10-12, a u Francezkoi 25-28 franka.

Dakle u svih obrtniEkih radnjah, u kojih se uporabljuje kamen'ugljen,

Belgijanac, pri ltecliv na njemu, moZe bolje pla6ati svoje radnike, i robu

cjenije proclavati negoli to moZe Francez 6init i.

Francitidnih dokobzira na r

Dok sproti izvan.ino, nego r

Ako przasluZbe; aJzasluZbom i

Bilo ovbude iudo,obstojnosti

Jer, slanadnevnice rrobom nat jenevnicami n

Veliki gbitka, ne biprestanu radiSto zasluZiti.

Tada 6eradnika bezJasne su posl.

Sudimo,burkanje i kinarod r:.azjaru

Za platit iStetu, koju sui druge spremdug od cleseta

IVu, kadafrancezki razhtroSkova danaiviSe negoli je,

I(amo idujavil i smo, da'tajnikom

u mi:koji je vinom

q99

ravo je po

poslici i l i ,

one noYce

)rao novce

paju? Ako

ne stegnu

rkvene po-

gocl moZe?

rijahu novi,ali l i no6u;

;a mladi6a,

po osnovi,

r mislili ili

la socialisti

6nu porabu

rakoga, tko

l mudrovao

m je barun

udara, koii,

njemu nisu

iskali ve6u

li nikakovu

r. Nu za5to

lje, kojoj je

irdca.

j. 20 centi

amen-ugljen,lnike, i robu

Francezki republikanci, Sto iz neznanja, a ve6inorn za volju prak-ti6nih dokaza, koje su rzvana dobili, sklopide trgovaEke ugovore bezobzira na razlike meclju cienami prirada i medju nadnevnicami radnika.

Dok stanoviti francezki obrti nisu razmjerno sti6eni uvozninomproti izvanjskim obrtom iste vrste, dotle francezki obrtnici ne mogu naino, nego svojim radnikom nadnevnicu umanjit i, i l i posao obustaviti.

Ako poduzetnici, glavniEari, raclnju obustave, radnici su bez svakezashibe; akoli glavniEari snize nadnevnicu, radnici ne mogu svojomzasluZbom izlaziti.

Bilo ovo i l i ono, nije dudo da se burkaju glavnidari i radnici, i nebude 6udo, ako u zemlji dojde do ob6enita ustanka, a uz dana5njeobstojnosti do njega mora do6i.

Jer, slabij i i srednji glavnidari moraju bezuvjetno propasti, akonadnevnice ne obale tako, da se njihova roba u cieni moze s inostranomrobom natjecati. Udine l i to, oni su izgubil i radnike, jer ovi t imi nac[-nevnicami ne mogu divjeti.

veliki glavniEari, koji se mogu zaclovolj it i manjim postotkom do-bitka, ne bi morali naclnevnice jako obalj ivati; nu dok manji glavniEariprestanu raditi, bude se na6i radnika bez posla, pa 6e ovi navalit i , zai5to zasluZiti, k velihim glavnidarom.

Tada 6e ovi mo6i nadnevnice po svojoj volj i ustanovlj ivati, pa etoradnika bez svakoga posla, eto drugih, kojim se radnja ne izplariuje.Jasne su posljedice, koje iz ovoga stanja moraiu nastati.

Sudimo, da je i sam'a ova obstojnost clovoljna za razurrrieri danadtrjeburkanje i kipljenje' u Francezkoj. Nu ima i drugih obstojnosti, kojenarod r,azjaruju i upravo nagone na zlo. Da napomenemo samo jednu.

za platiti Njemadkoj ratni tro5ak i za naknaditi svojim drzavrjanomitetu, koju su im Niemci paljenjem i ru5enjem zad.ali, i za nabaviti oruzjei druge spreme vojnidke, koje su Niemci odnieli, Francezka je uEiniladug od desetak miliarda. To se moralo uiinit i.

Nu, kada se odbiju kamate staroga i ovoga novoga duga, i sav ostarifrancezki razhod do gocl. l8?0., tada se izkad,uje, da povrh svih onihtroEkova danadnja republikanska Francezka troJi iest sto miliona franakavi5e negoli j6 ikada tro5ila.

I(amo idu ti mil ioni? u Zepe kojekakovih bitanga. u svoje vriemejavil i smo, da je g. Gambetta, postav ministrom, imenovao drZavnimtajnikom u ministeri ju vojniEtva, sa 30 hil jada franaka pla6e, dovjekakoji je vinom trgovao. Za carstva bija5e 9 nadzornika zeljeznih cesta,

223

i govorilo se da ih je preve6. G. Gambetta imenovao je 7 novih nadzor-,

nika. Razumieva se, da su to najhrdjaviji ljudi.

Takovimi ljudi obtrpane su sve struke javne sluZbe; oni beru

prevelike pla6eo i kroz praktidnost dobivaju jo5 vi5e" Narod pla6a,

strada i uznemiruje se, od dana do dana izgledaju6 osloboditelja, koii

se ne pokaZuje. Tu nije 6udo, da pojedini razredi, odjeli i l i naroda na

svoju ruku r,ade.

Jer kada javne oblasti svojim postupanjem dokaZuju, da u zemlji

ne ima zakona ni pravice, nego da jadi radi 6to ho6e a slabij i Sto moZeo

tada onim, koji ne 6e da budu tudjom Zrtvom' ne ostaje druga van

sloZiti se? pa kada su jaii, raditi kako rade i drugi jadi.

224

Tko bi rdernonstracije,

smatrati prost

4 ne mogu dnTako su c

druga6iju mo6slpbij i negoli j

Ni mi nena Austriju-Mapreziru i ne, rr

U Taliji seoni provale prt

U Tali j i seaustri janskoga 1koji je u oprau BeEu bio. On

Je li to gerlr tom dvozublju

Mnogi kaZuje samo 30 reprizbornici?

To je obsjesabornici 4?0 redana5nji vrednij,

Republikanaj" n. p, g. Mancirpod zapovietl Vi

lzor-

leru

a6.a,koj iI n a

mlj i

oLe,\ A D

MAFIA I ] ITA I , I J I

S u 5 a k , 12 . s i e i r r j a l g83 ,Tko bi vjerovao austri janskim magjarskim novinarrr, rnorao bidemo'stracije, Eto se posli je smrti Obertlan*a po Tali j i pokaZuju,smatrati prostirn djetinjehjenr: nekoliko ludjaka i zancdenjaka vide"a rre mogu drugo" i zato ih se nitlro ne boji.Tako su one novine pisare i clo sorferina, clok je Austri ja imalatlrugaii ju moc negoli ju ima rranas, u Jot je onaj tali janski" Zivalj rri 'slabij i negoli je sacla"

Ni mi ne clrZirno, tra 6e 'tari ja ,r.r 'aj koji tra, bezuvjetno rravalit ina Austri ju-Magjariju, nego .smo osvjedoieni, ,a one rrernonstracije nepreziru i ne rnogu prezirati muZi, koji poznatlu onaj tali janski kvas.u Tali j i se r"rri lr l.vlaju veliki trogodjaji, i sar'o od zgotle, stoji, ,aoni 1-rrovale preko polit i ike granice a'rrr"sn;" kraljevine Tali janske.

U Tal i j i se v i ie n€ sano: ,Dol je Austr . i ju<, nego tahojer : i> I )o l ieaustri janskoga pukovnika(, ter lro,l otirn razunrievaju krar,ia urnberta,koj i je u opravi austr i janskoga pukovnika, I tao v lastn ik 'ukovni je ,u Beiu bio. Ona dva gesla u istinu samo su jetln<_r.Je l i to geslo za republ iku, Prot i monark i j i? Jest , i n i je , i upravoQ torn < lvozubl iu leZi mogu6nost , rnoZda potreba izvanjskoga rata.Mnogi l<aZu: u zastupniEkoj sa'or' ici ima rr00 i lanor.a- 'rerj ' rrj irni

i;r: i i lrrtt reprrblikanaca, rlakle ito 'roZe ta ruhovct sa svinri s'ojinri

To je obsjena, i b i la b i jo5 i ont la , kar l b i se kazalo. r la je u onojsabor'ici 4?0 republikanaca; i ovako frr"^ L njih broj prer'aleian. Svidanainji vrednij i rali jani otgojeni .., L"o rep'blirranci, za rr:purrl ik..Repu'l ikanac bijaSe n. p. Lq'rnarmora kako i Garibaltri, republikanacj" n' p' g' Mancini kako i g' Irnbriani. .a l<,rro je Garibaltl i .,,n"r"ro st' ' iopod zapovied Viktora-Errrr.r,r., lo, tako ie sutra g. Imbriani stupiti l lotl

225lrll

;

zapovied kralja Umberta; i protivno, moglo bi se tlogoditi, da g. Manciniustane proti kralju. Da stvar razjasnimo.

Talijani se smatraju nasljednici Rimljanao i znadu, da su ovi zarepublike ne samo Tali ju slozil i , nego i sav onda5nji sviet, koji je v' iedio,osvoji l i . Za monarkije, Rimljani su sve ono izgubil io ter je i ista Tali jaraztrgana.

Po njihovu sudu, sva nesre6a Tali je dolazijase od njezine srabo6e,a ova od njezina izudjenja i razdjeljenja medju vladare.

Dakle republika je Tali janom preporuEena ne samo sa znanstvena

zato oni udari5e raditi, da mo6 i ugred vradard sataru. u tri svrhu

trpit i ' ve6 s majkinim mliekom Tali jan je usisao osvjedoden-ie, davladaru ne treba vjerovati. '

Evo kako su .s tim naukom napredovali:Maksim d'Azeglio bija5e markiz, dakre ve6 time umjeren naprecr-

njak. Proputovav Tali je i vidiv stanje naroda i duhooa, on zaprosii dobt audienciju kod Karla-Alberta.

226

Kad jnaroda, krzgoda, da i- vojsku.

Nato Ikazalo: >Mizpuni svoj

Dok jtudarilo seonda stoprrse u tudjicrje mrtav u

' Kad su

otadbeniitvrdriali do or

Nekojenje. Posljedtamnice bacii svakako p

Svaki uoni iesto sameti5e i odsri smatra56'nt k o b i s e u l

Namjestprvih slova(Mazzini ovLproti neprija

Oyo strazap:ali, toga pobsudjivale sri inac; ako l iu ob6e obsud

Na vap,ajda ,javne oblaza obstanak siete ustrojit ivojevati; a i nnaroda raditi

] Iancini

I ov I zA

r vrie'dio,

ta Ta l i ja

mad i ja ie ,

i jana . ue

rc . n i za

' s l a l r o 6 e o

L jedan ne

i je lak ie

jer svaki

zko j " sad

f lans t l eDa

, . u ko j ih

L ju ra t l i i e .

a ukinuti

u nj ihova

orn , moZe

tvari ni je

je s lab i i i ,

. tu svrhu

,r i jatel jern

r l jud i ne

l ju r le oko

i orl nj ih

svakn z lo

r ien je . da

:n na l t re t l '

t n z a p r o ; i

IGd je kralju sve razloiio i zaprosio ga, neka se zauzrne za stl-a!.narocla, l iralj mu otlg'r 'ori: kaiite nasim prijateljem, kacla bude tornuzgod'a, da 6u ja za Tali ju dati moj zivot, moju djecu, moj imatak i rrroju- vojsku.

Nato kralj poljubi markiza, a ovaj izpovieda, cla mu je ne.to u d'Jikazalo: >Maksime, ne vierui mulu -- Za nekoliko godina l(arlo_Albertcrizpuni svoju rieE, ustade za Tali ju.

Dok je sre6a sl 'zi la na razboju, kako tako; nu kocl prve nesreceudarilo se vikati na izdaju Karla-Alberta. - D'Azeglio ,, 'o 1" vjert,r,a,ronda stoprvo, kadno je mudenik-vradar ocrrekao se priestolja i ukrcaose u tudjicu radje nego da opozove ustav. D'ugi su mu ' jerovali. r.arlje mrtav u grobnicu spravljen.

Kad su Tali jani tako sumnjali o muZu, koji je tolike dokaze svojegaotaEbeniEtva pruZio, i sebe istoga Zrtvovao, Iahko si je mislit i , Jto s'drZali do ostalih svojih vladara.

Nekoje vrieme bijahu otaEbenici za usranke, ter Eesto bija.e smut-nje. Posljedica bijade, cla su najbolj i sinovi domovine bil i davrjeni, utamnice bacani, i da su stotine, 6esto tisu6e poitenih i judi bile groblienei svakako progonjene i muEene.

svaki ustanak dobro dolazija5e samo vraclam i vladarom, pa su gaoni 6esto s,ami i zasnovali i izvadjali. -- vicliv to, otaibe'ici se opa.metiSe i odsucli5e svaki ustanak, svaku javnu smutnju tako, cla progra-"ixei smatrade' neprijateljem naroda, a pri jateljem vlada i vracrara svarioga.tko bi se u kakovu smutnju pustio.

Namjesto ustanaka bucle 'veclena >Nlafian. To je ried sloZena izprvih slova izrazv >Mazzini *otorizza furti, incencrii, avvelenamenti<(Mazzini ovla56uje k'asti, palit i , trovati). To bijaie i program. nu samoproti neprijateljem naroda i sjedinjenja domovine.

Ovo straino drrrZtvo razgtarra se po zemlji, pa ovog umori, onogazapali, toga ,porobi. Javne oblasti izgubise mo6 i ugrecr - one su orlpri jcohsudjivale svalioga. tko bijaJe obtuZen; sada gledaie rra uteEe odit zlo-i inac; ako l i to ne hijade mogu6e, one ga obsudi.e najbraze, kacr su gau ob6e obsudile.

Na vapaj sluibenoga svieta, da se prevratnici sruze poclrimi sredstvi.da javne oblasti moraju postupati po srol"- zvanju, po svojoj prisegi.za obstanak svoj i svojih obitelj i - Mafija o.lgorru"", dopustite namiete ustrojit i i oruZje nabaviti. pa 6emo javno, na polju proti vamivojevati; a i nas veze naxe ota6beniErro zvanje, rrusa p"isega, i obstanal<naroda ratl it i za domovinu.

227

Ako javni sluZbenici misleo da oni sebi i svojim obiteljim moguirtvovati l jude, koje njihovi vi5i ne trpe" zasto ne,bi otaibenici zrtvovalione sluibenihe sre6i svega naroda?Ako javne obrasti rabe krv i imatak naroda samo za eebi.ne pro-bitkeo zasto ne bi otaibenici krv i imatak neprijatelj i domovine, rabil iza dobro ob6enito?AIco drugi ne probiru oruzje ni sretrstva proti muzem, koji traieslobodu i sre6u ne samim sebi nego syemu narotlu, zabto ovi muZi. ne bise sluii l i oruzjem jedinim koje imaju" proti javnim neprijaterjeh?Tako su jedno vrieme i moralisti jednostrani ,r"rto;rii ttrafiju sapetii ocrniti *od narod'a' a ona im je ovako oclgovarara. N. ,ra.ko"o prepirkaprrestade - narod, koje 'z osvjedodenja koje od nuZde., pristade uzMafiju,

Mafiji ne bija-e do smrti pojedinih rjudi, l<oriko tra ustrasi svojeprotivnike' Kako vojvodu parme pred njegovim dvoromn tako je natrgu' medju stotinami nazoinih, po danu, ,riro"ir" t ,;;;;; peregrinaRossija.

ovaj preodli.ni muz bija.e pravi otaibenik, ari on moradijaseumrieti, jer se usudio rrao minista" p"pi sluziti i za ustay ratl it i , kon5to se Pio IX' izjavio proti Karlu-Arbertu, ir i. kako otaEbenici stvaruzimaSe, proti sjedinjenju Tali je.Bez dvojbe, stotine nazoinih vicljele su, poznale su, mo$le suuhvatit i i one umoritelje' Pak itako, umoritelj i utekose .i ostadodenepoznani' zadto? zato jer su jetlni nazo.nih misli l i kako i oni, a drugisu se bojali osvete njihovih drusova.Osobito djapi raz.iri.e Mafiju medju seljane, medju gracljane, medjuvojnilce. Ona postade trepetom vlacla i vladara I ,rj i t o"it, pri jatelja.Kad je ona htjela, ovi su se svi za sre6ne drzali. da joj mogu slu.zit i-u istinu' oblasti-bez vrasti i ugreda ne mogu imati iskrenih privrze.nika, nego svatko gleda, kako -lZ"o osigurati se kocl onih, kojih febli inja budu6nost, ir i bar ne svezati . ' ,noj oa". s onirni, koji su od dana,sclo sutra.

u tom stanju duhova Tali je lahko je razumjeti, za5to propado5epriestolja tali janslca bez cra ih je itko svojski branio: jedni rari jani 'njih gledaSe neprijate'l je ,r""od", drugi ne imado.e ocl njih nista dobra,tre6i, koji od njih Zivi5e, boja5e se iraniti ih.Da budu zazhil ja htjele, same fi l jarke napuljske bile bi rnogleprotjerati onu rukovet garibardijevaca, a ovarro, 200a mai*va osvojikraljevinu od kojih 12,000.000 ctuda.

Yi iastnbojali

Mafije,

I 1junaitr

izvan II

NajsjajrO n s e tTalijC, r

Taldruge ksvoju obbenici, i

Onahovu gve

228

logtl

).r'ali

pro'

abi l i

traLe

re bi

?apeti

r irka

e u z

svoJe

e n a

grina

l i jaie

kon

stvar

le su

adoSe

drugi

ned ju

r te l ja .

IuZit i .

ivrZe.

iih je

danas

ratlose

jani rr

i lobra,

rnog le

osvoj i

Yojnici ne imaclo5ei iastnici, imavdi svojebojali smrti otl svojegaMafije.

za Sto ako ne za svoju nesreiu vojevati, generaiiprobitke, ne usudi5e se svojski raditi, i"t ,., ."

kojega druga, lioji bijaie ilan ili privrienik

I garibaldi jevci vojevade za narod, zajuna i tvo i usp jeh ov ih , a nemarnos t on ih .izvan Piemonta.

dornovinu, za slobodu. OdtudaTako bijaSe i po ostaloj Tali j i

dati dokaze svojega otaibenidtva.svoju 6er dao za kneza Napoleone.mu Cavour kazao, t la to pita sreia

Tali janil drZade i drZe tlo dinasti je Savojske kao takove, koliko i dodruge koje' Nu katl je viktor'Emanuer razvio zastavu ne za se? ne zasvoju obitelj., ne za Piemont, 'ego za sav narod tali janski _- ovi otai-benici, i republikanci, veselo st.i i fe pocl onu zasravu.ona je i i la za istor' svrhorn, za kojom i o'i, ona je zastupala nji-hovu svetinju:rsjeclinjenje Tarijc. oru iL bijaie naj'spjeinije srerstvn.

229

iivotinjao turo bogatstvoi moZe, da

r6inu,. tu surva moZe se

rzan, ali nijenjih svagda-ljuju, ali nea zaklanjati.

oEeni, da je

drugi, koji:ik, u istinuivake nepri-

pitati. Jer,ra posljedak

Li je dao tu

Ie vlada zakoji vojujn

djati, prernne dolaze rr

NEKE POJAVE U FRANCUZKOJ

S u I ak, Z. o iu jka lg83.Da razgledamo nekoja pojavljenjeo Eto Ee ovo nhjnovije vriernerazvija.e u Francezkoi, ter se iz njih najlakde ^oZ" p,ornqri ,,"r,1. ,*zemlje. Razumieva se, da prijatelj i narodi i slobode arrrg";i j" a nepri.jatelji drugaiije ocjenj.iu ona pojavljanja: oni ,u ,,"J njimi sablai-njujuo ovi im se bar potajno vesclc.U svoje vrieme javismo, da dana5qji francezki republikancio ko+5t. su pokvaril i sve ostare struke javne sruzbeo nastoje pokvarit i tarro:jer sudbenu struku. Oni zahtievusa, dh vlada rnoZe, kad ho6e, sudceodpustiti, i to su zakrjuiili, Ari jo* nijir odredjeno, da Ii sucrca ima po.stavljati vladao ili ga ima izabirati ne zne se tkoo ni kako.Nu ti ljudi jos nisu posve raztrovari sudstvo francezko: sud je pro-ira.ao, da knez Napoleon, izdav poznani proglas,, nije radio proti za-koriu, pa je kneza pustio iz zatvora.Ukidni sud francezki jedini je tumaiitelj zakona, i samo u romntoji njegovo uzvi.eno zvanje: on ne izri.e osude u stvari, nego ukidaosude prizivnih sudova pa im nalaZe iznova suditi, ako su oni krivorazumili, zakon, i l i povriedil i postupovnil<.

stignuti" da zakoni i sudovi imaju

ff ;'' "u : ,; ;;,1"'":Tl"l'1,;,'n::patba: Ijudi se ne pravdaju o" ,"uuo1to

je u Francehkoi mzmierno maro

_ Tu moze odvjetnik znatio kakovu parbu mora dobiti, tu moze nizisudao sigurno suditi - tu moie biti pravna sigurnost. A gdje nije tako,tu bi najbolje bilo ukinuti pravni.rce Ekore" Jakorrit

"" plri rpovnike, isudbene oblasti, ier i pastiri mogu suditi kako im kada u gravu puhne.

Odvjetnik kneza Napoleona pokaza sudu rjedenje ukidrroga suda o*god' lSlJ', 'u kojemu stoji, da netjelesni 6inr, kao sto su ri lr i i spisr,

237

ne iznaiaju bil jegu, koja oznaduje napadnu6e il i atentat. Sud, po svojojduZnosti, pokloni s6 tomu rje5enju.

ono rje5enje izdao je sud Bourbona, Luclovika xvIII., pocl zastitomonoga rje5enja stoje svi Francezi. Pa tko bi rekao, da su republikanciproti onomu rjeSenju, i proti suclu, koji mu se zclusevno i po zakonupokorava?

,R6publique franQaise< kaZe, da je sucl, drZavii se onoga rje5enjater pustivdi kneza Napoleona, obruZio francezko sudstvo. Ako ovaj list,kao Sto se ob6enito vjeruje, jo5 zastupa misli pokojnoga Gambette, lahkoje vidjeti, Sto bi danas pokojnik radio, da ne bude umrao.

JoS samo jednu crtu za pokazatio u tom pogledu, znalaj clana5njihrepublikanaca. ,Temps<, moZda najvidjenij i republikanski l ist, ne na_valjuje na sud, nego razlaZe, da Ein kneza i\apoleona, u sebi, zbilja nijeniSta, nego da ga dvie okolnosti iine zloEinom.

A mi mislimo, da naravu iina ne mienja dan ni no6, da stvari zle,zakonom zabranjene, nije slobodno priljepljivat ni clrugadije razglaii.vat po'danu ni po no6i; a stvari zakonom dopud6ene cla svatko mozerazSirivati kada dospije i ho6e, i po danu i po no6i, i priljepljivaujem iu novinah.

u ostalom, pri l jeplj ivatelj i su podranil i, obavil i su posla za mraka,i za sutona, i za dana, pa su po danu priljepljivali dok ih nisu protjeralii l i pozatvarali. I novina je donilo onaj proglas. Dakle i in, da bi bio izabranjen, nije obavljen potajno.

Ako li su priljepljivatelji. metnuli proglasa na ku6e, u ob6e na mje-sta, koja nisu odredjena z? oglase, onda su oni zbilja povriedili pravodotiEnih vlastnika. Ali poradi toga imaju pravo tuziti se oni vlastnici,a ne ,Temps<<, osim ako oni stoje pod njegovim skrbniEtvom iti Stit-nidtvom.

Medju pedepsami karna zakonika francezkoga dolazi takojerizagnanstvo (bannissement). Tom pedepsom obsudjenilc je obr'zen.

238

infamira

biri stitr. Ovo

preVelikr

razdjelji,

Daksu Sto saIsoja su sni glas ir

, N i Ipamet domotnu i 5medju zar

MoZdniti iz do:mo, Sto sda se posiane. Dal*dvojbe svr

Dok inajjednostrtu pedepsrje6u vlada,

Jest; rb i la ustanose ne 6e to1

To 6epadaju podmovine bai

Tako rna svoje imsu svi ljudi

U istinrIjudem il i oJmaka, za sv,

I nut, tt ivno: n. p.drZave; a jaraditi.

l , po svojoj

od zaStitorn'epublikanci

po zakonu

rga rjeienja

ro ovaj l ist,

bette, lahko

rj dana5njihlist, ne na-

, zbil ja nije

sta odredje-rstih povrie-

ivanja mora

a stvari zle,

i je razgladi-

;vatko moZepljivaujem i

ole nagnatr,volje, kako

n pril jeplje-

a za mraka,

su protjerali

da bi bio i

rb6e na mje-

:iedili pravo

rni vlastnici,

vom ili Stit-

takojer

obruZen.

Dakle knezovi Bourbona i 'Bonapartea. izagnani iz domovine bez dasu 5to sakrivili, bez da su t'uzeni ili obsudjeni, izgubili su ocllikovanja,koja su stekli u sluzbi domovi4e, ter kod braka svoje cljece ne bi rieEni glas imali.

Ni Bourbonom, ni Bonarpateom, nikomu Sto bi mi znali,,nije napamet do5lo, ikoga, poradi makar zloEina polit iElcoga, baciti pod tu sra-motnu i gnjusnu pedepsu. Izumljenje toga junaitva i pravoljublja spaclamedju zasluge danaSnjih republikanaca francezkih.

MoZda 6e tko re6i, da su oni nastojali dotiEne knezove samo uklo-niti iz domovine, a ne baciti ih pod posljedice izagnanstva. rlIi ne zna-

Dok se u obstojedem zahonu ima pedepsa izagnanstva, ne bijade rinajjednostavnija stvar, kad su ve6 htjeli, medju slu6aje, koji padaju podtu pedepsu, staviti takojer Ein i l i poku5ai, kojimi se napada na obsto-je6u vladavinu?

Jest; ali tada s3 republikanci ne bi bil i pokazari ovakovi; to hibila ustanova zakona, koja se proteze na sie Franceze, a republika'cemse ne 6e toga. oni su stvar stegnuli samo na >Elanove vladav5ih trbitelj i".

To 6e re6i: za onaj isti 6in i l i pokudaj, za koji ostali Francezi nepadaju pod nikakovu odgovornost, Bourboni i Bonapartei moraju iz do-movine baieni b i t i .

Tako rade oni ljudi, koji kaZu, da su republikanci, pana svoje imenjake iz pro5loga vieka, koji su na ielu ustavasu svi l judi pred zakonom jednaki.

se pozivlju

izjavil i , r la

lazi

j e

U istinu, povlastice, te rane zakona, grade se u pri log pojedinimljudem ili obiteljim, a teretnio stezu6i zakoni grade se bez o"sebnih irni-maka, za sve drZavljane, koji one zakone povriede.

I nut, danadnji francezki republikanci izumile i rade uprar.' 1:ro- -

t ivno: n. p. g. Floquet moze raditi Eto mu drago za postati naiel ' ik,rmdrZave; a jao Bourbonu i Bonaparteu, koji bi se usudio tak.va Ftoraditi.

239.

Dosada r" :"1

drzavnici bezuvjetnim jemstvom slorro,e smatrarirazdieljenu neodvisnost vlasti zakonotvorne? izvr5uju6e i suclbene.Pa nut, francezki republikanci pomie.ari su te 6ve tri vrasti: orriisti i grade zakone, I

sude ljude koji nisu nidta sakrivil i ter ih nitko netuZi i ne moie tuZiti, i tu ;voju o*au ovr5uju.Senat je sastavina zakonotvorna tiela po istom zakonu, po ko;.emje to i sabor'ica zastupniki ' r nut, zastupniki grozilo se,senatu upravo itoljagamio ako ovaj sliepo ne pri.t"o" na- odnosne zaklju.ke. senat nijese dao ustraiit i ; ali; po o"r""6i, ,"

"r1. dosta.

S u 5 a k, I t . oZujka l8g3.Vriedni republikanci kaZu, d" j., Ludovik-Filip progonio Bona-

fi"hlf"ffi,ttt orleanceo njih ia repubrikanc., o" da bi i sro€nisuresitim,,,t;;1":::illl'"f:ll;IJif, llll,'"1"","j,1'1il:*::lprotivnike, ne rade ni5ta novao ,ri i ," 'rr"p""vedna,

Takovo urnoy,p o r i t i i ka,," " " r. ", :lil jT',f:,1!:*i:, ;'"y H *.il[l' : :;il r t ;.,; "::rnorali bi ga snratrati najve6im ,loEi.o_.Uprav' zato, jer su drugi zlo rabil i vlast, pravi clrzav'ici rnorajugled'ati ' 'a ju nitko ne moze zlo rabiti. Nitko nikoga 'eduZ'a ne snriprogoniti ' Ako se krivica opravdava krivicom, ka.la b-ud" ir i,r i""r ' k."1?Nije l i Francezkoj ve6- dosta tog" poiit i fkoga proganjanja, hoje trajeve6 blizu 100 godina, i kojemu;""1rr=r,rrrog., l judi i sre6e irtvovano?r Ludovik'Firip, i Naporeon III. progonise doti inike samo poradi

::?1,:"t :i":,i:' ii:,;itt" *i""' i"t'o <ranasnji ""o";i;;; "i pro so n e

K tomu, -or,"".k"_.i*aju ;tanovite predsude, iesto zlo6e, kojim seie tezko otresti j oni i ivu i ."ar o"

-rrrl1"*r,

naderu; oni- sebe 'oisto-ve6uju s driavom' s narodom, toko au svoje osebne proti l.nike ' i ne-prijatelje smatraju protivnici ili o"p"ilut"lji cieloga naroda, iste driave.Progone6 Napoleor-,e, koji su radil i o njegovoj propasti, Ltrdovik-Fil ip oslanjao se na dvoje: a" i"i"l"r" ,rr" Iyrpof.orr" i isit" priestoljaza na vieke, i da ie ,r1.g" ,rr"n.l f"".r""rt i izabrao za svojega *ralja.uz ova dva gibara, kada se uzme u obzir jo. naravska sebi.nost v:ra.dara, Iahko ie r.azumiti ako i ne oo"".rali, ono progonstvo.

240

rde smatra l isudbene.

i v last i : on iih nitko ne

r, po ko1'ematu upravo i. Senat nije

r 1883.

onio Bona-a b i i grofe i sve koji

;one6 svoje

:em; svaka:publikanci

ici morajrrna ne snr.iicam kra j?koje trajeovano ?

no poradii progone

kojim sele porsto.ke i l i ne-:e drZave.

Ludovik-priestolja

iralja.

lnost vla- STUDIJA ZA SPOMENIK ANTI STAREEVICU( Antun A.ugustiniicl

A Napoleon III. progone6

Franc6'za, koji su ga izabr,ali i

moslo bit i.

Orleance oslanjao se takojer na milione

vlast mu dali, pa je kocl njega i osvete

Ako grof Chambord dojde na priestolje, on je osvjedoEen, da ga

je Bog uEinio vladarem, pa po tom osvjedoEenju on 6e raditi naprama

svakomu Francezu onaktlo kako bude sam mislio da je pravo i da Bogu

za svoje Eine moZe raEun dati.

Tko je dana6nju republiku uveo? Narod francezki, koji po zakonu

sam, ob6enitim glasovanjem, ima odluEivati o vladavini i o svojemrr

naielniku, nije u tom ni jednomu ni upitan, a kamoli cla je svoj sud

izrekao, kano cla je njegova volja izvrEena.

Bio Elan clinastije, bio drugi drZavljanin, svakoga treba po redo-

vitu zakonu petlepsati, ako zakon pogazi. To zahtieva i pravica i sre6a, i

isti obstanah druZtva.

ZaSto dakle republikanci progone samo Elanove dinastija, prem ovi

nisu ni5ta sakrivil i? Zato, jer se boje, da bi t i Elanovi mogli postati pred-

sjednici republike, pa kralj i i l i cari.

Ali nitko, ni EIan dinastije, ne moZe postati naEelnikom Francezke

proti volj i naroda. Ako dakle narod nije za one Elanove, njih se nitko

ne mari bojati. Je l i narod za nie i l i za njih kojega, onda poStenu Frarr-

cezu ne ostaje drugo nego il i izselit i se i l i iskreno pokorit i se volj i

naroda.Boje l i se republikancio da 6e Elanovi dinasti ja i neEista sredstva

rabiti, da 6e po narodu splttkariti i mutiti? Ali tako su republihanr:i

svoju republiku stvorili ter ju dri'e. Zaito dakle ne bi bilo dopuS6eno

Bourbonu il i Bonaparteu Eto je dopuS6eno svim drugim?

Pa gdje je dokazano, da Orleanac i l i Bonaparte ho6e a da drugi,

ponosan, svojeglav, ne 6e, postav predsjednikom republike. uEiniti se

vladarem? Nije l i republika, kako i monarkija, samo forma vladanja, a

nije li glavn,a stvar svake vladavine - sloboda i blagostanje naroda?

Jesu li Boulboni i Bonapartei, kao drugi nekoji, primili narod

slobodan i prosvietljen, zemlju cvatu6u, pa jesu li narod hrporr.-' barbara,

z6hrlju dolinorn suza uiinili; da li se i od njih svi zlotvori lagati i krivo

prisizati uEe?

Bourboni su iz razlidnih i rogobornih Zivalja jednu veliku drZavu,

jedan velik i prosvietl jen narod sloZil i ' Za toga je i trpilo i propadalo

pojedinaca, takojer sjajnih; ali cjelokupna dom.ovina, ukupan narod

samo dobiSe.

241

A Bonapartei su Francezku jednom od izudjenja obranili, h clvaputju iz nizka stanja na Eelo drEavi uzvisili, Sto su iob""i iodi samo zaFrancezku udinili dana.nji republ'ranci, hoji progone o"t "irr"

Elanoveple?nena, bez kojih ne ima poviesti Europe k"o, lrjekor."?svaki narod, u vrieme srabo6e iri pokvarenja, t ih boresti ocl kojihnjih nijedan nije osiguran, uzdr'ava se vi.e svojom pro.los6u .egosadanjoS6u.

Rimsko carstvo? cielo vrieme svojega obstanka, desetke vjekova,iivi lo je iz poviesti, iz ugleda, iz uspomen e _ iz zalihe, koju bijaderepublika hod ku6e i vani ostavila.

Tursko carstvo ve6 tre6i viek Zive samo iz veridanstva, sto ga jeprva5njih vjekova steklo. zivot mu je tim veli ianstvom zadojen, takoi'ilav' cra bi tezko koja europejska clrZava prezivira budi samo dviegodine, kakovih desetak zadnjih preZivi Turska.

r Francezku, za ove'republihe, i kod hu6e i kod crrugih narorla,a stekla za Bourbona i Bonapartea.et bucle zauzeti svoje mjesto medjunevaljanoga Zivlja. A mora i l i oslo-

_ Da 5to, i druga plemena izvan onih clinasti ja, i drugih l judi .rsim

onih dinastidkih Elanova mogu za 'omovinu zasluga ste6i. pa, kakodruge ne progone clok nisu r..ioi, o"go im pruzaju priliku da narorlusluZe, tako za5to ne rade i s Elanovi i inasti ja?

da je rodjen od stanovitih roclitelja.nije. Republikanci mogu driati zaurbone il i Bonaparte; nu oni ne biru rodjeni Bourboni i l i Bonapartei.

S u i a k , 14. o iu jka lBgS

Jer se onaj priedlog senata nije' sabor'ici zastupnika Einio dostasramotan, i jer se sramotnijemu ne bija5e nadati, vlada je morara hajkuproti dinasti jaim bar za das u svoje sake primiti. ona ju je po svoju zasada ut i5ala. Kako?

Medju v.jniikimi .astnici sruZiie tri orreanca. Dva su ih g. 1820.-r.vojevala proti Njema.koi, jedan ih je u tom ratu zasluzio i dobio redpoEastne legije, tre6i, premrad, ne mogase u onom ratu udioniifvrv.ti.

Svaluru po vn e g o g . i

Bezniikogavalja prrcieniti.

Drulberu velilumbaratirazumniji

DakldrZavljanljeni za rmovinultjera iz r

I n arala, pa jtako prol

N u nzakonu, itu radi u

Fran,Zivost barkova su rniEkoj ste

Svakisamo nak,kov koralrni na naie

Taj j,kraljestva,

davina do

Nijedra kamo dauzorni Easl

Vojvog. Gr6.vy, z

242

,branil i, h dvaputrq budi samo zanekrive dlanove

ve?

bolesti od kojihpro5lo56u nego

lesetke vjekova,ihe, koju bija5e

nstva, 5to ga jen zadojen, takorudi samo dvie

drugih narod:r,a i Bonapartea.e mjesto medjuI mora i l i oslo-

gih ijudi .)sim

te6i. Pa, kakoiku da narorlu

rvit ih rociitelja.rogu driati za; nu oni ne bii l i Bonapartei.

rjka IB83

ka iinio dostamorala hajku

ie po svoju za

r ih g. 1870.- I .o i dobio redrdioni6tvovati.

svaki taj mui, u izvr.ivanju vojnidkoga zvanla hoded samo jednuuru po vru6ini i l i po ruznu vremenu? vide je za domovinu trpio i stradaondgo g. Gr6vy sa svimi svojimi drugovi.

Bez dvojbe, mor4i je domovini sruziti i koristiti takoj6r izvan voj-niEkoga staleza, one su zasluge iesto uspjeEnije; ari nijeclnu zasrugu ne

:r1t]l,.n""rt"ati, a onu, u kojoj se Zivot trtvuje, uviek treba dostojno

crenrtr.

f naSao se u francezkoj vojski Eovjek, koji oskvrnju3.e ime gene.rala, pa je sva tri ona orleanca iz sluzbe odpustio. I vojska"je francezkatako propala, da je to dopusti la.

Nu mozd'a 6e nam tko re6i, da smo u strasti, jer da vlacra radi pozakonu, i jer da se i vojska mora pokoravati zakonom i oblastim. vradatu radi upravo proti oEitu zakonu.

- Nij8dan onaj Orleanac, poracli bilo hoje one mane, nije ni tuZen,

a kamo da bi obsucljen bio; paEe sva tri su priznana kao najEestit i j i , kaouzorni Eastnici.

Vojvodu Aumala, generala, imenovao je sam predsjednik republike,g' Gr6vy, za glavnoga nadzornika vojske; vojvodu cha"t."s, puhovnilcao

243

i vojvodu Alengona, satnika, vojniiko je povjerenidtvo, nakon prorra-zivanja, predloii lo i preporudilo za promaknu6e. Takvi su to dastnici.

oni su l i5eni svojih vojniEkih dasri samo zato, jer su rocljeni Bour-boni. Pa, kako je ovaj put zakon pogaZen proti njim poradi plemena,tako sutra on moze proti drugim pogazen biti poracli njihovih plemena,il vjera, i l i polit iEkih nazora, i t. cI.

Gclje samovolja oEit zakon gazi, tu nitko nije sigur,an. Udes onihOrleanaca ti6e se ciele vojske francezke, i jer javne oblasti ne mare zaprava ni za dast vojske, mi suclimo, cla bi bar sama olla morala na tesvetinje bditi.

AIi, sude6 po dosadanjern njezinu ponadanju, dini se kao da je iona kakova je republiha.

To budi dosta o groznih pojavljenjih. Sad evo jednoga, koje sma-tramo poslje'dicom onih. Na 14. p. mj. predalo je trgovaca i obrtnikafrancezkih predsjedniku republike predstavku. lz nje vaclimo:

>Nestalnost ministarstvi, s kojq trpimo, odbija se i na gospodar-stveno stanje domovine, vani nad se izvoz umanjuje, na5a izvanjska inaselbena radnja oslabljuje se? ter inostranstvo, koriste6 se rastu6imizahtjevi na5ih radnika i neslogom naSom, malo po rnalo grabi obrte,koji dosada na6a svojina i naS ponos bijahu.

Kod ku6e nam, lrosli se steZu i pouzdanje propada. Duboko naklonirepublikanskim ureclbam, rni zrrarno takojer, da njih razvijanje i traja-nje vezana su na cvatenje trgova6ko, obrtniEko, poljocljelsko i f inan-eijalno domovine.

To cvatenje palo bi u pogibelj, ako bi Francezka opazila, da kri-zam nije kraja, i ako bi sabor nastavio baviti se neplodnimi i strastve-nimi prepirkami, a odgadjao bi djelotvorne reforme, koje narod ne-uztrpljivo izdekiva.

Do5lo je vrieme, da se javne oblasti sloZe, da sastave i da drZeministarstvo trajno, koje cla uspije u odluEenju, da 6.e republiku branitiproti svim nasil jem, dolazila ova s koje mu drago strane.(

eitamo, da je i radnika i poljodjelaca clalo predstavke, g. Gr6vyju;ali ne znamo? je l i to istina, i ako jest, rre zrrafi).o) Ito stoji u tih precl-star-kah. Nu closta nam je i ona, koju napomenusmo.

Mi onu predstavku smatramo najznameniti j im, najzamaEnijim do-gacljajem odkako clanraSnja republika stoji. Trgovci i obrtnici, glavni nov-iari, odluduju6i razrecl druZtva francezkoga, nakloni su republiki, aliuz uvjete, koji su posve u redu: da ona osigura slobodu, r,ecl, blago-stanje naroda.

244

Rutizpuniti,sl iedi za

Izve6 pre

makar cLudovik

elasjednikstoji odGambett

'Bez

se je na

ito ugra

U ri vladi,jer do j

Daostavil i,oni ne rraztjerar

AIzauzeli i

cezka ile

Kac

vica i 6r

6e njem

okrutnik

republik

A rnaprama

6emo se

slugi nat

neduZnil ,

Sam

koje nje

dok ga c

L protra-

iastnici.ni Bour-

l lemena,llemena,

Ies onihmate zala na te

d a j e i

rje sma-rbrtnika

rspodar-anjska irstu6imii obrte,

nakloni

i traja-i finan-

da kri-itrastve.rod ne-

da driebraniti

)r6vyju;

h pred-

jim do-rni no'r-liki, ali

, blago-

Republika je sjajno dokazala, da ona ne moZe ni jedan onaj uvjetizpuniti; bar da clo clanas nije njih ni jeclan izpunila. Odtuda po sebisljedi zakljuEakz za volju sre6e naroda neka republika propadne.

Iz one predstavke mi ditamo ne samo da je Francezka republikeve6 presita? nego da Francezka zahtieva monarkiju, malcar diktaturu,makar despociju. Mi sudimo, da bi ona makar u vladavini, kakova bija6eLudovika XIV., premnogo dobila? prem do onakove ne moZe do6i.

elanovi predstavke, kako i drugi svatko, doista znadu, da pred.sjednik republike ne moile stvoriti ni driati trajnu vladu, budu6 ona nestoji od njega, nego od sabora. A sabor je i najvidjenijega svojeg,a mud4Gambettu, za nekolika tjedna iz vlade protjerao.

Bez upu56ati se u osobita razmatranja, svatko moie znati, Eerrruse je nadati od sabora, u lcojemu svatko glecla samo gdje 6e kako li 6eSto ugrabiti, kako Ii 6e strmoglaviti sv,akoga, koji Eto vriedi.

U onoj predstavki najsveEanije izraieno je nepovjerenje i saboru,i vladi, i na6elniku drEave, i vladavini. U njoj, Etono rieE, govori ulica,jer do javnih oblasti niSta ne drii.

Da bi j,avni oblastnici bil i ikakovi otaibenici, oni bi svoja mjestaostavil i , pa bi narod pozvali, ne'ka odlu6i o svojem udesu. Bez dvojbe,oni nO 6e to uEiniti, nego 6e svoje l iepo djelo nastaviti, clok ne burluraztjerani.

A bude li se, kako treba, naskoro na6i muZ odludan, koji 6e sezauzeri za stvar naroda? Mi to ne zrrarno, nego smo sigurni, da ga Fran-cezka Leljno izgleda, i da 6e uz njega svi bolji Francezi veselo pristati.

Kada na to dojde, a do6i mora danas i l i sutra, jer to pita i pra-vica i 6ovje6anstvo, kada na to dojde, pa bude krvi i progonstva, tada6e njem,a6ke, slavosrbske, i srodne im novine bjesniti na despota, naokrutnika, koji 6e vriednim republikancem i u najgorem sludaju samorepublikanaca mjerom mjerit i.

A mi koji smo proti svakomu nasil ju i progonstva a za pravicunaprama svakomu, mi 6emo se nad onimi prizori iskreno veselit i , jer6emo se njimi uEvrstit i u osvjeclodenju, da svatko mora po svojpj za-slugi nadaren biti, i cla nitko nikako ne moZe sagrie5iti proti onim, kojineduZnike progone.

Samo tim nadinom moZe narod francezki opet zaazeti ono miesto,koje njemu_ pita sloboda i sre6a Eovjedanstva, i koje on je zauzimaodok ga danaSnji izrocli ne izdaclo5e i porugom ne udinile.

245

osebnim

ni kraj,i mogupravog

h, kojea, kadada sve

rju, akoi s e n eu svega

iu kako:i, negot , prot irgnemo.

SASTANAK BEEKIH DJAKA

S u 5 a k, 28. oZujka lBB3.tseEkih djaka ocllu.i lo drzati sastanak, na kojernu cla prosravetrspomenu preminuv5ega glasbenika Vagnera. Javna oblast dopusti im.Na sastanak croSlo i uEiterja sa s'etri i l iSta, i dranova rajsrata, medjuovimi glasoviti g. Siinerer.

Na sastanku svicljelo se javnomu po'jereniku da zaltrani drZatigo*'ore' kon dto se s tribune 6ulo neugodnih riedi. e""a.j"arrit sastankaizjavi druZtvu, da onaj povjere' 'r zabra'juje go\rore. Nato nastade graja,ter g. Siinerer skodi na tribunu.

viSe puta iuro se s tribune iodobravaro se u druztvu, cla car Nje.maEke ima postati carem i Austrije, i sliEnih zdtavica.Rav.atelj sveud'i.ta ukorio je cijake, t l iern're te demonstracije, isve je djake opomenuo, na tabri sveuEili.ta, neka se .uvaju sri.nihizgrecla' Na to dja.ka crruztva BeEa, njih dvadeset, odgovori.e ravnaterjuu spisu, * kojemu mi 'e narazirno ni iskru austri jan.ti 'e, ni iskru dina-sti ikoga duha. On im na to odgovori_sada u.itelj i vocre aisciplinarni postupak proti djakom; a sud po.stupa proti g. Siineteru poradi ,-",rrri" jav'oga mira. Njega su njegoviclrugovi rajsrata preclali suclu.

Takova sludaja mi se ne sjecamo u bivsih tali janskih drZavah: on jekao povlastica Austri je, cruarizrnom ojaEene, i zajeclnicom s NjemaEkomosigurane. Razgleclajmo tu sablazan.

rravo razpustit i sastanak, ako ovaj6,en, a ne ima pravo rie6 clavat niripada samu predsjeclniku sastanka.

Pravi zastupnik javne oblasti mora znati, cla mlacli l ju,i, u pi6u,mogu Sareno govorit i, desto kako ne misre. Tu se ho6e razbora: on

25r

mora znar\ je l i bolje da dojde do sablazni, i l i ja bolje ovu neugodnurieE ne iuti, onu na dobro, tre6u na Jalu tumaditi

Jer ne sart,l.)orote, nego or1na njoj bio protiliatla nru se Je olb io reZko pogr ieS

Kad je r .ecpred porotu, gcljerazlagat, dokaZivatirne dobiti? Svatl

Nekoji svjetu,lne pred bedkom pto je doista Beiartsed Zeli pod Njem

Ako vlacla posse Fto je gore por-lada traZila i nadstvar povjerit i, da j

. proglasi I i ga

lrna porote, koja mVe6ina zastupr

izruEiv g. Siinerera,rna5i l jube blagoclatidobivati dok pocl n,sarrra, mi bi raclo znaditi sjedinjenje njemnjernaEko.

Nu nami je ovdtiEkim strankam, akiskreno kazati svojesrguran za svoju osebnika nitko i pod ni5tt

Jer, svaka vlaclagleclati cla ukloni zarnjemu dati navesti nesl'ojim nadinom, kao

- Ako taria sabor I

tako i clrugi, i deseti, isvakomm; koji su izr.u

Samo ako takovo postupanje ne korist i , treba sastanakto bo je manje zlo nego dopusti t i javnu sablazan. povjereni l iovo ni ono, nego je smutnju poticao, i ni je se osviestio niga je predsjeclnik polugi i mrZnji izloljo.

razpustit i.

nije udiniooncla, l iada

Nekoji kazu, da je g. Siinerer kad5to denjen. Tako ohiino l iukarcigorrore o l judih, kojih se boje, a ne mogu im closko6iti. Nu alio je o'Senjen, na njegove riedi ne bi se marilo mnogo paziti, ter ga sud. riaoSenjenika, ne moie obsuditi.

Da bude sastanak razpus6en croli se crao na izjave, za hoje nil 'edozvolu iskao ni dobio, sablazan ne bi se mogla dogoditi, ir i u najgorern

sluiaju bila bi ostala zakopana u dvorani sastanka.

A ova*o, evo stanja stvari: javna oblast, kroz svojega zastup.iha-zametnula je smutnju; obruzi la se je ; pust i la je , c la." .u l r l " ru ' razv i iai do kraja razvije, pa nakon toga postupa i radi, da st'ar dojtle u velikujavnost.

' Mi sudimo, da bi g. Stinerera, tuZe'a poradi veleizclaje, rnoral,r

krivirn proglasiti svaka porota, kojoj je do zako,a i clo Austri je, a rtraga poradi smetanja javna mira ne moZe obs*diti porota. koja isto clrzido sebe .

252

leugodnu

azpustit i,je uiinio

cla, liacla

kukavci

ko je on

sud. kao

koje n i je

najgo1'em

rieii biostvar od

jer jerta

e vjeruje,

Lstupnil ia.

rn razvija

r u veliku

veui i l i5 tajavu sv ih

tiji, a za

NjemaEko

rradi toge

ostupati i

tukao.one, koji

[ jemaEku;or-i ne bije pocl loZi

e, morals:rije, a tle

r iSto dri i

Jer ne sarno cla je tuie' poradi rnale'kosti, koja nije vriednailorote, nego on u tom pogleclu nije kriv. on bo je na tribunu i5ao ina njoj bio proti volj i povjerenika, na kojega te stvari ne spadaju, palracla rnu se Je ovaj protivio bez svakoga prava, mi ne znamo) bi li onajbio teiko pogrieiio" kacl bi mu bio vrata pokazao.

Kad je ve6 toliko pogrje'saka u6injeno, je l i vriedno stvar tjeraripred porotu, gclje se g. siinerer doista ne 6e braniti, nego 6e svoju stvarrazlagat, dokaZivat, utvrditi, pa tirne iz zla uEiniti jo5 gore. - Tko budetime dobiti? Svatko, Eamo ne Austri ja-Magjarija.

Nekoji svjetuju vladi, neka tu parbu vocli precl kojom drugom, samone pred beEkom porotom. Ako je komu do obstanka neoclvisne Austri je,to je doista Beianom. Dakle tim svjetom daje se razumjeti, da i istitseE Zeli pocl' Njema6ku.

Ako vlada posluSa taj savj6,t, bio g. Siinerer obsudjen, ne bio, ne z,,ase -xto je gore po Austri ju. Jer ako bude ohsudjen, re6i 6e se, da jevlatla traZila i naSla najgoru porotu, Lojoj je samoj mogla svoju zlustvar povjerit i, da je tuZenilc ve6 un,apriecl bio obsudjen.

Proglasi li ga porota nekrivim, rc6i 6e se, da u svoj Austriji neima porote, koja mari za Austri ju. za njezine javne obrasti i njih ugled.

ve6ina zastupniEke sabornice rajsrata okrunila je to l iepo djeroizruEiv g. siinerera, svojega druga, sudbenoj vlasti. Ako vriedni autono-rnaii ljube blagodati, koje su njihovi narodi dobili od Ausrrije, i budu ilrdobivati dok pocl njom budu, Ler za obstanak nje m,are vi6e neg onasama, mi bi raclo znati, kojim pravom, kojom li snagom misle oni zaprie-diti sjedinjenje njemaEkih pokrajina, ako se za nj zauz..,u one i carstvonjemaEko.

Nu nami je ovdje samo do naEela, koje mora biti sveto svim poli-tiikim strankam, ako to ime zasluzuju. Zastupnik naroda ne mozeiskreno kazati svoje mnienje o javnih posrih, ako nije proti svakomusiguran za svoju osebu. Dakle, dok traja njegovo javno zvanje,, u zastup-nika nitko i pod ni5to ne smi dirati.

.ner, svaka vlada moze imati strasti, koje ako ju obuzmu, ona moz,:gledati da ukloni zastupnika, koji joj nije po 6udi. ona moZe protinjemu dati navesti ne samo politidkih nego i drugih izgred.a, moie ga,svojim naEinom, kao dati u i inu uhvatit i.

Ako tada sabor pristane uz vladu, onaj je zastupnik uklonjen, patako i clrugi, i deseti, i svaki - dto se clogocli jednomu, moZe se dogoditisvakornu; koji su izrudil i jednoga, s EaE6u ne mogu clrugoga uzkratit i.

253

Time sabor gubi ugled i upliv, drZi tro -qe, da zastupnici ne smiduni istinu proti vladi govorit i. A gdje je takova vjera u saboru, tu hinajboljd bilo, da ga nije, jer s njime bi nestalo samo obsjene, kojanarodu viSe Skodi neg ikoja ozbil jnost.

Time se ne zaklanjaju krivci. Zastupstvo traja samo nekolihe godine,dok ono mine, krivca po zakonu pred sud: kroz to vrieme 6in ne zastari:ako krivac umre, umrao bi i izruden sudu; ako ho6e, ima vremena ?aute6i ovako i onaho; ako utede, neka mu vlad.a zai,eli sre6an put. nekamu veselo dade putni trodak i, ako treba, uzdrZavanje vani.

On bo bjeZanjem dokaZuje, da se 6uti krivcem, a to kod drugihpremnogo vriedi; on, ako nije vanredan muZ i znatna irnetka, vani nemoZe Skoditi koliko kod hu6e makar u zatvoru. U ob6e, rnahar sviutekli, manje je nego da sabor izgubi vriednost u javnu mnienju.

Medju na5e slabo6e ne spacla prevelika l jubav Niernaca. Nu ovaj putustavovjerci su se ponil i kako valja, i zasluZuju Stovanje. Autonoma5ipako pokazaie sve praktiEnosti: kao l judi, koji ne znadu svoje zvanjeil i za nj ne mare.

Kako moZe stajati kako l i napredovati zernlja, u kojoj su takovejavne oblasti, takova saborslia ve6ina, i vlacla ko3'a se na nju oslanja?Sto dobra moZe uiinit i ve6ina, koja i najsveti je naielo gazi?

254

G. Taafe ualter opemu. Uskih izvora, a riz istih izvora r

Pripoviedajedan ih govoraput jedan pogoovdje: bilo u Ar

>P. L.o je .

velikodudno je :polit iku. Sada jr

Zato, , jer j tAustriju, a oyoMagjari paze na

Ali tko je brNije Ii iudno, dtrebaju desi odon duZan?

U zemlji, uili itko uEiniti, dve6inu, bila kakoza ne re6i pravr

Al i >P. L.<odito kazati, nCgra skrajna manjinrkostruSio se kolil

On daje razu:u naielu, ne gam

e smidr!

r. tu bi

Le. lioja

gocl ine:

zastari :

lena za

Lt. neka

drugih

i.ani ne

lrar svi

vaj put

nomaii i

zvanje

takor.e

slanj a ?

I \AEELO VEEINE

S u S a k, 3. l ipnja 18g3.G. Taafe moZl na se uporaviti onu: >Saepe premente Deo, fert Deus

:i:f ;ff::'J,l"ti".' p'oti

";"*"1" ,*",,"" Lrovcrn, koji crpa iz istin.iz i s tih izv o r a ;;,il! j: ;T#: "r,J,,Il ;, :;;l J*:;*il;:*i**;,"u,"nlo*"ulTii"ul;'#,i:"lT*"1:'; dva sina a*-* ," p"oroke, jerput jecran pogodio,.i kad bi br; p"";"";*::t#Jr1f1:,.il 1"Tj-;ovdje: bilo u Austriji Sro mu a""Soi il"Sjari imaju pravo.,P. L.< je vikao, i prietio, Oi t ua vidio, cla g. i""f" za nj ne mari,velikoduino je zagovara-o: po nekoji naiin i hvailo s.-r"J"" i njegovupolit iku. Sada je velikodu5je ,r*nl;* groZnje se ponavljaju. A za5to?Zato, , jer je g. Taafe

""rnorrio 6"ski ,ubor, pa ho6e da poslavii#l-llii;i"";; ,l:j:"t*"

rvr"g;a'i' it;" '" duditi, oilu ,"-,""avati, craAIi tko je branio g. Taafe', da ve6 davno nije razpustio deski sabor?Nije Ii dudno, da j1 0n to stoprvo s,ada uiinio? za dohitive6inu, .to

:Ttffif;'i od s. Taafea

".#;;";anost, pravicu, a to nije ri imU zemlji, u koioj nije ve6ina Slav6, kojim raiunom moze g. Taafeili itho udiniti, da boi"

"*t", ii"* i io*o se ho6e osobite darobije. A;'1""'"::f f:"ffii"ru:,il;'"

ri p"i""u'i i s' raafe, i ..,"r.i pametni,AIi >P. L.< znadu6..d"

ir u rnanjini, nije zave6inu, pa to ne smioiito kazati, n'go nastoji pojm" ,"*r.ia;. O1 le, bez d,a ,ni, uumanjinu,

il*ll',ff.T"-Tiil"';l:AFffi;; oiito, on i" ;,-;;,; tizam, paOn daje razumiti, du ori, a ne broj ima vladati. proti tomu zahtjevu,u nadelu' ne samo ne ima p.igooo"n, L"r. i" ovo nadero sveto, i treba

255

raditi, da rnu se narodi dime ve6ma priblize, a izvesti ga poclpuno rrebuclu mogli nikada, kako ni clrugo nikakovo na6elo.

Ako makar kakova ve6ina stanovit din smatra za tlobar. a samojedna oseba za neclobar, ona ve6ina ne bude naravu 6ina promieniti, teron ostaje ncdobar ako je zbil ja takov, pa onaj pojedinac ima pravo"i moralo b i na n jegovu b i t i . Sve'e l ike mis l i pot idu od pojedinaca, ave6ina im se bar s podetka protivi.

u stvarih zivota upravo se o tom radi: da se odkaZe, gdje je razur..gdje l i nerazum. Drugimi riedmi: u pojedinih sluEajih tko da odludi nakojoj je strani dobro, koristno, pravedno, na kojoj l i zlo, dkodlj ivo,kr iv idno, i t . d .?

Svaka bo stranka brani svoje, a rudi protivniki rTazore i stajali5ta:kako jeclni, tako i clrugi kaZu i moZcla vjeruju, t la je kod njih razum,znanje. Kako do6i stvari rra kraj?

Tu su samo dva na6i'a: i l i na Eake, pa bude pravo imati onaj kojibude najjaEi, i l i pristati na ono, za ito se vecina izjavi. Razumieva se,d,a to valja samo u javnih, u ob6enitih stvarih, i cla ve6ina mora bitiprava.

Tko je sada jaEi, do 6asa rnoZ8 biti slabij i. A i ve6ina, kada stvarbolje promisli i strasti uti5a, moze promieniti nazor, pa sutra prigrl it iono, proti Eemu je danas glasovala.

Ako se ide na Sake, napokon mora sarn jecran iovjek ostati --najjadi; i l i bucle viSe ljudi, i svi budu jednoga u svemu i bez prigovoraslu5ati.

Dakle mudrovali i radil i l judi Eto im clrago, oni moraju prigrrit inaEelo ve6,ine, za uteci naEelu samovolje. za da ono na6elo u Zivotu nebude Skodlj ivo, treba nastojati da broj, da mnozin,a bucle prosvietl jenai oplemenjena tako, da moZe pravicu ocl krivice, koristno od skodrjiva,i t. d. razabrati, pa Sto valja, prigrl it i .

Fo svojoj navadi >P. L.n ne zna Eto govori, kacla nasieca, da javneposle ima razumna manjina, a ne nerazumna ve6ina obna5ati. Jer, bilarazumna? bila nerazumna, uviek manjina obna5a one posle, pa se pitasamo: tko da postar.l ja onu manjinu?

Ako se postavlja ona sama, evo nas u samovolj i; ako l i ju postavljajudrugi, evo nas u naEelu ve6ine. - Je l i mo6i mnoZi'u, broj, stegnuti 'abolju, razumniju kolikd6u, pa ovoj posle povjeriri, za cla se ukloni mno-iina i teZko6,a koja je s njom skopEana?

To, je ne samo rno6i, nego Eesto i treba u6init i. odtuda tlolazi clik-tatura, od koje u svoje vrieme stoji spas narocla. Ali i to mora mnoZina,

256

ve6ina udiroblast . neg

Al i )ppravo glasave6inu. Osiriza ]\iemaca

Nu prtrazum, kadii t . d .? I l i nI l i .moZcla io

Ako ovrkoji obna5ajri misli, i rac

,p. L.i.Zali, pa da ndobije, vlast.eehiju; Eto ngospoduju i l isvojoj ' domovimaju podpun

Mora da ,jer udeni l juclikakovu drZavu

Istina, Mato metafizitkobude to veselje

Bilo Sto rrboji takojer eei najve6ma boja

runo ne

a samo

niti, ter

i pravo?

naca, a

j tazulTl"

dludi na

rodlj ivo,

lajaliSta:I razum?

,naj koji

rieva se,

rora biti

Lda stvarprigrliti

ostati -"

lrigovora

prigrliti

iivotu ne

rvietljenaSkodljiva,

da javne

Jer, bila

a se pita

ostavljaju:egnuti na

Ioni mno-

lolazi dik'

mnoZina,

ve6ina udinit i, jer drugadije ona manjina, onaj diktator, nije zakonitaoblast, nego samovoljno posil jenje.

AIi >P. L.(, po magjarsku, ho6e da se i u e"t i i i kod izbora daclepravo glasa samo naobraZenij im ljudem, i misli cla bi t ime Niemci clobil ive6inu. osim MagjaraT sav sviet zna, da eesi ni u naobraZenju ne zaostajuiza Niemaca.

Mora da , 'P. L.< govori o magjarskoj drZavi u Mjesecu il i u Saturnu,jer uEeni l judi ne znadu, da su }lagjari na Zemlji utemelji l i i l i ,urror,ri ikakovu drZavu.

Istinai llfagjari, i njihovi vrSnjaci u znanju i u po5tenj u, znada zato metafiziEko bi6e. Dobro, neka se vesele; ali neka prr", k"Lo d"gobude to veselje trajati.

Bilo Sto mu drago, kobyo je pojavljenje, da se magjarska drZaveboji tahojer eeha. Mozda bi M"g5a"i najborje uEinil i , kacl bi se najpri jei najve6ma bojali samih sebe.

257

O JAVI \OJ UPRAVI

S u 5 a k, 1 l ' srPnja 1BB3'

Otrovni cluh, 5to no ga u prvaSnjem nacrtu spomenusmo, obuzme

ne samo javne sluZbenike, nego i narod i djake' Ovi, vidiv da je n' pr'

jedan cazot postao predsjeclnikom ukiclnoga suda, dobivaju nedvojben

clokaz, cla znanje ni clobro ponadanje u javnoj sluZbi nista ne vriedeo

pa se primaju sredstvi, koja su njega promaknula'

Dok se tako napreduje u Eastih i pla6ah, i red iastne legije dieli

se za 6inii Skocll j ive ob6inam il i pojedincetn. - Tako se dolazi u stanje'

kakovo drugdje vlada: kada se vidi iovjek, koji ima javno odlikovanje,

pita se: za koji je zloEin taj iovjek dobio praporac? - a kada se vidi

6ovjek, koji ne ima javno odlikovanje, pita se: kakovo je dobro taj

iovjek udinio, da mu nije dalo praporac?

U takovih obstojnostih javni sluZbenici moraju izgubiti 6ast i upliv,

javni moral mora propadati pa s vremenom i propasti: mora nastati

zvjerstvo, kakovo se u svakoj pokvarenoj zemlji pokaZuje'

sada mozemo i6i u skrajnost i re6i: uzmimo da su u danaSnjoj

Francezkoj najsavr5eniji zakoni 6to ih um i srdce ljudsko mogu smotriti,

i cla su svi javni sluZbenici u svakom pogledu najvrstniji i najvrjedniji

muZi. Recimo da je tako, Pa Pitajmo:

Sto mora u toj zemlji nastati, dok joj je na delu iovjek, koji potrebe

ni probitke naroda rre zrra i za nje ne rnari? Odgovor je siguran: u njoj

mora nastati ovo isto stanje, koje se ima uz sreclnje zakone i uz svako'

vrstne javne sluZbenike.

Nasiekosmo, da je zakon orudje, koje moze u miru stajatio i moie

se na dobro i l i na zlo naroda upotreblj ivati. On je o sebi ni5to, prazna

rieE, pa bio i najbolj i: njegova vriednost stoji ocl uporabe, a ova o'l

javnih sluZbenika.

Kada postane javnim sluZbenikom, 6ovjek ne prestaje bit i Eovjekom'

nego priclrZi svoje slabo6e. Odprije, imao je gleclati poitenim naEinom

258

za svoje probitNjegovi osebni

T u s e o n rbitke smatratii Zelit i da i drval jano,obnaia

Dakle EtopoSteniji, vidiopazi, rnora p,poStenja.

Ali bitang:bitangi ugodi, c6e manje bditinajboljoj vjeri

Kad mu pri pokoristi, on ri preotmu mah.

Za onim mjavnih sluZbenikne pazi jedan nrgleda za se.

Kael ostali ,

. lak5e i sigurnijebudu6 ga sliedrpovjerenjem, ja,

Tako u sveFrancezkoj. -

radi o probitcihsastavljaju se dra naprama drug

Ove druZbe.na mje'sto najviS,nju i l i do nje, 1

Jer bitangi rstoji da vade dimpa htio po5tenonjegovo mjesto u

Bitanga je Inajve6i lupeZ njo

rpnja 1883.

usmo, obuzme

v da je n. Pr.aju nedvojben

5ta ne vriede,

ne legije dieli,

lolazi u stanje,

Lo odlikovanje'a kada se vidi

r je dobro taj

it i 6ast i upliv,

: mora nastati

iuje.

iu u danaSnjoj

mogu smotriti,

i i najvrjednij i

:k, koji potrebe

siguran: u njoj

one i uz svako'

stajati, i moie

li ni5to, prazna

rabe, a ova od

e biti dovjekom,

Itenim naEinom

za svoje probitke, sada ima raditi takojer o javnih, ob6enitih probitcih.Njegovi osebni probitci mogu do6i u sukob s onimi javnimi, i povratno.

Tu se on moZe, i u najboljoj vjeri, prevariti, ter svoje osebne pro-bitke smatrati ob6etritimi. Dakle i on sam mora bditi na svoje slabo6e,i zelit i da i drugi na nje bdiju. - samo tako on moze svoju sluzbuvaljano obnaSati.

Dakle 5to mora slieclit i , kada ministar makar najvrstnij i i naj-po5tenij i, vidi bitangu na priestolju? Ministar, i rrehotice. i bez daopazi, mora popustiti ocl cienjenj a i dtovanja znanja, marljivosti ipoStt:n ja.

Ali bitanga ima vlast, i nad njim Jc, s togir on ie nastojati. dabitangi ugodi, da ju nasljeduje; i dolc vldi. t la ga Ina ne nadzire" i on6e manje bditi na svoje slabo6e, pa ric., mrZda i rrehotice, m.ida unajboljoj vjeri lahkoumno posrnuti.

Kad mu prva pogrjebka ostane bez zlih posljedica, pa6e nroZda rnui pokoristi, on 6e se na drugu jo5 lakse dati. Tada slabo6e izsube uzdui preotmu mah.

za onirn ministrom povuku se i drugi, pa naskoro u svernu rielujavnih sluzbenika nestane stegeT zanemari se znanje, marlj ivost, ir,r itenje,ne pazi jedan na drugoga i nijedan'a javno dobro, pa kako mdze, evakigleda za se.

Kad ostali vide, kako rade javni sluZbenici, i onilah5e i sigurnije, 5to drza da je onakovo postupanjebudu6 ga sliede ljudi, koji znadu zakone, ter supovjerenjem, javnimi sluZbami. .-

259

ih naslfeduju, timzakonito i dobro,

odlikovani javnim

r se ravnati svi vi5i javni sluZbenici,L t i sav osta l i naror l .

rjati, nevaljali sluZbenici odpuJ6ati,rt jecanje u znanju, u rnarlj ivosti,- udohro ._ eto preporocljenja. I(ako

taze? one su nidtetne, on ih se nerm moraju razpasti, jer uz clobrone mogu malo i lanova iz naroclalar ima toliko neprijatelja, kolikogova vrieclnost pozna se samo iz

, da je vriedno napomenuti i raz-a pot i ie i kakovom se pokaZujepokvarcnost i .

eime se ltojaDanas je sve uclarrdrZavljanin dobijenaudi najpotrebiti jr

Srednje i vi5ehoce i sredstva imprimiti se njih or.eil i koju najpotrebiti

. , . , fzr .an Rusi je . I

vrsr l r udionica po Enaobraziti se, za steisvojoj okolici, za badobi ju ovu i l i onu s l r

. A n i o n i h 5 n e

Je sustar' Skola takos njihovom strukom :utit i . pa svim ne mogror se mogl i i moral i r

, Izmedju 5000 clja

j,.: , id" rtolrlo, kad brrrra clodla 1000 izmeclzapel i .

. Udiouice su tako

kor is tn ih s t rar i uaui i ,pohvari, da si cluh oclr

: r Za da u i io l ice to j

ll.l. "."9r se hoce prakr r r . ;e dosta b i t i osobi ta

260

Zbenic i "

enic i , anaroda.L i l jubi: pazitii odpu -mu.

) l)a -ce

s tan je

,u i6a t i ,

os t i , u

Kako

i . One

sr-oje

imat i

po ta j i

s e n e

dob lo

'arot la

ro l i ko

no i .z

I f a z -

aZu j e

SKOLSKI SUS A\ I

eime se l ioja raclnja bolje izpla6uje, t imeDanas je sve ud,arilo u ihole. pudke uiionicedrZavljanin dobije sreclstvo za naoltrazrti se.naudi najpotrebiti je stvari za Zivot.

S u 5 a k, 18. srpnja lBB3.

se viSe ljudi na nju daje.moraju biti, za da svakii po mogu6nosti da se

Srednje i vi5e u6ionice moraju bit i poradi znanosti: da l judi, kojiho6e i sredstva im dopu.6aju, mogu razabrati razli.ne grane znanja iprimiti se njih ove i l i orae) za koju najvise l jubavi i spJsobnosti 6ute,i l i koju najpotrebiti jom za Zivot smatraju.

Izvan Rusije, Englezke i Turske, danas u 5000 djaha srednjih iviSilr u.ionica po Europi, teZ*o da ih je 5 koji te uiionice poraze zanaobraziti se, za ste6i znanje, za 'asradjivati se njime, za koristit i njimesvojoj okolici, za baviti se kojom strukom znanosti: svi ostari idu, dadobiju ovu i l i onu sluZbu.

A ni onih 5 ne moZe u svojih strukah napredovati kako valja, jerje sustav Skola takov, cra su oni obtrpani mnozinom predmeta, kojis njihovom strukom ne stoje u savezu, oni se moraju te sve predmeteuditi, pa s'r ' im ne mogu odolit i, i t ime zaostaju i u onih pojedinih, u kojihbi se mogli i morali usavrsit i.

_ Izmedju 5000 cljaka na vidih uEionicah mozda ih ni 500 ne bi bilo

do tuda doprlo, kacl bi set bil i izpit i pravedno obdrlavali, a moZda bi ihbila doila 1000 izmedju onih, koji s' u srednjih udionicah kroz izpitezapeli.

Uiionice su tako 'reclje'e, da se mladi6 Sto je mogude manjekoristnih stvari nau.i, a da se od svakoga posla odbije, cra si zdravrjepokvari, cl,a si cluh oclroni -- da u svakom pogledu okrZljavi.

Za da uiionice toj svrhi odgovaraju, nije dosta sustav, koji za timi!e,

neso se ho6e prakti.nih uditelja I naielnika im najpraktidnijega.Nije dosta bit i osohita neznarica, nego treba za orra svrhu raclit i . Na

261

srednjih i na vi5ih Skolah riedki su uEitelj i , koje znanjem ne bi moglidesetnici natlomjestit i. I najslabij i pudki u6itelj, ako ga ne pokvare,vrstnij i je i vrednij i od njih. Ali praktidnost!

Ako mladi6 ima 5 uEitelja, on mora znati koliko njih svih 5. Redo-vito on zna i bolje i vi5e neg svi oni; ali ovomu je svakomu dosta kazati,da on rre zrral da se njegovim odgovorom ne zaclovoljava, pa je mladi6propao.

Nu jer Skola ima mladi6a satrti, bez teZhih razloga uditelj i ne upro-pa56uju ni najslabije cljake, nego ih pu56aju, za d.a se mekSaju, 5to ne bibilo mogu6e, kad bi djak Skolu ostavio.

Tu se mladi6 odmah nauEi, da znanje, marlj ivost, dobro ponadanje- da prava zasluga niSta ne vriedi, nego da sve stoji od samovolje, otl

milosti. _- Najslabij i, najgori djak, ako je praktiEan il i je odlidnij ihroditelja, prolazi, napreduje, a najbolj i moZe propasti.

U takovoj Skoli desetak godina, nakon takovih izpita, bore6 semakar uza sva sredstva sa hlpom nauka, koje uditelji najmanje razt:rnejnauka razliEnih, koji se brle zaborave nego nauEe, pravo reku6 za-pamte - u takovih okolnostih koliko moZe biti mladi6a. koii se otmukrZljavosti?

Mnogo je ako ih se u 100 uzdrZi 10, i ovi mora da su osobito Evrstaduha i t iela, mora da su u dobru krugu iivi l i , mora da su od roditeljaosobito odgojenje dobil i.

A ostalim je oslabljen duh, pokvareno zdravlje, podivljalo srdce.Misliti, razsudjivati nisu se nauEili, nisu tomu ni vremena imali, sve boim bija5e - pamtiti tudje rieEi, Eesto prazne, desto neistinite, nikadakako treba neprosudjene, pa zato koje ne mogu bistar pojam ostaviti.

Kad uteku mukam i izpitom 5kola, oni padaju pod nove izpite.I ovdje, osim praktiEnosti, redovito manje zna onaj koji pita, neg onajkojega pita. Ali izpitatelju dosta je re6i, da nije zadovoljan, pa je izpi-tanik propao.

Tu se ima izlika primit i l i ne primit Eovjeka u javnu sluZbu, pro-maknut ili mimoi6i ga ako je u njoj; drugomuo koji javnu sluZbu ne t,aZi.tu je mo6i dopustit i l i ne clopustit da bude svoie vrste naclnevniEarom,t. j. da odvjetnik radio ako mu tko posla dade.

I ovaj, ako mu se obrt dozvoli, ostaje pod rnilo56u il i nemilo56u -za njegov trad, z,a njegovo znanje, za njegovo vrieme jednomu moZe sedopitati petina i l i pet puta koliko .lrugomu, svakomu se moZe, ako seho6e, namaknuti i l i naFkoclit i .

262

Oblastnigovora, kazesu odobreni,onoga ne ima

A oblastviSe il i manjrvanje ako garadnju, za prknjigu ni iitsustav, svoje

Niemci, rsluZbu, dade :- naravski, rnjegov udes s

Dakle oni rade kako ri mirovinu. Piudare tako ratizvjetre.

A vide6 dste6i. Nadini spravedniku krniSta, pa se nr

Opet velirnauEen; on ra(zoblje trelnjekrivo, clobro ije sva u tom. r

mogl iivare,

Reclo-

azatr.,

r lacl i6

upro-

ne b i

Lianje

e , od

rnrJllr,

e 6 s e

,ume,

6, za-

otmu

!vrsta

itel ja

;rdce.

ve bo

ikada

av i t i .

zp i te .

onaj

izpi-

p ro-

tral,;.-

t rom,

i u -

'Ze Se

[o se

oblast ' ik . r ' je lahko: o l jud ih, ko j i ' isu 'a izp i tu zacrovor j i l i , n igovora, kaZe bo se i vjeruje, da su nesposobni. - Izmedju onih, kojisu odobreni, oblastnici mogu probrati po svojoj volj i : za ovoga ima, zaonoga ne ima ovaj 6as mjesta i l i pripomo6i. - odvjetnici ostaju na uzcli.

A oblastnici 'e mare se bojati ' i odobrenih ni zabaienih, svi bo suviSe il i manje satrveni, zaro i prakti6ni, bez osvjedodenja, sramo za uzi-vanje ako ga je, i za strada'je kad se ne irna za uiivari; za ozbil jn'radnju, za pravo uienje, koja sada nastaju, oni nisu, ne mogu ozbil jnuknjigu ni Eitati, kamo li prouEiti ju, kako crakie cla prouie zarrone,sustav- svoje zvanje?

Niemci, uiitelj i magjaro'a i slavosrba, kazu: komu Bog clacle jav'usluzbu, dade mu i zna'je za ' ju. Tu se izpovieda, cla javnu sluZbeniku

izvjetre.

263

IZJAVA LUDOVIKA OZr -GO\ ; I f A

Z a g '- eb, 6. svibnja 188-1.

U 91. bro ju ,Sloboden pr iob6ismo poslanicu g. Frana Folnegovi6a

na g. barona Lucloviha OZegovi6a. U poslanici stoje: izjava g. OZegovi6a,

pa ocjena i stanovit poziv g. Folnegovi6a. G. OZegovi6 dacle izjavu u

beEkoj >Pressi<. On je tu i inom pokazao, da mu je clo tih novina i do

njihova ob6instva, do lista i do Eitatelja za nas tudjih. Dakle onoj je

poslanici pravo mjesto samo u beEkoj >Pressi<.

Da bi g. OZegovi6u, u toj stYari, do hrvatskoga ob6instva stajalo

viSe negoli ovomu do njega moZcla stoji, 'on bi bio izjavu dao samo il i

takojer u kojemu hrvatskomu listu. On nije to udinio. Dakle poslanica,

proti volj i izjavitelja, ho6e da predmet nametne ob6instvu, kojemu nije

namienjen. NaSa je: koliko drugim do hrvatskog ob6instva i f lo nas, tolikc

nami do drugih.

Onim, koji do izjave g. OZegovi6a drZe viSe il i clrugo nego rni

drZimo, prosto je nju u doma6ih novinah priob6iti, prosuditi, makar

pohvalit i. Ali g. Folnegovi6 ide dalje: on je u svoju poslanicu nekojim

naiinom ukljuEio cielu stranku prava, i pozivlje g. OZ6govi6a, neka

nastavi razpravljanje. Po onom 5to rekosmo, kod nas, to znamenuje

svojemu suclu prevelik zamaUaj clavati, i narivavati se g. OZegovi6u.

Pa, kad g. Folnegovi6 pozivlje, izazivlie, moli g. OZegovi6a, a ovaj

se ni ne javlja, na mjestu g. Folnegovi6a mi bi drZali, da smo se sami onom

poslanicom teZko ponizil i ve6 i zaIo, jer smo ij l i bez uspjeha raclit i .

Od 22. travnja do danas pro5lo je pri l i ino vremena. Sto bi mi znali '

g. OZegovi6 nije odgovorio g. Folnegovi6u. Na taj odgovor ne moierno

duglje Eekati, te'r moramo i naIu o tih stvarih kazati '

U onoj izjavi stoji, da je g. baron Ludovik OZegovi6 tlevet godina

Zivio u polit iEkoj radnji; t la satla ne ima volje kandidirati se za ttr

radnju; da mu je tornu volje time ma1je, ito je mislio u drZavnoj svezi

s Ungar i jom na6i {ovol jna jemstva za b lagostanje svoje uZe t lomovine:

270

da mu je nestalr

odurilo; pa sadanade materijalntpri jaznija ni pr

Obiino se i

stYom, s uZivan,godina, sveza je

g. OZegovi6, pre

hija5e iar, koji ,radjala istim pk

Kon Sto je

baEkom, pedtansprostranij ih i l i 1koliko pojediniodpoEinka. Varavolju, nego mu iu toliko volju.

Sje6amo se,istina. U njegovdara, nego triezzaluzetru za dobrstranke Siri5e povi6a ostade bezodurila.

RieE je, dai kako treba. G.paZlj ivim neposrte drZavne svezrda sveza pretiespoznao vlade zaqse pokazalo, dasaborenju. On st

Itako, premjasni razlozi, s l<uZom valjda ne rprsa nosi. Ako Izajemiil i materi.clodekati, to je z

A.

bnja IBB4.

Folnegovi6a

5. OZegovi6a,ade izjavu unovina i do

akle onoj je

nstva stajalodao samo il ile poslanica,

kojemu nijelo nas, toliko

rgo nego miuditi, makarricu nekojim

5ovi6a, nekal znamenuje. OZegovi6u.

lvi6a, a ovaje sami onornpjeha raditi.

r bi mi znali.ne moZemo

levet godinar t i se za tuiavnoj svezie domovine:

da mu je nestalo 6ara, dto ga bija5e u toj svezi nasao, i time da mu seodurilo; pa sada da je Evrsto osvjedoEen, da nijedna ungarska vrada ponade materij,alne probitke - ni ne govore6 o narodnih _ nB 6e bitiprijaznija ui pravednija negoli dosadanje bijahu i nego je clana5nja.

obiEno se Ear prima mladosti, pa ga nestaje 6 vremenom, s izku.stvom, s uzivanjem. o toj drzavnoj svezi s ungarijom radiro se vi5egodina, sveza je ve6 i stajala nekoliko godina, i ne sjil6amo se, da jeg. OZegovi6? prem punodoban, raclio hudi o njoj budi na njoj. Gdje ondahijaSe iar, koji da ga je obuzeo kon Fto je ona sveza ve6 riepo i obilnoradjala istim plodom, kojim i kasnije, kojim i danas radja?

Kon 5to je iarom uzhi6en radio devet godina u saborih zagre-ba6kom, pe.tanskom, mozda i u deregiranom, na porjih ne zna se da l iprostranijih ili plodnijih, kon Fto je radio i izradio ako ne viie a onokoliko pojedini njegov drug - moZda je g. ozegovi6 umor,an i trebaodpodinka. varao bi se, tko bi to mislio - on nije sustao, nije izgubiovolju, nego mu se rladnja odurila, on je za nju izgubio Ear i ukus, i samou toliko volju.

Sje6amo se, kako je on prije nekolfl<o godina nhbrajao groznihistina. u njegovu razlaganju bragodati one sveze n6, opazismo ni maro6ara, nego trieznu ozbiljnost, a u goyorniku gledasmo .lrr;o podtenu,zaluzetv za dobru stvar. f onda, kako i prije i poslije, iste vlade, istestranke Siri5e po na5oj dornovini isti blagosrov; i onaj-poku5aj g. ozego.vi6a ostade bez koristi; nu itako on je ostao u iaru, radnja mu se'nijeodurila.

RieE je, da se Eovjek uii do smrti i jo5 da se ne nau6i sve, Stoi kaho treba. G. je ozegovi6 rr tom sre6niji: kon Eto je devet godina biopazljivim neposrednim svj6dokom i marljivim radnikom na bragodatihte drZavne r'veze) on je prije smrti izgubio 6ar pa dobio osvjedodenje,da sveza pretiesno veZe. On se podoiio i preobrazio sluEajem, on jepoznao vlade zagrebaEku i pe5tansku u vrieme lanjskih smutnja, kadnose pokazalo, da bi tegnulo do6i do pralctiina polag"rrla raEuna i osaborenju. On se osviestio za onih smutnja,

" o" k"o, oj".

Itako, prem on kaZe i zna, za'to mu se vedja politika, nami nisujasni razlozi, s kojih da mu se omrazila. on bo im, oise domovina; poduzom valjda ne razumieva nebesku; varjda ne ni onu, koju svatko izpodprsa nosi. Ako Magjari nisu toj njegovoj uzoj domovini namaknuri nizajemdili materijalno blagostanje, i ako ga ni u budu6e nije od njihdoiekati, to je zbil ja neugodno onim, koji su ga od njih izgieclali.

271

, AIi on mol'e la bar poneEto pregorit i, ako stoji, da su Magjari qno

uEinili njegovoj uzkoj, ili najuZoj, ili Eirokoj, ili siroj, i-li najSiroj, dahle

nekojoj domovini. Mi mislimoo da'se moZe utje5iti onaj, koji ne ima

novaca u jednomu, ari ina ih u drugom Zepu. Nu teZko.onomu, tko ih

treba, a,ne ima u nijednom Zepu ni clrugdje. Ovako, je' i s domovinarni.

Dakle lahko je g. OZegovi6lr u tom pogledu: ako mu propada jedna,

ostaje mu druga domovina, koja, 1vate1 b4r ne propada na odigled kako

ona. Dakle on ne bi morao toliko vikati na M4^gjare ni na njihove vlade.

Samo oqi, u koje mi spadarno, oni, koji irrtaju 4a zemlji samo jednu

rlomovinu, s,amo oni moraju odsudjivati svakOga, tko u tu svetinju dira.

Misli l i g. O{egovi6, da Magjari ni njihove vlade ne uEiniSe i ne

zajemfiSe materijalno blagostanje nijednoj njegovoj domovini, onda

zbil ja to nije dobro ni l iepon Ali muZ pravedau, lcakov je doista on' tr-r

bi ragledao, da l i one druZbe ne znadoSe, i l i ne mogoSe, i i i ne htjedoJe

onomu oEekivanju zadovolj it i .

Za doznati ovo, mi suclimo, da ne treba ni dana devet, a kamo devet

goclina. Da bi krivnja bila u neznanju i l i u nemo6i, na mjestu g. OZego-

vi6a drqgi bi Magjare i njihove vlade pokuEali poduEiti i poduprieti,

i s rirn poslom bili bi,u dan gotovi. Ako li zlo dolazi od njihove volje,

onda bi drugi gledali te krivce ukloniti, protjerati, rnedjutim bi irn se

.po mogu6nosti protivi l i ; kvaril i bi im opaka djel,a, a poel 4i5to ne |i

sami umaknuli, pustiv kriycem prosto polje i proste ruker,

,Na taj 'naiin o.Zimali i ciedil i mi tu toEku iziave kako'nam drago,

iz nje ne znamo viSe nego bez nie, za5to se g. OZegovi6u od jesenas ne

raEi u sa|ore. Razlozi, koje on tomu navadja, stajali su devet $odina,kako stoje i desete.

Ve6 davno se govorkalci, da je g. baron Ludovik OZeeovi6 prosio

za Zupaniju, i da mu je proSnjh odbijena. Sada je ono govorkanje doSlo

i u javnost, ter se pridaje, -{a j i l on tu izjavu izdao, jer da nije mogao

Zupanom postati l Bila ne bila ta- viest istinita? ona u na5 sud ni malo

ne upliva. Mi vi5e gledamo na djelb, he$o na razloge s kojih ono biva,

ter se ovdje drZimo izjave.

Nu kad bi ta viest bila istinita, iz nie bi sliedilo, da je g. baronu

Ludoviku ozegovi6u s Magjari i s njihovimi vladami jo5 gore negoli bijaEe

patriarki Jakovu sa Labanom. Jakov bo ie za sluZbu od sedam godina

dobio bar Liju, pa je za Rakel jo5 sedam godina sluZio; a g. baronu

Ludoviku OZegovi6u za sluZbu ocl clevet godina ne dado5e ni Zupaniju,

a kamo Ii vladu.

272

JoS stojmorao kandipire na5u aui da se on ni;zastupana, jr

pol smatratiOvo 6er

Kad g.nagnati datvrdnju, poclozlogrdilo"

okolnosti naAli ako

brane6u dan,promieniti, rsabor ic i , pa

Kako mu kojo j se zrnarod p la6a

deno zakonslon, da se toclevet godinaosnove pitaju

Ne znajavne sluZber

Kada biOn je novijenuje drugo nzasukanici tvni u autonon

Sto mislivolj i sluZi mkad ih je dtgodina nije r

Tho prirs njome skopuzet i ju . Po

agJarr qno

iroj, dahleji ne imaru, tko ihmovinarni.

ada jedne,

gled kakoove vlade.mo jednu

.inju dira.

ini5e i neini, onda;ta on, tu, htjedo5e

mo devetg. Oiego-rduprieti,rve volje,bi irr seito ne bi

m drago,rgenas neL godina,

6 prosiorje doSloe mogaoni malono biva,

baronurli bijaSer godina

haronuupaniju,

zastupana' jer da ona treba radikarne reforme, za cra se uzmogne i napol smatrati strankom sposobnom za vladu.

Ovo 6emo protresti drugi put.

Z a g r eb, 7. svibnja 1884.

273

Nt'sl i l i g. OZegovi6, t la t lot idr i l judi zlo racle zato, jer ih Nlagjai. i

Na mjest ' g. barona Lutlovika oZegovica, cl .rgi, ako rre bi o str.anl i iprava govorio s hapom ' r 'k i i na kol jenih, cloista bi go'orio clrugaEije.On izpov iec la , t la je r leve t goc l ina s luZ io v la r l i >ko ja , - l j egove su r ie i i ,- podupire clalnje razpaclanje a moZcla i poclpunu propast moje clomo-r - i ' e< ; on b i to j v lad i mozc la i t lanas s luz io , c la se ne bude jesenas nemi r ipokazalo; on sada stopryo kaze ono, Jto su i cl jeca stel i l i i l<a ve6 dav'oznala, kaZivala i sl iedi la.

Stranka prava ni je, u tom poglecl ' , ' i hip basara. Da bucle, tko.v rs tan pos ta t i n jez in im i lanom, zabasao, za osv ies t i t i se on ne b i b iot 'ebao ni t lana clevet. ona, prot ive6 se razloZno to j clrzavno j svezi ipr i je neg je ova uveclena, ni je pokazala neprcseznu rnuclrost, l rego samoda pri l iEno pozna l jude i stvari ; da ju ne vode strast i ne6iste ni enjusnasebiinost; i da l jubi clobro ob6etr i to Hrvata i Magjara. Drugu polovirru

izvan iara g. OZegovi6a, mi raclostno kaiemo, cla je ova stranka i u

Po ra ie 'mu na i inu mi i l jen ja , raz l i ka ruer l j ' l r i l j kami po t i r :e i z ko-r iena tako , c la b i n . p r . h ras t p res tao b i t i h ras to ' r , ka t l h i n ru l io r . ie 'pos tao nchras tov in r . A po l i t i i l i e , v je roza l ions j re , i I . . J . s t ran l ie raz l , r iu iu

' )n, t

se bitnimi, svojeako ih ostave i l ibi jahu.

i ioci je, paikorienje pr.einaEi.njihovimi ternelj iu l iorienu promie

Ali rnoZda seje koji clrugi obuda treba na nj naHrvatom, bolje g<zamjeri, 5to mu r

Njcmu nekaknjega. Nu kad mrje dobro za domorza vlatlu, i vlaclaposl i je n jega? Akostavio takovu strsu stranhe i vladedobro.

I(rS6anstvo ina neumrlost duirsuclnji clan. Tu sustvo i rnufti muha

Dol< hri6ani icla izvan njihove ,biSkupi sposobni z:mogu bi5kupa za nruoie mufti jstvo, nbiti onim, tho je I

Meclju pr.ograveca je raz l ika imcdstvorn. Itaho In i je sposobna za vposta la sposobnombi stranlie nestalo.

Doh mi clrZimobsto jc6i sustav n i

i o i i j r r i

I ' r rh r i i

I i l og( )

r i s r r i l r

o s t a J ' l

: r rJe Iu

o l j l i l r

' ag ja , ' i

o . J { ' r 'go\- i ( i ,

n o v r .

, o o \ |

tranl i i

ra l i j e .

r ie i i .

l o m o -

e m i l i

Lta I f l l o

r t l io.

r i b io

' e z i i

-ca nlo

rJ l lslr a

o \ l l t U

l d i l o

. l io i i

) g l l l i l .

rka l ior i r rf I ! g i l ,

l I o n i l

i a t i j i .

z l to-

r ) l ' l C l l

r i 'rr irr

se b i tn imi , svo jc v rs te I 'o l jen i t in r i teZn jaur i i la ie l i . S to i [ s l ie t l c - " te1ako ih os ta \ re i l i u ko l ienu prorn iene? one pres ta ju b i t i s t rankan i J ro jebi jahu.

i foc i je , pade t reba 6 is t i t , obrez iva t i , uprav l ja t i b i l j l , c r a r i r l io i . rl io ' icnje p'ei 'aEi, taj ih uni i iuje. t lp 'avo je tal io i sa stra' i ia.r i" j sn j ihov in r i t c r 'e l j i . , , \ g . oZegov ic haZe, r [a b i se s t ranka prava i ' ra lau Jiorienu promicnit i , za rnoicra postat i napol sposobnom za vlad'.

A I i rnoZc la se g . ozegov i6 jo i n i je o t resao nehadan jega ia ra , i i i gaje koj i t l rugi obuzeo, rnoZtla rnisl i , da stel i l i ik i l ior ien moze ostat i . ai ida treba na nj nayrnuti i l i 'aciepit i bi l jk ' , koje plod nel iorrru, samo 'eHrvatom, bol je gocl i . Nl i se ne bi Eudil i tornu ukusu: al i .eka ,arn r lL.zamjeri" 5to mu ne bi ht jel i zaclovol j i t i .

N jc rn . 'eka l io p reve6 s to j i c lo v la t le , svaka l io v i ie ,ego r j t i j t lon jega. N ' ka t l m* je ona to l i l i o b lazens tvo , zad to se 'e up i ta : I ta l io r ,oje dobro za t lomovinu kroz devet gocl ina urinio i on, i stranl ia spos.,6leza vlal lu, i vlacla racle6 po svojoj sposobnosti , i ova t lva t iela pri je ipos l i je n jega? Ako m' je sposobr ros t s t ranke za v ladu dos ta , za i to j cos tav io takovu s t ranku, za ; to I i se tuz i na v ladu? A mi ne znarno, ie r r rusu s t ranke i v lade, i ne damo se ' n je , ako onc ne promi i ' obder i todobro .

I(r5canstvo i rnuharneclovit ina slaZu se una neumrlost duie, na naclarja i na peclepsesudn j i dan. Tu su ve l i ka , b i tna nade la . Va l idastvo i muft i muhameclovStinu.

Dok l i t i6ani i biSkupi clrZe, cla izvan nl ihove, a muharne{ovci i r11f r it la i zva 'n j ihove v je re ne ima spasa, t lo t le , sva l io t l ie te uv id ja . n i t i subiSkupi sposobni za muft i jstvo, ni muft i za bi i l iupstvo. nit i mr.f tar1et]or cimogu bi ikupa za muft i ju, ni kr icani muft i ju za bi ikupa lzeti , l i t i l , i -( lnpruo ie rnu f t i j s tvo , n i rnu f t i b i i l i ups tvo pr im i t i : a l io l i p r i rn i , o l Dr .cs ta iebit i onim, tko je bio.

Med ju p rogramom s t ra r r l ie p rava pa r 'ec l j ' oLrs to ie6 i rn sus ta 'onrvcca je razl i l<a i prot imba nego 'recl ju kricanstvorn pa medju rnuha-met ls tvorn . I tako g . oZegov i6 l<aZe kao nov icu . c la ova s t ran l ia r l l rnasni jc sposobna za vlaclu. A, val jcla u iarn, kaZe, cla bi ona moztla naPolpos ta la sposobnom za v ladu, kar l b i sc i z l io r iena promien i la , t . j . l<ar lbi stranke nestalo,

Dok mi drZimo, da vlacle imaju rarl it i za dobro na'ocla. i r ia seobsto jedi sustay n i5ta c lobra za Hrvats l iu ne moze uEin i t i n i rac l i t i

a ) - -z t )

vjer i na jednoga Boga.u buclucern i ivotu, i nabiikupi poznarlu l l '56an-

uz

kako bi mi mogli vladu primiti? A .ok se ,rie o'oga sustava, kakobi nam Magjari mogli vladu povjerit i?

Mi i Magjari 'rogli bi se, u tom pogledu, sloZiti, kact bi se radilo,da se ovaj sustav ukine i nadomjesti drugim, koji ,dgovara programustranke prava' Mozda ne bucle na to do6i. Dakle stvari buclu slieditidana5nji teEai, dok ne propadne i sustav, i joS neito, i jo5 'etko. AHrvatska bude ostati i napredovati.

Time kazasmo, dto drZimo do izjave g. barona I-udovika ozegovi6a.G. Folnegovi6 priznaje joj veriku vaznost. Da bi o' taj sud stezao nasvoju osebu, kako mi na5 na nasu stezemo, i l i da bi ga p.ot"roo samo naone, koji su ga mozda na to ovlasti l i , mi o toj stvari ne bi ni ried pro.govoril i ' Po naSemu mnienju, ona ne sarno nije str-anaiko pitanje, negoje malenkost bez svake znamenitosti, a u svemu, Sto se 'rograma netiEe, svaki 6lan ima sloboclne ruke i sloboclan sud.

Ali g. Folnegovic kai,e, t)a kako on pozclra'l ja, ta*o i svaki 6lanstranke prava mora sa zadovorjstvom pozclraviti onu muzevnu rierlg' oiegovi6a, pa polaze6 s ovoga predpoloZen ja izraztje nazore, s ko-jimi se mi kako ni s onirni o izjavi nei, slaZemo. To 6emo razroi,it i-

Z a g r eb, B. sv ibnja l8g4.Dok g' baron Ludovik ozegovi6 izpovieda, da o'ima vi.e domovina,

a mi imamo samo iednu; dok on priznaje, cla Hrvatska i 'ra autonomijui automnu vladu, a mi to ne uvicljamo; dok je njernu vlada svrhom, anami samo sredstvomq trok on stranrri prava prigovara nesposobrrost zavladu, a mi u toj nesposobnosti trazimo i narazi*o i nadu .,rj"t o i nadudomovine -- dotle on ne samo nije se razstao ocl nagodbeni' strankaHrvatske, nego on se nagodbe clrZi kako i najZed6i l\fagjar, magjaron,slavosrb.

svi ovi kaZu is*reno i jasno isto Bto on kaZe u stvari i magleno.oni hazu: da sve zemlje od Adriatika do Karpata sa.injavaju samofd-"",

pravu, skupnu, i to magjarsku domovirrrr, "

o. p;. Hrvatska,Erdelj i l i koji komad Ungarije, da nije van uZa clomovina, sarno zaviiaj.i to onih, koji su u nje,mu ili iz njega.

oni haZu, da Hrvatska u trih granah ima svoje neodvis'o zakono-tvorstvo i u tih granah svoju odgovornu vladu, t lakle da ima autonomijui autonomnu vladu, koje od nje stoje, i koje oclgovaraju njezinu pravu,njezinim potrebam, njezinim probitkom.

Oni kaZsustav zakonipovjere.

Dakle g.t raZe6, naiaoSto ovaj nit i Iili kojim clrumanje clrZi svpojedinca, i l i

I(ako bi rne samo mislibi stajala nika

>Neodviirkacla im se svisu to uiinil i pvjetar, po obii

A stehli5ipokazali bi sevosrba; mogli Ito docli jalo, i l il ja i bez razbordrugadije raditikoristi pocl oluhoja ocl oluje p

Da bude g.ne bucle izdaoprava pa na nj,stranke, bil i bi 1drZimo vi5e negporudivali, prizr

Do osvjedoiako se clobiju. It i ike stranke pr

MuZ nauki,proilosti i sadandrugu, u istih okgrli ono, proti i t

DrZar.nik m,doiio, da su clrug

276

i . kako

radi lo ,)gralnuslieditit ko . A

govica.

zAo l la

lno na

: i p ro .. negor na oe

i i lan,r rietl

s ko -l .

l8+.

oYt l la ,

omi ju

om. a

os t za

natln

lanka

ja lon ,

l l e n o .

Samo

atska ,

,v iEa j .

kono-

o m r J u

r l ' a V U .

Oni haZu, da zasustav zalionitim, i clapovJere.

cloi i u hrvatsl iu r. lat lu, treba priznati ol lstojei ipo njernu imaju vlaclat i oni, koj im lVagj:r l i r- laclu

Dakle g, Folnegovid, u svojoj plcmenitosti i u l jubavi t lo6r.e stvarit raL 'e( , naiao ie u iz jav i i ' sac lanjem javnu ponaianju g. ozego' i6a o 'o.5t. ovai nit i kaZe niti misli. Na Zelj ' ' i najsveti ju nije se zanasati. Ti*r.i l i kojirn drugim putenr varati se u suclu, slaboria ;", t o;n se viie i i imanje drz i svakoga 6ovjeka, i sre6a ako se posl je . ica b ludnje sre ie 'apojedinca, i l i na bro j l jud i Eto je mogu6e manj i .I(ak. bi stajala stranka prava, t"J ri svali i . jezin i lan u toj sr'a.ine samo mis l io nego i morao mis l i t i r<a*o r . is l i g . Forr r "gorr i i? o.a 'ebi stajala nil ialto.>I\eoclvi5njaci<, koji Po svojoj 'avacli prizn:rvaju i za6acuj' i to ilrarla im se svicli, zabacil i su svoju'nagodbu i sve ito iz nje sliedi. onisu to ndi' i l i pri je neg je g' oZegovi6 izjavu .ao. 0ni, .r.2"6 ." znlti zavjetar. po obiiaju vrtoglavaju viiu6 na svoje rl jelo.A stek l i5 i b i se pokazal i " ako je , mogu6e, jo5 _ iu t ln i i i rn i :pokazali bi se .rugovi g. oZegorri6a, isLrenih Magjara, rnagiaro.a i sla-

"osrba; mogli bi se naganjati s Magjari i njihovimi or"dr^i; karr rri ir.to dodiialo, i l i bi se u natl i pr"r.". ir i, nrogli bi vi i<ati 'a nje bez teme-lja i bez razbora, di l i

o:ri i one uz nagocl'u moraj', i"rto .1" I i rnog,,rdrugai i ie rac l i t i : s tck l ig i b i nal i i i l i l j 'dem, koj i b i r " b" , potrebe i bezl<or is t i por l o lu iu dal i na rnore, pa i i kor i l i rnornare pora. i pogibel j i .koja ocl oluje prieti i njima, i -or.".o-. i broclu.

- Da b'de g' oZegovic izpustio onu stavk' o st'anrri praya, rraliar. cra' e bude i z .ao i z j a l u , a ,a buc le sve iano 'o t rp i sao p rog ra r ' s t ra ' r , e

prava pa na niernu se l iandidirao. rni ga ne bi p.iznavali i la'o'r o'estranhe, bil i bi pr.t i njegovu izrror', i 1o; rirr-,e pokazali bi, da do njegat l r z imo ' i . e ' eg o ' i , l i o j i ' i za n j g rasova r i i l i b i ga l i ao s teh r i i a ' r e -po ru i i va l i . p l i znava l i .Do osvjetloienji i, t lo nadeli i teZlio se dolazi. i jr i teZe ostavljaju se.

rvnimi posli, redovito proude poli_stupe, i l i se tlarlu da novu osnuju.ra Zivota, druZtvena poloZaja, mui: skaEe lahko iz jeclne skrajnosti nras ono, demu se, juder klaniao. ne

prorn ieni t i na6ela, c lok se osvie-aclnija dobru ob6enitu. Zo 1r.or.,, l i t

277

i odluiit i to, ho6e se vremena. A da l i je tko zbil ja s kojega toga razloga

ostavio jednu pa pril jubio tlrugu stranku, on mola to razloZit i utvrdit i

EvrS6irri dokazi negoli su programi, rieEi, kojim je njesto i ciena samo

onrlje, gdje se nc moZe raclit i .

Takojer slabo6a moZe uEiniti, da Eovjek u teZkih okolnostih zabaci

svoje pa prigrl i protivno na6elo. Dok je nesre6a snaSla I(arla X., legi-

t imisti pristade uz Orleanca; dok ovaj pobjegnuo, orleanovaca postacle

republikanci; kad se carstvo uvelo, republikanaca postade carevci; kad

carstvo propalo, careyaca postade republikanci. I(acl se Tali ja sjedinila,

l judi koji su bil i i radil i proti sjedinjenju, hvale6 sjeclinjenje naclkri l i i

Garibaldija. Tako bija5e i moZe bivati svagdje.

Bez dvojbe, ima ljudi, koji mogu i takovim napastim dohrvati. Ali

ne valja o junadtvu suditi izvan pogibelj i. Zato nitko ne moZe re'6i, cla bi

sigurno odolio takovim nezgodam. Dok svatko moZe u takovu nedosljed-

nost pasti, nitko ne smi takve nedosljednike poradi nje odsudjivati. Ali

oni, koji su bore6 se za nadvladavie nadelo stalni bil i , ne smidu nove

pristalce primati u narudaj, ni smatrati sebi jednake? nego moraju 6e-

kati, dolc oni na novoj stazi,zasluga za stvar ne steku. - U javnih odnt,-

Sajih Hrvatske nije nastala nikakova promjena.

Kako bi se dakle, ovaj 6as, g. OZegovi6 izna5ao kao l<antlit lat

stranke prava? IJ najboljem sluEaju kao polit iEki pri:bjeg, kakovu se

ni jedna stranka ne mari veselit i , budu6 i nju moZe ostaviti, hako je

ostavio prvu; on bi se iznaiao kao Eovjek, kojega vode hiri, a s ovimi

pametni ne raEunaju.

G. Folnegovi6 pozivlje g. OZegovi6a, neka iziavi, kakove bi sc

korjenite reforme imalea uvesti u program stranke prava, za da ona po'

stane sposobnom za vlaclu, i kade, da tirn pozivom Zeli postignuti 6ii j6e'

nje polit idkih pojma. Na prvi diel poziva kazasmo naSu govoreE o iziavi

g. OZegovi6a; ovdje nam ostaje razloli l i , da, i zaito, mi i l i ne bi takov

poziv upravil i na nikoga, i l i doista na nikoga tko je iz'r 'an na5e stranke.

Mi sudimo, da podev od Eovjeka, koji ima nekakov pojam o poli-

t i ikih strankah i vladah i zna 6to govori, pa do najsvjestnijega vjedtaka

n tih strukah, nitko na onaj poziv ne moZe u stvari odgovorit i van ovo:

nikada i nikako stranka prava ne moZe svoj program sloZiti tako, t la

postane sposobnom za vlaclu obstoje6ega sustava, kako nil iacla i nikako

stranka monarki6na, republikanska, l iberalna, konservativna, i t. d. nc

moie urediti svoj progrirt: ' . za cla postane sposobnom za vlatlu protivne

: t ranke i l i n iez ina sustava.

278

UpravotlrugaEije, i l il i ina i l i razlijedni i l i clruzahtjevom, Inas ta la j e j e

Dok togpo svojemublikansku, nirepublike.

Kako daski. I(ada iriz jav i za popcluju6e stranlho6e, da morova prima u1

Tako bi'kako se destrdvojbeno sanmislimo o ti lpot luEi . A kaqrama, preur

clriali, da je

I(r '56anil jaju i krSeari postupanjetivnika, i odobsto j i a sam

Ali, n. pno, nelia munuo, bio bi ckao n. pr . krovaj ko j i podna, i o l ieku

I(ako vj,oc jenj ivat i svnekako ovla inadleZna. Gr i

toga razloga,zit i ut,r"dirii ciena samo

nostih zabacirrla X., legi-, 'aca pOStadecarevci; kadija sjedinila,

ie nadkril i i

ohrvati. Alie re6i, da bin nedosljed-rdjivati. Alismidu novemoraju 6e-lvnih odno-

l<anditlarkakovu seti, kako ie

a s ovimi

ove bi scIa ona po-truti di56e-e6, o izjavie bi takovie stranke.

rm o pol i -a vjedtakaL Van ovo:

tako, cla

L i nikako

i t . d . n c

protivne

ke, Fto nekoji l jucli ho6e clrugo, i l il i drugim naiinom, i t. cl. ne5to raz-koji su u tom njihovi protivnici. AkotoEke u kojih se razstaju? prilagode

nastala je jedna. )ni su se sjedinil i , iz dviju stranaka

Dok toga nije, svaka stranka moze sposobna biti za vradu samo'o svojemu programu. Nikada monarrcista nije vrstan za vradu repu_

iIH:||; ni povratno' Ako je vrstan, onaj se odrekao monarkije, ovaj

Kako da*le biva, da se stranke mienjaju u vradah? sasvim narav-.enu; i l i se doma6e javno mnienje

ob6.e za odno5aje koje vlatla go.1ro_re zna) a njezina protivnica kaZe cla

ova prima upravu i izvadjanje 1"o,,i1,';*,:T""$;:*1j[j""#ut, ,

rdami, hoje zasluZuju ta imena. Jer.

,iJ "j:lffi [ ]J HilT:u' :: J;p o tru6i. A kad bi se .radiro,'"uff;;Ut::r:,il,JJ"J1;:i"Jil ;l'jgrama, preuredi nadin, red, sredstvao mjeru i i. a. postupanja, mi biclrZali, da je to posao samo naHih drugova i nas, i nikoga drugoga.

KrS6ani razpravljaju i tudje vjere. MoZda ovih vjernici razprav-Ijaju i kr56anstvo. I polit iEke .i""rrk", i pojedinci pretresuju programei postupanje svojih protivnika. To je pravo. pametan u6i se i od pro-tivnika, i od neprijatelja: ako orrj Loji pokaZe manu il i pogrje.ku, kojaobstoji a sama stranka nije ju ,paril", -oou

ju popravlja, uklanja.AIi, n. pr. monar:kista, koji bi l iepo prosio republi lcanca, i l i povrat_

programa i nadin kojime bi ih uki-

LH;t*1TiThti"*# [';;6anskih duZnostih, o griehih kr5i,a-na, i o l ieku proti gr.iehom; i l i povratno.

I(ako vierozakonsko tierro, tako i porit i.ka stranka moze slu.at iocjenjivati svadije nazote, nu ne smi pozivati svoje protiv' irre, cla se'ekako ovla56eni upli6u .u

njezine po.l", ,r stvari u kojirr je o.a samil'atl lezna' Grie.e6 'roti tomu na.eru stranka bi pokazala, cla u sebi ne

279

rma snage za zivot' u tom poglecru, stranka je prava medju svimi naj.zdravija i najjaEa.

Ostaje nam i<azati na5e rnnienje o 6ii6enju polit idkih pojrna.

Z a g r e l t , 9 . sv ibnja lBB4.Tezko b i se naSao poi jsk i gospodar, ko j i b i zeml j i i te svom srar-gom obrar . l j ivao, pa h i se stoproo nuku" devet g.d ina t r .ucra s lu ia jnoopazio' rra otl zEmlji.ta ni od obradjivanja, kakova su, ne moZe bitikoristi nego samo i*ode. A'o bi ." t"k,r" i 'aia,, t"zko .tu bi ga po-l jod je lc i pros i l i , ne b i I i ih pocrudio u p. r joc l je ls tvu. A sre.n j i por jocr jerac.dok bi poznao teZaj i t lo, pa ,rno3.o ,rr"g.,, moida ne bi na onom zem-l j i5 tu n i rnot ikom zakopao; uko l i b i pokuJao, brzo b i se opamet io.

DrZavnik, koji pozna sustav. i l jucle koji ga izvadjaju, sigurni.zakl juduje 'a posl ie . ice 'ego por joc l je lac na runo zern l j is ta. ovdje boje vi.e i te,ih sluiaja, i1o se rr" orogo preclvicljeti, obii i ni ukloniti akonastanu' I)ali le, h,rnu, haliove ri porit i i l ie pojme ,tu ri.J g baron Lu-tlovik ozegovid? eranouoor .trurLe prava, rrorjenite promjene ' j ihov:rprograma!

;to je pri je neg se glavni progr.anrr njemu sadriane, u Zivot uvacljaju.ciela stranka.

motrec 6urr i stanj:.:":1"s" _,,",o.Ii' ;X':L]ilffu': :.i:,"T1":;l:nekoji tbjdu clo zaklju.ka, da za ukloniri burkani", ,_,rtrr1","i l ;r;rat) za oclolit i si l i strasti i sebiinih probitaka, u crrza'i mora biti nekojastalna, neprieporna vlast. Ta vrast bucli, nepomiian vjeini vlaclar, koji.neodvisan ocl stranarra i od njihovih strasti, moZe biti ne'ristran, ugle-dan, jak: vidlj iva proviclnost.

D.ugi' onir. i puti,- clojclu do zakljuirra, da za u*lo'it i se pogibelj im,kojirn nepomidan vlaclar ,rroz" ,ruro.l izrai,t i, za dignuti clostojanst'odrzavljanina, za potaknuti *oristno ,r",1".ur.1" i za osigurati javne slo.bode' svakomu vrieclnu sinu domovirr" -o"u bit i otvoren put i na naj-v iSe c losto janstvo; c la narocl sam a ne 'des inra 'ostav l ja t i na jv idega za-stupnika naroda; i c la ovaj mora imat i v last samo za kratko vr ieme, za,ane osnuje svoju druZbu, protivnu javnim probithom.I (a l io tko dolaz i do onoga Lol"gu zakl ju ika i pr isvaja ga za javaniivot, on mu postaje naEelom, p*g:."oro_ temeljnim, glavnim, ^or-ie-nitirn; a l ju.i. Itoii se pocr tom Lolo* zastavom riupe" zovu se srri in_

I

kom mrnepriepoprije, i rjavnih o

Kad,pojedina

mnienjaiina za nne mari ina svoju :

O6itcbiti na distranku. Ibaviti se,stvarih zarkoji razprit i ino j s t ra

Svakistranka dckonaEno nne zna bo

Do zaljer je clokagaii je, oni

Za izndkoji jednoprogram, zam6. Dok tk<bez osvjedoinoj ne moZeodludio, on j

Kako? lkako pita nadrugi, koji ssvrhom. Razlstvo ir&=aju p

Sto je prl jem rjeiava ssvrhu drZave

280

naJ ' korn monarkiinom il i republikanskom. Gdje je ona lioja ' ladavinaneprreporna' tu su stranke liberalna i konservativna: jeclni ho6e vide, i l ipri je, i t. cl., clrugi manje, i l i kasnije, i t. cl., promjena, prpravaha rijavnih odno5ajih.

Kada je koja stranka u vlasti, svaka joj je zak'nsha osnova \r 'stonrpojedina programa. Tu se diste pojmi, tu se kresu protivna i protuslo'namnienja razlidnih dlanova iste stranke: pa se napokon :rali l judi. lto .r,e-i jna za najbolje i l i za najprikladnije najde. stranha, koja nije u vrasti,ne mari i ne moZe razvijati svoje pojedine programe, nego pobija, gledana svoju izpraviti programe protivnice, i nastoji do6i u vlast.

oEito, bez cla moZda i sanja o pojecrinih programih, svatko morabiti na distu sa korjenitim programom prije nego se zavzme za kojustranku. Ljudi, koji ne mare, za javne posle, i ne 6e i l i ne mogu njirnibaviti se, ne moraju potanko znati programe ni stranhe, nego sc u tihstvarih zanadaju na muid! u koje imaju povjerenje. Ari kakov bi bio muZ,koji razpravlja javne posle, a i u snu ne bi znao kazati, za5to je rr do-ti inoj stranki, i l i bi dopustio da to ne zna koji drug njegov?

Svaki 6lan moZe imati svoje mnienje o pojedin., p"og"u*,r; ali r lokstranlra doti ian program ne pretrese, ne saslu5 a razliEna rnnie'ja, ikonaino ne zakljuEi, nitko ne moze s onim programom na ii ist. l: i t i ,ne zna bo u Eemu 6e se ve6ina sloZiti.

Do zakljuEka mora biti svakakovih mni6nja. To je p'rrerra i sre6a.jer je clokazom, da l judi neodvisno misle, cla imaju s.roiih nazora. I)ru-gaii je, oni ne bi bil i strankom, nego krdom pred gonEinom.

za izna6,i, za prosuditi, za uvidjeti, za prisvojit i uzrorre i razroge,hoji jetlno naEelo preporuduju a drugo odsucljuju, za prihvatit i tako'program, za stupiti u koju stranku, ho6e se razmi5ljanja, i iSi:enja poj-rna' poL tko nije s tim poslom gotov, on nije za nikakovu stra'ri*, o',bez osvjedoienja, mora basati, u prigocli mienjati stranke, i njoj nijed-noj ne moze ocl prave koristi bit i. A kad je onaj trucl svlaclan i ,:oyj,: l i seodluiio, on je sa glavnim programom na Eistu, i glecla cla ga izvede.

Kako? Tu ne ima potanha odgovora, nego u ob6e: razmiil janiem,Itako pita narava stvari, kaho dopu56aju okornosti, l<ako s' radiri i racledrugi, koji su bil i i l i jesu u ovakovu stanju pa isli i l i i t lu za istornsvrhom. Razlidni odno5aji pitaju razlidna sredstva, koja zna'.st i izku-stvo imaju pruZi l i , od luEna vol ja uporabi t i .

sto je program stranke pra'a? Da narod hrvatski sa svojim kra-ljerrr rjeEava sve svoje javne posle. Darrre ustavna monarkija. Za gravnusvrhu tl 'Zave uzirnlje se: sre6a clrZavljana. Jeclni misle tu svrhu postig-

281

sll a-

:a jno

, b i t i

r p o '

j e l a c .

zelfl-

o .

lr l l I

j e bo

i akon Lu-ihove

)gra nl

d ja ju .

ros l ih .

ovine,

omaci

Lekoja

, ko j i .

ugle-

re l j i rn ,

trrstro

r e s i o -

a naJ-

ga za-

za da

j a r a n

l io l je -

st r 'nn-

I

j,I

Oniur l judrodbi la ; drugi sesvojih; detvrti, :ne bude konsulenju, itako kaiu,ue b i imala t ihim, drZe ih za s.kako bi strankai l i n i je i l i one 1kom raditi za st,

Tih l judi rasurle, preclvicljajrposljedica mora r3e smrtno ranjenadivljaci nisu sloije razdora. yladir

i vlaclu, i sustav;hoce; tako i neorstekli5i krivi, da L

Sest vladinih,za u steklide, kadrudiniie zlo i krivrrajpravednije. Iz rtr-ideset i sedam pstekli5 naliesi na nu n idernu ne popuiclevetcleset i l i stod,za sto forinta.

Pa i medju sejet lan nosi b ie lu, diarenn l io iu l ju : ov ikasno ligat, tre6i, Ilrredugo ne spar.a ibilo, svatko bi vestneotesanimi, prosta

Takovih je rarbil i bi najnesre6nij ia moZda bi rnudalidogocljajem, koji mr

282

l u o -

rogu

b i t ir . O,star'.ernr-l

a l t a.

r o r l a

I O i ' A

r b l i -

I t ; "

reba

p r i -i l Je

r-a t i

ra d i

r j u

r l Ju .

l n o -

l z a

r z a' in i -

l g o -

r lo -

Iaz l

n i t i .

r t o j i

r d e .

i -ql l

i r r i -

r a t i

I K O

II

o.irn l judern p'i( lr lrzuje se hrpa trrugirr: jetrnomu je r-ratra .eitoot lb i ia ; th-ugi se boj i pcdepse, ier je Pr .crnaro kr iv : t re i r i je izasra ' , i rsvojih; detvrti, ne mogav drugdje ni5ta clobiti, nada ," bu. preturi doli'e bu.e konsulat prazan? i t. d. ovi, ' i u stra'ki pl.a\.a, rri s'osobni za'ju, itako haZu, cla su njezini Elanovi, i l i da bi u ,rj ' stupil i, kacl onarrt: ' i inrala tih i t ih pogrjeEaka, rroje izbrajaju. N"r.oji stra'he vjerujuim, ir,e ih za svoje drugove, primaju ih razkril jenih .rrr ', i l i rnudruju,l ia*o bi strarha mogla clo6i clo toga dobitka, ukloniv pog_rjeike, koji 'i l i n i je i l i one pametnu i r . r ic t lnu ne mogu b i t i n i najmanjom zal l re_liom raclit i za stvar.

Tih l judi razgovore i ' icsti srulatir euri, vidjeri, ditari, oni z;r1i1a[s,:ru(lc, predvicljaju, odluEuju sve. Al<o u ltoju stranl.r rio-j4e nov,o *clo,posljeclica mora se o6utit i i u amerikanskoj polit iki, izstupi I i" strarrkrJe smrtno ranjena, ako ne ubi jena. u v lac l ino j s t rani r i i rne 'ez ' r r .vo i jn i r r ;divljaci nisu slozni; meclju neodvi5'jaci irna rogobornih; rrod stekli iaje razt lora. \ / la t l in i b i pr is tupi l i l i s te l , l i iem, l iar i b i ov i poi i r r l r i ra l i r , je ,i vlacl', i sustav; ovo bi udiniri i cl ivrjaci, kacr bi stei,ri i l i hrjeli ir. onihocc; taho i 'eoclv isn jac i , i kac l , " r . " br na.crar i svojo j r , rar l i . sar ' i sustekli i i hrivi, da k njirna s.r.i ne pristupc. I(ako ro?

scs t v l ad in ih , ' c t t r i v l j aka i t . i ' eoc l v i i ' i a r ra up ravo b i j ahu 'a pu ruza u stekliSe, kadno jecla' ovih sirovo kaza, cra vlaria i ,r1,,ri,, siuzbenir<uiiniSe zlo i krivo,

-namjesto cla kaZe pristojno, rla uri irri ie rr.rjborje i'a jpravedni je . Iz onih t r i ju s t ranaL" . . r " i b i jaBe 'a s tekr i i r to ' i r , i t ls 'amut. ideset i sedam poclp isa, osta] i t j ranovi dckaie da. . pot lP i i ' . i ia i l 'o sestck l i i ,a l tes i .a rnr t l re r ie i i r .odol juba. T i su l juc l i tako ru, : . rotuor : . i , c l .u ' i i r r ' t r re pop' i6aju. oni n i t i h i re l . r i za s logu, r ia jc . t leset r ) ' ta t le3ettle-vetdeset i l i stodesr:t, nit i bi uzeti r[evetrleset, rri clali storlcset fori ' taza sto forinta.

Pa i mediu se su razroZni: jetan raclje j icre rtrasr-uvrr., irrugi rri ' je;j r : r la ' 'os i l r ie l ' , c l . rg i ia .e.u, t re6i s i . sa s. r rorn r r s i .g i^ sarr r , ie ln, - .acria.err* I 'o i ' l j r r : ' r 'a j r c l i , da t reba ra^o l igat i rano usta jat i " drugi c lakasno l igat , t re6i , prot i ob i rn onim, kaZe da je:ve ier l r - ro, sanio aho -qe1i .et l 'go l l r l -qp: l \ ra i a l<o ,se .at l i . lcar la se 'e spa\ra. Da t i l r s t rahr_r ta r re,b ih i lo ' svatko b i veselo b io s tckr i ie ' r . AI i or -ako. t i<c da r l rugu, ;e s t imineotesanimi, prostaElcimi, hiesnimi l iurl i?

- l ' a l i o ' i h j e razp r . r - . i r . i es t i s r ' , r l . i , r an . Razp . ' v ' r u i . i i ' i c s t r r i c i

b i l i b i najnesre6ni j i , kad ih ne b i mogl i pr iohci r i k*rnu lk<; ih s l r r ia ,a rnoida h i rnuEal i kad n i tko ne b i za n j r lnar . io . I \ j ima ie sr_alca r jcstdogodjajem, koji moZe izvesti propast, L;r. prer-rat u r:tra'ri i . rr l-fr.r,at-

o o n- o J

skoj, na zemlji, paie udrZe do onih l judi i dop a n a m j e s t r , p r e z i r a l i

u zdravu t ielu.

NIi smo uvjereni, l<aho i g. Folnegovi6, cla je on u najboljoj vjer.ii u najbolju svrhu napisao onu poslanicu i cla je, po naiem suclu, posrn' 'u najsveti joj uzhi6enosti, protegnuv svoje mnienje na sve i lanovestra'ke. i l I i , takojer i lan stranke prava, razrolisrno, zaito smo pror.ionomu mnienju. Ako imamo krivo, na5a krivnja steZe se rra nas, nespada na stranku. I(azasmo, da se veselimo razli inosti nazola cloh ihstranka ne sredi; nll ne veselimo se da itko, bez znanja, bez upute, bezpunomor6i, govori u nade ime, gdje mi sami moZemo govorit i i i i muEati"

Jer je g. Folnego'i6 u ,Slobodi< izazvao g. ozegovi6a tako da nemoZemo biti dielnici izaziva ni razlogA iz kojih je potekao, i jer. neljubimo neplodno prepiranje, - mi napisasrno naie opazke o izja'i i oposlanici, i iehasmo da ih priobcirn'o posli je oclgovora g. OZegovi6a. pat ime da s naie st ra.ne zakl juEimo to razpravl janje.

284

sven lu sun ianorn sus tayu . Neko j i v je r .u ju to s . !e .nj ihova mudrovanja, o ovorn moZria i razmi5l jaju,l iulcavce, uznemiruju sebe i druge, t tale6, bolest

Fn-ainjiclo5e nov zalihr56anslti nar ativci, bivdi

Kod zaclb i jaSe; c la 6eznatnu ve6inrorl nekolika 1

Konservebi jaSe promiese kri6anski rstoji svoju djtmoZe biti svjeljeh po zakonrnajde odkazanzaclojen kr56ar:bezvjerska dko

Nakon iz1voza u sabomne bi jahu nazoglasova prot i 2

\''e6 na 3lzakonu time, cll jev tlvor i posr-oju clemonstr

Na Z. rujnine mogo5e to gJra lc i se n i t i rn r

s \ e .

J a J u '- l - ^ .I r l r : t

\ Je ! ' r

: l1u{)

1 0 \ ' e

) r o [ 1

. n e

( rl- l

l :ezc:at i .

I l l e

' n e

i o

, P d

USTA\ iNOS' t r ,

Z a g t e h , 2 5 . s t u d e n o g a i { J l J f .Fr i -a in ja, l ibera laca. saborska ve6ina r v iac la Belg i je nai i r i ie i uve_cloie no' zakon za niEe Errole. po tom zakonu izkrjuden je iz ovih ikorahriia'sli i nank, i samo svjeto' ' jaci rnogu u njih bit i uiitcrj i. I(onset.-r ativci. bir,di u marK o,i z a,r' j ih, "illll,T,fr :il T,ff

'[:il ;:il::1,1'j,."", "."a t,v' caLijaie; t la ie oni taj zakon p.o*i"r-1it i. Moru .ru im je o'a dala 'eor.ri inozrlatnu vc6i'u, koia i l i na ovoj i l i na protir.noj st.ari znacli j, irr le Jrjt i r,*rn'orl neltoiika glasa.

Konservativci u ve6ini u saboru sroziSe svoju vradu, i pr.vi inr posa'bija5e promieniti taj zakon. orri p.o*i"rrise reEene clvie toike, taho clase kr.ianski nauk mo'a pretlavati; nu da rocriteljem, koji hoce, prostostoji svoju diecu ocr _toga

'a'rra oprostit i, i da u,iteljer. u nizih ir<olahmoZe biti svjetov'jak iri duhovnik, .r*o ako je tomu zvanj' 'sposob_ljeir po zakon.' i arro nije sudbenom osu'orn iri. l loi"rr. At; ." ' r ' jesrunajcle odkaza' broj ro.itelja, koji kaZu, tra je koji predmet 'redavanjazadojen kricanst'om i cra oni t. ne <ie, to.l" ," irna 'ez.r-jetno 'oserlna,bezvjerska ikola u mjestu uvesti.Nako' izpravl ja ' j i i razpravl ja n ja, za ta j je zako' 'a 30. I ioro-\oza u sabomic i zastupni l ia gturo. . , r " to B0 i lanova, prot i o . i ih i .9 , , l r_ane b i ja 'u 'azoina ' Na r0 ' ro lnu p. inr l ; " ' ; " ta j zar ton u senat ' sa [0glasor-a prot.i 25.1' 'ec na 3r. kolovoza naiini.e ribdralci demo'straciju p'oti torn*zakonu time' t la ie 40--50'000 dusa i..Lr" pretl sarrornice, prerl l ira-l je' t lvor i po gratru. Konservativ"i ui"a"s" rnir.no i javise, rra 6e o'isr-oju rlemonstraciju za zakon izvesti u burlu6u nedjelju.Na 7' r ' ' jna 'ailo se kojih 90.000 duia na clemo'stracij i . Liberarcint-' rnogoie to gredati, 'ego 'avariSe na mirne rjude. BijaSe i i<rvi. I-. ibc_ralci se ni t irn ne za'o'r 'olj i ie, nego *ruiio poglavarstvo o.'rar.i rrraljr.r

285

odbor, koji ga prosijaie, neka ne posvct.idolilcuje razlrmnu i poitenu vlaclaru, istupa u Zivot.

taj zakon. I i .r .al j odgovori l i . l toposveti zakon, koj i izvrJenjern

286

godira prot .gladuju u srBelgij i : o zrrzrazio. Tu j

A, med.br.ani ocl onise prikaZe p.i,en za rla oplopao usup(sjednik ga pr.lvojbena, zalpokorava i n:

AIi kojine moZe nego<lvie sabornicrAko se njih rlontla moZe zanarod glasuje,

MoZda 6eako ukupnostustav, i sa,bor,

Talio se 6istvar stoji drupitanje, cla l i b

Vladar zn;zna dto ho6e veporeza stoji pra

Nije l i sabov.e6inom zakonsristina, kacl bi spojedini zakon.zastupala bi vecida. Dok izbornicbi se njih mnogi

Osim toga rslojeve nego naosobito na rukustati samo Lr zem..pametne primiti r

l. r,,

e l t t

l r ( ' -

1r i .

l j r l

r i r r

\- i .

Z A

l c i

1l

\-o

l a .n a

1 ( 1 .

. t

l l

d a

l J { '

J e ') e -

) o r

O J I

lut o -

de

r c f

r J a .

I le.

\ L ( '

g o t l i l r a l t t o L r . s t r j u i g ' a t l e z a l i " i ' ' o v i , a h i , s a s t a r c i l r , i s a ' r , s e ] ) r . o -glaiuju . saboru. u njoj ne moze nastat i nepr. i l ika irairor- lr ' i t r isrrro rrneg do jc [e p red sabor . , ju r . se r ra r .o t iie.

ssrna Svajcarsl ia ina zal ion, hoj i ju

s e p ri riai e p red s j ecrniku : 1"1" "" il.'iH:t #t::il:l ;:ii""'i;, Ji T: ;;;,en za t la o r jer 'u svi t l rZavl ja' i glasuj ' . Arto ga r,eci 'a zarraci, orr .1.t .l ) ropao usupor za l i l i u ik ' sabora . Ako l i ga vec ina naroc la p r ._ ihva t i , ' r c t l -s j r ' ' l n i k g a r ) o s \ c r i . ' r ' r r r i . r r r r a j o i r i g . r r r i j c p o s v e 6 u j e : i t o i z r j e s r r r a . , r , -' l vo jbena, zakon i ta ve6 ina prog las i ,oLooo- , tomu se man j i 'a i s * r ,e 'oirol i .orava i rnora pol ioravati se.

Al i l ioj i ic zalt . .n ir i pr iet l log korjenit? o tom, naravsri i , ust irr-trc r 'oZe rrego Lr naicru ocl lui i t i . A u pojecl inih sluiaj ih odrui ' j ' sroz'or iv ic sa 'o rn ice : d to one predacru g lasovan ju naro ,a , o tom o ' g las ' je .A l io sc n j ih t l v ic 'e s ro ie , i l i a l io * r n i j c r r 'a n i je za g lasovan jc 'a .o t la .c l rZav l jana zaht ieva t i , da o p i tan ju

ez pitanja, mora zadovolj i t i .neoclvisno od sabora i od r. lat lai . l .

usrav, i sabor, i vlaaar proste ",u,,"o"llti;:t.,T;l:"T:.,;";":.','l:u,:.'

tl lako se Eini na prvi mah. AIi kacla se promisli zrelo, uvi' ja se, clnstvar stoji drugadiie. Ustav ho6e da ve6ina gracri zakon. pro'rrsti 'r,

pitanle, da l i brojna i l i r lr 'ga ka*ova ve6i'a. Dahle, bucri ve6ina.vlaclar zna samo dto ho6e saborska ve6ina, a ocr te ve6ine o' . 'r lzna . to hoce vedina naroda, makar zakonskoga, t r . pr . Oo."rao*u, aho ot lporeza stoji pravo izhora za sabor.Nije l i sabor zastupni\o-m zahonskoga naroaa, nije i i saborska veii 'r

lelinom zakons*oga narocla? To bi bilai ' pojedinih zakonih, samo ondaistina' harl ' i sv:rrri zastupniri bio izahra' rtz potrpuno paragrafiru'pojedin i zakon. Sar 'o- tacra b i on zastnp.o svoje izbornike, i n j i r r 'e6 i 'azastupala bi veiinu izbornika, dosljeclqo, *ako sc hoie,, zakonslirga naro.tla' Doli iz'ornici ne poznad' sav zakon i ' pojea.i 'kostih, rnogu6e je ,lebi sc^njih mnogi izjavio proti njemu cielu, pr.em se za njizjavio u rraiel '.Osim toga moZe se clogoditi, . la ,artrrpoici vide paze na pojeclineslojer-e nego na ukupan na'od. ova*o, za Lucrovika-F'ipa, sabori ,r 'o.sofito 'a ruk' i i l i g'ratl janstv'. sl idna i."irrica i l i smutnja ne moze na.stati samo u zemlii, koja ima ustavarl l icJi *ao S'ajcarsko. I loicla 6c gapanretr le pr imi t i od n je, nuZcla mu se pol<aZuie.

10..]

l r l

287

POGREts V IKTORA HUGOA

Z a g r e b , 3 . l i p n j a 1 8 8 5 .

Kakov danas duh vlada u Francezkoj, na 5to l i sluti? U Amielsu

ravnatelj ica, laiEka, zlostavljala svoje u6enice tako teZko. da su ju r odi-

telj i tuZil i pred sudcem-miriteljem. Ovaj sudi o prekriajih- ' l 'uZenica

dojde, priznade uEin, kaza da, je uEinila prlstupak, dakle da r.pacla pred

sudbeni stol, pa izj 'aviv da ne priznaje nadleZnost sudca'miritelja, ode.

Ovaj priznade svoju nadleZnost, i odsudi tuierricu iz ,rgluhe rra 4

fr,anka 50 cent. globe, i na tro5ak postupha. Ona prizva rra sudheni stol,

u koji se toliko nadala; nu on priznadc nadleinost sudca'rniritelja, i

posve potvrdi njegovu osudu. Time je stvar sudbeno dovr5ena'

Sada ustade na6elnik ob6ine, cclpravi tuzjenici [00 franka za pod,'

rnirit i globu i za naknadu nepril ikr:, koju je imala, pa rrjoj i novinam

odpravi pismo, u kojem kale, da je tu krivica, potekla od kierikarlaca i

od nepravih republikanaca? nu da on, naiclrrik Amiensa, p,rcl svoju za'

Stitu prima sve Zrtve svih tih zlikovaca. - - Vriecln:r republika ne po'

stupa proti tomu javnomu sluZbeniku, koji tako poniZuje i l<olsku i

sudbenu ylss1. -

Viktor Hugo bijaEe 6lan [nstituta? po naiu govorec ;rkademik. Kad

koji akademik umre, obidaj je, da tnu lla grobu rh'Zi govor ravnatelj

odsjeka, u koji je pokojnik spadao. Akademija ne otlstulrir od tog obi'

Eaja bez preteZkih razloga.

Danas je ravnatelj Hugova odsjeka g. Du Camp, tntrZ 1,; eizvrstan

i preplemenit. Dakle, razumieva se? on ima govor driati. Ali prostota

ustade proti tomu. Zalto? Zato ier je on napisao i<njigu l iroti komuni.

Akademija popusti, ter imenova drugoga Eiana za govornika. Dakle

i akademija, i vlada priznaje Einom, da Viktora Huga moZe slaviti samo

komunard i l i pri jatelj komune. Ako tako, za5to progone komunarde,

zaito im ne puste proste ruke, prosto polje?

I l i je rvidio medjunije ku6e runesre6nike inici krivi; okoji trpe, pi

On je bije pros io zaOberdanka.se iuvao zlcpomogne.

f nut, sda komunarrtora Huga. Jkomune, rog

Nije rnaodobravatelj,rakademija Fr

Sveta Gsvoju crkvu iu ovoj Zupnctl jena je erkr

Ludoviksagraditi crk1758. , ter 17zgrada Parizt

Kad umrpokapaju velizakljuEak, zgrp is : >Aux grar.elikim muZe

Sre6a pozasl iepl jeno dkako je razorbi sig-urno bil:rnenikom.

U onom r6 ine. Hram jer-lasti pleclan,

2BB

i r i

ts tl

di-i caecl

l e ./,|

o l ,. i

) d -

t m

l l

t ,a-

) o -

I

I I i j e rno i la \ i i k to r Hugo b io l iomunard . ) N i t l io g* r r i j c i :uo ' ir . idio medju nj imi, ni hval i t i i l i oclobravati nj ihova djera. (Jrr rrc .a*o

pomogne.

r nut, sarno l i roz k'kavit i 'u vlade i al iacremije stvar izgleda kaotla komunard akademik ja' 'o, sluzbeno, sveEano slavi komu'arcla vik-to ra Huga. Je l i iudo , da 'a tako s ja jan cJokaz , da 'a taho I iepu pohr .a l t rkomune, rogi rastu zloEincem i biesnim l judem?

Nije rnala st\-ar, u jeclnomu Yiktoru Hugu gleclat i svojega r l .rgr,odobravatel ja svoje tei,nje. Pa tko poclupire te'rrr ive nazor-e? Evo ' lar la iakademija Francezke.

sve ta Genoveva za i t i tn ica je g r .ac la Far iza . ona ' i j e ' i ka t la im: r lasr-oju crhvu Zup'u, nego sarno kapelicu u Zupi sv. Stefana-na-brieg', te, iu ovoj zupnoj crkvi E'vahu se njezini osta'ci . Na njezi 'u grc,bu sagra-djena je crkva sv. Petra i Pavla.

Ludovik XV. razbolio se u Metzu 1744.sagraclit i crkvu. Nareclba o tom gracljenju1758. , ter 1790. jo5 ne h i ja ie c lovrJen. Tozgrada Par iza.

289

i zav jetovao se sr ' . Genovcr- iiz i r lc I737. , posao zapoi .e

je iedna izmediu naj l jep i ih

acle l jI - :

bilo, zakonito zastupstvo naroda mogaie ga upotrebiti za naroclnu srrr'hu'

ftako je rnoglo koju naroclnu zgradu upotrebiti za svrhu clurhovnu.

Ali, jer je zgracla bila namienjena slavi sv' GenoYeve, jo5 i pri je

neg je sagracljena, jeclni zaneSenjaci zovu ju njezinom crkvom, i vi6u'

da su ju neznabolci, razbojnici i t. d. oteli. A jer je zgrada visolia ter

naoko pril iErro okrugla, clrugi zaneSenjaci kaZu, cla se nikada nije ni

sanjalo o sv, Genovevi, nego cla je hram gracljen i sagracljen samo za Pan-

theon, budu6 je sliEan rimskom Pantheonu, Stono ga oko 27' god' pri je

Isusa clovr'sio Agrippa, ter se i danas zove Rotoncla, clprgaEije 'Sr.

Marija-kocl-muEenika <.

ovo moraclosmo napomenuti, da ritatelj i razume udes i vjedno mie'

njanje te zgracle. Dok je udinjena narodnim hramom, zaneSenjaci, jeclni-

radiSe cla iz nje i s nje uklone sve? bto izgleda i zaudara po vjeri ' To

biva neprekidno.

Kon 5to je sklopio konkordat i osigurao slobodu krS6anskoj vjeri,

Napoleon I. uvecle gocl. 1806. kapitul sv. Genoveve, dade mu pla6u iz

clrZavna proSaduna, oilrecli mu cla ima molit i za sve one, koje clrZava

datle u tu zgraclu sahraniti, i predade mu tu zgraclu'

To bijaSe najpametnije i najpravednije' Kocl toga je moglo na viel 'e

ostati: zgrada je crkvom, u raku clolaze or-ri, koje narocl spravi' Ta

uredba ne mogaSe za Napoleona posve izveclena biti, osobito zato, jer se

brisalo i rudilo sve' Sto ne smatrase za crkveno, pa se novo uvadjalo'

Nu crkva je odmah stupila u posjecl zgtad'e'

Gocl. IB2I.-2. Luclovik xvIII. ponovi onu nareclbu. 'I 'u bijaSe

posla: namjesto naclpisa, koji napomenusmo, clojde ovaj: >D'O'I 'I ' Sutr

Invocat . S. Genovefae. Lucl . XY. Consecravi t . Lucl . x \ i l I I . Rest i tn i t<;

kocl preizvrstne slike, koja predstavlja apotheosu svetice ter ju Napo-

Ieon I. clao naii l i t i , namjesto Napoleona stavljen jc kuljavi Lutlor-i lt

XVI I I . , i t . d .

Jedva bijase zgracla promienjena, i eto ocl Luclovika-Fil ipa naretlbe,

koja ju pretvara u Pantheon, dakle ruSi i briEi, pa gracli i pi5i. Napoleor

IIi., 1852., opet povrati zgradu kapitulu sv. Genoveve' Opet ru6i i bliSi'

pa gracli i pi5i.

I(aZu, cla su zaneSenjaci kriomice izvadil i iz Pantheona, pa prosuli

pepel Voltairea i Rousseaua. Ako je istina, neka se ne 6ucle, cla im clrugi

zanesenjaci njihovom mjerom mjere. Posli je zavotla sv' Sulpicija' kapi-

tul sv. Genoveve bijaSe najbolje sjemeniBte za cluhovne clostojalstvenike i

za bogoslovce: c lanaSnj i odl i in i b i5hupi Freppel i i )uquesna.v b i jahu

290

kanonic

cezke.

PrijeradunaSada jezakljuda

morado5

clin izasl

Nacljece Yilbar protiizrazio, alegum veostanaka.ima prigr

Pok:biti sahrahovnu vlivi iu, da tjer se poli

Osimznalo, a zleii ocl g,n ikakovusustav najpreZirnlju.

Cabanisa rspa cla.

Europlom ViktorShakespearkrS6anstva

Viktora HrPonaJ:

koj . Nj ih jkat la ta l iorNajbol je se

On naprrrrram mc

lnu svrhu,vnu.

ioE i pr i je

m, i vi iu,

visoka ter

la nije ni

no za Pan-gocl. pri je

C r l e ) ' J \ .

jeEno mie-

iaci, jedni.

v jer i . To

skoj vjeri,

u p la6u iz

oje drZave

o na viel.e

rravi. ' f a

rato, jer se

r uvacl ja lo.

Tu bija5e).0.I{. Sulr

Reslituit < ;r j u Napo -ri Luclovik

ra nalec lbe,

. NapoleolruEi i bri i i .

pa prosul i

la im clrugir ic i ja , kapi -tnstvenil ie i

nay- bijahu

kanorici toga i iapitula, Bonnefoy, moira je najprvi 'ro'ovjecrniri Fr.a'-cezke.

Prije clvie gotl ine uztegnuta je iraiuna i povjerena mu je zgrad,aSada je g. Gr6vy izclao naredbu.zakljuialc nije za vremena javljenmoradode crkvene stvari sabrati i ukroniti, kad iznenada vid'i, da vla-din izaslanik po zgracli krdi i mienja.

Na javnom groblju, u posebnoj ralci, poEivaju ostanci roclitelja icl jece vi*tora Huga. I on je misrio i zeli podivati meclju mirimi svojimi.bar protivno nije mogu6e dokazati. Nu da bude on tu zelju i u opor'ri iizrazioo ona ne bi mogla narocl vezati. I tu stoji ona: >Frangatur potiuslegum veneranda potestas(. Narod ima odkazati grob dostojan njego.r.ihostanalca' sabor je odreclio reEenu zgracru za njegov grob. proti tomu'eima prigovora.

Pokazasmo, da je zgrada mogla ostati crkvom, i da je u njoj moglobiti sahranjeno tielo viktora H,r!". sto je dakle 'agnaro vraclu, cla crrr-hovnu vlast protjera iz zgrade? zanerenjaci, o kojih govorismo. Jer or.ivi iu' cla tielo viktora Huga ne zasruiuje grob u toj zgradi. za6to'r zato.nije vjerovao sve, dto oni uie.Lannes, o kojih vjeri nilta se nije.acla nisu izpovieclali, u onoj zgracli

nikakovu postavnlr vjeru,.1:so j" "3#"JiT:":f:Jil fl:',TJ::sustav najsirovijega materializma, sustav, rroji danas Biichner i drugo'ipreZirnlju' Bogoslovei onoga vrcmera ne prigovara.e odluki, koja jeCabanisa 'onu zgrada, ve6 crkrr r , odpravi la . Znad.o 'e, da to na n je 'cspacla.

ietl jen i plemenit sviet divi se clje_avaju mjesto uz Dantea, Englezi uzcla je on tre6i pjesnik koji se za

,ci tvrde (i u >Universun), cla 6.ti >srednji pisac< (une m6cliocrit6).

koj. Njih je vi.e i ve6a su nes ," ,",lXil il,,""ili":: *:1"1;:::;:l<atla takovih bogoslovaca potiEe i trok ih bude poticalo. A vjera?Najbolje se pokaZuje u njegovih dobroiinstvih.On napisa u svojoj oporulci: rJa odbijam molitve svih crl iva. Jspriuram molitve svih clu5a. Ja vjerujem u bogan. Dakle on vjemje n

291

Eoga, u cluSu i korist molitve clrugih l judi. I(oliko je katorika, u ob6ekr56ana, koji se s njime kroz svoja djela u tom svemu slaZu?

Mi pr,avo ne razumimo razliku medju rnolitvami svih crl<va parnedj' molitvami svih du5a. Pokojnik prezire one, l jubi ove. Svega Zivot.rlon bijaie za slobodu i za dobra djela. Je l i opazio i l i samo mislio, cla zate svetinje nisu crkve kao clruztva, kao ureclje'a tiela? Je l i prezir,aota druZtva i l i njih pojedince, kojim j" , iera na je,zilru, a u niihovihdjelih nje ne ima nimalo?

Bilo 5to mu drago, dini Viktora Huga spatlaju na l jude, a vjerapokojnikova spada samo na njega i 'a Boga. Njegovirni dini rjudi semogu ponositi i imaju ih nasljedovati, a u svojoj vjeri on je cl,ao radunsudcu, kojega je priznavao i kojemu je svimi svojimi dini nastoia'ugod i t i .

Ziva viktora Huga mogahu i oni bogoslovci uEiti, nagovarati, proslr-djivati; tomu svemu morao bi bit i kraj, rlok je on izisao iz l judskcsudbenosti, pa cloSao pod onu, koja bez priziva oclruE.uje. Na,j ' ide stooni l judi sada mogu, to je, da pokojnika ne broje medju svoje clrugove.Nu on se i sam izmedju njih izludio.

Dakle, kada se' t i pojedinci diZu nad sabor zemlje i nad neizmjernuve6inu svojega naroda i ostaloga prosvietl jena svieta; kada ho6e claodluEuju o stvari, koja na nje ni malo ne spada; kada tako nemilo i'eopravdano vriedjaju narod i onako razcvil jen kroz izgubitak velikogapokojnika; kad tako r,ade, u ovo l juto vrieme, oni zaneienjaci, je l i Eudo,da im s druge stran6'i zane5enjaci i razbor'i muZi nastoje na put stati,i cla iz njihovih ruku uzimlju zgradu, koja ima biti grobom \riktora H'ga?

Ne opravdavaju Ii t i zane5enjaci svojom bjesno6om cielo lrrosonstvo.pod kojim je vjera u Francezkoj? Nd 6e l i oni na toj stari\r^zu^tirailanje, kakovo, je ve6 bilo u Francezhoj? Ako na to dojcle, teZko cla:;ebucle na6i Napoleon, koji 6e htjeti i mo6i raZanju na kraj stati.

viktoru Hugu naznaien je grob clo Rousseaua. u Zivotu riecrko, ,aposli je smrti moZda je to prvi put, da dva muZa onako vru6b ljuhir-EaiovjeEanstvo podivaju jedan uz clrugoga.

292

iUedju sbi ja ie ona, k ,cara doznala,udene g lave I

I cloista,premalo gracloi zrrenjem ni zienih. Da bi setako; ali kakomuZeka, svojelrma dovol jno zmogu6e od njtbezuvjetno nui,

Ovako umcsavjetnici misli iruske seljane nznadode takoierkvarilo ruske seda su nepokvare;i pri jetnij i negose Rusija, u toiAmerike.

I(ad podeoprogl,aSuje zloiinrdobi6e: oni su zri za mot iku, i todanstvo e,to izpur

o b 6 e

Fa pa

Z ivo t r

da za

ezirao

ho'r-ih

\.J ef a

rd i se

ladun

s t o l a 0

pr()sLr-

udshc

ie i to

lgove.

r je rnu

6e cla

ni lo i

l i koga

dudo,

stat i ,

fuga ?

ns tvo ,

azva t i

da ,;e

ll.-o. al ' Y

In l \ -s a

Z a g r e l t , J l . s r p n j a l g i 3 r 5 .I led ju sv i rn i refor . rnarn i , Sto ih uveo Alexancler I l . , na j iha l i l j i r i jabijaie ona, kojom je kriminah" ,tu""i 1.,.edao poroti. Dok se ta naka'acara doznala' na nju graknuse pravnici, drzavnici, javni sl 'zbe'ici ---uiene glave Rusije i izvanjskoga svieta.

I doista, taj korak ne bijade mala stvar. Rusija ima r.azrnjern,rpremalo graclova i interigencije. Rusrri su seriani kroz vjekove zapuJterri,obni za sudce,u pitanjih nada sve zamr_

znanla) car i savjetnici zakljuEide,i za svatrru dobru uredbu sposobnij i

i ja, pa izvedo5e svoju osnovu. Tirnenainaprednij im zemljam Europe i

nego vrat i t i se na sta lu ur .et lbu.

t ,oROr; \

293

Car i pri jatelj i naroda ter slobode dadode se iztraZivati uzroke irazloge, s kojih porota tako postupa. Najdudnije bijaSe, da l judi, kojisu obtuZenika u poroti proglasil i za nekriva, izvan porote priznaSe gaza kriva. Za\to to protuslovlje?

Ruska selska ob6ina ima neomedjadenu vlast, svojega ob6inara, kojije Skodlj iv osebi i l i imatku drugoga, iz svojega kri la protjerati. Protitakovu njezinu zakljuEku ne ima priziva ni utoka - nikakova oblast,ni vlacla, ni car ne mieia se i ne ima pravo rnieSati se u taj posao ob6ine.Zato ruski seljanin Stiplje kad5to u gradu, a na selu u Rusij i je rnanjekraclje neg igdje drugdje. I nut, pred porotom je 6esto dokazano pocl-puno, Eesto i sam obtuZenik prizna, da je ukrao, pak itako porota gaproglasi nelcrivim.

Zlo je, ako sud obsudi nekriva 6ovjeka, 5to se svakomu suclu moZedogoditi; job je gore ako sud, 5to 6esto biva, obsudi krivca oEtri je negolije pravo; nu kamo 6e se do6i, ako zlo6inci budu pu5tani bez svahepedepse? To je teZko p i tanje.

Kad upitali Elanove porote: >Yi, koji ne trpite tata, u ob6ini, zadtoniste obsudil i toga N. N., kad znate, kako i on i svatko, cla je ukrao?ndlanovi odgovoriSe: >Mi ga nismo obsudil i zato, jet ga poznamo boljeneg vi, i vaSi sudci, i vaSi zakoni. Da bi on bio tat, on bi ve6 davnobio poginuo il i gdje u Ameriki, jer bi ga bila njegova ob6ina protjerala,i teZko da bi ga bila koja ruska ob6ina primila. On je do te kradjebio podten Eovjek, taj put, u zao das, planula mu krv, pruZila se napasti pligoda, smutio se razum? pa je Eovjek uEinio zlo. Nu on r6e naknaditi5tetu, i popraviti r6e se, p,a 6e uzdrZavati svoju obitelj, uzgajati 6e svojudjecu - bit i 6e opet poSten i koristan 6ovjek; a Sto bi bilo od njegai od njegove obitelj i , da ga budemo predali va5im sudcem i vaSimzakonom?<

Osobita sablazan bija5e za naobraiene i uEene gl,ave sliede6i sluEaj:porota odrieSila dokazana i priznana zlo6inca sa razloga? da je naskoroBoZi6, da taj dan svaka krS6anska obitelj mora biti skupa i svetkovatiocla otac obitelj i mora obavljati oblede i molitve ba5tinjene od stari j ih,dahle da se ta sveta duZnost ne bi mogla obaviti u ku6i obtuZenika, kadbi ga porota predala sudu, koji bi ga na smrt, i l i u Sibiri ju, i l i u tamnicuobsudio.

Kroz pomnjivo izpitivanje doznalo se, da zloEinci, koje porotaseljana progla5uje nekrivimi, ne ponavljaju zlodine i u ob6e dalje neclolaze' precl sudove, da svi zadanu Btetu nadoknadjuju svojim naiinom,i cla su se zbil ja svi popravil i, pa bilo to sve iz clu5evnosti, i l i iz osvje-

294

dodenja, i l inje i na njih

S drugeporota inteliz lo6in; da t tprekriaje, dtrprekrdaji strrmiritelj i za Isvi t i sluiaji

Dakle insvaki za svojI(ada ti sluZbru'r'jerenju uprbroj protuzatrr

A protivrnike, nit i za rpodetnik stankoga oni prolne moZe niienA koga oni pruzdrZava svojrna vrat do5la.

AIi tu senaroda, tu jezakoni i javni ri brane? Pa krd in jednoga i tkaZe i ne moi€neEista strastl idrEe.

Dakle nijemarlj ivo iznala,i vladara, nehiSeljani su opra,nika, koji nisua sud ga SaljeseljanA molda rodsudjuje dovjeosucle i suclaca-:

k e il io j ie g a

koj i)ro ti, iast ,

i i ne .anJeporl-a g a

n o i e

:go i i

rakr:

r a i t o

a o ? , ,

ro i je

lYIl{)

ra la ,

adj, :

rPas t

ad i t i

v o j u

legaa i im

r E a j :

koro

vati ,

: i j ih,

kad

nicrr

) ro ta

e n e

I o m ,

sv j e -

cloEenja, i l i iz sti.a i ponosa, ir i iz straha pr.ccl sarni'r i selja' i, koji nnn;e i - r la n j ihor .o pona5auje osobi to paze,S druge strane clokazano je,

l)or.ota inteligencije, dok pretrpe lzloiin; cla to stoji takojer o fl"a;prekriaje, dto ih sucle naobraZJ,r"prekrSaii straSno rastu. upravo 6itamo, tra su petrogratrski suclci-mir i te l j i za r r '000 s lu ia ja la ' i inra l i v i ie 'ego o 'o ' r ra ' i , i r [ : r se nernalost-i t i sluiaji prekr'J,aji i oclnose na osebe il i na irnatali.

Dakle imaju se u ob6e hrimi'alni zakoni i javni sluzbenici, lrojih jes'aki za s'oj krug djerova'ja poclpuno usposoblje' izvri ivati o'e zarro'e.I(acla ti sluZbenici, 'eodvis'o, ,u*o po zakonitu oortoooorri io i 1ro ,-,o1"r'ur-jerenju uporabljuju te zakone, orri ,r" imaju ' ikakov us'ieh, pade ibroj protuzakonitih-Eina i opakih l3o.l i nupre,lule.A protivno, gdje prosti seljani rrit i znaclu one zalone ' i postupov-nike' nit i za nje mare, a ituko ., najzama.^ij ih st'arih oclluduju. da l i jepodetnik st,anovita,uEina krivac, tu ie v"i ik uspjeh i napreclak. Jerkoga oni 'roglase krivcem, ta; ;e ,lr; i;u ir*"if*Jr,

"; ;r;;" se clrZavare moZe nidemu nadati, a mora ," ,o"Etu bojati,

"f." *" ;;;", ne st.e'e.A koga oni proglase nekrivim, mar<ar i bio kriv, taj se popravi, radi, ittzrlr;ava svoju obitelj, hoja bi drugadije propala, pokvar;a se, ter. dr,avina vrat do5la. Tu je neizmjeran aolit"t .

AIi tu se zakoni ni javni sruzbenici ne slazu sa pravom dusevnosiuu kakovu itovanju mora da stojekoji od njih krivce desto zaklanjajugdje isti sud, ovdje porota, za isti

em, drugoga nekrivcem? Nitko ne

;:;::t" s tras t ; a itako oni su d e u" -"'::',u:,;; j "":t;:J i:l'illl

.J;,ll*l:

oro ta des to p reda je io r . jeka sudu"i ju, prem bi toga iovjeka porot&

i povra tno , poro ta se l iana kad5tor uekrivim proglasi la. Osim toEa.h ob las l i Ees to sab laZn ju j r r r ra ro t l .

295

Poiten i razurnarr vladar, ni vlaclar njegova, t le mogu tg stanje trpit i ' Ali

kako dokinuti ga, ih bar ublaZiti?

Tu bi slavosrbi ukinuli porotu, imenovali bi pogodne sluZbenike.

izclali bi nel<olike tralje novih zakona, i ni:koli l<e tralje novih naredba,

i nekolike tralje tuma|enja, i nekolike tralje razjainjenja, i nekolike

tralje naputaka, i t. cl., i napokon, vikali bi, cla je narocl tako pokv,areir.

cla se s njime ne da ni5ta uEiniti. - Ruslca vlada uEinila je drugadije.

Ona ne samo pr.ith' iava porotu? koje blagoslov uvidja, nego u travnju

o. g. ministar pravosudja podnese vie6u carstva osnovu? po kojoj, ako se

podpuno izvecle, porota postaje samosvojnom vla56u svoje struke. Evo

kako :Pitanja o 6inu i o dinitelju ter o razlidnih okolnostih, na koja

por.ota oclgovara, sada slaZu sudci. Ta pitanja znadu biti nerazgovietna.

pristrana, kriva, nepoclpuna, na stvar spaclaju6a malo, i l i nespadaju6a

ni malo.Ako na ta pitanja odgovori sa da, porota zna. cla ona time obtuze-

nika obsudjuje, i da ga izruiuje uko6enim palagrafom i sudcem, koji sc

paragrafA drZe. S toga ona Eesto odgovara sa ne, a da hi pitanja bila

sloZena po njezinu nadinu miSljenja, i da bi ona mogla pedepsu odmje-

rivati, odgovarala bi sa da'

Sada ruska vlada ho6e cla porota sama sla/e pitanja, na koja sar1,r

i oclgovara. Odito je, ako na to clojde, da ne treba ni kriminalnih zakol,r

ni sudaca - porota 6e sama sve obavljati po svojemu osvjedo6enju.

Nu mi suclimo, cla ruska vlada, bar ovaj (as, za tim ne ide' Onn

ho6e da kroz ona pitanja i kroz one odgovore dozna, na ito paze

porotnici sude6 o 6inu i o Einitelju. Kada to doznq, ona 6e lahko duiev'

nosti narocla pri lagoditi zakone, i pedepse, i sudce.

Nu radilo se sto mu drago, dok se porota drZi dujevnosti, koja kotl

razliEnih l judi moZe razli|na biti, clotle i osude njezine moraju bit i

razliEne. Jednoli6nost osuda mogla bi i morala bit i samo u gradjanskih

parbah, gclje se sudac ima drZati samo dokaza, a ne dulevnosti 1i uvje-

renja svojega; u kriminalnih stvarih i njemu zakon clopuita kroz oteZiu-

ju6e i ublaZuju6e okolnosti viSe i l i manje Sarati.

Bilo 5to mu tlrago, ruska vlada uiinila je najprva u toj grani pra-

vosudja preznamenit korak napried, i prisvoji la je osvjeclodenje onih

Rusa, l<o j i se plase europejske civil izacije, ter kaZu, cla rusl<i naro'l

u svoj ih sel janih ima k i icu za nol ru i za bol ju c i r - i l izac i ju '

296

SIir

Je Po\.opri l ika,

i izvanjr

nos t i su

Tkctaj sukodrh6u, j,nehotice,izvanredr

P o rmorat i jenitko sebi se rnol judem u:

Oni lcla je u nida on bezsmili u m

Jer, Iran; kadanaravski jsvimi radrradi t i proOvi su zni

Dakle.ve6 i kaokoja 6e mr;

r rp i t i , A l i

uZbenike.

naredl'ra-nekolike

rok^varen,lrugaEije.u travnju

rj, ako se'uke. Evo

na koja,govretna.ipadaju6a

e obtuZe-n, koji sc

:anja bila;u odmje-

io ja sat l r t

ih zakon,t

Eenju.ide. Onai to paze

ko duiev-

koja kod

rraju bit iadjanskih

i n i uv je-tz oledl:u-

; rani pra-

enje onih;l i i naro,l

t sOULANGER'

Z a gr eh , 28. t ravnja LEg,g.

. skok, ua koji se dao g. Boulanger., sarn u sebi ne vrjecri nje povodom, iz kojega se bude, i ,,.o"a

.velikih stvari razpr:i l :"d;.::pri l ika' da odtuda

. bucle sriedii i r.n";"., i,a promjena u svih, rroma6'ri izvanjskih odno.ajih Francezke, t i l rnnogih drugih zemalja. okol-nosti_sq, ne samo ljudi za te promjene.

Tko bi vjerovao' da upravo -'tua" i predsjednik republike izazvaietaj sukob, da sami oni nagna.e ,"rr"."t". na taj posao? pre,cl kojim sacladrh6u' jer znaclu da- im ," p"sif"rj""i nr"ua" oni to udiniSe, ali sarnone'otice' Mi ne rn,zemo to kazati, osim ako se uzme, .tu--." ,rr, t;"aoizvanredni neznalice, glupani, a tako- ""1;0"

,rr;".Po obiinu naiinu miSljenja, nepristr.ano prosudjuju6 l jude i stvari,morati je zakljuiit i , da su uno ljodi

"; i" if i Jto su znali ihtjeli. Jer istina,nitko se ne t.oi, i, da je.njego"" Or".ri l-^ n."n^ni^ preve6 malena; ali tu.

il,mm*#:: 'lu i piilu"L" t-":" o."-ruro znanja, dto je o'i,,r

. Oni ljudi znadu, da je

1" j"

I najljep5oj rnuZevnojda on bez posla ne mtt le ismil i u mir stavit i ,

general preko trideset godina sluZio u vojski;dobi; da je zdrav i voljan jo5 sluZiti i i '" ' .f ir i,

ne 6e biti. To zna,rJa6, oni ga poa ,riSro ,r;r*

Jer, kad ne moZe.i ne 6e mirovati; Icada to nije ni duZan ni prirno-ran; kada se ne moze baviti stva.mi zvanja kojemu' je obikao ._naravski je, nuidno j",, 1:

6" ." ;; -;rimiti

druge raclnje. A rnedj*svimi radnjami najpogodnija mu je o.ro'- ,, porit irri, ter ovclje on mo.*raditi pr't i onim, koii ,., g" .ro"iai*, ,"uu" i nepravedno uv*edil i.Ovi su znali, kako stoje.Dakle, bez obzit

ved i kao ponosan ;:r"i;1e ostale tazloge' odito biiade, cla general,re o j a 6 e ;,, ;;;;; .i:i,, ll "i,'; :kT'ffi:lJ Tff :l:lil:: JJ*,*

297

'ar o'orn rnjero'r, kojorn su oni njemu mjeri l i , i a*o je mogu6e, cla imIihvarske kamate plat i . Akt

ga b i l i 1za sva;kine smi Ielolikuju

Znabolestnu,ne clobiopotit idkih

rriSta ne r

U tih_- rnr sufrlolazio izr lo laze6 daonaj. koji

Nu clesudirno, danarocl, dori cl jeca, i mmjestu glar

Ali, slajoj to vjerune bijaie n,t1e mogu sene ima pre!Boulanger u

Poradi rf rac i lo ie o

J - E '

vlacle on joj

Mi napocezke republishakanja u Fsmatrati i g.rocloljub.

G. Boulal raca. Taj skoje g. Boulangetre nro ie kojo

298

l a

o -

' t i

rJ-

\ l i t r je ist ir ia, cla je o' tal, , hoelao, f tez oltzir i t ,a s\_e ttr .up;o, uri hig 'a b i l i pos 'e p . ' t je ra r i i z vo jske . o . je gencrar , i mor .a b i t i p r ip rava 'za s'a; l<i s 'r-oi ko.ak svojoj nadleznoj o]r last i p' zakonu oclgovarati , o' se'e st l l i sl 'Zit i , jer su ge'crala 'edostoj.e, t loskoc-: icrarni kalrr-c rrroZtladol ikuju sarno lahkoumnim rnlat l i6ern, cl jakom.

. zna se, cla je ge'e.ar, trolaze(. u pariz, polazio svoju Zer.r leZl<o

bolest 'u" i s 'oj ' cl jecu tu u lkolah. zna se, cla je ocl ministra ishao ane ' c lob io t loPust . Zna se , t la mu je rn in is ta r *zk ra t io 4opu: t sar r ro i zp o l i t i d k i h ' a z l o g a . r i o j i o r - r r j c " ' i u o r r 6 e u z c r n r j i z a k o ' i t i h o r r n o J a j an i i ta ne v r iede.

u r ih o ] io ln .s t i ' . = - sarno ar ro u i je h .anrao ' i ' os io o r re 'aor i ' j ak t : ,- r . i sur l i r ' . . r l l b i ge 'e .a r b io z ,asruz io tezhu pee lepsu r rad 'e b i b ic rdo laz io i zpun ' j i va t i . u t lan ih o l rs to jnos t ih , svs ja na isve t i ja r l rZar rs tya , : rr l o l a z e c r l a r i l < a k o r . r r p e d e p s u ' e z a s l ' z ' j e o n . , e g o r l a ' o r l r e i r r ' r r a r r aona j . ko j i mu n i je c lopus t t lao .

\ ' t la ' ' de o i r to u i in io u v r ieme od i ta i r i nas ta ju iega ra ta , rn istt l i 'o, da bi ga mo'aro teZko, rnoida sm.tnorn peclepsorn 'r lar i t i -rrarot i , r lornovi 'a, zva.je s'akon. moraju stajat i

" i i" rr"gu i i , .na"i d j e c a , i r n n o g o s e ' e s r e 6 e c l o g o d i l o s a m o z a t o , j . r u s v o j i a s ' e b i j a i e unrJestu glavni zapor. jednik vojne.

A l i , s lav 'a repr r ' l i ha ne vo ju je i u ' iek 'a ' i je d .a je za mi r , i s 'a tkojoj to vje.r ie. slar-ni sal ior ' , od kt i jega stoj i rat i rnir, kako usta' haZe,ne b i ja ie na o l iupr r , r lak le ne b i ia ie se nashor .o ra ta bo ja t i . U 'e l ja l ir lc mogu se voj ' i i l ia vjezba' ja t lr i ,at i , ni drugatl i je, "u1rorr i". l"1u6i

generalue ima pre .na s luzbe 'a pos la , te r 'e b i ja .e 'e r i ke r .azr ike , da I i je g .Boulanger ' Kairu" '

' rehcranu" . , pari".r , i l i na svojoj sluZbenoj postaj i .

Poradi onih, b'rJi t lop'Ete'o i to . i je, prcgrjeriar<a, u t ih okorrrost ih,bac i lo je g ' Bo . langera ' razpo loz ivos t . 'a u n r i r ! Na to 'os tu 'a r jel lade on joj sarla ot lgovar.a.

Mi na l romcn '81 ,o te c r te za Pokazat i , l i a j ro se ' r , ra t la da .a i ' je f ran .cezke republike i tor ' pr igoclom poniera, za razro' i t i Zestin* rranai ' jegaskakan ia 'Fra*cez l< t t j - i za raz jas ' i t i , za i to i i i ako r 'o ra sc u ' r iec r jen im

:l l l ] :-" i t i g. Bo*la'ger i tkogocl ni jc sla'osr ' , i l i pratrt i i 'a gtava. i l iro f l oI iulJ,

. G ' I Jor r la 'ger ra t le6 r rako , u s tva ' i , r 'a t l i : sanro r - la . i pos 'c r je 'ot ra ia . ' I ' a j sk .h L ruc le se ocu t i t i i i z r -a ' r - rade, u c ie ro j F .ancezko j . l . .o rnuje e ' Bou la .scr sano horor -o t l ja . a g t l je n i je sv ie ta za koro , sam korovot l ja

n e u i o i c L o l o z a i s r a t i . O r a j J r r r t r - a l i r l r n e l x r d e l a k o .

I

I

t'e

l a

i I "

u1

I r

, l i

o t

I

ZLI

r : i .

,l

299

Z a g r e i . ' ^ 3 0 ' t l a r l j a l 8 f i l l '

Porn is l i rno na t l cse tkc sakup l jen ih l ju ' l i ' ko j i u isu spo jen i n i l iako '

r, i rni vezi ni osebnirrr i obzir i . U vr ' ierrre objet la" al io jet larr upita: ir l t .r tro

l i ohjet lovati? *ug""u je da 6e se svi sloZit i i ic i ' na kol iko rnoZtla r-ei

ni-.u zaloZi l i , l l i za -" i"-" zaprieEeni ' Ako l i tko upita: Eto 6emo i ist i?

teZko i la se i dva budu u tt '"rno sloZit i ' Ovomu bo se ho6e ovakove juht: '

pedenker ovakova umokca, t iesta' drugomu se hoce clrugoga' i sval iomu

moZda Stogod Posebna, razl iEna'

Kacla dojdu ., go't io"i"u, oni 6e j ist i ono' Sto dobi ju i i to irurle

svakomu najpri l i6ni j"e: iz ntr i lde' j tu bucle sloge viBe neg se oiehivalo'

Jer kao pametni l judi, svi 6e racl je 'zet i ono Sto dobi ju' nego glat{ni

o s t a t i . - o v a k o j e i r r c l r u g i h s t v a r i h : s v a t k o h o c e i m a t i o d j e 6 u . o ] l u 6 r r .

stan, pravicu, blagostanje, i t ' d '

A l i dok se do jde na po jec l inkos t i ' e to raz l idn ih mn ien ja i nes loge '

i n i t l r o n i k o r n r r n e i m a p r a v o p r i g o v a r a t i , s t o s e t l r Z i s v o j e g u l r r : r . - . e '

obi6aj,a, rrazora? i t . cl .? i "upoLon

svatko popuita' i pr ima ono' 3to rnoie

imati, radje nego da bez svega ostane'

Samo u vel ikih, u bitnih p;tani ih mogu se l jucl i siagati : u clrugi ir '

nj ihova sloga stoj i od ovakve i l i ocl onahve nuZde' - p12nss2ka je stata

i v e l i k a d r ? a v a , i b i j a l e u s v a k o m p o g l e c l u ' u b i t n i h s t v a r i h ' c l o h r o u r e -

cl jena i obskrbl jena," '"" '" u njoj moglo radit i samo o pojedinkostih' o

sitnjari jah. Nu ona je godine 1870'-1' ranjena i poniZena' Tacla i ona

clobi dva vel ika pitanja: cla si natrag povrati svoje izgubljene zemlje" i

da metl ju drzavami opet zauzme mjesto, koje joj dol ikuje'

Dakle glavno na t ih pitanj ih, na nj ihovu sre6nu r je5enju imalo re

najmarl j iv i je radit i , ,o ," t logt sama od sebe nami6ala' Al i republikaraci

sve pokvariSe, oni razbiEe ' iogo, o" daclo6e joj mjesta ni prigode: oni

z a b a c i S e o b a ' o n a p i t a n j a , i d a d o d e s e n a m a l e n k o s t i " i l t o n e p o t r e b n e ' i t o

Sliodljive, Sto nepre5ne. Ocltuda taztoilnosl i meclju njimi'

oni rarl iSe i rade hao l judi koj i i rnaju ku6u punu svega i uclobnu'

pa bi se pravtlal i , i tro6i l i na pitanja: treba l i iz tr i ju soba nadinit i dvie

i l i iz dvi ju tr i ; ima l i se zid ovako i l i onako pomazati ; ne hi l i stol i l i

o l r r r a r b o l j e s t a j a o n a o v o m i l i n a o n o m m j e s t u : b i l i s e n a E i n i l a o d j e 6 a

crna, i l i siva, i l i smedja, i l i Sarena, pa kal<o Sarena' i t ' d ' A ne mare

tla rru6 na i<rovu joi ni je zaielr l jena, t la ot l trgnut kornacl zgrac.|e ni je

i l i sutr.ovi i l izadto sreera. cl,ter prerma sal]

Prgeneral

Engleztu tajnrNorclu ita jnu.

U 1razumilirazpudtiproture l

n i5e, saruzkrati l ikonstitudati pul,obe6ival i

MoZ- - o u a j

rla je zal{ ta\- rna _[ i '

p r iesto l j rnr o tomclomovinecla sabor.nastav i t i ,

Pakprar-o. nir^kaklj ivoko j i ho6en i cah , ko j

Al i onr jesto dai i s t napo l i

p l iz idan.

Jer ne irna govora o vei ikih

za saborsl i ih izl lora izjavit i ' a jer

p i tan j ih , naror l - "e ne moie o u j ih n i

ne mar i " c la l i se one s i tn ja r i je t lanas '

m0

r o a ) { )I ( - J O O ,

nilialio -

a : i r lenro

oZt la r e i

mo j i - . t i ?

rve juhr:.

sval iomu

i to bur le

iek i r a lo .

;o g ladn i

r . obu6u.

nes loge.

g ukusa.

i to mo ie

r drugih.

l je s ta ra

rbro ure .

kostih. ,-r

d a i o n a

zeml je . i

imalo se

ublikanci

rode: on i'ebne, i to

r uclobnu,

init i dvie

l i stol i l i

i l a od je6a

Ite mate

rade n i je

o nj ih ni

i i e d a n a s .

i l i sutra, i l i ikacla, or_ako il i onak,ovi i l i oni rjeiavaju. _ Eto za5tozaSto se ne slaZu. Eto zadto se bol;Ecra, clok je general udario u or" , jter preko mjere sebiEni davrljanciima samo ono omesti i otlnieti, dto

D, ter general pri l idno orlkr.iva svoju

U pismu, hojime se izbornikom zahvaljuje, on kaZe i or.o: >\.i sterazumili moju misao, ter ste u istorazpuSti sabornica odsudjena na neproturepublikanshi, nego i posilan

on rma zauzeti, koje su rnu uvielr

MoZda je ta izjava prerano d"EL

Ali on ne mari r

::j::::.,:;'i, ;;: .i':r Tl':#'i,";'il-;.iffi ffi ""#,i;:T:::erst na 'o leonizam' =- Dakre, je l i ta j * " " "Jrr naporeo'ovac, nor- i Monck?

30r

' fo pitanje o'r-cl je ne ima smisla, closta je r la on racl i po napoleorror.sku.

pa i :e rnoZcla racl i t i izracl i t i po Napoleone.

I\e ima razloga vjerovati , cla je ovaj muZ i l iacla bio i l i cla je clanrs

republikanac. On se izdaje za korenjaka. 'Jlomu je uzlok, cla se ta sirrr.

p ina jo i n i je obruZ i la n i p reZ iv i la , a on joS ne nroZe o i i to p r : i s ia t i r rz

nikoje monarkiste. .- Nu bi lo 5to mu clrago, clol i clojcle u vlast, on ce

morat postat i konservativac. - Druga mu ne ostaje.

Jer nit i 6e se mo6i oslonit i na onu republihansku skupinu, l ioja je

bi la prot i njemu, ni na ovu, koja se njega clrZala; ona bo je preslaba,

5to je i izborom dokazano, a ova je i brojno, i u narodu dobro stojei:errrjo5 slabi ja. Da 5to, koje vrierne i on 6e mo6i Sarati . al i i tornu mora l i r l i

bi t i . Dakle zbi l ja, on 6e postat i preclsjednikom republike?

Mi to clrZimo za sigurno, ako ne bude izvanreclnih clogodjaja. s l ioj i-

mi ni je unapried raiunati . Ovaj das stvari i l judi u Francezkoj stoje, po

naiem mnienju u glavnih crtah ovako:

DanaSnje obje sabornice ne mogu niSta, nego samo koje vrierne

kr-ari t i zrak. One ne 6e ustav, kako bi trebalo, r 'azvici jet i ni poprar- i t i .

Popularnost, koju dobiva g. Boulanger, icle stvari , koju on zastlrpa.

a ne njemu. Dakle, ,ako vlacla njega satare i l i sapne, narocl 6e sc sal<rrp-

l jat i oko drugoga vicl jena gcnerala i l i drugoga vojrr i l<a, - samo vojnika- koj i nastavi posao g. Boulangera. Narod se clo sada ni je sal iupl jao

oho nikoga, jer nikoga takova ni je bi lo. Tu ocl luiuje sarno sabl ja, nc

pero . Za to tomu 6e pokre tu b i t i konac kac la dana in j i sus tav padne. i l i

kada g. Roulangel ne butle imao vrstna nasl jeclni l ia.

Dok je oprz i la , ka l io sc bou la r rg izarn i i l i , v la t la , repub l i l i ans l ia

stranka imala i l i uza nj pristat i , i l i odstupit i , i l i zastupniEhu sabornicu

oclrnah r:azpuit i t i , pak, ako je moeu6e, kroz nove izbore nai init i -ci

znatnlr i stalnu ve6inu. - - I(roz nal.; .nadnc izbore nc nioZe g. Boulanger

ve[, inu dobit i . Ylada je propuit i la to ui ini t j" moZr: la bi joj ve6 clanas

bilo prel iasno, i svaki clan bit i 6e to hasni je.

Med ju t im g . Bou langer po svo j p r i l i c i l<ar r t l i c l i l a t i i re l "o r l n t r l<narhr ih

izbora . T i rne 6e ag i tac i ja ras t i . Do god ine su oh6cu i t i i zbo l i . Ako ne

Lru t le kakova tYnda. g . Bou langer buc le znatnu ve6 inu dob i t i : ta 6e u-q tar -

razg ledat i , senat 6E jo j mora t popuJ t i t i ; i c lo l i se naror l up i ta . on 6e

g. Bon lang-era jzabra t i za p reds je t ln i l<a lepnb l ike . Ne zna se . l iaho dugo

bnr le l r leds jedat i , i i i n i se , r la (e za n j im do i ' i rn . la r i i Napo leo ; r . l .n rz

V ik to r .

302

Pariihih drlrugih je to istoi vi5ih udil iJtih.razumimo, nije,

U redu je,budu6 se oni s lZvanje je djaka.njihove znalajeuletlbii, da to si ivot , kat la dobi .i c la se nrogu na

Djaci moguil i clruge prostorvolje razpravljati5 to, mogu se u stzakonitirn putempozvani, dotle sprostor i ja ne b i

U svoje vrierepubli l ie, najbol.r:atori ju. I doti6nzasluZenu iast , o .je poliojni otacstr ina toga mladi r

I taj poliretBudu6 se o bitnihmanJe govola bit.nadvlac la ju republ

U .

. t :

L /

c

i a

[". I

! l

e l '

i l i

r i ,

l i r '

a \

D. l \ c t I t , f_ )L t . r . lK \

7 . a , ; r , , 1 , . i l . . r i i r i r . j . r l i ) , i l l i

7

Pal iZ l i ih t l jaka o i i ro . r .a lo se irl lugih je to isto uiinilo za boulaneiri v i { i h u i i l i J t i h . I t , r se r rp i . N r r r rrazumimo, n i je . nego stvar ner .er la

u re,u je , da se s 'atko bavi javnimi posl i , pare to je i n ' i r rno.buclu. se oni svakoga v i ie i l i manje t iEu. AI i i tomu se ho6e nai i '1 .zvanje je djaka, cla se 'tre i cla se rrohro ponaiaj." cla poz'arru l jurle.n j ihor .e znadai i_ . , i teZnje, i la rnotr .e razv i janjc i posl ie t l ice susta\_a irr.erl lr i i ' r la to s'e lramte, pros.tle i zartir jere, pa kacra stn'c ' jar arrz i ' o t ' ka t l a r l . b i j u r i e i , i g l as , i v l as t i u j avn i [ r ' i t a r r j i 6 ,4a s . na r : j s rui t la sc nrogu na stanor- i t prar_ac dat i .Djac i rnogu i r 'a t i , i r rcba r la i ' ra i * sr .o jc l iar ,arrc , gost ione" i i tao ' icc

r ju ; tu oni mogu medju se c lo nr i l , :i tar r jc , mogu re ietat i svakoga i _sva-Ali doh su cljaci. dok u iavne str.ar.r

pozvani, rrotrc se za nje u tih st'a'rli;:'.l,i:"t'J":il,,.t,j:.u,i" j.:,il;p l o s l o r . i j i r r r r . l r i s r r i i l o z r r i t t i "

U svo ic v r ie r t re napomenusrno, l ia l io j c r re l r ' i i r ' j a t l i i . za s la r i r i ,repul-r l ike, najbol i 'e izpit poloi, io za stano.,, i , - t"rtr . , o'u",orr.o, ' l i i rro_t 'a to r i j . . I c lo t i ino pov jc 'en i l t vo p r iznaro je to ; a l i na mjes to r ra r i r ' r rzasluien' iast ' o'o 'r ' jc oclgc'vori lc,, rra inu jc rre moze clat i , Jr*t-1.t ij c po l io jn i o tac toga mlacr i ia b io rno ' * r l i i s ta , i L r rc l '6 je jo I z i r . . i :s t r ina toga mlac l i ia joJ h lc r i ka lna .

I ta j pokre t n io la se r lov r j i t i raho, t la je r lua s t r .an l ia na t lv lac la .Bucluc se o ir i tnih stvarirr racl i , o rrugo,i l i metl ju strankarrrrr ruoZe t ir 'cn ran je govo.a b i t i , J to s 's t ranke ogo. i " r r " c lo s r r ra jnos t i . rJar i rc . a r ionadr - la r la j ' re i lu r r l i l i a ' c i . i to ie l ia , ,1 i r ro - , , r " i oE i te p ro t i ' ' i l i e? __ \a r : l -

s03

vladaju l i boulanger.c i , tko de i rn zarn je lavat , kacla svoj im prot i r ,n ikomposudjeno vrate?

Dakle koje l judsko src lce moZe t lopu5tat i , da mlacl ic i , u koj ih jenat la domovine, zapuStaju svoje nauke, pa r la se neizkusni upl i6u ur-rtlog taho pogibeljan, u oEitu pogibelj? I isti majstori rcp'l: l i l ianacakaiu, cla ne znadu, 5to ho6e g. Boulanger. Mogu6e je, cla i on sarn zn:rsamo 5to ne 6e, a da ne zna 5to ho6e, n i 5 to ce napohon iz t jerat i .

Kacl ni isti vodje republikanaca ne znadu pravi cil j g. Boulangera,kaLo tia se za nj i l i proti njernu zatrzrrrtt djaci, i t la jeclni bczuvjetrroracle proti samim sebi, i t ime, po nekoji naEin, i proti s'ojoj rlomovini?Djaci, ako su kakovi imaju bit i, rnogu biti najbolj i uditelj i puka.

Da 5to, uEitelj i svo je vrste. Jer djaci se, redor-ito, nikomu irisuzamje?il i, 'buclu6 s nikim nisu osobita posla imali. A ude se i pripravljajuz* javne posle. s luZba ih jo5 n i je promieni la . s tanje i tezko6e ,pukaclobro poznadu, budu6 iz puka nikli oni u p'ku i sa pukom joi Ziv'.Dakle oni su i jubimci puka, i puh im najradje vjeruje.

Aho t l jak dobr ih nauka i dobra ponaEanja Etogod haze pozrre ' r r- 'erl janinu i l i gradjaninu, koji ga Zeljni znati upitaju, onaj odgovor vrietl i' i5e negoli bi vrieclio da se iuje iz premnogih gospodskih usta, oduienih glava.

S toga d jac i , samo al io su vrstn i , i ,ako hoce, i izvan iko le, i napraznicih mogu imati dosta posla, koji je i ugoclan, i koristan, i uspje5an.Ali taj se posao ima obavljati samo ako drugi, poznani l judi upitaju i l izadele, ima se obavljati u dednih razgovorih, u razlaganjl l, a ne u pre-piranju, ne u sazvanih sastancih, ne u krEmah ni u javnih dvoranah.

Ali eto, francezka republiha dopu5ta da rl jaci, kad su inr izpiti na\-ratu, idu pravdati se i hodkarit i, pa moi-d,a i krvave glave donieti, i t lani kroz praznike ne imaju rnira za odpoEinuti i okriepiti se. I nitk,rr.te zrra) zalto se djaci na tu nedostojnu i Skocll j ivu tlaku daju.

Rupublikanci bi morali uvidit i, da irn taj skok ne koristi, ier akojedni djaci rade za nje, drugi rade proti njima. Nu kako moZe biti djakaza clanaSnju vladavinu francezku? oni lahko mogu vidjeti i ocieniti plodtoga sustava, pa i prosuditi l jude, koji ga drZe i brane.

To i biva, i za dana5nji su sustav samo izgubijeni djaci, kako izgu-bljeni radnici, i t. cl. za sve propale l jude dana6nja je republika najboljekorito, u njoj bo se ne pita, 5to znaS i Sto radii, nego jesi l i republikanac,t . j . rodol jub. Ako jes i , to t i je dosta, i na konju s i ; ako l i n is i , propaosi . pa makar b io najsposohni j i , na jpol teni j i , i na jmar l j iv i j i .

304

$

\. '{qt

It

,i\irlj "

,"1'{n{i!||r$r

.s ' l ' l r t )1,

r pr( ) t i \ 'n ikorn

i i . u koj ih je

usni upl i6u urepubl i l ianacr

I 011 sarn zrl t t

iz t j era t i .

r . Bou langera .

u i bezuv je t r ro

jo j r lornor. ini ' i

j i puka.

t i i l iornu r i isu

i p r ip rav l ja ju

teZko6e puka

Lorn jo i Z i r .u .

kaZe pozn l lnu

rt lgor o' ' vr i t :di

skih usta- orl

ru i l<o le , i na

a l . i usp je ian .

udi upitaju i l i

r , a l l e u p r e -

nih dvoranah.

n inr izpit i na

: don ie t i , i t la

t i se. I nitkrr

t la ju .

o l i s t i , je r ako

oZe bit i djaka

i oc ien i t i p lod

ci. kako izgu-

,bl ika najbol je

republikanac,

l i n i -q i . p ropao

, j i .

'%

3*l\_.1,

{#-Y

s ' f ( r t ) t . 1 . , \ 2 , , \ S t ) ( )N i t r( R t r t t o l l

-.rt f

e

N I K , \ N 1 ' t S . t . . \ l i a r l , t \ , , t ( r l lI t ' ; t n k t t f i l t 1

t/

?

..,*t

ministar obdenja odvjetnik, ministarranje slabe je koristi gdje se radi oo drugih cestah, i t. d. Ali dosta je;lla6u ministra, a drugi je strukovnjakiu bi ministar morao obnadati.Francezkoj vojnik, strukovnjak imaobiti ministrom vojnidtva' Ari i tu se radi samo o pt"ai, o obskrbrjenjurepriblikanaca' a ne o javnoj sluzbi, ui o probitku domovine: neka narodtro5i samo za azdrdavati bitange.

'Kadno bija.e Gambetta o or"do stupio, on je tarco uredio sredisnje,najviSe oblasti, da

1, rrr. u ministeriju izvanjskih posara ne bija.e nijednoga iinovnika, koji bi bio znao najjednostavniji dipromatidki spissloZiti __ Gambetta bijaEe u taj minietlrij namje*; I"*" novinare,odvjetnike, i t. d.'

- - Nisu Ii ti sposobni? Mogu biti

dok se ne nauie, za diplomatiEhea diplomacija ima po nekoji na6in'I'o

se treba nauEiti, i samo kroz vjPostolaro sedlar,

"oLaoiEa" i ,. a. koZu kroje i divaju, i evaki usvojoj struki moZe izvrstan biti, ari ako se ne nau.i, svaki je u drugojstruki nesposoban i nespretan: tezko je Ei'om ili igrom, kojimi se postoriili sedla Sivaju, sa5iti

_pravo rukaviee, tezko iglor; "ourt"i-rrditi pravepostole i l i pravo sedlo, i t. d.

Kalco je u strukah, koje napomenusriro, tako je danas u svih strukahi granah javne sluzbu F""o""rrie. Dakre, u redu je da su i djaci boljiproti tomu stanju, i da su srabi ter pokvareni takojer djaci za toprokletstvo - svatko traZi i brani svoj iivalj.I grof Pariza izjavio se za boura ,.gitr^, i time bi legitimisti bivsi,i dana.nji orleanovci morari ,r, g"o"""r"" pristati. B'o dto

-mu drhgo, mivjerujemo da dobri ljudi i dobia stva" moraju ranije ili kasnije nad-vladati; ali tornu se ho6e posla, ne ,"Ir,o rr"u^"o".

&o5

O PREUREDJENJU DRUZTVA

Z a g r e b , 2 8 . t r a v n j a 1 8 9 0 '

Priob6il i smo program, 5to ga njemadki socialisti proglasiSe prije

saborskog izltora, i zakljuEke konferencijil cara Vilelma o socialnih

stvarih. Sada naSi Eitatelji mogu prispodabljati ta dva programa, i na6i

u demu se razluEuju; nu valja znaIi, da je program socialista podpun

u svih toEkah, a onaj cara vilelma u vjetar nacrtan samo o nekojih

pitanjih.

Kadno car vilelm dirnu u taj osinjak, socialisti moradoSe ovo jedno

zakljuEiti: ili car misli samo obsjeniti nas, ili je zbilja osvjedo[en o na-

Semu preteZku stanju, pa je naumio pomo6i nam; a|<o je ono, mi smo

ve6 dosta obsjenjivani, i ne dajmo se dalje varati; ako l i car iskreno

govori, mi smo duzni pomagati ga. Dakle za svaki sludaj mi imamo na

na5oj stazi ostati i koliko je mogu6e na njoj napredovati'

Po tom osvjedodenju i rade socialisti, osobito odkada su kod sa-

borskih izbora pokazali svoju mo6, ter se uvjerili, da je vredniji diel

naroda za njihovu stvar. - Ali ima njemadkih dohrijana, bolje reku6

sliepaca il i ulaga, koji kaZu, da je car svojom konfbrencijom ve6 rie5io

dotiEna pitanja, i da mu jo5 ostaje za rieBiti samo pitanje o trajanju

radnje odraslih radnika, i ono o nadnevnicah.

Ovo sje6a na pripoviedku o babi, koja je naila konjski iavao, pa se

dala u veselje, ier za uzjahati joE treba samo 23 Eavl'a, 4 podkove'

konjde, sedlo i l i samar sa ostalom spremom' - Ali ta prispodoba nije

to6na, jer baba je imala bar jedan makar kakov 6avao, a u zakliu6cih

one konferencije nil ima posve ni5ta. Da bi se Zeljami pitanja rjeSavala'

ve6 davno ne bi bilo ni jednoga, a ima ih na milione'

Ni jedna to6ka one konferencije ne da se nikako riesiti, dok na

jednoj strani obstoji nuZda, potreba, siroma5tvo, a na drugoj ne ima

ljubavi iskrnjega, pravice, ni du6evnosti: morala' - Ni diete, ni Zenska'

ni odfaslo Eeljade ne da se na teZku i clugotrajnu radnju, ako ne mora,

306

a kad mora, ndade uzdrZavar

I dok svatkojadnici morajuromaka tare; dne ima vjere, :nastoji uiivatipopravljanje d

Za popravinastoje po pra\jani pravo ima.konadno rie5enr

Jer moieZehshe i t. d. uAli tko moZe nvrieme, koje nt

Ako oni mjer oni ne 6e rauzaludu je svak- Sudimo, dasudu dobrijana

Mi drZimo,ieljade lahko mhrdjavo hranjenda ona 6eljad, rk o l i k o i u 1 2 u riime se viSe na;

Dakle, pitanjeda stanovit posa<viEe ili manje ur

Razumi se,djena po izlcustltreba radniha iiruredih: t i moraizahtieva se, da rsluibenik 3 ili I

Recimo, danadnevnice. Akoiinio za l0 uri -

1890.

i5e prije

socialniha, i na6ipodpun

nekojih

vo jedno

en o na-

mr smo

iskrenonamo na

kod sa-

tnij i dielje reku6

e6 rie5io

trajanju

ao, pa se

podkove,

loba n i ie

akl iu ic ihrjeiar.ala.

. cloli naj ne ima

ri Zenslia,

ne mora"

a kacl mora, njemu moze takovu radnju zabraniti samo onaj, tko rn'dade azdrilavanje.I dok svatko gleda da tlorriva dto viie, ne paze6. na pravicu; dok sejadnici moraju natjecati za zarogaj kruha; dol stroj ;;" sluzi a si-romaka tare; clok je hrpa .i.o_uL, a razmjerno ,okor"t bogatih; t lokne ima vjere, ni l jubavi, ni umjerenosti, nego ,ok svatko hezt:ltzirnonastoji uzivati sto vi.e raers -- dotre budi kakovo razpravrjanje ipopravtjanje druZtvenih odnosaja mora biti o;;r;;; ."1-;"rr;.*.

Za popraviti druge, treba da svatko ."b" fopr"rri, pu i" svi sloZnonastoje po pravici popraviti rnecljusebne odnodaje. - Recimo da rlolxi-jani pravo imaju, t. j . da ,o odoo.r," pitanja zakljuikom konferencijekonadno rieiena. Nu dto bi to doti inim jadnikom koristi lo?Jer moZe se zabraniti, da pocluzetnik u radnju ne prima djecu,zehske i t ' d' u stanovito.r"i"-", i da im dopudta pripisanoidpo.ioanje.

Ali tko moze njega-n-agnati, da im pla6a razmjeran triel nadnevnice z:rvrieme, koje ne rade? Tko 6e drogi jadnikom taj diel naknaditi?Ako oni mogu bez onoga iznosa zi.,r,"t i, ne treba nikakova zlko'a,jer oni ne 6e raditi vide neg im treba; ne mogu li bez onog iznosa biti,uzaludu je svaki zakon, jer oni moraju raditi ir i od straclanja pogi.uri.- Sudimo, da smo timi opazkami ocienil i i one dvie to.ke, koje p'sudu dobrijana jod ostaju za rieiit i .Mi drzimo, da mlado, zdravo, dobro hranjeno i u Eistu zraku ziv'6eieljade lahko moZe u redu umjereno raditi 12 i vi.e uri; a staru, srabu.hrdjavo hranjenu, u nezdravu zraku, da je preve6 i 6 uri; mi crrZimo,da ona deljad, ako rade sa voljom, sa rjubavrju, u B uri mogu udi' i t ikoliko i u 12 uri; a ova, sraba, da moraju time prije sustati, iznemo6i.iime se vide napinju.

Dakle' pitanje o urah radnje mi ne razumimo. gravna bo je stvar,da stanovit posao bude u dano ,,ri"-" obavljen, pa bavio se njime radnikeka upoEiva i l i odlazi.a obaviti mora biti razloZna, odre_Razrrmi se takojer, da time, rnanjcAli nut, i tu se racli lcako i u javnih

zahtieva se, rra dotiEan posao mora Hll;"h:,,t;;, .1"u1;'",""'";;;sluZbenik 3 i l i l0 uri.

- Recimo' da je radnja ustanovlje'a na r0 uri, tu radnik dobiva r' l io

naclnevnice' Ako se radnja obali na B uri, a radnik ne uEini koliko ieiinio za 10 uri -- rni ne znamo, tko moze od pocluzetnika zahtievati"

307

neka radniku plati naclnevnicu sd 10lro a ne onu od 8/ro, ne razumimo, Stoje radniku time pomoZ6no, osim ako uz slto vno;. i ho6e Zivjeti kako

i 117 to/to. TeZko d,a ima, bar mnogo, takovih radnika.

I o krzmanju se proti izkustvu i proti naravi stvari desto krivi pojnri

imaju i raz5iruju: ono nije, i ne moZe radnikom trajno pomo6i. Hoclimo

u nespodobu. Recimo, 5to nije mogu6e, da svi radnici Europe imaju

zalihe za uzrnoti bez r.adnje 5, ako ho6e5 I0 godina Zivjeti, i da su svi

obustavil i radnju, recimo, 5to takojer nije mogu6e, da ne 6e raelnika

do6i iz Amerike, ni iz Kine. Nu recimo.

Sto 6e biti posli je 5-I0 goclina? To, da 6e se radnici dati na posa',;

uz uvjete, koje poduzetnici naznade, a ovi 6e gleclati, da si pretrpljenu

Stetu nadnade, ter radnici stoje gore neg danas. - Svi su pocluzetnici

viSe il i manje obskrbljeni, i lak5e mogu biti bez nova dobitka nego

raclnici bez svagdanjega zalogaja.

Do sada poduzetnici kaddto popu5taju raclnikorn ter im nadnevnice

pove6avaju. Oni to rade jedno jer im se ho6e dobitka, p,a se mogu i

razmjerno malim postotkom zadovolj it i , buclu6 imaju velike glavnice,

a drugo zato jer su se'obvezali u stanovitu roku odredjenu koliko6u robe

kupcu predati pod Zalbinomr pa kad izradunaju, opaZaju da bi plativ

Zalbinu viSe izgubil i nego 6e izgubiti u pove6anoj nadnevnici.

Ali kroz predesto i bezoltzftno krzmanje i povisivanje nadnevnicapoduzetnikom 6e, 6to ono rie6, uprieti vi le u odi, pa 6e onda izrablj ivanje

obrtA viSe il i manje ustaviti. Sto 6e onda radnici? - \re6 njemaEki

i,eljeznari prestaju raclit i , jer je u Njemaiku navali lo francezko i

englezko, bolje i cjenije i,eljezo. - U ovih obstojnostih tako 6e morati

clanas i l i sutra uEiniti i ostali poduzetnici.

eini se cla su njemaEki radnici osvjedodeni o tom, da im uz tlanadnji

sustav nitko ne moZe pomo6i; da oni taj sustav svojom snagom ne mogu

izravno promieniti ni svoje nepravedne protivnike sapeti; ali da u clanih

okolnostih, neizravno, mogu to oboje postignuti.

Zaro oni se ne dadu iz brazde u kojoj su; niSta ne tlrZe clo odlazag. Bismarka, koji je vodu zamutio i socializam u Njema6koj roclio; ni

clo cara, koji je taj posao za urediti i popraviti njihovo stanje u -svoieruke primio; ni do carskih ukaza; ni do carskoga drZavna savjeta; ni

clo carske konferencije; ni do toliko sladkih sluZbenih i polusluZbenih

obe6ivanja, nego ostaju na svojoj stazi, krzmaju6 i radec da Eto pri je

tlojde clan, koji jednom mora do6i - dan za korjenito preuredjenje

clruZtvenih odno5aja.

308

pre

i d apre'

Dakbud

rzumimo? stoZivjeti kako

r krivi pojmio6i. HodimoLrrope imaju

i da su sviie radnika

I t i na posa' ;pretrpljenupoduzetnici

rbitka nego

nadnevnicese mogu i

e glavnice,l iko6u robea bi plativl l .

nadnevnica

rrabl j ivanje

i njema6ki

rancezko i

ce mora t i

rz danainj i '

n ne mogu

cla u danih

clo odlaza

rod io ; n ije u svoie

;avjeta; ni

rsluZbenih

5to pri je

:uredjenie

1""::,li,XT:,?,T;|il1ru;:,i::Tr" je, ako oni nisu na dis,u .,

i da Ii u sebi ne bude i-"ii il""';;il:"o*"redjenje kako treba obaviti,

preve6: iovjek " """.1;i-;;;;: ::T:1:".:'.ti'

Nu ne zamjeravajmo imo"r.r-,r,i":;J;"J"''L i;#':: ::;l;;:.":l: ""*" .i,#J*"sr i ostanbude dto manje.

--v *a'Lrtt t ' se za slabo6u i6i ju, neg:o gledajmo da nje

3@

PADANJE BROJA PUEANSTVA

Zagr eb , 7 . s tudenoga 1890 .

Ve6 clavno se opazilo, da puEanstvo Francezke na broju propada,i t ime se pitanjem ozbil jnij i l judi redovito bave samo onda, kada nijedrugih zama5nih pitanja na dnevnu redu. sada se na taj posao dao ipreodlidan gospodarstvenik g. Leroy-Bealieu.

on se sluZi pouzdanimi, koliko je mogu6e istinitimi izkazi, stvariztrai,uje u svih zemljah Europe, i utvrdjuje, da je Francezka zbilja rrneprekidnu padanju puka na broju. I nasploh i razmjerno, u ovom viekubroj njezinih poroda nazaduje.

IJ vrieme od god. lB0l.-lBBB. on je pao od 82,3 na 23,4 po 1000.Maksimum poroda od l88l.-BB. dosize samo broj gJT,gs} (god. rBB3.);a od 186l.-70. minimum poroda bija5e 948,s00 (god. rBZ0.), a od gocl-l82l.-30. minimum bijade tja 963,300 (od f823.).

On utvrdjuje takojer, prem tako ne pada u o6i, broj braka stojiu razmjerju sa brojem pu6anstva, i da od god. 1875. broj braka znatnonazaduje, i svake godine to ve6ma. Ali nazadovanje broja puEanstva nesteZe se na samu Francezku, nego se prt1a, vibe i l i manie, na sveprosvietl jene narode.

U kratko vrieme od god. 1865.-83. pao je broj poroda u Tali_janskoj od 38,3 na36,9; u Prajzkoj od 39,1 na 36,3; u Bavarskoj od 36,9na 36,2; u Holandij i od 35,9 na 35,1; u Svajcarskoj od 35,5 na 32,5;u Bolgij i od,. 31,4 na 30,5; u Englezkoj oil 35,S na 33,?; u Irskoj i uSkotskoj od 24,9 na 23,6, po 1000.

Pisac nalazi uzrok tomu Eudnomu pojavlj ivanju u demokratiziranjuna5ega yremena. eime koji narod postaje demokratidnij i, dirne se vi5epojedinac odmiie od stare vjere i od starih nazora) 6ime ga vi5e obu-zimlje jednakost o uvjetih zivljenja, t. j . 6ime on vi5e bogatstvo i Eastismatra za najglavniju svrhu i ivoLa, t ime se ve6ma umanjuje broj poroda.

310

On razlfrancezkoga

posta,lo je obrkoje se vecpohlepnijim rsvrhu ZivljenjteZi, osobito

Izmedjudanadnjega pcodanosti, i drprie6iti njego,

Divlja rkao pohlepa ri iste kolibe.i protive se o

Jer se tu :clrZavnih ured..;e posve protiZensku, osobitcpribavljati si sne podraste, n,

Jer kroz tbremena i potrevjeibanja manj,ne5to, ali takov

Pisac predlsvake godine l0U drugo doba skroz vide stoljeni to sredstvo n

Mi poznamrpo izvadcih, Etopadanje postajeuzrok, i uz hlaonego l i 6e . se .na r r

ZnaEajno je,ve6ma i broj pulBez dvojbe , bez 1

)00r . ) ;

r od .

,).

r ( la--

n rJe

l o l

i va r

a l l

eku

toJ r

tno

ne

s\-e

'a l i -

i6 .9)- .5,

r l l

nJu

r r ic

,bu-

a st i

rda .

on razraie' tra s. se otl podetka ovoga vieka u'jeti Zi 'r je.jefrancezkoga puianstva u trih pogle,ih p"o'i l ' ir "r;";;.,,",

rrogatstvo,

il,'J'::,""::,;:tt:i:: '1",.j".,t.,t u",,,,.oaa ckrenulo ." L;;; porluda'anje,

p oh r ep n i j im, " u "'.lfl l, i.:, Jj:T *T,, "l "i"J 1 *:?;".., i, #;,r, T: ;"Tdl

;;1"#lf'." J;-:1:l""ti"' t "iliioi, *,,u,o",'i su tereti postari znatno

Izmedju ,,' jtid^'ffi'::J ;l;:l"u,", najjaiirn: svi prerrmeticla 'a in jega poduiavanj" r rp"" in i , r r , ' , lu dovjeku," ' . . i " " ' r r . " 'u 6u6e' je

;*T.T?,:ri;"T;r::i:a''";t""'"'*"'" *"ko,,"s.',- i"r" n, mograDivlja zelja za izjecrnako.cu, 5to se u svakom pojedinorn pokaZ,je

IT,"r?lfil:. ,;J"uu", .1" ,, ,rigr.

-,,"ua a",rr",

-obuzela je sve razrerte,r protive ," ot;r"tl#? ],|: ;,";""1"

ne dine ljude sklo,, imi za hrak"

,,"u";t?t"""tlJt" cluhovnom 't"t'jo, koje se prima svih nazo'a, i istih

mi tjiril #,i :r ; il:ffi Y;;n:l;*: [i T: jtiil'l"."i'# ;:* # Tilnii :' J ru t.l : H"ii';*":**: ; m

Jer kroz tu, zlohotno 'aumljenu rl i_zlo rabljenu brigu, samo rastubrenrena i potreba obitelj i . -- M;;;; .U i"o"- brak olahkoriri, ' i vojniikavjeibanja manje nepr'idnimt "ut*i,";rr"e bi se mozcra irfrr. uspjerrane5to, ali takovi 6e posljedci uviek bit i neznatni.

Pisac predraze Fra'cezkoj >velik l iek: prisvajajmo (naturalizirajmo)svake godine 100'000 inost"anaca, , l i l 'rru* pokrivaju manjak poroaa.I " ] l t "q:

r loba.svoje por iesr i rako su radi r i i s tar i Rimr jani , rer .s i r imcrroz v i ie s to l je ia prot lugl j ivat i , r "p""Jorr ln je_i gospodovanje. Da Sto,nr to sredstvo ne bi moglo korairr,, rr"r."e,, ukloniti.nMi poznarno

""k:j: djela toga pisca, a ovu razpravu sudimo samopo izvadcih, Bto ih priob6ismo. UUr"", . i" broj t judi trajno pada i da topadanje postaje to brzim ter se p"uza ,rJ r"" narode, *o.u i iai temerjituzrok' i uz hladno iztrazivanje'a.r"ri i glava on se bucre lakse na6ineSolj 6e se narodi pr-avoga lieka primiti.znaiajno je' da'rrancezkol;i-"-J,rgrje

ova vlaclavina stoji t irneve6ma i broj puka uada' Tezk. i" u""i l l je bit i u ostarih strukah. -Bez rlv.j 'e' l '" ' 1'n'ota ne rnoze Ij;;1,;.;r ali ako rjucli prebrzo umiru.

3I.I

porodi ne mogu tomu zlur doskoditi; ako su l judi krZljavi, porodi morajubiti i riedki i slabi pa rano umirari. Ali on o tor

nego i za ob6enitoi u najvi5ih stvarigdje moie; tu mo

f niema Zivotnas uie riedju i i iRomula Rimljananroz osvajanja, i grnjihove zakone i I

Kasnije, oni drdakle svojim podlort. j. on starinom nprava premnogimpropali,

Otrev, kojoj po

3r2

Li moraju

i na ova:rieljanjeLebelovei bez da

rs l i je 25rSkari izpuSkom

i pudkar

se, kakootvorit iodapeti,

:o dakleaime n6momci;tjelesnoi obilan

rlemena.

moralo

d a s u uL iastih.r moglorc moEeraopako

uzimljerari. Onrj rogo-

a 6asti.ok na6iiz njega

, glavna

i druge

Ali on o tomu ima raditi zakonitimi sredstvi, ne samo za svojenego i za ob',enito dobro. A gdje je svaki pojedinac o"norr"rr"rm sudcemi u najviSih stvarih, :l -slatko

ima svoj zakon,svoj moral, pa ih sliedigdje moZe; tu mora biti kako ;" "*

-jur"r.

I niema Zivotinja, i zvjerad radi samo za se ikako moZe, pa rloknas ude riedju i i inom, da smo joj bra6a, i mi radimo kako ona. _ ZaRomula Rimrjana bija:Ee or.o g'ob du.a i svi bijahu u ogradi Rima,kroz osvajanja, i gra-l se sirio; d"loji* orrnojenim mjestom oii ostavrjadenjihove zakone i obi6aje, u ou d".n"s" t; ;l;;;'"::',* ':'-:i.

Kasnije, oni davase ta prava "",,"u";o;;;:::17#ifllll*,r",dakle svojim podroznikom, i"z"otj"oo-l

l"d1o Marij bija.e municipalac,t. j. on starinom ne

_bija.e Rimljanin. NIoZda "":"iS"

-r",r,-1""

.o orr"

l[;;rr"""*nogim davali' prem svojim drzavijanom, Rimrjani su

> doma6a, rimska, nego bija5e tudja,rzkoj i drugdje. -- f nut, namjestoFrancez predlaZe, da tudjinci fran-smrti!. -_ , On voli urnirati, nego

itis

Z a g r e b , B . t r a v n j a l 8 9 l .

PROMJENE U RUSIJ I

314

ovim ili pod onimne opaze?

Nu ovdje brojniitva, oruZnidtva, rII. - Ne samo nihipopudtio, nego se inekoje godine napiobitelj i , ne proti sa

po naiemu sucluviek imali onako vuvedene ))po rusku<osvjedodeni o velikosamo svoje stvari uriovjedanstvo uvesti.

Ali onaj um i cmelju, a mi toga net. j. nastojanje o silobitnih Zivalja. -_- Gg.se bojala vide nego c

Oba su umrla, paAleksander II. bijaienarodne inreligencije.Ier t u i in i od n jeZna b i .nije na pravom mjestudjinci na nesre6u Rr

- Svaki iovjek rma

kod javnih s luZbenika ,vlasti, pa bilo to iz nrkoje druge strasti. Zats labo6am.

,A kroz one promjen

zakon6 i ob6instva? Jao

Oprave se moZtla imienjaju i l jucli, maliari najkor is tn i je b i b i lo dr

rja 1891.

su zadnjih

uhu, ili po

njima, paie,bstojnostih

ralo, ter se

lanje proti

rnja; ali to

ilo kakovihno dopudtar za vrieme.

tine pokra-

i to poradi-

samo sum-

ti ga samo

r i?

r jest upravrm, t. j. t lai jod vi5e,

ilistih samo

Francezkoj,

;a je Rusija13 nihilista

be il i podu-

lada ne znao

Rusiji, pod

ovim ili pod onim imenom, koliko pod pravimi imeni, koji rade da sene opaze?Nu ovdje broj ne odluiuje: pun petrograd bija5e puianstva; voj-niitva, oruznidtva, redarstva, kadno nekoriko zro6inaca umori Arek;an,rraII. - Ne samo nihil izam nije, kako bi bilo Zelit i , satrven, ,ri j" bo,l, ,r_opopuStio, nego se 6ini, da on u zlu napreduje: sada se priznaje, da jenekoje godine napadaj kod Borki bio osnovan proti cieloj carskojobitelj i , ne proti samu caru!Po na5emu sudu, ruski cari riedko vladaju >kao Rusi<, prem biuviek imali onako vradati, i ne mozemo se uputit i, da su one promje'euvedene >po rusku<; ako l i jesu, to je zlo znamenje,. Mi smo tvrdoosvjedoieni o velihom umu i duhu ruskoga naroda, l"1i ii mogao nesamo svoje stvari urediti kako varja, nego moZda i novu prosvjetu zaiovjeEanstvo uvesti_Ali onaj um i duh imari bi se razvijati na rusrrom narodnom te.melju' a mi toga ne vidimo u onih promjenah, nego vidimo protivno,t' j' nastojanje o silovitu poziviniivanju naroda, i o ciepanju njegovihbitnih zivalja- - Gg. Aksakov i Katkov bijahu bidi Njema.ke, koja ihse bojala vi5e nego ciele sluZbene Rusiie.

su umrla, pa gdje su im nasljednici? One su ih promjene satrle!Aleksander II ' bija.e sto uzgojio sto posijao i njegovao preriepo bil jenarodne inteligencije, PA one promjene uiinide od njega isto sto mraz,led udini od njeZna bil ja! Kadle g. Ignatijev pravi Rus, kako to, da onnije na pravom mjestu, u vlasti, kolo ,r, preveliku pla6u obna.ajutudjinci na nesre6u Rusije?svaki .ovjek ima vi.e i l i manje srabo66, medju koje spada osobitokod javnih sluZbenika ona, da kadsto rade i p""ko-k"rrgr.rn'ol" rur.ooit*vlasti, pa bilo to iz

_neznanja, ili za pok"""ii ." .,*6iiri ,r"j .,r, ,ti ',koje druge strasti. zato treba ih zakonom stezati i duvati proti onimslabo6am.

ie vlast javnih sluZbeniLa na Stetuiemu sudovi i u gradjanskih parbah,l? ne razpravljaju i ne sude javno,, u kojemu su sudci, u ob6e javniInju. Oni imaju za izvr5ivat, a ne

Oprave se moZcla i pre'e6 Eesto rnienjaju; ali teZko da se s njimimienjaju i l judi, marrar bil i gradjanski i l i vojnidki sluzbenici. Najborjei Irajkoristniie bi bilo drzati ," o""odo" kroja; ali to se ne rnoze .ves.i

315

ni drZati kroz ukaze ni kroz zalcone, osim za vrieme, ovdje i ondje,nego se tomu ho6e azgoja, narodna ponosa? primjera u druZtvu.

Nekoji 6e oni sluZbenici nositi tu opr,avu noZda proti volji, dokmoraju, a clok stupe iz sluZbe, ili odu u drugu zemlju, oni 6e se obla6itikako im se svidi; drugi 6e u toj opravi moZda mrzit ili prezirati one,koji ju ne nose; a ovi 6e se tako pona5ati napram onim moZda upravoporadi oprave. Ne valja promjena, koja nije iz naroda nikla; ne valjadruZtvene razrede ciepati, van ih treba po mogu6nosti u jedno sloZnonarodno tielo stopiti, i to po njihovoj Zelji.

Za nas, i sudimo za cielu je poviest, i za naravu stvari, 6udnanovica, da se u l0 godina igdje, a kamo u zemlji prostranoj, kakova jeRusija, moZe uzgojiti novo pokoljenje u novih mislih. Za uzgojiti iovjeka,a kamo sav velik narod, za zlo, treba vremena, a 5to za uzgojit i gadobro? Ovomu se ho6e vjekova, i mi bi bili zadovoljni, da se u onihpromje[ah bude usadilo zrnje, iz kojega bi s vremenom dobro dubljeraslo i razvijalo se.

TeZko da je sva mladost, sposobna za Skolu, nju polazila; da Rusijadanas ima dosta uditelja sposobnih i voljnih predavati misli stare Rusije;da je mladosti predavano kako treba i da je ona usisala sve i kako je6ula. Nu recimo, da je svemu tomu tako.

Ali kako 6e se dugo to sve dfiati mladosti u Zivotu, u druZtvu,ldoje posve drugaii je misli i radi? - Jesu li zakoni i oblasti za te staremisli Rusije? - Ako jesu, one su se misli ve6 davno u6ile, ter ih narodpozna) ako nisu, 5to koristi u6it ih u 5koli, a u svemu Zivotu gaziti ih?

Puike Skole i pravoslavna crkva biti 6e nasipom proti njema6kojprosvjeti! Nasipom, koji ruSe svi viSi i najviSi krugovi, svi slojevi osimseljaEkoga, pa da ga naEini i obrani ne5to djece i nedto duhovniEtvazapu5tena! Zbilja, gdje je ta crkva ikoje zlo odbila od naroda, gdje muje ikoje dobro pribavila? Nije joj u tom zamjeravati, jer je svagdje samoorudje svjetovne vlasti, bez vlastite snage za Zivjeti.

I cenzare izvr5ivanje broji se u zasluge novoga sustava? jer da jeona nagnala novine, neka razprostiru stare ruske misli, namjesto za-padnih misli, koje su odprij8 Sirile. Mi ne samo ne drZimo niSta doljudi, koji Saraju u rieEi i u pisanju, nego ih se i pla5imo, jer ne imajunikakovo osvjedoEenje? a ovo je sve dok Eovjek ne moZe raditi, nego jestegnut na govorenje i l i na pisanje. - One 6,e moi,d,a opet drugadijepisati.

Cenzur.a je najjasniji dokaz, da se oblastnici smatraju za krivce,i da su preslabi; i za Eudo, nje se tlrZe, prem ona nikomu nije pomogla,

316

a jest nadkodilaj"s,ri li misli Iztrtetneljite i horir

Koji su pristanovite misli;Ijenje, kojd 6e tsvetu ba5tinu trrdalje napredovat

Ali eto, dopa ne vidi, da ZrRusija uz svoje, :u najgorih mislilbijahu misli upra

, i ondje'

vu,volj i, dok

ie oblaEitir irati one,

ila upravo

; ne valja

Ino sloZno

lri, iudna

kakova je

ti Eovjeka,

rzgojit i ga

se u onih

bro dublje

; da Rusija

are Rusije;

: i kako je

u druZtvu,

za te stare

er ih narod

n gaziti ih?

njemaEkoj

i lojevi osim

luhovni6tvala, gdje mu

ragdje samo

a, jer da je

Lamjesto za-

no niSta dojer ne imaju

tliti, nego je

et drugadije

u za krivce,

Lije pomogla,

a jest naSkodila svim, koji su se na nju zana5ali. _- DrZar.nik ne 1tazi,jesu Ii misli Iztoka i l i Zapada, ovog il i onog Eovjeka, nego glecla, jesu !itetnelj ite i koristne, i bi l i se dale kod njega udoma6iti.Koji su pri je nas Ziv' i i razmi.rjari, morali su pri je nas clo6i nastanovite misli; tako mi dorazirno, na druge prije neg 6e do6i nade poko-Ijenje' kojd 6e tako raditi naprama svojemu pokorjenju, i t. t l . svu ovusvetu baStinu treba r,azgredati i koriko je mogu6e usavrSiti, pa na njojdalje napredovati.

Ali eto, dopisnik na sploh odsucrjuje zapadne misri ve6 kao takove,a ne vidi, da Zapad uz te rnisli o ,rrnogih pogledih bolje stoji negoRusija uz svoje' ne znamo kakove, i cla se ova davi upravo u gnjilih,u najgorih mislih Zayadl, koje su u njemu ve6 davno pokopane. Tobijahu misli upravo trztoka.

317

DVIE RUSIJE

Zagreb , 4 . t r avn ja 1892 .

PreteZko nam je iz zernlje bilo koje, o-.obiro iz Francezke ili izRusije javljati neugodne, zle stvari, ali ako se o njih muEi, one time nepostaju dobrimi, ugodnimi, kako ni kroz javljanje gorimi ni neugodni-j imi, a kroz nejavljanje ob6instvo se ne poduEava o stanju stvari, kojese razvijaju na to gore.

Mi smatramo drzanstvom nade Eitatelje izvjes6ivat o istinitu stanju;tomu moramo imati nedvojben uEin, pa o njemu suditi po naravi stvari,Sto moraju i oni raditi, ako im se ne 6e biti obsjenjenimi ter govorit ipo poznanoj: tko bi rekao? il i tko bi mislio? prispodabljaju6 dobrestvari sa zlimi, mo6i je pri l iEno vjerojetno zakljudivati na posljedalinjihove borbe; druga6ije rade6, Eovjek se i sam vara.

s tih razloga moramo se vratit i k priob6enu ilanku g. Tolstojai k crtam ,Tempsa<, ter k nekojim pojavom, koji se na nje odnose.Nesre6a, koja je Rusiju sna5la, najbolje dokaZuje, da su dvie Rusije:narodna i sluzbena; iz koriena su medju se'protivne, pa sluzbena nosiime narodne, sablazan, koja se i drugdje kaddto pokaZuje.

>Tempsov< dopisnik rede, da mu se Cg. L. Tolstoj i Solovjev 6ineslidnimi Diderotu i t. cl., muzem koji iz najdublj ih temelja uzdrma{estaro druztvo francezko. Na to zareva sluzben Rus: ,Hvala bogu, u Rusij ise ne ide uzdrmati temelje njezina druZtvena stanja, i niito ne ovlas6ujeprorokovati, da 6.e ih ona ikada vidjeti ruditi se<.

Tko se ta ne sje6a sluiaja starog:a Mirabeua, otca slavno'u govor..niku? Ako itko, onaj stari markiz bijaie proti svakomu drmanju natemeljih sustava i druztva, on, koji je svojega plemenitoga sina odbacioi dao zatvorit i upravo zaio, jer or.aj nije dobrijanski pisao ni govorio.

Ali starac je motrio gospodarstveno stanje zemlje, pa je o njemunapisao 7 knji i ica (L'ami des hommes ou trait6 de la population). Dvoru,sluZbenoj Francezkoj, dobrijanom, to bijaBe sablazan. Kad starac ocli iao

318

s ts&&govora o,sa najzane5en:

Kralj je :Mirab6hu. _,i njegovi, t. j,

Dakle nesustavi i sve Ipriznava5e prazla za \rrqmeni

Posve slalvide veliko burkani, ako to olprepiranje sluidanjih bizantin

Oni kaZu, rda ciela stvar sse dao na brodui pregalac kojidogmatiika, rrakr56anstvo, i osr6u6enje Rusije, ,obim dopudtile,da nauk g. Tolsta dva udenjaka,na dlahu dokaz:

Nu danas, rpisati o nevolj i,doskoEiti tomu zlPa gleda i slulaFto vriedi iavrl jaudaljenih od pat:

Pa tho razu:onaj zasluZan mrstajalo u svih znaje istina dobra, kju je naSao il i pr

Nastojati, darazviju i ojade, k

1892.

rke i l i iz

: t ime ne

reugodni-

,ari , koje

.u stanju;

rvi stYari.

: govorit i

u6 clobre

pos l jeda l i

Tolsto. ia

e oclnose.

e Rus i je :

bena nos i

'vjev dine

uzdrmaie

r, u Rusi j i

ov laS6u je

nu goYor -

manju na

a odbac io

i govor io .

' o n jemu

n) . Dr.otu,

rac o r l i - ia t i

s razgovora od kralja, ovaj 6e tlo.avsemu dobrijanu: ,Evo se razgovarahsa najzanedenijim iovjekom kraljevine<.Kralj je nashoro mogao opaziti, tko bijase zanedenjak, on i l i stariMirabeau' _- ari i uo6i daua, t

"a ;" na girutinu i5ao, krarj je misrio kakoi njegovi, t. j . da je to sve Sut", ' ig;.Dakle ne dud.s u s ta vi i,,, " aio " l;io" F;::!T" ti"TlT'J;": il ",I? H: "yi

"JJpriznavade pravo stanje naroda 'i zemalja, p" o"e i'r-u|o ne gredalezlu za vremena, mirnim putem a..f.";iri.

Posve slabih tjelesnih i duhovnihvide veriko burkanje i nuzdu ,'" " o;,il:t,T::#"Tll,ri:*,,:"l,::kani' ako to oboje ne priznavaju. samo oni mogu poznat i razumivatiprepiranje sluZbene_ Rusije; tri i Orr""au bogoslovna prepiranja neki-danjih bizantinaca il i slavosrba.

Oni kaZu, 4s eg. .Iolstoj ni Solovjev >nisu pokretaEi mni

5;:tm;r::'J;:.:'1, ito 1" p"oi ostavio izvrstne ",*"""""'J*;,l"ili presarac r.oji s" tf ;ff LTi"'lii,-il;,*t$,ml* ;::lildogmatidka, na vjeru budu6nosti , n; ;^ prokrdit i joj put, da klevetahr.6anstvo, i osobito rus*o pravo.i"; t j" ; da je to tezho uvriecr 'o iskreno

drZi vjere svoj ih otaca; da su ruske novine onimrazpravl janj"; pu da je u6ena glava dokazala,van smjesa iz Sopenhau era j iz Augusta Comte,

n a d raku do ka z a se,, " .j, ";:"L:: " ;:

r5;E,l"T"rll ;1":* ffiT:i

,. je I i nuZdnije pisati romane bilo kakove, i l ije velih diel naroda, pd o sredstvih vrstnih zarodetka ove nesre.6e g. je Tolstoj na l icu mjesta,dakle, ako ,bro5ure( toga *r;, ;;,, pouine,

ucrarjenih od patnika J":T:j;"1'::il;_,:"*i".;rt roJ f,',," .tor",Pa tko razuman i podten zabaciva istinu zato, jer ju je ovaj i l ionaj zasruzan muE r'. lk.io? I(a,r bi se-tako radilo, kako bi se danasstajalo u svih znanosrih i u svih

"*i"tr.rif, -_ u svemu Zivotu?! Akoje istina dobra, koristna, nju treba upotrebiti za dohro,bez obzira thoju je naSao il i proglasio.

Nastojati ' da se iz vjere uklone zle porabe il i mane, a dobre uredberazvij* i ojade' *ocl nas ne znamenuje raditi o novoj misti ikoj vjeri,

319

nego o iz6i56enju i o usavr5ivanju obstoje6e vjer6. Ako vjera Eovjekane oplemenjuje i n6' prosvjetl juje, za5to narod na nju troii? pravoslavnaje u ta oba pogleda daleko zaostala za drugimi. To se oiito vidi unesre6i, od koje Rusija danas trpi.

sjetimo se, kako su novine pisale o bra5nuo sto ga je petrogradskozastupstvo kupilo za grad; na onu viku imenovano je shizbeno povje-renidtvo strukovnjaka, za da stvar iztrazi pa izviesti. povjereniEtvo sesastade i zakljuEi, da 6e analizirati potajno? zatvorenih vrata, i dlanovisi rieE zadado5e, da nikomu n6' 6e ni rieE kazivat, dok izvje56e nepredadu.

To nami bija5e dosra za pogoditi, sto 6e biti. varjda je kemija jednaza sve l jude bez razlike vjere, narodnosti, polit idkoga sustava? i t. d.:sastavine bra5na, 5to ih jedan kemik najde, mora svaki njegov drug na6i.- Dosljedno, u stvari tako zamabnoj ne bi smilo bit i tajnosti, nego bipovjerenidtvo bilo moralo pozvati dto vi6e strukovnjaka, pa stvar javnoprotresati.

Povjereni6pvo izviesti, da se to bradno poradi vlage, koja je u njemu,ne da dugo drZati; da u njemu ima sastayina stranjskih, nu zdravljuneSkodlj ivih, i da sB moze za j i lo rabiti bez svake pogibelj i. Novine,koje stvar iznesode u javnost, ostaju kod svojega suda, dto im ga dadodestrukovnjaci njihovi.

To 6e re6i, cra sluzbeni strukovnjaci nisu pravi, ili cra nisu istinitoizviestili, ili da su iztralivali drugo, ne ono braEno o kojemu je govor;i l i da je netko nekoga debelo podmazao, i l i da su dotidne novine kleve-tale zastupstvo' i trgovca. Ne zna se, Eto je gore. Ako je kleveta, trebalobi klevetnika po zakonu preo5tro pedepsati, a ne i itamo ni o tuzbi protinjima; ako su krivi sluZbe'ni strukovnjaci, trebalo bi nje nemilo o5inuti,a ni o tom se ne pi5e.

Kakova je to vlaga, koja se ne moze osu5iti? - Dolc se ne potroii,braSno se'mora drzati bilo gdje. - eemu su >stranjske< stvari u bra5nu?- Prodavat, kupovat, pla6at neEisto bra5no po cieni Eistoga, kakov jetu red, kakova sigurnost?

Kad tako biva u Petrogradu, pod nosom vladi i vladaru, kako morada biva po vani i mjestih udaljenih, gdje mozda ne ima pravih strukov-njaka? - Tu nije iudo, da sluZbeni Rusi viEu na g. Tolstoja, koji radineodvisno od sluZbenih krugova; da ga dobrijani proglasuju >nihil istom<;da njegove >broSuren drZe po drzavan sustav pogiberjnij imi od proglasinihil ista.

320

To nije iudo, daposadi, moraju nosidobrotvorno ob6inrkojemu je cesarevi(ga ima onaj odbor!

To znamenuje,morali predavati. ._>preuredjenih<, kaksluZbenidtvo, kakovna g. Tolstoja, koji

i ' l i . r i i i l ' t : i t t l , , , r l a , , t i 1 ; r . ; 1 / : ; r 5 . , i l 1 { . i t i l i i l l i i : : r , * t t l i < , r . [ * i l . i l i i i ] r , i r i r ; 1 . r ; i t i : . i . r ; 1i i { r - \ : i r i i - , n $ t ' a i r ; t , d r - \ ; l i t J i l l ) { , t r r r , , . ! , i ' r . t . r l ; r r i t l l s l r i t ( l ; t , { ' i ^ i r r r r i i . i r . r s r , . . - , i , , l il i r r i r I o l ' r r ) r l l { i ( } [ ] { i i u s r ' r r ' z - : r v i ; i t r r r i r i i . r r l r r . i l r : r r l / r r } i . r r . i { r 1 r r , 5 1 . r . , 1 1 r , r r i , , , , , ,l i , r i i ' t t r t r j I t : . s i i l ' l \ , i t : l r i . r , . r i s , i . r i i i i i . . r i r . [ ) i i i l r , r r i i r : r l i , . t ; r * i i l i z , , r * i r . i r , r : : i i )s r i i i l l i ! r l l r a . i o r l i t t , r ' l

i ' f ) z f i i l l l t t r l t r i , t . r l i L l , t . i r r u s i t l r l l r i i ; i z i , ! ! l ) t . ; t \ : i . r t r l n r , . j i , , ; i r r r i r i . , ,t r t r i t a l i 1 l r - t : r l l - i i i l l . k ; l , i i , r i i l r i * r ! 1 i , , , i r ; ' - r r i , r i g l ; r i . , r ! { \ ; 1 r i l ; . i r i l r , r l , i

i t t r , ' t r . e l l . i e r r i t r r u - l < ; r l r r , r * r l r l ' } r 1 , . i r . t i i ' : r t * . [ ; r i r ' \ r i , , i i i t , . . { . i " i i . . r , . ; i r ' \ , } , i r \ : i i .s l r t i j r | r r i i r l r u . k a l . r , r i s . i . i r r z i i l u r i . r - r r 1 , r . r i l i r r _ i i , , , , I l ) , , , l " r l i ; r , i i i : i' ' : r ' i , , i - i , , 1 . . .

L , , , i , r . . , , l r

; : I

} I IR .KA i l IEN

Z a g r eh , 28 . oZu j ka 1BBB.j\aclamo se, da se ne 6e naci svjedol,6. koji ie i<azati, ni sutlovi,

koji 6e po uvjerenju priznati, cra smo se mi, na koriko zrramo i na korikose sje6amo, ikada razgovarali sa starim Sisifom. Ali, u crobr.oj vjeri, mine bi dvaput rekli, cla 6e tako i u budu6e ostati. Jer vrieme ie takoduga6ko, da nitko ne ztra, koliko lakata. Dakre mogu6e je cla ierno semi i Sisif sastati. Sto onda?

Mi smo se ve6 pripraviri, i ako ne zaboravimo, i l i se ne predonrisli-rno, i l i ne budemo imali osebna orrapanja, ne bojimo se toga sastanria.Nami je pu.enje slast, a da bi nas tko odsudio i nugorrio iuditi, namibi pusenje postalo pokorom, mukom. Dakre, makar 1i sirir clrugaEijemoida dobre volje kamen kotrl jao, taj je,posao njemu peclepsom, tlok jena nj obsudjen. On 6e nam se potuZiti, bez clvojbe.

A mi 6emo mu po najboljemu uvjerenju odgovorit i, da rtrr imalcrivo, i to iz sliede6ih nepobitnih razloga. prrro, doL je pogazio zz,kon,volju bogova, on je sakrivio i zasluZio p"d"pr.r. Samr, je pir""r, i", je l i onudinio prekrdaj, i l i prestupak, ir i zlodin, pa kako stoii sa okornostmi,koje uEin olahko6uju i l i otego6uju, sa mjerom pedepse" i t. d.

On ima krivo, drugo, zato jer nije proti osudi podnio utok, i l i pri-ziv, ili niStovnu zalbu, ili to sve troje, ili toga nekorirto. Na ro ie r;amse on drveho nasmijati kao nadutoj neznarici, pa 6e na' eiztlavo ,rdgo.vorit i: proti osudi prve molbe, plutonovoi, ima pr*vna rieka: ali protirje5enju ciela Olimpa, svih bogova, ne ima dalnjega puta. pa kamo?

A mi 6emo mu slavodobitno odvratit i: nad svakim bozanstvorn, inad cielim Olimpom bija5e gospodin bog Udes. On je i bogovom gospoclo_vao' za6to se niste na tu molbu obrati l i? ve6 onda so b.'-,govi srabo sta-jali: i Zeus na prijestolju, i njegova vlada, i sustav, i ustar-, sve se rresro,i od prvog udarca bilo bi se sve srusilo, kako se sru.iro kasnije, riuk jeudarac cloSao. - Pa za5to niste dali postupak obnoviti?

374

On 6e bitidovedemo. Vi inrnogla joi teZa bitlr7iIe, da se kanrukom, da se hru

Mi nismo nisto bi se moglo pu ob6e smo krotacla bi nam, naprajem; to b i nam bina sve, i ne samomogu6e, na gnjatrodsudil i.

Sisif je mudru strasti. Dok dujeopaziti 6e, kako jepostati, pa 6e se6e ga htjeti nositi,

AIi mi jod nimudrost, i da smovoljava podpuno.clakle sviet lcoji davore6 u ono vriemovog-onoga svieta,

Tu 6emo Sisifikad su bogovi morapromienil i, a ovdjete muhe iz glave: Jrnik naputi, pa vas trski rnir - odmah sEiviti.

Prava bi vam rsru5i, naprama duZrclakle o toj muki vstvari nitko nije nisu joj se mogli ugnr

Za prikazati vardobi je te ikakovu s l ikpazi te.

or ' i ,

, l i k o

" rni

tal i o

( ) S g

1i ,sl i-

D l in .

l au t l

ai:i je, k j e

r tn9

kon ,l i onstrni-

I pr i -

r ram)clgo-

ir loti

) rn- i

pot lo-

res lo,

. k j e

I'ukom, da se hrust ne strovali.Mi nismo ni lonac, kamo li Korint sazidali, nisrrro uiinil i ' i i ta-

;to bi se rnoglo prispodobiti va5im cljelom, nismo se sa bogovi naganjali"u ob6e smo krorak i miroljubiv; ali ta bi pokora za nas bila tal<o tezkarla bi nam, narlrama njoi, kotrl janje kamena bilo slaE6u, pravim nadar-jem; to bi narn biEevanje nabrzo dodijalo, pa bi mi u nevoli i zaho.a'i l irra sve) i ne samo ne bi htjeli kamen tlrEati" nego bi ga sruii l i , ako .iet*og'6e, ra gnjate svih bogova, koji sr-r nas na trr preliornjcr:rr. m*lt ', ' r l su , l i l i .

sisif je mudra glava, zna razmidljati, i obidavao je' posrnuti sar',

ovog-onoga svieta, i zelit i 6erno, t la takovih l judi bucle i i*re manje.'fu 6emo sisifu: vas ielja v.oEe za onim svietom. 'fo ste dokazali,

kad su bogovi morali amo silom vas dotierati. Ne clokazaste. da ste 6url

z r l r t r -

Pra 'a b i var . razko5 Lr i la Eu'at i , da sc r<anre 'sa i i l jkasta br t la r rcsr-rti i , nalrrama duZnosti, da uztlrLavate europejslci nlir. o torn rni. ' .t l : r i i l e o t o j muk i v i ne ima te n iha l<ov po ja rn , j e r u va ie doba ' r . is tvar i . i t lco ' i je n i sanjao: l jud i n isu i sami t raz i l i svoju nesre6. , g t i j .su jo.j se rnogli ugnuti. Danas je na onom svictu drugaii je.

Za prikazati vam strahotu posla, o kojemu govorim, za da t, rrjc'rrri lob i jc te i l<akovu s l i l<u - rnorarn se pr i lagodi t i va iemu shvacaniu. I )a l< lcpaz i t e .

J r )

Dri,ec kamen na rtu brda, vi ste sarn -- nitko vam ne pomaire, alinitko vam ni ne oclmaZe. Nakon vjeZbanja, promatranja i paZnje moievatn za rukom po6i, da pogodite toEku teZine kamena, pa da hrust po-.saclite da stoji, bar dok vjetar ne puhne, a kada vjetar udari, dosta varlrje cla kamen sa protivne strane podbodite.

I europejski varn je mir kamen, koji stoji na Sil jkastu rtu. Dok stoji.zorle se mirom, a kacla se sru5i, zove se ratom. Svatko izrnedju onih,koji su odsudjeni, i l i misle da su odsudjeni taj mir drZati, kaZ6' cla je r"rmiru spas, u ratu propast. Dakle drZi mir. Ali tko, pa kako?

Tu vam je na kamehu desetak ruku, i ni dvie se ne slaZu. - I(akostoji svako brdo dok ima dosta prostran i ivrst temelj, tako bi se i tajrnir-kamen mogao namjestit i kad bi se Sil jku odsjeklo koliko treba, iIrarl bi kamen oklesalo. - Ali, koji bi to znali i inogli, t i ne (:e, a koiibi htjeli, t i ne znadu il i ne mogu.

Medju ori imi, koji drie taj mir-kamen, ima tako jakih, da bi ganogli jednom rukom baciti preko brila; ali, znala ih njihova, zadto ne6e da to udine, i t i se sa kamenom prpoSe kako i oni, koje bi on smrvio.- Svatko se iuva, da kamen-rat ne padne na njegove gnjate, i l i nanjegovo kurje oko, i l i da ga drugi na nje'ga ne sruie, i svatko gleda claga sru5i na druge, i svaka 5u5ka moZe ga sruditi, ako drugi dopu5te.Dakle raEi l i vam se u takovo clruZtvo, na takov posao?

Prije nego clovr5imo, sre6na Sisifa sa njegovim hrustom nestati .6enam iz vidika, i nitko ga ne 6e dozvati, da se amo povrati. Ali eto, opetse moZda preraEunasmo: kada se mi sa Sisifom sastanemo, oncla se posvoj pri l ici ne bude znati za mir europejski. Bilo zadnji put, cla seprevar ismo.

376

ie. ali

mo7-,:

r s t p o -

a \-ali l

, I r u . l r .

o n i h .

a je i.r

Kako

e i t a j

eba. i

a I 'o i i

h i g a

i to ne

n lv io .

i l i ua'da cla

pu5tc .

a t i 6c

. o p e l

s e p o

r la s .

YI.

PIShflA

ItI

a ) t \ A V L A S i f N , l

I\TANU POTOENJAKU

Z a g r e h , 2 2 . s r . p n j a 1 8 5 2 .Mili moj pri jatelju tla ste rni zclravo!

Teda negda evo vam oclgovor na mnoga pisma, koja sam, clobro sesje6am, od vas primio, ali koliko ih je na br";rr, ," ,rr"*, 'en za stalnodri ' im, da nije manje od pet. Zadto sam vam se tako kasno oclazvao, ̂ e6u se izgovarati, nego 6u vam samo nekoriire istine kazati, koje kad iu-je te, BoZe daj da ne zavapi te: ,Da sam ja na ' jegovu mjestu, ja b i joEviSe dugovao<. Moi Zivot nije drugo vsn vjedno Etijenje, pisanje, l jenja-renje i - odkada je Dragija doiao - croipituvanj". n"i i ' i" vrieme, da6ete'mi vjer.ovati, Sto vam sada kazah.Raztre.en sam, i .azclierjen na 3-4 strane: jo. ne mogu clobiti izDjakova evangelja i djela

"po.rola, koja sam na censuru poslao, a pri jenegoli ih dobijem, ne imam volje da lo5 prevedem o.ro *"1o, Bto rniostaje iz Novoga zakona- Napisao sam igrol<aza, ali jer o ,rj irn" ne pi.erno l jubavi dana5njoj, t. j . o bluclnosti, i" ,rrogo ih izdati, jer 6e mi ihpolici ja konfiscirati. Ethike sam ve6 blizu J0 arkA napisao, ali vidim, dami ni ova ne ie izi6i, jer se ne drzim u stvarih raz..ma oik"k.r" autoriteta,a i bez toga stra.an sam novotar kod najznameniti j ih pitanja. To mi jejedina

.utjeha, dto 6u ovih dana Redosr.vicu mo6i pod tisak dati. Mo.gu6e, da 6e mi polici ja i nju obustaviti zbogu egzempl', u kojih Eestodolazi l jubav domovine, sloboda i t. cl. fmam ne5to i pjesama, t. j . ne.

ne smim. Ne 6u vi6e da vam iarl i_kojekakve malenkosti pu rrorrirrnh

, pri jatelju, da mi je ve6 pero naako ga gdje na putu vidim, pa vo_preko ali kraj pera i6i. Nernojte seIjubav samo clo knjigA: sacla se za-

379

380

I(atl ovu proicuJemo, Sto 6e onIemika nije poclpursiromah kasno sjettekar prava polemi

S Dragijom seje z lo" da on ide znjoj. Dok njih dvaIvan je postao komrstanje, u sveob6emu

Pozclravite sveroka, i ako me jo i Isu od moje strane gfir vam svakomu naNi5ta, van primite b

22./7. 7852.

Dragi I(arloSto t i je zavrt i lo

t i t , da iu slui i t i s l juT l a k o r d i n s k e m i

roc l io da se skoro negodini i , ivota mojega,Iustruma; spis, dto sars l i je onoga pe tka dovsam pri je onoga petkases tnaes t s t rana.

Da rne ne bur lesv i teZ l<o r .e l i6ans lvo , i ona zloi inca usre6i, vje;Posao, a ne t la mi se ruzroc ih . A l i kad n i ie d r

Zna6 da p""korrucstavl jenje pozora,

kocl rpsovati zato Fto mu jeza jeclni i l ie interese,; zni

c 1 \ - 1

d ' u n

nos t r

ezki l

n s e .

i g o r etr-a r'r

r-sku.

i c e m

alio' ir ro-'a l l la

n l e

nn la

Daietc

0go -

: ko .txus

l o m

namo.na .

o 5 i .r-lj a

r l i-qu

p a

r 6 r

. o r l

a ttt

anr

n e

ira

I ia t l ovu pro i t i je te , p ros i rn r .as , poda l j i te ju rnor ' r - : s t . i c . r r Bag. r laiu je rno . i to 6e or ] l ra n iu r .c i i . On ce puno p l igor .a r .a l i . ja znam. a l i po-lemika n i je podp 'na , ja bo sam n jega sam, marn io . a ' i c l i t 6e te , o ' s t ,s i ro tnah i rasno s je t i ua to , pa mi os tane duZan or ls61 ,s . . i z koga ' i b i latekar pra'r 'a polerrr i l ia izi i la.

n e m a l o e i , . l r r r r o r : r l ' i l r i t u j c r n o . . l . o

;agrebadkom, a ja srrro i f .r .an irrot iLt i 6emo vam sz,a tr.r . . pr ipravitc st, li ka , da ie ovc l je os ta t i . po tan je r ra iestanje' u sveob6ernu pismu.

- Poz . rav i te s 'e poz 'anc , a osor r i t . Ban i ia . sokor i t :e " ' l \ r l<o ' i ia . pe-

roka ' iako me jo i l to pozna. Rec i te gg . zop , r i l , , r , " r i " r r t . . , , , r . t .u t ru" . ausu od r,oje strane gursuzi, hacr mi ni i ia ne pi i ' . Da ' i ja rnog^a.. ' isaob i varn s r .akomu na t lan sedam r iz i pap i ra . a l i i ta in . kar l ne rn t igu?\ i i ta . ran pr im i te l r la t ins l t i po l jubac . , l r r " i o1n r l ya l r ra ta o r l ' e i .g '2 2 . 1 . t 8 5 2 .

l )r 'agi I(arlo.

i s l < r c r r o g a , , { n t e

Ii AIt I, Tr AI(URI'I.J I i

Z a g r c I r " . l i . k o l o r - o z a I 8 6 - r .

s81

Sto t i je zavr t i lo tc r mis l i i t la 6u se po . s ta re r la 'e ' t i r i z i r . I o t r .a r r i ( r -t i t , ( la iu s luZ i t i s l ju t l i ho j i rna bogom t r i r i jn b i sc s r id io?l f rak o t i inske . r i l . s t i ' zad in jene apodto ls t r -o ' , r . re ,c je ta r ro p ! : . r )o .r o c l i o t l a s e s h o r o n c p o z n a r n . E r - o , s ' d i : , o p e t k a z a r r n j e g a b i r r . , i 3 .god i ' i i i l o ta mo jega, o t l ' *oga pe tka sam sarDo ' i3 . g .o r l i * r i t [ cv . t igal u s t r u r n a : s p i s , i t o s a m g a p r i j e o n o g a p e t h a t l o ' r ' i i ' a o . 6 0 i a s i r r - 1 i o -s l i je onoga pe tha r lov rJu je rn u le , lno ; , r r i , , , ono is to r . r . j cme r r ! : o . ies a m i r ' r J e o n o g a l r e t k a P r o i t i o s a l ) r r ) o s a n r r i s t i . s n l s p r o i t i j c r ' i s t e r i . j i g eies tnaes t s t rana.

T ) l t r n e r r c I r r r r l , , , u p i l a , r z . t t r z t . o l ( e l r o l l r r r j , . k o j i g a r r r r i r . l r j r . g r i r r lv i teZ l io l r : l i i ans tvo , i onako brzo na sve i to je c lobro , c la i rne le ner . r . i t r ! -'a zloi irrca usre6i" vjcr ' j ' r i cla bi ja, sada ocl ' ru6i 'e , . ,"rfnrutr-,ur, ", ,i l o s a o " g r e t l a ' r i s t : r r i s ' a ' a t i , r a r l j e l o v i o r r ' r r . , ' c g . r i r r r i s r i . . t i r ruzroc jh . A l i kad n i je c l r lESa. c la t i kaZem mojc rnn ien je .

Zna i da Perkor .ac nec lavno b i ja5e u Bedu i c la je p ros ja t : io z r i r ra_s ta ' l j r : r r ' j e Pozora" h r t r , r roga N ' taZu.an i6 -agc , l r . j cga o ' r . l c l l rogr r i c r ros t il i sova t i za to 5 to r " j c p ruZ i . p r i r ihu c la p r .a r r t i i ' o u vuz i kap i ta l i z i r . r rza je t ln i r ! [<e i ' te 'ese : zna ! t : r i to je r - da m. . rc s \ .c l r ros ja r :e ' j t , o - " ta ro

Jalom zdrkako sani5ta.

Zanjih ob:ieS sam

LiuJmJesto (Cujem trsku i er.tda se svt

Poztpa sto j te

u Zagr. 2

f i mne bi uzene moguljudi, dobponudir i ikaZem neupra\ro nemogu i mrclomovinunite dastnise slogi nibi bil i izpamoraJu nalSto danas Ivrstan poclbol je je da

PoteZiLajcenclorfrnaloZiti ne]svu kr.aljcv

382

blagoslov

l: Mencel-kih posala

: zabranio

nasto janju:dju svoje

rinr da je

moti. Zna

rjanju nje-

ti. Kad je

;tnije nego,anski stollori6i6, odrj otdinski

5ao, raiun

riti drugo,rrok pomi-

trmoglavio

:rr poEetak

rdnici i t. d.

Ljr ,rjegova

. do r:rkve

i janost , pa

ijan, ter je

:ipravljajte

Okrinklniu ,rtEi;rsliu

r na godin,

elikih pro-

re l judi ne

tnom i rne.vragom i

a pustit se

r kakov je

'Pozdravi sve prijatelje i podtenjake, Silvi ja, Luja, Matu

pa stojte svi zdravo kalco vam Zeli vadu Zagr. 27. kolovoza 1865.

pormenrce.

Antun

Z a g r e b , 1 0 . r u j n a 1 8 6 5 .Dragi Karlo,

Ti me pozna. i zna6 da ne ima sruzbe koju ja od narocra i dorn.vinene bi uzeo. odtuda zna. takojer, da ja u dana.njih obstojanostih ne r:u,ne mogu nikakovu sluZbu primiti. okrenu ri se okolnostf izmiene ri seljudi, dobijemo Ii narod i domovinu, ja 6u vesero prigrrit sve sto rni seponudi; i6i 6u svakamo gdje me narod bude trebov"o. K",1" t i 'stmeirokazem nekoji postupak stanovitih ljudi naprama meni, ti 6e! rel;i daupravo ne smim primiti danas bil jeZniEtvo u toj Zupanij i. samoglavac,mogu i moram tako raditi, a, vi koji obitelji imate, u", g"i"rru i dtete podomovinu ne mozete me u tomu sriediti. s toga bilo bi Li z"o da nago-nite .astnike neka odstupe, ako ne bi bito obnove: u tomu nije r,adatise slogi ni uspjehu. Da budete vas dva ve6 prije odstupila, zna= I;akobi bili izpali izbori, a odtucla zna5 va5u vaznost i za budu6a -rr:emena kojamoraju nastupiti. - I.t i te obnovu svom snagom, pak, ako ju dobijete,5to danas nije mogu6e, izaberite dva podZup ̂n^,'b., i"rt

"rr1", t i bi bio

vrstan podZupan, ako Ii ne 6ete kako valja, a vi uzmite _"k"* Jungaobolje je da on bere novce koji drugaEije idu u otEinsku torbu.

PoteZdica za sabor moglo bi se toliko napisati, da ih ne bi petLajcendorfovih vozova krenuro, zato dosta je u naputcilr pohlisaromnaloZiti neka,brane glavna nafela, a ta su: upoclpunjenje kraljevine, zasvu kraljevinu podpun ustavT i ujemdenje, osiguranje ustava. sve tri ove

383

todli.e skupa valjaju, a ci ' ie burii koje, bez makar Iioje tre6e, ne vriedeli lulu ot6inskoga cluhar'a. velim da bi to valjalo kazati medju pokli-sarsli imi naputci, a za5to? odgovor ustmeno. Nemoj bubnjem zeca vabifi.

Sto moZete na toj skupStini izposlovati, to je, da dopustite trgovi-Stem i Hrelj inu izabrati poklisare, pa da i Bakar pozovete 'eka i on .inijednoga poklisara izabere. Ako se to zbude, gledaj s JoZom da bi Kva.ternil ia izabrali i on 6e biti pomilovan, po svoj pri l ici. pa dd otEinshupreteiemo tom liepom demonstracijom. otto i Ja6im rnoraju takojertamo izabrani bit i; ako bude mjesta i mogu6nosti, gledajte i za Pacela,koji samo zato nije dosada izabran, jer se nije usudio ' igdje pri javit i.MaZurani6 bo re6e njegovoj gospoji da 6e ga on stante pede odpusrit iako joi jednom dojde na sabor. - U ob6e, lEod izbori gledajte da buduizabrani oni koji bijahu 5. lcolovoza 61. u ve6ini, jer ako dohrvamootiinskoj, lahko je za druge stvari.

Pohotlio me je i patri jarka, jer, rede, >misli da 6emo nas dva skupaclolika<. odgovorih mu cla ja tako ne mislirn. Na svu sre6u bijaie lcoclmene Polc lek i moj s inovac ter patr i jarka ne moga5a - - nego sarnr)re ie da >treba zube pokazat i ( . e in i mi se da on tom pr igoclom bi jaHein rnissione kako prije njega i Yarclian koji mi vatreno pripovieda da6e me Zmaji6, na jednu rieE opet postaviti velikim bil jeZnikom. Ja muu kratko odgovorih da bi se ja praseta stidio kad bi ja bio makar ptristom Bogu >postavljen< car FrancezA, i l i vladar ciele zemlje. Ta mojanemarnost za sluZbu, vjeruj, dala je l iepu dozis nujnosti luEtridimu.

Jankovi6 bijade ovdje. Nekoji moj pri jatelj pohodi ga. I)ojde govori na me. Jankovi6 oclmah reEe da 6emo se nas dva sigurno sporazumjeti,jer smo oba iskrena i oba iclemo za napredkom. Moj pri ja,telj kaza da iapolazim sa zalrl juEaka gocl. 61. Jankovid clodacle mu da i on posue tal:omisli, i cla 6e kasrri jt- ' s'akalio rlo6i 'a sal'ror. Ako se to sve zbucle, a ja senadam cla ho6e, onda, Lrrate, eto slavoclobica kakovo proletarci nit i suikada igdje pr i je 5. holoroza 6I . svetkoval i , n i t i ga posl i je ovoga saborahrvatskoga budu il iada igdje svetkovati.

Magjari se zaclnji das, bez nuZde i koristi, poniziSe i osramoti5e,sloboclnjaci tali janski i fr.ancezki, pi5e mi GenEelc iz Turina, psuju ih ipreziru. Time hrabrije rnorali bi se Hr'ati drZati pak je budu6nost na5a.

Kako sudite o Bismarku i o snagi oti inske posli je Halbhuberovihprosvjeda i Gastajna? - Kolika je ta otEinska snaga koja se ne usudjujezahtievati zaclovoljdtinu ni od istoga Kupe koji je ot6insku neEuvenimdosacla nadinom uvriedio, - orl je dao po5tu ausxrijanshu uhvatit i, sr,apisnra njezina uzeti" razpeEatit i, i proStit i iste sluihAhe depede otEinske

384

koje idjahu nrujna o. g. I

Gjuro varGtrini, - Ja6i

Bratimski

10. rujna 65.

P. P. Merpoklisari bran5tine kraljevin

DlagiNakon tri

a ve6 je tjedanza da bi moglou ku6i, ter evo

To ti je ur

Po mojemprosjaiit i , moipo5teno, ni uz.

Samo g. Bstvi moZe se s.stvarih,, gdje ztse hrabro, pa rsu gospoda uprvami ne bi bilo

Nada sve rnikada se ne srostati bez uspjrtime znate dase skup6tina prtomu poslu, mri

Dopisnikase da 6e5 ti ud

Vidire li k,nom bradom: >Mrazovi6ev nijever6u autonomijr

ne Yr lef le

Jju pokli-:ca vabit ' i .

Lte trgovi-a i on . inFa b i Kva-

i otEinshuu takojerza Pacela,

pri javit i.

odpust i t i: da buriudohrvamo

clva skupa

rijaie l<od

: € $ O S A I r l t )

om bi jaHeovieda dam. Ja mu

makar p(}

. Ta mojatri5imu.,jr le govorrazurnjeti,

Liaza cla iarosue tal::o

de, a ja se

rci nit i su

)gs sabora

sramotiSe,psuju ih i

:nost na5a.huberovihe usudjujeneduvenimLvatit i, sca

e otEinske

koje idjahu na njezine konzule. To ruglo mozed iitati u br. 244. od l.rujna o. g. Allg. Augsb. Ztga.

cjuro vam zahvaljuje za prijateljstvo, - Augustinovi6 se oZenio -urGlini, - Ja6im je amo do5ao, - ja pogibam od vru6ine.

Bratimski pozdrav i poljubac svima prijateljem od vasega10. rujna 65. Antuna

F. P. Medju naputke poklisarske dobro bi biro postaviti i to: nekapoklisari brane inicijativu sabora, t. j . neka sabor najpri je rieii potreb-Stine kraljevine, pak onda priedloge otEinske.

Z a g r e b , 2 0 . l i s t o p a d a 1 8 6 5 .Dragi Karlo,

385

Dopisnika >polit ike< tu6i 6u, kada ga uhvatim, karro i tebe, i bojimse da 6e5 ti udarce primati takojer za njega.

25

Fuksu je closudjena polovica ostavStine Josipa SranEi6a, dakle

ietvrtina ciele ostavStine. Trolak je prebijen. Ja sam priziv nadinio.

G6,n6ek mi piSe iz Turina da je u novinah hrvatska stvar zauzela

rnjesto precl onom Magjara; on mi Salje izvadaka iz oltalieo, i tu ti se

goy6ri o >noble peuple Croate< i t. d. Scienih da su to dopisi, nego niou

van uvoclni dlanci, a Italie l ist je PospanEev. Nemalo svaki broj toga

lista pretresiva naEe pitanje; a sluZbene brodure francezke znadu da se

>kruna KreSimirova ne da potamniti<, da >Hrvati iz Tursl<e paze na

slobodoumna nastojanja svoje bra6e u Austri j i<, i t. d. i t. d. jeclno l jepSe

od drugoga. Dakle niSta drugo nego pokazati se jo5 samo kod budufega

sabora, pa smo na konju.

Ja ni sada ne vjerujern da se sabor bude sastati bez promjena u

oseblju i bez prividnih koncesija.

u vrbovski kotar namjeravaju Austri janci utisnuti vrban6i6a. Pa-

zite, za Boga!

Sto muclruju gospoda Zupan i podZupan, je l i zbil ja patri jarka

uzimlje Marietu, [to radite vi koji ne spadate u apoltolsko ftrdo? Javi

mi sve to i opomeni Joza na GenE6ka' '

Jo5 sam zdrav i veseo, i smijem se kacla mi kazu da je konfuzija

u BeEu i u Pelti. Biti 6e toga i vi6e, nu mi smo na Eistu. Pozdravi sve,

stoj zdravo kako ti Zeli tvoj

a Zagr. 20. l istopada 65.Antun.

Zag reb , 28 . t r avn ja 1866 .

Dlagi Karlo,

vidjeti je da ve6 ne ostris um kod KoEevari ni na tomboli: Bismark

bi bio svojoj vojski ovaj ias oteo pulke kad je Otfinska javila da ona

ne Zeli rat; afi gledaj biesa, nemalo sva vojska prajzka stoji na executii

za utjerati Stibre, narod je prajzki raziaten kao lav pa 6e pojisti Bismarka

i njegova nekolika druga Junkera? dok OtEinska dopusti. ProEitaj broj

107. Allgm ztga >rztr zwii lften stundeo, pa 6e5 tamo na6i nauk sto ga

netlto nudi Praizom, a taj je: >Massenpetit ionen an den Thronu, ,Offen'

tl iche Collectiverkldrungen aller angesehenen Stddte, Corporationen und

Gemeindschaf,ten, bindende Verpflichtungen der Biirsen- und Geld'

m[chte unter keiner Bedingung zu Anleihen sich herbeizulassen fiit

einen so rerwerflich en Zweckl im Hintergrund endlich drohende Steuer'

verweigerung< to je sto bi Bismarka ukroti lo. Sto je crnje od toga, to je,

., la ono malo vojske 5to nije na executiah" za ovaj Eas ne ima toliko

386

I

preslica za (

i na nos, iYiktor

babu; PospaPepina se sp6e se Zivotkvargel solitralnoj stranl6e se uEiti p

Kakoveliberalca papravo stanje25 godina urestauracijapokaZe, ima6ara<. Sadati granidari.

Tvoje nznadosmo mjer znaj daOvdje od ur

Gospodakavanu; ja ejedan GenerBeEa za daza me suviSns pameti stus [aftsy11 -

stvar tamo i.

Ja vjerujemNe zabc

mogu na6i, uO Argor

varanju ili u1Znad d,a

renja, kad bisabori. Ali zl

Jer, kad >buga bude imat

dak lel .

l uze la

t i :e

I n r iu

t o g a

d a s e

ze rta

l j e p i e

udega

l n a l l

, D -

i ja rl ia' Ja ' i

fuz i ja: ^ - - ^

66.

nra r it

t o n a

ecut r l

ra rka

b r o j

to ga

) f {en-

r untl

Gelcl-

r fiir

.euer -

r o l c .ol i l io

preslica za da ih zamieni puikarni, ter Bismark gradi preslice na vrati na nos, i dok buclu gotove, prajzka je razoruZana.

_ Viktor je prepisao ono siromadtva, St' ga je imao, na nekakovu

babu; Pospanac je ve6 kupio torbu za lov a pu.ku ne ima za ita kupiti.Pepina se sprema, pa 6e njih sva tri ovaj koji dan u Jamoriku, Bismarkuce se zivot veleduino pokroniti, nego 6e on do smrti morati u BeEukvargel solit i junaEkoj vojski

"ig""J nosit, ter, napokon, 'aroc.rno-ribe-

ralnoj stranki kurja orra rezati. To ""

,, 'o bit i srutba; u ," poko.r, morati6e se uditi polit iku ocl Mrazovi6-perkovac-strosmajer-D".""'Eirru.Kakove to sanjari je imad o tih graniiarih? Upitaj kojega ngrodno_liberalca pa 6ei onda znati Sto je *. fu sam teZkom mulcom doznaopravo stanje stvari,- pak evo ga i tebi javljam: priedlog ito ga je pri je25 godina uEinio Keko ocl Moclene, ,".1* ," izvr5uje. Taj je priedlog:restauracija priestolj i . I t la se Francezl<a .re6 niLacla Or"k., nru*u

".pokaZe, ima se duZ Raj'a naselit i i to je mogu6e vi.e >hrvatskih grani-

f1.u-..1"a" zna. za.to bjeZi i porp"rru" i Viktor, i po ito su se krenulirr granlcafr.

Tvoie novosti kod nas su ve6 davno zastarile, samo s poietka neznadosmo marcheroute, ne znamo ni sacla rramo budu ostali granidari,jer znaj cla su svi dobil i zapoviecl kakovu i tamo.nji t. j" cla oc,aze.Ovdje otl urlaubada i rekruta ne moZe5 se ohrenuti.Gospoda s' natmurena i jako zabrinjena: KlobuEari6 podimlje i6i ukavanu; ja s nikim ne cl.rgujem, srnijern se nacra svime, Jucer crojdejeclan Generalstabrer hoji za 36 ura rnoradijase spremiti se i do6i izBeia za da odmah Lrzmogne voditi operacije na jugu. On ka'e, Fto ieza me suvi.no, da u BeEu ve6 prestaju l judi zcrvojirru,i ,"" da podimrjus pameti stuplj ivati, da gospoda kaZu da jo' nikada Otdinska nije bilau ta l rovu - I (azal i jevu - - r<arahra*u; da se 'a jdar je za 4 mjeseca morast'r 'ar tamo il i amo dovr-i it i , da je sva i jecrina nada u lunrdr.ol vojsrri.

Ja vjerujem to sve? pa bilo redeno, ne bilo.Ne zaboravt O.ll: l l t mi boiicu pagliano_sirupa hojega ovdje nemogu naci, uzrni i knjiZicu naputka o upotrebljarrur.lr, ,og"'. i.,rpr"O Argonautah ne iujem .l.rgo ."go cla se razgovargju, a o clogo-varanju i l i upravo ugovaranju cla nema ni traga.znai cla ie tor na neizvjestno vrieme zatvoren. Razrozi roga zarvo-renja, ltarl hi bil i istinit i, valjali bi i za pe.tanski sabor koji i tako jos

sabori ' Ali zbil ja, razlozi su istinit i, sar'o Jto nisu svakome 'azgovietni.Jer' *ad >buclu6c to'ovanje zagrebaElio stoji ponajvi.e od posljeclha itoga buc[e i r 'a t i 'govara ' je -s pei tansrr im saboromo, o l i to je cra se tu, po

,387

hrvatski govore6, taie: Magjari ne 6e cla iSto imaju s bradorn Tirolci iPemci, Magjari iStu s"oje,".r.rrj"i* oni mogu -sabbritJ'

jer imaju itemelj i potrebu; nu zagrebadki tor, zjruZiv5i ,"", f i""i"i i s p"mci, imaffi :T il::,T|::L';T::'ilil",T",,;,T po trebu a",a"r,iti Ak o Ma gjarinista neso r"ao?i r. ri"or."* ;-j"#:J:ffT ,H*,J ff,,*;::;#tltT",',il::ate

s rirolct t-'-i"*"il"o'u,.adara i s njimi i sa zasre.a"ti u"g;"",i,',1'ul,1T"::.:-i:"Til

::,tl se bude"stosod mo""rn

ih je s Magjari, u kakovih ,rr"i"rri"*., *oci pustsvadjaju po starinskr. To, p" *";"p"ifr"r, Or;"U"koji se i sam odrek"., -"..11 -"-r"l_-i:"'"-',sve te stvari drugar;il fl1';r.sahoriti'

Nu ja sur

Za5to mi ne pi5e5 kako politiziraju va5i liberalci? GenEek me psujezadto nisam onaj tor proglasio ir.luji;;. Ja mu oclgovorih da je 4osta

,iJHi''T ;:i:fTi",; l*: :*:* ,osa zva,ii"."*';, ansjeronr,

h njemu valjda "ne

bo.le, *""]-arir" ;l"r:"__""tkoro. poljubiti. Mene

dopuS6enja do6i. udAre oa ce on amo, i bez otEinskoga

Mene ve6 hvataveseo ter gledam k",

o"t"to"' rnoram se distit i , drugaii je zclrav sam i

,,;,:f#.l'".,:-,fi :",'o,u1"9,1-"i::1i"il:it;"""""',',1o",,0,*,svett Zagr. ZB. IV. 66.

Time sam p,nih, hotice neslizatrli bistrinu un

Time sam usi jer ide za ob6en

Time sam ppomo6nikom u ta

Steta je, da dnastojanju njezinil juto, u zemlji ko.

Te grjehote, :mogo5e s pravoga

A,za budu6e rs mojimi izbornicicla 6e preteZke pornaie stvari i na n.rmamo veliko nadao ,pravom clobru.

. U toj vjeri, prr

mo;u najtopli ju zah

U J a s k i , 2 1 .

rsti duboko me ganuo. On bo ide,m, nego mojoj osobi.

,4ntun

IVAI{U LII{IEU

Vele5tovani gospodine!.tr a s k a, 21. veljade 1829.

' \-eleStqva.ni

Lani u ovo clobanjezino stanje i za tlcstanje i to mnienje rr pouzdano sluda, a di

Ove gocline pokazznamenitost, osobito

Osvjedoden, cla vano i javni odno5aji Hrta pojavljenja oclnose r

Za velehraclsku ssveudil i5ta, nemalo sviDroJe u inteligencijrr.

388

1

1

I t t

1 ' l

! e

l i )

l i

) l '

' [ ' ime sarn po t r r :c l j r :n r r osv iedo ien ju . t la r r I l r va t ih i ko l i k r , r r , :odv is .

n ih" ho t ice r res l i r :p ih i ne jzBuh l ien ih , n i s r -a nevo l ja , n i s r . i uar_ : in i n isu

zat t l i h is t r in l l r l rna . c lu ie r , ' r ros t p rava . p le rnen i los t s r r l ca .' f i t r te , .am

us ld ien u t lo jemu jav t r r r Io - " l r , r 'an ju , i ro je rnora h i t i p ravoi je r ide za obcen i t i rn r lobrorn i ie r su sa ur r lom u n jemu sv i bo l j i .

' f imc sam p lav<: i [uo pozvan na na- iv ru6u za ]n a lnos l r l rug-ur o rn i

pornocn i l io r r r u tako svc tu . l ros lovan ju ,S t " ta je , da r lobra s tvar ne naprer lu jc " hakr i b j mora la i po se l r i , i po

las to . ia r r i t r n jcz in ih Pr i ja te l ja , A l i to rnu n i ie iu r l i t i sc u v r icnr r : o r -a l<o

l ju to . r r zern l j i ko ja i r r ra na jv i ie nepr i ja te l ja r lo rna i ih .

Tc gr jehot r : . n i n i ihov i po ie tu ic i i b lan i te l j i , l r rc r r r . iak i " r l t i , .a r la netnogo i r : s p ravoga pn ta k renut i n ro ju vo l ju l ,

A za buc lu6e t i rne ,qar r r ja i i i to sern { }p r t por - lu r :cn" r l : r sanr u t l ru i tvu

i n ro i im i i zborn i r : i i - *a sv i rn i v r ie r I r r i rn i Hr ra t . i . i i to sarn tv t ' r lo r r r je ren .

t la ie p re teZke p . rs l jec l i ce t ih g r jehota dar ras su t ra l ras t i r ra l r ro t i r .n iher ra ;c s t \ -a l i i na n j ihovo poko l jen je . I sv r i i l a se bor .ha l i .a l io ho ic , r r r ii t t ranro ve l i ko na t la r je - ' duJevr ros l i i s tu . t [a s rn . . l 1 ro mogr r i 'nos t i la r l i l i

o p ravor r r t lobm.

[ , to j r - je t i " ; r ros i rn \ -as t ]a p l i rn i t t ' i s r i r r r na i i r r r r l l ' ugor ' , ' r r r r i z ru r i . i ter n o j u l a j t o p l i i r r z a h v a l r o s t . r r r o i o t a r i l r r r r i r : l , i p o z r l r a v i ; r o l j r r l r a r : "

[ ' l a ' l i i ' 2 l ' r -c l ia ie I t l i 9

, r . s r rL r i . c r . i r :

(; L -q1"\ \'L- L.I \t t7 a g r t t t . l l J " l i - " t o l a r l a l i i 8 . - r .

\ c le i to r .an i gospr - rd ine l

Lar t i t t t r r 6 1 f e l12 po t l l t l i - r t c - rc r lo r i i r r la iu ( l r . ,1 t6 r - rnu za taz t id j t . ' , . )

u jez i lo -s ta l r je i za r lozn ,a t i r r jez ino ja r - r ro n - r r r i cn ic . , J n V 'anr l iazaLr " da tos tan jc i to rnn ien ic l to i ,e poznat i i u i r :govat i sar rLo or ia j , tho ih g ledaipo t rzdano s lu ia . a < [a u+r rnoze v j r . : ro r .a t i n i l io rn t r . t l r ' h i i l r oy - r i s i r -ao .

Orc gor I i r r r . . po l iaza lo se kor l l i , r s l . ro jav l , jen ja" l io ja za t l tZavn ika i rna juz t ta r t ten i tos t , osob i to r ro i i curope js l i ih r logoc t ja ja . ko j i se p r : i l r ra r . l ja ju .

Osr je t lo ien , t Ia vas zar t in ra ju s r -e p r "avcc ln r : i zarna(ne s tyar i . r lo - . l j c { -r ro i jav r r i o r ino ia j i F l r la tske , ja 6u \ , 'am l iaza t i , l i a l t r - , s , - , po rno jc rn sur l r rta po jav l jen ja o r lnose napr :a rna re ien i rn dogod ja j r :m,

za ve lch 'a t l sk* sver kn ' i ^u ra r l i i r : t r i b ishupa" sva t r i I ta l tu l te tas v e u i i l i i t a " u e n r a l o s r i r l u h o r n i c i z a l r a t l n r l c f k v e ) i n r n o g i l j r r r i i . k o j i s el r l o j e u i t r t e l i u e r r c i j r r .

-a

: : l

1 -

a

l

" c

lt , t

r

' e

..380

Ali dok je kazano, da ta svetkovina icle u pri log Austri j i , nitrco izpuka, nitko izmedju vrednij ih l judi ne dade se ,, , jrr. pa6e, pocl prit i-skom javnoga mnienja od nje odstupi5e nemaro svi oni, koji su radiriza nju, ter samo nekoliko ih ode kao potajno na velehrad.

Tu vidite, koliko je kod nas austri janitine, i kakov upliv imajrrAustri janci u narodu. Nekada Hr'ati ne bijahu takovi naprama Austri j i .Odkuda ta promjena?

NaEelnik vlade, kojega imenuje hralj, dao je kroz svoje navlastne,osebne sluge no6u iz javne pismarnice odnieti pa u pe5tu odpravitimnoZinu na5ih pismenih spomenika. Javno mnienje smatra taj zlodinkradjom. I nut, taj nadelnik vlade posli je onoga zlodina pozvao je mno_Zinu ljudi iz ciele zemlje na trosak ob6ina pred krarja u pozegu; on jekralju predstavljao te l jude kao izaslanike puka, i t i .r-, l judi govoril ikralju ono, 5to im je odredjeno.

Novine su doniele kao krarjeve rieEi nekoje izraze, koji se nimarone slazu s dostojanstvom krune, a naS narod tezko vriedjaju. Ti izrazinisu oprovrgnuti. Dakle je krali, za napomenuti ne.koliko primjera, uHrvatslroj pitao za magjarske zastave; hvario je obstoje6i sustav, kojije i protuzakonit i ubitadan po Hrvate; hvalio je srdadnost nadelnikaob6ine, koji stoji pod za5titom bajuneta, i s kojim, kao pogibeljnimimutku, podtenij i starjedine ne 6e da sluze; i spomenuo je terorizam,kojega, osim od kraljevih oblasti, u na5oj domovini ne ima.

Taj naEelnik vlade, u saboru, kojega on nije 6lanom, o na5ih spisih,u kojih on nije sudac, i o na5em dosadanjem posjedu tih spisa, Fto nanjega ne spada, za obraniti svoj zloEin, izrazio se naEinom, koji nedolikuje ikoliko odgojenu Eovjeku. Zastupnici naroda pozva5e ga, nekaopozove taj izraz. On ga je ponovio. Sad oni sudi56,, da nije vriedno nanjega postaviti ruku, kako eesi postavide na slavatu, ter zaro stavide nanjega nogu. Taj nadelnik vlade, takovom bil jegom oznalen, i danaszastupa kralja u Hrvatskoi, ter je ob6enito odobrena izjava, koja se *saboru 6ula, izjava i la kralj ne ima tlostojnijega zastupnika od g. grofaKarla Khuena-Hedervarija.

Iz Bosne i iz Hercegovine dotjeraro je takojer na storine l judi prctrkralja u Pozegu. Ti su l judi imari sluZiti dokazom, kako je sre6nopudanstvo oni zemalja; na temelju njihovd hvale, i na temelju njihoveprodnje, koja je izostala poradi sporazumka medju Rusijom i medjuEnglezkom, mislilo se proglasiti utjelovljen je zauzetih zemalja.

Stanje tih zemalja danas je neizmjerno gore negoli ikada bijale.samo dva primjera: Pod turskom vlacrom ne bijaEe kretve, ni brudnidtva,

a brak biEesa drudjaju tertrgih.

pod

vlastelinu

dolazio jeIjetina poostajao dr

Sadatoliko helivlastelinutu cienu:

Porezrzaostatak iStribre utj(stoji na vrrnaloZenu dr

\rrednilcielo je todanas il i sutna svoje tlesvoju bra6u

VeleFtonja, koja u1Ta pojavljenne bi tolikoobidno postuih samo njiftnjihovu nesrr

l\u krivu veliku javrStogod vriecli

Krunitbepr is iZe, da 6etit i sve, dto jr

Stajerskuovoga one subi ja5e satn ik I

390

iji, nitko iz

, pod prit i-

rji su radili

upliv imaju

ma Austriji.

e navlastne,

u odpravitir taj zlodinvao je mno-rZegu; on je

urli govoril i

i i se nimalo

i:u. Ti izraziprimjera, u

sustav, koji

;t na6elnikapogibeljnim

e terorizam,

naSih spisih,

;pisa, 5to na

om, koji ne

aie ga, neka

: vriedno na

to stavi5e na

ien, i danas

a, koja se u

od g. grofa

re l judi pred

lo je sre6no

relju njihove

om i medju

l j r .

ikada bija5e.

ri bludniEtva,

Pod turskom vladom davali su kr5cani odvlastelinu devetinu, odnosno tre,6inu. Davalodolazio je na polje i uzimao svoj diel snopljaljetina poniela, on je dobivao vi5e i l i manje;ostajao duZan: Stibrena zaostatka ne bijale.

391

priroda drZavi desetinu,se u naravi. Ovlai6enikodnosno siena. Kako je

nu krS6anin nije nikada

sada dolazi poreznik na polje i kaze kako sam ho6e: tu 6e bititoliko hekt, i i ta, toliko prasta siena; drzavi rr desetini pripada toriko,vlastelinu u devetini, odnosno u tre6ini toliko; Zito je po io, sieho potu cienu: dakle, plati u novcu drzavi toliko, vlastelin'- toliko forinta.

Poreznik uviek kaZe mnogo vi5eo negoli polje dade. Tu je vjeinizaostatak Stibre. Tu kr56anin nikada ne zna) koliko je duZan. Tu seStribre utjerivaju tako, da Eesto otca obiterji privezu za stabro, i on tustoji na vremenu bilo kakovu, dokregod Zena mu il i tko drugi ne pratinaloZenu da6u.

\rrednija ve6ina puEanstva Bosne i Hercegovine hrvatske je krvi,cielo je to pudanstvo hrvatskoga jezika. To cielo puEanstvo ustati 6edanas il i sutra bez svakoga izvanjskoga poticanja oa sooju moralnu kugu,na svoje tladiterje: na Austri jance-Magjare. Misli l i se, da 6emo mi tusvoju bra6u prieEiti u nastojanju, da se izhode toga stra5noga stanja?

VeleStovani gospodine! ja Vam nacrtah ."-o orrogodiirrja pojavlje-nja, koja uplivaju na duh i na 6u6enje borjih Hrvata"napr# Austri j i :Ta pojavljenja, ta neEuvena bezzakonja i ponasanja, sama o sebi mofudane bi toliko uplivala na Hrvate, kad one uvrecle i krivice ne bi bileobidno postupanje Austri je naprama Hrvatom ovo 360 goclina, odkadaih samo njihova neopravdana rojarnost drzi pod Austi i jom samo nanjihovu ne'sre6u.

Nu krivice, koje trpimo, stare su, i samo u novije vrieme dolazeu veliku javnost, ter se primaju sviesti i du.evnosti svega naroda, kojiStogod vriedi. Da napomenem samo nekolike.

Krunitbena diploma Hrvatske i Ungarije ista je. U njoj kralj skupniprisize, da 6e kraljevini. Hrvatskoj kako i ungarij i po -og,r6oosti povra-tit i sve, dto je od nje odciepljeno.

Stajersku, Krajinsku i Koru5ku osvojio je kralj deske Otokar; odovoga one su zemrje' preSle na Habsburge. Ban Hrvatske, kao takav,bija.e satnik stajerske; imamo izprava, da je pred njega na sud dorazilo

l judr t ja iz Aclmo'ta. Te je pokraj ine ovoj Hivatskoj imao povrati t i veiFercl inand I.

Za natrag dobiti Dalmaciju od MletEana,kralja Sigismunda. Ova pokrajina imadija5eposli je mira u Campoformiu.

vojevasmo zadnji p:ut zanam se povrati t i odmah

nego mnozinu nepril ika tako, da je dumskih tata i zloEinaca bar triputkoli lro ukupna pu6anstva. Ako rroja ob6ina crobije rtovca za svoje dume,

Tril

ona ga rnor.a uloiitji htjela upotriebiti.

Budi dosta samma ,dinastiji. Iz ovihi razjarivati narod psluZbenici. Dobro imu Hrvatskoj, kako r

Ne 6u Vam nasvahi dan 6ine, ni prodilo naravskim pl,Hrvatske, toliko je l

Kod nas su za ]oni, koji u narodu n.dva nadina: govoril imoie popraviti odoclgovoreno: ako kruona time pokazuje, csu 360 godina trl i MFranjo Josip imadijaje naprama HrvatonHrvatskoj samo ono1865. samo su stvoroEunali, da ne,bi Austrmogla i htjela popra\bi l i mogla Hrvate o1doien, da bi ona darbila za vremena upolnaroclorn bila povratii\Iagjarom u osvjecloie

Ja ne stojim s ninepristrano motrim rBalkanskim, ja smatr:Aust.-Magjarija svojingovine na ponudu Rurona do5la u sukob spredati Prajskoj, t. j .

Hohencolerni su 1govor i la o ratu prot ikost ih popui6at i eehor

I

llII

392

\ C L

z a

i lah

()([-f t o

im.r

) n a

po r l

no r -r n l

rako

nal t l

arll 1r

\ e l i -.4 .

i n aret l i -r o r i .

] Ia-p ra v -

hr icg

l e o l l

tna l-l

rugih

in j ac i

e . D o

rkor';r

avni j i

b6 inerr'-.hihhr'pe,

o r i s t i .t l ipu i

i nmc .

t'I

ona ga rno la u lo i i t i u mag j . javne pap i le , p rern b i ga l io r i s tn i je r r rog l r

i h t je la upot r ieb i t i .

Budi closta samo to navocla. Oni Varn razjainjuju cluh Ht'vata lapra-

ma ,dinasti j i . Iz ovih navoda uvidjatc, cla kod nas nitho ne mali agit irat i

i razjarivati narod proti Austr i j i : to najbol je i ini t l inasti ja i njezini javni

s luZben ic i . Dobro im ie poSlo za rukom: gospodu juca d inas t i ja t lanas s to j i

u Hrva ts l io j , kako su napu l jsk i Bourbon i s ta ja l i uo i i } fa rsa lc .

Ne 6u Vam napominjat i bezzakonja, kr ivice, 5to ih javne ohlasti

svaki clan i ine, ni progJonstva pocl koj imi su svi bol j i Hrvati . l l io je sve

rodi lo naravskim ploclom: kol iko t l inasti ja l lolcazuje, da joj jc r lo pravi i

Hrvatske, tol i l<o je i Hrvatom t lo dinasti je.

Koc l nas su za Aus t r i ju samo on i l ju t l i , ko j i Z ivu iz z lopo laba, t la l i le

on i , ko j i u naroc lu n iS ta ne v r iede. ' I ' i su pokuSa l i t l i nas t i ju zagoro t ' i t i t ra

dva naEina : govor i l i su , t la l i l una r rc pozna na iega s tan ja . i i i da ga ne

moZe popravit i ocl prejakih i l Iagjara. Nikoga nisu uputi l i , jcr im je

odgovo leno: ako k runa n i i z sahors l i ih govora ne pozna s tan je H l r .a tske ,

ona t irne pokazuje, cla ne mari za ovu zemlju. Neka joj butlc. ' \ Hn-ati

su 360 godina tr l i Magjare u svih nj ihovih bunah; poimence Nj. \rel i i .

Franjo Josip imadija5e proste ruke i ocl Nlagjara posl i je g. 1849., -- paje naprama Hrvatom rat l io kako i stari j i njegovi. Nlagjal i i rrraju i u

Hrva tsko j samo ono? 6 to im je Fran jo . Ios ip t lao . NaEi sabot i od g .

1865. samo su stvorovi njegovih stvorova. NIi bi s N{agjari lahl io obra-

iuna l i , r la ne b i Aus t r i je . Da l i le od u je do laz i sve na ie z lo . B i l i t l i nus t i ja

mogla i ht jela popravit i kr ivice. Sto ih je zatlala naiernu naroclu i t ime

b i l i mog la Hrva te opet za se c loh i t i? Ja toga ne znarn , nego sarn osv je -

doi i ln, da bi ona danas pouzt{ani je gleclala razvi janje zarrrr iaj i kat la hi

bi la za vrernena upodpunila krunc eesku i Hrr.atsku, i hatla bi or- im

naroclorn bi la povrati la nj ihova prava. Al i ona je sr-e dala Nierncem i

l lagjarorn u osvjecloEenju, da 6e ju oni sami uzdrZati . Budi vol ja njezine.

Ja ne s to j im s n ik im u dop is ivan ju n i u po l i t i i kom odno ia ju , uego

nepristrano motrim clogodjaje, koj i se razvi jaju. Pitanje, prozvano

Balkanskin, ja smatram austr i jsl<irn-magjarsl i im. To pitanjc ui ini la je

Aust . -Mag jar i ja svo j im ona j 6as , l<ada n i je h t je la uze t i Bosne i Hcrce-

gov ine na ponuc lu Rus i je , nego ju je iS la zauzet i na tuc l ju l ie i . T ine je

ona doi la u sukob s Rusi jom, a t irne se morala na milost i nemilost

p redat i Pra jsko j , t . j . N jemaiko j .

Hohenco le ln i su pov jes tn i i k i nepr i ja te l j i Habsbu lgorn : N je rna i l ia iegovor i la o la tu p ro t i Rus i j i ; za ta j s lu ia j Aus t r i ja ie mora ia u rna len-

I tos t ih popu i6a t i eehonr i Po l ja l iom, l io j i su p r r - i na u<. la ru . : r Be l l in je

393

razjarivao Niemce, osobito eeske. Kada se prajdtina razkvasila u cislaj-tanij i, NjemaEka je proglasila, da se sporazumjela s Rusijom. Tim Aust.-Magjarija ostade kod NjemaEke na cjedilu, a na Balkanih i u Galicij i usukobu s Rusi jom.

Stranka prajzevaca ne moZe biti primljena u vladu Cislajtanije;dana5nja vlacla ne rnoZe se dugo drZati proti njihovim navalam; tu nijedruga, nego da dojde vlada centralista, austri jancA; - ova ne moieprajzevcerrr zadovolj it i . a mora sve neniemce ozlovolj it i . To_ i samo toje htjela Prajsha, koja rnoZe svaki dan zapalit i n. pr. eesku. Posljedak

;e o i i t .

Namjesto irnati samosvojnu krunu 6esku, krunu hrvatsku, krun,raustri jansku i t. d. - krune, na koje osim njihovih naroda i vladar.rrnit l io ne ima nil iakova prava, krune, koje bi s6, mogle i htjele braniti,ter bi upotrebi na5le i pomo6nikfr - namjesto toga, Habsburgi su pro-glasili i kraljevinu eesku, i kraljevinA hrvatskih >nasljednimi pokraji.nami njemadkimi<. Carstvo njemadko ima pravo zahtievati svoje pokra-jine. Tko 6e mu ga odbiti? Kada se budu preuredjivale stvari u Cislaj-tanij i, ja ne vjerujem, da 6e ostati u dana5njem stanju u Translajtanij i.Tako stoji Aust.-Magjarija na toj strani.

Ja clrZim, da je neznatno pitanje: koliko, kakovih l i 6e se cirZavicazasnovati na Balkanih i u susjedstvu. Za me je glavno pitanje: je l iRusija odluii la zanzeti Carigrad? Ako j8st, ona 6e NjemaEkoj datinaknadu u >nasljednih njem. pokrajinah<, i l i u kraljevini Poljadkoj -

gdje bude NjemaEka htjela. I tu bi se morala ciela Aust.-Magjarija pre-urediti. Ako l i Rusija ovaj 6as ne ide za Carigradom, najmanje, Eto 6euEiniti, to je: da 6e Austr.-Magjariju iztisnuti s Balkana. Taj udaraco6utit i 6e se u svoj Aust.-Magjarij i , ona se mora ciela preurediti onako,kako to budu htjele NjemaEka i Rusija. Ja ne znaml Sto 6e ova kojauzeti od Aust.-[{aejari je, nu ne vjerujem, da 6e ju ostaviti cielu. -

Da5to, ovo stoji samo onda, ako Niemci i Magjari ne bran6, Austri ju-Magjariju i dinasti ju, koja im je Zrtvovala sve narode.

Vele5tovani gospodine! teZko da sam joS ikada napisao ovolik l ist.Mnogimi stv,armi prekidan, ja ne mogoh sustavno slagati ni crtati mislionego ih bil jeZih, kako mi je koja do5la. Zadovoljan sam, ako sam razgo-vjetan. Ako budete sudio da je vriedno, kazati 6ete mi svoje mnienjeo tih nazorih. Nu, po mojemu sudu, ve6 danas mnienja malo vriede,budu6 prave mo6i, nairne moralna i t jelesna, same odluEuju, a ta jejedna i druga preslaba u Austri j i-Magjarij i .

394

Biloi izraz isl

Zagr'

O d ntakojer i rbroje. Napoznati.

U javtih poslihdotidnika :riediti poIjubav. Ov,negol i na r

Ja sudsebi najo5trs labo6e, s t rrazmjerna sAIi drugo jpade neprar

ProsudnuZdnimi uivine napranclobroj vjeri.

Jer iz nneka se iuv:nadzornilca,iz stranputicclobru stvar.

Ali ja gtneopravclano,Eina, riedju, ;radnike zauz

Ako ho6natezati ? eitr

L C is la j -

r Aus t . -

r l i c i j i u

j t a n i j e ;

tu n rJe

e moie

amo tC}

s l jedak

l irun,r

ula clar ' :

b ra r r i t i "

su pro-

r o k r a j i -

p o k r a -

C is la j -

j t a n i j i .

r Z a r r c a

: j e i i

r j da t i

k o j - '

la I r re -,: to 6e

uc la rac

onako,

a k o j a' l u . -

r s t r i j u -

i l i l i s t ,

m is l i ,

taz \ .o -

n lenJe

r-r ie d e,

t o i "

Bi jo- i to mu drago, ia \ ,-asI tzraz rskrena Etovanja, koje za

Zagreb., lB. X" lgg5.

prosirn, t la pr. ini te\ras goj irn.

r ro j -s1{3 is1r poz t l rav

Dnr. . ]OSIPt. t

39s

.1 . S tur i .e t , i I

FRANKI IS i s a l i , i> . ko lo r .oza 189 l l .

kaclSto r l i tam. cla ua rras lar.al jujespada ju , i on ih , Lo j i se r r rc r l iu uasr r . i e j r r j i l r o r n s \ r . h u r r r i . r i , , , , , . a i i

u i lac k lub s t ra rke ; t [a l i l c , a l<o tko u

ie teZnje. na ] iol iko znanr, r io saclal razborno tu rua ien je va I iL t ie i i i;hi l jnih, za ,q\.etu stval i ztr t . t1<,zine

Ako ho6e5, na hrnateza ti ? e;n; ; ", "oL*",,1'.lo;" ::"1,:H'T':,1il, li;* :l:., I, .:;

;;,il;;

sud ljutl i , a teZnje, nakane, samo pocl sud Boga i cluievnosti. DuZnostnam je reietati javne 6ine i rieEi, i njih poi'etnike; ali duZnost nam je

takodjer ni5ta ne izopativat, ni za istinu dr1ati, a kamo kao istinurazna5ati ono, Bto nije dovoljno dokazano.

Yikalo se na vas, jer cla ste proti uzajemnosti. Ne vjerovah, ir\e zln.alrrr kako bi dovjek razuman i poSten mogao proti njoj bit i. Onaima vladati meclju svimi narodi i l judi. Ali ko5ulja je bliZa od halj ine,a koZa jE bliZa i ocl koSulje. Po tom treba najpri je raditi za se, jerclok sami ne imamo, mi ne moZemo ni drugim pomagati. Uviek trebai trr gleclati, kako clrugi rade za nasl pa se po tomu ravnati napramanj ima.

Govorilo se, cla ste vi krivi, ako Hrvata ne bude na crnogorskojsvetkovini. Ne znam, kako bi vi mogli, kad bi i htjeli, komu zabranitii6i kamo mu je volja. I(ad sam o tomu pohodu Euo govorit i, kao ostvari na5e stranke, ja kazah, da bi samo klub mogao o tom odrediti;da bi se klub teZko mogao za vremena sastati; kad bi se sastao, da bija bio proti zastupanju str:anke kod toga pohocla, nego tko ho6e, darnoi,e i(,i za se) ne za stranku.

Hrvatska je imala izloZba i drugih svetkovina, pa koja stranka il ishupina, koje druZtvo iz Crne Gore i l i iz Srbije bijaSe na njih zastu-pano? A zna se', kako se drZa5e navlastnici, koji iz t ih zemalja kaoSrbi na one svetkovine clojdoie. Evangelje kaZe: l jubi iskrnjega kako itebe, clakle ne vi5e nego tebe.

Znate, da ne trpim nikakovo prepiranje, jer ono narod razjarujei odbija od ozbil jnih stvari; vidimo, kakovo je ono kroz preko 50 godinaHrvatskoj obcinstvo uzgoji lo. Moja je stara, da svatko kade svojemnienje o stvari koliko je mogu6e razloilno, a ob6instvo, ako ho6e, nekasucli, tko govori temeljit i je.

Treba narod podudavati o stvarih nuZdnih, o koristnih, o l iepih, ne

male6 za hvaljenje ni za kudjenje, Sto se proteZu na osebe, na kolikoove svojimi 6ini ne uplivaju na udes naroda. Osebnosti su mi uviekmrzhe, i drZim se one: Nr,n quis, sed quid, tr:r. ne dokuiuiem, kako senekoji uvriedjenimi smatraju ako im tko kaZe cla su magarci, ne 6utese uvriedjenimi ako im kaZu da su pametne glave, prem im moZdanaslov pametnjaka ne pripacla kako ni onaj rnagaraca. Na takovc slabi6e,upravo hrd je, ja ne pazim.

Ako me tko razloZno grdi, ja nastojim popraviti se; grdi l j hezrazloga, ja se uteiem k o'oj: Conscia mens r:ecti famae menclacia ridet,

396

i dime se talTu ne cede rosebnosti, iervremena pokrienit, i za brSto si ga je r

Jedni velzlo, pa krivnjter se odtudada u dosadanbilo ni bit i n

Roj vladiuvr:o i braniopretiovanje strza opoziciju, <drugovi, pa kabiv5e stajaliSte.

Nitko nijrnije ni5ta ni umoZe kroz toodsudio svu svprava; tu znamske; vide radnili

Nu ho6e lis nami i kakoprigovora odgorzna, 5to sve on rOn je radio svasada rede, da provakov, lcakov s

Ja sam vectomu vrieme takpromiSljen, temckoje moie tako,pita: kad je onje ono prvo pita

Tko moie jeovaj put, nego p

rZnos t

a m i e

is t inu

ah, i

O n a

l j ine .

: , je r

t reba

ramS

rslto j' a n i t i

a o o

: d i t i :

la b i

: , d a

ra i l i

as tu -

kao

lio i

r ruJ e

dina

vo je

n e k a

r . l te

, l i ko

v iek

o s e

cute

>i,cla

r i 6 e .

bez.

rc le t .

a d r u g o r i o s t a r _ J i l r r i u o n o j s l r . a r r f . i ,ro ia je na je t lo rno t i r re , za pr ie i i l i na-n j i va t i narod , r l zdao se hor l p ros to te

u svemu sloZan sa starirni svoj imiroc u naroc lu , os tav io je , I<aZu. svo je.anke prava.

1 njemu to zabranit i ; naia strapka6e popu5t i t i " n i je n i i ta i zguh i la i ner la je ona j ro j , b i lo s cesa, javnort larr irn pr. izrrao sta jal i i te stranke

Je ono prvo pitanje, samo jasni je stavl;Tko moZe jemdit i , ,g: ," o, ; . t ."r; ;" i ozbi l j ' i je ottrekao s'. je stazeo v a j p u t " n e g o ' r ' i i e t o r i k ' . ' t a ; , 1 " ; ; r " ; "

i e s ' o j . s t a z u i j a ' ' o n a _ s r a _

,797

viti, ako bucle mogao; cla nije sjedinjenje s nami izjavio samo u nadi,da 6emo ga ozivjeti i dati mu snage u naroclu, a proti narodu nademu;da nije to udininr raEunaju6, da 6eo broje6 se medju nas, uspjeEnije mo6iraditi proti narodu i proti naSoj stranki? sudim, da su te dvojbe i sum-nje pro5loS6u toga roja opravdane. Dakle. opet iehati odgovor od budu6-nosti, a medjutim evo lrako sudim:' Mogu vjerovati, cla 6e se l judi, koji su bilo s 6esa basali a u ostalompo5teni, kacl ugledaju pravi put, na nj dati i po njemu uztrajno hoditi;to mogu vjerovati i nadati se tomu. Ali sto 6itmo s onimi, hoji su okorjeliu protunarodnoj radnji i 6udi? uzmimo 6ovjeka, koji se svega zivotapodavao stanovitoj grje5ki; ako mi danas reEe, da se nje odrekao, jaga na tu rieE ne bi clrZao za boljega neg je do sada bio; a kad bi on uprigodi propustio raclit i po nekadanju i uclario raditi protivno, ja binastojao to sa svih strana prosuditi, pa ga mozda u tomu 6inu za poprarlljena, za promienjena drZati.

Eto, rieii kod mene mogu Stogod vriediti samo dok ih dini mogupotvrditi, ovi bo odluduju. Dakle, kako , rekoh, sumnjaju6 i o meni,prem sam uviek stalnom stazom k istomu cilju teZio, ia moram jod vi5esumnjati o ljudih, koji se po svojoj naravi ne mogu do naEela dignuti,koji nikacla nisu sustavan program imali, i koji su i5li svimi puti istranputicami, na koje se namjefi ie. Ali sumnjaju6 o svakomu, ja ne iusumnju trubiti o nikomu, dok ju moZda kroz svoje dine ne odkrije.

Nekoji se pozivlju na primjer Saula-Paula, koji iz najl ju6ega nepri-jatelja postacle rrajvatrenij i pri jatelj, i takovim clo smrti ostade. Aliclanas ne bivaju dudesa, Sto bi ja znao; ono je prva i do sada zadnjapromjena svoje struke; ja i,eliw,, da bi ih, osobito kod nas u ovomsluEaju, vi5e bivalo. Nu smatraju6 stvar samo sa l judskoga gledi5ta, iasudim, da oni, k' j i se na taj primjer pozivlju, i l i su neznalice i l i ' .ezna-licam, prostoti to kaZuju.

Jer Saul je uzgojen i poduEen u stanovitu pravcu, za drugi pravacil i nauk nije znao ni uz uditelje, koje imadijade, znati mogao; dakle onudari na drugi, novi nauk svom Zestinom plemenita mladi6a, pa kaclopazi, cla je novi nauk bolji, on ga prigrli i ostade mu vjera,n. A kod

. nas se radi o l judih, koji su mogli znati, bar mnogi i znali programstranke prava, pak itaho uviek su proti njemu radil i, a danas da suga iskreno prihvati l i ! - Ja 6u vjerovati, kad me Eini upute.

Po mojemu sudu, stranka kako i cr.kva ima svakomu otvorenabiti, dok se tko ne pokaZe, da nije vriedan njih koje Elanom biti; kacla

398

taj sluiaj nastan€iz svojega krila. J,bez prebjega ili bstranka prebjegon

Uz stanje stv:u druga, koji stvrzaEto? Oni odgova:i narod mute i oslrkoji ju drZi, kakozato, a ne poradi rnjegovu svetinju; roslabiti, nego mogluspjeh, ja ne znanilanova javno bavi

Nad je narodpoduiit i se u javnilni obsjeniti u tih rDok bude ludjaka :

Tko ne razmiilstaaovito osvjedoiemnienja, i svako prne imati. Na takovrbude ito manje, a ride ovako.

Medju onimi zisrdno zauzeti za nrvapiju, da je tu pogiI ika pokaZe. Ja re l i rbil i jod mili j i , kad n

Evo kako mi jeali sam iesto opazio,mene i od mnogih dsamo iz ruZna obiEai{<letvi kaZu. eini midesto izu56enih bez s

I(ad se ne bi dairnedju onimi naglimi

I nadi .

a i emu :

e rno6i

i sum-buduc-

rsta lorn

hodi t i ;

kor je l iZ ivota

<ao . j a

, i o n uja iri

r op ra \ -

moEurneni,

o i v iSe

ignuti.nut i iN E C L l

l e .

nepr r -

l e . A l i

zadn j a

ovorn

i t a . j a

nezna-

p IaYac

k le on

r a k a d

A k o d'ogrel11

rla su

\ -o rena

: kada

taj sluEaj nastane, njih svaha moie, paie ima, 'edostojno urlo bacitiiz svojega kri la' Ja ne poznarn crkvu bez inor.jeraca ni porit i iku strankubcz prebjega il i bez hinaca; ari prava crrrva trohr.va inovjercern. pravastranka prebje,gom i hincem.

uz stanje stvar i i odnoia ja tarro jasno, 'ek. j i i tar io zagr iza j* u ras,u druga, koji stvari naroda sruiite moZcla vi5e neg oni svi sri 'pal ,\zadto? oni oclgovaraju, da zato, jer da se odnosnimi rieEmi i i ini strarrrrai narod mute i c'slabljuju. N. .arorni, 'r. NaIa je stranha nihla iz nar.otla,lroji ju drzi, hako se i ona njega clrZi; znajmo, da je on uz ,as samoz,aIor a ne poradi naiih oseba, pa da 6e nas svahoga ostaviti" l ioi i ostavinjegovu svetinju; nasu stranrru ne rnoze ni jeclan 'ojerl inac, ' i h.pa niihoslabiti, nego mogu sebi naikoditi; u dana5njih orrstojnrstih, glerlaju. 'auspjeh' ja ne znam' kolika je razlika, cla l i se rnnogo il i maro rriezinihdlanova javno bavi javnimi posli.

Nai ie narod imao i irna pririku , i kt:oz i itanje i l ,roz izl iustr.rrpoduditi se u javnih poslih; ako sam ne i:e, njega ' ir lo ne moie zarrr't i t ini obsjeniti u tih stvarih; ho6e li on, pravo mu je cra butre lr.evar-eir.Dok bude ludja*a i l i lahr<oumniha, bit i ce i mutitelja i o'sjc' j ir.arerja.Tho ne razmiil ia o svojih stvarih i t irne na.inorn o njih ne crorri jestanovito osvjedoEenj e, raj moi,e o njih na cla' duti t leset r.azli inihmnienja, i svako pr iznat i , i l i ne pr izr rot i , p , r r : r r .c ier ' roZr la n i jednone imat i . l r la takove

bude sto ^u,,1", ; ;J;[ :"?::":'J",'T,,fi:,";j'i* LX;fTi;lide ovako.

Meclju o.inii zagrizaii ima najp.ite' i j ih otaibeniha, Jioji s, sve-srdno zauzeti za naro_clnu svetinju, pa prenjeZni hako jesu, orlrnahvapiju, .a je tu pogibelj. .orr se koja rnarrar prir-iclna ' i neznat'a 'epri_l ika pokaze' Ja le r jub im v iSe'eg o.e, Loj i sn ncrnarni , prer 'b i r ' i on ib i l i joS mi l i j i , kad ne b i b i l i prenagl i .

Evo haho mi je s timi: me'i je preneugotl 'o, oclur'o sr*iati l i letve;ali sam iesto opazio, t la su oni, Loji rtunu, u m'ogom clrugonr 'olj i o.mene i orl mnogih drugih, *oji ne *unu, i da o'i grjeir. i" i tur.o grieiesamo iz ruZ'a obiiaia, a ne hao cla ' i htjeli . lu ," iogodi ono, sto 'Ji letvi kaZr' i ini rni se da oni zagrizai:i preve6 rlrze .o pr.az'ih riedi,icsto izuidenih hez sviesti, Ire, "l"e

volje i vjere.I(ad sc nc l i i dalo tlrZati pravu *1"..r, nego bi se mor.aro 'r.obratimccl j , on imi 'agl imi pa rner l ju i l " , rg i , , r i " l to j i se zo ' r r 'nr jcr r : ' i r r r i . ja h i

,3q9

i

iiiii

probrao nagle, jer me u dobrih stvarih vodi ona Pavlova: >Melius est

abundare, quam deficeren. Tako bi ja radio, kad se ne bi moglo do

nuZdne mjere do6i, a clrugadije treba se nje drZati, jer moZe Skodit i

ono, Sto je preve6. O zagizanju moja je stara: tko u druge pecka, neka

bude pripravan posudjeno sa lihvarskimi interesi primiti.

Ali ima zagrizaEa, i u stvari o kojoj govorim, koji peckaju makar

se u nje ne, peckalo. Tu su l judi nizki, koji ne mogu6 il i ne hti ju6 izjed-

aaditi se viSim, gledaju ove sebi izjedna6iti; tu l judi, kojim je spletka-renje kao obrtom i Zivljem; tu l judi, koji rado prigovaraju a nerado

rade; tu l judi, koji, bilo s desa i bilo Eijom zduhom, rade proti stvari,

za koju vele da sv zauzeli, jer broje6 se rnedju nas rnisle, cla 6e uspjeS-

nije mo6i proti nami raditi; tu ima i druge primjese.

l{i nismo te l jude stvoril i , ne moZemo ih ni pretvorit i, ni zabranit

im tako raditi; a kad ne imaju pravo? moZemo i imamo za nje ni za

one, koji ih sluEaju, ne marit i. Kad ,vas ne bi drZali za preodliEno udo

stranke, ne vjerujern, cla bi na vas navalj ivali. Pa kad tako rade sada,gdje je Elanovom stranke samo raditi, trpit i, Zrtvovati - promislimo,

kako bi oni postupali, kad bi se radilo o Eastih, o vlastih, o dobitcih.

K tomu protivnici oditi i okrinkani!

Ja sam ve6 preZivio dva medjunarodna komeSanja, u $ojih se

radilo, cla se Hrvati Zrtvuju zar svoje neprijatelje; tu se obiinjalo sa vi6e

strana? razliEnimi nadini i sredstvi, i kroz desete ruke. eini mi se, da je

nastalo tre6e onakovo kome5anje. Tu jeo sudim, po narod i po njegove

prave sinove najpametnijS: duvati se svakogao koga dobro ne poznaS;

sliepo ne vjerovati nikomu; za rieEi davati ako najviSe samo rieEi; na

obe6anje pitati, zaSto ono ve6 nije izpunjeno; raEunati, 6to bi Hrvatska

kroz to dobila; poznane zlotvore smatrati takovimi, dok se' kroz svoje

6ine ne pokaZu, da su otadbenici; i sa svih strana prosudjivati r ieEi i

6ine, Sto zasiecaju u dobro ob6enito.

Znam, veleEtovani, da od mene ne trebate nikakove poduke; nu

sudim, da je na mjestu i za budu6nost kazati vam moje mnienje o tihstvarih. Primite, vele5tovani pri jatelju, iskren izraz duboka Stovanja od

Sisak, 5. ko lovoza 1893, A. Stariecita

404

Pres

east mi jdopis, kojimo. mj. na prij

Taj mi jevjeri i za dobkako bi trebalva5e i moje; rukloniti.

Smatrateako se uzme, isyemu nasil jumi u dvorani zbranimo i zashrvatsko naror

U cienjenkroz 800 godin- S ovimi zenalazim, a ne z:na dolnju Posaalpinske, pokra

fmena UnGalije Fr.ancezrstranjskih pisaczade. Hrvatskanu ime >Magjavieka Andrije IUngarce i HrvrOn pjeVa i ustrnjegovoj vojski,ter pravednoj si

Istina je, dbolc o bok boridrZave u dana5rrazretle koje, brn j iva nijednostr

: l ius estoglo dolkodi t i:a . neka

L makar

t izjed.-spletka-

nerados t'r ari,

uspje! -

;abrani t

e n i z ano udo.e sada"r is l imo,obi tc ih.

o j ih sesa v i ie

:. cla iel Jegove

poznaS;

e6 i ; na

rvatska

z svo je

r ie6 i i

k e ; n u

e o t i h

r n j a o d

zt'i6a

RART/NU BANFI,'YJU

5 i s a k, 12. svibnja Ig94.I)rcsviel l i gospocl ine preclsjedni ie,

cast rni je javit i vam, da sam primio vai i gg. drugova vam srtraiandopis' koj im izkazaste mi osobito odl ikovanje pozivl ju6 me za tg. - '20.o. mj. na pri jatel jski pohod u Butl im-pedtu.Taj mi je poziv ugodan, na k<

vjeri i za dobru svrhu, a neusodarkako b i r reba lo i kako Ze l i rn . Sud invaie i moje, nesporazumaka, kojeuklonit i .

Smatrate me zastupnikom narcako se uzme., , l .a je meni i drugovorsvemu nasi l ju i prot i ,ui* , ,"dirroo

onda, kad za St jepana V. i zgub is rno

rrnena ungarac i U'gari ja s\.eta su f lrvatu, kako i ona Gala iGali je rrancczu; pocl ouinri io i-".r i lot"r i jarru Hrvati , osobito l i rd

n;egovoj vojski, u kojoj, po narorlnor

;r 'ar i i sa drugimi narodi Ulgari jenalo za narode, za narodnosti , zanego se zna lo samo za pov la i i cnesti , u skupnih javnih posl ih siet l i_u mjes tn ih , u nav las tn ih s tvar ih

401

svatko se mogao sluZiti svojim jezikom. 'I 'u ne bijade poddinjenosti nipremo6i jezika, narodnosti.

fma se iz XVI. vieka, pri je Muhada, osuda sudca Kisega u hrvatskomjeziku i hrvatskimi slovi. Doista, to ne bija5e jedini spis onoga vremenau hrvatskom ni u drugom kojem jeziku Ungarije, na koliko jezik bija5edosta razvijen za dotidne posle. Danas nije tako u Ungarij i , , jer takone smi bivati. PaEe, danas se iz Hrvatske odnose spisi, koji na nju epa-daju, odnose se na6inom . . . . . . kod naroda ikoliko prosvietl jenih, akoirn'i5to stoji do prava i l i bar do vlastite Easti.

eini mi se, da teZko se varamo, ako rnislirno, da Zrinski, Kri: lci,Korvini i t. d. bijahu Hrvati, Magjari, i t. d. viSe negfo druge kojedoma6e narodnosti u danaSnjem smislu. Onr bijahu vlastelini, i kaotakovi, na svojemu tlu, svojim podloZnikom podpuui vladari; oni prizna.vahu skupna vladar,a samo kao naEelnika medjrr ;et'lnakinri, za zastuprrikanjih ukupnosti napiam inostranstvu i za sudca u njihovih :nedjusehnihprieporih ter odnosnih zakonih. Za narodnost oni znadoSe samo nakoliko se u kojoj rodiEd ili u kojoj Zivi6e.

A jer svi, bez obzira na narodnosti, u pravih bijahu jednaki, onisvi, brane6 svoj imetak i svoja prava? braniSe svoju skupnu domovinu,i u zajedniEkih stvarih vodila ih je sloga, 6esto i nuZdna. Sudim, da jenajviSe to hroz vjekove uzdrZalo LTngariju.

A kad se poielo iz obiesti i l i iz nedistih dr:rgih -strasti raditi oprerno6i bilo kakovoj, Ungarija bijaBe propala, i sva Europa, najvi5eHrvatska, imadija5e posla za izbaviti ju. Danas o jednakosti narodnostii pr,avd u Ungariji ne ztra se, za ne govoriti o jednakosti u javnih pravihHrvatske sa Ungarijom, koju rrekoji rade poistovjetit i rri initr ,\[agja-ri jom. Tko ne ima svoju domovinu i u njoj ikai<ovo pravo? on ih nemote, ako nije lud, ni htjet braniti od bilo koga, ter kroz nikakovupromjenu ni5ta ne gubi, a kad5to dobiva.

Presvietl i gospodine, vi moZete znati bolje nego ja, kako se jeono blagoslovljeno stanje u Ungarij i i u susjedstvu promienilo, zatorni j6'dosta samo neSto nasje6i. Turska jod bijade jaka i boina, FrarrcezkaprietijaSe, Prajska radija5e o naEelniEtvu u NjemaEkoj, izjaviv se zanapredak, Rusija se o6uti u Europi.

Tu Austrija opazi, da svaki njezin narod lahko moZe osvojen hiti,i l i u prigodi amo il i tamo, osim samih Magjara, koji u susjedstvu neimaju rodjaka. To opaziv, ona se izjavi za Magjare, u nadi, da 6.e j.. l joni vjerno sluZiti, i u osvjedo6enju, da su oni najnezndtnija pasrnina,koja 6e joj pomagati druge narodnosti gnjetrit i , a Austri ja 6e, karJ joj

402

se svidi, ponmogla sve p,uhvat iSe,na

Onda seuvidilo, da jnjemu neznado god. I84Bplemi6a, prermagjarsku.

Tako jea ne razvijenUngariji, kojaAustri ju, pa sa neopravdanloZnom sebiinnjega, ima se

Sjetimo sRakociju kazaobrekao pomoDanas Magjarii proti njoj, }doma6e i susjene moZe izosta

Uz ono slnego brane6 siinom izgubilasada5njost, nenevoljom i sra

Ja ne poznrna slogu i na zti kod Ungarijene mogu slogui za pravednuo kojih se radi

Po mojemrstaru prosvjetuda ga prosvietldruge prosvjete

)s t i n i

tskonr

3mcna

bi ja ie

tako

I spa-r. alio

iri 'ki,

ko jei Laor tzna-

prrika

ehnih

o n a

, oni

vinu,

d a j e

i t i o

Ljvi je

1105ti'avih

ag ja '

I l 1e

i ( ) v r l

e j e

za lo

ezka

? z a

h i t i ,

t n e

, j , l j

r i n a ,

j n j

se svidi, pomo6u tih rraroclnosti, do stanovite mJere trt i, dok ne bude;'"lTr:::J;:

,"".,T"J,: svojimi smatrati. Na nesriu -i

,"o;u, Masjari seOnda se drialo, da plernstvo zastr

;,"#'"*j;,0""" za Magjare' t';'.;" iJ;1"ili:,:luil:fi:: iffit';j,.jt*:i1l":**Tjlji{"-*_4;rT:i,{T*:m*""""$"i:imagjarsku.

rm zvane inteligencije, ni d.Ea nije ,nala ' i t la bi riei

" "" lXl l ,r l ;" ' : ; : :""" premoc'arorl 'osti masjarske, vel inr stvorena,

un g a ri j i, -' "; ; 1i1- { ::*:'il : d?,""T i : JJ,:,T;" :,:,,"} ; ffiffi :Austr i ju , pa se pruZa i u Hrvatsku. p."moi i zas luZena, j raz lo i ,na, mode.a neopravclana mora nepraveclna i nasilna lrit i , o.otri io ir,rn j" neraz_loZnom sebiinoi6u zasliepljena. O ,J.njega, ima se i o"l;a" bude se u"k""u":;;anju

'arodi, i o posljerl icah

sjetimo se' nresvietri gospodine,' ' da je ruski car petar I. k'ezuH:?:'l"Jffi:' jl" "' M"gi""i utekavdi robovi Rusije, i cla je knezuDanas Masjari ."jl':i: i '-i

i" f]lj ' Tem u nuZdi, nije htio primiti.i p ro, i " j ;-,., ; t:: i":i:

"llij,lt,' JH J:f,II". J# J. iT:1,"::::T;t,;::,r::T"

narocle. r"g" .r""j" posljerlak, muru. r"a", sucrim dauz ono staianje bok o bok, Hrvatska ne samo nije nista dobila.nego brane6 svoje neprijateljer pr€ft nikada ,r"rruarrt"Jur.a, itako jedinom izgubila sve, Eto narod l*it i t--" i,e. zato ona proslost, karro nisada5njost, ne mogu ugrijati srdce Hrrnevoljom i ,"u-ot-u-

ata? nego napunjuju ga tugonr.

Ja ne poznam cl

li,,: g1 t ;" ";;;;il:;';i:: j, .lfil:, ill;uf; ;:li;,fJ,l ;*:Ti:i kocl IJngarije; nu Magjari a"i"z'"i","aa su protivna osvjecrodenja. .Jane mogu srogu ni zajednidtvo oo-i.r,i , 'ego medju pra'etrnimi lj 'rri: flrfi":: ' l j 'u}r]t'"' '

a ne viclim takove ljurle ni ,r""",^"r"'oje stra,rc

Po moierlu sudu' motar je gravna sastavina Plosvjete: Iztok inrastaru prosvjetu svoje vrste i iur l i , i moral:cra sa prosvierre, ."1o -k..u." ;; l"r,d:H."j'l?j",;:"iJ,t#;:druge prosvjete" vol ja mlr Je? a ja Zel irn, bez vanjskoga rrepoz\_anr

403

fvata. svojim prijateljem i ljubljenimja, dina, prigode, u kojih se pagjarprijateljemo najnepravednii im,i naj-

.atimstvu, u Hrvatskoj rastu tuilbe"

ti, budu6 sa ,svih

etrana iuje,m, daade Fto i kako ho6e, a javni sluZbe-orasli svojemu zvanju, Sto boje6 se: kako ovi ho6e i ono dto zakonomrstaje drugo, nego da nekrivi trpe.;namenuje oEevidno dokazati, kolikoboje pogibelji, pa makar oni ta svao t?pili. - AIi vi moZda tu razpnitejedne pasmine, kakovih je svagdje,r njoj, pa proti njoj rade, ter nisupravo imate, i neka vam budu.r,a razloliti, da kad bi i mogao, jatu bilo samo hinjenje, prenavljanje,a sigurno mnogi 6e vam ih donieti.i razlozi pred oEima lebditi i onim

primire, presvietri sospodine ,::ilff;" il'Til:ne zahval.nosti i duboka dtovanja.

Sisak, 12. svibnja 1894.

A. StarEeui|

Gospocline

^. _Imadoh pril ikt>Jlobodi<. Lahho rnuputit i tazgovornikei odno5aji, ter da j,

. Razlagah, da l ir

r za neodvisnost, imase pravilne, razumatr,Sloboden, koji teZikoji jesu i l i hoie da

. . Kad mi kazade, dr

3a rm odgovorih: da irrode; da oni, hoji se i

404

P o drbe.

nim

) j iu 5 t -

vati

nim

Iiarnaj -

rl. ̂

claibe-

S C

om'pe.

ikoSYA

r i teI j " ,L isu

j a

I l € t

et i .| lm

.- t

^, .Imadoh pr.i l iku duti razli ine na>Slobocl i<. Lulko " , i

i l ; r . . '1 . " : : ; : , ' : , , , 'o"o ' 'e . o postupanju oblast i pr .o i i

n{:i#:{:: H:i :: i}, ;ffi ; "1,i" "- :n:r *:x jn:m,Ra,rusar,, .r"

11,i, Hlf',*, i::"il.,u::Lo.,,, ,.o,,

-u,r,

,,".,,r,is''r:ffHli:'i:;til '"

prevelik upliv; tla"r'iedi tahova rista, i ne ii'ire m,,. s i o o' a " ",' i; " ;# ;:' "j ::rl ffi: J iil:;,;, T :, **; "_:# ;

;r#il|lli::',1 lJ"fff",fl,ilr"J"ffi budu6 , ;";";;#i ,,"d"3., u"I j 3n je ; da su n evar jari o,rn o sa:, ;;;il; ;l"l,ToTr"i,.:;,,r :i;, ""] :"i :li;odnodajih za onakove ljude najve ," ,rr"r.Ijudi odvisni, sdje gospocrar poi",,", ; il;;;;J:il:,*J.:X:,,1:

Jr:#;tlJ:varih, *oje se n. tido

":r1"",,, osebnost,., a lianro ti ' st.r,ariKacl mi l<aza5e, d1 ,"

i:k:ji izmiiu, yii ." u stranhu pr.ava broji5e,ja im odgovorih: da ima

l j "di k" j i "J.Urr" pol i t i61e.t""rrk" ka*o iil"i:;i: fij"-,Ti: i'Trui' "i';;; ii, o ,";-stranki; ;;,;" srraniiazahtieva __ .'"n"i"''; :,H#;l*n:,:t *#,H?J i*:J* ;f::;dakle ' tkogo' l n i je takav, , r "

" ; j ; ' , *o i i^ nc rnoze spadat i i da (e iznje izstupiti lahtro, kako se

",r;.. ' ;;;;1, " ," nruZi. koje vodi osvjcdo_

;:HJl":ilr,T,"",1,:T, "" ;;:";'l'" ,,.o,,,,ti zaprekam, neso cra inr. .N, p oko,,; i; ; ";1",:;,::

JT': #:Til;, Tfil T"" , il' liuslobot la r raZe6 koje l 'akove . ; ' ; r ; , ; i l " " i porr ro6nikc promair r ie i r i

b) JAVNA

LTREDNIKLT ,SLOBODEu

Cosp or- l ine urcrlnir:c. lJ a s k a, 9. ko lovo za lgg0.

405

proma5iva program stranke prava' ja opazih, da bi takov prigovor,kad bi se i na istinu oslanjao, dolikovao samo djeci ili oclraslim rrezrra-

niEtuu i drugi saatho, rnozemo se aarati u squeznicih i u sred,stuih. nu

U istinu, ne mogu dokuditi, zabto bi Hrvati imali naprama drugimobzire, koje drugi naprama Hrvatom ne imaju.

Ove nazore priob6iv5i mnogim, eVo priob6ujem i Vami, dalju6 Vamsvesrdan otaEbeniiki pozdrav.

Jaska, 9. kolovoza IbBO. A, StarEeai1

Izraz >prvakamieva se tako, dagodinah i u javnuostalom, nas svakiradnji.

Zao mi je, da sPo mojemu osvjedohvale i lahkoumno li gube samostalnost.

Ziva dovjeka, kdosta ne grditi ga, .je o njegovih djalih

'ko l iko moZe, samo s

hvale, on je ueiist seSkodljiv, pogibeljan Ipuna takovih primje

Nije dosta, drupih treba i nasljedovaje gotovu stedevinu r

Mi smo Hrvatihvala, ostavimo ihocjenjivatio a mi se rpreka, dto ih ima svlodgojivanjem, gdje tri mladji izmedju naspravedno slaviti.

U tom traZimo,pravo i trajno nadarjri svetinje, o kojoj rar

Ovimi najtoplijimprijateljem, znanc6tn ise i na ovaj imendan

Na Su5aku, 15. l ip

S u 5 a ko 15. l ipnja lBB3.Veledtovani g. uredniie!

Prosim vas da sliede6e redke priob6ite u >Slobodi<:Za moi imendan i za Bestdesetgodi5njicu, koju navr5ih, primio sam

odliEnih darova, vru6ih destitaka i srdaEnih pouzdanica oil mnogih, iosebno i u druZtvih, i u pismih i u brzojavkah.

Ta osobita priklonost zivo me se prima, i na koliko ide mojoj osebi,zasluZuje moju svesrdnu zahvarnost, koju svim onim iestitarom ovimeiskreno izrailujemi a na koliko se tiie misli, koju s njimi i ostarimi sinoviHrvatske po mogu6nosti zastupam? ona mi prikronost zadaje osobitoveselje i pove6ava, ako je mogur6e, vjeru i nadu na uspjeh dobre stvari.

Meni zapadaju samo oni dobrohotni i premili inrazi, kojimi se hvalimoja SestdesetgodiSnjica; jer doista, moja je mozda najve6a vrrina, dasam znao i htio, u teZkih okolnostih bore6 se, priliEno Eilo o*r starostdoEekati.

406

r igovor?

nezna-rL-atslre;

, podlo-'ljujemo

t drZau-h;ih, nu

e doiao

fli. Jer,rcmislitiielta uz

drugim

,i imaiupreltatn,

tjelesno,

iu6 Vam

'ieui6

1883.

mio sam

Lnogih, i

oj osebi,m ovimeni sinovi

osobito:e stvari.

se hvalirl ina, da

tr starost

Izraz >prvaka stranke prava<, koji mi se daje, bez dvojbe, razu-mieva se tako, t la sam medju jednakimi d"rgo.rri -oia" najstari j i ugodinah i u javnu posrovanju. zato mi godi i ova East; a u svemu

fif,l|l ' 'as svaki jest i ima biti prvak ,ru ..,o1"-o -j"rr", u svojoi

zao mi je, da se uznose i uzveli iavaju moje zasruge za domovinu.Po mojemu osvjedodenju, to je gq"rr" mana Hrva ta, dla lahkoum'ohvale i lahkoumno kude; u pr;o; J";";" povjeravaju se preko mjerei gube samostalnost, u drugim .o ,"l""redni, u obih samo si Skodc.nimi p_osli, ne valja slaviti, nego jekriv. Samo po njegovoj smrti mo6irti. Svatko, rade6 za ob6enito dobroizvr5uje; ako za to treba il i primir

ie jo5 gorega, i l i doista slabi6, j molei se na njega zanada. Nada je poviestu -budu6e!

Nije dosta, drugih dobra djela samo priznavat i odobravat, negoih treba i nasljedovati. eime j" ovo t"Z", ri^"je ve6a zasluga. Lahkoje gotovu steievinu ui,ivat i razmicat, a mu6no je do nje do6i.r. Dakle okanimo se medjusebnihljenjem, koja 6e ih nepristraniieu, koja neka raste u razmjerju za_

nas moZe, perom, rie6ju, naukom,t, drtvom, nastojmo izraditi Sto 6enja uiivati, pa 6.e nas za blaeodati

U tom traZimo, i samo u tom i ' na5oj dudevnosti moZemo na6ipravo i trajno nadarje_. Svako drugo samo je obsjena, nedostojna i nasi svetinje, o kojoj radimo.

ovimi najtopli j imi rieEmi sudim da sam najdostojnije zahvalio svimprijateljem' znanceyn' i drugovom " ""arr'ii

za Hrvatsku, svim koji su mese i na ovaj imendan dobrohotrro ,j"t i i i .

r l

I

Na Su5aku, lS. l ipnja tBB3.A. Starieoi|

407

",, ,";:j:,1;# ,;:,li:il, zerji srabrjina mi ne dopudra cro6i mecrju

trZim r punim pr.avom i sa ponosomoju smo i po tom mojimi osobitimiie strane odgovara d.rboL" zahvalnost

ci, u Ijubavi na5e hrvatske clomoviner izkustvu, u razmi5ljanju i u radnji

najmarl jivijimi.

j"":: radnju, kod koje ielim rlo

I fr""': J J::il,;:ill #: J#

l"T" 't*tt e,

.trelta nju izkrditi,im sjemenjem posijati. Na te

p. ly. cospoDr rzBgRNrKoM DELNTCKOG

Mili moji!Z a g r s l t ,

408

IZBORNIdTVA

15.. svibnja 1892.posle dadosmo r.blagoslovio. Daako se posao svo,

Ja ve6 nedrianstvom smatrorugi sviet odnienaroda, koji u l ju

, _ M o j u d e s e r

K a z e o s e b i o i a l c o

Primite moj srdai

Zagreb, 15. sr

f'II

UR

. Hvala.vam za )r pod uredjivanjem

Zagreb, 14. lo. 94.

r l ju

posle dat losnlo se moj i - r l rugovi i ja , pa je Bog pravednu radnju I iepoblagoslov io ' Da 'u ' r ' tako radi l i , r "sr , , r . i ; i , mi b i ve6 mogl i p locr brat i ;ako se posao svojski ne nastavrja, ni nade porroljenje ne butre ga crobivati.i ni stradati; ali svetim i slavnimoj stazi. Tako du i uiinit i, pa 6u na

-_ da sam bio medju onimi sinovi) pravu, o zasluZenoj sreii Hrvatske.

l loja 6e se najvru6a zerja i molitva izpurrit i, ako nas ito viSe rokaZc o sebi' i ako cljeca na.a o nami tako govorit i budu mogra. u to i:rreprirnite moj srdaian otadbenidli i pozclrav i poljubac.

ka -mcko - trDIn

mil t 5 L

n c

n j i

o l -

1 a -

l ( r ,

it,t 1

l { ) .

t j r rj a

lu .

r l o

t a

ft {_)

k o

I i r

l a .

t c t

UR1tDNII(U ,HRVA.|A,, U GOSPICU

Z a g r e b, 14. l is topada 1tJ9 t .Hvala yam za >Hrvata<. On me vei

i pocr uretrj iour[* vaii 'r i vrietrnih uj;:""J"r"1i, jer je iz toga rtraja

za moje rnlarrosti, tko bi bio rerrao, da 6e Gospic imati t isltar'ui l ist, bilo bi ga proglasilo buntovnL"- i i ludjahorn. Ali narod se orirnaoi doiao je do stanja, u hojemrr r. -o]" osvje56ivat, i pr<isvjetl j ivari: itomu je dobio pr i l i ino srec ls tvd.Uspjeh stoji najviie ocl volje narotla. Jer ltez i itanja, ltez raz-mi5ljanja, bez pam6enja ne, moZe biti znanja ni naprccll<a.Hrvatsrro je ob6instvo rnoztreno i nt-,rorrrro, i sanro a*o ho6e" lahr,iomoZe pametno b i t i ; ne 6e l i , ' i tho r 'u ne moZe pomo6i , i neka se 0. ( )na nikoga ne tuZi za svoje stanie.

Ja sarn si6i.r.an. ,a ce mu va. l ist za u6enje, koli*o stoji od 'asi ocl d.ugova, trosta pri l ike clati, i zato vam unaprietl Eestitam, zarrr.a-l jujem, pa uztrajnost, uztr.pljenje i svarto dobro Zerim.

",, .,,:n;i l tr",

rnil i moj t lragane, i pr.i jateljem izru<:ite najtopli j i poljubac

Zagrel : , 1 :5. sv ibnja 1892.

Zagt 'eb, lz t . 10. 94.

A. Starictit

A. Stariet:ifal t .

l e

,l0g

PREDSJEDNIETVU KLUBA STRANKE PRAVA

Z a g r eb, 22. l istopacla ,1895.' Slavnom.predsjedni6tvu kluba stranke prava u Zagrebu.' u p.osljefi le dofa biyaju u stranki prava stvari, koje ne odobra-

vasmo niti odobrit i rnozemo, koje smatrasino za skodrjive svetoj stvari,za koju r,adismo i raditi ho6e-o.

trt tlu;ivati naistarije, radine i vjerne drugove od znanja vaZnihrazprava sredi5njega odbora i njegovih zirkljudaka; : ,proglaSiv,ati biskupa strosmajera za protektora nase siranke te rnuizvje56ivati o,njezinu radu, sve to bez njezina znanja,jest din, koji ruiiugled, jakost stranke, i za koji mi odgovornost preuzeti ne moZemo

r ne ceElo;

kon Sto je' predsjednik kluba stranke prava u Zagrebu g. FranFolnego'i' u posljednjoj skupstini zagrebq.koga gradskoga zastupstvau ime stranke prava o-dsutlio djelo zagrebadkih soeudilistnii gradjana naJeladi6evom trgu, makar oni nisu niita uzradil i proti posve6enoj osobivladara, dinqstiji ili monarkiji, i priclruZio se u tome protivnoj poriti6kojstranki, koja radi proti neodvisnosti i cjelokupnosti Hrvatske - to -ipodpisani ovime izstupamo iz rcruba stranke'pr,ava u zagreba te izjavlj'-jemo, da se ujedno ustrojavamo kao posebni krub Eistl stranke prava.

U Zagrebu, 22. listopada lB9S.

Ante Starieui6.Eugenij KumiEi|.Dr. Jos. Franh.Dr. Mile Star\eoi|.

410

) .

i f a -

a r l ,

; l i i h

tnll

| L i i

) l no

r all

; t va

r l la

- iob;

1ko j

In l

l ju-

a \ a "

(

wr"

ISKRICE

r . NAROD

Narod je ae6i od pojed.incaBez dvojbeo jedan muZ mofue r"":lo premnogo udinit i. AIi jeclanmuZ uviek ostaje samo jedan muZ, i bio vetik f."i. ," 'arago, narodkoji gqr ie rodio i velikim. u;i"i, l"S'i" ve6i od njega. A narod, koji jepao samo na jednoga muia, vriedno ju i _oru da propaclne.

Snaga poaiestiU poviesti, bez clvojbe, nema sanjari ja, nego ima ljucli, koji narodompodme6u sanjari je za poviest. To j" najpog:ibeljntj i

"a;; narod, kojiga se drzi ' mora zagraviti. prava .r;-; porri"ri a"1" o""oa,, naj.vrScupolugu za velike i ine' Jer ; i* rru. .e brize ti ie onai, koji je .to budidobro budi zlo udinio,

1tl 1ru r";;;"" pr' ika .,r"6m" hvata. Taj duhuzclrEava sve stareze, gdje ih 10s imal Firaret i mnogi njegovi drugovismatraju se apoStori, i to mod"il imi oa svetoga pavra. pi",, ' ia, kojemuje prije nekoliko rt:: i i" godina "i"jt

""tt muz stekao premstvo, smatra

:",il"T?J:',f"il]*t* -*,2"*,

i"l;;" bijade onaj, kojega on imeuuuo:l'""* .il:i:",1;"ii:i[rur ;ruf,yi;l i J**uarodih: svi su narodi .arrro l jodi, ;;; 'r" Juli j Cezar i l i i ;t o"g Kre5i-mirom i Porinom, i l i .kako a""*"ri j", rri l" i ori po naroclnosti rir r- dragooja ih smatram i dtujem ,"_o"Luo ;;ili", zaslu'ne muieve.

Hruatska proilost. . . nijeclan, pamtite, nijedan clanasu svojoj p"o.rosti o"6e ,r"ridar.r", ,,"r.} ;X;:::: f:J"",:;r.""

t*"

Narodno ime

" ."*{:iT#JJTr::'

tme za pravo, za narodno, kojim se sam narocl

418

Nego, sudim na temelju onih podataka i po naravi stvari, pudanstvoima prehnogo posla dok dobije narodno ime; ja bi rekao, da mu je porazmjerju najveliianstveniji onaj Ein, koji mu dade i posveti narodnoime. A jo5 mnogo viEe ho6e se za da narod dobije naroclan jezik, okretan,sta lan, vrstan za pojmove.

Hruatski jezih

Spomenik ovaj nije samo zato zlamenit, 6to se iz njega jasno vidi,da je kod otaca na5ih jezik hrvatski bio sasvim sruzben. a ne samosluzben nego i diplomatiiki, - joi ondao kad mnogi zapaclni narodi nisuni mislili, da bi svoj na to veliianstveno mjesto uznieri, premda, velim,on dokazuje, koliki j6r bio kod otaca na5ih h rv a t ski narodni ponos,kome kod nas ni traga ne ima; itako, on je najzlameniti j i s toga,? Stonas spominje na mnoga, jo5 puno stari ja, diplomatidka pisma, sastavljenau hrvatskom jeziku, kako se iz ovoga vicli, puno Eisti jem, negoli su pismamnogih nadih dana5njih pisaca.

Hruatska hru

Svaki je narod smjesa razlidnih narocla, razliEne krvi. o nijednomHrvatu ne moze se re6i, da ne ima krvi n. pr. rimske, i l i grEke, i l i kojebarbarske, a moZe se re6i, da danas ne ima nigdje same i Eiste krvi

Hraati izto\ne crhue

tiviim se amo iz Turske. !-

Oko polovice XIY. vieka i nadalje opaziti je, da se nekakovonestalno puianstvo carstva turskoga povla6i po hrvatskih pokrajinahTurske. Toga je puEa'stva prebjegnulo izpod rurdina, i nastanilo se nadana5nje na5e medje naprama Turskoj, u dolnjem Savo-Dravlju i ususjednoj Ungarij i . Onoga puEanstva bijaEe osobito rumuniske narod-

414

nosti. Onoga puieprimljeno pod uvi sdmo, zvalo AlbaPrimiv krs6anskuhrvatskoga, ono setako pohrvati lo, d:vjere, bez da moie

Pudanstvo izto,a i ostalo pretoii lo

Mi Hrvati ima:nesre6a: mi svakomukrivice, koje nam dr

AIi mi bat za Ekrivicu za pravo, tLdana5nju do sutra za,cemo se kao da nismbilo i kao cla ih ve6 rzlo i dok nove prazne

rstvo

e p o

rdno)tan.

vidi,

amonisu:lim,

nos,5to

jena

isma

>F

' t *::T;;**:: ;:-;"ri;:ljm je starinsko pudanstvo hrvatsko,

Hroatske narodne rnane

l€ rl€rnor iz kojih izvire sva nadaa promi5ljamo, i lahke zaboravljamo

, ne-primamo pljuske za poljubce,.; mi 6emo dana5nje zlo i krivicunom

kojekrvioba.rste,stvu

jimi

rtide

l ada

'kla-

iovo

inah

e n a

i u

rod-

415

2. DRZAVA

a) sLoBoDA

a ) D r . Z a v n a s a m o s t a l n o s t

u istinu, bez samostalnosti i neodvisnosti narod 'e moze biti na-rodom, osebom; nego je samo puk, mnoZina deljadi.

t<

Jedino uz samostalnost mogu cvasti narocli, zemlje i gradovi.;F

Bez dvojbe, polit iEka sloboda jedini je naEin, lcojim si moZezasuZnjen narod pomo6i. Dok njegovo cielo gospodarstvo stoji u Eakahdrugoga, dok on ne moZe svoje cjelokupno stanje urediti po svojoj volj ii po svojih probitcih, dotle on ne moZe nego siromah, nego pokvaren,nego suZanj bit i.

)k

. . . narod hrvatski treba i ho6e da bude slobodan i srerian, on nato oboje' ima prdvo kao i svaki drugi narod; narod hrvatski ima za seradit. Tu vide i itatelj i , da na5 program nij6'osnovan na kakove uvjere.koji od nas ne stoje, on je bezuvjetan. ovakovo il i onakovo razvijanjestanja kod nalih susjeda i drugdje moZe nademu programu koristno i l iSkodlj ivo bit i, moie njegovo izvrsenje unapredjivat i l i uzbijat, nulrromieniti na5 program, zatrti ga, dati mu protivan sadrZaj i l i protivnuteznju, to, dok je naroda koji za se mari, dok je naroda hrvatslcoga, nemoZe nitko, ne rnoZe niito udinit i.

.,.

' . . dok narod ho6e da brrd" ,.u'rodom, dotre 6e narod biti za svojusamostalnost i neodvisnost. ovo je uvjet njegova obstanka, ovo je cluhi srnjer na5ega programa. Samo onda, kacla se onaj obstanak osigura,moZe nastati temeljito pitanje o rje5avanju drzavnih struka unutarnieganarodna Zivota.

415

Uz samostah

izvanjskih pitanj

radi o souverenslnaroda. A bez sorrje5avati makar r

o! rs jenj ivat .

Ako je tko

i na5ih susjeda n

ose'ba ne moZe upotali janEit i l i p

temeljito zabacitsluZi. Takova munaEinom dotle, d,k nami pristupio.

pa ne radi t i po nr

Slavosrbe nai magjarone, nek

i htjela bit i tudj(

Narod, ko j i

A kacl Hrvatn i je t lnoga, ko j isebe. Kada pojednjcrnu valja prol

Koja narocln,

obastati, ona pok:ju driat o i ivotu

Ja ne mogurazumku osim u cJer 41io su zbilja,za koje se kao tanarocli pokazali d

TJz sanrostalnost i neodvisnost rraroda, u rjeiavanju doma6ih iizvanjskih pitanja rnoZe biti razliEnih mnienja, stranaka; nu kad se

*Ako je tko nakon razmi5ljavanja o stanju i snagi nadega narotla

i naiih susjeda na zakljudak clo6ao, cla se nar'd hrvatski kao na'ocrnaose'ba ne tno:ze uzdri 'ati, nego da se mora pomagjarit i l i poniemdit i l ipotali jandit i l i poskipetarit, i t. cl., onda takov muz moie iskreno itemeljito zahacit na6 pr'gram, kojemu narotrna osebnost l lr 'ata za svrh*

Slavosrbe na stranu, pa u svemu narodu hrvatskomu, broje6 a'nomagjarone, neka nam na5i 6itaterj i pokaZu lcoju hrdju, koja bi ieli iaht je la b i t i tud jorn s lugom racl je nego svoj im gospodarom.

>l<

Iarod, lcoji uviek traZi za5titnika, nije vriedan slobocle.x

i e

ah

l j in ,

uhl .

a

la

a e

i eI I

uu

e

x

Koja naroclnost ne moZe u slobocli i jednakosti s drugimi sestrarnioirastati, ona pokazuje slabu zivotn'snagu, pa bi Lrio grieh uzaluclu htjetiju rlrZat o Zivotu.

*

4 t7

Hraatska moie biti samostalna

Onda ja: Mi bi vam ne samo davali pravo? nego bi i pristali uz vasi radili bi s vami, da ne bi bilo velike, bitne razlike, koja nas razstavlja.Vi drZite Hrvate za narod Bog zna kakov, Hrvatsku za, zernlja zrrarne-nitu? a ne vidite, da je Hrvata 5aka, da su preslabi, da je Hrvatskapremalenao rieEju, ne vidite, da Hrvati ne mogu o sebi stajati. A mi sedrZimo Slovjena, Slavjana, Slavije, Jugoslavije, Sveslavij6; ono Eu nammnogobrojna bra6a, ovo nam je velika domovina. Mi radimo o velikomslavjanstvu, ai vi o kukavnom hrvatstvu. Vi se ne moZete dignuti na naSuvisinu, mi se ne damo u va5u nizinu.

Dok to govorih, gosti se zgledavahu i mrmljahu. Sudih, da sam ihovom opazkom skadio. Ali to ne bijaSe, .nego se l jutiSe, kako se usudjujemtakove ludorije kaZivati pred razurnnimi l judi. Da baba ne uze rieE,bojim se, da bi bilo batina.

Onda baba: Razgovarati se s takovimi ljudi naltela je pokora, i tabez svake zaduibine. Moja ku6ica, moja njivica _- nisu kolik dvor, kolikimanje nadbiskupa zagrebaEkoga. Ali i tako ja ho6u da budem u mojemusre6na, i volim biti moja gospodarica u mojoj ku6ici, nego dekla utudjem dvoru. I l i 6u upalit moju ku6icu, produndrat moju njivicu, jernisu dvor ni imanje? Nlogu6e je da se iz mala, rade6 i Stede6, steiemnogo; a nije mogu6e, da se do ve6,ega dojde luduju6,, zarernarivaju6ono, 5to se ima. Makar l lrvatska bila samo uru dugaEka i uru Biroka,makar bilo samo pet Hrvata: neka ih to pet bude slobodno i sre6no.Ili su Hrvati sami na svietu, koji za tudjince znadu i mogu sve, a za .eno znadu, ne mogu nista? Ne znam, Sto su te vade Slavije, 5to l i Slavjani,nego znam, da ti Slavjani za Hrvate nisu niSta dobra uEinil i , ter uedokuiujem, zaito bi se Hrvati, sve kad bi i bil i u svojoj domovini gotoviemorali brinuti zq tu vaSu bra6u. Ako li vam stoji do te va5e mnogobrojnebra6e, do te velike domovine: odnaSajte se za vremena iz Hrvatske,jer u istinu ona 6e biti malena i nesre6na, dok ju budu takova stvorenjaoskvrnjivala.

x

Slavosrbi trube neprestance, da narod hrvatski moZe braniti idrZati Austriju, nu sama sebe cla ne moZe uzdri,avati, nego da se rnorapodlagati slabijemu od sebe, da mora sluZiti i Austri ju i Magjara.

Tu oditu neistinu, tu sablazan trubiti, drugo ne moEe znarnenovatinego hrvatski narod sramotit i posv6'tit danaSnje stanje, u kojem onnepravedno pogiba.

Hrvatr

i sretan. TSlavosrbi iznanje diZedostojno sl

Narod,i sadiru, pine bi znackesom svoj

Narodmu nosi obdiel mukeZavna upra'

Nqroduredile, onprejeftini I

NarodIztoka. MoMletci, kak

IJ narts umom. Srtu istinu.

Nekojizemlju naku njoj toli l

I bezsudimo. UmoZe bogatnjeg4 nitkoZivjeti, onali te snage,

Dosta,panj bijaSe

Kod G:Aristotel, r,

418

uz vas

; tav l i a .

zname-

vatska

mi se

u nam

elikom

a naSu

;am ih

l jujem

: r ie i ,

a , i t a

, kol i l<

Lo jemu

:kla u

cu , je r

s te ie

: ivajuc

i iroka,

i re6no.

r z a l e

av jan i ,

ter ne

5otovi,b ro jne

ratskt:,

o ren ja

an i t i i

) rnora

a .

:novati

em on

Hrvatski narod kroz stotine godina bijaSe mogu6an, sloboclan, slavani sretan, Tu istirru znacle svatko, tko pozna proSlost naroda hrvatskoga,Slavosrbi 5to ne znatlu a 5to sakrivaju slavnu proilost Hrvata, jer toznanje diZe u naroclu ponos, sviest i ZivL volju naroda, cla povrati sr.ojedostojno stanje.

Narod, koji za druge toliko u6ini, s lcojega tolike mili june saderaSei sadiru, pa da ne bi znao i mogao svoj Zivot :uzdrl,ati i unapri6diti, dane bi znao i mogao svojom mi5icom svoju domovinu braniti, svojomkesom svoje potrebe urediti.

Narod hrvatshi imadle domovinu najpogodniju u Europi. Zernljamu, nosi obilno svih clarova naravi, kad ne bi dera6ina otimala prevclikidiel muke njegove; kad bi se blaga pociiglo, koje zatrla nerazloEna dr-Zavna uprava; kad ne bi Sume tamanila sliepa sebiEnost tudjinstva.

Narod hrvatski ima u svojoj zemlji toliko rieka. Kad bi se te riekeuredile, onimi novci hrvatskimi lcoje tudjinac troSi za se, koliki bi seprejeftini putevi trgovini otvorili!

Narod hrvatski imade more! More' Jadransko, tako ve6 na vratihIztoka. More je vez i put trgovine sa cielim svietom. Kako cvati jahuMletci, kako Dubrovnik, ma slobodu imaju6, i brode6 i trguju6!

U naroda hrvatskog, Sto je drugclje preriedko, vjehdalo se junaEtvos umom. Srclce jako, um bistar. eini Hrvata u pro6losti prejasno pokazujutu istinu.

Snaga slobode

Nekoji vidjen Englez, poznav5i turshu Bulgariju, povrati se u tuzemlju nakon 5to je ona nekolike godine oslobocljena, i izpovjedi, da jeu njoj tolik napredak, cla nije mogu6e prepoznati nju ni njezin puk.

I bez ov8 svjedo6be mi smo o snagi slobode sudil i kako i danassudimo. U slobodi glup narod moZe se prosvietl it i , siroma5an narodmoie bogatim postati. Naroclnost je svetinja, i dok je nje ikoji Eovjek,njeg4 nitko ne smi poradi nje progoniti. Ako naroclnost ima snage zaiivjeti, ona 6e se uz jednakost sa drugimi narodnostmi uzclrZati; ne imali te snage, nju nitko ne moZe otl izginu6a obraniti.

Suianjstuo

Dosta, kocl Rirnljana imacli ja5e pedepse osam stupnja, seclmi stu-panj bijaSe smrt, osmi stupanj suZanjstvo.

Kocl Grka, EovjeEnij ih, 5to mi znarno? najblaZe nacrta stanje suZanjaAristotel, rekav, cla je siromahu suZanj namjesto vola.

419

I pojedincu, i narodu kao polit iEkom tielu, dani su pobrojeni; alinitko ne' zna, koliko ih je komu za Eivot dopitano; i suclimo, da je boljenekoje vrieme zivjeti slobodno i sre6no, nego kao rob roditi se i zivjetidugo vremena, pa umrieti.

Bio u tamnici t i sam, bi" , d;;g"vi, t i si sve jedno suZanj.

Praao

. . . znamo? da je malim naroclom u naie dobaobstanka: pravo.

pona jdvrdca po luga

420

Ako je prosto jademu daviti zato, jer je ja6i, mi bi rado znati,kacla bude davljenju kraj; uviek bo bude jaiih i slabij ih.

Zakon

Jer Sto je u ustavu, u zakonu bitno, bto ponajglavnije? po mommnienju sve! veliki Montesquieu rugao se Rusom vapiv5im, da im petarI. slobodu vriedja, kad no onaj petqr bijade zapovjedio, da Rusi morajubrade brijati. east veleumu, nu ja se u tom srazem s Rusi, ja sudim, claonai, koji meni bradu silom skida, moie mi onim istim pravom i glavuoclrezati. Nekoje mudraEine rugaju se Englezom, kod tojih, vele, dasudac oprosti obtuZenika, koji dokaZe, da je ukrao gusaka, a bija5eta7en, da je gusku ukrao. Ja se u tom s Englezi slaZem, jer se bojim,da kako bi se Sqralo kod guske i gusaka, tako bi se Earalo i kod rroribei palade, kod sloga zemlje i kod imanja, i tako darje bez lcraja i konca,u svemu' Dakle samovolj i, bilo rcrarja bilo naroda, ne dajmo ni6ta; negoza mjerilo svih gradjanskih Eina i odnodenja postavimo

"aLon, kogo

narod s kraljem smotri i izda.

Nu ne ima dobra po narod, dok budu gospodovali seljani, gradjani,plemstvo, duhovni6tvo - itko osim zakona, Eto ga naEine svi, na kojeon spada,

Poalastica

Ovdje se radi dakle o nekoj povlastici, a ja sam proti svakojpovlastici, jer svaku smatram ranom zakona.

Daklta svakakovriednostilje za prvruvjet za s'Zivot iovj,nego ju jebitnijih drneosudjenitakvih zatiovjek, nabiti i tu izatvora izlgg. od strito stanje,

Ja, gokoje su pcu tarnnicipropada.

Danas,roda ii i njrrazjarena, iteZko da spomo6i .

IziSav iza vladu gJposlie blagdizborna zak

Ne znepomirio s gnusmo, joSsastanak. Tr

L : a l ibo l j ev jet i

luga

l a I t ,

loln

e I a i

:'aj u

cla

avL.t

cla

ia ie

ilTt,

i he

rca .

ego

) g a

I n I ,

o j e

, 6 ) G r a d j a n s k a s l o b o c l a

Osobna sloboda

)k

Ja, gospodo, ne mogu pomislit i tezu krivicu, negoli je o.a, ir.rvourkoje su postali necluZni l jucri, koji s', bez cla im je crokazana rrri ' ' ja,u tarnnici g'bil i zdravlje i vrieme, clok im gospoclarst'o i ohiterjpropada.

-!_

Polit i iku progonsLl)a

(oJ

12r

zvalo ju >podruZinEenimi demagogi<, izpoiitavalo joj samovolju inesposobnost u upravi, razsipanje drzavna novca? protuzakonitopove6anje zemljarine, i t. d.

Kad vlada tako radi kralju na odi, u glavnu gradu, proti zastup_nikom naroda i proti gradjanom priestorna grada, sio ue 6e ona raditi

*

I nut" u drZ5aji, koje su ikoubija, poradi mrproti zakonu, -

obdriava obstoji

Kad su novinjihovih udenikatorn i ob6instvoupravljaju ga. Proteti, sve kad bi

Mi smatrauubavjeS6ivati vjergodi. Tko poznaza druge, strane? rmogu6e viSe razlisludaj ,pripravi.

Ima se samodrlati u javnih pri l i da je prosto nda rade proti zalitani, treba pedepr

Hrvatska je ;U zemlji, u lcojojb i t i i v l a d a i s v a kvlada p la6a n. pr .ona ho6e.

U takovoj ze:medju natiskanomsebna za govorenjenoj vlasti. SvagdjeBulgari misle, da r

Napokon, bezmora biti svrdio bi

422

volju iakonito

u kojoja ih sa,navali

r si lnihrstanka

voreno

rdovito

) t o s e

sdje l il iraju?ugi nali svi,

rkonitjedini

astup-raditi

nom?

kove,;ukob

Dnomre6i :

bave.lkomlobro

sYe-iernu

ojar-inije

onojdij e,

I nut' u clrzavah koje su za divot, u kojih su ikoliko zakoniti odn,-iaji ' koje su ikoriko prosvietl jene nitko ,rikogu "" o*r", kamo Ii .aubija, poracli mnienj6, teZnja i l i

" i"Ei,- r"go ;"-. ;o";; i urrru koji suproti zakon Ovdje se ne pazi tko le k.j" ;;;;", .r"go ,1" l inbdrZava obstoje6e uredbe.

Noaine

Kacl su novine vrsta uEionice, novinari vrsta uiiterja, Eitatelj i vrstanjihovih uienika - kada se novine u ne6emu sloze, odito je, da se utom i ob6instvo sloii lo. Tu novine vjerno izrai,uju ,urr.,o _r.i"nje, iupravljaju ga' Pravomu, iskrenornu javnu mnienju ne moie se ni caroteti, svs kad bi i htio, ito, u ostalom oo o" 6".rr

Mi smatramo najsveti jom duZnod6u ob6instvo po mogudnostiubavjeS6ivati vjerno o javnih stvarih, Itez oLtzira da,ri nami ovo i l i onogodi' Tko pozna samo jednu Etranu stvari i kod toga ostaje ne mare6za druge',strane, taj je iznenadjivan i varan; a tko nastoji poznati dto jemogu6e viSe razriinih, mozda protivnih strana, taj greda da se za svakisluiaj ,pripravi.

Sloboda tiska

rojime se javni sluZbenici mosumi zakona. To je sredstvo: javnost .na vidjelo iznadati. Ako se dokaZe,depsati; dokaZe Ii se, da su kler.e_

Hrvatska je posrovica:- kar,ov .,ff;: #.j: lt:::#:l]ti povratno..I] lemlli,

u kojoj je. slobocla tiska, pa Ou^"r"r, i podten vladar, r 'orabi t i i v lada i svaka javna oblast .uro* . ro i 'oJte 'a. f 'u se ne kaze, c lavlada pla6a n' pr. su.ce, pa zato .a o'i moraju mislit i i suclit i r<ar<,rona hor6e.

u takovoi zemrji ' a*o se narazi ka*ova razrika medju zivom parnedju natiskanom riedju, i ako se ho6e posebna zakona ,a tisak a po_tehna za govorenje, rno6i je porru.ati priepore te strulce povjerit i suclbe-noj vlasti. Svagclje drugdje moZe bii i jemstva samo u poroti, Srecnitsulgari misle, da ne trebaju porote.Napokon, bez svakoga temelia zahtieva se, da iztlavatelj novinirnora biti svr5io har sreclnje uiionice. iemu zahtjev kotl novini. a ne

42.?

kod knjiga ni kod brodura? Kakovo jemstvo moZe biti u broju gvrienihuEionica? IIi se ne moze zabotaviti onoo Sto se nauEilo i znalo? Ili se nemoZe marlj iv bovjek i izvan udionica nauditi vide i bolje, nego mnogiu udionicah?

n'Ii sudimo, da je u toj hrpi nesre6e bar neito srerle, i to je, da seo javnih stvarih moZe slobodno, javno govorit i pisat. Dok se ro moze?nije nada izgubljena: narod se moZe podudit, osviestit, pa na praviput stupiti.

Nu kako je onim zemljam, u kojih biva joi gore, pa se nikakovozlo ne smi u javnost iznasati, jer ga dine i l i su njega dielnici upravooni, koji su pla6ani samo za, to, da zlo odklone od naroda? Ne datinarodu, da pozna zlo, koje ga ,ubija, znamenuje narod svom silom rrzlu drZati.

Sre6om, takovo je stanje samo za vrieme, razmjerno kratko, jer jezbil ja i 6as stradanja jako duga6ak i teiak,, h kamo da ne butlu godine.Nu svaki narod, koji se ne moie oteti t la6e'ju, itako ima mo6, cla nebrani svoje tlaEitelje, da ne u6vr66uje svoje tlaienje. Dok mu se tapril ika pruzi, i on ju upotrebi, on je oslobodjen, i l i si je bar orak5aostanj e.

>k

Daklem i kod nas je vrieme, da se kod nas sloboda rie6i isto tako,kao sloboda tiska, 5to je meni, kako kazah, svejedno, u podpunoj mjeribez granice uvede; jer bez razlidnih mnienja nema prispodobljenjani napredka. Ja mislim, da 6ete opaziti iz poEetka mog govora, da protitoj slobodi samo oni l judi rade, koji ho6e da odrasre pametne ljude pla6esa )>pec< i sa uba<. Ne vidimo li razum'e l jude, da znadu i da rad6, *stvari sasvime kako su radil i od prije dok su se bojari >ba< i ))pec(,one ljude, koje vodi um i izkustvo a ne prazne rieEi? Jod ho6e da slo-bodu tiska zabrane oni, koji ho6e da se neznanjem naroda samo nasvoju korist sluze. Dok l judi ne znada, dotle ne imadu snase i dotle

*

,124

A za rata nislobodne. Jer ormoZe razabiratinjoj svidi, ob6irstvari stoje goretomu nastojanjuvidjelo. Oncla je

da joj se ne vjer

Kad bi on8na5koditi nikakckovi ne koriste l i

Ovo je prviprogone izvanjslkad5to prekoraiiske l jude nikadatali janskoj polit ir imskoga dopisn:

Onda se g.bijade proti vladbi bile, da ih nebijahu! Pa kako

Dopisnik >(sa poslanikom Ftiina dopisnikazlostavljali, dok

O stanju dulcezkih novina orstranost prigovarkoji izlazi a zempomoZeno, ako tJ

Nijedna vlaskoji joj je posibtgovora biti. Ali lstija, drZava, kojjo5 nikoga progorza ias moZda Sko

Ako novinarrazgledati i koli l

en ih

e n e

n o g l

[ a i e

ny ' ,e. .

) r n v t

i o \ - o

rav {)

r ia t i

t n I l

) I . Je

l i ne .a n ec l -a

k ia.,.,

A za rata najbolje je i po vlacle najpar'etnije je, da su novine posveslobodne. Jer ovako pi5u se i bore se istine s neistinami, pa ob6instvomoze razabjrati i suclit i . Ako l i vlada dopusta tiskati samo ono, Ito senjoj svidi, ob6instvo misli, cla mu se ne kaZe sva istina, vjeruje clastvari stoje gore negoli moZda zbil ja stoje, pa je uznemireno. U suportomu nastojanju vlade istina itako, samo koji dan kasnije, clojde navidjelo. Onda je vlacla dobila to, cla je izgubila od svojega ugleda, pada joj se ne vjeruje ni onda, hada

*istinu kaie.

Kad hi one stvari clobro stajal ,, Toii j"nskoi, njinra ne bi rnogli'aikoditi nikakovi pisci, ni dopisnici, ni govornici, kako im evo nika-kovi ne koriste kad ih hvale, a zna se da one prezlo stoje.

Ovo je prvi put u sjedinjenoj i parlamentarnoj Tali janskoj, da seprogone izvanjski 'ovinari. Za vladanja istih desnidara mogu6e cla sekadito prekoradila granica naprama pojeclincern cloma6im, ali * iz'anj-ske l jude ' ikacla se nije diralo. A kaho je pisao n. pr. >unir.ers< protitali janskoj polit iki, i vladi nikada ne patle na um, da iztjera njegovarimskoga dopisnika, koji bijade najZeici!

Onda se g. Cr isp i izdavao za l i l rera lca, upravo za korenjaka, ibijaie proti vladi' - A evo 5to ratl i kacl je u vlasti, u okornostih kojebi bile, cla ih ne bude on pokvario, neizmjer:no bolje i lalcj. neg o'clabi jahul Pa kako radi?

Dopisnik ,coresp. Havasan zaltt ieva, t la se sastane i da go.r-or"isa poslanil iom Fra'cezke. To rnu nije dopuiteno: u sobe svahoga do-ti ina dopisnika bijahu namjei6cni reclarstvenici, ter su g^ strazil i izlostavljali, dok nije stupio u vagon Zeljezne ceste.

o stanju duha g. cr isp i ja rnoZe sc sudi r i i po tom: 'a vapaj f ran-cezhih novina on odgovori, da ne i 'raju pravo tuziti se ni njemu pri-s t ranost pr igovarat i , jer da je iz t jerao i dopisnika rFrankf . Ztea<, l is takoji izlazi u zemlji, s koiorn ie Tali jansl(a u savezu. l(ao tla ie komupornoZeno, ako tl io vriedja ne samo njega, nego i druge!

l\ i jedna vlast nije cl 'zna ni drZana u svojoj zemlji trpit i t 'rr j i 'ca,hoji joj je pogibeljan. Dakle, u naEelu, o pravu g. Crispija ne moZe nigovora b i t i . A l i bo jat i se novinara moze samo pojec l inac, v lada, d i 'a-sti ja, drZava, koji su slabi, znadu da su krivi, pa se i osinja boje. Ijoi nikoga prop;onstvo te vrste nije obranilo, nego je sarno pojetl incemza ia-" rnoZcla Skodi lo , a sv i rn progoni tc l jcr r pronast us l<or i lo .

Alio novinari istinu pii ' , i l i cln'gi govore, treba ih puitit i , stvarrazgledat i i l<o l iko ie moguie rac l i t i c la se pogreike po mogu6nosr i

t 9 <

akr.r.

o l e r r

en ja

l r0 i r

r l a i e

d e , r

)ec.,. ' - ,

s l , r -

l o t l e

I r l l l

cl i<rr.

In i rn' i n t i .

poprave. Govore Ii i l i pidu neistinu, treba pu5tit ih injihovo obr4instvo, dok se ,." o..,ri".t". A u p.ogor.r.r,rpililTit Jr""imogu osviestit i, nego se mor4jq to vecma razjarivati.

Hodkari

mogu6e zabraniti mu r.aclit i . Tka nejno. potajna raclnja, hotlkarenje, nenagu.

ar-enju? o doma6oj pogibelj i, tu seobor le.mini, t. j . u suianjstvu. Ono je jade

biva od potlebe, javna od volje.

noga radja se njih novih desetak.

trebu il i zatrti i l i joj zadovolj it i .

Sve drugoSto ne uii

U nijrvlade, govr

Zahtieda se u6i tnijednoj netu je jedna

. . . p o t i

Od stolja bi rekao,mom mnienjbunu ne gu,prosto, hoduja sudim, dakrStenoj, pronom nespod,sam mnienja,

Ne s,amcrnan jest i mri sva je priliktu ide nepra\

Knez Ga1zemlja ne pripaEe nju dekatem ili krvljuukinu6em limrAli onaj sveti

Zapad jei 'e bit i rata i l i

426

nJe i

e n e

_, lte

- n e

S'r'e drugo ostaje bez svake koristi, bez svakoga uspjeha. Jer hodkarenje5to ne uEini danas uEini sutra.

-!-

U nijednoj zernlj i , nikakovi noatu.i ne mogu ni5ta udinit i, ako imvlacle, govorile 5to ho6e, svojimi 6ini ne pleporu6uju radnju.

Slobod.a nwrod.nosti

zahtievatr da se tko silom udi tudji jezik isto je Bto zahtievatiela se uE.i tudju vjeru: naroclnost je stvar du5evnosti kako i vjera, unijednoj ne' smi bit i si le, u nijednoj ve6ina ne odluiuje proti manjini,tu je jedna oseba jeclnaka milionom oseba.

x

. . . potiSten narod ne moZe biti pri jatelj svojemu tlaEitelju . . .

Bune

Od stotine buna je'dva cla jedna izpadne dobro po narod, s togaja bi rekao, cla su one po narode ubitaEnije negoli po priestolja. po'rom mnienju veoma je pogibeljno ono naielo, koje uEi, da narod krozbunu ne gubi svoja prava. Jer ako taj narod stoji, ako je svakomuprosto' hocu da reEem bez straha zlih posljedica, slobodno buniti se,ja sudim, cla bi l jep5e bilo medju divljaci, l3ep6e i u paklu negoli ukr5tenoj, prosvietl jenoj Europi. B'du6 clakle taj nauk o buni pogibelj-nom nespodnbom, premda to nadelo amo u aclresu na5u ne spada, jasam mnienja, da narocl kroz bunu pravedno gubi svoj usta\,, s'oja prava.

Ne samo katolicizam, r"*,, ,rroUn *jera, sval<a crkva, svatko razu-man jest i mora biti proti prevratu; pak iraho, t im svim u prkos, bija5ei sva je pri l ika da 6e jo5 biti krvavih prevrata, jer gdje ne ide pravnim,tu ide nepravnim putem.

:F

Knez Gagar in pret lv id i ve6 god. 1856. u Rusi j i prevrat , . ako ovazemlja ne prizna papu. Udinila ona to, ne udinila, nju 6eka prevrat?paEe nju dekaju tri prer.rata, i samo je pitanje, budu Ii se mirnim pu-tem il i krvlju izvesti, i kakovo 6e l ice Rusij i dati. - Aleksander II.ukinu6er' l imetije izveo je najve6i prevrat za koji se zna . narodih.Ali onaj sveti prevrat otvorio je vrata novim prevratom.

Zapad je prer.alio prevrate vjerski i polit idki: u njemu teZko ilaie L i t i ra ta i l i prevrata poracl i v jere i i i por-adi pol i t idke s lobode, nego

427

da.ieigur-r ju i, . t la

Jeru s unnJunego

u s e

ja ie'olje.

nomrbiti.nostiragu?

dniueniti.la ninjih

stvu,j "d-

rriva,

LaroJAkosto j ihod-

i l j i t i .

samo poradi vladavina, dinasti ja, osvajanja, i poradi socijalnih odno-5aja, ter su u ovom prevratu i ona dva nekako, u posljedicah uklju-Eena. - A Rusija ima provesti i vjerski, i porit iEki, i socijarni prevrat,i sva tt i moie mirnim putem ohaviti.

Ali ona se ne rnoze na taj ni jedan prevrat ni na ikoju zamasnureformu dati dok ne uredi odnod,aje susjedstva, dok se izvana ue osi-gura. - A sva tri njezina prevrata primiiu se.

*Ako je buna: braniti svoja prava, oeim slavosrbi sav je sviet

jedan veliki buntovnik. Mi spadamo u te buntovnikeo i zelimo u njihosta ti.

b ) HRVATSKA ZEMLJA

P ouiestna kraljeaina HraatskaKralji Hrvatske i ungarije prigodom krunjenja prihva6aju kru.

nitbenu diplomu, skupnu obim kraljevinam, i prisiZu, da 6e po mogu6-nosti kraljevini povratiti sve, ito je od rije odciepljeno.

Po tom zakonu, pocl prisegom, bez iEijega pitanja, povra6eno jeUngarij i ono, Sto bijade TurEin osvojio, i Sipudlco od poljaike? povra.6ena je rrrvatskoj Rieka primorskao i komad Hrvatshe ocl mora doSave, komacl 5to no ga bijaie Francezka osvojila.

Po istorn zakonu imadijahu se Hrvatsr(oj povratit i njezine pokra-jine stajerska' I(rajinska, Koru5ka, ve6 prije kojih 850 godina, a Dal-macijao poslije rnira Campo-Formija. To nije uEinjeno, to Hrvatomrnnogo 5kodi, a mi surlimo, da ikodi i da bucle jod ve6ma Ekoclit i onim,koji su krivio da nije udinjeno.

udes Bosne i Irercegovine danas, u istinu, stoii rr iakah samih pod-pisatelja berlinskog ugovora. Nu rri emo jesenas r'zlodili i dokazali, daove pokrajine nisu morale u to stanie doci, nego da ih je Nj. veli6an-stvo Franio Josip lcao kralj Hrvatske Hrvatslcoj mogao dobiti, i da bi ihbio dobio, kad ne bi bil i magjarski drZavnici stvar pokvaril i .

Jedinstoo Hruatske

Zemtja medju DraEem, SoEom, Rabicom i Dunajem bija5e krozvjekove jed*a clria.r 'a, jedna kraljevina l{rvatska. pohrva6enjem puEan-stva drugih narodnosti postade i narod ove zemlje jedan, hrvatski. svremenom odtrgne se od ove cielosti pokrajina za pokrajinom, kus zakusom. Tako irnarno povjestniEku knezevinuo drzavu Albanezku, po-vjestniEke kraljevine Rasije i Bosne i t. d. Nu to je udjetrje driavno;

'1.28

narodno jedirbiva, u obsegslavosrbi zorrrbilo bi isto Ststvom. Da tuuzdriati to rrto se dade ra:Hrvatskoj i hrBoSnjak, KoruduZnost ishatje on sinom,pravom, i pov.Hrvatska, i sv

Bodnjaci sako se budeteclomovine; akouputite da Borhrvatske slavemi na5e izob6il:tko radi i l i bi :njom budete daZivil i ; ako se nrrabiti; ako nebudete za se sv

Hoie l i daTurske? To bi tdilo? Kadno jemjesta, 5to no iprigrli tu prilikrske. To bija5e prazvile, plakalase 6ini, da 6e sri Hercegovine. p

ih u njoj ne dobiAli, gospodo

ostane i to. Tak,

'd ro-

k l ju-

\-ra t,

a inuosi -

svietnjih

kru-

rguri-

o . l e

)vI 'a-

r d o

,lira -

D a l -

: tom

nim,

r ocl-

, tla

Ean -

r i ih

i roz

i . ss z a

p o -

t -no ;

narodno jedi'stvo stoji i t lanas. Nasrov p'avi krarjevine Hrvatske izgu-biva, u obsegu, onim dieljenjem, ter smatrati ovaj kus zemlje, bto gaslavosrbi zovu kraljevinom flrvatskom, p'ayom kralje' i*om Hrvatske,' i lo bi isto bto n. pr. smatrati Bizanc XIII. vieka prooi* Rimskim car-stvom' Da tudiinci, da o6iti neprijaterj i narocla hr.r,atskoga nastojeuzdtEati to razdjeljenje, da gledajr razdielit i na.e narotlno jeclinstvo,to se dade razumjeti. Ali za5to tako racre i oni l jucri, koji su rotrjehi uHrvatskoj i hrane se hrvatskim liruhom? u isti 'u, s"*r.i ,r. irr. Alba'ez,BoSnjak, Koru5ac, i t. d. kako i sutlo-savo-f)ravac i l i Darmatinac, imaduZnost iskat i radit, cla se ucla njegove clornovine, cla se narod, kojegaje on sinom' da se Hrvatska i rlrvati sjecline. To traZiti ovla56ena jepravom' i povie56u i naroclnodiu, i drZavnidtvom samo jecl'a l<raljevinaHrvatska, i svaki njezin sin.

Bosna

Boi' iaci svih tri ju vjera, znajte da za vas ne irna'ucluinosti, negoako se budete priznavari i smatrari bra6om jednoga narocra i jednedomovine; ako vas jedan drugoga bude bratirnski po_**"o, ako seup'tite da Bosna i Darmacija bijahu i da opet *o"i., bi"t i ognji itemhrvatske slave i veridine; ako va5e slavosrbe onako izob6ite kaho srnomi nade izob6il i; ako trudete izclajicom i neprijaterjem srnatrari svakoga,tko radi i l i bi radio da Bosna dojde pod n,rdi t"og"; ako se svom pom_'jom butlete dali na koristne nauke; ako budete rnarrj ivo ratl i l i i tr ieznoZivil i ; ako se ne pustite ocl nikoga za sredstvo bodi i i le i kakove svrherabiti; ako ne buclete poku5avali bez kri l6 letit i ; ako u pravo vriemebuclete za se svojski radil i.

>kHoce li dakle Austri ja-Magjati ja ove zernrje pridrZati kao clier od

Tyr:l(e? To hi bio prvi korak za razciieriti rursku. A Eto bi odtuda srie-

dilo? Kadno je *lari ja Terezija bez octrup'ine dara posjesti sipuikamjesta, .to no ih bija.e kralj sigismund zarozio porjaEkoj, Friderik IIprigrl i tu pri l iku i nagovori Rusiju, cla ona i on pograb" di"r" od poij-ske' To bijaie povod razcljeljenju ove krarjevine. Kasnije, kad se stvarirazvile, plakala je Marija Terezija nad ovim svojim korakorn, a menise dini ' da 6e svi Habsburgi jod groznije plakati nad zatzecem Bosnei Hercegovine' Pak ne 6e Ii i druge drZave iskati cl iele o, Turske, i rcojeih u njoj ne clobiju, ne 6e l i naknadu ocl Austri je najpri je iskati i,

Ali, gospodo, pustimo to sve, pa vz tolike druge petl janije r:ekaostane i to. Tal(o, gospodo, ja smatram taj korak ,-kol"g^ :nrr clra,go

429

stanovi5ta protuzalconitim, i on zbilja nikakova dobra ne obeciva nitidinasti j i nit i narodu. Jer doh je Turska tako slaba, ja ne znam, tkomoZe pomislit i , da 6e Crna Gora i Srbija pod ovim uplivom, p.d krj imsuo ikada dopustiti, da itko drugi ove zemlje dobije.

Da bude na onu mojih prijatelja, iri na moju, dakako tla rri srvariposve drugEije stajale. Dok je bilo vre'mena, mi smo gledali, da se unaSoj domovini zakonito stanje povrati, i samo kraljevina Hrvatska ima

Ja sam siguran, cla te za to biti jo5 ialije dinastiji, nego Hrvatorni meni.

Hraatslti muslimani

bilo bi u vodu bacati novac i praznu slamu mlatit i.. *

Muhamedovci Bosne i Hercegovine, s turskom, s muhamecranskornpasminom ne imaju ni5ta; oni su hrvatshe pasmine, oni su najstarije inajdisti je plemstvo, Sto ga Europa ima.

*__ Kakovi Turci, vlastelini u Bosni? ono je hrvatsko, najstari je i

najdisti je plemstvo sablje u svoj Europi.

xMuhamedovci Bosne, izuzev pojedine dodlace, nisu tursi<e pasrni'e;

oni su pravi hrvatski plemi6i; oni eu najstari je i naji isti je plemsrvoEurope; medju njimi su nedki, lcojim mnoge europejske dinastije nisupremlade; proslavljeni na sablji, samo ako im se prilika pruzi, oni 6e seproslaviti u svakoj grani znanja i umie6e,; ne bude li te prilike, i onimoraju postati pripuzi, kako su drugi hotice postali i ostali.

430

N a 'nita, pranaiod uo

Istine ima tnekojimsu sva tr:svako, tir

Kadrnam; kacnam; kadim i lahli

U t orukomo izprimaju.

A d amora davStetu; claon ima i

Akokoji 6e sosiguratitiika mnisluZbeniketveno i sltrati zasluizlegli. zauiionica, Iznanosti ikada kaZeposegnuti

ob6ine pabudete viczna, ne ml

v a l l l l i

n . t k o

: koj inr

s tva r i

a s e u

ka ima

tva . l l z

Ine po .

vatske,

' \ .atorn

i rn a la .

Je ol lo

Tive i

barern

rr.rgoga

3rns [Yo

rkuiat i

t r o i i t i

nsi(orn

ar i je i

a r r le r

s rn r l le :

)mstvo

c n i E u

i ce ..e

, i o n i

c ) N A E E L A U N U T R A S N J E U P R A V E

Znkonitu driara

Na ovakove opazke dolaze sarno oni, koji ne zrad:u, Sto je zako-' ita, pravilna tlrZava. Drzava nije drugo 'ego ukupnost drZavljana,narod uosebljen, kao jedinac naprama inostrancem.

Isti l jucli sa6injavaju i uzclrZavaju ob6inu, Zupaniju i drZavu. Tune ima tudjih, protivnih, neprijateljshih zivalja: tu postupa sav naroclnekojim naEinom kao pojedinac, koji ima trostruko gospodarstvo; jerysu sva tri njegova, on za njih svako mari, pa Eime bolje napreduje njihsvako, t ime je holje njernu i njima.

Kada rlrZava dobro stoji, ona moZe pomagati Zupanijam i obii-nam; kacla je Zupanij i dobro, ona ne napastuje clrZavu i pomaZe obci-nam; kad,a je ob6ina sre6na, ona ne trebuje ni5ta od onih dviju, negoim i lahko i veselo pomaZe.

U tom svakom sluEaju isti l judi davaju samo sebi sa'rim: jetln,,,nrukom, iz jednoga svojega Zepa vade, a drugom rukom u drugi svoj ieppri 'raju. Gdje je tako, tu ne mo;e biti nediste sebidnosti ni hinjc' ia.

A daito, drugaEije mora bivati, gdje dovjek ne zna, komu, ni zaitornora davati, nego zna, da iz svojega davanja ne, ima koristi, nego sarnoStetu; da njemu nitko ne da; i cla oni, koji od njega i5tu, ne paze, je l ion ima i moZe imat i .

Uujeti dobre upraueAko ukaze austri janske nadomjestite zakoni; ako nadinite zakon,

koji 6e sluZbenike ne samo branit proti samovolj i poglavari, .ego iosigurati napredak sluzhenika stalnim, zakonitim naiinom; ako poli-t i iha mnienja i l i osvjedoEenja ne budete smatrali krjepod6u ni zlo6omsluzbenika; ako marlj ivost, znanje, napretlak u sluZbi, ponadanje tlruz-tveno i sluZbeno, i broj obiteljskih dlanova u sluzbenirra budete sma-trati zaslugom i preporukom; ako tudjince opravite onamo gdje su seizlegli. za da ih hrani onaj komu sluzise i siuZe; ako okrenete s'stavuiionica, rer za uiitelje postavite dorrra6e muze koje vodi l jubav naroda,znanosti i napredka; u kratko: ako niste slavosrbi, vi ne imate pravo,hada kaZete, da ne imate vrstne sluZbenike. Jer danas imenujte, za neposegnuti clalje, makar tlesetnike graniEarske za sluibenike poEev orlob6ine pa do najvi5ih dasti, i za Granicu i za danainji pr'vincial. ibudete vidjeti, da ne izuzev ni Engleze, ni jedan narocl europt:i.;ki nezna) ne moZe se l jep5e upravljati nego narocl hrvatski.

431

Temelji driaue

Diplomacija, polit ika, znanosti su kako i rnat6matika? tu su dosho-6ice samo za Eas, i uviek Skode onim, koji ih rabe.

*

Jer i na dvrstu temelju moZe se sagraditi slaba zgrada, a na slallune moZe se nego slaba naEiniti.

x

DrZave grade i razgradjuju l judi, a l jude vodi sloboda, blagostanje- sre6a. Gdje ne ima ove, ni drZavi ne ima obstanka, pa bila kako rnudrago stara i priznana.

.4, drZavu utemeljiti, ili drZati na nesre6i drZavljana, jo6 nikomenije poSlo za rukom, ter aho se nekoje vrieme 5to takova pridinja, prvomzgodom nestaje obsjene i s njom drZave.

t<

Nikakav zlolin, nikakva okrutnost vladara ne primide drZavuk ponoru kako ju primiEe nemarnost

'drZavljana za nja a ne mari se

za orro, 5to nije dobro i koristno. Zna se, da 6im je drZava slabija ibliZe propasti, t im su nuZdnije velike Stibre, a 6im su narodu teZe, t irnsu njoj pogibeljnije.

t<

A svaki obstoje6i sustav, bio on kakav mu drago i bio gdjegod, ja

sudim po njegovu -plodu, a taj se najjasnije pokazuje u moralu i blago-stanju naroda.

j<

Ja ne gledam, koliko je du5a u narodu il i u drZavi, nego gledam,jesu l i one sve du5e sre6ne; da ih koja nepravedno ne trpi.

Mi drZimo da je bolje o obeiri*i-ati barem nekolika bogatca, negoli same prosjake; da je u drZavi bolje imati barem nekoliko slobodnihmuZeva, negoli same robove. To sve mi drZimo bez povrede nasegana6ela, koje nastoji, da u ob6ini ne bude nijednoga prosjaka, da udrZavi ne bude ni jednoga roba.

*

A bez rnaterijalna blagostanja i morala ne moZe biti ni intirlektual.ne snage, pa gradile se 5kole, i namjedtali se uiitelj i kakove tko ho6e.

*

432

r i r I i r ; ' l . 1 i

r r . r r i : r i r t :

r l : ; - ' > i - : i t : j r t

r l\ r l;.-. i, )r- i-,.

, i u i l r - o r r r i

l l a " i r i ' i ' 1 l r r i

, : r i i ' i r i r i ;

t i i ) i i l ' t - t

, i i i i ; i - ] ; r i

i : i t ; . l i 1 1 '

, l l ; :1 - t - . i - i " 1 ; t

, r I l r l i r g i r

, l ' . a t ) ' , t t t !

r i l j : 1 , j i i ' ? i _ r

- j ' - ' i i r , r l r I i i i

i r . t r a i i - : , t : t

r ; l - l i r i r

r . l , . r k i u a i

I t

II!

II

. \ \ ' l ' 1 , . .S ' l ' , \ t t a : l ' . \ ' I ( . '( l J : t k t r t l t i s , l t t l t ' K t t r t u t r r : r )

.Ter u polit ici srdcu. dosljedno i strasti, ne irna mjesta, ali u njojnada sve mora v ladat i prav iea i razhor.

i<

b lagos tan je s jed in ju ju" a p ro t i vna

Cranicu kr.iepostt

Mi ne poznarno znaiaje narorli i osim iz poviesti: s.r,eto je ne zabo-ravljati dobra- koja si prirnio; blagosti je. dobroti i poirtvovnosti mjera:r' granica: preblage i predobr.e svatko irre?ire i perula.

M jera

Na uluhe ne ut iara se iz lurnbarada.

Cirti

Nikakov zakon" nikakovo znanie, nii<ako.r-o rrrnovanje ne rlolcaZujekol i l tc u i , in . posl jedak sta lan.

*

Ovdje se ne radi o vjeri, o mistri, nego o uEinu. O vjeri suditi spadana Boga. a o .dinih suditi spada na narod, rrojega ," or,i t i6u" i kojemuje sta lo do v last i te i rast i i sreee. Katra se ne moze uEin i t i dobro. dostaie da se ne u i i n i z l o .

4.]3

jokost driar c

Slobotla, pravica, sigurnost.razs tav l ja ju l jude i narode.

:znadu, da je duZan viSe neg ima, ili da je propao ako kojim izprjeEanim

putem ne dojde do novaca.

Ovako je i u pitanju o velilcih vlastih. Ni tu ne koriste rieEio ni'kostruEenjao

ni novine. Koja je vlast velika, to se vidi iz njezina izvanj'

skoga upliva, i iz njezina cjelokupnao osobito moralnoga doma6ega

stanja. Moralno bo stanie drZave vriedi viSe neg ikoie drugo'

U nutarn ii nepri i ateli i

Plopale su sve vlasti koje preziraEe svoie nemo6ne doma6e nepri'jatelje ili samo protivnike, jer u potrebi ne imado5e braniteljA proti

izvanjskoj navali.NajEe56e, slabo doma6e stanje jedne vlasti navlaEi na nju napa-

.daje susjeda, ter pametni drZavnici raEunaju sa unutrnjimi neprija-

telji bar kolilco i s izvanjskimi. I u ob6eo bolje je svakoga imati za

prijatelja nego ikoga za neprijatelia, jer u prigodi svatko moZe 6koditi,

,a riedki pomo6i.

Bud,udnost

Budu6nost stoji u rukuh boZjih, nju 6e krojiti mnoge okolnostio'koje se danae ne vide; ja nisam prorok, tel takove stvari pitajte koga,drugoga.

*

Najsigurniji je onaj, koji je na sve pripravan.:F

U svakom poslu, a osobito u ratu' glavna je stvar da se pripraviS

za najgori, za najtei;i sluiaj. Samo ako si tako pripravljen, prosto ti

stoji nadati se na druge povoljne okolnosti. Ako tada te okolnosti ne

nastupe, one ti ne 6kode; Dastupe li, one ti pomagaju: svakako si

osiguran.t

Dok stoji elobodna volja iovjeka; dok se volja giblje, kako umom

tako i strastmi; dok se Eovjek i sam moZe prevariti; dok uspjeh dobar

ili zao mienja prva5nje odluhe, dok rat zamr'lu oni, koji se ne tuku:.dotle o budu6ih Einih ljudi, vlada i naroda modi je samo nagadjati.

S izvanrednimi dogodjaji ili okolnostmi ne moZe raEunati onajo tko

migli o danih predmetih i obstojnostih. Ali ima stvario koje motritelj

scieni neznatnimi, pak upravo one drugda odlu[uju; ima drugih stvari,

koje se njemu Eine preznamenite, a.one su ni5tetne.

134

Glavno erernajviEe 6asti, ui najnesposobni..dovati, pripravr

A drugi, krnego da su zalosebna sre6a strmnogi se dadu'omlitave.

Nihakova v'samo dto ju ieizkustva upozni,popustiti ili pro

Kada je n,naEin, da ih porazuzdane; kad;.odlikuju, promi

Od ovakov'svako zlo napraljivosti, ni prav'zanemaruju sebr,ali samo do prv

Jer tkp je

da je proSundrrposluZio mudrac,nadjadao jaEega

tirn nespodobam

U ob6e, sla,'u vrieme, ili da

Sve ovo prcsteZe na njegovu

t-

a

m

l r

[ :

t3

rie

ri

ZIa politiha

Glavno sredstvo, upravo na6elo zle politike stoji u tom, da se na,najviSe iasti, u najviSe vlasti postavljaju ljudi Bto je mogu6e najhrdjavijii najnesposobniji. Tu su dva dobitka: ovi ljudi, za.ozdrZati se i za napre-,dovati, pripravni su i brzi na svako zlo, na svaku krivicu.

A drugi, kad vide d,a znanje, marljivost, podtenje, ni5ta ne koriste,nego da su zaprekom napredku, Eesto i obstanku, i da javna dast i'osebna sre6a stoje od potiEtenosti i od nimalovriednosti -- to gledaju6mnogi se dadu ra zlole, koje koriste za Eas, mnogi klonu duhom iomlitave.

*

Nikakova vlada ne moic puku odoljeti; puk je uviek za dobru stvar,samo Eto ju Eesto ne pozna? a kada ,ju kroz vlastito razpravljanje iizkustva upozna, ona ga obuzme svega, i tada mora svaka vlada ilipopustit i i l i propasti.

*

Kada je narodu naciepljena hrpa potreba bez da mu je pruZennadin, da ih poEtenim naEinom podmiri; kada eu mu najprostije strastirazazd,ane; kada mu se ne 6e raditi a ho6e uzivati, tada se probiru,odlikuju, promiEu najhrdjavij i , najpokvarenij i, najnesposobnij i l judi.

Od ovakovih ljudi moZe gospodar ito ho6e r,aditi; oni su brzi nasvako zlo naprama drugim; ostali, gledaju6 da ne treba znanja, ni mar-ljivosti, ni prave zaelage, za uznapredovati ili se povadjaju za onirni ilizanemaruju sebe i ob6enito dobro. Tako se taj sustav drZi i napreduje,.ali samo do prvog udarca.

Nespod,obe

Jer tkp je vidio, da je ljenjak izradio vi5e nego radi' 6ovjek, ilida je pro5undravac pri5tedio vi5e nego muz stedan, ili da se ludjakposluzio mudracem na svoju korist a na njegovu Ftetu, ili da je slabijinadjadao jaEega od sebe. Nisu l i to same nespodobe, a stavke protivnetim nespodobam nisu l i nedvojbene istine?

Istina i jaanost

U ob6e, slavosrbstvo je blejati da istina nije na mjestu, i l i da nijeu vrieme, ili da 5kodi.

sve ovo prosuditi stoji od sama onoga tlco istinu kaZe, i sve se zrosteze na njegovu osebuo a dobro se pruza i na druge. Tko one opazke

(o

,ljri,

435

proti istini stavlja, taj dokaZuje i priznaje da se nje boji jer je kriv"

ona bo je za ob6int;t;-;; 1"4-1qt' ako im je do napredka' uviek u

";*-", ooi"k t,u mjestu, i nikada ne Skodi'

Nekoji kaZu, da treba mudati' kad se ne moZe stanje promieniti ni

narodu pomo6i. Tako govore oni' .koii

znadu' da su krivi' i da o zlu

rade. Kroz takovo -o;"uo1" doiao je na| natod u danaEnie stanie' A ia

sudim, ako je narod pametan i za se zauzet) da mu mnogo koriste oni

koji mu odkrivaju i pokaZuju njegove neprijatelje i zlotvore' Ijutle kojf

fr'u"."1., u nesre6u t";-;t;i;" ai' 'loL ga ne mogu rinuti u drugu'

Razumi se takojer, da Eovjek Eovjeku moZe kroz neistine Skoditi'

tlrZimo takovo progonjenje za na1-

jasniji znako da se vladla 6uti slabom i kratka Zivota' kad gleda za ias

sakriti ono, 5to se sutra sakriti ne moZe' i da se smatra krivom' kada se

boji iavna suda. I

ei"t Posao ne boji se svietloeti'

Na6in r

posljedice, I

naiin radje

Skodljivu ab

Nami I

'za ve6u nest

istinu, pa u

dan ili b.ar r

Tu vam

radi 5to hot

na6elo, vi n

drugo naie

nije mogu6t

smi biti, dru

Navlasta

i njemu dorrnora zakonpovratit i. Npravo prokl

Za d.a t

i reda, samr'bio

on sluZ

DrLava

treba ter il

onih koji r

imaju i pr

Ye6 srpreve6 troiPak itako

broj i trodr

Osveta je slabo6a, koja se

drZava jakih, ne vlada Pravih'

ludjak.

Osueta

drZi jedinaca, ne naroda slobodnih' ne

Zu or""to vojevati moZe samo despot ili

Obsiena ustaanosti

A sudimo da pokazasmo, da su tuZbe narodA temeljite' i d'a je

obsjena ustavnosti, osobito u 6akah sebiinjaki, rnnogo gora i od iskrena

despotizrna' *

Po narod ne ima zla od onoga' kad on vjeruje' da ime-'zakone na

'otl okrinkanom samovoljom'

ito ga svimi naEini brani nekolicina

rporaba, iz nesre6e i na- nesre6u svih

' nesre6u takojer vladari '

*

436

i n izlu

t j a

onikoji

:rtY,

k u

iliti,rcieinih

ojer

naj-ias

a s e

, D e

,t ili

je

rena

Naiin vladanja nam mnogo vriedi, ali sama stvar, vladanje i njegaposljedice, vriedi nam jo5 viSe; ter, ako se ne moZe oboje spojit i , mi binaiin radje stvari neg ovu onomu zrtvovali: mi volimo iskrenu, manjeEkodlj ivu absolutizmu nego ubitaEnoj obsjeni ustavnosti.

Ishrenpst

Nami bo je svaka iskrenost milija od ikoje obsjene, i ne znao,oza ve6u nesre6u po narod od one, po hojoj on golu obmanu prima za'istinu, pa u najteZem i najpogibeljnijem suZanjstvu misli, da je slobo-dan il i blar da ima sredstvo za ste6i slobodu.

Jaani sluEbenici

Tu vam ne ima drugoga izbora, nego ili dopustiti da javni sluzbenikradi 5to ho6e, ili ga stegnuti da se to6no drzi zakona. Ako primate onrrnaEelo, vi ne mozete prigovarati,onomu glavaru, i t. d. Ako li sl ieditedrugo naEelo, mienjajte obstoje6e zakone,: jer, dok su dobri zakoni,nije mogu6e da budu zli sluZbenici, i uzvratno. Javni bo sluZbenik ne,smi bit i drugo nego Ziv zakon.

o

Navlastan dovjek drZi se zakona, kada ga ne gazi, i to je od njegai njemu dosta. A javni sluzbenik mora ne samo zakon ne gaziti, negomora zakonu, ako ga drugi pogaze, zadovoljdtinu pribaviti, mo6 i ugledpovratit i. Nije l i tako, onda su javni sluzbenici po narode samo nesre6a,pravo prokletstvo.

>K

za d,a so nitko ne' tuzi na javne sluzbenike, i da se oni drZe zakonai redao samo je jedno sredstvo: dopudtati svahomu, da ih tuzi, pa krivca,bio on sluZbenik i l i sam tuZitelj, po zakonu odtro pedepsati.

Troikoui za \inooniEtao

lina

svih

4:n

Ako zaostane, nije druga van dati mu pomo6nika ili pustiti dajavna sluzba zapn-d. Ako 6es onoo treba5 tro5rra, ho6e6 ri ovo, ti stvaraj,nered.

*

DuEnost sluEiti naradu

Za etalno svaki sin domovine duzan je sluziti svojemu narodu, pri-miti svako hjesto? koje odgovara njegovoj sposobnosti, i na kojemumoZe dorhovini kakovo dobro izka:zati.

U tom ga ne smi prieEiti njegovo makar,temeljito osvjedoEenje, daobstoje6i sustav ne valja, ili da se ne slaZe ,s njegovimi nriieli.

1138

On bo imakoristitio drZan jidobru; i bolje je

PaEe ono jezna, d,a u obstojrsvojom sluZbom r

Svaki sustivvrstni za drugi suu sluibu, ni uz :promienit.

Razumieva sobna6ati svoje zvekoji nisu u javno.

Jer ako se ,primiv javnu sluiJse viSim svidi; daE6uje i raz5irujesamovolji vidih, aukloniti se svakoj

Jer povrieditinarodu ne pomo6i6e uEiniti. Ako Iitreba; nu ne 6e s

Kakovo li jedobitak glavnom ekoje bi uvadjali, Jnaielih s,amo dokprograma? Kakorrpopravi?

Kada se r,aditreba, ve6 se ho6egleda da upravljajukoji su im stvar po

A kako da svii ob6ina, i iupanijapotrebe svega naro

iQke odnoEaje pa,rdr

aoze

9me,

Kroz

i d a

araj

t n e

emu

e n a

)nJe?

zme

lako

Zd.a,

c a i

anje

a z a

amo

on bo ima sluZiti narodu, i samo ako mu moZe svojom sluZbomkoristiti, drzan je primiti ju. osebni nazori imaju se podroZiti ob6enitudobru; i bolje je ikoliko dobra 6init i, nego udinit i ga nimalo.

Pade ono je drzanstvo tako sveto da otaibenika" veEe i onda. kadazna, d'a u obstoie6em sustavu ne moze ni maro dobra u6init i, nego dasvojom sluZbom moZe pripomo6i, da se sustav na bolje okrene.

Svaki sustav ima svoje l jude, koji ga brane i irZe, i r iedki su,vrstni za drugi sustav. Dakle ako se clr vjeiti i vriedni ljudi ne daduu sluzbuo ni uz najbolju volju nije mogu6e nevarjar s.,stao ukinut nipromienit.

Razumieva se samo po sebi, da javni sluibenik mora po zakonuobnasati svoje zvanje? a u svemu ostarom da ostaje srobodan, kako i oni.koji nisu u javnoj sluZbi.

Jer ako se od njega zahtieva. da zahaci svoje osvjetloEenje; daprimiv javnu sluzbu postane suznjem; da radi o" po ,"k"o", nego kakose viSirn svidi; da dobrom i zrom smatra? Eto mu oni odkazu; da uEvr.E6uje i razSiruje nevaljar sustav; da svoj obstanak i napredak trazi usamovolj i vi5ih, a ne u zakonu ni u svojennu ponaSanju: tada je drZanukloniti se svakoj javnoj sluZbi.

Jer povriediti svoju du.evnost, pogaziti svoje osvjedoEenje,,pa timenarodu ne pomo6i, nego samo naSkoditi, to ne smi nitko, a otaEbenirc ne6e

_uEiniti. Ako li ga bilo dto urene, ' sluZbuo on 6e ju obnadati, kakotreba; nu ne 6e se kostru5it ni izdavati za drZavnika.

- Kakovo Ii je dakle stanje u Austri j i , gdje je javna sluZba, osebnidobitak glavnoro svrhom; gdje se Ijudi izvan sluZba protive ustanovam,hoje bi uvadjali, kad bi im sluZbe dalo; gdje se jade na programih inaielih samo dok se osebna korist ne pokaze iz protivnih naEera iprograma? Kakovu budu6nost moze takova driava imati, ako se nepopravi?

Aristohracij a i demolcracija

Kada se radi o odnoiajih budi dviju ob6ina, za rie.it i ih kakotreba, ve6 se ho6e vrstnij ih l judi, t. j . svi ng mogu ni upravljati, nego segleda da upravljaju najbolj i, vrsta aristokracije. ovi, sporazumno s onimikoji su im stvar povjeri l i , mogu dobro upravljati.

A kako da svi vladaju, t. j . da znadu i da nadziru sve odno5ajei ob6ina, i Zupanija; da ih drZe u skladu i u napredovanju; da poznadupotrebe svega naroda i sredstva za podmirit i ih; da poznadu sve izvanj-ske odno5aje pq,da.,i1pq njih ,"roi; l, ravnaju?! Tonne ss ho6e mnoEo

uhi,:ebaima

mun i z)mu

pri-

9mu

, d u

,.439

znanjal postenja i marljivosti, a ta ne imaju svi, nego sarno nekoji, dakle

opet vrsta aristokracije.Ovi, dogovorno s ostalirni koji su im vlast dali, mogu dobro vladati.

*

Neizravne Stibre nose najviSe, ter jednu, neizmjerno ve6u polovicu

davaju siromasi, drugu, razmjerno neznatnu? rukovet bogatih ljudi. -

I to stoji u naravi sustava' 5to ga gr,ade i drZe bogati gradjani'

ovi su skovali i r,azSirili, po nekoji naEin narodu naciepili nauk o

>demokracij io t. j ., kako oni kazu, >o vladanju svih bez razlike<. Redo-

vito svaki pojedinac, svaka obitelj, svako selo, svaka ob6ina, svaka Zupa'

nija, zna i rnole upravljati sebe i svoje posle; ali iime je tih pos'ala

vi5e, t ime su im rjedji l judi dorasli.

Pohlonstoa

eemu putovati i troiiti, 6emu ilcoga polaziti, ikomu se klanjati,

ikoga prositi? Gdje je zakona i oblasti, tu svatko dobije pravicu bez onih

obreda. ve6 danas ne ima redovito ni u srediSnjoj Azij i deputacija ni

pohoda: razumni i posteni javni sluZbenici smatraju ta hodoEaS6a uvre-

dom, sramotom.

Jer ako koriste pohodi i pro5nje, to je dokaz, da ne koriste zakoni,

pa teZko onimo koji ne imaju trolka za putovati ni za odpravljati proi-

nje. Ne koriste l i ona sredstva, onda za5to se trpe?

Doiauliiaatelii

Sto da rede 6ovjek? Za carstva rimskoga velidanstvo bijaSe u caru,

ne u narodu; samo za najhrdjavijih cara bijaEe dojavljivatelja; to bijahu

samo ljudi izgubljeni, prosti, sebiEni; pak i oni dojavljivaSe samo ljudir

bogate, kojih dobivale diel imatka; dojavljivaEe ih samo kao neprijatelje

cara; kroz dojavlj ivanje dolazi5e u milost cara'

rB

Gdje takovi ljudi postaju na6elnici pa tako rade, lahko ;ie pogoditi,

kakovi su lto li rade podEinjeni sluZbenici. A zna se, da dojavljivatelji,

najhrdjaviji i najzlobniji ljudi, niti su pomogli vladarem, koji su ih

slu5alio niti su obranili sustav, kojemu su sluZili, nego su onih propast"

ovoga razsu6e uskoril i .

Sigurno, u Pe5ti je stanova za svakoga tko plati, g. Nikoli6 moZe

pla6ati. Nu jB li mogu6e, da on tre zrra) da ie dojavljivatelj kako i tat

444

izkljuEen izkoji ih pozrrazredi i sL

Znamo,tazvio za h.jednu 6etvrimetka nedone care i ,i drugdje sron najjasnij

Tom orviSih proti rcvate gdje rili rnjestomoZtva i za nj

Bez pardrZava. Jer,cete u poslmarite za venaop,ako popa 6ete i prako l i ne idumno kako tter pomo6 d

Kada seono, 5to vasi lumbardebiva sasvimnavlastnim, Inarodnim joi

s kim i protpazd, rado bpomaZe.

l ak le

da t i .

\ l { l i . :

r k o

ed,.r-upa'rsala

ilizklju6en iz boij ih druztva" ter cia se, tarcovi rjudi sarcrivaju pred ,r '*rikoji ih poznadu' on doista ne ide u pedtu da ob6i sa gorok.aci, sa ,oir:rrutazredi i slojevi druztva. nego da se lcrede u odriinij irr *rugovira.

rf

znamo, da se gnjusni obrt pri javlj ivanja kocr irnijarra izres";ro i.azvio za hrdjavih vladara" 3'er su prijaviterj i dobi'ali jednu osrninrr i l ,jednu 6etvrtinu irnetka onih, koje su prijavrj ivari, dakie uvieri tr ieNimetka neduZnih Ertava, najpoitenij ih l judi. Ali taj orrrt nije ohranioone care r ono carstvo, pade on inn je propast uskorio. To se clo:{orl i{oi drugdje svagdje" gdje su taj obrt trpil i , i moze se sigurno reci- ria .ieon'najjasnij im dohazom slabo.e i straha, prvom prigodom srnrti.

Tom osnovom utvrdjuje se i raziiruje sliepa, strastrrena sarnrvoljnvi. ih proti nii im, i svadije neodgovorno prijavlj ivanje. ovaj mrzki orrr.rcvate gdje se napraiuje, i l i novcern. i l i milod6u vii ih. ir i ndr'cove.njo_"r*.i l i rnjestom, koje hudobnik ne zasluZuje. Taj je obrt rnonaina kus:r n:lru.i,tva i za nj se ne zna gdje irna pravice i snagc, za i ivot.

Patnet

Bez pameti, snage i koristi po druge ne moZe obastati 3'edi*ac *idrd'ava- Jer, ako ne obradjivate i ne iur.ate ono ito irnate; ako se *p[i-iete u posle drugih; ako traZite pravde i smutnje; ako ni sanri nemarite za vas ni za vabe: ako ste tahov. da do vas nitrro niita ne drzi:naop,ako po vas, vi cete bit i sironrah i bijen. kraj svih oblasti i .,utlo.r_ir.pa 6ete i propasri. U svakoj tuinji- alio ste siabij i. mtoi,ete zasiayiti;ako l i ne idete u tu6nju, nitrro vas u tuEnji ne moZe ubiti. Ako i iveteumno kako treba, vi modete s vadim i u vasetnu slobodan i sre6an hiti.ter porno6 dobiti proti onomu, tko bi vas nepravedno uznemiriva,r.

Kada se s pojedincem iakate, obrast su vami i njemu samo Jaiie, terono, Sto vas koii dobije, ne ce mo6i nikakova oblast shinuti. Bajunetei lumbarde Sake su cielih narod a, driava, kojim, ako nisu par;rotne,biva sasvim kako i pojedincem nepametnim. u supor svim zariEr'or^navlastnim, joS ima 5akanja, i proti svim zakono- i

"go_rorom medjri-

narodnim jo. ima rat6. fqo i pojedinci i drZava rr"k" pJr", zadto. l iahrrs kim i proti komu ho6e da se Balcaju. Oni. koji ,u ,n""-"r" nd ro nepaze', rado bi pazil i i htjeli pametni lr it i onda. kad im parnet 'e[ nepomaZe.

l a t r ,

cnih

a n l

:Vre-

.on!"

r r o i -

aru.jahu

iudetelje

diti,elji,r i h

) ast.

rcieL tat

tMl

UmiEljena jakost

Kod solferina ugleda5e i sliepci hrdju Austrije. Nije sramota odjaEega biti bijen, nego je i sramota i grjehota upu66ati ee bez potrebes jadim u tuinju; grjehota, sramota i Eteta je zana5ati se na umidrjenujakost.

Narod.no zastupst\o

Zastupnik naroda mora znati i drzati se onoga? dto voli narod.*

Zastupnik naroda ako i nije kroz mnoge udionice pro5ao, samo akoga vodi sre'6a ciele domovine, moze lahko i slavno izpuniti svoje zvanje.

Nitko ne zna sve? nego svatko zna ne5to; u saboru se razpravljal tu,samo tko ho6eo lahko m.oze razabrati, Eto je za narod Eto li proti narodu,pa vriedan zastupnik zauzirnlje se za stvar naroda, i time je po mogu6-nosti svoju duZnost izpunio.

*

A broj zastupnika, zakonotvoraca, u naEelu stvar je sasvim ne-z'oarna. Tu bo je glavna stvar, da li je narod, da li su podloznici zakona,ovlastili zakouotvorca graditi zakoni? Tu je, u stvari, sve isto, da li jezakonotvorac sado jedna oseba ili je na tisu6e oseba. uporabljivaju6 tonadelo, naravska je stvar, da zakonotvorac mora biti duhovno time ve6i,dime tezi ili ve6i posao ima obna5ati. To 6e re6i, da zastupnika morabiti vi5e, kada se imaju graditi mnogi i vetiki zakoni. Tako bo se posaorazdieli i uspje5nije obavi. Drugadije, dosta ih je i malo, ako su namjestu.

*

svaka vlada mora nastojati iznali pravu ve6inu, to 6e re6i onuve6inu, koja zastupa sav narod, sve njegove probitke. Ta ve6ina uviekzastupa ve6 time svi! prave probitke i vladara. Ja ne mogu pomislitisre6na vladara, bez sre6na naroda.

*

u zastupnicih naroda, bili oni osebno kakovi ho6eo ne treba sma-trati ljude, njihove osebe, nego samo narodo koji im je svoje poslepovjerio. osebe ljudi mogu biti svakakove, nu narod je svetinja, kojoj setreba klanjati. Ako narod izabire nevriedne ljude, time narod samu sebiEkodi, i nitko ne ima pravo protiviti se njegovu izboru.

*

4ln

Obcenitoobsjena je.

Izbor, ak

U drZavaa rjeSavaju setreb,a, svatko .moZe svojim 1na svoje izbor

Tako bivr,pravcu bude srrazloga, koji rza izbora nije

Ali moZeposlije izbora.izbornici razg<ili tumarato ili

f doista, ;sabor razpustii po5tenao mor

Taj korakTaj je priziv rnarod sa svojirmoZe sigurno I

JoE nikompravu i proti vmoZe ni za Eas

Ne daj napristao uz na5program, mi srduha, iz koristi.narod za evoje.

a o d

irebe

l jenu

akornje.j tu'odu,ga6'

onuriekslit i

n e -

ona,

l i je

6 t o

i 'e6i,

10ra

0sao

na

"orj":"oi::tto

je'glasovanje svetinja; svaki izbor, ako nije tajan, rugro je,

*rzbor' ako nije tajan, nije nikakovo van je rugro i trov'o narocra.

Volja naroda

na svoje izbornike, na narod zanie:Tatrco biva 6esro, da se odmah po dovrdenih izborih zna) t).kojemupravcu'ude sabor rieSiti koje pitanje. Teiko bo je da ," o rubo"o ould"razloga' koji ve6 prije nisu ,,"oud"oi i ocienjeni, razroga na koje se v36za izbora nije obzir uzeo.

rgadja se, da se javno pitanje pokaZerisu se mogli zastupnici sa svojimizumiti. Sto sada? NiEta drugo iego

r doista' u takovu sruEaju sam narod obidava krunu prositi, nercasabor razpusti ter nove izbore odredi. ,4, i sama kruna, ako je pametnai poStena, mora to udinit i vei od s"oj" do_i.l i , i po svojemu pravu.Taj korak krune nije_ drugo nego priziv od zastupnilca na narod.Taj je pfiziv u ovakovu srudaju ooziuo, budu6 nije izvjestno, da li senarod sa svojimi zastuonici u dotidnu piiarrj" slaZe, dosljedno, kruna nemoZe siguruo ni zanieti se na sabor, ni protivit i mu se.:r

JoB nikomu nije poiro za rukom sroziti iri uzduvati drzavu protipr'avu i proti volji ljudi, koji bi imali biti njeziui a"z"rrtiuoi. O tom nemoie ni za Eas sanjati onaj, ho3.i je bez svake snaEe.:F

Ne daj nam, BoZe, pasti u ludost, u kojoj bismo rekli, da je narodpristao uz na5 program? uz na5u polit iku. To ne, nego mi smo na*program? mi smo naSu poritiku izcrp'i i sroziri iz prava, iz 6ucri, izduha, iz koristi, iz potrebe naroda h*"irkog", ter nije 6udo, dto je savnarod za svoje,

rma-

oslej s e

sebi

443

R.azm.illianie

Najstrasnije su vam rie6i, da 6ete mene >sliediti<. Toga ne bude.

Ako trebate gonEina, traZite si ga drugdje: ja niti koga vodim, niti

gonim. To je glavna nesre6a llrvata, da se drZe ljudi, a ne naEela'

p"ogr"-". S toga je ovaj narod tako desto izdan i prevaren, i vazda mu

stvari drugaEije izpadaju, nego li je on oEekivao' Tko sam za se ne

mari, Eemu da se nada od drugih? Koga nose tudje noge, neka se ne

6udi, ako opadne. GonEin 6e vas tim ve6ma prezirati, 6irne mu se ve6ma

podate. Nas 6e jedan za drugim u zemlju, a program, kako i narodo

ima Zivjeti. Ja ne drZim ni izdaleka do mojih rrazota koliko vi, nego

razmiSljavam kako mogu, p'a kaZem iskreno kako mogu' Tako treba da

svi radimo. Kad se mnie:rja prokreSu i izbistre: drzimo se onoga, koje

ih je najbolje i naipogodnije po sav narod' Tako 6u biti ja s vami kako

i vi sa mnom: svi 6emo biti jedinac za dobro domovine' Dr'ite se' i u

tomu: ,non quis sed quid<.

Tu vidite, da ja ne zrianr za >noli me tangere(' ni za >strah<' ter

u tomu pogledu da ne imate pravo, kada me bratinski zagovarate za

muEanje u dotidnih stvarih. Da budeui pisao u sjevernoj Ameriki, da

mi tko bude davao za svaku rie6 punu 6aku zlata: ja, u stvari, niti bi

bio pisao vi6e ni drugaEije negoli pisah u >>Hervatu< i >Ilervatskoj<: ja

ne 6u hotice nikomu krivicu Einit, ne 6u za osebu budl, Eiju, u javnu

zivotu, ni malo marit, ne 6u protresivati o sebi stvari, koja su svezane

na svoje uzroke, ter moraju biti ovakove kakovu jesu, dok im uzroci

obstoje. Takova me mogoste dosada poznati, takova 6ete me i u

budu6e na6i. {<

Jedno izmedju sredstva, kojimi se narodi drZe u suZanjstvu, jest

too da se narodu ne dade Eas mira, za da razmi5ljava o svojoj nevolji,

nego se radi, da se zabavlja kojekakvimi obm.amami i obsjenami, ter tim

da pogiba, bez da bol 6uti. ,<

Po navadi i po naEelu mi priob6ujemo i te u6ine i obstojnosti za

razmiSljanje onim naSim Eitateljem, koji u ovih tezkih i ozbiljnih okol-

nostih flrvatske ne traze pikanterije, prepirke ni nadmudrivanja, nego

stvari ozbiljne i zama5ne.

Mi pamtimo mnoge javne dogodjaje, koje su bistro predvidjali svi

ljuiti, koji ikoliko motre i razmi5ljavaju. Pak itako, hrvatsko se ob6in"

st"o s"aki put tuzilo, da su oni dogodjaji iznenada do6li i da su ga

nepripravna zatekli.

4,14

To je j r

mogao na s!stranu, pa skojoj si je c

Dokle podludivao, driskreno, da ,

Kako na

Nami je

I vlade broni protivnostvaraju samr

Na taj rdjelovanju, o:djelovanja, v,protive, da se

Dakle nakao Eovjeka, .sluZbe, javnarazsudjivati.

Sustav jevrelo, takov i

Za najdisdosljedno, poj

U ovomuznamo i moierpravih, o svojsvojega narodr

Ako na toA bez onoga rprostaiinu obr

Eto u iemA naSa vj

kojom idemo,snagi volje i pr

ITo je iedini uzrok. *a se nad narod nijednom zgodom nije znao nimogao na s'r 'oju korist posluZiti, nego se sliepo bacio na ovu i i i na onustranu' pa se tuzio" t la su ga prevar' i, i jadikovao je nad nesre,6om-

kojoj si je on sam kriv. - --v rv

Dokle god ne bude on sam o svojih stvarih razrni.rjao i u njihodludivao' dotle mu mora bivati, kako mu je dosada bivaro, i mi kazemoiskreno. da 6e mu to pravo biti.

*

Kako narod razmiElja, tako mu ide.

Suslo.c,Narni je sust'av- sve, a l j*tri vrade p.sve su'arn kako i cirugi rjutri.I vlade bo l judi imaju se clrzati olstoje.ih zakona, sustava. Ako lionr protivno rade' gazec one zakone, pa biro na crobro i l i na zlo, onist'varaju samovolju, despotizam.Na taj naiin l judi- ,_iud", i u najboljem slu6aju, u svojemu javnudjelovanju" onakovi su kakovi ,o ,"koiri, kakov 1" *.turr. A izvan javnadjelovanja' van sruzbe, oni su dob"i, ,ru koriko rade il i se barem ne

a se uvede bolj i sustar..vladi tko mu drago: nit i ierno Ea.

:rno i njegova, i l judi izvan vlade-il ir narocla, po rnogu6nosti i pravici

sustav je skra' zakona izviru6ih iz jednoga vrera. Dakie kako'or takova.konr,"" :il:jilillfi ":H:rarocra

i.

znamo i m oZem o, rra _narod hrvatski r[rffiT';#;:"j:::r; illj" : ::::Tpravih, o svoj ih d'Znosti | , o svoj ih korist ih, t"f ;u o svrh odnodajihsvojega narodna i driavna Zivota.

ie s r .e os ta lo samo od sebe s l ied i t i .dre nego po slavosrbsku vrtoslavat"raroriu. radit i samo za svoj,. l .rL.nada i trjuliar_.

osvjedodenju o sl,etost i svrhe, za

snagi r-ol je i pra'a Hrvata. zimo' ter u jalcosti okolnosti , i u

445

Stran'ka i narod

Tu se d.aje stranki prava preve6 zasluge i slave' Ova je stranka

iz naroda nikla i njega se drZi; ovo joj je duZnosto i samo na koliko itr

izpqnjava, ona ima *"i"do"rt u narodu; ako tu duZnost zanemare' nje-

zini ilanovi postaju slavosrbi ter im je vriednost koja i slavosrba' Ta

stranka, govore6 o svojemu programu? ne preporuEuje) narodu niSta

poeebna, lego dokaZuje da ona sliedio zastupa i brani program narod'a;

to je njoj dosta - oo" ti-" narod opominje, neka pazi na svoje korahe'

neka se ne da nikomu za sredstvo, neka radi za se'

*

Tkogod svojimi Zulji sluZi i svojimi zubi jide svoj kruh; tkogod

imaus rdcumjes taza l j uba ' s l ave ,s re6e i ve l iEane tvana rodna ,uduhu

boZanstvenu iskru uma; tkogod zaslugu smatra temeljem i mjerom

nadarja; tkogod zaslugom ,-ut"u dobro, koje tko Eini narodu i domo-

vini; tkogod Zrtvuje svoju sebiEnost na ob6enito dobro: tko je god

takova duha i takove 6ud1, tal spada u naEu stranku' A takovi su' osim

pasmin3 slavosrba, svi Hrvati' d<

B i j a S e b o r b a o u k o j i h n a B p o j e d a n i l i d v a e t a j a S e p r o t i s l o Z n i m

stotinam urotnika. U ojiU bija5e rnnoZinar novac? Eastio vlasti, sve osim

onoga Sto bijaEe kod nas, a ovo je: sviest da imamo 'pravo i da smo

s cielim narodom. Za tih borba niti se urotnikom poklonismo ni

uklonismo. *

Pripravan Eam na sve: zoYite me imenom kojim ho6'ete' samo ne

onim izdajice, to bo je ime etra5noo do izdajice ja ne znarie nesre6nika

ni prokletca.

StranaEki od'nosi

Kada politidka stranka ne'moZe svoj program podpuno izvestio ona

ima pristat i tz maile, koji makar po drugom programu rade o dobru

domovine ili od nje zlo odbijaju'

Sto bi ia znao,nas nijedno*" i'tto nije na uZu dovukao u stranku

prava, u njoj nas ne drZi; ne razumim' kakvu bi osobitu vjernost mogao

imati nas jedan naprama drugomu' nu svi bi imali biti vjerni na5emu

programu i narodu, ter gdje toga nije' ja ne razumim ni slogu ni

sporazumak'

Za da se ut

vodi ljubav istir

6e biti ugodan,

Ako narod

6udi ne bilo, u

raditi na temelproti volji nart

aakonite obram

Daklii kak,

se, po njih, i 1ni uvjeta osim

s e u n j o j i Z i robstanku, drug

narod Zive, do

Ne ljubiB,

aarod pripravl.

ga, razvij,aj mr

Taho rade6, n

slobodu i napr

Danas ti jr

ili onom stupn.

bude ono pitar

Dakle, naravsk'mora5 tvoj naz

nr tomrr vlastito

i drZanstvo i s.je i nedostojnr'nazor bez razl'

Svako diet

mnienja - Bot

mnienje. Svaki

dok najde bolj

Ali g. Anrje za nj. Mi m

/M6

nka, j u

rje'

TaiSta,da;

tke,

god

uhu:om

mo-god

sim

I n e

rika

onarbru

Lnku)gao

emun n i

nlm

rSlm

5mo

nl

Za da se uzmognu dva muZa zazbllja razgovarati, ho6e se da ih obavodi ljubav istine i napredka. Ako su u nami takova dva muiao razgovor6e biti ugodan, istina 6e se nar6i, napredak mora sliediti.

Mienjanje nezora

Ako narod stupi na nekoje stajalibte, otaEbeniku, bilo mu to po6udi ne bilo, u dnevnoj politiki ne ostaje druga nego ili mirovati, ilitaditi na temelju koji je tu. Jer proti odlulci naroda ne ima priziva,proti volji naroda, bila ona kakova ho6e, u njegovoj domovini ne imaaakonite obrambe, nigdje ne ima blagoslovljena uspjeha.

Dakle kako se potrebe, koristi, iste hiri i volja naroda mogu, takose? po njih, i politika mora mienjati. Tim promjenam ne ima graniceni uvjeta osim - Zivot, sre6a naroda. Ne moZe se re6i samo sre6a, premse u njoj i Zivot sadrZava. Dogadja bo se, da narod svojemu Zivotu,obstanku, drugda mora Zrtvovati svoju sre6u. To je u redu _- doknarod Zive, dotle on moZe sre6u ste6i, povratit i, uZivati.

Ne ljubiS, ne vodi6 politiku danaSnju, na danainjem temelju, nego,narod pripravljad za kakov nov pravac? Dobro, pripravljaj narod, udiga, razij,aj rnu potrebu, korist, veliEanstvo, sre6u, slavu toga pravca.Tako racle6, muZevi XVIII. vieka pripravi5e, kao stvoride narode zaslobodu i napredak XIX. vieka.

Danas ti je stanovito pitanje razjaSnjeno s ove, s one strane, u ovonli l i onom stupnju bistrine, ter o njemu imaS stanovit nekoji nazor. sutrabude ono pitanje s viSe strana? u viSe pogleda, jo5 bistri je razja5njeno.Dakle, nar:avska je stvar, ako si dovjek uman, ako te razlog vodi, i timoraS tvoj nazor ob onomu pitanju promieniti. U tomu stoji napredak,u tomu vlastitost umnih tri6a. To 6,e re6i ne samo nije sramota, nego jei drzanstvo i slava, iz val3anih razloga 'oazore mietrjati. Nego i sramotaje i nedostojno, ne im,ati, ne gledati da dobije5 trrilo kakov nazor, ilinazor ktez razloga imati, i bez razloga mienjati.

x

Svako diete ljudskih nnoZdjana zna, da sarno Bog ni ludjak ne mienjajurrnienja - Bog, jer ima podpuno znanje, a ludjak, ier ne ima nikakovomnienje. svaki Eovjek mora se do smrti uEiti i t ime mienjati mnienJedok najde bolje, za oh6enitost koristnije.

x

Ali g. Andra5io d.o za:oze6,a bija5e bar javno proti zauze6u, a sadaje za nj. Mi mu to ne zamjeramo: osim Boga i lucljaka svatko rnniehja

447

mnienja; Bog ih ne mienja, jer zna sve? a ludjak ih ne mienja, jer ih

ne irna, nego sliepo srne, kamo navre.

Ostali ljudi, medju koje valjda spada i g. AndraSi, drZe se mnienja

dok ne vide, da ono ne valja ili da ne stoji. A jer je riedko, d.a itko ilto

pozna posve, sa svih strana - nalavsLa je stvar, da se mnienja iesto

rnienjaju, i eto sre6e, ako idu na bolje. Je l i tako kod g. Andrasija?

Nem,iri

Mi smo ve6 u nadelu proti svakoj demonstraciji. Jer, po nasemu

sudu, njome se ne moZe nikakovo dobro udiniti; i nikakovo zlo odbiti.

A misli i radnje, koje se tro6e na njm, mogle bi se uspjeSnije upotriebiti

za .[<oristne

stvari.*

Dok se narod uznemiruje, dotle ima vjeru i nadu, da si time moZe

olakdati, dotle, kroz svoje ustanke, tz nnnogo zla mo|e Stogod i dobra

naEiniti, a svakako on daje najviSoj javnoj oblasti pri l iku i vremena,

da se ozbiijiro sklone i za:uzrne za nuidne popravke'

A kada se narodu, vise i l i manje razlodno nezadovoljna, ne 6e

nemira, i l i kad on ne moZe uznemirivati se, to je znak, da je zdvojen'

u tom stanju naroda, najviSa javna ohlast redovito ve6 ne moZe, i ne

mari niSta uspjesna raditi - njoj ne ostaje drugo? nego Eekati svoj

kraj u prvoj nezgodi.

s takovim narodom niti je mo6i na koga udarit i, ni i6ij i udarac

preZivit i. svatko zna, da s te bolesti,propade prekojuEer Mleta6ka,

ju6er Napuljska; obje ove drzave podl6go6e razmjerno nezrratnoj izvanj-

skoj navali glavno zato" ier ih njihovi drZavljani ne htjedole svojski

braniti. MoZda je, u ob6e" viSe drzava propalo tako, nego pod pravorn

izvanjskorn silom.

d ) v L A D A V I N A

Republika ili mon,arhiia

Sto ie republika, dto l i monarkija? Jedna i druga samo je rieE,

samo forma. A fto je stvar? To, da svi drzavljani budu, koliko je najviSe

rnogu6e, slobodni i srecni. SuZnjem i nesre6nikom moZe Eovjek biti

u republiki kako i u monarkiji, slobodan i srerlan moZe biti u ovoj kako

i u onoj. Nu koja daje ve6e jemstvo sre6i i siobodi? U naEelu, znan-

stveno stoji istina, da nii ima razlike medju republikom i monarkijom,

4/t8

osim 5to u repunajviSe dostojanikom svega nablaZenstva, 5to

Ali na vrhrstanovitom toEmnogo stupnja.se ima taj posrmoZe znanost rdrZavljana. Tkoza dovjeka? Tone moZe nitko,i druge okolnoikoji pita hranu

Ima okolnou kojih je boljeevo kako stojivladare, sva jepostali tudjim 1sva je pri l ika, d

U istinuo ki medju englezldisti jom demokrfrancezkim? NilDok je narod sokolnostih, kakrpublika. Jer, doi znadaja ojednalrnije ,sigurna, do1narodi veselo pr

Kako u zlihse o monarkij i . Ii nije buntovnihe

OporavljerFranceza. Nije inojabe i vani, kocnajve6ma stoji oc

)r ih

renja

iSto

!esto

i i ja ?

emu

b r t r .

:b i t i

tohe

rbra

ena.

' c e

j".r.

ne

!vo l

l rac

ika ,

anJ-jsk i-om

le c -

,'iie

bit i

,rko

an '

)m"

osim .to u republiki svaki clrZavljanin rnoZe zauzerj najuzvi.e'i je mjesto.najviSe clostojanstvo svoje domovine, da moie biti .,r l"du.o*, zastup-nikom svega narocla. To je, croista, vrhunac savrsenstva dr2avervrhunacblaZenstva, ito ga dovjek rnoZe na zemlji dodekati i uZivati.Ali na vrhunac ne moZe se skoiit i , nego se je morat penjati; medjrrstanovitom todkom i medju vrrruncem savrSenst'a i braZenstva irnamnogo stupnja. Te stupnje tre6a prcvalit i , za clo6i na vrhunac. Kakose ima taj posao obavljati, i kada se je cloprro na vrhunac? o tomumoze znanost razpravijati; ali sudca bezpr:igovoma ni tu ne ima osimdrzavljana' Tko moie bezuvjetno kazati n. pr. riar<o'a je hrana najboljaza dovjeka? To moZe znanost kazat i u naie lu; a za pojec l ine sruEajene moZe ' itko" osim ako mu kaie5 'obu, stanj"

". l.urrl iu, poslovanjei drrge oliol*osti iovjeka. u driavn' zivotu c'{avljani su taj dovjek,koji pita hranu, i sebe i svoje okolnosti najbolje pozna.

fma okolnost i , u koj ih je bol jeu kojih je bolje da on bucle stalan.evo kako sto j i u tomu pogledu. Ivladare, sva je pri l ika, da bi bil i ppostali tudjim plienom. A da ne budu poljaci izabirali svo;e vla,lare,sva je pri l ika, da bi poljaika i danas stajala.

u istinu, koja je raziika meclju rrucri kojom republihorn n'vdarai rnedju englezkom kraljevinom, monarkijom; koja .azlika medju naj.cisti jom demokrati.kom repubrikom i medju danaEnjim cesarstvomfrancezkim? Nikakova nije razlika, izuzev onu u pogreau na vladare.Dok je narod suclac i ravnatelj svojega stanja, prava je monarkija 'oholnostih, kakove su danas ., Eo.op"i, sig'rnija i pri jatnja ,.ego re-p'blika' Jer, dok svi drZavrja'i nisu na znatnu stupnju prosvjetrjenjai znaEaja ojednaki, i dok je u susjeclsrvu protivnih Zivalja, clotlc :-eprblikanije sigurna, dotle izabiranje vlaclara zadaje nepririka, kojim za ute6inarodi veselo pr is ta ju na v jeEnost v lac iara.

Kako u zlih monarkijah o republiki, tako ' zl ih republikah racrise o monarkij i ' sre6an i srobodan narocr zado'oljan je s'r,ojim stanjem,i nije buntovnika. koji bi ga krenuo.

>3

oporavljenje l 'rancezke stoji samo od parneti, od mudrostiFranceza' Nije im closta, da se oporave kod ku6e, nego treba im da seojaie i vani, *od drugih naprednih, slobodoumnih 'arotla. ovo obojenajrrsfrns stoji od butlu6e vlacle francezke.

449

U danasnjemu stanju svoje domovine, Francezi bi morali, po na'

Eemu suduo uvesti pravu 6istu republikansku vladu. sanoo ova vlada

moze oko sebe skupiti i sloziti sve, 5to je najboljega i najplemenitijega

u narodu. samo ovoj vladi nE moZe nahuditi rukovet kraljevaca ni

rukovet carevaca. samo ova vlada moZe pravom, tako reku6 svom sna'

gom naroda raditi kod ku6e i vaui' Nikakova monarkidna vlada ne

moZe nikoje to dobro uEiniti.

Jer, bio monarka tko mu drago, on r6e proti sebi imati ne samo

druge monarkiste, nego i republikance, a danas je u republikancih sav'i,ivot, sva snaga Franceza.

svaka monarkija -oo" ." 'na uStrb jednakosti drzavljana ponaj'

ver6ma osloniti na koji staleZ ili, gdje staleZa ne ima, kao u Francezkoj,

:na stanovit razred, die'l puianstva. Kako se oslanjahu Bourboni na

crkvenjake i makar samo naslovno plemstvo, Orleanac na gradjanstvo, Na'

poleon na seljane: tako 6e opet sutra novi mor:larka raditi, pa bio tai

monarka sasvim nove krvi, bio isti plemeniti Jules Favre ili Garnbetta.To je zlo naravski priraslo svakoj rnonaririji'

IJ svakoj monarkiji kote se naravskim uadinom ulage, licumjerci.

Jer svaki je monarka 6ovjek, a svaki Eoviek irna svoiih slabo6a. Bio

monarka zakonom vezan kako ti drago, od njegove volje, od njegove

priklonosti i naklonosti premnogo stoji 6to pojedince usreciti ili une-

sre6iti moZe. Dakld pojedinci, za pribaviti si koristo za odtisnuti od sebe

5tetu, drZe se monarke, i to svaki ga Ekaklje na onomu mjestuo gdje

,monarki najve6ma godi. A doista, lakEe je umiliti se makar kako

-jednomu iovjeku, monarki, nego milionom du5a, nego narodu'

svaki ulaga, vi5e manje, veZe svoju budu6nost, sa budu6noS6u

monarke. Time ulaga ostavlja narod i domovinu, paEe postaje im pro'

tivan, i dime je viSe takovih ljudi, time gore po narod, po domovinu'

po svako ob6enito dobro.

svaki monarka ima obzira napram izvanjskim monarkam, naprama

svojoj obitelji, svojoj osebnoj budu6noeti. Kada ti obziri dojdu u sukob

s ob6enitim dobrom narodao tada sasvim lahko Zrtvuje se dobro naroda

" onim obzirom.

Nijednoga ovoga zla ne irna u PreYoj republiki' Tomu je uzrok'

da se ona zla, ni njih nijeduo, ne moze u republiki ni zale6i, a hamo

.odrasti. ovdje bo danasnji vladar juEer bijase: i opet 6e sutra biti prost

drZavljanin. Njegova obitelj, njegov rod, njegovi prijatelji pomieEani

,,su u ostalih drzavljanih. Ako on nevriednu Stogod narnakne, sutra 6e

450

,oevriednu drune ima vremerraditi.

Relcosmo,da predsjednilbiti ni jedan i.bez dvojbe, pr'ne bi bilo drugdignu svoje kr

Mogu6e jtni Orleanac nida od njih sva

Ali okolnrnjega. Malo prihrpu svojih strona do5la na ismotali bi i kr,stija im,a prijati trovanje naro

A Sto je silpredsjedirika iznarod bez mirater bi iz njega pse ne bi moglaprije 100 godin

Samo kadakad'svojakari sbez straha i EteBonapartei.

U nasljedninekoji naEin racregencija. Pod tili drugaEije neieljadi. I ra Eelj

Odita je stvrjedni na raiun,voran za tudje ivladara i rade ne

o na-

vlada

ti jega

ca ni

I Sna-

la ne

samo

h sav

ronaj-

ezkoi',

ni na

o, Na-

io ta j

b e t t a

l je rc r .

r . B io

egove

I une-

i sebe

, gd je

hako

no56u

l p ro-

ovinu,

prama

sukob

raroda

uzrok,

kamo

pros t

Liedani

tra r6e

'nevriednu drugi oteti. on ima snagu samo na koliko sruia narod. onne ima vremena' ni sredstva, ni jakosti, a time ni vorje za svoju oseburaditi.

Rekosmo, da je' za Franceze prava, dista republika. Time verimo,da predsjednikom repubrike, barem dok se ona ne ojadi, ne bi snniobiti ni jedan 6lan iz biviih dinastibez dvojbe, povjerit i republiku Bne bi bilo drugo nego dati irn prilihrdignu svoje hral.ievsko ili carsko n

Mogu6e je, barem mi moZe-o ponisiit i , da ovaj ias ni Bour'onni orleanac ni Bonaparte osebno ne bi radio o ,ooo""Li' i . sudimo bo.da od _njih

svakoga moZemo toliko otadberridtva o6ekiv,ati.AIi okolnosti, u kojih dovjek Zive, prejake su, desto su jade o,lnjega' Malo prije napomenusmo ulage. svaka dinastija, i francezrra, imahrpu svojih starinsrcih uraga, i 3os i i dob'a na rojeve drugih, dok biona do.Ia na delo

f1Z-ave, makar kao predsjednik republri.". Ool ,rtu*"smotali bi i krenuli bi toga predsjednil a na zlo. Svaka francezka dina-stija ima prijatelja i izvan F""o""Lk", i predosta novaca za hodkarenjei trovanje naroda, i mnoZinu glupu i nezauzdanu. koja se dade meEiti.A 5to je sigurno, ovo je: narod se ne bi uzd,ao u iskrenost nijednogapredsjednika iz dinasrija' Time bi predsjednik stajao bez snage prave,narod bez mira: t ime bi se danadnje stanje samo to ve6ma pogordavalo,ter bi iz njega preveliko zro nastati mogro, a na nikakov uadin Francezkase ne bi mogla oporaviti van po.ev ooi5" i onako, gdje i ka*o je poieraprije 100 godina.

kada njezin duh obuzme sav narod,dkari svu snagu izgubeo samo tadadnici republika Bourboni" Orleanci.

+

ieljadi. I ta ieljad zove se regencijom.odita je stvar, da je to veZ i u na.eru najgora vrada. u njoj bo radejedni na radun, u ime drugoga; onaj, koji ne radi, o" -oi"" bit i odgo-voran za tudje iine; oni, koji rade, zakranjaju se pod svetost zakonitavladara i rade na svoju; ovi, koji ."i", o" drZe se ;"t o

""r"o" prisegom

'151

ni zakoni. U tomu stanju stvari nije mogu6e, da dobro ob6enito ne'

kvaruje, da ne bude smutnje, da narod kroz nekoliko godina n3 nazaduje.

Ta je nepril ika prirasla nasljednoj monarkij i . Jer smrt nije s nikim.

uEinila ugovor. K tomu, praktiEnost dopu56a, da se vladar moZe odretir

vladanja. To je kako najpogibeljnije tako i najbezumnije naEelo. U

despocijah bo vladari kaZu, da su vladari po milosti boZjoj, dakle orri

mogu prestati vladati samo po milosti boZjoj, a ne po svojih hirih.

U drZavah zakonitih nitko, dakle ni vladar, ne moZe se svojevoljno

ukloniti duZnostim naprama dr1avi, naprama narodu i domovini. Ovdje,.

kako se svojevoljno ne postaje, tako se svojevoljno ne rnoile ni prestati

bit i vladarom.

I u despocijah i u zakonitih drZavah odre6i se vladanja u istinu

znamenuje cielo vladanje dati drugomu, koji na to ne imadijade pravo.

Tko moZe dati cielu haljinu, taj ju moZe i razkomadati, p,a na komade'

razdavati: tko se svojevoljno odride vladanja, taj moZe, istim pravom,

vladanje razdielit i i drugim povjerit i, on moZe to isto, i t im istim pra-

vom, tako uEiniti i cielom drZavom, Napokon, priznati ono naielo

znamenuje dopustit i, da se javni posli i odnoEaji zamrse, i da se raz-

mrSivanju ugxru upravo oni, koji su zamrdenjel uveli.

Razumieva se samo od sebe, da vladar bolestan i l i druga6ije

nemo6,an ne mora vladati. To on niti ne moZe, nit i ne smi. Ali tu nije

odreknu6e, nego je moralna smrtr nevrstnost za vladanje. Nu o toj

nevrstnosti ima narod suditi, ter do njegove osude ne ima nevrstnosti.

ni prodke od drZavnih duZnosti.*

Mi ne moZemo promislit i razumna i poStena Eovjeka, koji u

naEelu nije za republiku. Ali kada dojde nadelo do upor,abe, do izvr-

56nja, onda moZe nastati razlika, i za republiku ho6e se republikanaca?

dakle ako ih nije, razuman i polten iovjek ostavlja tu vladavinu za

vrieme i hvata se druge, koja je u danih obstojnostih bolja.

*

Vladavina je hako i hrana i odje6a: uviek Eovjek treba biti hranjen

i obuien; ali po razliEnu stanju zdravlja i godiEbina, 5to mu je danas

koristno, sutra moZe Skodlj ivo bit i. Ima okolnosti, u kojih je republika

bolja od monarkije, ima ih, u kojih je monarkija bolja od republike.

Glavna drzavni[ka mudrost stoji u poznanju tih okolnosti, a ota6be-

niEtvo stoji p ,tom, d4 se' probere vladavina, koja okolnostim najbolje

odgova4a. u svakom teZku stanju Rimljani su uveli diktaturu, ter su'

'u neugodnih olzaltoni. Nisu se

Razumi sese vladar smatripokoljenju, onproSlost, sadaEn

Svi ovi ljurtaka, i iz slaborprobitkom. Ti Ito ikako mogu6

U republik.odredi. Tu ne irili prvi, ti se sutebe. Vladar ne,za se dobiti. Tne bi smilo, kao:morali ljude vo

U svakoj vda ih bude dimrda im na put sti'mjer. I u mouar'nalaze ljudi na

Ali u monarekosmo, vladarnegoli komu daci bezuvjetno slu5'se drZati svojihi t . d .

Monarkija ijedna, ima ih u I'koja

najpodpunijpravici, slobodi,i on uviek pravo,prevari, on se la

Za nas su vlodgovara potreba:

452

o n eduje.

rikinrdretlrr . Ue orri

oljno)vdje.

estat l

istinu)ravo.'macle

avom,l pra-

a 6eioe taz-

gadije

u ni je

o to j

inos t i -

io j i u

t izvr-

anaca.

\ I Za

ranlendanas

rublikaike.

otadb6-a jbolje

ter su

4\

>:<

Za nas su vladavine kako i odje6e: najbol ja je ona l ioja najbol jeoclgovara potrebam naroda.

453

Regenciia

Nu, kaZe se, sre6a je monarkijA, da su vladari po nekoji naiin'

vjeEni: dok jedan umre' drugi dolazi na njegovo mjesto, bez priepora'

i bez komeSanja. u naEelu, to stoji; ali 5to, ako je malodoban vladar

kojemu priestoljil pripada, ili vladaju6i monarka ode u izvanjski rato

ili na putovanje, ili je malcar samo za vrieme bolestan?

Tko 6e tada vl,adati? To je preteZko pitanje, pa bilo da regenciju,

imenuje sam vladaju6i vladar, ili da je ona zakonom ovako ili onako

uredjena. Jer tu lahko moze na vladarstvo do6i oseba, koja nije za ova'

zvanje uzgojena ni poduEena, dakle nije mu doraslao i uviek tu vladar-

stvo radi samo na raEun budu6ega vladara.

Tu ne moZe biti bez spletaka i bez vraZtva: regencija je uvielc

najgora vladavina. Zato je, samo iz prieke nuZde, uvedeno, da vladari

oko 18. godine postaju punodobni, za da se trvenjem i smutnjam 5to

prije na put stane? vladar bo i osrednji ima ve6u veliEajnost neg ikoja

regencija.

Despocija

Gospodo, u najprostijih crtah razloLih, za5to mnogi ZeIe namjesto'

ovog ustava iskrenu despociju. Ja mrzim nju i njega: nu kad bi doSlo

do probiranja, ja bi nju kao manje zlo odabrao. Zivio sam pod njomo

zivim pocl njim, dakle oboje priliEno poznam iz vlastitog izkastv,a. za

iskrene despocije bija5e pravica, sigurnosto blagostanje, moralnost neiz-

mjerno vi5a, nego se ima za ovog ustava, koji narode, uz manji prihodo

stoji viSe nego Eetverostruko napram onda. za iskrene despocije, kod

javnih sluZbenika gledalo se na znanje, na marljivost, na ponasanje -

oni imadijahu samo zakon izvr5ivati, i pazilo se na to. Danas ja ne vidim

nijedno to naEelo u Zivotu. *

Diispocija i despotizam, ustav i ustavnost rieii su; a stvar ieo da

narod napreduji:, u prosvjeti, u blagostanju, u moralnosti. Po razliinih

obstojnostih imaju se vladavine uvadjati, mienjati i popravljati; a uviek

je najbolja ona vladavina, koja najbolje odgovara svrsi, 5to ju napo'

menuh. Rimljani su Eesto bili pod vrstom despota, t. zv. diktatorom, i

onda su bil i najsre6nij i i napredovali su'

*

Stara je istina, da je najgora vl,adavina? najteZe stanje vladara

ondje, gdje on ne stoji ili ne moZe stajati nad strankamio nad staleZi'

nad pasminami, u ob6e - nad skupinami, kojim se ho6e gospodovati '

454

nego stoji ilikoji nije mogjer naSa krurstoji pod uplinad ostalimi,

U iskrenjer im je jed

izgovorom ilpotrebam il iVladar lakSepodloZnika c:

Mnogo j,

zakona, gdjeima ; da ima :rivati potreb,njihove rodbmnoZine strirdruZbe moZe

i htjela, ne npine nateZu sjednake joj.

Ako seoiitovane, u :nikakov poje

zadirkivati, zipedepse. U z

Ako li sdrZi nadela:(a Deo rex, ai daje, a tzvaako se u javn:

i krivo prisiza

naEini on uzi

rir

raart to

ju

i o

r'o

nego stoji i l i rnora stajati pod njiho'im uprivom; i l i gdje vratra vladar.koji nije mogao izvesti, Ito je kanio. po nesre6i, to ;" obojl;"; "*;jer naia kruna pokuiara je vradati absorutisti.ki, ali se o4" a"ro, i orrustoji pod uplivom dviju narodnosti, koje se ne odrikuju nircakvim dobromnad ostalimi, koje su im Zrtvovane,

IJ iskrenoj despociji ne moze se driavljanin na drzavljanina tuZiti,'er im je jednako; jer jedan drugoga ne rnoze pod ovim 'i pod onirnizgovorom il i povodom izrabrjivati. Narod rakie moze zadovorjavatipotrebam il i pozudam vradara i njegove razrnjerno rnalene okorine"vladar lakde rnoze. biti nepristran, i""" -o stoji do uzcrrzanja svihpodloZnika ciele drZave.

Mnogo je gora, pade najgora despocija druZbe, okrinkana obsjenomzakona, gdje narod misli - 1"" *,, se kaZe _ da ima prava" kojih neima; da ima zakona, za koje se u Zivotu ne zna. To o""od mor,a podmi_rivati potrebe i hire ne samo onih. koji imaju diel u vladanju, nego injihove rodbine, i pri jatelja, i sl jediteija, i istomi5ljenika, i ciele overrnoZine strina, i *uma, i tetka, i ujna, i svih njihovih. Svatko iz tedruZbe moze nekrivu dovjeku rkodiii" *rivu porno6i. Druzba, kad bii htjela' ne nnoze nepristrana biti, jer greda i radi samo za se. Nje sku-pine nateZu se za viast, i crok se jeclna iz nje makne, eto druge u stvarijednake jo j .

e ) \ T L A D A R

Vlast od naroda

Ako se vladar clrZi zakona, t. j . voije naroda zakonitim putemoEitovane, u njemu je veliEanst,ro ,r""".1r, ter je vladar svetinja, u kojunikalcov pojedinac ne ima pravo nikalco dirati, i ako se tko podstupizadirkivati ' za takova ne ima dosta o.tra suda ni podpune, razmjernepedepse. U zakonitu bo vladaru povriedjen je sav naroc.l.

Ako l i se vladar, po onu, nekaclanjih Stuar.ta i Bourbona, i t. d..daje zakon, puk je kraljevo krclo

is grex); ako vladar u nuZdi obe6ivaobe6anja i, dto bija5e dao, otimlje;

da,se opaki l judi od njega uEe lagatrnje stoji u tom, da se bilo kakoviminorn rie6ju: ako vladar nije najdo_

:kriI o

i a

loloa )

iaz-J

d

m

a

h

)-I

a

t

I

+.)J

,stojniji, najprvi sluZbeniko usre6itelj naroda, onrJ.a za rj"go,r,lob""oone treba nikakova zakona, i na dugo nikakov zakon i nitko ne moZe mupomo6i .

{<

U clrZavi ustavnoj nit i smije kralj imati kakovo pravo, koje rnunarod ne ustupi, ni narod, u koje kralj ne privoli; u prvom bo sluEajuleZe se despocija, u drugom nered: u obih skupa nesre6a za narod i zapriestolje.

*

Mnogi se EudiSe Ljudevitu XIV., te ga osudjuju poradi izreke: >Jasam drZava!< On imadijade krivo, u koliko je to u nepravom smislugovorio, izdavaju6 sam sebe za svu driavu i sav narod. Ali u pravomsmislu izraza svaki drzavljanin svih ikoliho prosvietljenih, slobodnih isre6nih naroda onako 6uti i govori. Njih svaki smatra se udom drzave.od koje dobiva slobodu, pravicu, sjegurnosto blagostanje, prosvjetu, i sveblagodati, koje bi gubil i, kad u njoj ne bi bil i i l i kad bi iz nje izstupil i.

Ako je jedno udo ranjeno, onda cielo tielo boli. Ako ih vide boluje,tielo je tim slabije i nemo6nije? te mora propasti sa udi, ako se ova zavrieme ne izlieEe i ne zaklone od rana i ocl vriedjanjA.

Vladarske orline

Hrvatska je stara: ,Boj ne bije sablja ni lumbarcla, Ve6 ga bijesrdce u junaka<. Tako eto misli i g. Dragomirov: jedan Eovjek osvje-doEen o svetosti stvari i voljan braniti ju, pa slobodna kretanja, vrierl ivi6e nego pet Zivih klada il i robova pocl toljagom.

Kad g. Gurko ne Stedi svoj Zivot, razumi se, da ne Stedi ni onajdrugih. Kada se pokaZe pril ika znatnu dobi6u, i l i nuZda narene, svakipravi vodja radi kako i g. Gurlio: on udara, pa tko propao tko ostao,samo kad je uz taj uvjet osiguran velik, moZda odluEan uspjeh.

x

Ako se car poistovjeti sa narodom pa se svojski zauzme za njegovuiast i sre6uo neka se nikoga ne boji, a u protivnu sluiaju nitko mu nebude pomo6i, ter ne 6e biti dudo, ako ga narod svojoj sre6i Zrtvuje.Jer koliko je vladaru do naroda, toliko je i ima hiti narodu do vladara.

*

Strah ne stoji od niEije volje, on je svakom Eovjeku vi5e manjeprirodjen. ugledu vlaclara nitko nii im ne moZe na5koditi koliko on sarn.

456

ako pokaZe,vladar bojna

Riedho .turski. Ali uditi drZavi, avrline.

Navlastarnjegov bija5evladaru ne slveselo prihvarCezara nego nslab vladar. Nje pod njim r

Od slaboiwrieme, ovo jrkoji bi uz Nal'sultane oni ne

Puk Jtuje

Puli ljubi

Nu zname,s onim u >Jourt. j. da narod rbit i po Aleksaustvar, da bi rurvjeruje vladaru,'osviestio, da ra:svojega.

Gdje god bmjeste bitange, ii u sabor namje

Nasiekosmo,ni varati u javn

) ranu

e lnu

ako pokaZe, da se boji. To je najteZi uclarac njegovoj dasti, ako je onvladar bojna naroda, naEelnik vojske, koja nije samo za svedanosti.*

Rieclko je na6i osebno pleneniti j ih i podtenij ih vraclara negoli srlturski' Ali u vladaru nisu dosta osebnl krjeposti, paie one mogu i iko-diti driavi, ako s njimi nisu zdrazene i drZavniike, i orr6e vladarsrievr l lne.

Navlastan znaEaj n. pr. Cezara ne bijaie najboij i; ali javan znaiajnjegov bijaSe veliEanstven. svaki pametan narocl, ako oba znadaja uvladaru ne skladaju, ostavljaju6 osebne vrrine i mane osebi njegovoj-,veselo prihva6a njegov javan znaiai, i radje gleda na svojem priestolju'c-ezara nego n' pr. Te'odozija, koji osebno bija.e plemenit muZ, ali dostaslab vladar. Ni veliki MiloB obrenovi6 ne bija5e osebno s'etac; ari srbijaj" pod njim drugaEije stajala nego pod >po5tenjaci<.

Od slabo6e javna znaEaja sultan6 dolazi sve zlo Turske. I u novije,-vrieme, ovo je ca'stvo pokazaro Re5ida, Fuarla, Alia, Midhata, ministrekoji bi uz Napoleorre, ttz Viktora Emanuela, bil i .udesa poEinil i , a uz'sultane oni ne mogo5e nego samo ocl danas do sutra zapetljavati.

*Puk Stuie osebne zasluge, i meclju njimi nada sve junadtvo.

xPuk ljubi u vlaclaru stalnost, ivrsto6u, odrielehost, ponos.

N* znarnenito je, da se ovaj ". lopirrrit

u pogleclu poljadke slaZes onim u ,Journalu de G6n6ve<. Ako je istina, ito onaj dopisnil i kaie"t ' j ' da narocl ne vjeruje caru ni njegovoj vlacri, to 1" ,r"1go." ito rnozebiti po Aleksandra III., a najbolje fo o""od. Do sada bilade neEur,",rustvar, da bi ruski car lagao iri zaclanu rie6 pogazio. A taaa narotr nevjeruje vladaru, tu je clokaz ne samo cla je narocl varan? nego i rla seosviestio, da razsudjuje i da sam radi za se ne zana5aju6 se na vratrarasvojega.

Zli t;ladari i narod

Gdje gocl bitange, clojclu clo vlasti, oni umjeste bitange, i drZe ih, i gclje god je bitangai u sabor namieS6a bitange pa ih dri, i.

v ladu i na pr ies to l je na-na pr ies to l iu . on u v ladu

Nasiekosmo, da u drZavi prava nitko ne ima razrog ni 'uZdu lagatini varati u javnih posl ih; ono povjerenidtvo. cla bi i ht jelo. ne rnoze

457

) m ur6aju

i z a

: , JA

misluavomnih iiave.

r sveupil i.r luje,va za

r b i je

)svJ e-

, r ' ier l i

onaJ

svaki

DStao.

lgovu

lU ne

tvu je .

Lc la ra .

nan je

r Sam.

to nijedno uspjeEno raditi. Javnost. sloboda tiska, osiguravaju svakoga

proti pokuEajem one struke.

A i bez onih straZara, gdje je na priestolju muZ razuman i po5ten'

tu su ocl vladara do poljara svi javni sluzbenici kakovi imaju biti, tu njih

jedan u drugogao 'a narod u njih svakoga ima neograniEeno povjerenje'

tlok se ne dokaZe, da ih ga koji ne zasluZuje'

svake dvojbe, i to je - nesre6a naroda'

. . . Nijedan vladar ne moZe i" ""aiti

proti volji drZavljana' ter'

ako ga radi, to je tlokaz, da je zla jaEa strana drZavlj'ana',<

izvanjskom nap,adadu lahko.

korist radnje, on 6e samo hvaliti'

Akrvikati -

pla6u, i

NaifazumnIiskrenosnoviti snaiin va

kojega sEvo

natjecatisavjetnil

da dto nadom tozakonitprevrata

i UngariProl

u svoj srdja5e sarmogao? zto uvrednekolikoiezne i rjednoga Ida je prron je po

Istotakovimi

volio bit:danas seili proparsvjetovan

Akoizvan Un1podpuno r

458

n

he "

ih1

t n

ru

t l

a .t

j e

tu

a a

i l in,

. .

Ako li se ne radi o njegovu dobru, i l i mu se ne dopud6a po volj ivikati - neka se radnici priprave kotr prve nezgode primiti zasruzenupla6u. i rnoZda preho nje.

N.adin, kojim govorite, oi ,r"f-uo;e ne dolikuje 'ladaru ikolikorazumnu i vriednu, ni t ieru, koje se bar samo 5tuje. Tu ne ima muZevneiskrenosti, koja je vazda na mjestu, nego je tu ona poniznost, koje sta-noviti stupanj znanost zove potidtenod6u, narod pako hrdjorn. Takovnadin vazda Skodi i vladaru, naprama kojemu se upotrebrjuje, i narodu,kojega se zastupstvo njim sluZi.

Evo: po srnrti Josipa II. uclari ie se municipija hrvatska i ungarskanatjecati u prituzbah proti onda5njemu stanju. Leopold II. imadjauesavjetnike, koji bijahu muZevi i razumni i po5teni; oni mu razloZi5e,da 5to najZeS6a municipija govor:e? to sav narod misli, i da 6e prvom prigo-dom to i u6init i. Leopord II. opazi temeljitost te predstavr.e i stupi nuzakonit temelj. To je uzrok, da se je dinasti ja otela za onih vetikihprevrata? a da toga ne bude, za oslobodit se, narodi, poimence Hrvatskei ungarije, ne bi bil i dekali na progras Napoleona i. i , s"naobrunna.

Protivno, za Karla X., nekoliko zastupnik a ka?,e u adresi, dakakou svoj smjernosti, da sigurnost domovine nije ujemEena. Karlo X. ima-djaxe savjetnike, koji se takojer, kako sam i iz ovoga reskripta opazitimogao, zvahu mudri, obzirni, ponizni, prikloni i t. i . Oni kaza5e, da jeto uvreda velidanstva, da je to znak prevrata; da tako misli samonekoliko razuzdanih ljudi, da tomu treba na put stati, da sav narodiezne i umire za Njegovim VeliEanstvom. I(arlo X. povjerova, pade iziednoga bezzakonja u drugo, te opazi istom kad bija.e izvan Francezke,da je prevaren. u nadi, da r6e se narod oko njega skupiti i azdr?at ga,on je polahko putovao, nu uzalucl je pomo6 naroda izgledao.

rsto ta*o posljednji hralj napuljski, odgojen po takovih vjernicih,takovimi mazoti zadojen, koji su proti narodu i srobodi, govora5e, da bivolio biti austrijski desetnik, negoli ustavan krarj, nu

-onaj nesretnirc

danas se sakriva tucljirn redarstvenikom. u ob6e, ja bi rado znati prevr,ati l i propast dinasti je, koje ne osnova5e i ne izvetro.e zli savjetnici i zlosvjetovani vlaclari.

Krclj i Hruati

izvan ungarije, koii su pod njim: arro krarj toj kraljevini povrati njezinpodpun' ug:ovoran, prisegami potvrcrjen ustav; ako krarj tu kraljevin*

459

Hrvatsku kao kraljevinu samosvojnu uvede u medjunarodno pravo; ako

kralj izpravi krivice, naknadi 5tete, 5to 6u na5emu narodu pod gospod'

stvom Habsburga kroz vjekove uiinjene: onda, mi svjetujemo, mi

zaklinj6mo narod hrvatski, neka pristane rrz svojega kralja, i neka ga

brani proti njegovim neprijateljem onako, kako kralj pokaZe da brani

narod i pravo kraljevine Hrvatske.

Mi se rtadamo, da se praznimi riedmi, sladkimi obe6ivanji ne 6e

pustit i narod hrvatski ve6 nikada i za nikoga upotrebiti proti samu sebi,

proti svojoj sre6i.Ali, re6i 6e nam se: to kralj ne 6e, to kralj ne moZe uEiniti.

Na to mi ne imamo drugo nego ovaj oclgovor: dakle dogodjaji budu

sudil i narod i kralja.Mi smo osvjedodeni, da bi kralj pri je 23 gocline sve ovo bio

Hrvatom povratio radje negoli bi bio pretrpio Zrtve', koje pretrpi.

Nakon nove 23 godine, mi smo jo5 tvrdje osvjedodeni, kralj bi Hrvatom

veselo nudio jod viSe negoli je ovo, 5to od njega jo5 danas pita narod

hrvatski i njegovo pravo, ter duZnost i prava korist kralja i obitelj i

Habsburga.Po nas, sigurni smo, ne bude clo6i vrieme kajanja. Ne do5lo ni

po druge.

f ) vLADA

Pametna i poEtena ola.da

Napomenusmo razliku medju jedincem i vladom il i drZavom'

Onaj, stegnut na sama sebe, moZe kako ho6lv sre6u pokudavat' Vlada

ne gmi na sre6u radit, ona, osobito kacla nije primorana, ima se drZati

onoga, 6to sigurno posjeduje, radje negoli se upu!6at u nesigurne posle.

*

Ikoliko pametne i poStene vltade duvaju narocle ocl pokvarenja kako

i od kuge. U pokvarenu bo narodu ne ima duga[ak obstanak nikakova

vlada. *

Nitko ne zna sve, nitko ne moZe sve. U 6ovjeku, koji je na vladi,

najmanje je zlo da ovo i l i ono rre zrla i l i ne moZe udinit i, a najve6e je

u njemu dobro ona vlastitost, kojom znanje i snagu drugdje najde i za

dobru stvar upotrebi.

460

Vlad, jakan, nda se bojinatrpa ZeirEkanja,

U r epravicu, rpa ih zatrvolji, tkokad ho6e.

Tu nipaze bulgrpotopa n€

Bio uuvesti biloiim vi5e dnika, moZc

Ako sprotivnika,

ako si ih j,Dok je izvato bo ima 1a dok stuprabiti, nu pne one, koj:stvar? na u(

N u Iako je svoj ,u monarkij i ,drugoga bar

Tako mvladati protg., Rouher rustavna, sloldespocij i, pr

o; ako

o6pod-o, mirka ga

brani

ne 6eu sebi.

budu

ro bioretrpi.'vatom

narod)bitelj i

rSlo ni

Zavom,Ylada

drZatir posle.

a kakokakova

r vladi,

ve6e je

d e i z a

Jaka oladaVlada, koja radi kako eto i

>jaka<, nego posve slaba, upravoda se boji jer je kriva, ter se drZinatrpa Zepe dto vi5e moZe. Jaka virikanja, nego Etuje i drZi slobod

Tu nije dudo, da mir vrada; ari kakav i kako dugo? Na to nekapaze burgarski i srodni im obrastnici, a nami je dosta Sto moZda u o6ipotopa nacrtasmo stanie te zemlje po sliki nlezinih rtitoit ".

Ministar

roban i vrstan? namjeravao u Zivotosnove? uviek mu je dobro da imarda mu nije koristno da ima protiv_

, Nu bio ministar kakav ho6e i namjeravao raditi Sto mu drago,ako'je svojevoljan, on se ne mora na sabor, na narod obazirati samou *onarkij i ' i samo ako je vr,adar za istu stvat zauzetr pa n€ moZe rahkodrugoga bar onakova ministra na6i.

najslobodnijoj zemlji, s manjinorni ne bude imao ve6inu, bio bi

:ona Itrf., prem Francezka bijaEe; danas g. Bismark, u okrinkanoja gospodovati.

461

O despocijio bilo otvorenoj ili okrinkanoj' nije vriedno govoriti'

u njoj bo je vladar sve, narod nije niSta' Da li u njemadlcom saboru sjede

auo" fo ; i o ; "go t i i l anov i , i l i d rug imaka r l cakov i ' i l i nan j i hov ihm jes t i hleZi onoliko gnjilih krumpira, u stvari je sve isto: 6to i kako car ho6eo

to i tako mora biti. U takovih drZavah samo se traili Livo orudje' koie

6e najpodpunije izvr5ivati volju gospodara'

Up rav ihmonark i j ahv lada rup ros tos to j i i za l r i r a t i r n i n i s t re ;on ihm o i e u z e t i n e s a m o i z m a n j i n e s a b o r s k e , 6 t o n e b i v a b e z p r i e k e n u Z d e on e g o i i z v a n s a b o r a . o v d j a p a m e t n i r n i n i s t r i n e v e Z u s v o j o b s t a n a k uvladi na malenkost, nego- samo na velike stvari' a za takove redovito

uzimlju orre) za koje su skoro sigurni'

Ako se dogodi sukob medju vladom i medju saborom' tu ima raz'

jabnjenja, koja obiEno priepor poravnanju; ako aztreba' razpusti se

sabor, pa se gleda au doitl" pogodo" ve6ina; a' u najgorem sluEaju' vla-

d.ar ne prima ostavku bar svih ministra, i'ako iu primi' on opet zovne

u vladu glavnoga ministra'

Kad sabor opazi to postupanje krune' bio on makar kako proti

-ioirt"o, oo od*ih uvidi, da tu nije druga' nego ili prevrat ili s 6aE6u

borit i se po mogu6nosti. Bez skrajne nuZde' u zakonitoj drZavi' sabor

ni narod ne dadu se na Prevrat'

Ne samo od prevrata ih odbija Stovanje naprama vladaru i njego-

voj obitelji, s kojimi je poviest narod'a i njih mnogih probitak skop6ano

o"go ooi -znada,

dt bi p".*"at bio ve6e zlo od onoga' koje trpe kratko

vrieme, slidno bo .rurrridoo stanie naroda nijedan pravi vladar ne 6e i

ne moZe dugo trPiti.

Ako se izvadja velika stvar, koja duglje vre'mena zahtieva' sabor to

uvidi pa pristane uz vladu; a prevrat' to skrajno sredstvo' ako ga tu.ztte-

ba. uviek ima u 5akah.

Ali to utoEi5te', koje miuistar moZe imati u monarkiji' on nikako'ne

moZe na6i u republiki. Ovilje bo s naEelnikom drZave nije svezana pro'

Slost naroda; ni budu6nost naroda od njega ne stoji ve6ma nego od

drugoga; zato tainaEelnik, da bi i htio, ne moZe braniti ministra' proti

koj"-o se narod kroz sabor iziavt - dolc ministar zahtieva pa ne do'

bije povjerenje sabora, ori je bezuvjetno prestao biti ministrom' Brane6

t"to"" ministra makar kako, predsjednik bi republike sama sebe upro-

pastio.

Francezprije nego jigra je napr

S oveproraduna: rtoire); tu vl

U drugtZll l;a;r ndinit'doteie.

Polag srudini i izvanjesu, u zakon

Francezlako ne imazakona, koji.on ne pazi npodZupani i :

Gdje jesvojemu vi5e:pusti, tet jar,pitaju svoje r

"A.ko su s.mu pristranobiju pohvalu,

Bez dvojpripravni svojali malo ih jegledom vide, i

Ovakovi :sebe i drugede'sto ni5ta, mr

Nadelnicifzmedju Zuparoseblja, ako jruviek biva na r

Jer muZ ije samo za rje6r

M2

iti,:detih

6e,o je

ZupanFrancezi i rnaju poslov icu" koja ka. ie . r {a:e 1 l ;11i11 getrera la rodi

pri je nego jedan zupan. sluZba sudca, mi' istrao istoga vradara Jaia jc.igra je naprama sluZbi Zupana.

Folag svega toga, mnogi Zupan ne u6ini ni polovicu prvoga. mnogiudini i izvan drugoga'proraEuna. oni, iroji zaostaju, mogu Liti, i re.rovirojesu, u zahonu vjesti j i , i rnarlj ir. i j i ocl ovih, koji napreduju i iudesa dine.

ovakovi moZda uviek svrhu podpuno postignu; a oni rl '*gi muiesebe i druge drZe6 se umovanja i mrtvih p"""g""f", pa oprave nraro,de"sto ni5ta, moZda naopako.

Jer rnuZ i najvjestiji u zakonih, i najmarljiviji, i najpoiteniji, vrstanie samo za rjedavanje priepori, a za podzupana il i za Eupana on !e moZda

ih

de,i u'ito

taz-

6e

vla-

vne

roti

r66urbor

ego-dan,

atkorie i

)r to

zlte-

:o ne

pro-

o o d

proti

l do-

:ane6

upro-

463

najnesposobniji. Zupana i podZupana treba na djelu vidjeti' i suditi ga

samo po njegovoj javnoj up'aoi, a ne lo

piskaranju ni po rje5avanju

priepord. Za ove posld predosta je sluZbenika' a za javnu upravu pre-

malo ih je' lgranie na burzi

Nitko ne moi,e zarnietiti, du na burzi igraju ljudi' kojirn je to obrt'

A l i sva tkopoS ten i razumandrZ i imorad rZa t i zana j ve lu lupeZ t i nuoc la .

se u te spekulacije *t"u"i" rjudi vlade, Ijudi, koji, najprvo poznavajrr6

javno stanje domace i i 'vaojsko' u svojih Eakah imaju teEaj burze' pa

zato uviek mogu na njoj tlobivat' i uviek samo na Stetu' nepravednu

Stetu ostalih ,p"f.of"oi""Pade, ljucli vlade mogu' 6to drugda i rade' ne-

istinite viesti raznadati, i njimi se koristit na burzi'

Uzmimo o" n"ffi' siuEaj' o kojem je govor' 'Iunizki javni dug

iznaSa 125,000.000 f'""Ift", t' Jo""oi""h po 500 franaka' Recimo"da su

nekada te obveznic;;;;;""" po 300 fran. Koliko je siromaka muEilo

se i Stedilo, za kupiti i"kuto obvezoieu?! Kad je druiba Gambettina

udarila na te obveznice, u strahu

prodavali Po 125 fr' Koliko su ti tj

piosi oUt""nice Po 125 franka Pa da

.lobi.raju bez svake radnje, bez svak

papirih burze.

Ljudi vlade na burzi uviek igraju na sigurno' i zato uviek na

Stetu ob6in stva. Zalot, nepokvareno javuo mnienje smatra kra':lju i raz'

bojniEtvo post"rri*i] loai '"f"oo' obrti naprama takovu igranju ljudi

vlade,Ali nikakov zakon' nikakov nadzor' ne mrtie l jude

-vlade od toga

s ramo tnoga ig ran jaodb i t i ' Tob imogaou i l i n i t i sau ' rno ra l ' samoosebno

osvjedoEenje, da je ;;;;tut"" uoluo' Danas "t::

*-"-1'i*ro sve vlade

i njihovi tisi o"po"Jaoo-ili po'""ano bave se tim sramotnirn igranjem"

Tdko postaju milionari liudi; koji niSta dobra ne rade' a milioni ljudi'

koli i lbbro rade, postaju prosjaci'

Dobar

Izr'eka, da inirna'duEevnosto os

glas, dollkuie jedinceno ne drZavaD

ili *,*"nro, dok je sa sobom zado'

i nesre6a snadje, ona so'drZi-sami

vlada pi:uia'sea i 'na :drugri' i to ve6:

osvjedoEenie' mora podlagati ob6en

tali janska poslovi

objeSen. IJ ovomt

skom: najbolje je

ne slaZe, manjim

dobra a na zlu gl

Machiaveli iz

koji ne ima orui

Vojaici, kak

narod, ,a ne pojt

mienjati i mienja

NaSe jd nait

Samo ovdje ona

moEe, a njih svak

Slaba je nac

Dok se ne ima t

samo ne tem6ljitr

nego drZati se pr

Zna se, da j

mistik. Nedavno,

da je izvanjski p

nadvladati van n

Nitko, reie <

Dakle vi, rede cargospodaru, imat6

Spasitelju.Ako igdje, t

moicla nijedan c

464

laiue-

t..t -

L6

ta l i ja 's*a poslov ica, ko ja haZe: cra je onai , t r ro je na zru grasu, napor lobjeien. IJ or-ornu pogleclu rni bi rekli, da jer s vladom kako r sa ien_skorn: najbol je je , c la je i dobra i na 'obru g lasu; a gr i je se to cbojene slaZe' manjirn se zlom smatra, ako 3e na crob.r glasu nego ako jeclobra a na zlu slasu.

d

i_t

aIl l

t .

i

I

\-ti

e

J lach ia r -e l i i z r a r l iko j i ne ima oruZja.

Vojnici" kako i svi ostali javnitrarod, a ne pojecline l jude, ni vlade,mienjat i i mienja ju se. a osta je nar .or l ,

165

g ) \ ' O J S K A

Potreba oruijo

iz poviest i preznamerr i to naEelo:

Vojnic.i i zahon.

; r ropade prorok: ,

sluZbenici, imaju sludati zal<on ini sustave? ovi bo se svi moErr

koji ih sve uzdrZava.

I

)a

Polu-ala xojske

l i ase i e nade lo : ' i j ednu vo j sku ne hva r i t i ' i ' e r r uc r i t i p r i j e bo ja .samo o'dje ona clokazuje, koliko vrierl i, i tu njih svaka udini korirr 'mo'e' a njih svake mo6 stoji od tjeresne, od duhovne i od moralne snage.

slaba je nacla dobiti junaka iz iovjeka krZljava, neuka, zlo.esta.Dok se ne irna onaj prorraz o redenih s'osobnostih, mo6i je svakak',Eamo ne temel j i to i s igurno sucl i t i , ter je najpametni je n" ro. r i r i ' i r iaLo"nego clrZati se proilosti, clok se protivno ne clokaZe.

Kriianin i aojnlk

zna se, t la je car \ t i le lm 'e6 i poraai svoje borest i protestant i .k imistik' Neclavno, kad mu novaci gar.re prisegu poroZi.e, on irn kaza.da je izvanjski polozaj mirovan;

"i i du se doma6i neprijatetj ne 'rozr:nadvladati van na polju krSrianstva.

* - Nitko, reie car, ne moze biti clorrar vojnik, ako ' i je clobar krica'in.Dakle v i ' re ie car novarrom, koj i porozis te pr isegu me' i kao zemal jskom'gospodaru, imate iu.r.ati nacla sve vaiu vjernost naprams nebeskornSpasi te l ju .

Ako igdje, tu s to j i ona Horaci jeva: >Miscet quadrata rotundis<, imoir la n i jedan cv iet s lavosrhske in ie l igenci je ne b i u tom govornika

nadkril io. car je zaboravio, cla je obrekao >sagnjeEiti sve svoje protiv-nike<, osobito doma6e. Neka bude.

Ali demu vjeru upli6ati u l judske petl janije? I car vilelm mogaohi znati, d,a bijaSe i da ima dobrih vojnika, koji ne bijahu i nisu krF6ani.Pak, ako 6e5 na rieEi, svi smo kr56ani; pazi5 l i na 6u6enja i na i ine,moZda ni jed,an nas nije krd6anin.

ovo valja osobito u protestantizrnu, kojemu je car vilerm vrstomnajvi5ega naEelnika; tu svatko razumi kr56anstvo kako sam ho6e. upravokod samih, budi redeno, krd6ana razvio se socializam; ali ne kao da bito zlo lezalo u krS6anstvu, nego jer nam je krs6anstvo samo na jeziku.

Duh u uojsci

Tu se francezke vojske dnh ne pr.edstavlja u l iepoj sliki, pa nakontoliko godina i tro5kova! Nadi Eitatelj i mogu se sje6ati suda, sto gaudinismo, kadno g. Freycinet postade ministrom vojnidtva. l\I i rekosmo,da on, kao izuEen mjernik, u tehniikoj struki, kod mostova, kod cesta.kod oruZja i t. d., moz6 generala 4adomjed6at, moZcla i nadkril i t i .

Ali u strukovnih vojnidkih stvarih, u steg.i, u znanju, u sluZbi, uvje5tini, u ocjenjivanju zasluga, ministrom vojniEtva mora biti vojnik,general. Dakle, zakljudismo, g. Freycinet moze svoje l iepe sposobnostiupotrebiti i kao minister gradjevina, a za ministra vojniEtva on nije.

Pa evo, uz samovolju, on je krivo rabio nadelo starosti, i t ime jepodsjekao korien svakomu natjecanju, dosljedno napredku. Jer svatko,ako prije ne umre? mora ostarit i, ter u tomu nije vojniike zasluge. cldjesu mladji i stari j i osim u godinah jeclnaki, tu je pravo pronraknuti sta-ri jega; a glje je mladji sposobnij i, marlj ivi j i i r. d. ocl stari jega, tu rrebamladjega promaknuti. A gosp. F-reycinet gledao je samo na starost

Prestradno je oditovanje, da je u vojski pouzdanje uzclrmano. --.Kad je uzdrmano u njoj, mora biti i u nju. - I\e pu5tajud priduvnikesame, nego mieSaju6 medju nje stajnih vojnika, za da se oni ne driekao narodni straZari, republikanci odliride, kako ie narocln mnlo stalodo te vl,adavine.

Danadnji priEuvnik juder je bio stajan vojiri l i , danalnji stajni voj-nik sutra 6e biti priduvnik. I\arodni su

-straZari najviie uc:inil i , da je

Ludovilc-Fil ip utekao i da je s njime pala vladavina, ter repnbli l iancipravo imaju, kacl Zeleo da se clana6nji priEuvnici onako ne drZe.

466

Kao povjeglavnim

vio ga ,hovi vjt

kom tr<

rabu no

I i z

bito g. r

pi l jarke

a drugo

Ovr

Pa pozn

mora gl i

Sten 6ov

A uviSih, izrto ne ,stoJer onda

ne dopar

I z hne mora,a t o b i bkazati o1priedlog

njemu kau saboru.

Daklvojska 6urazjarenovojnike, ro svojih 1svojemu 1

U svrpa iztjera,minister rmu posli n

, 'e svoje protiv-

: \rilelm mogao

r i nisu !<rF6ani.:enja i na 6ine,

' Yilelm Yrstom

m ho6e. Upravo

rli ne kao da bi

samo na jeziku.

sliki, pa nakonrti suda, 5to ga

va. l l i rekosmo,itova, kod cesta,

nadkriliti.

nju, u sluZbi, u

rora bit i vojnik,iepe sposobnosti, jniEtva on nije.

arosti, i t ime je

dku. Jer svatho,

ke zasluge. C:djepronlaknuti sta-

lari jega, tu treba

) na starost .

ie uzdrmano. - "

tajue priEuvnike

r se oni ne d.rile

r rodu ml lo s ta lo

nainji stajni voj-

i5e uiinil i , r ia je

ter republikanci

ne rirZe,

Generali i politiha

Kaclno se zirnus o tom trodku razpravljalo, stavljen je r priedlogo povjerenju u vladu; proti pouzdanju glasova i nekoji general, koji jeglavnim nadlornikom arti leri je, i zastupnikom naroda. Poradi toga sta-vio ga je minister vojnidtva u razpoloZivost, pa minister, i vlada, i nji.hovi vjerni kazu, da je to zato uEinjeno jer se general pokazao protivni-kom tro5ku o kojemu je govor, ter da ne bi htio osigurati pravu upo-rabu novca, koji 6e zapasti arti leri j i .

I iz toga uEina vidi se 6ud i sposobnost ciele vlade, vladara, i oso-bito g. Crispija, koji je tu sablazan, kaiu, i nadahnuo i zahtievao. . ler ipil jarke tali janske znad.o da je drugo general u svojoj vojnidkoj sluzbi,a drugo u zastupstvu naroda, u saboru.

Ovdje on mora slu5ati razloge koji su za priedlog i proti priedlogu,pa poznavaju6 i stvar? i nadin kojime se bude provadjati, i poslledice,mora glasovati proti zloj, Skodlj ivoj stvari. Dmgadije on ne bi bio po-Sten dovjek ni dostojan zastupnik naroda.

A u vojniikoj sluzbi on mora sliepo pokoravati se rral.gorn svojihviBih, izvr5ivati zakon obstojeci, prem mu ovaj moZda nije po 6udi. Akoto ne stoji, u vojski ne moZe se ni govorit i o redu, o stegi, o poslu5nosti.Jer onda svaki vojnik moze raditi i l i n8 raditi sto se njemu dopada il ine dopada, 'a ne ono Sto mu njegova oblast zapovieda.

I zbil ja, ni u tali janskom vojnidkom zakoniku ne stoji, da vojnikne mora, i l i cla nije sposoban izvr5ivati van one zakone, koji mu gode,a to bi bezuvjetno moralo bit i u onom zakoniku, ako se kani ikomu pri-kazati opravclanim onaj postupak proti reEenu generalu. Ako onajpriedlog postane zakonom, njega 6e se drzati general glasovavdi protinjemu kako i onaj koji je glasovao il i bi bio glasovao za nj kad bi biou saboru.

Dakle nije 6udo da se onom bezumnom lcrivicom ve6, iz na.Eela svavojska 6uti tezko uvriedjenom, i cla je cielo bolje javno mnienje teZkorazjareno. svatko tazuman i poSten mora se pitati: Eemu pustati u saborvojnike, u ob6e javne sluZbenike, ako im nije slobodno o svojih poslih,o svojih poglavarih, dakle o osebah i o stvarih koje najbolje znadu, posvojemu podpunu i sigurnu znanju ishreno govorit i glasovati?

U svojoj osobitoj muclrosti vlada je i tu, Eto no rie6, t jerala z6ba,pa iztjerala vuka. Nekoji ne dokuduju, kako je kralj umberto, kako riminister vojniEtva mogao tu strahotu uiinit i. osobito ovaj kacl zna, damu posli nisu u reclu, i cla to zna sva vojska i premnogo ost,alog ob6instva.

467

N a m i s e i n j i h o v o , k a k o i o s t a l i h r n i n i s t r a i v j e r n i k a p o s t u p a n j e

i u tomu ruglu 6ini posve nar3vskom stvarju' posve razumljivim' Jer 5to

se umberta 1id", o njemu se joS do sada ne zna ni5ta dobra ni pametna

po narod, a znamo .1" 'i*'ki Kaligula bija5e sin velikoga Germanika'

r i m s k i K o m o d s i n v e l i k o g a M a " k a - A o ' " l a ' D a k l e s l i E n a n e s r e c a d o p a l aje i uspomeni velikoga v"iLtora-E.oanuela. eesto se djeca ne uvrgavaju

u svoje plemenite ,oii,"15", pa makar joj rieiju i Zivljenjem bil i uEitelj i

Germanik i Marko-Aurel: iz vrane rritko ne u6ini ni naihrdjavijega

sokola, iz slavosrba ni najzadnjega dovjeka'

Vladar ne moZe i ne mora znati sve' ni vi5e nego njegova uhuprta

vlada ili pojedini ljucli koji se bave pojedinimi strukami' a on bi se

morao sve struke poclpuno nauEiti; nego njemu je dosta da ima zdrav

razum? po5teno srdce, i qseban ponos? za da mole razluiit i dobro od

zla, odabrati .ono dto je koristno narodu' i ne dopu5tit i da drugi bilo

koji u njegovo i*e i na njegov radun krivice i druga zla Eine'

On bo ima i rnora ilati razliEnih, rieclko iskrenih savjetnika' a

itako na njega i na nje'govo pokoljenje pada glavna odgovornost' .- Na

svu nesre6u ni Tali janska danas ne ima takova vladara, ter ve6 mnogo

godina vlade se mienjaju, i uviek su iste, ako ne svaki dan to gore' Dakle

i to *irrirt"i i njihovi '"t1" sa-o za s6', ne mare6 za dobro ob6enito'

Nekoji zamjeravaju onomu generalu da je bez razbora nekojemu

novinaru Eto o6ito oik.io, Sto nasjekao rnane u cjelokupnoj upravi

vojske, a mi to njemu upisujemokao osobitu zaslugu' Jer minister voj'

oi;t"", kralj i ostala vlada moraju znati sve one mane jo5 boljb nego

general, pa katl ih ne ukidaju, generalu je duZnost da javno mnienje

upozori.

h ) u MEDJUNARODNOJ OBITELJ I

Preporulta za narod

Narod, koji stupa kao 6lan u medjunaroclnu obitelj ' osobito mora

paziti na svaku svoju rieE, na svaki svoj korak' na svoju East' ter irna

svom pomnjom nastojati, da se svojim podtenjem i zakonoS6u drugim

preporuEi.

Vaniska Polit iha

Izvanjska polit ika posve stoji ocl unutarnje polit ike' Tko se ne moZe

u ku6i ni maknuti, taj se ne moze nivani uskakivati; tko u ku6i nenra

i

nr zaa t a

bez 1

mrzilnoi,

bar r

clju sneprinaro(

i nikr

lmnontimejednc

lniteljravlj:iste 1zati,

lnapr€presti

lsvaki

tttoze

ostale

468

ostupanjem. Jer 5to

i pametna

ermanika,ia dopalauvrgavajuil i uEitelj irdjavijega

a ukupna

on bi se

lma zdrav

dobro od

drugi bilo

jetnika, a

lst. - Na

e6 mnogo

ore. Dakle6enito.nekojemuroj upraviister voj-

rolje nego

o mnienje

bito mora

t, ter irna

3u drugim

ni za najisti se, taj se ni vani ne moZe gostit i, osim ako m' tko daruje,a ta je krjepost riedka medju narodi.

Probitak bez svakoga ugovora ivr56e veZe nego najsvedanij i ugovorbez probitka. To je kod svih vlada.

Bez dvojbe, mogu6e je da narod ima razlog ne l jubit, rnoZda upravomrzit drugi na'rod. Nu kada se radi o slobodi, o najve6oj svctinji drZav-noj, tu bi morala prestatirona mrznja, i njezino mjesto imala bi zauzetibar nijednostranost.

>F

Mi vjerujemo, da bi narodi morali bit i bra6a, a ne neprijatelj i me-clju se. Nu clok nije bratinstvai samo bi ludjak htio trpiti za svojeganeprijatelja, i ako je to r.r;pu5teno pojedincem, to je uviek grieh ponarod.

)<

Do sada clrZade se Hrvati pravna nadela: >Na, pa daju, uviek davahui nikad ne dobivahu. Mi okriiuusmo ovo na6elo i rekosmo: >Daj, pa na<.

x

Neprijatelj mojega neprijatelja moj je pri jatelj, pa stajao onaj samnom u odnoSaju bilo kakovu; on oslabljuje mojega neprijatelja, i ve6time nekako mi pomaZe, mskar je i meni neprijatelj: bolje je imatijednoga jaka i jednoga slaba neprijatelja, nego oba jaka.

Narod moZe do6i u stanje, u kojemu ne moZe svojemu dobro6i-nitelju zahvalnost izkazatii ali narod nikada ne smi dobrodinstva zabo-ravljati, ter jao onomu? koji ho6e da sE nezahvalno56u odlikuje. Tu suiste posljedice po narode, po dinasti je, posljedice, koje se mogu zate-zati, ali ne mogu izostati.

+

RazloZna je medjunarodna, i . l"u osim za vrieme onih roditeljanaprama djeci, l jubav samo uzajemna: ako Zeli5 l jubljen biti, l jubi, paprestani dok vidiS da ti se l jubavlju ne odgovara.

Narod 6e hrvatski Stovati slobodu svakoga narocla onako, kakcsvaki narod bude Stovao njegovu slobodu.

samo sloboda, jeclnakost i bratinstvo, samo sveta zajednica riarodarnoZe od propasti, i 5to je gore, od suZanjStr'a obraniti Magjare i weostale narode',

469

ie ne moze

ku6i nema

Koga se treba d'rEati

Bog nas oslobocli drZati se u svemu jednoga, pa 'makar kojega

uarocla. x

s toga sudim, d,a se mali narodi najmanje mogu nauEiti od velikih

naroda kao takovih, paEe ja ne znam za ve6n ni za sigurniju propast

maleha naroda, negoli bi bila ona, koju bi si on sam stvorio time, aho bi

htio nasljedovati velike narode'

Lahko je biti velikim o"rodorl, lahko upravljati gotov imetak, a

teZko je postati velikim'naroclom, teZko je do6i do imetka. Nego stoji

naEelo: cla se svaki narod ima Stogod za uEiti od svakog drugog naroda,

a najsigurnije je uEiti se od onoga, koji je i inom pokazag, tla zna ono,

5to ti ho6e5 da se nauEiS.

Ne gutati,aiie neg se moEe probaoiti

U vrieme onako kratko, proti onolikim'i onakovim ni:prijateljem,

nijeclan narod ne uEini Eudesa koja udini narod turski. Kakovih 250

godina tu ne bijaEe nego samo napredovanje. Sto moradijase odtuda

naravski sliediti? $to biva jedincu, koji si svaiim Zeludac pretrpa, to

isto biva i drZavi, naroclu koji zauzme narodA i zemalja vi$e negoli ih

moZe svojim duhom, svojim sustavom vladati; narodu koji proguta viSe

negoli moZe svojom clrZavnom snagom probaviti. Tu nije drugo nego il i

povratit i l to je suvi6no, i l i propasti. Ta se je istina pokazala ve6 kod

Macedonaca po smrti Aleksandra Velikoga, kod Rimljana po smrti Ce'

zara, i bucle se pokazati, moZda na prvi udarac, u Rusij i '

Br atsta o med iu nar od.irna

Svi su narodi bra6a i imaju se pobratiti. Krvnici narodA zavadiSe

narode,. Neprijateljstvom narodi koriste se samo krvnici njihovi. Mu'

Zevi napredka neka uEe narode na dobro, pa 6e narodi slieiliti nauk i

stazu k dobru mnogo lakse, negoli dosada sliede narrk i stazu na zlo.

Diplomaciia

Ali prava je diplomacija u svoje vrieme jaEa oil oruZja, paie ona

stvara oruZje. Takova ie diplomacija koja zna svoju korist i Stettr spojiti

s koriS6u i Stetom clrugih drZavah, pak to i t lokazati ovim drZavam' Na

470

t*'*

:

I

to se, oko zajedni,

sloZna, jaka snaga.

Nekada je diljudi; ali skrhao ilru ob6enju, tako dazanatu. Oni obavlkoje ne vriede ni5

Nijedan narordrZava. Svaki naroza da i ovi njemu

Do onoga beione ne moradijahrgibelji. Jer liad bistati uz ovoga ilimogahu postati njmale, slabe drLavejednice, to 6e rerhvalito nu ne moidrZava, nego i jed

bi se dva i najboljemEiti, da njih srne ima Euda: u takduhovnom, nad urU medjunarodnu ion moZe svaki svomora biti vlastiti r

Kad su mnogigi narodi nadaju, tne najdu? A stalnrbodu, dok oni i sarpo stekliBku mo6i rpo slavosrbsku, ne

) lega

tikih)pastro bi

tk, a

stoj i

:o cla,

ono,

i jem,250

tudal , t o

li ibviSe

;o i l i

kocli Ce-

to se, oko zajedniEke koristi i l i stete, gratle zajeclnice, ter t ime nastajes lo ina, jaka snaga.

>k

lI ed junar odna ouisno s t

Nijedan narocl ne rnoze biti posve neodvisan ocl ostalih narocla idrzava. s'aki narorl mora u nekojih stvarih popustati clrugim narotrom.za ,Ja i oti njemu popuitaju u clrugih stvarih.

Sauezi za slobodu.

,!-

rdiSeMu-u k i

onarojit iL . Na

471

Mi bo Zelirno da imaju 5to viSe i ]\{agjari, i Rusi, i Kinezi, i 'svi

ostali narodi; ali mi Zelimo takojer, da Hrvati budu meclju onimi, koji

najviSe imaju. O tomu i radimo. iII i bo smo osvjedodepi, da niti 6e

jedinac sebi sagraditi ku6u ru5e6 ku6e drugih, ni narod ste6i slobodu

svoju ubijaju6 slobodu drugih naroda. Nego se i ku6a gradi i sloboda

dobiva rade6 o svojoj ku6i i slobodi.x

Mi marimo za sre|u i nesre6u Austrije samo na koliko ona sluZi

Hrvatskoj. S toga mi bi voli l i , da stoji Austri ja uz srerinu Hrvatsku' nego

da Austri ja propadne bez da se Hrvatska pomogni: '.

*

Mi sudimo, da sre6a i nesre6a svakoga naroda na iztoku Europe

stoje bezuvjetno od sre6e i nesre6e susjednih mu naroda'

*

U stvarih slobocle mi vjerujemo u zajedniEtvo narodA, teko, da njih

nijedan ne mode biti sigurno slobodan, alio nije slobodap i slsjetl njegov.

Osaajania i nasilia

silom'osvojit i , podloiit i si budi jednu du5u, a karno i lrzavu, to je

grieh, zloEin, od kojega ne moZe biti ve6ega.

Takov Ein ne moZe se opravdati niEim i nikada za natorl, ho, sa-

krivio on drugomu narodu makar kako, ima dosta drugih ped6psa, i r i-

kada ne treba da se-on zasuZnji, da se kao oseba zatare'

Ako se ne Stuje dostojanstvo Eovjeka, naro'la, drZave, rr svakom

6ovjeku, u svakom narodu, u svakoj drZavi, tarla ne ima nikakovrr do-

dostojanstva, nikakove svetinje, tada ljude i narode u mecljusobnih

odnolajih drZi samo Zivinska lukavost" tada je dobro i pgSteno sve., lto

tko moze. Ako ovo bir,zzakonje podpisuju zli vladari, zle vlade, nijedan

muZ plemenit, nijedan narod ne moie nego odsuditi, prokleti ono na6elo.

Nadelo narodnosti, sveto jer izvire iz volje narotia lioji je sveto

dopuS6a da se uda jednoga narod.a, ako ona ho6e, mogu u jeclno medju-

narodno tielo zdruZiti. Nu ni tu ne smi bit i si le proii volj i naroda il i

puEanstva osebna.

Rim i rimski papa bijahu kroz vjekove osehnom drZavorn'

u doma6e poslove nijedne drzave nitko n3 ima pravo da se ne-

pozvan upli6e. Ne priznaje l i se to nadelo, onda slabijemu prol-i jaiemu

ne ima sigurnosti, ne ima obstanka: kako Tali jani po,ltoZi(e si Pija lX.

i njegovu drzavu, tako sutra moze svatko ja6i pocllozit i si ' l 'al i jane.

472

Da budu Takar kojega vladaEin obsudili, kak

Jer Sto je drpomozi im - alpomo6 zapitaju.maju6 nasilnik.

Dok stoji p:Dok narod, na brza svoju muku i

Mi nismo zaupu5ta u ratel nrnjegovi susjedi prnB 6e odre6i se s.po kojem se susjodito i navla5 smi savezniki. Ne u

Razumieva srkakoo samo ne ssamostalnost otetine povrati. Vi steizdaje ne bijaSe rOna bo je, .do vas,

Upitajte teiakim se rata. Oni 6etreba za dati ga rkoju l jube, imatka

Ima takojer 6rpladu i mole. Alibrate, i ve6 unaprii po svoj prilici on

i l , I . sv l

ni, kojinit i 6eilobodu

slobocla

ra sluZi

u? nego

Europe

da njihnjegov.

r? to Je

ho, sa-

a, i r i -

ivakom

rv;r do-

rsobnih

r.re., 5to

ni jedan

naielo.

e sYet,

medju-

oda i l i

se ne-jaEemu

ija iX.l e .

J

i

Da budu Tali jani za mjesto pija IX. dali Rimljaoom ,irugoga2 Era-kar kojega vladara, da im budu daji makar kakorne sl,rbocle, mi 'i tajdin obsudil i, kako obsudjujemo onaj.Jer Eto je drugim koristno ili potrebito, to znadu clrugi, ne ti, i zatopomozi im - ako moZe5 i ho6e5 _ ontla i onako, f."i" i kako oniporn-o6 zapitaju. Ne 6e5 tako, t i si davaju6 nasilnik. kako je drugi oti-maju6 nasilnik.

Prauo jaiega

Dok stoji pravo jadega, nitko nije siguran ni za ko5urju svoju.Dok narod, na broju velik, ho6e da i ive, iz otim"rrl", .rn*Lo je u brigiza svoju muku i za Zivot svoj.

Rat

Mi nismo za to, da se narod lahkoumno iri samo za trojnu slavr-lupu.ta u rate; nu narod, bio za mir kako mu drago, kala vidi, da senjegovi susjedi proti njemu oja6uju i cla mu o glavi rade, mora, akone 6e odre6i se svojega narod.a olstanka, i l i ojaEivati se po razmjerj 'po kojem se susjedi ojaiuju, i l i protivit i se njihovu ojaEivanju kojeoiito i navla. smjera na njegovu Stetu, ili, ,r"pokorr, traZltl prijateljii saveznikd. Ne u6ini l i to koje, takov narod hotice hrl i u propast.

Razumieva se samo od sebe do* ,""od, koji je oruZje?n il i makarkako, samo ne svojom voljom, izgubio svoju sarnostalnost, mora tusamostalnost oteti bajunetami i rumtarcrami, ako mu ju otimaE s crobrane povrati. vi ste sravosrbi izclali sarnostalnosr hr.ratsr.u, koju c{o vadeizdaje ne bija.e treba branit ni povra6ati bajunetami ni rurnbardami.Ona bo je, do vas, pravno stajala i", ,rr"kog" i"ig.ro*.---

- '

. Upitajt e teZaka, gra,janina, a"jorr.", vlastelina, duhovnika, ho6e liim se rata. Oni 6e vam svi odgovorit i, da ho6e mir _ duhovnik, jer gatreba za dati ga drugim; vlastelin, trgovac, seljanin, jer imaju djecelcoju l jube, imatka za duvati i l i za crobiti, stvari, robe, prirada za prodati.

koje ne 6,e rata, one ve6 unapriedrici, Iioji se igraju Zivotom svojeplieniti, t i 6e l judi nagoniti na r.at.Zda na svu Europu.

J-

1tr73

Samo je onaj rat napla6en' kojim narod dobiva svoju slobodu' a

tlruga6ije vazda, narod clobio kroz rat 5to mu clrago' on samo gubi'

kvaruje.

! '{ i jednostran'ost

Neutralna tlrZava zove se ona' koja miruje nallrama tlrZavam' koje

su medju se u ratu'

OEito je, da tu neutralnost skoro nije mogrrie podpuno obdrZavati '

PreteZko bo je, da u razliEnih okolnostih i odnoiajih ovu ili onu drZavu'

rnakar i nehotice, o" Oo-oroeE il i ne' uvriediE' i l i da se njoj kojoj i l i

obim ne u6ini, cla si tloj oJt'g"oo' a njezinoj protivnici narnaknuo'

A uviek je Skodljivo po clrZavu' koja se hvata neutralnosti' Drilave

bo su osobito u naBe cloba, gclje je ob6enje fazgranano i olakdano, kao

: PriteEe u Pomo6 ovomu ni onomu'

tom naplate ga kako je zasluZio' 5t<r

ioji ne bijahu u pogibelj i ' a nikoga

r pri jatelja' Napokon' svatko je ne'

j i ne PomaZe'

N e k a d a s a m o o n e d r Z a v e m o g a h u k a k o t a k o , n u s v a k a k o n a S t e t u

barem ugleda .""i";;; bit i neutralne' koje bijahu znatno claleko od raz-

boja i vojuju6ih drZavah, i l i tako jt

nimi, ili u takovu stanju, tla na njil

I tada, kroz sPletlce, kraz razvija

znadijaEe neutralne clrZave neposr

Dmgda bo bivSi pri jatelj i i saveznici ostaviSe neutralca' clrugda rrepri '

trIi sudimo,iesto i morajune tlolaze u ja.

nastane sluEaj,

Paie mi dr

5tenje zahtievajs ie'sa mu drag<

Vlade i vlrnici naroda i unicih budu mui

A kada se

clrugi narod zarpovjerenje, kojuztreba pedepsi

Razumievarnena ne doznane zanada, rlakle

Ako se tornogli izvrSivati

bi svaki novi r

s druge strane

svojega vlaclaraprobitkom. To :

Kraljevinatlri,ava. Po izur

Ijom za kr,alja

Ungarij i nije zr

O n a j e i nza sr.oje kraljeje to kraljevina

Ona se nijepune samostojn

sa s'r'ojimi kral

ona ju je sr-ojepr i log iJ lo.

jatetj i se sloZiSe, ter ga satr5e'

Protivno, i maleEna tlriava'

probrati, mnogo si Pokoristi ako

vojuju6om drZavom.

ako zna vrieme uhvatit'i i saveznika

uclari u druZtvu s ovom i l i s onom

474

Ni jec lnos t ranos t je uv iek na jpog ibe l jn i je pona ian je ' ' Ie r -v las t n i iec l -

nostrana ne clobiva " i t tor"

'a p' i jutel l a" a zamietava se obim vojuju-

6im strankam, ter se oYe mogu pomiri t i na njezinu Stetu'

>i<

NaEa je stara pj6'sma' c1a se drlava' osobito mala' u sluEajrr rala

medju susjedi, rnora svezati s ovim il i s onirn' jet i lrugaii i je zamjerava

se obim, i tegnuli bi ju medju se razdielit i '

[ r f l

ub;,I,I e d jun ar o d ni u go u or i

Hroatsha prerrltt Austri.ji i IJgtu,shoj

nidija pokrajina, nego samosvoinavske,obi te l j i , ona je s lobodno_ no_Ungarije u ono vrieme, kada se uarsko.rsku krv obitelj i Habsburga izabralaza s'oje l<ralje neodvis'o bucri ocl koga, i rresetak godina prije negorije to kraljevina Ungarija uEinila.

o'a se ' i je tom nijerl 'orn prigodom, ' i ,rugtla, otlrehla s'oje poJ-pune sanostoj'osti, nego ju je u svih strukah crr-Eavna zi.r,ota izvr5iva]asa s'ojimi *ralj i , pa zele6 j ' udvrstiri u zajc.nici s narocli u'garije,ot ra j ' je sr -o je s lobodne r -o l je izvr i i 'a la s * j imi" ' i i ' ior iko jo_i je , to upr i log i i lo .

ro je

'a t i .

tvu,

i l i

ika

0tn

ave

h a o

mu,

r t o

)ga

n e '

e tu

:az-

lat-

hu .

:ca ,

r i i .

r r i -

Ie f l .

t I l -

l l a

' I / :>

Kako je onaj oclnoiaj samo njezinom voljom nastao' onako je mo'

gao i prestati. Nu on je prestao ratom 1848.

A[o ove dvie kraljevine sude, da njihova skupna korist zahtieva

stanovit savez meclju njimi, one ga mogu sklopiti medju se, kako i njih

svalia sa clrugom svakom drZavom.

t;

Aho se Njegovo Veli ianstvo kralj na5 ne 6uti drzanim, povr,atit i

ali podielit i ustav ostalim narodorn Austri je, mi ne moZemo nego Zalit i

nad zavremenom nesre6om onih naroda i nad udesom oEinskoga njihova

priestolja; nu mi izpoviedamo, da kraljevinu Hrvatsku nikakov zakon

u onaj skup ne zove: cla oYa kraljevina, osim sa svojim zakonitim kra-

ljem, s austri j,anskimi kako i bito s kojimi drugimi narodi hude samo

oncla drZana o dobru drlavnom svoga naroda vie6ati, kada se ona na to

slobodno sklopljenimi medjunarodnimi ugovori obvei,e, a do toga da

ona svako uticanje u njezine poslove smatra za nasil je sliepe samo'

volje, za bezzakonje, proti homu pred Bogom i iovjeEanstvom naj'

sveEanije prosvjedujemo; mi izpoviedamo, da ne 6emo nikakovu pri '

l iku propustit i, za na kraj stati sl iEnirn samosil jem i za prava naje

kraljevine u cielosti saEuvati, ali kad ih sila pogazi, za povratit i ih

svimi onimi srldstvi, koja nam Bog i narod pruZe; mi izpoviedarno, da

svetost ugovora samo dotle stoji, doh ga obje ugovarajuie stranke sveto

obdrZavaju, a dok ga jedna ih pogazi, druga je, ako ne 6e biti Zrtvom

vjerolomlja, drzana, ugovor i od svoje strane proglasiti za razvrien,

pogotovu kail joj vlastita korist obstanak ngovora ne preporuiuje; mi

izpoviedamo, da je proti nezakonitoj sil i nzboj sredstvo posveieno precl

l icem Boga i u duievnosti narodA'

>ii

u spisu >Hervatska,, u Elanku oFecleracija Austri je< pokazana je

osobita narava Austri je kao drZave. Onoj razpravi ne imamo 1i5ta

doclati ni uzeti.AIi moramo poftazati dala6nje stanje Austri je napralna najnovij irn

dogodja j6m Europe.Bilo s Austrijom kako rnu drago, mi Hrvati imamo raditi za' .-t{r'

vatsku, i za Austri ju i druge samo na koliko to ide u korist Hrvatske'

ProSla su vremena, i cla se ve6 nikada ne povrati la vremena' kadno

Hrvati slavijahu junake Austri je, Magjara, Mletaka, junake rodjene u

Hrvatskoj, nu radivie samo za tuclj ince. Nastalo je vrieme, koje i ostalo,

475

da narod hrlrdobru rade.

Narod h:Austriju budinego drugi itknego svi osta

Dok Auspo Austriji bi

Sada je rvjestniEkomu

Mi ne znuzimlju i izvrnesre6i Austr:Austrija uprolsvakomu odmj

Dakle uRusija, i Prajsraztrgana naro

Medjutimkoliko je mogstojmo, da se

L O - t la narod hr'atski siavi samo one, koji su njemu sluZil i, tei o njeg.vrrdobru rade.

I{arod hrvatski bijade 'elik, slavan i sredan prije 'egr,,r i se zaAustri ju budi po imenu znalo. Narod hrvatski branijade Austri ju ve6manego drugi itko ikoga, i zato jer. Austrija unesre6ila narocl hrvatski ve6mrrnego svi ostali neprijatelj i njegovi.

Dok Austri ja, kroz narod hrvatski, bija5e sre6na, narocl hrvatskipo Austri j i bija5e u to dublju nesredu turkan i izclavan.

Sada je nesre6a uhvatila Austri ju, ter je clo5ao dan naplate i po-vjestnidkomu neprijatelju narocla hrvatskoga.

Mi ne zlnarnol Eto je osveta; tni taj gnjusni pojam, kaho ga drugiuzimlju i izvrSivaju, proklinjemo i odsudjujemo: mi se ne veserirnonesre6i Austri je, kako ni bilo koga drugoga. Nu mi Zalimo. ito jeAustri ja upropasti la narocl hr'atski, mi se clrzimo nadela, koje uii. t lasvakomu odmjerimo onom mjerom, kojom on nami mjifri.

Dakle u nami ima prijatelja i Austri ja, i Turska, i Franceak:r. iRusij,a, i Prajska, i Ciganin, i bio tko mu clrago, ako skupi i sloZi udat aztr gana naroda hrvatskoga.

Medjutim gledajmo, cla nesredu Austri je na nas ne navudemo, negokoliko je mogu6e, da se njome pokoristimo. Ako to nije mogu6e, na_stojmo, cla se sami jo5 ve6ma, moZcla konadno, ne upropastimo.

, t n ia l I

VI

ih

itiiti

1'a

0n

:a-

no

to

da

I O -

a j -

ri-

L ie

ih

da

) to

)m

) f l t

mi

ed

J e5ta

tm

{r-Ke .

Iro

r U

r lo-

3. DRUZTYO

A ) P O J E D I N A C I S K U P N O S T

Razumnu Eovjeku mora uviek Zao biti' kada se u obiinih stvarih

Zivotau drugom iovjeku prevari' On mora Zaliti i da sam nije bio closta

pamet,an, i da ima fjucli kojim nije vjerovati' Vjera' pouzdanje Eovjeka

u 6ovjeka, glavni i" t"*ai d'uiiou' Ali iz one pogrje5ke ne moraju

svaki put zle posljedice nastati ' paEe pogrje5ka moZe i dohrirn plodom

roditi, ako se prevareni opameti pak u buclu6e bolje pazi: bolje je pa'

met i drago kupiti, nego bez nje ostati '

Samo slabi, obi6ni l judi viSe a'U" ao Zivota nego do dastna rnJesta

s kojega usre6uju narode'

Sumnia

Sumnja je dobra, ali to samo na

sumnja ubija duh' Ako Eovjeka ne

sumnja je najZe66i duhovni otrov'

Nami je

na6ela, napra

da li se ta, _uvukovom kod

I ovo sunaprama krivkoji zlo branrkrivaju, ne bi

Svatko p

se one steZuljudi naravsk

niji, drugi ghAli, po :

djenih, da zd:nego protivnr

n6sre6nike, ksebi izjednaE:

Gdje ovrokrenuti, pa

Skodi ob6enitu prigodi svrzna ni5ta tra.

Ovo je

Renan mogaoli on kroz vipriznaje vi5eimatka.

Prva mo

Senstvo, najvrzahtieva povJ

snagu, pa po

Ona zna

Aurela; ona inidtv,a. Daklevan pametno

poletku, i ako je l iratka' Dugaika

potal<ne cla istinu traii i najcle'

N aglost

Sto god naglo plane, to brzo izgori i tko se brzo naudi' taj Llzo i

zaboravi, a vrieme Stuje samo ona djela i one zgrade' koii: su vrenrellorn

i trudom sagradjene'

Zna se, da od iovjekal ne

ne val ja, on je najzadnji stvor

Riei Eouieka

valja ui koZa ni meso' Ako mu tlakle l iei

u naravi.

, 4 04 l o

r ih

rs ta- l - -

a J u

o D i

p a -

Tolstojizam

Nami je najstraSnij i nauk o neoclporu proti zlu, trpno clrianje, iznadela, naprama zlu. To je nauk i s. L. Tolstoja. NIi bi ratro znali,da Ii se ta, u ostalom odlilna gLava, ne odapire i ne da tdapirati a. pr.vukovom kod stada, zareznikom u ku6i, gnjusnu skotu u odjeiri, i t. d.

I ovo su vrste zla; ali Sto su naprama tlaEenju, naprama samovolj i,naprama krivicam, i t. d.? I(ad bi koristi lo, trebalo bi zestit i se na l jude,koji zlo brane i t ime raz5iruju ga, vi5e nego na one, koji ga istinito od.krivaju, ne bi l i se proti njemu liek bar traiio.

Aristoltracija i clemokr acija

Svatko priznaje, ako i ne kaZe, >naravshe vi6ine<., i ne znarno, kakose one steZu na jednu, na onu >porocla<. Svatko priznaje, da su jednil judi naravski zdravij i, drugi boleZlj ivi j i , ovi slabij i, oni jaEi, i j razum-niji, drugi gluplji, i t. d.

Ali, po nademu sudu, one vrl ine ne davaju pravo u zer' l jah 're-djenih, da zdravi, jaki, razamni tla6e ili izrabljuju bolesrne, slabe, glupe.nego protivno? one im nalaZu drzanstva, pa6e duZnosti, da zaosrale,nEsre6nike, holiko je mogu6e, brane i nastoje podig'uti, ako se dade,sebi izjednaEiti.

Gdje ovako ne biva, tu se s vremenom bezuvjetno mo.a l.;ockaokrenuti, pa tko bija5e gore? eto ga clolje. Svaka taliova pro*r.iena samoSkodi ob6enitosti, ukupnosti druZtva, jer biesna prostota? a taliova jeu prigodi svaka, moZe i zna sarno ru5iti bez razhora, a ne moze i nezna niSta trajna sagraditi.

Ovo je glas ciele poviesti, ovo stoji u naravi stvar.ir ov() $e g.Renan mogao nauEiti bar iz nedavne proslosti svoje domovine. - Mislil i on kroz r.iSinu poroda koju aristokruciju? T'ri su F)oznayre. i svatk'priznaje vi5e i l i manjer svaku: aristokraciju krvi, i orru znanja, i o'*imatka.

Prva moze i ostale dvie u sebi sjedinit i; grl je to utini. ona je savr-Senstvo, najveta blagodat za druztvo; ali ona se lahko izrodi i pokvari.zahtieva povlastice, ne mari za znanje, izgubi otaibeni6tr-o i mcr:alnusnagu, pa postaje sebi i clruZtvu prokletstvom.

Ona znanja, ne da se ba5tinit i: I(omod bijaSe sin jednoga }{arha-Aurela; ona imatka, najgora je, jer je uviek sebiEna i Eesto bez otaibe-niEtrra. Dakle svalia je uz uvjet dobra, a drugcla zla. ter ne t,staje rlrueavan pametno probirati iz svake, dto je najbolje.

479

L i k a

jr ie,

Z D L

tl.)IIt

r '1c !

Prazne su rieEi aristokracija i demokracija, jer jedna i clruga, tloh

svimi mar5ali Napoleona I. sam Marmont bija5e stari plemi6, i.taj se je

prvi iznevjerio. - t iok je Pariz imao pravo gradjanstvo, njegovi >pri '

Eetci< bijahu spasom Francezke i Europe, g ka4 -se puEanstvo pokva'

rilo, njegovi >priEetci< i sve ostalo moraju biti Skodljivi'

Potrebe i bogatstuo

Razbojnika, ubojicu, tata i njihove zlo6e ne trpi nitko. Ali o dobru

moZe biti i zbilja biva razliina mnienja. Mi, n. pr. smatrarno lukavice,

kada je toplo, za suviEan troEak, dakld za zlo; mnogi smatraju ih za

dobro. Mi smatramo duhan u lulu i u nos za dobro; mnogi to smatraju

suviSnim tro5kom, i s toga zlom. Tko ima pravo? Svi, i oni r mi.

Spartanac, opaziv persijanski sag, upita Persijanca: Boga ti, na

kakovu drvetu raste to li56e? Da bi nam tko na odabir dao, ho6emo li

biti onaj Spartanac ili onaj Persijanac, mi bi voljeli biti Spartanac.

Isto tako mi bi voljeli biti Rimljaninom za Cipcinatova oranja, nego za

Lukulovih objetla. Mnogi hi probrao nami protivno.

Razlogom toga na5ega probiranja bilo bi ovo naEe mnienje' eovjek

dotle nijb siromasano dok se i sam ne smatra siroma5nim? a to jeo doi<

ne ima viSe redovitih potreba negoli imetka zg podmirit i te: potrebe'

Ne treb,aS li viSe nego imaS? Bogat si, pa makar malo imao. TrebaS Ii

vi5e neg imaS? Siromah si, pa makar na'milione prihoda imao' S jed-

nom jistvinom moZe$ biti sit i sre6an; a i q desetimi jistvinami moZeB

biti gladan i nesre6an. IIo6e5 li dakle iovjeka uEiniti ne-.re6na? Po

naSemu mnienju ne maris drugo nego dati, navalitio navrnuti mu po-

treba. Jero one 6e se le6i jedne iz drugih; imati nezaEepljenu potrebu,

znamenuje stradati; stradanje je nesre6a; ne'sre6i se svatko ugiblje; i

ako nije m9gu6e ukloniti joj se pravim putem? udara se i drugimi, malcar

kakovimi puti. odtuds eto zlo6a i s njimi svega zla. Kako se nismo

nauEili nositi rukavice po vru6ini, da se tako ne budemo nauEili na

duhan, mi bi danas i duhan smatrali ludorijom, kako smatramo one

rukavice. Ovako 6e i rukaviEari suditi o sebi, samo Sto 6e njih biti koji

r6e se zagovarati iavnom ob6enitom pristojnoS6u. A mi sudimo, da nad

480

dobro, nad potreJRedovito, pristoji

ianosti su i riedk,iskreni ter recimrKako su Zivjeli stduhan? Bolje i s:evo mi imamo. Ptrahu se nesre6ne;volih smatrahu seili onomu uZivanj

Kad pojedincmilioni du5a, cieli radnja suviSnih,radnja za pokritiljudi priraditi. Akdosta plemenitijit

suviSne potrebe nmi sudimo, da je

nikakovo izobiljesve nesre6e? svegiimatka, svi ho6en

U Hrvata jeju razumimo nesre6u pripisuju us

Svaki javni iproglasiti u novinajao onomu javnomjao klevetniku. Tu

A drZavljaninblagostanje prima,Stetu nanieti. On rona mora doznati,drugih drZavljana

ro tlokrc; ali

moZeracije.

:eitau-medju

i s e j ei >pri-pokva-

dobrukavice,

ih za

ratraju

ti, na

iemo lirtanac.

rcgo za

eovjekje, dok

otrebe.:ebai l i

S jed-

moZeJna? Po

mu po-

rotrebu,

;iblje; i

, mahar

: nismorEili na

mo one

rit i koji

da nad

dobro, nacl potrebito, nad koristno, nad pogodno ne ima pristojnosti.Redovito, pristoji se raditi? a tu nije mjesto rukavicam ni duhanu; sve.ianosti su i riedke i kratke; i nut, rukavice, i duhan trebaju, ali budimoiskreni ter recimo: trebamo najve6ma mi dokonjaci i za dokonjadtvo.Kako su Zivjeli stariji na5i, koji nisu znali za te ljetne rukavice ni zaduhan? Bolje i sre6nije nego mi, jer oni nisu imali te potrebe, kojeevo mi imamo. Persijanac bez saga, Lukul bez razkodnih objeda sma-trahu se nesre6nel Spartanac u svojernu pokudtvu, Cincinat oru6 na svojihvolih smatrahu se sre6ne. Tako je I narni, kao Eto smo se priuEil i ovomuili onomu uZivanju i Zivljenju.

Kad pojedinci teZko podmi'uju svoje potrebe, kako da ih podmiremilioni du5a, cieli narodi? Kaze se, da treba raditi. To varja; ari imai radnja suviSnih, nepotrebnih, Skodljivih; milionom tlu5a ne dosize svaradnja za pokriti potrehe; jedan Eovjek rnoile vide potro5iti nego milioniljudi priraditi. Ako li raclnjom i premnogo steEemo, za stalno mi imamodosta plemenitijih svrha negoli je ona, da zadovoljavamo izmi5ljene isuviSne potrebe na5e civil izacije. Bez dvojbe, dobro jd mnogo imati; numi sudimo, da je jo5 bolje malo trebati. Jer raztzdane potrebe ne moZenikakovo izobilje zado'oljiti. ova' tazazd.anost potreba pravo je vrelosve nesre6e? svega klanja europejskoga: svi imamo vise potreba negoimatka, svi ho6emo da potrebe izpunimo. Kako? onako kako se dacle.

Pamet i srefa

U Hrvata je poslov ica: gdje je manj6,parnet i , tu je . r , i5e sre6e. Miju razumimo ne da su nepametni sre6niji od parnetnih, nego da onisre6u pripisuju uspjehu, a ovi razumu i r,aclnji.

Rad i dobitah

Svaki javni din svakoga javnoga sluZlienil ia slobodno je svakomuproglasiti u novinah. ,A.ko onaj 6in nije u rectru, pa se dokaze da je istinitojao onornu javnomu sluzbeniku. Ne dokaZe li se da je 6in proti zakonu,jao klevetniku. Tu se svatko 6uva, i drZi se zakona.

A drZavljanin, koji vidi, da od drZave sigurnost, pravicu, sloboclu,blagostanje prima, za najve6i grieh smatra nju prevaliti ili joj ikakovuStetu nanieti. On zna, cla s prievarom ne moZe daleko do6i, nego da seona mora cloznati, pa da 6e si on njome i tr:o5ka, i nepril ike, i preziranjeelrugih clrZavljana prihaviti.

481

i zemljarina razl iEna.

Time bi se marl j ivost ubi jala, privredj ivapje pedepsavalo, milost

diel i la, nepravica olnud;"lu' Ni te znanosti jo5 ne ima u buigarskom

zakonotvorstvu.

G l a v n a j e d u Z n o s t d r Z a v n e ' v l a s t i ' d q d r Z a v l j a n e n a d a h n e v o l j o m '

l jubavl ju za radnju. To ni je mogu6e postignuti van ako im osigura 6im

ve6i dobitak iz nj ihove radnje. u tom stoj i cielo drZavno gospodarstvo

svoje muke, nego da mu se i nadarje clade'

Drugo je k

radnje stroja i l i

radnika braniti

6irne tko bez osAko se ova

do6i na onaj stu

Ne bi l i Bulgar

sjenoko6e i na v

Da seljani'r

niiar koji mandobije, za drilatprima, to je izv

DrZava pla

druZtvo; ona ukod Zeljezne ce

kvarit i, i t. d.

Bila vlada I

Zepa ne pla6a r

nepos redno ne '

i dobitak izravrpod uspjeSnim

Obrtni6tvodrh6e. Za taj ili

i uz dobre urec

se u njih ne bnego vladati ga

dopudtaju6 da r

on moZe poi tennije, rukodjelce

nika na svoju ru

482

ivojbe'i kaomorat

d njih

benik,epouz-

;ari se

r, koji

kar ih

rlo, dai t . d .dmjeri

milostrrskom

'oljom,

ra 6imlarstvo

vried-a onaji .

ane ili

m viSe

on zailjuje i

lgrada,t rp i t i

prelazi

d, kojiLd n<lsi) nepo-'a plod

Razmjerno oporeziuanje

DrEaana poduzeda

Drzava pla6a svako poduze6e draie nego navlastnik ir i navlastnodruztvo; ona uviek losije gospodari nego pojedinac i l i druZtvo; ona ikod zeljezne ceste dobiva pril iku dielit i milost i nemilost, i t ime narodkvarit i, i t. d.

RadniEhi proletarijat

nije, rukodjelce. ovo se dalo postignuti ra'omnim omedjadenjem obrt-nika na svoju ruku, ovo pravednom, razmjernom dtibrom.

>k

483

seljanin, koji se podao stanovitu zanatu ili obrtu, koji je nerrorikirgodina Zivio u gradu, za ne govorit o Eovjeku, koji je u gradu rodjeni odgojen, talcav iovjeJ<,nije za poljocljelstvo, p" _rk"r i htio bit i, negoon moZe cielo selo, cie,lu okolicu pokvariti.Dakle treba odnodaje tako urediti, cla ljudi, koji od pluga idu uobrte, iz ovih Zivu_ i svoje pokoljenje odgoj"

-i origo;;u; da onih ljudine bude vi.e negoli mogu po.reio izlariti i svoju djecu obskrbiti; i dajednom odi5li od pluga, k njemu se ve6 ne povrate.

Treba takojer gradskomu pu.anstvu radnidkomu osigurati radnj'i pri l i ian dobitak, i duvati ga od popr"ve raclnika iz sera, koji bi natje-canjem dobitak samo umanjivali.

einoaniEki proletarijat

Prekomjerni javni sluzbenici takojer su vrero proretariata, i ovajje mnogi gori od obrtniEkoga. Njihov bo pcirod, redovito, pripra'lja sesamo za javne sluzbe,. a riedko se za nje; izu6i kako treba, *" ...r" ostarazvqnja zanernari' Koji dobivaju javne sruZbe, oni ih slabo obna.aju it ime Skode narodu; koji su b", , lozb", oni preEesto neposredno narodkvare' Dakle javnih sruzbenika 6im vrstnij ih,. '6im po.tenij ih, i im marrj i-vi j ih, i im bolje pla6anih, - i im manji broj.

Razsipnih

Po danaSnjem nadinu midljenja to je sablaZnjivo, jer se drili zanaielo: kako tko gospodari i i ivi, to je njegova stvar? samo neka nedira u me' Ali onda se druga.ije ,,rdilo. Razsipnik, razuzdanik kvarisvoje] zdravlje i duh, pak ne moze po svojoj duznosti sluziti domovini,nit i obavljati koristne poslove. Orrf ako poZivi, i njegova obiteli, akoju ima, s vremenom moraju se upud6ati u zlo i tim na.inom bez koristii bez potrebe pasti na vrat drZavi; on svojim primjerom kvari mladost,jer ju na zlo uii i potide

*Jer ako je svakornu prosto da se upro'asti, n'romu ne smi prostobiti cla upropasti druge, koji ho6e da po5teno Ziou.

Vlastnidtao zemlje

sviest o vlasniEtvu zemrje daje dovjeku ponos i clostojanstvo; vra-stelin rlrugadije 6o suditi o vrastniku t. i i" negori moZe suclit i o dovjeku,koji uz sve zlo6e ne'ima nepokretna, i ,r i" 'a ' i .ta vez,a.n; iz vrasni.tva

1zemlje uajbriedjetinstva, i kakoristne stvari,iovjek ljubi i bugled, dast i vlapriznanje svojihkakova Zeli da gonimi razliinimii pomirit i.

Zemlja je ttvanjem.

Dakle svakiizkrdi, ne izsu5i,drugaiije ne odslbez svake na,knakoji su vriedni i

To bi bila vrbi kvarovao, a savgojitbu tlo, kojedakle cieloj okolir

Posljedak moipokvari, uajve6a jtse polivari, ona jesamo na nesre6u, z

Danas su selja:imaju, ni drugi ntmogu uzdrZati.

God. t5?8. U smetnu Matiju Gubci kraljem proglasi. (skoj razprostranjena

484

zemlje naibrZe se radja l jubav dornovi'e i pravice; d.ugova'je oddjetinstva, i kasnije clrEi veze ljubavi, pri jateljstva, Stovanja; uie6 sekoristne stvari, ne rrrari se za metafizike; saznav cla je crrugdje gore,iovjek l jubi i brani ono Jto ima; opaziv da ocr ."*" i"g" stoji dobitiugled, iast i vlast, dovjek 6e paziti nu s.,oj" lrorake i gieJati cra zasluzipriznanje svojih sugradjana, i cla svojimi djeli 'okaZe se onakova, zalrakova zeli da ga tlf i ' . ; kroz prosvjetl jenje moraju nastati Zenitbe medjuonimi.razli inimi vjerami i pasminami; t ime se moraju pasmine pribrizirir Doml r l t r .

DuZnost obradjiuanja zemljezemlja je tu, rla rjutle htani; nje vrastnidtvo izvrJava se obracrii-

vanjem.

Dakle sva*i vlastni* onakova tra, ako ga u naznadeno vrieme nerod obraclj ivanje, i l i ga ne proda il ii 6e ga obcljelavati, rnorao bi to tlose ono irnalo bezplatno clati onim.

To bi bila vrsta izvlas tbe za",rial"rro crobro, tu prvainji vrastnik nebi kvarovao, a sa.. bi 'arocl, ciera bi zemlja ciobila. pro.,r"tr.r, u koristnugojitbu tlo, koje d,anas zrak rrvari i l i divljoj zvjeradi za'toiiJte sluii,dakle cieloj okolici samo Jkodi na zclravlju i imatku.

Zi.uot u zadrugamcr

, Fosljerlak mojega izrrustva i razmidljanja ovaj je: zadruga, crok se nepokvari, naj've6a je blagodat, i lahrro se clri i , i r; i .o ,r"o"J,loj", a kadase pokvari, ona ie najve6e prokletstvo, i nitrio 1,. ." ,roz* uzrrrZati, r.ansamo na nesre6u, za propast sv ih n jez in ih EIarrova.

Danas su seljaniirnaju, ni clrugi ncmogu uzclrZati.

Seljaci

gl,avni stup koji r lr i i narode i clrZave, ako oniruogu imati, ako oni propaciaju, ni cirugi se

485

n e

ne

Matija Gu.bec

God' L573' u sjevernoj Hrvatsrroj uroti se puk, pa ,a ielo poi;*nerrretnu Matiju Gubca, seijaka iz Stubice u zagrebadrrorn Zagorju, l iogai hraljern proglasi. ova urota bijale na cralelro po ungarij i i po stajer-slioj razprostranje*a; ari ir i je rr"glu osol-it i se: Gubac b*rie s'rajen. a

puk joS 6vr56e sapet, jer ne samo da mu je oruZje zabranjeno, nego

prepovjedjeno mu je i pjevati, - reklo bo se, da je seljak najbolj i kada

plaEe. Kroz to propadoSe pudke pjesme u sjeVernoj Hrvatskoj. Kada na5:(pone6to ,i ungarski) seljak u poslovici veli, da je smr6u kralia Matiie

i pravica propala, tada se razumieva taj selj,q6ki krali Matiia Gubac.

O njemu stoji i ona pu6ka pri6ica, u kojoj se veli, da kralj Matija nije

umrao? nego da su se nad njime i nad vojskom mu dva briega sastala,

te ga pokrila. On sa svojimi ponajprvimi vodjami sjedi kod kamenita

stola, na kome su pune EaEe vina. Brada mu se oko stola vije, pa kafla

ga devet puta omota, tada se budu brda iznad njih opet razstaviti, pa

bucle on i vojskal mu k sebi do6i.

Odgoi

Kod odgojivanja djece glavna je stvaro da im se srdce oplemeni, da

se zadoje l jubavlju svojega naroda, svoje domovine, l jubavlju svega Sto

jo dobro i plemenito. Kod toga posla mo6i je koje vrieme um i njegovo

razvijanje s mirom pustit i. Um bo ka'da se napne? brzo napreduje, a srclce

otrovano nije mogu6e podpuno izliediti.

*

Najve6a nesre6a, u koju moZe narod do6i, jest ona, cla mu tudjinac

djecu odgojiva. A dopu5cati, da ti se djeca u tudjinstvu odgojivaju,

znamenuje iz svoje djece' sebi neprijatelje odgojivati. Diete odgojeno u

tudjini, postaje tudjindetom, i odbija se od svoje domovine, od svojega

naroda, od svojih roditelja, od sve doma6e svetinje.

Tako odgojen dovjek nije zadovoljan s nikakovim stanjem svoje

domovine, i svakom prigodom gleda samo za se. DrLet se za boljega i

pametnijega od svih drugih, on ho6e cla njemu dop,adne sve 5to je

najboljega u narodu.

Skole

Bez clvojbe, nitko niil iz Skole donio znanie' To nije ni mog'u6e.

skola ima u um i srdca mladi6a usaditi bistre pojme, zdravu klicu znanja

i l jubav do znanj,a. Znanie se razvija i savr6uje s vremenom, uz nasto'

janje i pri l iku. >?

Mi sudimo, da klasidke gimnazije nisu svakomu nuZdne, a da je

svakomu nuZdno znati stvari, koje treba u svojem obrtu, pa zato viSe

clrZimo clo politehnidkih gimnaziia, na koliko odgovaraju toj potrebi.

485

NapoJrie5eno uimaju se 6se da mogdjeci ima

U vi5a clobrimnatjecati, ;, Djaci,u kojih bise provukr

svakil neprA otv

se uspjednrkako i kolvolju i ljul

Jer gl6asti, vlast.trpe progol

Tu izrdohrvati svtu riedki n

MuZi, Jvladi, negood vlade stzanemarit;neistinom u

Sokratnik plati gI

Plato regipatska vJtaj nauk slunim narodor

Miraberdriavnu gos

o, nego

lj i kada

.ada na5

L Matiie

Guboc.

t i ja ni je

sa stala,

.amenita

pa kapla

aviti, pa

meni, da

rvega 5to

njegovo

r, a srclce

tud j inac

lgoj ivaju'

lgojeno u

i l svojega

em svoje

bol jega i

re 5 to je

i mogu6e.

.cu znanja

uz nasto'

: , a t la je

zato viSe

rj potrebi.

Stipendiji

Napokon, 5to se tide stipendi1a za cljake, to je pitanje ve6 davnorie5eno u svih drZavah, koje su za Livjeti. U puEkih udionicah sva djecaimaju se podu6iti u svemu? Sto joj treba za svagdanji Eivot, i pripravitise cla mogu 6itaju6 dobre knjige' napredovat i usavr5ivati se. Siromadnojdjeci ima pripomo6i ob6ina i l i drZavna viast.

U viSe nauke ne puS6ati slabe djake, pa ma,kar oni bil i i bogati,a rlobrim nu siromaSnim djakom dati stipendije, za koje se imajunatjecati, pa koji najbolje uspije i nzdrili se, taj imaj i uzclrti stipendij., Djaci, s]abi ,u naucih, u njih ne mogu uspiti, a zanemaruju struke,u kojih bi mogli napredovati. Takovi, i za provu6i se kroz 5kole, i kadase provuku za ugrabiti koru kruha, i kada ju ugrabe za uzdrtati ju, radesvaktl nepostenu stvar.

A otvorene glave, bez sredstva, nit i rnogu nauke svrSiti, ni podatise uspje5no clrugomu zvanju. Odtuda biva, da u javnih sluZbah ne ima,kako i koliko bi trebalo, vrstnih i poBt6rrih muZeva, i da mladost gubivolju i l jubav za nauke i znanosti.

Jer gledajui kakove blezge, ka,kovi otrovnjaci clobivaju i imaju6asti, vlasti i pla6e, a kako najsposobnij i, najplemeniti j i mladi6i i muZitrpe progonstva? ta gleclaju6, mladost ne moEe nego clati se u praktidnost.

Tu iznimke moraju bit i preriedhe: njeZna rnladost teZko moZedohrvati svagdanjim zlim primjerom, ter gdje su u 6asti hrdja i zlo6ytu riedki mogu za vrl inu marit i.

Znanost u sluEbi istine

MuZi, koji ,se dadu na znanosti, neka nC racle ni za vladu ni protivladi, nego neka iztraZivaju, razja5njuju i razSiruju istine znanosti. Aocl vlade stoji, da l i 6e se ona timi istinarni koristit i l i 6e ih popustit,zanernaritq nu ona ne moZe nikako, niEijom pomo6u istinu zatrt ilineistinom uEinit.

Sokrat udija5e jeclinost Boga. To bijade proti atenskoj vladi; razum.nik plati glavom. Danas nemalo sav sviet drZi se onoga nauka.

Plato uii jaSe neumrlost clu5e. Ima se svjedoEanstvo, da taj naukegipatska 'r ' lada smatra pogibeljnim, dkodlj ivim, ter ga zabrani. Danastaj nauk sluZi temeljem dinorednosti i l i ethike svim, ikoliko prosvietl je-nirn narodom.

Mirabeau, gospodarstvenik, razgovara se s l<raljem Francuzke otlrZavnu gospodarstvur. Nakon razgovora kralj kaZe uclvoricam, da se je

487

JoB i jedan Napoleon f. smatra ludjaliom razumnika, koji mug:I::i " -.i"gi i uporabljenju pare. A, danas Sto racle parobrodi, Stozer;ezne ce'stel

Smrt za domouinu

east i slava rnuiu, koji je n4 polju bilo kojernu za domovinu i zapravo pokazao strukovno znanje i pripravnost na smrt; um'o ovclje i l iondje, ovom il i onom smrdu, u stvari 1" isto, sarno kacr si umrao srdadnoizvr5uju6 svetu cluinost.

Spomenici zasluinih ljudi

Da napomenemo samo jod jedan troiqk francezkih ob6ina. l{akoliko dr'ava ne gradi i l i ne pomaze graditi spomen'ie ne za tudjince,nego za Francezh' zasluznirn, svaka ih ob6ina gratl i za svoie pr.osravljenei zasluZne sinove.

Osirn roditeljsirog odgojenja, ovi spomenici prinadaju kk oplernenjenju, h uzvidenim mislim i raclnjam, vi5e negoi sve udionice, i sve pla6e,, i sva nadalrja, i sve p".I"p...

Ve6 djetetu razl.oEe se zasluge muia, koje$a spomenikto djeluje na duh i na 6u6enje cljeteta; odevidan primjerdobra cljela, za napod,, za domovinu, za obiinu, r^ rouno"t, iga ocl mlaciosti, a to ne moZe ostati bez velikog upliva.

; l

il

I

Dvieob6enitu,drugqricetrpit i, i pstanje jo5

Zastuo stvarih rmoraju imi da svakr

Javni,razlidnih vpodudavan.

sluiba boir

Tu sesvako zagr.tu nije mo

A z a sizuzev potroSka, i rarazstavljala

DaSto,onaj neskladrZave takobudu.

Sadanjii danas brardjetetu mor:>podudavanj,

BelgijanEavanje vjertovaj austrijar

odgojenju,svi uEitelj i

ono giecla;nadarja zat . d . prat i

488

azum-

rzkoj:iadno

sdjeranost

re, i l irogia-Znju?

:rpa jrr

in ja uiojega:prija-

a i z a

dje i l i'dadno

a. Na

lj ince,vljene

rjenju,rEitelj i

g ieda;rja za

. prati

b ) vJERA r MORAT,

V jera i d,rEaaa

Dvie vlasti, svjetovna i duhovna, imale bi slozno raditi o dobruob6enitu, i ako se obje u jednoj osebi sastanu, i l i se jedna mie5a u posledrug'qricil svoje, to ie zlo, to je nered, to stanje moze se samo za vriemetrpiti, i ponedto opravdanim smatrati, na koliko bi bez onoga upli6anjastanje jo5 gore bilo.

>k

Zastupnici javne vlasti mogu biti razlidnih vjera, njihovi bo nazorio stvarih vjere imaju se stezati nq njihove osebe, a sve vjere clrzavlianamoraju im jednake biti tako, cla ih svaku proti svakomu nasil ju branei cla svakoj dadu Jto joj icle.

Javni, obceniti probitci zahtievaju udionice. Gdje je u z6rnrjirazlid' ih vjer,q, kako u Bosni i u Hercegovini, tu je najbolje povjerit ipodudavanje nauha vjere duhovnikom u zgradah, u kojih se obclrzavasluZba boEja, a u Skolah predavati nauke, u l ioje vjera ne upliva.

Tu se mogu sastajati i u6iti djaci bilo koje vjere, tu je izkljudenosvako zagrizanje. Ako li se u takovih ikorah predavaju i nauci vjera,,tu nije mogu6e ukloniti hrpu nepril ika i razjarivanja.

A za sljeclitelje svake vjere graditi i uzdriavati posebnu uiionicu,izttzev po jednu uEionicu za, duhovnike, pitalo bi preve,6 nepotrebnatrodka, i razliEna podu6avanja u istih preclmetih samo bi puir to ve6marazstavljala i clrZala u neskladu.

Dadto, ima drZavnih vlasti, koje uprav o traZe, u'adjaju i drieonaj nesklacl u puEanstvu, i t ime misle svoj obstanak osigurati. AIidrlave takovih l judi i l i su ve6 pokopane, i l i su na putu da pokopanebudu.

V jeru i rnoral

Sadanji zahon za puEke dkoie nadinil i su l jeviEari, pa ga toboZei danas brane. u tom zakonu stoji, cla >pu6ko poduEavanje rnora clatidjetetu moralno-vjerozakonsko oclgojenje<; novi priedlog glasi, cra ono>poduEavanje rnora, cljetetu dati vjerozakonsko-moralno odgojenje<.

Belgijanci i Francezi izhljuEil i s' iz puEkih uiionica svako porlu-iavanje vjerozalionsko. Dakle, s toga stajali5ta, oni bi mogli vikati naovaj austri jarrski priedlog.

489

t m u

i, 5to

Nu 5to imaju proti njemu austrijanski ljeviiari? Oni pridrZavajuizraz >>rnoralno-vjerozakonsko odgojenje<, a odbijaju izraz >>vjerozakon-sko-moralno odgojenjen! Prvi izraz predpostavlja moral kao svrhu?vjerozakonu kao sredstvu; clrugi predpostavlja vjerozakon kao u vremenuprvi, kao sredstvo, moralu kao svrhi. Ovo je dosljednije.

:MoZe li diete ' lak5e

umovati o naEelih ob6enita morala, i l i natemelju vjere bil jeZiti naravu i ocjenu 6ina?

Nespodoba je i stavljati to pitanji l. Vjera je temelj svakomu znanju.Ako diete sliepo ne vjeruje uEitelju, kad rnu ovaj kaZe, da je ta kvakaa, ona, b, i t. d., diete nikada ne bude znalo i itatio i t. d.

Tako je i s moralom. Diete se giblje nadarjem i pedep'som, vjera6e timi obimi sluZi. Kasnije, kroz umovanje i kroz izkustvo, bivSe dietepostalo Eovjekom, moZe se potvrditi u onom moralu vjere, Eovjekprosvietljean moZe dobro uiiniti bez nadarja, od, zla biel,ati bez strahapedepse.

Ali i tu moral ostaje isti, svrha je postignuta, prem je moZda

posveta, i l i razlog ponaSanja promienjen.

U stvari i druZtvu bi dosta bilo, da l judi zla 5to je mogu6e manje,

a dobra 5to je mogu6e viSe Eine, pa, ponaSali se oni tako od straha pakla,

i l i za volju raja, i l i poradi druZtvene svoje iasti, i l i poradi svoje osebne

koristi, ili iz ljubavi dobra a mrZnje zla, ili poradi tih svih razlbga.

Posvete moralu mogu, paEe da budu ja6e, i moraju bit i mnoge;

ali svakq ih mora biti prilagodjena umnom razvitku 6ovjeka' Za die:caje posveta vjere najprikladnija.

Sarno treba paziti, da se kriva vjera ni krivi moral ne predavaju,

i da se dobar moral rieEmi ne uEi a iini ne gazi, Eini u6itelja i okoliEa,

u kojemu je uEenik. Ako drZavne uredbe nada tim ne bdiju, izgubljen

je sav nauk te struke; dini bo su jaii od rieEi.

A kad i po dosadanjeur zakonu uEitelj mora djetetu dati takojer

vjerozakonski nauk, nije l i naravska stvar, da taj uEitelj mora biti one

vjere, koje i bar ve6ina njegovih u6enika? Il i Zid moZe krS6anski,

kr56anin Zidovski vjerozakon predavati?

x

Puk bez svakog morala ne moZe pod nikakvom vladorn, u nika'

kovom druZtvu sretan biti.

490

Sarna zapadima razlagati zadalje od nje i ps njome ne slaiopravdati; a pitr

Za azmoli Isvoje svjetovno ,celibat uvesti; rknjigu, i za izkrizob6enje protepi t . d . , i t . d . N rristne i danas, guredbe uvedene.

KaZe se, daistinit. Nikad u lali naEin, i obselvjernika i okohi moral,a; Te sumoral koji l judevrata srerie,

Ali po dobali t. d. ljudi trebSvako ji lo moienaiin pripravljarl jude odje6u djeruEiti onako, kak

Doista, Newod svojeg uiiteljdrugo b, i t. d., cse ne bi bio mo6prvomu uEiteljuza dalnje napredo n b i s e i u m auditelj,4.

S vremenomi onda neprekidnda ih treba ovako

avaju

akon-

rvrhu,

menu

li na

ranju.

iYaka

vjera

diete

ovjek

traha

roZcla

Lanje,

,akla,

;ebne

a ,

loge;

iljetu

vaju,

ol i5a,

bl jen

rojer

one

nski,

Zapadna crk."^a

Sama zapadna crkva moZe i mora bogoslovlje imati, jer ona samaima razlagati zadto je isra dalje od iztoEne, zasto su protestanti i5riclatrje ocl nje i proti njoi, i za.to je uvela uredb" o kolih se one clr. ies njome ne slaZu. za sv.o pro5rost ona lahko -oz" ...uki svoj korekopravdati; a pitanje je, cla l i i za sadanjost i za budu6nost.

za uz''oti boriti se proti hrpi tazuzdanih vlastelina, ona je moralasvoje svjetovno duhovniEtvo posve neodvisnim i oa orit"t; i udinit i, t. i .celibat uvesti; morala jd uvadjati mnoZinu koludra, i za borbu , i zahnjigu, i za izkrEit i l i izsu.it i, pa ploclnom uEiniti zemlju; morara jeizob6enje protegnuti i na gratl janske Eine koji poda nj ne spadaju;i t ' d', i t. d. Nu nije dokazano cr,a su te i sl i ine uredbe nuzdne il i ko-ristne i clanas, gdje je nestalo one borb6, i okolnosti onih, u kojih suureclbe uvedene.

Kaze se, da ona ne moie svoj nauk mienjati jer je svet i nedvojbenoistinit. Nikad u bolje, i ne dai, BoZe, da po6me mienjati nauk u stvari;ali nadin, i obseg, i posveta pocluiavanja mogra bi .se priragoclit i stanjuvjernika i okolnostim. Dok bude ljudi, oni 6e trebati hrane, odje6ei moralai, Te su istine nedvojbene i svete. svrha je crkve gravn a; dizatimoral koji l jude na ovom svietu 6ini sre6ne, i u budu6em otvara imvrata sre6e.

Ali po dobah, po razli inu stanju zdravlja i Zivljenja, po godidbinah,1

r. d. l judi trebaju u stvari jednu, a u ostalom razlidnu hranu i t. cl,svako ji lo moZe se na vi5e naEina pripraviti, i rnora se zajisti ako sena.in pripravljanja ne mienja. _ Dakle, Eto zn,am6huje na odrasleIjutle oclje6u cljece navladiti, i l i r jude vi5e i l i manje prosvietrjene danasuiit i onako, kako ih se moralo uditi n. pr. u X. vieku?

Doista, Newto-n, kad se udio 6itat, pisat i radunati, znao je manjeod svojeg uditelja i morao mu je vjerovati da je jedlo znamenje a,clrugo b, i t. d., ovo znamenje 1, ono 2, i t. cl. Da ne bude vjerovao, onse ne bi bio mogao ono ni jeclno nauditi, i bez dvojbe, o'l. ,rroj"rrr,,Irrvomu uditelju do smrti bio zahvaran, jer je od njega, aobio temerjza dalnje napredovanj", pu rra se ne rrucre u visih skolah usavrdavao,on hi se i u malenkostih bio drZao nauka Sto ga je dobio ocl prvoguEiteljal.

S vremenom je Newton nadkril io onog uEitelja. Da bude mu ovaji onrla neprekidno bajao cla je ovaj znak ,a,, i t. cl., ova brojka l, i t. d.,t la ih treba ovako pisati, r la se'x mora na ovo i l i na ono mjesto stavrjati,

niiia -

491

i t. d., da bude Newtona i sadla drEao za svojega uieni[<a - doista bionaj uditelj Newtonu bio postao nepriliinim? upravo mrzkim Eovjekon.

Svi su ljudi viSe ili manje u moralu uienici crkve, i neuki kadadolaze u njezinu 5kolu. I taj uEitelj mora sluZiti se najlak5im i naj-uspjeSnijim nadinom predavanj,a, mora svoj nauk prilagodjivat shva6anjuuEenika, a oni mu moraju vjerovati. Nekoji uEenici ostaju clo smrti utoj 5koli, nekoji clalje idu, i moZda se nau6e viSe neg zna njihov prviuEitelj.

Ovaj je uditelj postavio vjeru, Evrst temelj za razvijanjS morala,pa je i njemu kako i Nervtonovu i svakom drugom uditelju kojega ude-nici usavr5uju se izvan njegove Slrole. - Svi u6itelj i imaju se veselit inapredku svojih uEenika, i koliko mogu, raditi o njemu.

U obih crkvah vidi se 5to biva gdje bogoslovci, u ob6e cluhovnici,svoje danaSnje, i bivSe pa napredovavSe udenike uviek isto i istimnadinom podudavaju; Cdje svoj nauk ne za6injaju, ne osladjuju, nepodupiru razlidnirni razlozio dokazi, sredstvi i posvetami Sto ih znanostipruZaju; gdje svojim naEino'm Zivljenja, ftale| samo dobra ovoga iivotadrugim preporuEuju dobr,a, budu6ega Eivota, najsjajnije clokaZuju clani sami ne vjeruju 5to druge uEe; gdje se nad njihovim naukom i na-Einom podudavanja 6esto i seljani sablaZnjuju - gdje, kao slavosrbski,svoju crkvu i njezina naEelnika predstavljaju kako nekada Tyfon niiebio predstavljan.

Sliede6 naEelo Sto ga u prvorn nacrtu izpovjedismo, mi po mogu6-nosti ocienismo tri jubileja, vjerska ravno? nu koja zasiia i u javneposle naroda. Mi to uEinisrno jer ima ljudi koji.govore da kane drugena svoju vjeru dobiti, i ima ih koji se toga boje. Ovi ni: ' irnaju ni pojarno vjeri, oni ga moZda imaju, ali ne znadu da vjera samo Ziva, samodobrimi djeli izraZena i pr,a6ena, rnoile ljude osvajati. Tako ih je nekaclakr56anska osvajala i osvoji la. Danas je, viSe il i manje, nestalo onogaZivota i pratnje one.

Na prvi pogled i ini se da su tomu krivi sami duhovnici, a oni suzbil ja krivi najmanje. Jer viSe krivnje pada.na one koji duhovnike slabo,nepodpuno il i naopako uzgojivaju i poduEavaju, a najvi5e krivnje padana one? koji duhovnike namjeS6aju pa ih ne nadziru i polag njihovihzasluga ne prorniEu, a polag njihovih pogrjedaka ne pedepsavaju.

Dok tako biva u duhovniEtvu i u njegovu oholi6u, clok taj cjeio-kupan sustav vlada, ni jedna crkva ne mari se nadati ni bojati da 6eona, drugu il i nju druga pozobati, a svaka bi morala ozbil jno paziti nastanje duhova i na pojavlj ivanja 5to se uviek pokaZuju pri je teZlie oluje

492

kroz koju najri napredka, jetse to utoii5te p

Sto se nasi presveto zvarslaiu, oplemeni

U tom posono to drZanstvjoj je l jude spri koristno ukup

A duhovnildrugi, druZtvo,i to bez odgovoruredbe narod krsvatko gleda i r

U prvomu rclovati u svakonpropasti. Tu dulda se one uredlkada svi drugi rru onaj brlog, nemakar se svi i s.

Dok se svjetcla saveznice svovlast. Ovdje je LTalijani zamrzi5eavoje postupanje

Propu5tamo rduhovne, Leo XIIpravi crkve, trebabiti podloZan vanI judi<.

Mnogi Talijarkaie, cla je svaka

ta b i,kom.

kadanaj-

canjurti uprv i

l ra la.

uie-sel i t i

'-nici.istimLr ne

nos t i

ir-o ta

Lr tla

r na-'bski,

niie

rgu6-avnelruge

ojamlalno

kada

noga

r i su

labo.

p a d a

Lor ih

: je lo -

la ce

l i na

c lu je

kroz koju najvi.e trpe crxrva i duhovni.tvo. DrZati se vjere, naroda,i napredka. jedino je sigurno utoii l te 'roti onoj pogibelj i. Ne trazirose to utodi5te prekasno.

Uloga sae1enstua

sto se nas tide, mi sutrimo ovako: duhovnidt'o im,a, neposrednoi presveto zvanj6' cra puk kroz dobar nauk, s kojim se dini uditeljaslaiu, oplemeni i od zla odvrati "

,r" . lob"o nakrene.U tom poslu tlrZavna vlast ima mu u svemu na ruku ici, jer akoono to drZanstvo izpuni, izkazaro joj je neizmj"rr,. a"n"r;instvo, trarojoj je l jude sposobne za ,rrut o aon.o, vorjne na sve dto je uzvide'oi l ioristno ukupnosti drZavljana, i svakomu napose.A duhovnik uzaludu uEi ako sam ne radi po svojemu nauku; akodrugi' druztvo, vi.i razredi, i rie.mi i iini u6e p"oriorro oro,oo nauku,i to bez odgovorno.sti, bez straha pedepse; aLo d"zaona vlast kroz svojeuredbe narod kvari cra on ne *oz" *"rit i za nikoga i ,u ,rigro, nego crasvatko gleda i racli samo za se.

nlja, i drZavna vlast moraju napre-u moraju propaelati, i s vremenorn.

: l*'';:":l:,ff ;:;:':;ff::liu onaj brlos, "" u"r,::_r" puka. i Jffi:",f'HT"#fii ff1*i:makar se svi i sve drugo fromienilo.

KrE6anshi odgoj

grizu medju se i sumnju bacaju naje izdao okruZnicu, kao moralna

put uclario a Zicu, poradi koje osobitoi bez dvojbe, satla 6e, kcliko je mr,gu6e,EvoJe postupanje naprama cluhovnidtvu jo5 ve6ma zao5trit i .

Propu.tarno stavku o svjeto'noj vlasti koju cla *e'l,ta za izvri ivanjeduhovne' Leo XIII ' ka,ar ,Kad" *r"*"no sukobi rneclj* ,I";unr,rr ' i medjupravi erkl-e' treba sruSati radje Boga nego ljudeo, i: >KrSianim ire moze

frt*fl:u'tu"n \.a'n za svak" rlobro i1"lo,"r"Lu,, bo ie boiji .,ls* ,r"s o"":

u'ogi rali ja' i ne 6e iri ne mogu te izraze sroziti s , 'r irne, 'ojiI iaie' cla je svaka vrast od Boga i tra"joj se irna i lcr.6anin pokoravati.

493

- oni pitaju: po sustavu zapa,dne crkve 5to 6e vjernici raditi, ako im

njihovi biskupi kazu, da ovaj ili onaj zakon drzavi: nije dobar, da nije

," dob"o djelo? - Oni zakljuEuju, da bi po tom drZavna vlast rnorala

biti pod skrbnidtvom crkve.

Nu mi sudimo, da svrSetak okruznice oclobrava, t la mtt se klanja

svako ljudsko srclce, kao dostojnu glave crkve' Papa kaie: "Narodi ne

budu jaki osim ako u zivot povrate izvrSivanje kr56anskih krjepo-

sti; spas naroda stoji od izvr5ivanja krS6anskih krjeposti na ku6nom

ognjiStu<.' za ocieniti kako treba tu spasonosnu opomenu.'promislim,r t la su

pravlja za tamniie i da za nje dozrijav4, glavnim je uzrokomo 5to se

Lr56anske ni druge krjeposti ne izvrSuju na ku6nih ognjiStih ni u Skolah,

nego se zvjerska narava mladi6a podudava i pripr,a.vlja samo za zado-

voljavati kako kad tnoile, tjelesnim, zvjerskim pohotnostirn'

Viera i znanost

Katolici francezki drZaSe sastanak u Nantesu; predsjedao mu je

mjestni biSkup. Tu je javljeno, da 6e se pa I ' travnja budu6e godine

u Parizu drzati znanstven sastanak katolika,, koji je namienien za doka-

zati, da znanstven pokret ne samo ne Skodi vjerskim mislim, nego da

vanje; zatim nastavi5e prouEavanje druZtvenih pitanja'

Mi se svesrdno ""doj"lno

tomu duhu francezkih katolika, on jii

posve protivan onom, sto ga nekoje godine oEitova.se da katolici 5pa'

njol.ki, koji se plaSe znanstvena pokreta i htjeli bi sve struke preurediti

po svoju.- Dok je l jucli, bit 6e i mnienja razliEnih; svakomu njih treba dati

podpunu sloboclu razvijanja; ako nie nije, ona podmuklo kli jaju

i raz6iruju se; u slobodi, ona se prepiru, pa propada svako' koje nije

za LivoI.

494

Ako se neinovjeraca, papropadoSe; a dri danas poticalonisu slobodne.

Ako se vjersumnjiva, upra,svjedoEi da joj

Tu ne moZrznadu, 5to je nda to s vremeoslanja.

OZivljujte r

nJa

ne

po-

om

lm

rije'e la

surdi,a,li-ne.r r i - 'se

ah,

do-

l epa-

lit i

Ako se ne lr 'aramo? sv. freneinovjeraca, pa njegova vjera osta,PropadoSe; a da njih svaki ne budi

.danas pot ica lo, ka lco i pot ide sta

nisu slobodne.

rnosti, ona ve6 time dokaZuje, cla je

1"0,"*ilil"il,,i'"u" podpisuje, itirvih, ni trajna obstanka. -- France,zi

od zadtite svje,tovne vlasti, znadu,svaku, koja se na onu podporu

*OZivljujte rnoral dobrimi djeli za ovaj i onaj sviet.

j e

ine

ka-

da

vol

i d u

na

ia-

ati

a ju

ri je

495

POPRSJE ANTD STAR'TI]VICA(Vanja Radau5l

bude5to je

Cirilapanje

oviest

'ebalo

6e ga!nosti

POGOVOR

STAREEVIE

L I K

Misao narod'nosti nije nikta istom_iz uerikoga rrancuzrtog preurato.Kao osje'aj jade poaezanosti izmed.u rjud.i iste hrai i jeziha raza,o senadelo narodnosti .iamaEno

ae6 u praoj mladosti doajedanstua. BioloEhitemelj toga razaoja -narazi

'" u ,iornoji, d.a u ot*"i *""zemo d.ozoati?"-"!"'tho

nam.je bri,i i tko nas )azumije. Aho ,oo riziha ima saoj izaort' uaor u metarizici, ne. ytoie_se ni pojarn narodnosf ioaruno izaestibez metalizidkog gornjaka. Tako d.otazimo d.o srort.irrioe tord.nje:'ft::!;':r::o:j-Eedo BoEie' t "*i"s zna, sto ie on leoiemu sao,n'

Daleko prije lrancuzkog pr"rrato postojao je i hraatshi narod, ihraatsha drEaoa' Dapade, -hrJairrro nij. Eirjero samo rcao gora Ei.njenica,nego i hao izgrad'ena suiest. sietirno se na pr. kako petar zorani. u76. aielru, i to pod ,:d"? otoSiu,,-"pi"oa o sladhosti bai,ine i o ailiHruatici' Ari ipak sae d'o rroo"urk:o,g'ii"rroro nije jo1 naEero nqrod.nostibilo arhoanim ookrytyEem rjud'sltigo jorrog djeloaanja. Do poloaice'J,

;.i'"" *J',!irY;:'

!{.'::: : :; " ;';i' y o i ui "'

i * * i "'

o i " s a r s t a'n': an i errancuzkog;;";;;:"'#;:;:Tf,";:"tT"[I"'Ji:,J":,i,:t;"i,L;,iprearat uzdigao narodnost kao izkrjudhtog nosioca d,oma,ega i med,r,.narodnog praaa' pohreti nyyo'ila a"iiii"

"uitjeiie oorod.nor preporodasuagdie u Earopi, pa i u

-Hraatshoi. I'mi imarno saoi noridni pokret:no taj narodni polaret u Hraatskoj' nije hraarrnt, ".iL

l"irrt;tZiaot ne pod.nosi nesklad.a. nrrorrii narod nije mogao pod, ilirskimimenorn na6i sebe' oni, koji "x"

ti""r'ii najdublji uzrolt, propasti ,iriz-ma' mislili su' da se nmodima mogu br*oti i daaati i*"oo satnouotjoo,bez obzira na Eirot, misriti su, d.a * nirir"* moEe naprosto nadomiestitijugoslaaenstaom. spoznaia te ,obrud. iorodi stardeui,a d.o postaaljanjaprotiune tardnje' IJ star6eai6""i^ i"aanorraanim rieEirna, da narad >i.ma

5r7

premnogp posla doh d.obije narod,no ime<, i d.a je saakorn narodu >>nai'

ueli\anstoeniji onaj Ein koji mu dade i posaeti narodno imer, - kriie

se tajna njegoaa uspjeha. Tu ie IiljuE za razumieuanie iitauog Starde-

ai6a. Odatle niegoaa aeliEina. Ta ga spoznaia aodi u borbu za tisto

hroatstuo. Spasiti ime znaEilo ie koliko i spasiti narodnost. Radi toga

nije bila opraad.ana >>Obzoroaar< ograda od, nasloaa >>otac hroatstaa<<, Eto

su ga StarEeaihu joi prije njegoae snrti daaali oboiaaatelii. Obrazla-

ganje, da bi to bilo filius ante pdtretr, sasDim ie prorna\eno, ier i akoje postojalo hraatstao priie StarEeaida kao tinienica, pa Eak i lcao

saiest, nije postojalo haa jasan cilj, Icao id.eal, ltao program s odred,enitn

zadatkorn, ito je pojmu narod.nosti postaalien nakon trancuzhoga pre-

arata. U ouorn smislu Ante StarEeoi| ie d'oista otac rnodernoga hroat-

staa. Bez Stardeaida ne bi d'anas mo\d.a. aiie ni bilo hraatsusa. On ga iespasio u najhfitiEniie arieme, u arietne kud su se mod'erne narodnosti,

upra'uo oblikoaale. Stoga, d,olt drugi narodi kite grob neznanog iunaka,koii ie oruZjem spasio obstanak naroda i drEaae, sasaitn ie logiEno, da

mi Hroati kitimo niegou grob u Sestinama. KumiEii u suoioi posveti'>>Urote Zrinsko-Franltopanske* dru. Anti S.tarEeoi4u kao otcu dornoainepredteEa je sluEbenoga naziaa, kojim ga ie poEastila Nezaoisna Driaaa

Hraatska.Kao mladi6 Stardeai| se ohupao u preporod'nonl zanosu, koiemu

je godina 1848. predstaoljala arhunac. Gledaiudi sa hraatshoga staialiita,

god,ini 1848. poEetalt je narodna teinja za nezauisno\tu, a posliedah po'

saemaEnje ugu\htanje i zadniih ostataka d'rEaonog obilieEia Hraatsk'e

pod teZkim pritiskom Bqchoaa sustaaa, Pred tom ie godinom StarEetti'

6eao Skoloaanje, za njom pod.puno dizrieaanie i izgradnja nqzora, uz

koje 6e Earsto stajati do ltonca Eiaota. Na tim se ie osnooama oblikoaala

najaeia hroatsha liEnost 79. vielta - Ante StarEeai€.

Odmah na podetku t. zu. ustaane ere poiaaliuie se StarEeui6 na po-

zornici hraatskoga iaanog Eiaota oe6 kao do kraia izgrad'en znaEai.

Dok w noDorn, narodnom glasilu >rPozoru<, god. 1860. piiu ponaiaiie

zanosno i deklqmatorno Eah i hladnije glaoe, kao Eto su bili RaEki i

Sulek, da o joi mlailem pjesnihu Senoi i ne goaorimo, - dotle StarEeai4

u to doba piEe lilozofshi promiSlieno i triezno, odaaiaiuti se titne orl

saih d.rugih. Nail druge se izili1e i saojim bogatim znaniem, zbog koiega

ie uZiaao ugled i priznanje i kod saoiih protianika kroz Eitau Eiaot- Sti-

canje znanja bilo mu je olaklano poznaaaniern stranih iezika: StarEeai|je dobro znao latinshi, njemaEki, rnailarslii i francuzhi. Moie se mirne

duie reti, da tako golemu, Xiroku i soestranu polit iEhu i pouiestnu iztt '

518

\

brazbu s d.ulshi politiEar

darstoii uzaeliEina ond,dinjenica, dtaanja u mdskoj, u kojoj19. aieha.

ffe stojiEersnim saojsodaaja naEinpriznaje uzo;miiljanje sm,Suuremeno ns njegoaim uobara nu nestrdiniie $utraEite si ganesreta Hrotnarod talto Enegoli je ondrugih? Kogtuas tirn uedndrugim u zetizdaleka do thaZem ishrenprohreEu i izpo saa narodjedinac za d.o6oajeka, kojinetolerantan

njih uujerenjizpao bi prer,u onda\njojkao praaa sal

Tahuo slnjegoaa unutnjegoao oilric,Ziuio je ur:iel

odu >rnaj-- krije

,g Starie-za disto

laili togattoa<<, EtoObrazla-

ier i ako,k i haolreilenhntoga pre-

7a hraat-0n ga je

rrodnosti' junakq,'idno, daposDeti

omotsineDriaoa

hojernunjaliEta,

ilak po-lruatslteitarEeui-

iofQ, UZ

lihoaale

i na po-

znaiaj.tnajai.6e.

Raihi i'arEeai6

ime orlhojega

'ot. Sti-arEetsi6mirne

nu izo-

se ne Eudi, also opadne. Gondin iese aedtna podate. Nas 6.e je,ilan za,, narod., ima Eiajeti. Ja ne drZirn ni

n!.esoaaunutraEn ja,duhoanar"r"rrll!r"T:0";Tt";:;r'""ir'J:ri?;0",njegooo odricanie od' izuanjskin ptrr"-i","lroje je weo nooijmoniu m'eru.Ziaio je uaielt, priprosto, iednostoono, u ,tonu oslaud.na namje'taja, bez

519

stalnih prihod.a, bez obiln'q kruha' bez birane od'ie6e' Bio ie neienia'

u stariie d'ane Pokazioao mnogo

filozo!-ne1enia Spencer' Ianta6no

"mao sigurne egzistenciie' a htio ie

narod'. Tu borbu ie StarEeai| posta'

aio ne samo kao glaani, nego uoble kao iidini zadatak saoga Eiaota'

Zbog toga ie po saoi prilici-oilustao i od' namiere' d'a se posoeti suete-

nidkorn staleEu. Nii; ;" htio ograniliti na tu, da postane duhooni pastir

jed.ne m,ale iupe, kad' i" u 'iUi osietio - aalid'a nestsiestno - pozits

d,a bude uEiteli litaaog narod'a i praoborac z& niegoao osloboilenie'

Oko te Starteuiieae oilluhe i niegoaa izstupa iz- klerikata ouila

sepoznata legend,aosusretusgraniEars|e i rnpoi lEastn ikomBar iEeai femizpod. otefua, koiemu su austiisii Eastnici oilsiehti obie ruhe braniteliice

no,odnrh p,o,o'. Premila su prigoilom Star\etli,eae snxrti ond,a\nji East.

nici od.ldonili moguinost te pripouiesti, aleroiatno s poilpu2im praaonu

jer u austrijsko! aoisici onogo oi.^"no iloista niie bilo talsaih postupaha,

ipah ie u iezgri te pripoaiesti saEuaana-po saoi prilici aierna rnotiaaciia

otonstar1eai6eao*- I ,orokunaoi lsud,nomraz|rE6unjegouaZiaota.I a h o j e S t a r E e a i | ' i z a b r a o s a j e t o a n o z a a n j e , i p a k j e o s t a o d o b a r

- aiernih i uztraian propouied'nik morala' Tho proEita loniiEicu' Eto iu ie o

StarEeaiiu napisao Fionif'no laekoait' zagrebaEki hanont-h i nastaaliai

Brozoaa Hraatskog rieEnika, nt'ogao bi iloti ilo zakliuEha' hao d'a ie

uzrolr Starieai\eaa napultania klerihata rt torne' ito niie uierooao u

hrttanstao i lto ie p"i'toioo uz muhamed'oustao' ili ie Eak bio i praui

poganin. citaa star6eai6ea zivot d.emantira laeleorti^eau slihu starEeai6a'

I s t i na ie ,d ' a i eS ta rEea i | pohaz iaaoEes topo l i t i \ kes impa t i i ezaTursku 'd.a le muslimanshim H'aitima u Bosni polslaniao naroEitu poiniu' da

je u sao'ioi kniiEnici imao lrancuzki tekst Korana' d'a ie Eak pisao i

,lanak o Muhamed.u, ali on sarn izrilito haEe, zbog Eega to Eini: >Dakle

ie na saorne miestu, d'a Stioce upoznarno barem poneEto s Muharnedom

i aierozahono* n!"'gooim, ila ih upoznaml : -*yx"^,

koSa d'uh iz trih

nekad.a glasoaitih io'staa ieilno carstao sloii' i s rtierozakonom' koga

se aeliki d.iel na1e po lrroi i iezilru nailistiie bra6e d.rEi<. starEeai' ie

to pisao priie Solferina, u iloba ilok -ie

Bachots absolutizarn bio ioi tt'

punoi snazi, d'oh u H':oot'l'oi iol nitko niie aoilio raEuna o dielouima

hraa ts taauTurskomca ' ] s t | ) u .N jegoub i s ta r i da lekoa i i l anu tnoe6o ru ta

irr*, ,lai,-aa bez Bosne n"*o h,riotske ilrEaae. Niegoai >turslei<< pogled'i

proiiruiu hrttatske horizonte' I u tom ie osimlien u ondaEnioi Hruatshoi'

Staalja se u opreku s onofn, orijentacijom hraatshe inteligencije, hoja

je nahlasi

Eanje tur

ciozno izt

Iogiji, a t

oilrekaod.a je on

i crhau t

Oda'

kao rtrh<

d.u\eane

se niie a

njegoaazataja ot

sooi Eiuo

lwantite'Drug mt'

losti dut

Sna

Kantoasd.rianstrkad. prit

izraiaoanego nxi

Ko'

sarhamt

sobnost'

ieanimZa Bacje Star'toj knjtslanicat

nacttao

IiIa aa,

zaostaithroatsLakualnpoltolit

i ilana

520

neienja,

o n'tnogo

Jamainoa htio je

fi6 posta-

ia iiuota.eti soete-mi pastir- poziu

enje,ata ouilariEeai6em'aniteljice

inji East-, praaon-r,,

ostupaka,totiaacijaiiaota.

ao d.obart o j u j e o

ustauljai,ao d.a ieeroaao u

o i praui

tarEeai6a.r Turshu,

ainju, da'c pisao ii: >>Dahle

hamedomrh iz trih

om, hogarEeui| je

bio joi udielouimauet onrlat,< pogledi

Iraatskoi.

cije, hoja

ie naklasiEniji izraz dobila u Maiurani6eau Smail-agi. Starieaiteuo .t^eli-

Eanje turslte zemlje, Turaha liudi i turske ujere - tako se tenden-ciozno izraiaua loeltoai| - itna ltorien u politiEhoj i nacionalnoj itleo-logiji, a ne u ajershorn naziranju. Ne samo da se StarEeuit nije nil+adaodrekao saoje ujere, nego se iz njegooih jaunih spisa moie ilokazati,d.a je on snlatrao katolicizam jedinim praaitn kr\danstaom i da je ajeru,i crhuu uzirnao u obranu s Eitaaom sndgom suojega uajerenja.

odabrauri nakon zrela razrniiljanja put borbe za narodnu sloboduItao arhoani zadatah saoga Eioota, StarEeoi| mu posae|uie sae saojeduieane i tielesne sile, bez ilcakaa ostailta. Jedina njegoaa strast, hojese nije od,rehao ni na srnrtnoj postelji, bilo je puEenje cigare. InaEe jenjegoaa irtua za hrudtstao podpuna. Tal+o duga i tako uztraina satno-zataja ostaje bez primjera u \itaaoj hraatskoj politi\hoj poaiesti. Datisaoj iiaot joi je aeta Ertoa, ali je krada - u njoj intenziteta nadomieEtahuantitetu. Tahua je razlika izmed,u Ertoe Koaternikoae i StarEeaileae.Drug mu Koaternik pada u Eestini borbe, a on u. zatiiju narod,ne klonu-Iosti doadeset i pet godina poslije njega.

Snagu za prinoienje trajne 1rtoe moEe dati sano jako razoijena,Kantocslta suiest o duEnosti. Kod StarEeaita je osje1aj duEnosti itidrianstaa toliko iztonEan, d.a je smatrao potrebom izarEiti je i onda,had priaidno ostaje bezplodna, ili - kako se on san,n u jednoj zgodiizraZaaa: ,rJa se od oae moje interpelacije nikakoau uspjehu, ne nad.am,,nego mislim, da mi je duZnost iznieti na aid,jelo i oao bezakonjeu.

Kod Star6eai|a je preaaga na eti\koj strani d.uha, i niezinirn susurhama staaljene nq sluzbu sue njegoue intelekt:ualne i esteti\ke spo-sobnosti. Soa djela njegoaa urna namienjena su postizaaanju istoga cilja- narodne slobode i drZ,aane nezaaisnosti. Ved u ntojim praim hnji-ieanirn pohuiajima, u mlad,enaEhin stihooima StarEeai| je politiEar.za Bachoaa absolutizma, kad je soahi javni glas rnorao utihnuti, naiaoje starEeai| arlo uspjeino oporbeno sredstao - politiEku satiru. I tt.toj knjiEernoj arsti stqrEeui6 je Isod nas hr\itelj putoaa. u saojim >po-slanicama pobratimu D. M. u B.rr, koje su izlazile u >>Neoenu^, lgSZ.,nacrtao je on prije Augusta Senoe sliku hagrebo, preko hojega se razhri-lila aoet noaoga poredka. Iza starEeaiteaih ,rPisama magjarolacanzaostaju i u koliko|i i u arstnodi sui ltasniji proizaodi politiEke satire uhraatsltoj lcnjiEeanosti. ohrenuta prema dnersnim pojaoarna ond.afinjeaktualne politike, >>Pisma magjarolaca< ostaju danainjemu hraatskompoholjeniu d'osta 'daleka, ali u st..oje arieme ona su ja6e od saih goaorai Elanaha izuodila preohret u hraatshom jaanom miitjenju. ona su utlar,

52r

Galoai| i t, il.

dieli od StarEeuidu

P O L I T I E K A G L E D I S T A

odbija ih od posla istom smrt.

oil praoga Easa saog nastupa u iaonom Eiaotu ide starEeait posae

,o*ortol7,o i bezobzirno onim putefn, (to mu ga pohazuie rnisao hraat'

ske d'rZaanosti. Saa niegoo potritiEhi progratn i Eitauo niegoao *ideset

i petgod,iinie d,ieloaanie sailrEan'o ie u aaoi iednoi iedinoi reEenici'

iziailinoi iz proglasa stranke pra'Da na narod goil' 7BB1': nBez razlihe

irhena, bez razlike uiere, budirno sai graditelii d'rZaue Hraatslte<'

522

II

l ,

Glaano bort

prauo, po iemu

stranka praua. I

narod,ne politih'

leudalnoi Haba

stice, ugooore i

hraatshog d.rEa

utnoaanjem:Hroati su

osnaoali hruatsl

su sklopili uga

s Ugarshom. Pt

i s Habsburgoa. hraatshu dtEaot

pragmatiEhom

HabsburgooacadrEaae i Habsb

Hruati nisu ni

Hroati se nisu

gouci ne d'rEe

hruatska orhooi

osloboilenima a

ima pooratiti

poilpunost, ili p

ne oriedi ugout

Habsburgo

nog zemlii\ta d,

sprjeEaaaiu da

macija s Hraat

Zbog stan.

d.osljed,no sau

gouori tahohn

Stardeoi6a,Uzmimo st

gouora i replilr

. grada Riehe. I]

ulast na Rieci,

u hraatshi sabr

Starieai| hifie:

t p l t d

noD l

dilo

a j egusf4.nteirun.

IL"ITN,

wimnicaN j"'

otlzao-e s enas

deii

la r i

iorn

oho

oj;lt'

I nrt

sjaa

tnu .jshi

'UErI

d . a

l s u e

1 : Q L .

e s 9 !

zic i .! i l :c

Glauno borbeno oruEje bilo je starieai\u poaiestno hruatsho drEaonopreDo, po iemu je i polit iElea stranha, koju je on osnonao, dobila imestranha praDa. Izticanje hraatshoga d.rzaunog praaa hao temelja hractshenarodne politilte imalo je osobito znaienje i auinost u tada joi napolaleudalnoj Habsburiltoj monarhiji, gdje su se utsieh poziaali na poula-stice, ugooore i stare pooelje. Poaezanost i nepretrgnutost pooiestnogahruatskog drEaanog praaa izaodio je Star\eaii od pritihe oaakuinr,umouanjem:

Hraati su u 7. uieku zouzeli starinshu lliriju i Panoniju i ond,jeosnoaali hroatsku dlEaau. Po izumrdu, domafe narodne dinastije Hraatisu sklopili ugouor s Arpailoui1ima i tako do\li u personalnu unijus ugarslt'om. Prigodorn izbora na cetinu goil. 1522. naiinili su Hruatii s Habsburgoocima ugoDor, kojim su se Habsburgouci ob..-ezali branitihraatshu drzaou i Euoati njezinu zemljiEtnu cjelinu. I{asnije su HraatipragmatiEhom sanltcijorn god. 1712. proiirili izbor i na Eenshi rodHabsburgoaaca u.z posebne uojete. Med,usobne obaeze izmed,u hructtshedriaae i Habsbu'rEke dinastije prauno joi stoje (u doba Star6eui6.eao)"Hruati nisu ni s kojega praDnog nasloaa izgubiti saoja ugoaorna prana,Hruati se nisu niltad odrehli suoje driaanosti, a u holiko se Habsbur-gouci ne drie saojih ugoDoronr. preuzetih obueza, u koliko okrnjujuhruatsh.a orhouniEka drEauna prana, u toliho se i Hruati imaju smatratioslobod'enima od suojih obueza pretna Habsburikoj dinastiji. zato hraljima pooratiti lrraatshoj njezin starinski drEaani ustao i zemljiEtnupodpunost, i l i prestaje bit i hraatshim hraljern - ie, ako za jednu stranhune triedi ugoao!', ne ariedi ni za drugu.

Habsburgoaci wzprkos sooje prisege o cjelouitosti hruatskoga i!,rEau-ttog zemljiito drie razparEane hruatshe zernlje pod razliEnim uprapanra,sprjeEaaaju da se pod jedinstaenom banslt,ont, olaE6u. sttoie Eosna i Dtti-macija s Hruatshom.

Zbog stanja, u kojemu, se tr,alazi hrztatski narod, baca Star6eui6d.osljed,no suu odgouornost wr dinastiju i na ltalja, o kojemu. jaunagoaori talt,Dim ionorn.. lt,ahuim niie n.itlrc got:orio rti prije ni poslijeStarleuiia.

uzrmi*to scLma lxro bliedi primjer neholiho reEeni,ca iz Starieui{et;agor)ora i repli l;e nrigodom njegoue interpelacije a nebirnnjw zastu,pnikagraric Riehe. Mrdiuri sw {alsifikat om. nagotlbenog zaltama biti, ytosxojili,rrlcsi rrn Rir:r:i. re sl; slojinz spletlmma Ttostigli, dtt RieEa.ni ne birojurc /irt"{rrs/rr. sabo., st 'oir-t t l t"tt zttstupnilta. koia sw po za'hanu, irnoli, bi.rati.Sr l : ' ier i , { ku ie:

< n . l

>Saagd'le izaan naEe ilont'ottine :::-::t

se graile za 'ila

budu izotii'

aani, obiltiaoani' So*o-' tu sarhu oo'od'iJ'oZoju i zahonotrsorrla tiela

i laane sluEbenilte' o';;"; od rslad'ata pa il'o panilura'

Iiloista,ni"uo'oopoito,sho"::yi';:"::::;::'"f ;:#::';"f;:6";" r;;t 'on'o i ' to sae zakone tu"to to'n";;. '";;"-t""

on'e zskone i

ila 6e sau srsoiu t"Ai"o't'u mo| upotrebliioat' d'a sae on'e

**'r'l'*'!,t;:;;;,*"iL:",rok:::i::r*::';:::t;,h!:':!J'!#,6to smiera na nesre[u'

staa ni naEini' neSo so

A i t a k o n e i z u r \ u j e s e a a | i k r a l i a ' z a | t ' o n , h o l i u o a a j s a b o r z o v e

zastuPnike rieEke<''

Nakon oilgouora na tu interpelac-iiu replicira StarEeui|:

>>A ilruga o''")'"*"*Oa is'tina''koiu imamo u od'govora pteuzo'

s. bana, ta ie: d'a;;;;;";;;";oiu p,.i'"lsf i i'i'""' ier niti i'zuri;uie rtiti

7"i" :';;::;,::';::;;*:::; y::,':: ita ie niesovo ultiEans'Iuo Prlses'

nu lo, i la te iono-" i t ' " - 'u i r l 'a tsat ' i i i " i iE in i td 'aseobi l r i 'a t :a iu ;ni.preuzai'""u'Jii';"";;;;;;;'::::rf;r;;'::r:*Y:'it:#"::'l::;

*:i,::::n!:oo;,"o1:":iTi1t"'i'7';;su'taizahonus"porprisesiizatsili' aasa ilotnortino' ia zahaa"

Za tai siaini ilokt .euzuiienom,u g, barut. U

ljujem i kraliu i niel t ffeba ponainti ttttprdtn

tom iloleazu narod it

onim, hoii se tako n' oa Austriisloo carsttto, iet

Starleuil se osut aeza izrned,u tlruutshe i

ne Priznaie nihakaih

h "'! :

"::T :":":;";'" iii"';,, "

sk e u rr o i e i e itn o s t a, Qn : s t { r r e d't 2 a' ; o'

Praane oeze' bilo ltr

PoEetha t' z'D' ustaal'obliku'

Ako Hruatsl

meilusobni savez' on';;;;;'' IJ ured'icanie niihortih od'nosa netna pr

ni k'rali. Nag

StarEeuiC PrPolitiEk

stuarnost fn

mari, oiili s

rtaroilu uaie

u sitnice ilr

ni izrailio 1- pa niego

sloboilu, ka

S istol

niie izrailit

program, lr

hao i socia

slouu PiSe,rprauo ilie

gospoilshe

odieoaniutako ie bi- k a o u

StarEeui6crna: ,PaiI

svoie to?

maika, dt

ie sau sa'

jatim,nel

Aak i ilot

i iar;no i

tiiu tuPl'

priie no

Doh

StarEeoirprema d,

za StaiE

oholi Ri

krltonsl

524

',u izurii-rna tiela

Eano, la'at' nego

zskone i,

hod nas

e uuada,

tgo satno', nesreiu

I ne9o sll.

bor zoue

I preuzo.

r"suje niti

)o itriseg-drZar:aju;poturden,

t prea.zii-

r prlsegi

ja zahaa-

barut.. U

i nopram,

rstt,o, ierruatske i

'e d,riato-stogfl na

n lnkuompotreban

ilunarod,nii Austri i,t

iI

;i)

ni hralj. Nagod.bi skloplienoi god.. 186B. izmedu Hruatslte i ugarshe niie

Star Eeai6 priznaa ao zakonito st.

Politilhi progranT, Starteaileu prlo ie iasan i ietlnostavan Ziaotna

stuarnost m.nogo je zapleteniia. Po torne, Eto Startetti| za niu mato

mari, aidi se d,a je smatrao naittaZniiirn zadatkorn raditi tt to'me, d'a

riarodu uaieh lebdi pred oEirna konaEni cili, bistar i nepomuten. Zato

u sitnice dneane politihe StarEeai| uob6e niie ulazio. Zato niie nihad

ni izrsdio podpuni politiEki progrant, u saim poied.inostima. Tome 6e

- po njegoou rni\tieniu - ilodi praao orierne onda, kail narod postigne

slobodu, kad ostaari saoiu d'riaau.

D R U Z T V E N I N A Z O I T I

S istoga razloga o'dpada kao neurniestan i prigo.uor, da StarEeui6

nije izrad.io socialni progranx. On niie rieEima koiliticitao ni politiiki

progranrl, koji je bio ipah kristalno iasan iz niegoua jaanog dielouania,

ftao i socialni iz njegopa prioatnog Eialienia i nazirania. U posmrtnom

sloau pifie d.r. Ante Tresi6-PaaiEii posoe izpraano, ila ie StarEeai|

>>prol)o djeaiEansko diete prirode, piatti seliak, hoii niie 6utio nihahooe

gospodshe potrebe. Bio ie u snenxu iednostauan', i u ielu i u pilu, u

odieaanju i pona\anju; ali kao ito ie iednostdDna bila niegoua uani\tina.

taho je bila i njegoaa duia. Nikaila aete harmoniie aani\tine i nutrine- kao u dra. A. StarEeai6a". A ,,Obzorrr, koii ie inaEe uaiek pobiiao

Star\eai1euu politiku, poEinie sp6i nekrolog o StarEeui4u ouim rieii-

ma: >rPad.a u grob, u hladnu hraatsku zemliu EeIiEan muE, Itoii iu ie na

saoje tople grudi prioiiao. Onai, komu ie ona za Zio^ota bila i otac i

majka, daje mu u hrilu sttojem, aieEnoga poEinha, onornu iunaku, koiije sat-t saoj Eioot staiao u borbi za nju, sau suoi iioot bio opasan nui-j aEim, nep obj edioim, tr o struhim oldopom r odoliubli a, znaiaia, priegor a <.

ealt i domooinaEi, s kojima se StarEeai| Itratko ariente priie srnrti razi\ao

i jaano ih osudio, pi-su: ,rSad su na aieEni sanak shlopliene one rult'e,

Eiju toplotu ioi i sada osjetanno, kad' nam ih ie pruZao kao otac sinouorn'

prije no ga je teEka bolest shraalao.

Dolt talto i pristaie i protiunici s naidubliim ptiznanietn Sooore o

StarEeai1euoj liubaai prema narodu i o niegoaim toplim osie6aiirna

premd drugoaima u borbi, god. 1909. tlr. Ante Radi6 u >rDontu< kaZe

za StarEeai|a, da ie bio ,rEoujeh po naraoi su,roD, po Sholama hladni,,

oholi Rim.ljanin, bez trunlsa Euostaa uobte; posebice bez traga temeline

krEtanshe crte: Iiubaoi i sutu.ti preme malenimq i slabiman. "U skladu

.),4:,

s tim< - nastaolja Ante Radi6 - >>iznio je prokletu naultu o slobodnojd.omoaini - bez slobodna naroda<r. ,rA on je u politici bio poganin: beztrunka rrlora za narod, s ajeEnim nagla\iaanjerrl >>praaa<<, star o gapraaa, t . , j . praaa zq, one, ko j i ga - imaju. A za one, ko j i Sa ne.m a ju? Ta zar niste joi prozreli, da je u njegoau nagla\iaanju staroga,zajamEenoga praoa - sDa niegoaa politidka mudrost? No to je politikapriuilegoaanih, blaEenih posjedujufiih, sasaim u sklad.u s rimskimpravom (st ranha praaa!) . I na ia polu inte l igenei ja , paEe i na\esue6enstoo prisiEe na to! A med,utim je baE krE6anstao staorilo sasoimn o a i s a i e t i s t a o r i l o n o n u b o r b u z a s t i c a n j e i s t a a r a n . j epraDa onima, hoj i , ga nem,a ju<. Ante Radi6 zaor \aaa sooj \ Ianakr i e i ima : >>Treba ob raEund t i sa s ta rEea i1ans tao rn , sa l eden im ,suhim, suroairn, grubim, ukoEenim i bezl*ajno ograni\enimstarEeoi6,anstaom! <<

ODakqa priltaz StarEeai6.eae liinosti iz temelja je pogrje\an, te jesasairn neshaatljia, ako ga ne soedemo na obiEnu stranaEko-korteikttinaelttiau, iza koje ne stoji unutrainje uojercnje. IJ ostalom, Antu Radiiaizpraaio je sam Stjepan Radi6, koji je kao predsjed,nik hraatslce republi-Itanshe seljadke stanlee i pred,sjed,nik hraatskoga blolta oilrEao dne ll.Iipnja 1922. goaor na Eestinskom grobliu. Goaor Stjepana Radi6aoriedno je i danas proEitati, te zasluZuje, da ga oadje priobdimo u cjelili.Taj gooor Stj. Radi6a glasi:

>>Hraatshi narade! Na saetorn smo mjestu, koje ie kao praai hram.Saaki je oaaj humak kao mali Ertaenik, u aelilci ouaj grob, oho kojegastrlo se danas okupili kao ljudi i kao Hraati, aeliki ie irtaenile one bez-sn'Lrtne i aeliEanstaene id,eje, koja ilaje praai sadrEai i prauu ariednostnaiernu hraatstuu. To je ideja pr aD a, Icoje je jaEe od saake sile, idejanarodnoga samoodredenja proti saalcoj tiraniji.

Kod nas Hraata uaiek prealadaaa u politici..ooa ideja pra.-a kaoopreha suroaoj sili. Ante StarEeai| je na oaoj ideji osnooao s t r a n lc up r a a a, stranku narodnoga sarnoadred,enja u doba, Itad su se po soojEt:ropi osnioale stranke liberalne i klerikalne, radikalne i konzeraatiane.Praai sin saoga naroda i praai njegoo predstaanik, iznio je Ante Star-6eai6 na prao rniesto narodni zahtjea, da hroatski narod gopori sa saojimkraliern bez posredniloa, jer si ie toga uaieh sam izabirao, a nije nihadani jednoj dinastiji pripao ni lcao ratni plien ni kao nxrtaa pr|ija. To jepoEetak narodnoga samoodred,enia, a nastaaah je u tom, da si Hraatsam bira - ili barem od.reiluje bana; d.a je taj ban odgoaoran hraatskomrtsaboru; da je taj suaereni sabor odgoooran hraatshomu narodu i da se

526

taj suuereni naro,aladi i ni jednoj

Oao tisudljettjako i onda, kadPrushu - pohlolpamtirno i znamo,saam arhuncu, -

sprieEila pozioomhraatsho soeuiiliiBanty-a, da narotk a o h r o a t s h o

Danas tu nijeEetiri milijuna prl,tosnih hruatskih g,miiica.

Ne za naoaluhraatski pacitizam,

Ona je Eooje,jasna i iiaa Eoajeii prai dlanooi narr

Oao je n:ojotzaEelio, da poEiaama. Tu je Ante Sida saa hraatslri ncu politici temelj r

Veliki, nepoptmelje stranci narorje sue Taoje pristaSljemena. A gle: dasamoodredenja i st,i rada. I sada istoKrapinshim Toplicr

Cornja torda ipolitidka, nikad otspojila se i stopilahane piesme, spojil.ra u tom hraatshongora, nego i Triglu

;lobod.noj

unin: bezt a r o g ag a n e .

, starogd,politiha

rimshim> i naEeo sasointt r a n j ej dlanakledenim,,tim

n, te je

tortelku,', Ratliiarepubli-

dne 11.Radi6a

'. cjelini.

'i hrant,,hojega

ne bez-'iednost

e, ideja

r,tt kaoa n h u

po saoj)atiune.:e Star-anjimnihad.a. T o j e

Hroatlshomrti, da se

tqi suaereni narod na sootrl d,rEaanom teritoriju ne pokoraaa ni jed.nojalad.i i ni jednoj alasti izaan Zagreba mimo bana.ooo tisu'rjetno prdao samood.redenja hraatsrcoga narod.a b,o je tattojaloo i ond'a, kad je saemolna peftta - osranjaju,i se na m,itaristi,huPruslcu - pohrop,a Hraatsltu zlograrnom nagod.bom. Mi mnogi sarnipamtimo i znamo,

!:^,: "\d* kait je zloglarni nogodbeni ,eZim bio nasaarn arhuncu, - 18g5. Eaka probudene hrautshe sreudili1tne omrad.inesprieEila poziaom na praao i zarcon, da pohojni rr*rio iorip I. nije nahraatsho saeuE,i*te d.o'ao i protoii rnadarskoga ministra pred.sjednikaBanfy-a, da narodno leazalif i ie nije otaorio leao zenla.l jsho, negohao h raa tsko na rodno kaza l i f i t e .

Danas tu nije ai'e sano saeu,ili,tna hraatska omradina, nego je tu'etiri milijuna probud,enih hraatsltih d.u,a, ,u ,u *fffi, bfrrrih f ,o_no.slih hraatshih grara, tu su - d,o potrebe - i niiijuni tard,ih hraatshirt.miEica.

Ne za naaaluo ne za napadaj, nego za obranu, za staaranje. Alihr u at s ki p aci f izam ni i e d e ! e tizi*, ir r ori h o mir ol j ubia o ; ; ";

; "

truh arE tin a.Ona je Eoaje\nost. I to ne magloaita 6ouje6nost u teoriji, negojasna i ziaa do'jednost u prarcsi, hojz aeh: serjarc i radnik i graani su,i proi dlanoai naroda.

, i Ante StarEeai|, harl je urnirucibliu i d,a bude sahranjen u opanci-.e6a onoga, Eto sada proEiuljaaamo:

u politici temeli republihanski. eliadki' \oaietanski temeli' a to le

velihi, nepopustljiai sine marene lcr,ne Like! Kad. si ti ud.arao te-melje stranci narodnoga samood.redeje_ sae Taoje pristaile rno6i u jednomSljemena. A gle: d.anas smo sai mi Hrsamoodred.enja i soi sm,o seljaci t. i. pi rada' I sada istom Ttoje ,ukouoniz i bezsmrtnim sffossmayeror,. uKrapinshim Toplicana dobiaa sau sa-oju oried,nost.

Hraatska, Hraatsha u praom redu";:; ;!. ;:J::; ;:!: J:Ty"::.a u totn hroatshom bro.ru d.ana, *iii"Hr:;:*;h:;;,*tr:ol; i;:::;;gora, nego i Triglao, Dinara i sae tamo d.atje. I Too,jo- i.'J)ut

" i bez-

527

srnrtna zasluga, ito srno mi Hrtsati d.anas iznutra, d'uieuno oaalto sloini

i u toj unutra\nioi slozi oaqho iahi i nepobied'ioi'

Slaaa Anti StarEeui6u!

Ziaila Hroatska!

Ziaila republika!<

IJ tom ie goaoru Stiepan Radi6 naiao sretnu aizu izmedu Starte'

ai,eaa naEela hraatskoga d.riaonog praaa i modernog naEela narotlnog

saruood.r ed.enja. star Eeai,eo o sha a6ani e hru at sho ga drEaano g pr ao a nii e

nikad.a bilo lruto formalistilno, naprotio on ide taho daleko u waaia'

aanju narodne uolie, da izriEito odklania prisilno spaianie u iednu'

"jeliou onih zemalia, koie su po historiisk'orn drEaanorn prauu neprie'

porno hraatske, ako ie naroil u niima protioan takuom sied'iniiaaniu'

ba je StarEeai1 daaao pruen,stao upraao slobodi naroda, a ne praznoln

ohairu d,riaanog praaq aid'i se i iz mnogo citil'ane niegoue reEenictt.:

,rMakar Hraatsha bila samo uru dugaEha i utu Eiroka, makar bilo samo

pet Hraata - neka ih to pet bude slobodno i sre6no<. Nigd.ie nema ni

traga starleaileuoi toboz,nioi nauci o slobodnoi domoaini bez slobodna

narod.a. star\eai1eao shaa^anie prat)a niie samo d,rEaaoprauno' neSo

i sociialno. Na iednome miestu u >'Pisrnima madarolac'"' kaEe ort':

>>Praao ie d'uEa d'ruEtaena Eiaota. SiIa moZe pra'uo gaziti' ali st'aha liudsha

sila ima iaEu sestru si. IJ nsoi poaiesti ne itma liep\ega prizora nego

gled.ati, kako i suoia praaa gube oni, koii prarsa ilrugih gaze' Sto ie ime'-pI"*",

baitina poied.incu, to ie poaiest narod'u' ZapraEene papirine

mrze ili preziru samo oni, koii ih ne ilnaiu, ili koie one grizu' To ie

baika o lisici, koia izgubio rep saietuie drugarice si, da i one odtrgnu

saoje repooer<.

Da ie Starleail imao liubaai i samilosti prerna malenirn'a i slabitna'

d.ohazorn ie i niegoaa nauka i niegoa naEin Eixota' Pou;rdu 7s 16 - iTrns'

;lu ostalaga - ialazimo i u saobdenju, Eto ga d,aie pisac nelrologa u

,Hraatslaoj Do,rnoainir< o starEeai^u kao aelikom bilieEniku Eupmiie

rieEke: >rSau pla6u, koiu ie primao na tan'' miestu' razdielio ie med'u

siromahe a priilriao satno toliko, koliho ie trebao za stan i hranu'

Praoga su siaiali pred' ured'om siromasi, koii su ga doEehali' da pritne

daroae. Tu ie bilo aihe: >,Gospodine, meni nisu d'ali! n

starEeoil je izabrao siromaian i osltuilan iiaot, i alto ie mogao zasie'

sti na bogate poloEaie. Za railniEke potrebe imao ie razurnieaania i iirto

s" uologoo za poboljilanle niihoaa stania zagooaraiu'i praaeilno uredenie

dru^taenih odnosa, u koiima 6e postati suaiini radni\ki pohreti. RadniEho

528

se pitanje izahtjeuima>Socializat

da nije biogolokrakd,

da Eitaa ndoba biloa i danas talada radn;uefini narase doista tprobitcirnadieliti po z

Kao sprema .selustirna selja,iestdeset gstranke brtkaEe: ' d .a tdruEtoa, ilamjestu hastkoji drii naho oni prc

"Seljaike btoplu biljeEStardeoi6a.leiati. Prijerila: >Neiilr

Uobte se mkoja se je

Radi6a. Brapriedili, naiu StardeaiAtu njegoaoj r,izuzea\i doqtjedan poznaiitaaoj Eura

Suoj sos istog razlol

uako sloini

eilw Starte'

a narodnogpraaa niie

bo u uoala'je u jed.nu'

aau neprie'

edinjiuaniu.ne ptaznofn

rc reEenice:

r bilo saio

d.je nema ni

,ez slobod'na

taaflo, nego

rc haie ort:

uaka liud.slt'a

rizora nego

,, Sto je ime,

me papirine

griru. To ieone od'trgnu

na i slabirna,.s 1s - iTms-

neltotr'oga u

ihu Zuprniie

elio ie med'u

s tun i h ranu .

ali, da prime

, mogao zasie'',ieuania i iiao

zilno ured.enie

reti. RailniEho

se pitanje ne moie rieiiti nasiljima, nego ud,oooljenjem njihoaint. iiaotnimzahtjeaima. o socializmu haEe star6eai6 u jed,nom uoodnom Eranrau.:'socializam je iedo nuEd'e, i dok ooa stoji, tnora i on stajatio. Dahakoda nije bio za diktaturu proletarijata iti - harso bi on hazao - za aladu

probitcima pojedinih druitaenih sltupina, a 6nsti i poloEaji d,a se imajudieliti po zaslugama.

Kao seljaEko diete starieai| je ponio sa sobont. u i,it:ot ljubauprenle.se!u,i.seljattpu,, a.kao zreo mui doiao je do spoznaje o pred,no_stima seljadkoga staleia pred saim ostalim staleEima u ntarod.u. pred,

Su;oi socialni progrgm nije S.tar.Eqai6 izradio potonho i sustaanos istog razloga, s kojega nije ni politiiki. Bio je urj"r"o, da nije potreb,o

529

gllbiti se u sitnicama, d'oh se ne posti1ne ono glattno' od' 6ega zauisi

i mogutnost proaed'be suahog programa' d'ok se ne izaoilti - dtEauna

sloboda.

V A N J S K A U P O R I S T A

Kaho, odkud'a i s pomotu koga moEe Hroatska d'obiti slobodu?

Od' iinbenika one 'iJ'l'o'o" tuorbe' u ohuiru koie se ie Hruatska

nalazila, niie bito Oo*"'oo niita oEekiaati' Austriia ie sama i skrioila

teZhos tan ieh , ,a t ' kogona rod 'a 'Madar ihocedasa rnoza rn ieneAus t r i i u

u t l a d e n j u H r o t t t a . V l a s t i t o m s n a g o n . , . s e h r u a t s l t , i n a r o d u o n i m p r i l i .kama niie bio l+ailar osloboditi' Ne ostaie 'dakle d'ntgo) nego oktenuti

sooi pogleil pretla rtani, ogledati se za saae:znikom i pomo6nihom tt

inozenlstDu.IJ starirn d'nima (goit. 1891.) StarEeai| iziaaliuie, tla od' k'oloaozn

f861. ne Eita >nifuta slauosrbskogau' Ne prati d'omate nooine' ier mu

n i j e p o 6 u d ' i n j i h o a a r a z i n a i j e r n j i h o a e a | a s t n i k e i n a d a h n j i o a t e l j t

smairtt izd'aiicama. U suoiim uaodnim Elancima prad Statteai| lro=

d.esetljefua sano 1)wtiske potitiEke d.ogad.aie. Lekciia, ito iu ie kroz

neholiho broieaa 'itoboitn 1884' odli'oo Folnegoai|u i Lwdouihu

O E e g o a i 1 u , 6 i n i i z u z e t a k ' O p i t a n i i m a u n u t r a i n i e h r a a t s h e p o l i t i k egoaori Starfteai| ied'ino u htuatslcom sabotu' fJ nouinama nikad ne

polemizira s protil)nicirna, niti s niima ozbilino razpraalia' Za obruEu'

naoanie s niima sluli se literarnim sredstaom - politiEkom satirorn u

,,Pismima magi ar olaca"'

O d ' g o t t o r n a p i t a n i e , z a 1 t o s e S t a r E e u i | o b a z i r e s a n ' l o n a a a n i s k upo l i t i l +u ,na laz imouoa inn ie |o r t imr ieE ima :> 'NaE iE i t a te l i i znadu 'dase

i zaEto se ne moEerno bartiti d'ornaiimi stua'zni u uaodnih Elancih' ni

pos l iC i s l a i t an i i en ion im iT rans la i t an i i e : l sakob i t r eba lonemo iem 'o '

a kalro moEerno ne trebr,<<' 'Nli, u'pu6eni kal+o i soi nasi razwnni Eita'

t e l j i , d ' aud 'anasn j i hobs to jnos t i hne tnoEernon i s ta i l ob rauE in i t n i r ad ' i t

za nalu d.ornoainu, osobitom pomniom pratimo izuaniska poiaolieniu'

koia slute na med'unarod'ne 'ihobn' Stnatram'o bo u d'anih ok'olnostih

naiaelom zaslugom nastoiati, 'd'a oni sukobi' kaho nastadoie sui dosa-

daLnji' po Hradte fle nastanu t"-y!i"'*oznaja, koja je kod' starEeai6a

e propasti ilirizma i posliie lelaEi6eatt

ozorila u desetlietu posliie uuailania

pogibiie' Drug mu Kaaternih proZiaio

:i, dok ie mu1eano iloba proueo u emi'

'- ') #a

graciii. I StarEe

Deze s Kuatern

i jed.ino o uarL,je kasniie poa

O ertropsh

Ieon I. Niegoa

nalton izmiene

On pomaie Ct

on je ied'ina n

i naEem Kuate

Hraatshi i

nati jed.ino u

Itoja je zaltriijedinsno Nien

ondalniu Nien

njernaEltom sa

saega zla u Ht

prigooara, da

d.o San Stelan

izneajerila je

iloh je stenial

Francuzh

StarEeai6eu dlpad.a Napoleo

Hraatshu. Fra

u ntoiim EIan

AIi je pri to

oblastnike; alt

u jednorn EIa

narodi liube .

nila<. Posebit

stoga, ito je '

Elutak, da se

rrDarDa turkatt

Bilo ie p

objainjenja b

Eeai6euo. Bez

napoleonskoj

a zaatst

drZaona

lobodu?Iruatskashriuila

Austriju

m prili-

threnutiihom u

'coloooztt

jer rnu

iioateljtfi6 kro:je kroz,udouihupolitike,ikad. ne

obraEu.-flirorn u

aanjsku

lu, da se

ncih, nimoiemo,nni Eita-ni rud.it

iaulienia,

bolnostihsai dosa-

tarEeui6aelaEitetuuuailani,tproZioio

t o u em l -

graciji. I StarEeoic i,iai cluhom zapraao u emigraciji,' najprije podri,aaaju1iaeze s l(aaternikom, a onda obaujeEtujuti hruatsku jaunost uztrainoi jed.ino o aanjskim dogadajim.a. To je onaj isti emigrantski duh, kojije kasnije poaeo u inozernstuo Tntmbi1a, Supila, Radila i paaeli1a.

O earopshoj sudbini na poEetku 19. uieka irna odluEnu rieE Napo-leon I. Njegouim padom opada ugled Francuzke i njezina mo6, ali junakon izmiene carst,)a i druge republike ponouno diie Napoleon III.on pomaEe caaouru i viktoru Emanuelu stuardti jedinstuenu ltaliju,on je jedina nada emigracijama potlaEenih naroda Enrope, medu njimai naiem l(aaternilru.

Hraatski rodoljubi, traie1i oslona u inozemstau, mogli su ga d,ahlenati jedino u on'daEnjoj Francuzkoj. onda jor nije postojala ltalija.Itoja je zaar\ila suoje u.jedinjenje tek lBT0. zauzimanjem. Rima, a iiedinstoo NjemaEhoga carstDd proglaieno je tek r821. u ver.sailleu. NaondaEnju NjemaEku nije se star\eai| tnogcto osloniti ni stoga, Eto je unjemaEhom saaezu. bila i Austrija, a Austriju je on stna.trao uzroEnikomsaega zla u Hraatshoj. Englezha je bila d.aleko, na strani, njoj Star\eni|prigoaara, da izrabljuje druge narode. Tirska, prerna. hojoj je star6eai4do san stetanshog mira pok:aziaao shlonost oEehuju\i njezin preporod,,izneaierila je nade u o'zdraaljenje. za Rusiju nije se nLogao zagrijati,d.ok je stenjala pod carshorn hnutom.

Francuzha je ne samo politiElci, nego i kulturno zad.oaoliaaalaStarEeai6ea duh, pa su stoga njegoae sirnpatije za nju ostale jake i naltonpada Napoleona III., had tiie nije oEekiaao od nje nihakae pomo1i zaHraatslcu. Francuzka tre6a republiha nije se Star\eai\u widala, i on seu wojim Elancima 6esto i Eestoko obara na truli republikanski reEim..AIi je pri tom luEio narod od alade: >Ni mi ne haalimo lrancezheoblastnike; ali mi Etujemo i ljubimo narod francezki<< - haEe starEeu,iu jednom Elanku; na drugom mjestu opet oeli: >>sai praai prosaietljen,inarodi ljube Francezku, jer je ona za prosaietu i slobodu najoiie uEi.nila<<. Posebice je starEeai| izkaziaao aelilco priznanje Napoleonu III.stoga, Eto je on >>ukinuo praao osoajanja i uaeo u rnedunarodno prauo6lanak, d'a se narodi, puEanstaa, bez saoje priaole ne smidu kao niemam,arDa turlcati iz jedne driaae u d.rugu<<.

BiIo je potrebno zadrEati se na oaon pitanju, jer bi bez njegounobjainjenja bilo nerazumljiuo potiiiEko djeloaanje Kaaternihooo i star.ieai6eao. Bez toga bi ostala uob6e sasaim nejasna praoailoa priurEenostnapoleonskoj ideji. upraao klasi\no objainjaaa narn tu sl,ar sa.nt.

53r

I

l/

StarEeai| u kratkom Elanlru, Eto je priob6en na ielu >Slobode., dne 25.

Iipnja 1879. pod nasloaorn >Princ Luis Napoleon<<, a glasi u cielosti:

,rMi ne d.riimo nijedan naEin oladaaine absolutno d,obrin i spaso-nosnirn. U liberalnoj tormi moEe biti sadrEurt. najokrutniji despotizam.

U MletaEkoj, prem republici, aladaEe absolutizam, a Veliku Brita-niju, prem monarhija, drie najslobo'd.nijom drEaaom.

Kako je u Hroatskoj, znamo. I one sjene kukauna ustaDa, u Eijennam je hladu po rnilosti Austrije i Magjara dozaoljeno Ziaiti, ne otutismonihada, jer je ne mogosnto otutiti, jer je niltada ni bilo nije.

Nad narod.om ne ima su,Derena. U njegouih je rulruh sudbina nje.goaa. Ne d.opada m.u li se kapa njegoaa hralja, mole ga surgnuti, jer

nije narod, radi kralja, nego ltralj radi nardda. Za to IeEi duboha istinau mudroj rieEi, d.a saaki narod, imade onakoou aladaoinu, onahoau aladu,halnu zasluEuje.

Mi se ldanjamo aeliltomu narodu francezhomu, kail je snrgaoNapol6ona III., mi bi mu se bili hlanjali, da je proglasio njegoaa sinacarem. U jednom i d,rugom sluEaju njegoai Eini ne bi bili drugo, aanizljea njegooe suoerene uolje.

Zalimo smrt Ljud.eaita Napol4ona, ne za to) jer je lrancuzka pre.-tendenta, nego jer je u njem plemenita staar za\titnika izgubila. DoEaoon ne doiao na priestolje, bio bi si oe6 u nastojanju, da bude ariednimnasljednikom tradiciji; saoje obitelji, za slobodu narodA, aelikih zaslugastictto.

Ooe tradicije sadrEane su u jednoj od najspasonosnijih po narotleideja, Eto ih je poaiest Broizoela, ter ltoja, Italto je iz san'r.e naroneIjud.ske crpljena, poujestnicom bududih o^jekoua zaaladati bude: u idejinarodnosti.

Sto je po naraai spojeno istim poriehlom, istim jezih,om, istimiobi6aji, istimi interesi, mora da se sljubi u jednu drEaonu cjelinu, pakako nije bila proilost, n1,ora da im je bud.udnost zajed,ni6ka.

Iz misli, Eto ih je na Sa. Heleni dihtirao grolu Las Cases, aidi se,haho je aelike osnoae u tonl pogledu gojio Napol4on I. Pa hako je o'nhtio osloboditi i ujediniti Hraate i Poljake, talto je njegoa sinbuac pripo.mngao ujedinjenju ltalije.

. Mi Hroati od one kukatsice, koja nam sooj obstanah zaht;aliti imade,razudjeni, raznarodjeni, raztroaani, ne nalazimo spasa u nitem, negou oruoj napoleonshoj ideji.

Napoleonska ideja p,aha nije dluga, nego ideja st'anke praaa.<<

532

\ Postije Itehao dalie ijaEe posizanjtzaititnica hrikako se je 1ohriljem maldriaaice. Stotrgnuta Bosn,Hraatsku rnaStardeoiAeaa tce proaod.io tnoau nadu. O>>ter je Rusijad.riaae, a EetrItaie Star\eai,oid.Iiiacm propriznati sai od.okoza mi smIiubimo onomi aodi san1,o t

Rusija jeje car Alehsrm,ilijune rusktairan premazaalad.a hod ppadaju BarEiidoblje, hada lkada se preaaAlehsandra IIbrzo ohlad.i, j,prati i dalje,Europe<<, ali -

nade ne aeEubuduti el)ropsjednome uoodt

>AIi oedmaEkom oet 2nauieiien.

spQso-

,tizam.

Brita-

i ct,lein

utism,o

lne 25.ielosti:

ta nje-

tti, jer

istina

aladu,

surgao

,a sine

a) aan

ta pre-

Do\aoi,ednim

rasluga

tarode

aaraae

n ideji

idi se,

ie onpripo-

imade,

nego

\\ Poslije Sedanq potonule su hroatslee nade u Frqncuzltu. Ziuot jetehao dalje i donosio noue d.ogodaje. Medu njima je ,"ir"rrri, -_ suejaEe posizanje Rusije za turskom bo,tino* u Europi. Rusija nastupa haoza|titnica hri1ana T_urskoga carsauq, pa i aho joj Earopa kuari osnoae.hako se je pohazaro na Berrinskom' hongresu, ipah ,u oi|'""iZr"ii"ohriljem male kr''anske srcupine na Barcanu iobite sioje slobodned.rEauice. Staorena- je Bugarsia, Srbija, Rurnunjska, a od. Turshe od-trgnuta Bosna do1la_ ie u sklop Habsburikog carstaa. Ne bi li se i zaHruatsku mogro odatnre sro zan;roiiz u rcEho i mroEno razd,obrjeStarEeai'eaa Eiaota, Eto ga ie nakon katastrole hod. Sed.ana i ltod. Rakoai-ce protsodio u iashanskoi osami, upad.a saietla zraka i unosi rnu u duiunoou nadu- on opaia, d.a je rusho-turskim ratonl zakopana stara Rusiiq.

fiinila soojom desnicorn tri neodaisnendaisnosti. U\ine je moii suditi< _,t6e zatajiti: Rusija je postala nad,orn.

p_r i zn ati s, i o ni, h o ji su d 1. .on:da';::i; l: :!i:",,f ' ! ; "lf,iJ;., i "*l,ilidokaza nti srno Rusiju mnil ,ro* ,oogo* naiega ,id"o, od. onda mi jrtljubimo onotn snagonr, i nadamo se u iiu. No, i", po mogu1nosti, uodi,ti oodi samo razlog ob1enita d.obra<.

Rusija je sarat,a na sebe pcdnju starieai,etu ae6 god.. rg6r., ttacrje car Aleksandar II. urtinuo neaoljni,tao i oslobod.ii na taj na6inrnilijune ruskih seljaha, ali je stard"rie io' dugo ostao oor:nro, i rezer-airan pretna Rusiji. Istotn od, ru,sko-turshog rata goit. rgzz.--r'Z..

Alelesandra II. ponada se starEeai6 iz poEetha u areksandra III., ali x,brzo ohladi' ier uuida, da ne 6e biti *sro , te strane. Rusrce d.ogodaieglaanim \initeljem mira i nemiraodanle aiEe ne raEuna. Njegoae se

tpshu alast posebice, nego oEehuje

j e dn orne ua o dn o nt. Er anrcu p o it b a j ;,:tt:i ;tr: t o; "'!!!i;t",H.r

a at sh e' (r

>rAli ae6 dauno sudismo, d.a je rat m.edu Francezkorn i metlu Nje-maEltorn oed god' rBZr., meilu Njema,kotn i medu Rusijom god. 1BTB.naaie\den.

istimiu, palt

s33

To su nsoje orste dani poroda; a kad'a 6e lurnbarde zagrmiti, t. i.

saoje arste smrt nastati, to ne znamo i ne ntarirno zndti. Ako ie istina,

'ila je dugaEka bolest znak skore stnrti, ni to rdtno stanie ne moie d.ugo

bez rata trajati<.

Ta su se predaid'ania uskoro izpunila.

Od Star\eai\eae smrti proilo ie samo petnaest god'ina, had' planuJe

ratooi na Ballcanu; na njih se nddonezao earopshi rat, iz koiega se razoio

sajetsld poEar.

Proi sajetski rat, i niegou nastqaak - drugi wietshi rat odluEiSe

sudbinom Hraatske.

StarEeaiceuo od,xracanie od domate politike i budno promatranie

aanjshih dogodaja bilo ie opraadano. Kasniia zbioania bila su ponrda

d.alehortidnosti nj e goo a'd.u\eono g olt'a.

UNUTRASNJE BORBE

Po 6isto6i i iasnoti suoie nauhe, po od'lutnosti, Earsto6i i nepoko'

lebiaosti u 2astupanju saoga uaierenia pr,iEinia se StarEeai' ltao nai-

uhoieniji i najnepomirljiuiji hraatski politiEki douiek. StarEersi| ne

pozna naglih shohoaa poput Rad.i6a. Prema brzom i ohretnorn Stiepantt

Radi6u, koji je sarn sebe naziaao politiEkitn aaiatiEarom, StarEeai6 ie

spori pjeEak. Uztraian ie na putu, ito ga ie izabrao nakon dugog i zrelog

razmiEljanja. Mienjati oprezno izabrani praaac n'iie mogao bez dubokog

aagania razloga. Zato ie StarEeai| izgleilao nepopustliia- Uistinu on ie

arlo tolerantan i liberalan. PoEtouao ie d.o lerainosti saatiie miElienie,

ako je dolazilo iz pofitenog uajerenia, a obarao se Eestoho na protianiEkD

rniEljenje samo onda, kad rnu se iza liepih rieEi cerila rugoba proraEu-

nanog obsjenjiaanja. Sarno u talwim sluEaieaima bio ie nesmilien. InaEe

ie bio urlo Eirok. Vlastitim pristaiama dopu\tao ie hrupna od,aaiania

u. st)erlltr, Eto nije najbitniie. Danas se upraao Eudimo, kako su mogle

u praua\kom glasilu, u Eijem je uredniEtau sied.io i StarEeai|, izlaziti

nehe stoqri, s kojima se on nikalto niie slagao. On ie ostaiao ko'd. saoga

uojerenja Eesto osamlien. Zanimliio ie sluiai i s niegoaim praaopisom'.

Osim StarEeaileoa tlanlta, Eitaa broj stanaEltog lista tiskan ie drugatiie,

sui oboiaaatelji Staroga pifiu drugaEiie, a on desetlie|ima, sae do smrti

pifie po stsoju. Kao Eto ne 6e da Ertauie saoie uoierenie, talto ne traii

ni od d.rugoga, d.a Ertauie saoie. Tako se ie ponaiao i prema saaltonte

politiEhom protianihu. ako ga ie srnatrao osobno po\tenim. Niie se

prepirao, nije nikoga liEno napadaoo pretnda ie u dugom razdobliu

534

njegooa jaon,

a to razna psu Strossmaysu bili predotnarod, u prolnaEela, Eto gtokrioljiaati Iji onima, koji

Da se raStrossmayerotda je Starietnaroda a njihnja i namjeraali kad je teprobitaka s t.s njima zauuima, mamelucideai6eoim prisu Stardeai\uni lupeEi haoslaaosrb sabrasuianjstuo, hoda njihoau sulatinslte rieEi tpasmina, sltotnenla<< opisuje

>A tho su

Tko pozn'koja se mogu ti Austiju, t:Iararsta lju"di hojthupcu daju Htne da ai\e, hu,stidio osim Ausbi dobili od prtnaraai proti sazahleli narod hslaaosrbi, to sn

:, /.ina,

ugo

use

L^ lo

njegoua jaunog djelouanja bilo ilosta poaoda zu to: _ alto nilta d,rugo.a to razna preuiranja i razkoli u samoj stran,ci pral)(r. Ieduti izuzetahsu strossmayer i Maiurani'. Njih je daojicu nem,o napadao zato, itosu bili preduodnici proL)ca, o ho'jemu je star,eai, d,rEao du uodi hraatsrti,t nikada nikoga poimence, drEe1i se"istaiama god. lg7 I. u toilt i 25.: >[iede ulade. nego soe pripisittati srrslat)rtle <<.

ut i k ad j e rc g o d i n c n j ih^o a i n,, ",\i"i ;:;j:' :' :,f:T ? : ;; r:,' :; ";f; :,probitaka s Austrijom, StarEeui| oi i"ao posied,i pr"lro noi, , prelticlos njirna zauuiek- Nji.houe prista'e prograiuje on madarorcima, srauosrbi-nta, mamelucima i janjiEarima, tu ih pobija sa iestino,tn, Itoja je Star-deui'eaim pristaiama pribat:ila nazia stehliiu (pobjeinjehil. sraaosrbisu Star'eai'u neizmierno gori i ocl mad,arona, jer >rmatlaroni nisu nrar'-ttmo ludi sebiEnjacin. U pojmu rieiiyora soojstua i:oujeka, u pruom redu.ie. Izrazorn sluaosrb ho6e Star6et:i[ao pojadarut na drugu potenciju, jerrob i sluga. Slaaosrbi su. >rsttianjskttpasmina, skot gnjusnij i od. ikojega drugogan. fl >Neltoli l t im ttspotrrc-nemu< opisuje StarEeui| slauosrbe oxim rieiimtt:

,A tko su slauosrbi?

rao poznati i slaaosrbe, stuorenjttnta slaaosrbe, taj bi mor(to poznutistajati. Sla.-_osrbi su strtete nan.od.a,,u tko i po ito ilt, ho6e, i suttkomttrsta l judi, hoje 6e sxarho, ako setira; Ijudi, hoje imati sutttko bi seulada; ljudi, hojih najarstniji rnoiclrt

rtaraai proti s*eml, i,r: i." .dobro, ,r"tlj!,0';"lr7i:rtr:r::"t,"itl,,rt::"::,tl::zakleli narorl hr,--atski zbristtti s lica zemlje. tcr o tomu i rad,e. To -,rtdaaosrbi. t() snaga Austt. i je tt Hruatskoi<.

: ls{)

n je

rd.a

ko-tal'

ne

tnlL

l e

log'tog

lerje,

llto

ttL-

rce

nit

gle

z t ! !

)8a

tm,.

, j"r t i

ai,iIILE

seI L I L I

JJ,)

I)aa najznamenitila Eoujeha hraatskoga 19. aieka, starEeri| i srross-mqyer' raziEli su se .L gledi\tima s obzirom na putooe i sredstaa, hojirnase moEe dodi do slobode. stardeai| je izabrao izrauniii, zato trnouitijiput, strossn'Layer ide zaobilazno, ud,obnije: - prosajetom k srobod.i!Podizanjem aisokih znansttsenih zaao,da ho6e sirossn.ayer d.a priskrbinarodu izkaznicu, hojom se moEe pred prosaietrjenom. Eoropo* izkazatiItojom se moEe dokaziaati, d.a je hraitski narod pod.pun narod., da jena d'ostojnoi kuhurnoj aisini, te 'd'a mu stoga pripad.a praao na jednak*politiEltu slobodu kao i drugim.a. osin toga razlihuju se oni i po 6ud.i,i po Earsto6i spojnica, hoje ih aeEu s narod.orn i sa zemljom. starleuiije duboko ukorienjen u hraatskoj zemlji, doh strossmayer, koji nepotjeEe iz hraatsltog sela i ne nosi hraatsko ime, rnogao bi se presaditii u drugu kulturnu sredinu. Strossmayer je mogao iiajeti i dieloaatijednaho u N jem.a\koj ili Francuzkoj, Engrezkoj iti Rusiji - bio ie ho:.mopoliti\hi tip. stardeai| je bio mogu6 sanr.o u saojoj Hrratsrtoj. on jepodpuno naE, izkljuEiao hraatshi 6oojek, hoji bi oitao uaieh na| i raz-poznaaao se od suakoga i onda, kad bi se ,nalazio na bilo kojoi to6kilrugle zernaljske.

oprehu izrnedu stardeai1a i strossmayera ho6e nekoji da iztahnutardnjom, da je strossntayerooa politika nastaaak preporodne politihcilirizrna, sarno pod jugoslauenshirn imenom. s jo5 ae6im se pr(raoor,moie redi, da je star\eai| nastarljaE ilirinna, ali pod hraatshim imenom.Tu se starEeuid nalazi u pred.nosti pred stross^iy"ro*, koji nije osjetio:nagu narodnog imena, hao Eto nije shaatio i uaqiio potrebu tarctihelegitimiteta u legitimisti\koj Austriji. zemljiEtti obseg Hrratslte, kakoga je StarEeui| izuodio iz poaiestnoga d,rEarnog pr:oro, nije uEi odobsega, Eto ga je nacrtao Ljudeait Gaj kao aod,a ilirizma. Dosta je pro.Eitati samo Gajeuu pjesmu >>IoE Hraatska ni propalao, d.a se o tomeuajerimo.

Pod' honac stardeai'eaa jaanog d.jeloaanja osjetila se potreba zauzi-m'anja noaih postaaa. Khuenoao desetgodifinje nasilno otiilanje izaziaakod hraatshog naroda aapaj za slogorn. Dolazi do susreta izmeilu srross-mayera i star\eoi6a u Krapinsltim Toplicarna i honaino d.o zajed.niEhogaprogranxa od god. 7894, strossmayerooi pristaile prihaalaju nozi, ,tronkepraaa i starEeoiAeao naEelo drEaanoga praaa, uz narod.no naEelo, astarEeai|, koji je Eitaairn saojim dotidoEriim d.jeloaaniem teEio izaanoleaira HabsburEke monarhije, pod,pisuje taj program, u kojemu se go-aori o sjedinjenju u jedno samostarno drEaano tiero onih hraatskihzemalja, koje se nalaze u oleairu HabsburEke monarhiie.

Ooaj zemtenoga, u ltojeiMacedonijom,nosti. Starieairi sloaensha) pacjeline, koje nStarEeoi| bio tdrugo, nego -

7894. ostao je

Vjera u o,stranke prana I

,rSretni ontstoa, na\e drEa

Nu sretnijsaojim poErtuoaelidanstueni tt

StarEeui| jni Uzkrs, koji tba3i6 u ouirn sl

Zrtae za hrd.uge pouorke jtpraaa, a sada sI,

536

iTt\,y

Ooaj zemlji\tni obseg u programu od god. 1894. mnogo je uii od'onoga, u kojemu je bilo obuhaa6.eno sue >puEanstoo medu Tirolom iMacedonijom, rnedu Dunajem i Adriatikom<<. lJii, ali bliEi noaoj staar-nosti- starEeoi| je aid,io, da su se susjed,ne male narod.ne shupine (srbshai sloaenska) podpuno i ltonaino oblikooale u zasebne osaie\tene narodnecjeline, koje ne 6e da se stope s hroatskom narodnom suieE6u. Ifuko jeStarEeai| bio odluEan protionik prisilnoga sjedinjiuanja, nije mu ost(iladrugo, nego - priznati obstojnosti. Zemlji\tni obseg iz programt od1894. ostao je ob6im hroatskim narodnim zahtieaorn sxe do daruus.

NA C ILJU

Vjera u ostDarenie hraatske narodne driaae upisala je u proglaswstranke praua god. 1887. oae riedi:

>>Sretni oni, kojima je sudeno doEiajeti zoru naiega narod.noga jed,in-staa, naie driaane sam,osaojnosti.

Nu sretniji oni' koji soojom samosuiesti, saojim otaEbenidtuom.saojirn pozrtuoaaniem, saojim aeleurnom, saojirn imetkom pripraaljajupeliEanstaeni taj d,an<.

starEe,id je bio pred.aod.nik dugog niza irtaua, prinesenih za narod-ni uzkrs, koii duhoano prozialjaoa i bard stranhe praaa augtrst Haram-baEi6 u oaim stihoaima:

tI had s tobom razblaEena stiieGolgoti do najaiEeg arhunca,Sinu genij saetoga hraatstva,Sinu i ti poput Earskog sunca!I to diano saietlo preobraziSlaane Ertae hroatslcog narn roda,A tri sestre ogrli\e tebe:

amosuojnost, sre6a i sloboda.

zrtae za hraatski drzaani uzkrs poEiaaju u sraai. Na EeIu njihoaed'uge pouorhe je Ante star6eai6, za Eiaota shr.omni - praak stranheprava, a sada slauni - Otac Domouine.

Dr. BL,4Z IARIS]C

J J (

PODATCI IZ Z IVOTA ANTE STAREEVIEA

Ove sam podatke u glavnom preuzeo iz poznatih Zivotopisa Ante Starievi6a, jer

ih zbog sadalnjih prilika nisam mogao kontrolirati na izvoru. Stoga se ograniiujern

na suhi kro,nolo5ki kostur u najgru,bljim crtama.

Starievi6ev je Zivot izvana vrlo jednostavan.

Rodio se 23. svirbnja 1823. u liikom selu Zitniku od otca Jakova i majhe Ane.

U svim iivotopisima nazivaju mu majku Milicom, ali sarn vidio kod sadaEnjeg rni-

nistra prosvjete dra. Mile Sta,rievi6a priepi:s iz matice kr5tenih Zupe Klanac, 5to mu

ga je poslao tarno6nji Zupni ured, i tu nema ni traga irnenu Milica. U latinskoj matici

kr5tenih upisano je, da se je Ante Starievi6 krstio 30. svibnja 1823. (kad se je rodio,

ne piSe), i da je sin Jakova i Ane. Kod dra. M. Starievica nalazi se i rodoslov obitelji

Starievi6eve, 5to ga1 je takotler irzradio Zupni ured, pa se i gatom spijsu I/vodi, da je

Antina majka Ana, ali u zagradi je .dodano ime Milica. dv'/t'l' 'yo

Puiku Skolu uiio je u Klancu.

Gradu za prva dva razreda gimnazije izuiio je privatno u Smiljanu kod iupnika

Jose Ylatkovi6a, kojemu ga je povjerio stric Sime, iupniik u Karlobagu, hrvat-

shi pisac.

1839.-1845. svr5io u Zagrebu 3. - 6. razr. girnnaziie i filozofiju, u j' kasniji

7. i B. razred.

f845.-1848. uii u Pe5ti bogoslovne nauke i ujedno poloZi doktorat filozofife.

OstavivSi bogoslovlje i ne dof,riv6i rnje-sto profesorarfna pravoslovnoj akademiji

t Zagrebt, utle u odvjetniiku pisarnu dra. L. Srarna, u kojoj je radio do goal. 1861.

God. 186l. izabran je za velikog biljeZnika iupanije rieike, ali zbog protuau-

strijskog duha u njegovim predstavkama Zupanije rieEke odsjedi god. 1863. mjesec

dana zatvora, poslije 6ega se vra6a ponovno u Sramovu pisarnu" gdje ostaie do ll.

listopada 1871., kad je bio uhi6en prigodom rakoviike bune. Iz zatvora je pu5ten

24. prosinca iste godine.

Od 1B?3. do l8?8. radi u odvjetnidkoj pisarni svoga sinovca dra. Davida Star'

Ievi6a u Jaski.God. lB?9. odlazi na Su5ak, gdje pi5e uvodne ilanke u >Slobodi<<.

Kad je od. nove godine 1884. pre6la >>Sloboda<< u Zagreb, i Starievi6 se preseli

-" njom. OrI l. veljaie 1886. uzima list irne >>Hrvatska<<. U njoj Starievi6 pi5e do s' 1894.

Umro je u Zagrebu na 28. veljaie 1896.

Uz svoje redovito gradansko zanimanje Starievi6 je u doba Bachova absolu-

tizma radio god. 1852. i 1853. u odboru Matice ilirskq u historiikom druitvu i u

uredniitr,'u knjiievno g iasopisa >>Nevena<<.

Kao narodni zastupnik sudjoluje u hrvatskom saboru

rB7B. - ]896.g o d . 1 8 6 1 . - l B 7 l , . i

5:J9

POPIS DJELA ANTE STAREEVIEA

- T I S K A N I S A S T A V C Ia ) U d a s o p i s i m a :

Batka uila. Novi Sad 1845., pjesma LiEko gatanje, str. 5.Dunica. Zagreh 1845., pjesme s potpiso,m A. V. Rastevii6: San i istina, str. 57.;

V6rni podloZnici premilostivomu svomu kralju Ferdinandu V. na 19. Travnja 1845.,st r .6 l . ; Dva sunca, st r .101. ; TuZba, st r . lB9. ; - i lanak: N65to o pi rn ih obidaj ih uLici, str. MA., I42., I45"

God. 1848., pjesma Odziv od Velebita (u slavu hana Jeladi6a), etr. 81.

Zora dalmatinska. Zadar 1846., pjesme: Lidanin Zori dalma,tinskoj, str. 2.;Podertini Solina, 16., Neven. Zagreb 1852., satiriika pisma Poslanica pobratimu D. M. u B., I-V,str. 140., 155.,327., 342., 395.

Gorl. 1853., pjesniiki prievodi Anakreonove zaiinke, str. 689., 705.,721.,737., B0l.;- pripov. Prizor iz Zivota, str. 694.,711.; - feljtoni u rubrici Tobolac i mnogo dru.goga nepodpisanog gradiva od 2?. listopada do konca prosinca.

Arkio za pot jestnicu jugoslatsensku, knj. II. razdjel II., f 852., str. 227.-275.:Razvod istlianski od god. 1325. (Stardevid je stari glagoljski spomenik prenio ulatinicu i popratio ga uvodom i tumaEenjem).

Zaekan. Zagreb 1867., mnogo satiriikih stihova i proze, sve nepodpisano.EIensut. Zagreb 1868.-1869., nepodpisani StarEeviievi prilozi: Pro,gram, 1 str.

l ; I l o i i pre 'uredjenja Europe,3; Spanjolska 12; Stranke u Hervatskoj ,19,99;Pisma ilfagjarolacah, 42, 154, 186, 271, 326, 383; Zajeil,nica Rusko-Amerikanska, 95;Clanak 42 :1861., 134; Posledice boja kod Sadove, 194; Jugoslavenska Akademija,254; Zajednice u budu6emu_ rqtuo 279; Razjasnenje, 341.

U6@br) Zagreb.!869-l6jD podpisan V- Bach, a napisao StarEevi6: Gospo-dine, str. l; - nepodpisani, Starievi6evi prilozi: Turska,52; Pisrna Magjarolacah,91, l8 l ,283; Beik i ugovor i godine l8 l5. i Napoleon I I I . ,105; Ukinut je granice, 16?;Kotor, 219; Nove starine, 262; Austrianske diple, 32S; >Federacia<< Austrie, 3?l;Odgovor, 392; Na6im iitateljem 400.

b ) U n o v i n a m a :

Ilirske narodne noaine. Zagreb 1851,, prikazi u podlistku: I(olo vIII. (ured.A. T. Brli6) t:r.227.; Dubrovnik II. (uretl. M. Bam) br. 230"; Doma6e knjiiestvo.br. 298., 299.; Gusle, b+ 224.; - polemitki ilanci: Odgovor na poslanicu gospodinaA- T. Brli6a, lo. 239.,242.; Nekoje historiike neistine oil g. A. T" Brli6a, br. 2i6.,260.

541

.-l

God. 1852., polemiiki ilanci: Odgovor na oiitovanje, br' 24'; Odgovor Srbskome

Dnevniku i beogradskim novinam, bt. 221'

Pozor. zagreb 1860., biljezka: Molba radi pisamah pokoj. Jelaii6a bana, br.2l

- i lanci : Pol i t ika, br .6; Dip lomaci ja, l?; Zsjednica,33; Zajedni iar i ,3g; Prot ivnik

i diel-uici,,-44; - prikaz: Riei jednoga otaibenika, 73'

:Wy::d: t=q"bjq?1.,,ii&glB dcnosi rnno go poli tiikih ilanaha Starievi6evih,

".po-ap[t"iti.-11 i"-"il]. iistak---starievi6ev pod nasl. Jezik i pismo Hervatah, sa

Sifrom A. S.

Slobod.a. Susak lB?8.-1883., mnoitvo Starievi6evih priloga razne vrste. Iz poletka

su mu uvodni dlanci imali naslove, kasnije su izlazili pod naslovorn ;zDnevnn

pitanja<<, i napokon bez naslova, samo s nadnevkom >Su6ak " '<

Zagreb 1B84.-1886., preteZno uvodni ilanci pod nadnevkom >>Zagteh ' "<<

Hntatska. Zagreb 1886.- 1894", uvodni 6lanei; do kraja 1893. redoviti, od 1894.

rieclki; u god.1895. nema ni jednog ilanka StarEevi6eva, samo 1. kolovoza njegova

zahvala za primljene darove, i 19. kolovoza piomo dru Josipu Ftanku'

Hrud/tsko prauo: zagreb 1895., donosi samo na ielu l. broja od 2. studenoga

ilopis predsjedniEtvl kluba stranke prava, Eto ga je diktirao Starievi6, i njegovo

pismo dru J. Franku.

1896. biljeike o zadnjim da,nima starievideva iivota i njegova oporuka.

" ) U z b o r n i c i m a :

Ob6i zagrtzbadhi koleilar za godinu 1850.,. 5to ga je uredivao Vladislav V-eii6,

clonosi dva ilanka, u kojima se filozofira o >Djetinistvu, rnuievnosti, mladosti, sta-

rosri<< i jo5 posebno o >starosti<<- Te ilanke dr. Branko Drechsler (vodnik) pripisuje

starEeviiu (Hrvatsko KoIo YII., 1912,., str. 36?.), a Josip Horvat u svojoj knjizi

(Ante Star6evi6, str" l0?) misli, da su u zabavnom dielu kalendara pretezno prilozi

iz Star,Eevi6eva pera. Ja se o torme nisa,rn mogao uvjeriti'

Hroatslsi halendar za prostu godimu 1858. Ureditelj: Dr. Antun Starievid'

Izdatelj Karlo Albrecht. - Citav je taj kalendar djelo Starievi6evo. Uz svaki dan

u godini tiskan je po jedan a{orizam. Iza kalendarija nalaze se prilozi s podpisom

S-i.6 (Sta'rievi6): O kalenilaru; Uputa; Pomirerrje; Muhamed; - bez podpisa su:

Vek XVI. po Hervate (u glaignom po Vitezovi6u); Ljudsko serce (>>Iz francezkoga<),

Znalai blz francezko'ga<<) ; Dosetke.

saborski ilneonik odnosno stenogralski zapisnici hrvatskoga sabora od god.

1861. do 1892. sadrZe Starievi6eve saborske govore.

i l ) u p o s e b n i m k n j i g a m a :

Bili k, slaustuu ili ha hrtsatstuu' Zagreb 1867'

Djela dra Ante starievila. lzdaie odbor kluba stranke prava. I(njiga I': Go'

vo r i . Zag reb 1893 . - Kn j . I I . : P reds tavk e . zag reb 1894 . - Kn j . I I I ' : Znan -

s t v e n o-p o I i t i 6 k e r a z'p r a v e. Zagreb 1894' (nedovrieno)'

u III. knjizi sadrZane,su ove, razprave: Bi li k slavstvu ili ka hrvatstvu?;

Ime Serb; stranke u Hervatskoj; Pasmina slavoserbska po Hervatskoj; Turska;

ukinutje granice; elanak 42 :1861.; Nagodbe; Nekolike uspomene; o voinilkoj

poslu5nosti; Na iemu smo; I(neZevina Serbia; Rusi'a; Spanjolska'

Gorsor rt sjednici sabora hrvatskoga na 26. lipnja 1861. Zagre.b 1861.

542

Goaor tt s

Goaor o a

Gooor tt t

Goaori Dr

lB. studena 1890

Goaori o

Im.e Serb.

Iztodno pi,

Iubilei. Zt

Na Eemu

Nagodbe.

Najnoaija

Nopwak z

Neholike t

Pasmina s'

Pisma ma1

Ruski oiln

Sekki prot

rodenja Ante i

Zagreh 1923.

Ustaai Fn

Woran aoit

I za iivonapadan. Novirdonose ilanke iNekrologe prigopravo(, >Hrvatsl

U ovom pAne SnriAnte Stari,Dr. Ante i

(Uredio dr. BlrU spomcn draB o Z i d a r M ui e v i 6 , R a d iStarievi6we nelg e r, MentalitetStarievicu i pra'citata).

Dr. Ante .t1900. Svezak III

BogdanouBogilanolt

Srbskome

na , b r . 2 :

Protivnik

'ievi6evih,

rvatah, sa

.z poietka

;Dnevna

I . . . <<

od 1894.

r nJegova

rtudenoga

njegov,t

( 4 .

v Yei,ii,Losti, sta-pripisuje

oj knjizi

o prilozi

Stardevid.

vaki dan

rodpisom

lpisa su:

ezko ga<<),

od god.

I . : G o .

Z n a n -

/atstvu?;

Turska;

ojni6koj

Gouor n sjednici sabora hrvatskoga na 27. seinja 1866. Zagreh 1866.Gouor o adresi ve6ine i nacrt adrese posebn e. Zagreb IBZB".Goaor u razpravi o predlogu g. Tudkana i dr. (od g. Iistopada lBB5.).Gouori Dr' Ante starievi6a i grofa Khuen-Hedervarija u sjednici saborskoj ori18. studena 1890. o komasaciji. Zagreb 1890.Gouori o zakonskoj osnovi o zadrugah u saborskoj sjednici od 20. stud. lgg6.Ime Serb. Zagreb lg6g.IztoEno pitanje. Zagreb 1899. Drugo izdanje: Sarajevo 1936.Iubilei. Zagreb lBBg.Na Eetnu sma. Zagreb lg7l,Nagodbe. Suiak 1880.Najnouija dauorija. Zagreb 1893.Naptatak za pristaie stranke pratsa. Zagreh !900.Nekolike uspornene. Zagreb 1870.Pasmina slaaoserbslu po Heruatskoj. Zagreb 1876.Pisma magjarolacalr. Su5ak lg79.Rushi odnoEaji (Rusia u Iztohu). SuEak 18i9.Selski prorok, predstava u tri iina iz hrvatskog iivota. prigodorn l00-godiinjice.odenja Ante starievi6a priop6io i uvodom popratio prof. Ljubomir Maitrovi..Zagr& !92J.

Ustatsi Francezke. Zagreb lhg9.Woran wir sind? Agrarn lg?g.

K J I Z E V N O S T O S T A R C E V I E U

_l za iivata i poslije smrti Srar6evi6 je bio bezkrajno oboZavan inapadan. Novinske ilanke nije mogu6e izbro;lti. prigodom njegovih idonose ilanke i pjeeme o njemu pravaEki listovi, osobito >Sftiboda<< i >[INekrologe--prigodom

,njegove smrti donose ,sve novine, kroz vi.e dana, v. >>rrrvatskopravo<<r >>Hrvatska domovina<<, >>Obzor<<.(J ovom popisu literature donosim samoAnte starEeoid- zasreb re00. (pjesma

" J"1L,ll"uH,::;:** pri ruci'

Ante Starieai|. Zagreb 1942. Naklada ghirrog usta5kog stana, sv. 7.

g e r, Mentalitet prvih hrvatskih revolucistar ievicu i prava. tvu; Dr ' Ante sta"u"rr i6, o samostalnost i Hrvatske (nekor iko

,r*O.OJ;.1^i_terstarieoi6, ilanak u >Albumu zasluZnih Ifrvata XIX. stoljeda<<. Zasreb

Bogdanou V., Ante Srarievi6 i hrvatska politika. Zagreb 1957.Bogdanoo V., Ante Starievi6 i .o"i3uirru-i"avda. Zagreb 193?.

543

Deren'din Marijan dr., Birokratiike uspo,rnene. (>obzor<< od 24. XII. 1g94. br.294., BoZi6ni broj).

Drechsler Branko dr., Dr. .ante starieviid. Knjizevna studija iz doba apsotrutizmaBachova. (;Hrvatoko Kolo< vII., 1912.).

Folnegouit Fran, Otvorite oii! Zagreb 1g96.Eoraat Josip, Ante Starievid. Kurturno.povjesna slika. zagreb 1940.Horuat Ruiloll dr', D* Ante starievi6. prigodo,m 80. godi.njice smrti njegove-(>Obzor<< od, 27. IL 1927).

Nehajeo M., Temelji ideologije Ante Starievi6a. (>Jutarnji list< od ZZ. V. lg2l.).Nehajeu M., Iz biljeitaka o Anti Starievi6u. Starievi6ev >legitirnizam<<. (>>Jutarnjilist<< od U. VI. f922.).

P^oli,teo .Dinko, Dr. Ante Starievi6. (>>Vienac<< 1896., nesvr5eno).

Radii Ante dr., Obraiunajmo! (>Dom<< od f0. XI. 1909.).Rathoaii Milan' croatica iz pra.kih arhiva. (pos. ot. iz Grade za povijest knji-ierrrosti hrvateke). Zae;reb l9}g.Skql,ii J. dr., Eseji o srpsko.hrvatskom pitanju .,Zagreb, l9ll.skua arui starier.,iiu. spornen-ristak pornodo- odkri6a njegovog nadgrobnogspomenika u Sestinah. Za$eb 190J.Starieuit Mile dr., Ante Starievi6 i Srbi. Zagteh 19J6.starieui' Mire dr., Ekavica dra Ante starievi.a. (>Hrvatski rist<<, osijek l.I . 1 9 4 1 . ) .

Svaka je

bi sastavljai inamjene knjig,6e biti izkazar:za sebe na6i k

TraZedi vje uZe vezano

ne zanima kolilpolemika i naprse politici odnmadarone. DanaStarievi6 je premjenom prilika

danas Zivimo bIako sam prosupromjenu,

Djela dra.ali ih nije dovrihrvatsko poholjeni do kakve knjinije moglo odga

Odbor klulu pet knjiga, irazprave; IV. pie

dvije knjige i di

Meni je staje trebalo ipak runose6i u nju ornajbolje, obaziru6

DrZim, da tpredstavljen u .svaknjiievnosti nije

544

t894. br.

olutizma

njegove.

)orsnJrce

'Selskom

, . 1923 . ) .

>Jutarnji

est knji-

lgrobnog

lsijek l

eb 1911.

Berlin,

O OV OM TZDANJU

I Z B O R

Svaka je antologija subjektivna. fzmetlu Starievi6eva du5evnog stvaranja drugi

bi sastavljai izabrao druge priloge. Izbor je stvar ukusa. Ali izbor zavisi i od,

namjene knjige. Ova je knjiga zami5ljena kao sveEano izdanje, kao knjiga kojonr

6.e biti izirazana Otcu Dornovirne podast i zahvalnost, i u kojoj 6e hrvatski narod

za sebe nafi koristnih pouka.

TraZe6i vjeEnog Stardevi6a nastojao sam min:,oi6i ono ito je prolazno, ono 5toje uZe vezano s njegovim vrernenom i ono 5to nas danas u promienjenim prilikama

ne zanima koliko njegove suvremenike.' Izostavljao sam one dlanke, u koji,ma preteZepolemika i napadaj na podruiju bilo unutrainje bilo vanjske politike. U unutra5njojse politici odnose njegovi napadaji rra Strossmayera i ilfaZuraniria, na slavosrbe imadarone. Danas je to pro5lost, o kojoj govori poviest. Sto se tiEe vanjske politike,

StarEevid je prate6i dogadaje izricao svoje stajali5re Eesto s o6trom kritikom. S pro--mjenom prilika mienjale su se i njegove vanjske simpatije i antipatije. Osobiro mi

danas iivimo brzo, a vremena Stardevi6eva daleko su iza nas. Dana5nji 6e iitateljlako sam prosuditi, gdje je u Starievi6evim ocjenama priliki na5e vrieme donielopromlenu. r.

Djela dra. Ante Starievi6a poieo je 1893. izdavati odbor kluba stranke prava,ali ih nije dovrlio. No ni toga krnjeg izdanja ve6 davno nema na trZistu. Danadnjehrvatsko pokoljenje Easti Starievi6a naslovom otca Domovine, a ne moie do6i uob6eni do kakve knjige, koja bi ga upoznala s nje,govim stvaranjem. zato se ovo izdanjenije moglo odgadati, prernda sadaEnje vrieme nije zgodno za ovakav posao.

Odbor kluba stranke prava imao je u narni,sli, da izdade Stardevi6eva djelau pet knjiga, i to: I. Govori; If.,Predstavke i adrese; III. Znansweno-politiikerazprave; IV. Pisma madarolaca; v. Iskrice, iz taznih spisa i ilanaka- Izidle su pn,ctlvije knjige i dio tre6e knjige, dok je [ervrta i peta sasvim izostala.

Meni je stajala na razpolaganju samo jedna knjiga odredena obsega. U njojje trebalo ipak dati po mogu6nosti ito podpuniju sliku starievi6eva duha i djelaunose6i u nju ono, 5to je za njega i njegovo mi5ljenje najvaZnije, najznaEajfiije inajbolje, obaziru6i se pri tom na sve vrste njegova duEevnog rada.

DrZim, da 6e ovim izborom biti danaEnjoj hrvatskoj javnosti starEevi6 dobropredstavljen u svakorn pogledu. Jedino Zalim, da Starievi6evo stvaranje na polju 6isteknjizevnosti nije dodlo do jo6 jaieg izrailaja. Njegov pjesniEki i dramski radl

545

nije uvriten stoga, 5to bi se time naru6ilo jedinstvo ove zbirke, koja ho6e da budepolitiiki, a ne literarni zbornik. Zato nerka bude ovdje barem spomenuta njegur rpjesnidki snaina oNajnovija davorija<< i drama >>Selski prorok<<.

T E I ( S T

Staricvi6ev tekst u ovoj antologiji nije nigdje mienjan, izuzev5i pravopisneprornjene, koje 6e se kasnije rnavesti. fzostaviti pojedinu riei ili reienicu bilos kakvih obzira znaiilo bi krivotvoriti Starievi6a, te sam stoga radije sasvim izostavioono, Sto nije bilo zgodno donieti u cielosti.

Na dva mjesta skratio sam tekst: iz ove6.e razprave >>Federacia Austrie<<, kojajc izi5la u ;Hervatskoj< god. 1869., izvadio sam ulomak i dao mu naslov >>Pojedinaci drZava< (str . 169.) ; a u XI . p ismu madarolaca ( . . : t r . 357.) izostavio sam svr ieral :radi toga, 5to ovako dje lu je jade.

Poglavlje VII. (Iskrice) donosi, dakako, samo izvadlie iz ve6ih cjelina.U onim sastavcima, koj i su iz lazi l i na v i ie mjesta, ne s laZu se te l<stovi . Na rr r

saborski govor starievi6ev drukdiji je u saborskom dnevniku, drukiiji u >slobodi<i drukiiji u Djelima, ito ih je izdao odbor kluba stranke prava. Katlkada su odva-janja izmedu stenografskog zapisnika saborskih sjednica i stranaikog glasila takovelika, da je ne samo svaka reienica razliino slozena, nego i red misli nije isti.To je valjda zato, ito je starievi6 po svoj prilici govor napisao i predao uredniitvulista, a nije ga toino na pamet nauEio, pa je u saboru i drukiije izgovoren. vileputa je bolji te,kst ovai, vi5e puta onaj. Ja sam ovdje uzimao redovito kao temeljjedan tekst, a po dr,ugom ili trecem izdanju izvrEio sam tek gdjehoju pronrjenu,hoja je bila najnuidnija. Izuzetak sam naiinio u saborskom govoru orl 5. studr:-noga 1889. (st r .122.) , koj i sam radi jasno6e kombinirao od oba teksta. saborsko:ri novinskog.

u kritidkom izdanju trebalo bi sve te promjene navcstil praktiina namjena've knjige to ne dopu5ta. ovdje samo biljeZim, odakle su uzeti rekstovi za ovul<njigu. Najprije navodim temeljni teist, a u zagradi jod i druga izdanja, s kojir'asarn ga izporedio.

I . P r e c l s t a v k e .

Predstavke Zupanije rieike, l.: Djela, knj. If., str. 3-9 (Hervatska cod. lB?1..br. 14.. str. 4.)

IV. - Predstavka: Djela II, 19-33 (Hervatska lB?1., lB, 3-4)Nacrt adrese god. l8?8.,: Djela II, 35-?I (A. starievi6, Govor o adresi veci.t,

i nacrt adrese posebne. Zagreb lB?8.. s t r . 14-49)

I I . G o v o r i .

Govor 26. vI. 1861.': A. stardevi6, Govor u sjeclnici sabora hr:rvatskosa.str. 3-40 (Djela I, 8-30)

Govor 2?. I . 1866.: Dje la r ,54-?r (A. Srar ievi6, Govor u s jednic i sab. Zagreb1866.; - Dnevnik sabora 1865./?.. 142-147\

Govor 29. I. 1866.: Djela I, ?l-72 (Dnevnik sabora 1865./7.. 162\Odgovor ahad. mladeZi: Djela I. 4JB--442

546

Govor u(Djela I, 74-81

Govor 14.

dnevnik 1878.-l

Covor B. I

lB?8-1881, l4B5

Govor i . -

dnevnik lBB?-9

I I I . R a z l

Politika, D

6 , l ; Y , l ; 32 ,

Uoii preur

Beiki ugor

Pojedinac

O vojniiko

pitanja<< (Djela

I Y . e l a n

Svi su ovi

i konaino u >>I{r

ikakve oznake, sr

Svih trideset nas

V . S a t i r

Poslanica p

Pisma macl

lacah, I, 26-32)

VII.: Herv,

XI . : Hervat

XXVII.: IMir-karnen:

nadnevka >>ZagreJ

V I . P i s m

Ivanu Potoi

Karlu Akur

skorn drZavnom r

Ivanu Lini6

Gustavu Eir

li4-179, (pos. ot

Dru. JosipuBarunu Ban

Uredniku >>S

Izbornikom

U,redniku >>l

Predsjedni6t

rde da budetuta njegova

pravopisne

denicu biloim izostavio

strie<<, koja>Pojedinac

m svrietal:

jelina"

rvi. Na pr,Slobodi<

r su odva-

lasila takor n i je is t i .uredniiwu

oren. Viie:ao temeljpronrjenu,

5. studt : -

saborsko3

namjena

i za ovu

s kojirna

)d. 1871.,

si veiine

koga

Zagreh

Govor 14. VL tB?9.: Djela tr, 93_99 (Sloboda 1879., ,t2, 2_3; _ Saborskidnevnik 1878.-81., 254-257)Govor B. VII. 1881.: Djela I , l?2_180 (Sloboda l88l. , g4, l_2; Saborski dnevnikt87B-tB8t, r4B5_l4BB)Govor 5. XI. 1889.: Djela I, Ji9_JM; _ Hrvatska lg89, 230,1 ; _ Saborskidnevnik 7BB7-.92, IlI, 256-259. (Tekst je kombiniran).

I I I . R a z p r a v e .

Politika, Dilplomacija, zajednica, Zajedniiari, protivnik i dielnici: pozor rB60,6, l ; 17, l ; J2, l----2; J9, l ; 44, l_2UoEi preuredjenja Europe: Hervat lg68. 3_?Beiki ugovori: Hervarska 1g69, l05_l l8Pojedinac i driava: Herva;tska rg70, 37r-r74, iz Elanka >Federacia Austrie<<O vojniikoj poslu5nosri: Sloboda lgBl,. ll5, l_2, uv. dlan. pod nasl. >>Dnevnapitanja<< (Djela III, J77-Jg})

I V . e l a n c i -

' svi su ovi ilanci b'i uvodnici u >Srobodi<<, najprije su.a.koi, pa zagrerraikoj,i-konaino u >>r{rvatskoj<<. rzraziri su'pod starnirn naslovom >>Dnevna pitanja<< ili bezikakve oznake' samo s nadnevkorn. po tom nadnevku vidi se, iz kojeg su broja uzeti.Svih trideset naslova dao sam im ja.

Govor u ,I(rapinskim Toplicama: Hervatska(Djela I, i4-Br )

V . S a t i r e .

Poslanica pobratinu D. M. u B.;Pisma mailarolaca, IV.: Hervat

lacah, I, 26-J2\

1871, 22, 2-3, ilanak >Izbori<<

Neven 1852, br. 9, 10, 21, 22. ZS1868, 186---188 (A. Starievi6, pisma Magjaro-

547

V I . P i s m a .Ivanu Poro,injaku: Hrvatsko pravo 1g96., br. 220, srr. l. prilogaKa'lu Akurtiju, ietiri pisma: nisu ,'os nigdje objelodanjena, ioo-u;o." u rrrvar-skom driavnom arhil,u u Zagrebu.Ivanu Lini6u: Sloboda l}7g, 28, !

V I I . I s k r i c e ,

Najzgodnije bi bilo, da se izpod svakog izvadka'od,mah naznai'o, odakre je uzet-Kada to s estetskih razloga ni;e uiin;eno ,:zabiljei,1t 6u ovdje redom svakome vrelo.Najprije dolazi broj strane u ovoj knjizi, omda posebni ,raslo' irv"dka, ako ga ime-a gdje ga nema, poietne rieii; iza dvotoija je oznaka vrera. I(od novina prva br.ojkaznaii godinu, druga broj, tre6a stranu rr oo"irru_u,413, Narod je ve6i od pojedinca: Nekol ike u,sp. , Dje la I I I ,2SB; _ Snaga po_viesti: Bi li k slav., Djela IIr, 26-27; - rrrvatska proSlost: ib.28; _ Narodno ime:ib. t2414, Nego sudim: ib.; _ Hrvatski jezik: predgovor Razvodu ist., Arkiv zapov. jug. 1I,2,227_228; _ Hrvatska krv: Bi O;a" iif, is__a0; _ Hrvatiiztoine crkve: Iztodno pitanje i Rusia, HervatslegTl ,,47, J; -. Oko polovice: Strankeu lfrv., Djela III, ll5415, Pu6anstvo izto6ne: ib. 116; _ Hrvatske narodne mane, Sloboda 1g8l., ?1, I416, U ist inu: Stranke u H., Djela I I I , f05; _ Jedino uz: Sloboda lg8l,6. V., l ;- Bez dvojbe: Sloboda lgg1., 126, l ; _ . . . ,r""oa hrvatski: Stranke u H., Djela I I I ,120; - . . . dok narod: ib, 129

' 477, Uz sarnosralnost: ib.; Ako je: ib. 130; _ Slavo,srbe na: ib. 135; _ A kadHrvati: Nagodbe, Djela III, 311 ; - ko;" ,ru"oanrost: ib. 308; Ja ne mogu: tsi Ii kslav., Djela I I I , l r-12 uvu' Jd rrc rr

4lB, Hrvatska mode,biti _samostalna:..-(isma magj., Hervatska 1869., l9l-'192; _Slavosrbi trube: Slavoserbi, II_ervatsku fSZl) ;g, s

479, Snaga slobode : H;;tiFd - lgg?., lL47 o l; Suianjstvo : Ime Serb,Djela III, 6I420, I pojedincu: Ifrvatska 1890.,296, l; _ Bio u tamnici: Turska, Djela III,247; - Pravo: Stranke u H., Djela III, 94; Ako je prosro: Sfoloau fg8f., l3l, l;- Zakon: Govor 19. IX. lg6l. , Djela I , +Z; _ tVo,," i_u, Sloboda rSrr., ae,,, _Povlastica: Govor 14. VII. lg84., Djela I, 2SS421, Osobna slobod_a: Govor 25. XI. l8g5., Djela I, 300; _ Ja gospodo: Govor3- II" 1886., Djela I,302; _ Danas neduZna: Hrvarska lggl., l07, l; _ politiikaprogonsrva: Sloboda lg84L., l8l, | +"422, A temeljem: Sloboda lgBl., 60, I423, f nut: Hrvarska lgB9., 140, I; _ Novine: Hrvatska lgB?, 113, l; _ Mismatramo: Hrvatska lBgO., 94, l; _ Sloboda tiska: Slobo.da lSSl", LS, t

o:t"11''o#jr"ruirno: slotroda lBB2" 38, l; - Daklem i kod: Govor r. vI. r'z9.,

_ I(ad bi one: Hrvatska 1890., 103, I

; ;, "T,':i

;lTjlT:T",1;:'if i;ll;. AzB,Ako je buna: Stranke_".p o;","tlu ,3li"T;;l;"1t1.,u k.ul;",,i,u

","u,1ska: Sloboda IBBB., l& l ; _ Jedinstrro-H"rr"rrk", elanak 42:186l., Djela I I I ,26g429, Hote li dakle: Govor 14. X. tgZB., Djela I. 9l

430, HrvatskiBosne i HercegovirMuhamedovci Bosn

431, ZakonitaGranice, Djela III,

432, Temelji rDjela III, 15; - DVIII. 1892., Djela Igledam: Bi Ii k slaA bez materijalna:

433, Jer u poljiI. Hrvatska 1890, 2333; - eini: i l . SIdriave: il. Hrvatskr

434, Unutarnjik slavsrvu, Djela IIIlona III, Hervatska1868., 284

435, Zla politiSerbia, Djela III, 4.Sloboda 1BBl., 23, tr

436, Nekoji kaise: il. Hrvatska lg9Zajednica Rusko-AmDjela III, 282; - p

432, Naiin vlad44, l ; - Javni sluibGovor sab., Djela I, .niitvo: Hrvatska lggl

438, Jer svaki: l67, !

439, Aristokracij440, Neizravne Sr

vatelji: Hrvatska lg86441, Znamo dal-

7869., 186442, Umiiljena jr

stvo: Sloboda 1888., 4Svaka vlada: Govor srodgodjenje sa,bora, He

443, Obdenito je:- Joi nikomu: Slobo,lB?0., 325

444, RazmiiljanjeDjela I , ?3; - po nu

548

uze t -

relo.

1ma,

o jka

po-

ln le l

f z a

r v a t l

a n k e

; 1 , I'I .

L I I l .

kar l

li li

, :

i",. i .

III,1 , 1 ;:

,oYcr

tidka

- lli

t8i 9.,

I

t890.,| 861..

rvat-

, 263

430, Hrvatski rnuslimani: I(neZevina Serbia, Djela IIl, 419; - l[uharnedovci

lJosne i Hercegovine: Sloboda 1882., 30, 2; - I (akovi Turc i : Iz to ino pi tanje 16; -

Muhamedovci Bosne izuzev: Sloboda 1886., 21, I

437, Zakonita driava: Sloboda 1883., 73, 1; - Uvjeti dobre uprave: Ukinu6e

Granice, Djela I I I , 253

432, Ternel j i drZave: Hrvatska 1890.,253, l ; - Je. i na ivrstu: Bi l i k s lav. ,

D je l a I I I , 15 ; - D rZave g rade : S loboda lBB3 . , 132 ,1 ; - N i kakav z l o i i n : Govo r 17 .

VIII. 1892., Djela I, 427; - A svaki: Govor 14. VI. lBB4., Djela I, 244; - Ja ne

gledan: Bi l i k s lav. , Dje la I l I ,23; - Mi drZimo: Stranke u H., Dje la I I I , 9t ; -

A bez materijalna: Nagodbe, Djela III, 291

433, Jer u pol i t ic i : Govor sab.28. XI . lBB7., Dje la I ,333; - Sloboda, pravica:

tl. Hrvatska 7890,224, l; - Granica krjeposti: ib.; - Mjera: Govor sab., Djela I,

333 ; - e i n i : i l . S l oboda 1883 ,75 , l ; - Ovd je se : H rva t ska 1886 ,43 ,1 ; - Jakos tdr iave: i l . Hrvats l<a 1887., 175, I

434, Unutarnj i nepr i jate l j i : i l . Hrvatska 1889., 273, l ; - Budu6nost : Bi l i

k s lavstvu, Djela I I I , 15; - Najs igurni j i je : ib.5; - U svakom: Zadnj i rat Napo-

l ona I I I , He rva t ska 18?1 ,4 ,3 ; - Dok s to j i : Za jedn i ce u budu6em ra tu , He rva t

r868.. 284435, Zla politika: dl. Hrvatska 1887", 32, 1; - Nikakova vlada: I(neZevina

Serbia, Djela I I I , 417; - I (ada je: i l . Sloboda lBB4,, 286, I ; - Nespodobe: 61.

S loboda 1881 . , 23 ,1 ; - I s t i na i j a vnos t : i l . H rva t ska 1889 . , 1 : i 3 , t, t r 36 , Neho j i kaZu : Govo r sab . , H rva t ska 1889 . , 248 , (D je l a I , 388 ) ; - Razum i

'se: t l l . I l rvatska 1892., B, 1; - Cist posao: Govor sab. , Dje la I , 276; - Osveta:Zajednica Rusko-Arnerikanska, Hervat 1868., 9"i; - Obsjena ustavnosri: Nagodbe,

Djela I I I , 282; - Po narod: i l . Sloboda 1883., 61, I

437 , Nad in v l adan ja : i l . S l oboda 1883 . , 145 ,1 ; - I sh renos t : i l . S l oboda 1BB l . ,44, l; - Javni sluibenici: Nove starine, Hervatska 7869., 264; - Navlastan iovjek:Govor sab. , Dje la I , I53; - Za da se: . Hrvatska 1894.,240, l ; - TroSkovi za i inov-ni i tvo: Hrvatsha 1890., 94, 7; - Ve6 sada: Sloboda 1882., 70, l -2

438, Jer svaki : Hrvatska 1890.,98, l ; - DrrZnost s luZi t i narodu: Sloboda IBBI. ,57, I

439, Aristokracija i demokracija: Ustavi Francezke 1B?i140 , Ne i z ravne S t i b re : i b . 1B6 ; - Poh lons t va : S loboda 1884 . , 6 ; , 1 ; - Do jav l j i -

vatelji : Hrvatska 1886., 140, I ; - Gdje takovi: ib.

441, Znamo da: Govor sab. , Dje la 1,399; - Pamet: Pisma } Iagj . , Hr.vatska1869., 186

442, Umi i l jena jakost : Nove star ine, Hervatska 1869.,264; - Narodno zastup-str -o: Sloboda 1883., 42, 2; - L broj : Austr ianske dip le, Hervatska lBT0., 331; -

Svalra v lada: ( )ovor sab. , Dje la I , 224 (Sloboda 1882., t37,2) ; U zastupnic ih: Operodgodjenje sabora, Hcrvatska 1871., 40, I

443, Ob6eni to je: Ustavi Francezhe lB0; - Vol ja naroda: Sloboda 1883.,123 l ;- Jni n ikomu: Sloboda 1884.,26, 1; - Ne daj nam: Austr ianske dip le, IJervatska1 8 7 0 . , 3 2 5

44{, Razrni i l janjc: Odgovor, Hervatska 18?0.,395; - jednr izmedj ' : Govor sab. ,D j c l a I , ?3 ; - Po navad i : S l oboda 1882 . . 117 . 2

5,49

445, I (ako narod: Govor, Dje la I , 409; - Sustav: L judi verc, a l j 'd i l . rezvere, Hervatska l87l., 4, 2-3

446, Stranka i narod: Hr.vatska 1886., 108, l ; - Thogod svoj imi : Stranke'H.,Djela III, 135; - Bijaie borba: ib. 136; - Pripravan sam: Bi li k slav., Djela III,5; - Stranadki odnosi : Nagodbe, Djc la I I I ,310; - Sto bi ja: Hrvatsko pravo 1g96.,231, I

447, Za da se: Bir I i k s lav. , Dje la I I I , 5; - Mienjanje nazora: Nekol ike uspo-mene, Djela I I I , 369-370; - Svako diete: Hrvatska 1890., 156, l ; - Al i g. Andra5i :Sloboda 1882., 142, I

448, Nemir i : Sloboda 1882.,6, 1; - Dok se: Hrvatska 1886,35, l ; - I lepubl ikaili monarhija: Federacia Austrie, Hrvatska lB?0., 3TB-3?9

449, Oporavljenje Francezke: Najnovie primirje, Hervatska IB7l., lL, 2451, U nasl jednih: Stanje Ungar ie, Hervatska l87l . , 13, 2452, Mi ne moierno: Hrvatska 1888.,4, l ; - Vladavina je: i . 13, l453, Monarkija i republika: i. 127, I454, Regenci ja: Hrvatska I89I . ,209, l ; - Despoci ja: Go.r ,or sab. , Dje la I ,42i ;

- Despoci ja i despot izam: ib. 428; - Stara je: ib. 424455, Vlast od naroda: Sloboda lBBl . , 23, 1456, U drZavi : Govor, Dje la I ,42; - Mogi se iudi5e: ib. 4I i ; _ Vlaclarske

vr l ine: Hrvatska 1890., 212, l . ; - Ako se car: ib. ; - s t rah ne sto j i : Sloboda lBEl . ,r 10 , I

457' Riedko je: Hrvatska lBBz., 14r, r ; - . puk Etuje: Knezevina serbia, Djelal I I ,AIa; - Puk l jubi : ib . ; - Nu znameni to: Sloboda l88l . , 156, l ; _ Zl1 v ladar ii narod: i . 1884., 78, I ; - Nasiekosmo da: i . IBB3., ?7, I

458, Nijedan vladar: stranke u H., Djela III, l0J; - svarri je: Sloboda 1883.8 r . I

459' Nadin koj i rn: Govor sab. , Dje la r , 82; - I t rar j i Hrvat i : Najnovi j i korahAustrije, Hervatska l97l., g, 2

460, Pametna i po6tena vlada: Posledice boja kod -Sadove, Her.vat lg6B., 2r3;- Ikol iko pametne: Sloboda 1882.,63,2; - Ni tko rc zna: Nehol ike usp. , Dje laIII. 344

461, Jaka vlada: Hrvatska 1890., 24J, l; - Ministar: Sloboda 1g82., 16, I463,Zlupan:. Sloboda lBB3., ?9, I464, Igramje na burz i : Sloboda lBBl . , l3 l , l ; - Dobar g las v lade: posledice

boja kod Sadove, Hervat 1868., 201465, Potreba oruzja: Pasmina srav., Djera III, 2lr; - vojnici i zakon: Hrvat-

ska 1886., 170, l; - Pohvala vojske: Hrvatska ]r}g7., Zgg, l; _ I(rI6anin i vojnik:I{rvatska 1890, 286, I

466, Duh u vojsci: Hrvatska l8g3., 256, I46?, Generali i politika: Hrivatska 1g89., 103, I468, Prcporuka za narod: Hrvatska 1886., 42, l; _ Vanjska politika: Sloboda

rBB1., 142, I

469, Bez dvojbe: Sloboda IBB2, lB, I ; - Mi v jerujemo: ib. ; _ f )o sada: Naiemu smo, Djela III, 404; - Neprijatelj mojega: Slobocla lBB5., 20g, l; _ Naron ro i e : S loboda - 1884 . , 296 , l ; - Raz lo i , na j e : H rva t ska l g90 , 52 , l ; _ Na roc l 6e :He rva t ska ( I 8? r . ) t 3 , 8

s50

470, I(ogr- Lako je bl

Ecr'-yer'Ls_tll471, Neka

l ? 9 , l ; - D oslobodu: Pisrna

4i2, Mi I

lli sudimo: StOsvajanja i nar----6{, P,*,

mieva se: Pism47a, Nijed

t8BB., 17, l ; -

4?5, Nletlu

i [garskoj: i. ,

476, A1ro

478, RazurII I , 340; - Na2. XI" 1895., 2

479, Tolstr298, I

480, Potrel

481, Pamer483. Razm.

Radniiki prolet484, einovr

- Razsipnik: (360; - Vlastnii

485, DuZnogama: Govor l8ltB5B., 19-20

rtr86, OdgojSkole: Hervatskr

487, Stipenrakad., Hervat lB

488, Smrt zSloboda 1883., 7l

489, Vjera ji moral: i. 1883.,

490, Puk be491, Zapadnt493, Uloga494, Vjera i495. Oiivlju;

judi bez

ke u H..tjela III,

ro 1896.,

Ke trspo-

AndraEi :

epublikrr

2

I , 12 i ;

ladarske

la 18E1 . ,

a, Djela

vladar i

da i883.

j i korak

8 . , 2 I 3 ;

r., Djela

I

'os ledice

: Hrvat-

vo j n i k :

Sloboda

ada: Na- NaroC

rrot i 6e:

470, I(oga se treba drZati: Bi li k slav., Djela III, 24; - S toga sudim: ib. 25;- Lako je bit i : ib.; - Ne gutat i viSe: Turska, Djela I I I ,227; -.P-fpJ_gf1r1"i j l :

4svgtrLg-1gl1-l3: D471, Nekada je: Hrvatska 1892-, 237, l; - Medunarodna ovisnost: i. 1886.,

f.i9, l; - Do onoga: Posledice boja kod Sadove, Hcrvat 1868., 19i; - Savezi zaslobodu: Pisma magj.o Ilrvatska f869., 187

472, Mi bo Zelimo: ib. lB9; - Mi mari.mo: Nekolike usp., Djela TII,342; --

Mi sudimo: Stranke u H., Dje la l I l , 124; . - U stvar ih: Sloboda 1382, 6, l ; -

Osvajanja i nasilja: Hervatska 8. I. l8?1., 2-3-\- ---Tf{:f;;A-jadJ,eai

Ilrvatska 1887.,47,1; - Rat: Sloboda t880, 33, 2; - Razu-rrrieva se: Pisma magj., Hervatska 1869., 186; - Upitajte teiaka: Sloboda 1882.,25,2

aI , {ijgdnol:t119-1tt Hrvatska 187f ., 3, -\;

- Nijednostranost je: HrvatskaI888 . , 17 , l : - Na ia j e : i . 1891 . , 63 , I

475, Nledunarodni ugovori: Sloboda 1883., l, 1-2; - Hrvateka prema AustriJi

i fTgarskoj : i . 42, I

476, Ako se: Predstavke il. r.o Djela II, 14; - U spisu: Hervarskaflt4., 12, I

4?8, Razumnu dovjek,u: Hrvatska IBBB.,77,l; - Sumnjai iGfain.-ip., DjelaI I I ,340; - Naglost : Govor u Bakru, Djela I ,431 ; - Rie i iov jeka: Hrvarsko pravo

2. XL 1895., 2

479, Tolstojizarn: Hrvatska !894., 229, 1; - Aristokracija i demokracija: i. 1890.,298, I

480, Potrebe i bo,gatstvo: Turska, Djela III, Z2Z-LZJ

481, Pamet i sre6a: Hrvarska 1890., l0l, l; - Rad i dobitak: Sloboda lgg3., l3l, l483. Raznjero oporezivanje: i .77, l ; - DrZavna poduze6a: i . 1884., l l0 , l ; -

Radniiki proletariat: Nagodbe, Djela III, 296-297484, Cinovni ik i proletar iat : ib.297; - Sel janin koj i : Slo,boda lBB2., 106, l ;

- Razsipnik: Govor'22. XII. 1891., Djela I, 417; - Jer ako: Govor l8BB., Djela I,360; - Vlastniitvo zemlje: Na 6emu smo, Djela III, 401

485, DuZnost obradivanja zemlje: Govor 1890., Djela I, 410; - Zivor u zadru-gama: Govor IBBB' , Dje la I ,351 ; - Sel jac i : ib .366; - Mat i ja Gubec: Hrv. lc .a lent larlB5B., 79-20

486, Odgoj: I(neievina Serbia, Djela III,420; - Najve6a nesreca: ib. 415; _Sko le : .He rva t ska 7871 . , 9 ,3 ; - M i sud imo : H rva t ska l 89 l . , f , I

487, stipendiji: sloboda 7882.,107, r; - znanost u sruzbi istine: Jusoslavenskaakad., Hervat tB6B., 260

4BB, Smrt za domovinu: Hrvatska 1893., 139,Sloboda lBB3., 75, I

489, Vjera i drZava: Jubi lei 9; - Zastupnici:i rnoral: i . 1883.. 56. f

l ; - Spomenic i zaslu in ih l judi :

Sloboda 1882., lOi , I ; - Vjera

490, Puk bez: Iztoino pit. 3Z491, Zapadna crkva: Jubilei 55493' Uloga sve6enstva: ib. 45-46; - I(r66anski odgoj: Hrvatska 1890., 53, l494, Yjeta i znanost: i. 2Bg, I495. OZivljujte moral: Hrvatsko Pravo 1896.. ?9. 2

551

V I I I . P r o g r a m i .Program >>Hervata<< 1868.: Hervat 1868., l_Z (letak oprogram<<)Naiim prijateljem (Naputak fS?l.): Hervarska !871., 27,4 (Nuprrtuk za pristaic.

Zagreb 1900.)Izjava kl,uba stra,nke prava lg80.: Sloboda lgg0.. l0B. l_2

I X . O p o r u k a .

Ovo je moja oporuka: Hrvatsko ptavo 1896.. 99. 2 r

552

J E Z I K

Dielni (partitivni) genitiv dolazi lcod starievi6a gdje mu nije mjesto, kako sevidi iz ovakvih primjera: >>hrvatskoga zastupstva iz sedmih iupanija sastade se na

temelju ob6eni

rijih Va6ega \

stariji Va6eg 'l

te Monarkije<

svojataju; i l i :

tada puianstvo

zauze dio Srbisvojorn Zlicom<<

nitih glediSta<

kad5to uiiniti,

t , j . koj i od roopazili, neki or i ca . . . << (203 ) ,

piSu, i t. d.

Mjesto im>>Nu kad i osta

naroda, stupi ui udesom narod

u povoJu, pravaprijatelj bo, zazgodom< (158),

fz kongrurpredikat dolazi

roda; na pr . : >>

ljana s onimi kl jani ; i l i : >>uhir

mj. obavili su sda njih razvijar

sko i financijalr

subjekta razliina

Vilelm i nasljed

i Stuju zakone

6tuju sada.

Mjesto gla;

s povr. zamjenicr

rakona,

Smeta kodovakvim reienicecarevini, kojoj Ikojim VaSe Yeliigdje da znaii to'toboZe Promislon

se i sumnju bacajsvoje dornovine.

' istaic,

udesiti

lizirati.

bila bi

Lakiano

osobi-

matraJu

s inf.,;

amo na

razliine

iuilima;ljudih;

nasta,lu

>ono j,:

rtleno I

rdikali),

se iini.<

rv posv.

: a i n j e

ankci ja;

pouzde-

ih sluga

zaslugc

6e tlodi;

podloZio

eto je i

j. metlu-

, mj . na

kako se

le se na

,ituju sada.

M j e s t o g l a g o l a i m r l t i u e g z i s t e n c i a l r r o m z n a i e n j u S g e n . p a r t ' ' d o l a z i t a j g l a g o l

s povr. zamjenicom se i s nom., na pr . : >>gdje se imaju zakoni< (215) ' rn j . gc l je ime

zakona,

S m e t a k o d i i t a n j a i u p o t r e b a r i e i i d a u z n a i e n j u n a d i n s k o g p r i l o g a ' k a o u

svoje domovine.

553

P R A V O P I S

\f is l io sam dat i Star ievi6a u izvornorn pravopisu, a l i kad je douesena odluka,da se ima plila,goditi pravopisu, koji je sada prdpisan, treba da ovdje spornenem barneke prornjene u vezi s t im poslom. Najkrupni je su ove t r i :

l . s ta 'Eevidev ekavski e zarnienjen jc sa ie od'osno je. i ; dc l i t i - - d ie l i t i ; uvet- uvjet ; hteo - ht io. U njegovc ikaviznrc n isanr d i rao.

2. Izostavl jeno je s lovo e izpr id sarnoglasnog r . .kerv - krv; c ler ianstvo -

dr ianstvo.

3. I l r isano je s lovo h u gen. rnnoZ,: derZavah - drZar.a; okolnost i l ' - okol40str .

Druge prornjene manje su vaZne, ali na nekoje ipak upozoravam:Mjesto rj uzeo sarn 6, izpred kojega sam oznaiio i ncbianu asirnilaciju: sto-

let je - s to l jc fe; ludost ju - Iudoi6u.Tu sam asimi laci ju proveo i inade: pasde - pasie; sablaz ' ju ju - sablaznju ju:

pazljiv - pailjiv; i,eleznjala - ZeljeZnjaia.I(od glagola IrI. i IV. vrste u partic. pas. i u inrenicama od njega nadinjenima

izmienio sarn pogrjeEno naiinjene oblike: sjedinenje - sjedinjenje; izpunenje -izpunjenje; krunenje - krunjenje; uZivotenje - uZivo6el je; hulenje - hul jenje;prkosenje - prkoSenje;dutenje - 6u6enje; rn i tenje - mi6enje; oparnetenje -

opame6cnje; mislenje - mi5ljenje, i t. d.Izmedu ia, ie i i i urnetnuo sam j : iupania - iupani ja; naj jasnie - naj jasni jc :

Austrie - Austrije; biaie - bija5e; najpreiiih - najpr.eriijih.Negacije sam razstavio od gla,gola: nezna se - ne zna se-Iza nebianih sugl. prekriZio sam j u hornpar. i instr. jedn.: teZje - reZe; gorjr.

- gore; pomo6ju - pomo6u.

Nekol iko r ie i i preudesio sarn na danainju: pogibel - pogibr : l i ; pogibeln ie -pogibel jn i je; dozvol ja - dozvola; dozvr i l j i t i - dozvol i t i ; pr ivol j i t i - pr ivol i t i ;n ihanje - n j ihanje; orgule - orgul je; srnehat i se - smi jat i se; letn j i - l je tn i ;vein j i - v je in i ; Stefan - St jepan; koj - koj i .

Poradi jasnoi:c mienjao sam, gdje je trebalo, interpunkciju. Pisanje velikog slovatakoder sarn nlienjao: bog - Bog; providnost - providnost; njegovo velidanst'o- Njegovo veliianstvo; vojniika I(rajina - vojniika I(rajina; vojniika granica -vojn i ika Granica; boi , i6 - BoZi6; rnonarkia - Monarki ja (kad se mis l i naAust lo-Ugarsku).

f)ahaho, izpravio sanr i oditc tisharskc pogrjeike.U pravopisnoj neujednaienost i ove knj igr : ogledaju se razmaci vren)ena, iareni lo

i z v o r a i - b r z i n a r a d a .

R E D

KronoloZkog reda nisan' se rnogao dritati zL tog praktiine namjcne ove knjige.Poglavlja sanr poredao po srnislu i unutraEnjem savezu, a unutar svakoga pogl:rvljaproveo sa.r kronoloZki rcd, izuzevdi poglavl je VI I . ( rskr ice) , gdje je najvazni j isadrZaj.

554

Ovaj

uile samo

devi6ev lje

poznate, al

kra jevima.

nli, u st

carexac.

ciene I

jeftin

tastn.itk

iastnik,

iinitelj,

iinored;

da. tob

dekla- :

desetniA

dielnitt

niin'c

dogoilaj

ilojata,

do ja,"Ijit

dokonja

dokonja

ilolpitut

drag, sk

druitxen

drian, d

drianstu,

Dunaj, I

duioslox

duojstrut

dxozub.

dxozublj

lrajt. ra

uka,

bar

lvet

ro l

sto-

L J U :

POPI ,S RIEEI

ovaj popis sluii sar'o za lakle razumievanje starievi6eva teksta. stoga su u njuSle samo one rieii, koje dolaze u ovoj knjizi, a nije uzet u obzir ostali bogati star.devi6ev rje6nik" uvrstio sam i neke rieii, koje su kod nas danas uobiiajene ili dobropoznate' ali bi mogle Lriti nerazumljive ditateljima izvan Hrvatske ili u Etokavskinrkrajevima. I(od tumaienja obiino uzimam najpoznatiju stranu rie6.

ma

rje ;

J e ;

rrJf.

i t i ;

n i ;

ali, u starijim spisima zna|i ilicareuac, prista6a carevciene bi t i , je f t in; najc jeni j i naj-

jeftiniji

iastn.iEki, oficirski

Eastnik, oticir

dinitelj, faktor

iinorednost, etika

da. tobole (u neliinr reienicanta)dekla, shfikinja

d.esetnik, kapral

d.ielniftro, uie56e, uiestvovanje, udic-niEtvovanje

dogoilajnica, povjestnica

dojaua, denunciacijr

do jaul jiu atel j, denuncianr

dokon ja.in o, bezposlidarenjed.okonjak, bezposliiar, nezaposlcndoipituaati (Saljiva riei), disputiratidrag, skup

d.ruitt:eni, socialni

drian, dtian

d,rianstao, duZnost (blaZa)

Dunaj, Dwav

duiosloulje, psiholo gijada o j struino st, dualizamduozub, dvojak

duozubl je, d i lema, a l ternar iva

frajt, razvodnik (u vojsci)

JJ)

Geniek, Eugen (I(vaternik)

gibalo, motivglaanitar, kapitalistgojitba, kultura (tla)

golohrak, proletergoriuo, ono Sto gorigospodarstuenilc, nacionalni ekono,mItodkar, tajni agenlhodkariti, agitirati

hrust, stiena

istomiiljenost, podudar.anje u mislimaisto prdal j e, ravnopravnost

isto pr avn o st, ravnopravnostizhoditi, izposlovati, dobitiizhoditi se, izbaviti se, osloboditi seizfta=, indeks (zabr. knjiga)izobt en j e, ekskomunika<:i ja

izpi tanik, kandidat na izpi tuizuditi, raztrgati ; izuilen, razrrganizustiti se, izjaviti se za Stojedinac, pojedinacjedinost, jedinstvo (Boga)jemstuo, janstvo

jur, vet

karni, kazneni, kriviiniholudar, redovnik, fratar./ron, nakon, po5to

korenjaiki, radikalski

korenjafu, radikal

)va

[vo

na

lo

l ja

i j i

korjenit, radikalan (zakljuiak)

Krajinska, Kranjska

krinka, rnaska

krioorotnik, krivokletnik, hoji je po-gazio prisegu

krzmanje, itrajk

krzmati, Strajkovati

kuhti6, koji pomaZe u kuhiniiIcus, komad

kaas, vrenje

kuasati, vreti (o duhovirua)Lipska, Leipzig

mnnjak, deficit

milionac, milioner

mjenrik, geometar

moinja, kesa (za novce)mu.d,r o sloa ac, filozof

mudrosloulje, filozofija

rzzzi, podpun iovjeknaieltik, 5ef (drZave, vlade, ureda)rniinJti se, pogoditi se, sporazumjeti senad.arbina, beneficij

nadarje, beneficij, prebenda, nagrada.dohodak

nadleEan, kompetentannadleinost, kompetencija

nsdneunica, dnevnicanadneuniiar, dnevniiar.nad,zornik, inspehtor.

nahrupitelj, napadainaotnjaci, oEalinapad.nu6e, atentatrtttpitnica, napojnica, trinkgeld, bak5iEndpoleonoaac, pristaia NapoleonovrlardDa, narav, priroda

naselbeni, kolonizacioninasploh, uob6e; absolutnonaulastan., privatan, posebniiki

ndalastnik, privatnik, posebniknespodoba. absurd, nesln isaonijednostran, neutralannij ed,no stranost, neutralno stniitetan, nevaljan

ni i t Ptnost , s iabost , ncval janostnouak, tegrut

obtenje, prornet, saobradai

556

oblustrtik, koji je na vlasti, viii ii.novnik

obnoua, restauracija (Zupanijska)

Oborac, Avar

obreknute, obe6anje

obrtnost, zanati

obstojnost, prilike, stanjeadkuzttti, odrediti, urediti; pokazari,

dokazati

oclhoiiuati, odred.i,va,ti (zajkonom iiidrugiije)

odpis, reskript (kraljev)

oclsjek, sekcija (u saboru)okolnost, prilika

oltozuati, pore6i, pov'u6i, ukinuti (ustav)opraurgrtuti, desavuirati, demantiratioseZrn, osoba

osnutak, osnoval plan

ostarl, rlagon

ozbiljnost, zbilja

paiiti, smetati, spreiavatipuika. zapreka, smetnjapal, naglost, sriba, strastpapinac, pristaia papinpasmlrta, tasapeclepsa, kaznapenezje, financijepismarnica, athivpitati, vaEiti, zahtievatipoielo, elemenatpodslupiti se, usuditi sepogoditi, biti po volji, svidati sepoklisar, nar.odni zastupnik, poslanikpokoljenje, potomstvo

poldgod,iti, izravnati, ukloniti (nepri-

liku),

poljodjelac, ratarpolj oclj elstx o, ratarstvoporeznik, koji ubire porezporezounik, koji ima platiti porezposilan, uzurpiranposiliii, uzurpirati, prisvojitiposilnik, uzurpatorposlanstuo, misijaposlaoEiti, poslaveniti

posluhdk, iastniiki sluga

posljedat

postaual

postav

postaano

postupah

postupor,

posDetd,

posuetiti,

vor)

potiiteno

pouzdani

mu p(

poL)t'attn.

predrag,

predpola,

predpolo

predpolo'

prediastn

pregleilat

pretad., r

1tret,id, rpreL)t.at,

prga, jelt

prijaxljio,

prinesak,

prlpls, pr

prirad, p

priraditi,

prisluikiu

prispodab

prispod,ob

prisuajati,

priziu, appriziuni, tprobitalt,

prokuiaj,

promaknui,

(iinorrri

promicati,

propulica,

propalost,

prosujed.iti,

protuslodjr

prouidba, 1pui, g. sg.puii6, nar<

posljedek, rezulratpostaDan, pozitivan (postavno pravo.

postavne vjere)postautlost, pozitivnostpostupak, proces (sudski)

postupot:nik, postupnik (procesni)posaetu, sankcija (zakona)

posxet i t i , sankcionirat i (zakon, ugo-vor)

pot i i tenost , poniznost , puza\ 0srpouzdanica, spis koj i ru sc izkaztr i r : l<o.

mu povjerenje

fJour'fttno, obratno, obrnutopredrug, preskup

predpohtguti, predpostavljatipredpoloienje, preclpostavhapred l to l o i i t i . predposrar. i r iprcdiustnik, predhodnik, prcr lpr e gle,futti, revidirati (ustar,)p ron rd . o l r r t i i nd r r . t r . i j a

l rot id. reviz i ja (sudb. procrsa)pre,L)ratr revolucijaprgu. jelo od prZena sirhapri j at;ljioatelj, denunciantpr inesak, pr inos, dopr inosprupis. propis

prirud, prodtkcija, proizvorlpr i radi t i , proizvodi t i , producirar iprisluikiualo, koji prisluikujr:pr i s l tod ubl jat i , izporer l i r a l iprispocloba, porerlbaprisx aj ati, naturaliziratipriziu, apelacija (sudbena)

priziutti, apelacioni (sud)probileh, korist, profitprokuiu j . proba (pr i je sv i r .urr j r Ipromnknu6.e, avanzl)lillr, unapr.crlen jr

( i inovnika)

pt'omicttti, unapretlivati (ob6e dobr.o )propalicu, bankrorer, koji je banhrotir.aopropulost . bankrot , . tcr :a jprofi jediti, protestirariprot u s l or l je . kontradikci japrouidbu, proviz i japui , g. sg. pt t i i , pukot ina (ua krovu)puii6., narodil

,.,;, r'

puiku', prost vojnikrabriti. upotr.ebljavati

rujhsrut, carevinsko vie6elnjsrat, (parlamenat u Beiu)Ruki6hi. Rakocirutnatel j , d i rektor , rektor (sveudi l i i ta)ruzglednt i , revid i rat i ( r rstar . )

r n:razalr srrrisao

r uzttttutik. mislilac

r qzuzd.totost. rtriije

r r tzo- id jet i , r .er . id i rat i (u:rar , lt aztod. ntetla

ra. i run lc . k lan. ic

raiuti. klati

t ecl, ordett

redarsh,enik, s l r . lZar. . rcr ler . Io l icaiacrontik, polagatcl j prise u-crukrn, i iar . koj i no-. i nrkavicerukoLxorac, ohr. tn ik, r r ranufahtur- is truno, p lod (zer l l j i i ta)

. tutrogluruC. sarnae. nelerr jasuntosi l je , absolutna v last , sur-crcrr i r v l t r . isntlaolast, autonomijasum.ot Instan, autokrat i iansanlo u olju, ilespoti zarrsaln i lc , kapetan

seJ, ovo

seljnnirr, scljaksr ie i . g. sg. .s ier : i . pasus" odlomalrs l t ludat i . b i r i u sk ladu. s lagat i scskrbrt iEtxo, kuratc la

Slau. g l2ysn

slobodotmrnik, l iberalacslog. stil

s lu ibenik, i inovnih, nanr je i tcniksluibouttik, knjiga u kojoj su pr.avila

shr ibe (vojn i ik i )

sljedbu. sekta (vjcrsl<a)

snLotku, cigaretaspored.ut, rrzporedan, paralclansporedi t i . i6 i uporeclo, ne zaostajat ispraxiite, skulritina, sastanah (..abora)sta_ian, alitivan (vojnik)

srega, disciplina

stoprro, i-"tonr, tekst&pir ; , otupi t i . udin i t i tupinr

alltunstao, bitnost, bitsaho, hopno (>>na suhu i na rnoru<<)sultorttik, protivnik (u prepirci)szrsratl,, sistem

sarl3alc, suficit

suianj, rob

suianjstao, robstvo

sueslaa, panslaven

sx eslau ski, panslavenski

str eto Lujsta o, sakratlenat

sxojakar, pretendent, koji _svojatasxojakati, svojatati, traZiti za seSenjen, ienut

Senjenik, koji je poreme6ena umaSprzllja, lnotha

Stibra, porez

ititniituo, tutorstvo

Stitnih, tttor

Swnbiieg, Zumberak

taltojer, takoder

tanka krt, Zenska strana, (>po trnko;krvi<)

reciro, teku6ina

tegnuti, nto6,i

tisalc, itampa, novinstvotminar, mrainjak

for , sabor ( i roni ino)

tralje, nosila

tratiao, municija

trciti se, dodirnuti setu orniitxo, industrija

uiin, iinjenica, iinukidni , kasacioni (sud)

ukaasiti, uzavreti, uzburhatiulaga, :ulizica, Iaskavac,

ulagati se, ulagivati se, ulaskati seumaliti, urnanjiti,

umokac, vrsta jela

umuEkati, uiutkati

uosebiti se, postati svoj, o sebi, nezir-v i - .an, osamostal i t i se

uprava, administracija; vladattsposobiti se, postati sposolan, steii

kvalifikaciju

usrtJiiti. ohrabriti

zrsta2i, konstitucija

ustaxoajerac, ilan njem. stranke u bed_konr saboru

zlslLpoi', uzprkos

uteEaxati, uvaZivati

utj elouljenje, aneksijauzbijati, suzbijati, odbijatiuzbiti, suzbit| odbitiatztratno, obratno, obrnutouiittotitti, oZivotvoriti, ostvaritioerlati se, biti mrzak, dozlogrditiaeliianstxo, suverenitet (pravo veliian-

stva)

uend,ar, ipak

ojetranjak, fantast; fanatikxlodarstteni, suvereni (vl. prava)uladar-stxo, suverenitet suverenostulust i tost , svojstvo, osobinaarto'glauati, glavinjati, vrludatizakonarstuo, legislatura

zakonotzLorac, nar. zastupnik, sfvarateljzakona

zakonotaorstuo, zakonodavstvo, legisla-tiva, sa,bot

zamotaj, ourot, kuverta (pisma)

zarob, zarobljenik

zataorilo, zagraela

zauzete, okupacija (Bosne)

zuar etneni, privremeni

zlatoltoplje, zlatni rudnikzu jezdarsta o, astronomija

ialbina, penale (u trgovini)2apanje, skrupula

ieljehtjaia, L,eljeznica

iiaalj, elemenat, uvjet, bitiupan, prefekt (franc. departrnana)

I . P RPrer

II

Nacr

I I . G O(lov,

(lovr

Govt

Odgt

( iovc

(lovo

(lovo

Gor.o

I I I . R A 'politi,

DipIor

Zajedt

zPr

Uoii ;Beilii

Pojedir

O vojr

I V . E L A ]Borba

Priznan,

Naiela

Sila i c

558

l, ste6i

u bei-

1

veliian.

SADRZAJ

T.

l I .

PREDSTAVI ( ,EPredstavke Zupanije rieike

L

1861.1866.lB66

Strana

t 326

6titl9i

99

l0 lr0B114122

129133138t401431491 5 4769l / J

l8919219;203

lIV. - PredstavkaNacrt adrese godine 1878.

L )

)st

varatelj

Iegisla'

Govor u I(rapinskim ,*rr:;#t' ou"i*' tB67'

Govor u hrvatskom ."0*" 11"" ii. 'il:;j"

i:ii.Govor u hrvatskom saboru dne S, ,rprrlu lBB1.Govor u hrvatskom saboru dne S. stutlenoga lAgl.

III. R A Z P R A V E

Diplomacija

Zajednica

Politika

SiIa i duh

Zajedniiari

Protivnik i dielnici

![or1i_ prerrredjenja EuropeBedki ugorori godine lgl5, i Napoleon III.Pojedinac i drZava

ra)O vojni6koj posluinosti

IV. E L A N C IBorba IracaPriznanje Rumunjske hraljevinomNa ie l a r usk i h p rev ra tn i ka . . __ .

559

Ruski car i nihilistFrancuaki diplomatski predstavnici

Pokop Pija IX.SIuZba domovini

b ) J A V N A

Uredniku

F. n. gosp

Uredniku

Prcdsjedni i

V I I . I S K R I C I

Strana

2052072r02t321722022523023323724625r2552582612642702852882932973033063r03143r8

32;

J4)

349357366374

37938638838939540n

Ternelj zadovoljstva

Radniiki nemiri u

u Bo."ni

Francuzkoj

IV.\TI.xr.

XXVIII.Mir - karncn

V I . P I S M A

1 . N A R O D

Narod je vpro5losr , 4 l lkrv, 414. -

2 . D R Z A V Ta ) S l o b o

a ) D r iHrvatSuZan

0 ) G r a tOsobnI c t

r rost i ,

b ) H r v a t r

Poviestna

Bosna, 42

c ) N a d e I a

Zakoni ta r132. - GtdrZave, 4Jpol i t ika, 4,136. _ 01nic i , 43?.rodu " 438 .440. - Dr,1.12. _ Nmiiljanje,

naik i odnc

d ) \ i l a d a v

Republ ika

e ) V l a d a r .

Vlast od narod, 457. -

f ) V l a d a

Panretna i ;Ztpan, 46J.

I'Iafia u ItalijiPlaE nad propadanjem seljaka .

MitoNeke pojave u Flancuzkoi

Slovenci i Srbi

Sastanak beikih djaka

Naielo ve6ine

O javnoj upravi

Skolski sustav

Index

trzjar.a Luclovika OZegovi6a

Ustavnost

Pogreb Vikto la Hugoa

Forota

Boulan ger

Djaci i pol i t ika

O preuredjenju druitva

Padanie broja PuianstvaPromjene u Rusi j i

Dvie Rusije

V . S A T I R E

Poslanica pobratirnu D. M. u B.

Fisma magjarolaca

a ) N A V L A S T N A

h'anu PotodnjakuIiarlu Akurtiju 3Bl, 383, 385,

h'anu Lini6uGustavu EirnuI)rrr. Josipu Franku

Barunu Banffyju

560

Strana

205207210213217220225230233237246251255258261zffi270285288293297303306310314slB

379385, 386

3BB389395401

b ) J A V N A

Prcdsjedniitvu kluba stianke pr.ava

561

Uredniku >>Slobode<P. n-. gospodi izbornilcom i"f"roll_

Y."{itU." >,Hrvara<< u Gospi6u

izborniitva

Strana

405, 405408409

WI . ISKRICE

1 . N A R O DNarod je ve6i od;;j;;;;;; ir.,_- ;;pro.ro sr, o t r. l_y. ,r"" ;;'",';;; ;iffi,i:",'"";,ti.

-]rT _ff,,#ktv, 414. .- Hrvati iztodne

"ri:..fil2. DRZAyA .----i-) Hrvatske narodne mane,

a ) S l o b o d a

u ) D r i , a v n a . ; ; ; . ; ;Hrvatska moie biti sa,mSuZanjstvo, 419. .- prav

1 3 ) G r a d j a n s k a s I o b . oOsobna sloboda, 421" _AZJ. _ Sloboda tiska. 42nosti, 422. _ Bune, 421.

410

413

415

476476416

420421

b ) J l r v a t s k a z e m l j aPoviestna krarjevina

]r1utrku, ;;;. :;;;;.;;;,H;;;;;i;, dae.._

428Bosna, 429. .- Hrvatski ,"u.li"r;;i; 130.

e ) N a i e I a u n u t r i - .Zakonita ;"r; ; , ; i :

s n r e up r a ve

r^r_?. _ ";""i."'u.iil",,l "r"rl 1"!;;H%: T .;,1;ff1,: r;*: 43rdrzave, 433. _ Unutarnji_neprijatelji iin."_ Budu6nost, 4J4. _ Zlal*]'Y'#,t;; T.",:1.:1'1"' .1il :i;;; ; javnosr, 43s. - osvera,nici, 432. -- r"out o,llo-ttt' .!tu' .

Iskrenost, 437. - r"t"i .r*lJ-'ro<ru. 438 - il.,Ji"i.llj'TTllllA, ;1"$' "*fi':;Jtfr. _R:,":rt#"::T:,440 _ #,;"ili _ umidrjena jakost,

misrjsnje, 444. _il,,il";;r:-1 ;""u".*tj",":::*: lfi:": *llnaiki odnosi, 446. _ Mienjanje ""r""1,?r.

_ Nemiri, 44g.d ) V l a d a v i n a . . .Republika ili -o,,""hij",'iii. _'p|r;.'.";i^- iia. _ ;;;;;,.;;:

448e ) V l a d a r

vrast od naroda, 4ss. _ vi;;;;.k;';"1;;;,' 4.s;,.'_ z; ;;;;;;; ;;- 4ss

rod, 457. - Kralj i Hrvati, 459.f ) V l a d a

Panretna i postena "r;;;,;;;. _ i^u^ di,. dci. _.M#,;;, ;h:

460Zupan, 46J. - Igranje na burzi, 464. _ ;obar glas vlade, 464.

Strana

s ) V o j s k a 4 6 )Potreha oruZja, 465. Vojnic i i zahon, 465. - Pohvala vojske,46; . - I ( r i6anin i vojn ih, 465. - Duh u vojsci ,466. - General ii pol i t ika, 467.

h ) U m e d j u n a r o d n o j o b i r e l j i 4 6 gPreporuka za narod, 468. - Vanjsha pol i t ika, 468. Koga se t rebadri:ati, 470. - Ne gutati viSe neg se moZe probaviti, 420. - Bratstvonredju narodima. 470. - Diplomacija, 170. Medjunarodnaovisnost , 4 '17. - Savezi za s lobodu. 4?1. - Osvajanja i nasi l ja , 4 i2.Pravo jaEega, 473. - Rat . 473. - Ni jednostranost , 474. - Medju-narodni ugovori, 475. - Hrvatsha prcrna Austr:iji i Ugarskoj, 4TS.

3 . D R U Z T V Oa ) I ' o j e c l i n a c i s k u p n o s t

Sumnja, 478. - Naglost , 478. - Rie i Eovjeka. 478. - Tolsto j izam,4i9. - Ar istokraci ja i demokraci ja, 479. - Potrebe i bogatstvo,480. - Pamet i sre6a, 481. - Rad i doLi tak, 4Bl . - Razrujernuoporezivanje, 483. - DrZavna poduze6a, 48.3. - RadniEki proleta-lijat, 483. - einovnidhi proletarijat, 484_ - Razsipnik, 484. -

Vlastnidtvo zemlje, ,484. -- DuZnost obradiivanja zemlje, 48S. -

Zivol u zadrugama. 485. - Sel jac i , 485^ - Mat i ja Gubec, 485.Odgoj ,486. - Skole, 486. - St ipendi j i , 487. - Znanost u s luZbiis t ine, 487. - Smrt za dornovinu, 4BB. - Spomenic i zasluZnihljudi, 4BB.

b ) V j e r a i r n o r a l

Vjera i driava, 489. - Vjera i moral, 489. - T,apadna crkva, 491.Uloga sve6enstva,493. - - I ( r56anski odgoj ,493. - Vjera i zna-nost , 494.

\ T I I I . P R O G R A M I

4 i B

Program "Hrvata<< 1868. . . 4gSNiBi,, . pr l j" t" l jein (Naputak 18?1.)Izjava kluba stranke plava 1880.

I X . O P O R U I ( AOvo je rnoja oporuka

P O G O V O RDr. Bla)i Juriiid:

Starievi6LikPoli t i ika glediStaDruitveni nazoli 52;Vanjska upot iSta 530Unutra5nje borbe 531Na cilju i3:

562

PFl

(

, P

S

P

Dr. Ante StariIiukopis dta.

h 'an Rendi6: I

Antun Augustit

Rudolf Ivanko'

Fran l i r5 in i6:

Antt' liuman:

Yanja RirdauF:

489

50150;

) t )

) t i

) l i

522

vojske,

Generali

se trebaBratstvo

narodna

| ja,472.

Medju-

oj, 475.

tjizam,

ia tstvo,xuerno

roleta-

84. -

, l o J ,

sluibiuZnih

Strana

+o.)

468

fPodatci iz Zivota Ante Stardevi6aPopis d je la Anre Star ier . i6"KnjiZevnost o Starievi6u

Strana

. 1 5 3 954I

O ovom izdanju 54:lJ{,)

54554655255455,trs55559563

I2J

n

567I

IzborTehstJezihPravopis

RedPopis rieiiSadrZaj4 iB

4i8 Popis s l ika

P O P I S S L T K A

Ivan Rendi6: Spomenik,nad grobor' ;";; S;;";;;; ; il;;;;;fr:::1, i::,:ly:,"f ,T.t';" ,"" ;;;;*"o.ii'!",,.u""idu .Rudo l f I vankov i6 : Smd i l

" " ! ePU ' ' eu rK . ' I n t r S ta raev idu . , . . . . . .

x:: ,:.,::::: i,*" xi:".HTff;o ::":::,*,,u ..A.nte Kuman: Ante Star ,vanja Radaui,

";";;i";i'J #:[:*'489, 4 9 1 .zna-

.. 5t7, , ) r r

. . 52;

. . 5 3 0, . 5 3 1

563