Antike rimske srednjovekovne patristike teorije: stoicizam i
Aurelije AvgustinMonarhija (753-509. God. P.n.e.) od (mitskog)
Romulovog (prvi kralj) osnivanja grada do svrgnua poslednjeg kralja
Tarkvinija Oholog.Republika (509-27. God. P.n.e.) Do proglaenja
Oktavijana za imperatora. Meanje razliitih dravnih ureenja u jedno
(kao Sparta) i postaje sve kompleksnije zbog irenja Rimskog carstva
(priliv i raspodela plena). 3 Skuptine (centurijanska glavna),
plemii kroz jednoglasno izglaavanje predloga, imaju mo. Pozicija u
centurijama je u zavisnosti od ratne opreme (konjanici). Klijenti i
patroni pretea feudalizma. Plebs masa. U Rimskom carstvu su
postojali kreditori. Zakon 12 tablica (450. G. P.n.e.) po uzoru na
Solonov zakon. Edikti pretora (sudija na godinu dana). Razdvajanje
graanskog (ius civille) od meunarodnog prava (ius gentium
interakcija sa drugim narodima). Ius Flavius (oko 300. Godina
p.n.e.) u kojem je Gnej Flavije objavio sudske formulare i kalendar
suenja i time sruio pravni monopol svetenika (koji su do tada
odravali sudske procese). Predklasina jurisprudencija (Kvint Mucije
Scevola prvi pravni sistematiar) Principat (27. God. P.n.e. 235.
God. N.e.) do smrti imperatora Aleksandra Severa. Predstavlja
nastak republike uz odreene izmene. Gase se skuptine i ostala
supstancijalna mesta odluivanja. Uvode se standardi u vladanju.
Miljenja i odgovori najuglednijih pravnika postaju izvor prava.
Prirodno pravo (ius naturale) poinje da se razlikuje od graanskog i
meunarodnog. Klasina jurisprudencija: Gaj, Paul i Ulpijan.Dominat
(235-565. G.p.n.e.) od dolaska na vlast imperatora Dioklecijana do
smrti imperatora Justinijana (jedinstveni pravni sistem). Imperator
postaje jedini zakonodavac (tvrdi se da je on oivljeni zakon)
Potklasina jurisprudencija gubi kreativnost i postaje iskljuivo
sistematizatorska. Kodifikacija prava Corpus Iuris Civilis,
sastavljen iz 4 knjige: Codex, Digesta, Institutiones i
Novellae.
Stoicizam (areni trem)Trem ispod kojeg su se okupljali filozofi.
Zasniva se na etici prirodnopravni sistem.Periodizacija:Grki period
(300 130. g.p.n.e.) Zenon: Deli filozofiju na fiziku (priroda),
logiku (um) i etiku (moral). Zenonova uenja se razlikuju od
predhodnih jer ne polaze od ideala Polisa. Uvodi pojam cosmopolis
polis koji se proirio po celom kosmosu (hipotetiki) oveanstvo.
Osnovni ideal etike: iveti u skladu sa razumom, koji je deo
prirode. U stoicizmu filozofi rezimiraju da im je ivot na zemlji
generalno lo i uvode pojam drugog sveta koji ih eka posle smrti u
kojim e uivati odreene blagodeti u zamenu za ovaj portvovani ivot
na zemlji. Ta ideja podupire dolazak Hrianstva.Grko-rimski period
(130-50. G.p.n.e.) Panetije i PosejdonijeRimski period (50.
G.p.n.e.- III vek n.e.) Seneka (rob), Epiktet (senator) i Marko
Aurelije (imperator) distancirali su se od svoje socijalne
pozicije.Hrianstvo Judeizam se od ostalih religija u rimu
razlikovao po tome to je bio monoteistiki i to je priznavao samo
jednu svetu knjigu (kanonizovanu u 1. Veku n.e. usvravanjem 39
odabranih knjiga u nju) stari zavet. Kljuno je bilo pet Mojsijevih
knjiga (Tora ili Pentateuh) koji opisuju nastanak i prirodu zaveta
izabranog po naroda Bogu: postojanje, izlazak, levitska knjiga,
brojevi, zakoni i ponovljeni (koji sadre Dekalog). U nekim od
prorokih knjiga (Osija, Jeremija, Jezekilj) najavljuje se da e Bog
omoguiti Jevrejima da poloe blai zavet nego postojei. Isus je bio
jedan od judaistikih rabina (posle smrti je nazvan Hristom mesijom
i sinom boijim) koji je u 1. Veku n.e. Jevrejima donosio dobru vest
(Jevanelje) o tome da je kucnuo as za novi zavet Bogu. U Novom
zavetu kanonizovana su etiri (od mnogih) jevanelja (Matej, Marko,
Luka, Jovan Bogoslov), kao i 23 druga sveta spisa. Najstarija je
Pavlova Prva poslanica Solunijanima (iz 49. Godine). Aleksandrijski
episkom Atanasije 367. Prvi kanonizuje dananji novi zavet.
Aurelije Avgustin 313. Godine Konstantin i Licinije donose
Milanski edikt, na osnovu kojeg hrianstvo postaje dravna religija u
Rimu. Posle Konstantinove smrti 337. Godine Rim pokazuje sve vie
znakova dezintegracije. Aurelije Avgustin je najvei deo ivota
(354-430) proveo u Hiponu u severnoj Africi. Uio je retoriku u
Kartagini i Rimu. Bio je manihejac do 387. Kada je prihvatio
hrianstvo (395. Postao je biskup u hiponu) Drava Boijia, u 22
knjige (413-427) U spisu daje odgovor na 2 kljuna pitanja tog
vremena: 1. Rim je poraen (od germanskih pljakakih plemena) 410.
Godine zato to su rimljani zaboravili svoje vrline i obiaje (to je
Ciceron govorio u 1. Veku p.n.e.) 2. Rim je Poharan 410. Godine
zato to to spada u univerzalne obiaje ratovanja.
Politiko i socijalno uenje 3 oblika drutva: Porodica (nastaje iz
Adamovog greha) Grad (nastaje iz Romulovog greha) i oveanstvo
(nastaje iz Hristovog jevanelja) Dihotomija dve drave (drava
zemaljska i drava boija) ima uzor u bibliskoj dihotomiji dva grada:
Vavilona i Jerusalima. Drava zemaljska je drutvo graana (Rima),
zasnovano na pravdi ljubavi oveka prema sebi samom. Drava Boja je
drutvo (hrianskih) vernika i Boga, zasnovano na pravdi ljubavi Boga
prema ljudima i ljudi prema Bogu. Eshatoloko shvatanje istorije u
est perioda: 1) od Adama do potopa 2) od potopa do Avrama 3) od
Avrama do Davida 4) od Davida do vavilonskog ropstva 5) od
vavilonskog ropstva do Hrista 6) od Hrista do Stranog suda.
