AntiDefektCelovit pristup detetu sa smetnjama u razvoju,

individualni program podr{ke, inkluzija,

kroz terensko iskustvo NVO „VelikiMali” Pan~evo

2

Izdava~:„VelikiMali”, Pan~evo

Publikaciju osmislile i priredile: Teodora Gaji} Baki} i Valentina Zavi{i}

Pomo}, sugestije, stru~ni komentari: Milena Jerotijevi} i Nata{a Milojevi}

Posebna pomo} u realizaciji ~itavog projekta: Nata{a Hanak

Deo materijala pripremili koordinatori VelikiMali: Milkica Vuka{inovi}, Hani [opov , Vesna Kr`i}, Branislav Kolar, Marijana Jovi}, Jelena Krsti}, Dragana Risti}, Biljana Janji} i Tamara Todorovi}

Podr{ka i korektura: Sne`ana Kolar

Dizajn i prelom: Dunja [a{i}

[tampa: PrintArt, Pan~evo

Tira`: 500

novembar 2004.

Vojvode Mi{i}a 6, Pan~evo

tel./fax: 013/45-009www.velikimali.org

e-mail: velikimaliªpanet.co.yu

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

364.4-053.2-056.26/ .36159.923.5-056.26/ .36

ANTIDEFEKT : celovit pristup detetu sasmetnjama u razvoju, individualni programpodr{ke, inkluzija, kroz terensko iskustvoNVO ”VelikiMali” Pan~evo / [priredile]Teodora Gaji} Baki} i Valentina Zavi{i}. -Pan~evo : VelikiMali, 2004 (Pan~evo :PrintArt). - 80 str. ; 21 cm

Tira` 500. - Prilozi: str. 61-80.

ISBN 86-906385-0-4

a) Nevladina organizacija ”VelikiMali”(Pan~evo) b) Deca ometena u razvoju - Socijalizacija c) Rehabilitacija (medicina)- Deca ometena u razvojuCOBISS.SR-ID 118566668

[TA ZNA^I ANTIDEFEKT?Antidefekt je izmi{ljena re~ koja ozna~ava proti-

vljenje kori{}enju termina defekt/kvar kada je u pitanjuljudsko bi}e.

Te{ko}a ili smetnja u razvoju koju dete ima nije di-jagnoza, entitet koji je nezavisan i odvojen od njegoveli~nosti, niti „defekt” koji }e se stru~nim tretmanom„uspe{no popraviti”. Te{ko}a je samo jedan deo svihonih osobina i karakteristika po kojima smo me|usob-no sli~ni, a istovremeno i razli~iti. Ona je realnost sakojom dete `ivi, a njegova okolina i svi koji rade sa de-tetom bi trebalo da u~ine njegov `ivot sre}nim i smisle-nim. Ljubav prema detetu je nedeljiva i iz nje se ne is-klju~uje hendikep1 koji dete ima.

UVODOva publikacija je nastala je kao poku{aj da se {i-

roj stru~noj javnosti, roditeljima ometene dece i svimaonima koji su zainteresovani za dosada{nji ali i budu}irad organizacije „VelikiMali” prika`u iskustva i pristu-pi u radu koje je organizacija razvila do sada.

Smatramo da je ovaj pisani dokument va`an iz vi-{e razloga, ali najvi{e sa stanovi{ta transparentnosti, in-formisanosti i razmene profesionalnog iskustva.

Jasne informacije, pored obave{tenosti korisnika,saradnka i volontera o vrstama usluga i na~inu rada or-ganizacije, pru`aju mogu}nost {iroj javnosti da analizi-ra, procenjuje i vrednuje taj rad.

Razmena profesionalnog iskustva, odnosno mo-gu}nost preno{enja iskustva i na druge sredine i zajed-nice, bitan je ~inilac razvoja prakse i novih modela -programa rada sa decom sa ometenostima. Preduslovje, naravno, da sva iskustva i pristupi u radu sa decombudu sistematizovani i zapisani, transparentni i dostup-ni javnosti, da bi se mogli me|usobno upore|ivati, ucilju pronala`enja najefektivnijeg pristupa.

Smatramo da je pristup u radu sa decom koji sprovo-di „VelikiMali” jedan od najefektivnijih pristupa koji setrenutno primenjuje u na{oj zemlji i zato ga predstavljamo.

31 U ovoj publikaciji ravnopravno }emo koristiti termine: hendikep,ometenost, smetnja, pote{ko}a, posebna potreba, te{ko}a, invaliditet,funkcionalna smetnja. Smatramo da su svi ovi izrazi korektni sve dok jedete na prvom mestu.

Nadamo se da }e ovaj korak na{e organizacije mo-tivisati i druge ustanove i grupe stru~njaka da u~inesli~no i predstave svoje na~ine rada sa decom sa ome-tenostima, kako bi unapredili praksu i obezbedili decikvalitetan `ivot i mesto u zajednici.

Ako pod dominantnim pristupom u radu sa decomsa smetnjama u razvoju smatramo onaj koji se koristi uspecijalizovanim dr`avnim ustanovama kao sistemskore{enje, onda taj dominantni pristup mora biti iznova iiznova potvr|ivan kao uspe{an u praksi. To istovreme-no podrazumeva da taj pristup, odnosno sistemsko re-{enje za decu sa smetnjama u razvoju, mora postatifleksibilno i otvoreno za nove na~ine rada koji se upraksi pokazuju kao uspe{ni.

Tokom ~itanja ove publikacije upozna}ete se sa na-~inom na koji je organizacija „VelikiMali” nastala i po-~ela sa radom. Bi}e vam predstavljen pristup koji kori-stimo u svom radu sa decom i porodicama, a koji petgodina sprovodimo na terenu Op{tine Pan~evo. Izne-}emo na{a iskustva u saradnji sa dr`avnim ustanovama,organizacijama i pojedincima u zemlji i inostranstvu.

Ovom prilikom }emo javnosti predstaviti zna~aj iulogu spoljnih supervizija od strane stru~njaka sa dugo-godi{njim iskustvom u ovoj oblasti. Bi}e re~i i o razli-~itim vidovima neformalnog obrazovanja i stru~nog

usavr{avanja kojima su saradnici organizacije „Veliki-Mali” prisustvovali ili koje su organizovali u cilju una-pre|enja kvaliteta rada.

Ve}i deo sadr`aja ove bro{ura je deo originalnogprograma rada sa decom, porodicama i zajednicom, a~injenice i stavovi koje ovde iznosimo rezultat su peto-godi{njeg iskustva kroz praksu na terenu.

Ova publikacija tako|e predstavlja i jednu vrstuevaluacije (ocenu uspe{nosti) na{eg rada, koju smo ra-dili u saradnji sa roditeljima, supervizorima, saradnici-ma „VelikiMali” i kolegama iz drugih ustanova uz po-mo} upitnika, radionica, analiza funkcionalnih statusadece i narativnih projektnih izve{taja.

Teme radionica, sastanaka i upitnika bile su slede}e:

1. Kako vidite karakteristike dr`avnih institucija iustanova koje rade sa decom sa smetnjama u razvoju injihovim porodicama (model rada, pristup detetu i ro-diteljima, kvalitet, transparentnost rada)?

2. Koje su karakteristike pristupa koji koristi „Veli-kiMali” u svom radu sa decom sa smetnjama u razvojui njihovim porodicama?

3. [ta bi „VelikiMali” trebalo da menja u svom ra-du i pristupu deci?

4

U ovom procesu, koji je trajao od juna do septem-bra 2004. godine, u~estvovalo je oko ~etrdeset roditeljai dvadeset ~lanova i saradnika organizacije „VelikiMali”.Iskreno im zahvaljujemo na poverenju i saradnji.

Ceo proces analize, obrade podataka i pisanja ovepublikacije bio je vo|en od strane tri supervizorke, psi-holo{kinje Nata{e Hanak, Milene Jerotijevi} i Nata{eMilojevi}.

Tako|e zahvaljujemo [vedskom Helsin{kom Ko-mitetu za ljudska prava u Beogradu, koji ve} ~etiri go-dine podr`ava rad organizacije „VelikiMali” i ohrabruenas da istrajemo u procesu realizacije prava dece i mla-dih sa posebnim potrebama.

U PANICI ZA DOSTIZANJEM „NORMALE”

@ivot deteta sa ometeno{}u u razvoju, neposrednopo uo~avanju ometenosti, gubi odlike `ivota tipi~nogza jedno dete. Umesto sre}e i zadovoljstva u ovladava-nju postignu}ima sopstvenog razvoja, umesto roditelj-ske radosti i u`ivanja koji prate period „bezbri`nog isre}nog detinjstva”, deca sa ometeno{}u okru`ena subrigama i strahovima svoje okoline. Osim te brige, de-ca su suo~ena i sa ograni~enjima sopstvenog razvoja, a~esto su i svesna te ograni~enosti.

Ono {to im se de{ava je da se susre}u sa armijomstru~njaka koji u izolovanim i specijalnim uslovima,van prirodnog okru`enja i prirodnih aktivnosti, „vred-no” otklanjaju ili le~e „kvar”/defekt deteta. Sve {to sesa detetom radi i sve {to ono samo treba da uradiusmereno je na to da se te{ko}a ubla`i ili otkloni, pri~emu se zanemaruje celovitost detetovog razvoja i nje-govih potreba. Dete na taj na~in ne `ivi `ivot svojih po-treba i mogu}nosti, ve} `ivot prinude i osuje}enosti.Veliki broj roditelja, pritisnut strahom i brigom za bu-du}nost svog deteta, prestaje da se sa njim spontanoigra i dru`i jer u spontanoj igri ne vidi nikakav „rad”.

5

Njima je savetovano da rade sa decom vi{e puta dnev-no, da uve`bavaju odre|ene radnje, da ih ponavljaju,da dolaze na kontrole i po dalje instrukcije u vidu „re-cepata”, i tako u nedogled. Svi se trude, ula`u napor isigurni su da rade najbolje za dete, a dete odbija - „te-ra inat”, ne}e da ve`ba - „ba{ je lenjo, ina~e mo`eono...”, a pravi razlog ostaje nesagledan i za stru~njekei za roditelje.

Na primer, zbog potrebe podsticanja razvoja finemotorike stru~njak preporu~uje aktivnost ubacivanjapasulja u fla{u, a pri tom je dete sposobno da igra ne-ku jednostavnu igricu na kompijuteru i ne vidi nikakavsmisao, niti svoj interes, u jednoli~noj radnji koja mu sename}e.

Nije problem ni u pasulju i fla{i, ni u nizu perlica,ni u kockama... Problem je {to ta jednoli~na radnja po-staje „sveta” aktivnost zbog koje su detetu uskra}eneone aktivnosti koje bi rado obavljalo. Isklju~ivim ve-`banjem funkcije u kojoj dete ima pote{ko}u, kroz jed-noli~ne aktivnosti, pri ~emu se zanemaruju druge funk-cije, posebno one u kojima dete nema smetnji, ograni-~avaju mu se mogu}nosti da razvija, poka`e i ostvarisebe kroz potencijale koje poseduje. Ne vode}i ra~unao ukupnim mogu}nostima i potrebama deteta, isklju~i-vim fokusiranjem na te{ko}u koju ima, lako se dolazi u

opasnost da mu se name}e program koji potcenjuje iliprecenjuje njegove mogu}nosti. Takav pristup u radusa decom sa ometenostima pove}ava probleme deteta,u~vr{}uje pote{ko}u i celokupnu li~nost deteta identi-fikuje sa te{ko}om koju ima. U panici za dostizanjem„normale” previ|amo da je dete sa smetnjama u razvo-ju kao i svako drugo dete, i da mu je na ranom uzrastuigra na~in na koji prvenstveno u~i. Daleko od toga dasmetnje koje dete ima nisu va`ne i da ih ne treba ubla-`iti ili otkloniti ako je to mogu}e. Ali smetnja ne smeda bude va`nija od deteta, niti rad na ubla`avanjusmetnji sme da bude iznad interesa celovitog razvojadeteta. Spontane aktivnosti, potrebe, interesovanja imogu}nosti moraju se po{tovati, slediti i podr`avati jerone doprinose razvoju.

Da bi dete moglo da se razvija i u~i u svom tempui na svoj na~in ne sme se zaboraviti ~injenica da i oso-be iz detetove neposredne okoline tako|e treba da semenjaju i prilago|avaju. Pronala`enje kompenzacija zaometene funkcije deteta se ne nalaze samo u njemu injegovim ostalim potencijalima, ve} i u okru`enju i nje-govoj socijalnoj sredini.6

POLO@AJ MALIH GRUPA U DRU[TVU

Ko odlu~uje u ime malih grupa?

Koliko je neko dru{tvo humano sagledava se, iz-me|u ostalog, i kroz to kakav je kvalitet `ivota pripad-nika malih grupa, odnosno, da li se njihovi `ivotni pro-blemi sistemski re{avaju ili se marginalizuju. Jedan odnajjasnijih pokazatelja tendencije humanizacije odnosaprema malim grupama jeste omogu}avanje tim ~lano-vima dru{tva da aktivno u~estvuju i imaju uticaj na do-no{enje odluka koje se odnose na njih.

U na{oj dosada{njoj praksi porodice osoba sa po-sebnim potrebama, a posebno same osobe sa posebnimpotrebama, nisu imale mogu}nosti da se uklju~e u do-no{enje va`nih odluka za re{avanje svojih `ivotnihproblema. O tome, na`alost, jo{ uvek odlu~uju nekidrugi ljudi, ne uva`avaju}i stvarne potrebe onih na ko-je se te odluke odnose.

Imaju li siroma{ni pravo na adekvatan tretman?

Dr`ava je garant sprovo|enja zakona koji bi treba-lo da obezbe|uju svim gra|anima, bez razlike, pravona obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu za{titu, a sa-mim tim i odgovaraju}i tretman, odnosno dru{tvenupodr{ku deci sa smetnjama u razvoju i njihovim poro-dicama. Podsticanje razvoja ove dece ne sme biti pre-pu{teno pojedina~nom snala`enju porodice u zavisno-sti od njenog materijalnog polo`aja.

Kada dr`ava nema adekvatan odgovor i re{enje napotrebe i te{ko}e gra|ana, napla}ivanje usluga kao je-dini odgovor profesionalaca, doprinosi nepo{tovanju ikr{enju ljudskih prava onih za koje su se profesionalnoopredelili da im poma`u. Divlji razvoj privatne prakse,odsustvo kontrole, standarda i odgovornosti, neminov-no dovodi do zloupotreba slu`benog polo`aja i degra-dacije profesije, {to je najdrasti~nije izra`eno kada je upitanju napla}ivanje usluga koje predstavljaju osnovnopravo deci koja imaju te{ko}e u razvoju - pravo na tret-man.2 Na osnovu izjava roditelja na{ih korisnika sti~ese utisak da se ovo pravo u na{oj zemlji skupo pla}a?! 7

2 Konvencija UN o pravima deteta, ~lan 23.

Ako ta vrsta usluga ne postoji u dr`avnim ustanovama,ili roditelj nije zadovoljan njome, dr`ava bi trebalo dapotrebnu uslugu obezbedi kroz privatan i nevladin sek-tor, po{tuju}i izbor i odluku roditelja, kao i principe tr-`i{ne ekonomije i konkurentnosti. To bi zna~ilo da tro-{kove tih usluga pokriva dr`ava, a ne korisnik.

Pogledati prilog br. 1. „Smanjivanje siroma{tvakod osoba sa invaliditetom”, str. 63.

PO^ETAK I RAZVOJ ORGANIZACIJE „VELIKIMALI”

Sudar svetova

Susret sa Lar{ („L’Arche”) zajednicama, u Francu-skoj, 1996/97, u kojima `ive osobe sa te`im ometeno-stima zajedno sa svojim pomaga~ima-asistentima, pre-sudno je uticao na nas, tada apsolventkinje defektolo-gije i psihologije. Imale smo priliku da vidimo posledi-ce vi{edecenijskog pokreta deinstitucionalizacije u sve-tu, koji je doveo do stvaranja humanog i dostojanstve-nog `ivota ovih ljudi u manjim zajednicama.

Pristup i odnos asistenata prema ovim osobama,kao i atmosfera po{tovanja, prihvatanja i uva`avanja,ostavili su sna`an utisak na nas. Sve {to smo tamo vide-le i osetile suo~ilo nas je sa ogromnim sopstvenimpredrasudama prema ovim osobama i prema budu}emprofesionalnom pozivu. Najve}e iznena|enje za nas jebilo to {to do tada nismo bile svesne postojanja tihpredrasuda u nama.

Poseta malim zajednicama osoba sa te`im omete-nostima pokrenula je u nama razna pitanja, izme|u

8

ostalog i preispitivanje na~ina na koje }emo se u bu-du}nosti baviti svojom strukom.

Ovo novo i dragoceno iskustvo nam je otvorilodve mogu}nosti: prvu, da spakujemo kofere i postane-mo deo te lepe gotove pri~e negde u svetu, i drugu, dapoku{amo da ne{to u~inimo u svom gradu...

Motivi pokretanja nevladine organizacije

Kada dr`ava i nadle`ne institucije nisu u mogu}no-sti da odgovore na potrebe svojih gra|ana nu`no je dagra|ani i profesionalci sami, pokretanjem alternativnihi vaninstitucionalnih inicijativa, prona|u nove formere{avanja postoje}ih problema.

Svaka gra|anska inicijativa koja ima za cilj unapre-|enje dru{tvene brige o ljudima je vi{e nego dobrodo-{la kao dopuna ustanovama i kao podr{ka kvalitativ-nim promenama unutar njih.

Kao jedina forma koja mo`e organizacijski da ispo-{tuje sve principe i vrednosti oko kojih smo se kao ne-formalni tim okupili bila je forma udru`enja gra|a-na/nevladine organizacije.

Na{ prvi projekat „Inicijativa za podr{ku deci sasmetnjama u razvoju i njihovim porodicama u Pan~e-

vu” pokrenuli smo u okviru NVO „Pokret za mir” Pan-~evo, uz podr{ku i savete aktivista i prijatelja ove orga-nizacije.

Preduslovi pokretanja konkretnih progarama sa decom

Realizaciji prvih programa podr{ke deci sa poseb-nim potrebama jula 1999. godine prethodile su skorodve godine neformalnog pripremanja i analiziranja po-lo`aja i problema te dece u Pan~evu. Paralelno sa timanalizirali smo sopstvene mogu}nosti i najbolje na~ineza pokretanje ne~eg druga~ijeg u oblasti rada sa decomsa posebnim potrebama. Tokom tog perioda definisalismo okvirne vrednosti oko kojih se okupljao tim ljudirazli~itih profesija.

Kreiranje programa podr{ke i razvijanje vrste i obi-ma aktivnosti zahtevali su uskla|ivanje i uva`avanje ne-koliko bitnih faktora:

• potreba dece i njihovih porodica• uslova i mogu}nosti u lokalnoj zajednici (usluge

koje se nude u gradu, kapacitet, kvalitet i mesto pru`a-nja tih usluga),

9

• zakonskih okvira dr`ave (mogu}nosti koje su za-konom predv|ene),

• kapaciteta i mogu}nosti organizacije i tima (brojljudi, ve{tine i znanja koje poseduju, oprema i materi-jalni resurs).

Pretpostavke o polo`aju dece sa smetnjama u razvoju u Pan~evu na osnovu kojih smo bazirali na{e budu}e programe

• Veliki broj dece sa smetnjama u razvoju se nalazivan dr`avnog sistema podr{ke u lokalnoj sredini.

• Deca koja su van sistema podr{ke nalaze se u svo-jim ku}ama, bez ostvarenog prava na tretman, obrazo-vanje i u~e{}e u dru{tvenom `ivotu zajednice.

• Logopedski tretman je jedini oblik tretmana saovom decom u gradu.

• Porodice dece sa te{ko}ama u razvoju su ~estobez minimalne pravne i psiholo{ke podr{ke.

• U gradskim institucijama dominantan je medicin-ski pristup u radu, koji dete posmatra isklju~ivo krozometenost.

• Postoje otpori i predrasude prema mogu}nostimadece sa smetnjama u razvoju od strane {ire i stru~nejavnosti.

Pitanja i nedoumice sa kojima smo sesuo~ili na samom po~etku na{eg rada

• Kako organizovati vaninstitucionalne oblike po-dr{ke deci sa smetnjama u razvoju, koji bi bili dostup-ni njima i njihovim porodicama, bez materijalnog ula-ganja?

• Kako napraviti prioritete u mno{tvu nezadovolje-nih potreba ove dece i njihovih porodica?

• Kako napraviti plan podr{ke koji bi obezbedio sa-radnju sa postoje}im institucijama za brigu i obrazova-nje dece i povoljnije uslove za njihovo kvalitetno uklju-~ivanje u {iru dru{tvenu zajednicu?

• Da li mi to mo`emo da izvedemo?

10

Vrednosti i principi koje smo usvojili kaoosnovna polazi{ta organizacije

1. Kultura mira i tolerancije na razli~itosti2. Ljudska prava i prava dece sa posebnim potre-

bama i njihovih porodica3. Socijalni pristup u pru`anju usluga deci sa smet-

njama u razvoju4. Vaninstitucionalni oblik rada5. Sistematski (celovit) pristup detetu

Ciljne grupe na koje }e biti usmeren program aktivnosti

Primarna ciljna grupa, odnosno direktni korisniciprogramskih aktivnosti koje sprovodi organizacija „Ve-likiMali” su deca sa smetnjama u razvoju razli~itih vr-sta i stepena ometenosti, uzrasta od tri do osamnaestgodina, i porodice dece sa smetnjama u razvoju.

U na{e programe se uklju~uju deca sa smetnjama urazvoju koja nisu obuhva}ena tretmanom u institucija-ma, tako da kompletan tretman dobijaju u VelikiMali,ali i deca koja su uklju~ena u institucionalni stru~ni

tretman, kojima pru`amo dopunu tretmana. Deci -mladima, uzrasta od 14 godina, samo delimi~no obez-be|ujemo adekvatnu podr{ku kroz dru`enje, kreativneradionice i savete.

Organzacija „VelikiMali” svojim aktivnostima iprogramima uti~e i na {iru (sekundarnu) ciljnu grupukoju ~ine deca {ire populacije, stru~na javnost, (vaspi-ta~i, u~itelji, pedagozi, psiholozi, defektolozi), {ira jav-nost (ubla`avanje predrasuda prema osobama sa ome-tenostima, ali i senzibilisanje i animiranje potencijalnihvolontera) i lokalna vlast i nadle`na ministarstva Re-publike.

Prvi zvani~ni projekat

Individualni rad u porodici, dva puta nedeljno podva sata, bio je na{a prva programska aktivnost. Sma-trali smo da je to jedan od na~ina da jo{ bolje istra`imostanje i potrebe dece sa posebnim potrebama u na{emgradu, kao i da definitivno ispitamo svoje mogu}nostiu razvijanju programa pod{ke.

Najava na{eg prvog projekta bila je objavljena u lo-kalnom listu „Pan~evac”, i to je zvani~no bio po~etak

11

rada „Inicijative za podr{ku deci sa smetnjama u razvo-ju i njihovim porodicama” u okviru „Pokreta za mir”Pan~evo.

Nakon ovog oglasa javilo nam se sedam porodicakoje su `elele da se njihova deca uklju~e u ponu|eneprogramske aktivnosti.

Jedina donacija za prvih {est meseci, koju smo do-bili od aktivista „Friedensinitiative” Konstanz iz Ne-ma~ke, iznosila je 200 DM. Mo`e se re}i da smo po~e-li sa radom bez sredstava, tj. volonterski.

Prve porodice i odnos prema po~etnim pretpostavkama o polo`aju dece u Pan~evu

Ve} na prmeru prvih sedam porodica sa kojimasmo uspostavili saradnju ispostavilo se da su na{e po-~etne pretpostavke bile ta~ne. Samo dvoje dece je bilouklju~eno u sistemski oblik podr{ke, jedno u redov-nom vrti}u, drugo u specijalnoj osnovnoj {koli. Petorodece nije bilo uklju~eno ni u jedan oblik podr{ke u lo-kalnoj zajednici (troje dece sa te{ko}ama iz spektra au-tizma, jedno dete sa te`om mentalnom ometeno{}u ijedno dece sa te`im oblikom fizi~ke ometenosti).

Ve}ina ovih porodica je imala iskustva sa aktuel-nim ustanovama za pru`anje usluga deci sa ometenosti-ma u gradu, i posle nekog vremena je odustajala od da-lje saradnje sa njima. Institucije u Beogradu su im je bi-le jedino re{enje u pru`anju tretmana, ali nisu mogliostvariti pravo na nadoknadu tro{kova prevoza i prati-oca za dete.

Kada je u pitanju dodatni tretman sa detetom, sko-ro sve porodice su imale iskustva sa privatnim logope-dima.

Iako o nadrilekarstvu nismo razmi{ljali kada smoutvr|ivali polazne pretpostavke, ispostavilo se da {to jeproblem u razvoju koji dete ima bio te`i, to su ove po-rodice pre tra`ile pomo} od nadrilekara.

Registrovanje i dalji razvoj organizacije „VelikiMali”

Inicijativa stru~njaka za pomo} ometenoj deci „Ve-likiMali” zvani~no je registrovana 1. aprila 2000. go-dine, kao udru`enje gra|ana pri Saveznom Ministar-stvu pravde. Tim je ~inilo oko desetak saradnika i asi-stenata, sara|ivali smo sa 15 porodica, a pored Indivi-dualnog rada pokrenuli smo jo{ nekoliko projekata:

12

Muzikoterapija, Uklju~ivanje dece sa smetnjama u raz-voju u redovne vrti}e uz asistenciju i Fizi~ke aktivno-sti u gradskoj fiskulturnoj sali.

Pogledati prilog br. 2, Tabelu razvoja organizacije,str. 65.

Danas „VelikiMali” sara|uje sa oko 50 porodica decei mladih sa posebnim potrebama, a tim ~ini preko 20 ~la-nova i stalnih stru~nih saradnika, oko 15 stalnih volonte-ra i puno spoljnih saradnika koji se uklju~uju povremeno,po projektu (u~itelji, psiholozi, pravnici, vaspita~i).

Iako smo u trenutku registrovanja smatrali da }e-mo kroz anga`ovanje na terenu biti kvalitetna dopunapostoje}im ustanovama dogodilo se suprotno, pa suna{e aktivnosti za ve}i broj dece na{ih korisnika bile ijedine u lokalu.

Dakle, po{li smo od individualnog rada sa decom istigli do razgranatog, holisti~kog pristupa podr{ke kojije, umesto da bude dopuna, postao zamena ili primerrazvoja stru~ne slu`be podr{ke u lokalnoj zajednici.

Dodatna pote{ko}a u realizaciji ove po~etne idejebio je i odbijajaju}i stav kolega iz zvani~nih ustanova uPan~evu.

RAZLI^ITI UTICAJI NA VRSTU PODR[KE DECI IPORODICAMA

Na po~etku rada organizacije „VelikiMali” nije po-stojala jasno definisana ideja o tome koji pristup kori-stimo u „tretmanu” sa decom. Ono u {ta smo bili pot-puno sigurni jeste da je glavno obele`je na{eg na~inarada igra. Iako smo tokom redovnog stru~nog obrazo-vanja sticali teorijska znanja iz oblasti rada kojim se ba-vimo, ono {to je najvi{e uticalo na na{ na~in rada, {toga je definisalo i ubli~ilo u odre|eni pristup deci, jestepraksa na terenu.

Ulazak u porodice, rad sa detetom u ku}i u poro-di~nom okru`enju, izlazak sa decom i porodicom u jav-nost, uklju~ivanje dece u vrti}e uz asistenciju, javna pri-~a o realnim problemima dece i porodica, sve je to ~i-nilo na{ rad od samih po~etaka a da nismo imali teorij-sku ili stru~nu potvrdu, osim na{ih supervizorki, da jeba{ to na~in na koji treba da pristupamo deci. Kao dana ovaj na~in u na{oj zemlji niko pre nas nije radio, ilibar nije radio dovoljno transparentno da bismo mogli

13

koristiti i ta iskustva. Jedina, ali nama najva`nija potvr-da da je takav na~in rada ono {to je potrebno i {to ne-dostaje na{im korisnicima dolazila je od njih samih, ikroz saznanja da je takav vid podr{ke dominantan urazvijenim zemljama Evrope.

Do teorijskog uobli~avanja na~ina rada „VelikiMa-li” i definisanja pristupa deci do{li smo kroz detaljnuanalizu na{eg vi{egodi{njeg iskustva i prakse u radu.

Veoma bitan faktor koji je usmeravao na~in, pri-stup i mesto na{eg rada, svakako ne i jedini faktor, bi-le su sugestije roditelja, posebno one koje su usmerenena vrstu podr{ke u lokalnoj zajednici koja je nedostaja-la njihovoj deci.

Naj~e{}i nedostatak definisali su kao odsustvo si-stemske podr{ke u uklju~ivanju dece sa smetnjama urazvoju u socijalnu sredinu svojih vr{njaka, u obrazova-nju i usvajanju ve{tina svakodnevnog `ivota.

Retko koji roditelj je samu vrstu ometenosti svogdeteta nazna~avao kao najve}i razlog obra}anja organi-zaciji, jer su se zbog toga ve} obra}ali institucijama.

Razlozi za saradnju sa nama, koje su roditelji naj~e{}e navodili

• nepostojanje razli~itih vrsta tretmana koji su po-trebni deci, i nedovoljna uklju~enost u one koji po-stoje (20);

• nemogu}nost uklju~ivanja u redovan vrti} (10);• socijalizacija i osamostaljivanje (8); • oboga}ivanje slobodnog vremena i dru`enje (7);• problem daljine i organizovanja redovnog odla-

ska na tretman u Beograd (7)• problem u savla|ivanju {kolskog gradiva i lo{e

ocene (6); • nezadovoljstvo postoje}im tretmanom ili ustano-

vama u Pan~evu (6); • neuklju~enost u bilo koji tretman, iako je dete

evidentirano u zvani~noj ustanovi (5);• nemogu}nost procene problema koje dete ima u

drugim ustanovama (5);• odmena roditelja i dru`enje (3); • organizovanje i povezivanje roditelja u lokalu (4);

Dodatna te{ko}a za porodice koje `ive u Pan~evu,kao i za sve porodice dece sa smetnjama u razvoju vanBeograda, jeste i to {to je koncentracija svih bitnih

14

ustanova za dijagnostiku i tretman u glavnom gradu, tesu im kvalitetne i stru~ne usluge te{ko dostupne jerimaju pove}ane tro{kove i dodatni anga`man ~lanovaporodice.

S druge strane, u svim ve}im sredinama u zemljipostoje Razvojna savetovali{ta, dijagnosti~ki kabineti ibar logopedski tretmani, za ~iji rad dr`ava izdvaja odre-|ena sredstva. I u Pan~evu sve to postoji, ali ako se vra-timo na razloge obra}anja roditelja na{oj organizaciji,sti~e se utisak da su ove institucije nedovoljno efikasne.Kada se uzme u obzir da se veliki broj dece upu}uje nadijagnostikovanje i tretman u Beograd, logi~no se na-me}e pitanje da li dr`ava, koja generalno nema para zapro{irivanje tretmana, duplo pla}a istu vrstu usluge?

Korisnije bi bilo da se vi{e ulo`i u pobolj{avanje di-jagnostike i tretmana u manjim sredinama, u edukacijestru~njaka koji rade u lokalnim institucijama, i finansi-ranje onih programa koji se pokazuju kao efikasniji,bez obzira {to ih ne sprovode institucije. Ili da se dijag-nostikovanje u potpunosti sprovodi u specijalizovanimustanovama u Beogradu, a da se lokalni stru~njaci ba-ve isklju~ivo pru`anjem adekvatnog tretmana detetu,uz konsultovanje sa stru~njacima iz Beograda. U sva-

kom slu~aju, ne{to se duplo pla}a, a za adekvatan tret-man novac nedostaje.

Neki od citata roditelja o razlozima saradnje sa „VelikiMali:

„Doktor se tako postavi da ne smem nista da pitam.”

„Dakle, najve}i problem sa dr`avnim ustanovamaje njihov stav da ne}e ni{ta raditi od tretmana dok sene uradi kompletan pregled, {to zna~i da ukoliko po-stoji problem da se zavr{i pregled (npr. EEG) ondatretmana i nema. Ovaj period bez tretmana mo`e suvi-{e dugo da traje.”

„Roditelj prilikom dolaska kod terapeuta nemaunapred uvid o tome kako }e taj terapeut raditi. Tako-|e postoji i nesklad o tome {ta dva terapeuta/psihologau istoj ustanovi „vrata do vrata” govore istom rodite-lju. Razli~ite stvari, ~ak i suprotne jedna drugoj.”

„Odnos prema detetu je odre|en individualnimrazlikama samih terapeuta, a ne individualnim karakte-ristikama deteta. Jedan je raspolo`en za saradnju i zadavanje informacija, drugi ne, kao lutrija.”

15

„Recimo ovde u Pan~evu nema ni jedne ustanovekoja se bavi radom sa decom, osim logopeda jednomnedeljno i to po 15 minuta u proseku.”

„Nisam imala direktan uvid u rad sa mojom dete-tom, jer je ona insistirala da radi u kabinetu sama sanjim.”

„Sva druga deca su upu}ena u Beograd, evo kao{to sam ja morala da idem. To je maltretiranje. I to ni-je takav kvalitet rada kao kada vam do|u u ku}u, deteje odmorno, nahranjeno i sve je druga~ije”.

„Mi smo se odlu~ili za „VelikiMali” jer nam se ne svi|a ono {to grad nudi.”

„Kod „VelikiMali” jedna od va`nih stvari je i flek-sibilnost u pogledu vremena bavljenja detetom. Neka-da je sat, nekada dva i vi{e, sve zavisi od situacije. Da-kle, ne prekida se ne{to {to je zapo~eto samo zato jer jedo{lo kraj vremena”.

„Svi postupci stimulacije i uticaja na pona{anje ifunkcionisanje koje asistenti „VelikiMali” koriste usvom radu sa decom se demonstriraju u prirodnim

uslovima i to direktno pred roditeljem i malo je save-todavnog rada na nivou „vi treba da radite to i to ili vitreba da ga nau~ite”. Ovde ja kao roditelj vidim i po-staje mi jasno kako se radi u ku}i.”

„Ovde se ose}am vrlo uva`eno kao roditelj. Tako-|e ja ovde dobijam pravnu pomo}, dobijam obave{te-nje o tome {ta sve mogu po zakonu da ostvarim, a {toina~e nisam znala”.

16

PRISTUPI „VELIKIMALI” U RADU SA DECOM SA TE[KO]AMA U RAZVOJU

Shvataju}i zna~aj prirodnih okolnosti za celovitrazvoj deteta, intuitivno smo razvijali socijalni modelpodr{ke u lokalnoj zajednici.

Socijalni model podrazumeva podr{ku porodici zanjeno optimalno funkcionisanje, uklju~enost deteta saometeno{}u u vr{nja~ke grupe i otvorenost {ire dru-{tvene zajednice za ostvarivanje prava osoba sa omete-nostima i njihovih porodica.

Program podr{ke deci sa posebnim potrebama raz-vili smo po{tuju}i celovit, individualizovan, inkluzivani terenski pristup u radu.

Ovaj program predstavlja model podr{ke deci sasmetnjama u razvoju i njihovim porodicama, koji bi ukvalitetnoj saradnji institucija, nevladinog i privatnogsektora mogao biti predlog re{enja za adekvatan tret-man dece u lokalnim zajednicama.

CELOVIT PRISTUP

Su{tina celovitog pristupa jeste posmatranje ~ove-ka u kontekstu pojedinac-porodica-dru{tvo.

To podrazumeva da rade}i sa detetom radimo i sanjegovom porodicom i sa {irim okru`enjem u kome todete i porodica `ive.

Jedna od odlika celovitog pristupa je i podsticanjerazvoja deteta u svim oblastima3, bez obzira na to u ko-joj oblasti te{ko}a postoji ili je najizra`enija.

Dete sa te{ko}ama u razvoju posmatramo kao celo-vitu li~nost koja se kao takva prvenstveno po{tuje, i ko-joj pripadaju sva prava koja va`e sa svu decu. Ve} smonaglasili da te{ko}a ili smetnja u razvoju koju dete imanije dijagnoza odvojena od njegove li~nosti, niti defektkoji }e se stru~nim tretmanom „uspe{no” eliminisati.Ako se zanemari li~nost u celini i, u nameri da se pod-stakne razvoj, fokus stavi samo na te{ko}u koju deteima, posti`e se zapravo suprotan efekat. U tom slu~aju

173 Oblasti razvoja: zdravstveni, fizi~ki, motorni razvoj, razvoj ve{ti-na svakodnevnog `ivota, socijalne ve{tine, spretnost, pa`nja, socijalnosazrevanje, emotivno reagovanje, kognitivni, kreativni, govorno-jezi~ki ikomunikacijski razvoj.

identitet deteta se poistove}uje sa njegovom te{ko}om,pa se razvoj u njegovim punim razmerama zaustavlja.

Porodica je nu`no i prvo prirodno okru`enje sva-kog deteta i neophodan oslonac razvoja. Zbog togaona mora da bude u centru podr{ke koja se pru`a de-tetu, uz uva`avanje njenih kulturolo{kih, materijalnih isocijalnih karakteristika.

Svaka porodica koja ima dete sa te{ko}ama u raz-voju je suo~ena sa brojnim problemima koje sama nemo`e da re{i. Oni se javljaju veoma rano, ve} u trenut-ku kada se uo~e te{ko}e koje dete ima, u periodu tra-ganja za obja{njenjem i razumevanjem tih te{ko}a, kaoi za pronala`enjem re{enja za njihovo prevazila`enje.Kako dete odrasta javljaju se i te{ko}e vezane za njego-vo uklju~ivanje u vr{nja~ke grupe i obrazovni sistem, as vremenom postaje sve ve}a neizvesnost u pogledu bu-du}nosti i osamostaljivanja deteta kao odrasle osobe.

Ukoliko podr{ka porodici izostane roditelji se ose-}aju usamljeno, izolovano, optere}eni krivicom i ose-}anjem nemo}i da detetu obezbede kvalitetan razvoj ikvalitetan `ivot.

[ira dru{tvena sredina bi trebalo da pru`a podr{kudetetu sa te{ko}ama u razvoju i njegovoj porodici. Da bi

se to dogodilo neophodno je da se problemi dece sa te-{ko}ama u razvoju i njihovih porodica u~ine vidljivim:da se razvija osetljivost za uo~avanje i prihvatanje tihproblema, da se razvije pozitivan odnos prema razli~i-tosti i da se uspostave sistemska re{enja koja }e u svim`ivotnim fazama deteta i porodice omogu}iti i olak{atiprevazila`enje pote{ko}a. To podrazumeva da se obez-bede odgovaraju}a zdravstvena za{tita deteta, uklju~iva-nje u pred{kolski i {kolski sistem, profesionalno ospo-sobljavanje i osamostaljivanje za `ivot, kao i briga o so-cijalnom i materijalom polo`aju ovih porodica.

Za ostvarivanje celovitog pristupa neophodno jekontinuirano pra}enje i stalni uticaj na dru{tveno-poli~-ku realnost, po{tovanje i borba za ljudska prava, ubla-`avanje predrasuda i afirmacija dece i osoba sa poseb-nim potrebama u javnosti, kroz kampanje i edukacije.

INDIVIDUALIZOVAN PRISTUP

Individualizovan pristup podrazumeva da prili-kom pravljenja programa podr{ke, kao i u samom tret-manu vodimo ra~una o uva`avanju nivoa funkcionisa-nja i potreba konkretnog deteta, o njegovim intereso-

18

vanjima i pravima, kao i o karakteristikama socioeko-nomskog okru`enja u kome dete `ivi. U odnosu na toplaniraju se ciljevi, prate se efekti primenjivanih postu-paka i odre|uje tempo koji odgovara konkretnom de-tetu. Ovakav pristup izbegava situaciju u kojoj proce-njujemo napredovanje deteta u odnosu na neometenevr{njake. Deca sa te{ko}ama u razvoju dugo ne moguda zadovolje unapred postavljene norme uobi~ajenograzvoja, {to ne zna~i da ona ne napreduju u razvoju,ve} da napreduju ali druga~ijim tempom. Za svako de-te poku{avamo da prona|emo re{enje koje je najboljeza njega, odnosno pru`anje kompletne podr{ke u po-stizanju maksimalnog nivoa detetovih mogu}nosti.

Kroz iskustvo smo uo~ili da samo dobrom proce-nom nivoa funkcionisanja4 deteta, na osnovu koga kre-iramo Individualizovani plan5 koji po{tuju njegov tem-po razvoja, posti`emo maksimalan napredak i zado-voljstvo tokom u~enja.

PRISTUP POTPUNE INKLUZIJE

Prva asocijacija na pojam inkluzija jeste uklju~iva-nje dece sa te{ko}ama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem, {to danas i jeste pravo zna~enje overe~i. Me|utim, na{e mi{ljenje je da je inkluzija ne{to {i-ri pojam koji nije vezan samo za vaspitno-obrazovni si-tem, ve} podrazumeva uklju~ivanje deteta u dru{tveni`ivot zajednice na svim nivoima. To zna~i da je prvi ko-rak inkluzije prihva}enost deteta sa ometenostima unu-tar same porodice, prakti~no ve} po ro|enju. Drugikorak je kvalitetno mesto u dru{tvu te porodice kao ce-line. Nakon ovoga slede obrazovanje i procesi usvaja-nja ve{tina sa samostalni `ivot i rad u zajednici. Osa-mostaljivanje i dostojanstven `ivot odrasle osobe sasmetnjama je kranji ishod potpune inkluzije i govori ostepenu civilizovanosti dru{tva, odnosno o po{tovanjuljudskih prava koja se odnose na sve ~lanove dru{tva.

TERENSKI PRISTUP

Terenski pristup je deo socijalnog modela pru`anjausluga i podrazumeva izme{tanje stru~njaka iz institu-cija i malih kabineta. Ukoliko `elimo da se dete razvija

194 Funkcionalni status je procena nivoa funkcionisanja deteta u

razlicitim oblastima razvoja.5 Individualizovan plan cine funkcionalni status deteta i ciljevi koje

postavljamo u odnosu na naredni period njegovog razvoja

i raste maksimalno dobro i sre}no u svom prirodnomokru`enu, da se uklju~i u postoje}i sistem vaspitanja iobrazovanja i time realizuje svoja prava, na{e uslugemoramo da pru`amo u svim tim okru`enjima. U dru-{tvu koje je jo{ uvek prepuno predrasuda i etiketiranja,pojedini roditelji se te{ko suo~avaju sa detetovom ome-teno{}u i ne `ele javnost u vezi sa svojom porodicom.U tako osetljivim situacijama ostvarivanje kontakta izapo~injanje rada sa detetom unutar porodice predsta-vljaju veliku podr{ku roditeljima. Dete je makar i deli-mi~no uklju~eno u tretman, roditeljima se ipak pru`aneka vrsta podr{ke, a smanjuje se mogu}nost da detena ranom uzrastu bude trajno sme{teno u instituciju.

Terenski pristup tako|e podrazumeva i me|usob-nu saradnju i razmenu informacija svih institucija i or-ganizacija na koje su ove porodice upu}ene (srodnaudru`enja, specijalizovane ustanove i institucije, centrisocijalne zastite, predstavnici lokalne vlasti i dr.)

IGRA KAO NAJVA@NIJI METOD U FUNKCIJI RAZVOJA

Igra je metod koji mi koristimo u radu i kroz koji de-ca usvajaju sva potrebna znanja u skladu sa svojim uzra-snim i razvojnim potrebama i mogu}nostima. Naro~itupa`nju obra}amo na spontanu de~ju igru, koja nam mno-go govori o detetu i va`na nam je i kada je stereotipna.

Neretko su roditelji zbunjeni kada im ka`emo dakoristimo igru kao metod. Naviknuti na odre|en tret-man koji pretpostavlja rad za katedrom, svesku sa do-ma}im zadacima, ponavljanje odre|enih radnji i re~i,na{ pristup im je veoma neobi~an i na po~etku strahu-ju da nije efikasan i dovoljno ozbiljan. Ali uglavnom svinakon odre|enog perioda uvi|aju da njihova deca krozigru nau~e i mnogo toga „ozbiljnog”.

Kroz igru sa detetom uspostavljamo odnos povere-nja koje je baza dalje edukacije. Uvek su to igre kojeprijaju detetu i koje ono samo zapo~inje. To nam ga-rantuje da }e `eleti da ih ponavlja i tako uve`bava i u~iono {to ta igra podsti~e. Na{ zadatak je da kroz odre-|enu igru u~imo dete ali tako da ono u`iva u tome i dase raduje novim saznanjima.

20

Igra sama po sebi ne garantuje da }e se dete bezu-slovno uklju~iti u nju.

Ukoliko dete ne prihvati ponu|enu igru, ukolikomu ona ne privu~e pa`nju, tragamo za njegovim inte-resovanjima tako {to mu nudimo druge aktivnosti svedok ne prona|emo {ta je to {to detetu privla~i pa`nju i{to ga interesuje. Dakle, pratimo dete i istra`ivanjemsaznajemo {ta je to {to ga zanima. Kada prona|emo„magi~nu stvar vrtimo je na sto na~ina” dok ne na|e-mo najbolji, koji }e vezati detetovu pa`nju. Taj uhva}e-ni trenutak interesovanja poku{avamo da iskoristimo ipro{irimo novim sadr`ajima, a onda sve to prenosimona druge predmete i aktivnosti. To je u~enje.

Mi se „samo igramo” sa decom jer:

• Igra podsti~e ma{tu, smeh i volju za dru`enjem.• Igra predstavlja nezamenljivu podr{ku usposta-

vljanju poverenja i izgradnji kvalitetnih odnosa saose-}anja i uva`avanja drugih.

• Igra je prilagodljiv sistem. U njoj mo`e da u~e-stvuje i u`iva svako, bez obzira na njegove mogu}nostii ograni~enja.

• Igra omogu}ava da se sagleda nivo funkcionisanjadeteta, njegove specifi~ne potrebe i njegovi potencijaliza u~enje.

• Kroz igru pro{irujemo interesovanja deteta, pod-sti~emo njegove mogu}nosti i ona nam slu`i za razvija-nje daljeg edukativnog programa.

• U igri svi zajedno (roditelji, bra}a, sestre, prijate-lji, volonteri) gradimo pozitivnu atmosferu prihvata-nja, podr`avanja i uva`avanja

Metod igre obuhvata {irok dijapazon podsticajarazvoja: slobodu izraza, nepostojanje kona~nog rezul-tata, kreativnost, razvijanje mi{ljenja re{avanjem situa-cija, razvijanje govora, istra`ivanje, rastere}enje, razvi-janje ve{tina i motornih spretnosti, imitiranje, razvojrazumevanja svojih i tu|ih ose}anja, razumevanje zah-teva, u~enje tolerancije na frustraciju, razvoj alternativ-nih na~ina komunikacije i sl.

Igra obezbe|uje bliskost i neposredan kontakt, bo-gati komunikaciju i ~ini je kvalitetnijom. Ona je okvir zaspecifi~no zadovoljenje potreba sve dece. Kroz igru seovladava socijalnim situacijama iz svakodnevnog `ivota.

„Odmrzavanje” igrovnih potencijala kod dece, aposebno kod roditelja, vodi upoznavanju deteta iz no-vog ugla, u~vr{}ivanju prirodnih veza i pribli`avanjuostalih ~lanova porodice detetu sa smetnjama u razvoju.

21

Izjave roditelja o igri u „VelikiMali”:

„Kada rade sa detetom rade onoliko koliko deteima volju da radi. Onda se dete zabavi na drugi na~in ikroz igru ga vra}aju na ono {to su po~eli da rade. De-te se vrati na temu bez problema.”

„Vidi se da ljudi u „VelikiMali” rade ovaj posao savoljom i uz igru.”

„Kada smo prvi put do{li nije me niko nije pitao{ta je sa njim i koja je njegova dijagnoza. Rekli su radi-}emo, ve`ba}emo i igra}emo se sa njim i tako }emo gaupoznati’.”

OPASNOST OD NASILJASTRUKE U TRETMANU DECESA SMETNJAMA U RAZVOJU

Kao najneza{ti}enija grupa, deca su naj~e{}e izlo-`ena nasilju. Me|u njima, deca sa smetnjama u razvo-ju, zbog ve}e i produ`ene zavisnosti od odraslih, kao izbog ~esto ograni~ene mogu}nosti da verbalno ili fizi~-ki odreaguju, mnogo lak{e postaju `rtve nasilja u odno-su na ostalu deca. Pod nasiljem se podrazumeva ~itavalepeza postupaka od zanemarivanja do zlostavljanja. Urepertoar razli~itih vidova nasilja spadaju i izazivanjeose}anja straha, poni`enosti, povre|enosti, nemo}i,sputanosti, zavisnosti i uzaludnosti, ~emu su deca saometenostima bilo koje vrste gotovo neizostavno izlo-`ena tokom svog odrastanja. Praksa pokazuje da su ovioblici nasilja karakteristi~ni i za pojedince ali u veomanagla{enom stepenu i za institucije koje se brinu o de-ci sa smetnjama u razvoju. Zaklanjaju}i se nekriti~noiza autoriteta struke i tradicionalne raspodele mo}i od-rasli-dete ili stru~njak-laik, u institucijama se sprovodeprogrami koji nedovoljno uzimaju u obzir detetove po-trebe, ose}anja i mogu}nosti i koji nikada nisu pro{li

22

proveru stvarne korisnosti za budu}i `ivot deteta. Ve}i-na programa koja je napravljena za dobrobit deteta injegovog razvoja, u realizaciji postaje samo bolno isku-stvo i osuje}enje razvoja.

Na`alost, ovaj vid nasilja ostaje nevidljiv jer njego-ve posledice nisu o~igledne kao {to su o~igledne posle-dice fizi~kog nasilja. Deca, `rtve tog nasilja, naj~e{}enisu u stanju da o njemu svedo~e, pri~aju ili da mu sesuprotstave. Roditelji, pogo|eni problemom svog dete-ta i ose}anjem krivice ako ne u~ine sve {to im se save-tuje, slepo slede stru~njake u nadi da }e im dete biti iz-le~eno. Ako kasnije roditelji i spoznaju uzaludnost i na-silnost tretmana koji je dete pro{lo, ne iznose to javnojer i sami ose}aju krivicu {to su na to pristajali.

Roditelj, stru~njak i svaka odrasla osoba iz pozici-je mo}i sprovodi nasilje nad detetom sa smetnjama urazvoju u slu~ajevima:

• kada misli da bolje od samog deteta zna {ta muje potrebno u odre|enom momentu,

• kada dete, pod izgovorom da je to za njegovo do-bro, uporno dovodi u stanje nemo}i i neuspeha, uzose}anje manje vrednosti,

• kada svojim pristupom, intervencijama i na~i-nom rada svesno izaziva ili uop{te ne uva`ava strahkod deteta,

• kada, zbog detetove nemogu}nosti da ispuni zah-tev, vr{i prinudu, nasilje ili zanemaruje dete,

• kada nad detetom vr{i prinudu da ovlada znanji-ma i ve{tinama koje dete u budu}em `ivotu ne}e mo}iili ne}e biti u prilici da upra`njava,

• kada detetu uskra}uje mogu}nost ovladavanjaznanjima i ve{tinama koje bi u budu}em `ivotu mogloda koristi.

Milena Jerotijevi}psiholog

23

PROCEDURE U PRAKSIImaju}i na umu sve karakteristike predstavljenih

pristupa deci, njihovom primenom kroz iskustvo razvi-jali smo i menjali na{e oblike rada i aktivnosti, kako bi-smo, uz uva`avanje razli~itosti, {to vi{e unapredili kva-litet li~nog i dru{tvenog `ivota na{ih korisnika.

Do sredine 2004. godine program rada „VelikiMa-li” ~inile su slede}e aktivnosti:

• Individualni rad u porodici i u lokalnoj zajednici• Uklju~ivanje dece u vrti}e i asistencija• Fizi~ke aktivnosti u gradskoj sportskoj sali i na

bazenu, igraonice• Kreativne radionice i dru`enja u poslepodnev-

nom vrti}u• Program uklju~ivanja volontera• Pravne usluge• Kampanje• Istra`ivanja - biblioteka „VelikiMali”• Edukacije i neformalno obrazovanje

Upoznavanje nove porodice i procedurauklju~ivanja deteta u aktivnosti

Da bi dete bilo uklju~eno u aktivnosti organizacije„VelikiMali”, potrebno je nekoliko preduslova. Najva-`niji su saglasnost i dobrovoljnost roditelja, otvorena iiskrena komunikacija i dogovor oko po{tovanja princi-pa i na~ina saradnje. Procedura prilikom uklju~ivanjadeteta u aktivnosti se odvija u nekoliko faza koje }e bi-ti predstavljene u daljem tekstu.

Broj telefona, adresa i imena osoba za kontakt or-ganizacije „VelikiMali” su kroz razli~ita sredstva infor-misanja dostupna javnosti. Ve}ina roditelja je za orga-nizaciju ~ula od porodica koje su sa „VelikiMali” ve}imale iskustva ili od stru~njaka iz drugih ustanova, ali iposredstvom interneta ili kroz stalne medijske kampa-nje organizacije.

Prvi kontakt roditelja i organizacije se uglavnomostvaruje telefonom ili direktnom posetom kancelariji.

Upoznavanje sa porodicom i detetom je proces ko-ji traje oko dva meseca i organizovan je kroz razli~itesusrete. U tom periodu susreti se organizuju sa:

24

• ~lanovima Tima 3P (tim za procenu, planiranje ipra}enje, koji je sastavljen od koordinatora svih aktiv-nosti oganizacije)

• ~lanovima Medicinske slu`be (doktor i radni te-rapeut)

• supervizorima (psiholozi i defektolozi).

Period od najmanje dva meseca je potreban kakobi ve}i broj saradnika organizacije upoznao dete u raz-li~itim `ivotnim situacijama. Deo ovog upoznavanjaodvija se u porodici deteta, u prirodnom okru`enju ikroz spontane aktivnosti. Va`ne informacije su nam ukoje neformalne i formalne grupe je dete bilo uklju~e-no i pre obra}anja organizaciji i sa kim provodi najvi{evremena. Radi boljeg obostranog upoznavanja prepo-ru~ujemo svakoj novoj porodici da zajedno sa detetomposeti nekoliko grupnih aktivnosti organizacije. Timese i roditelji informi{u o organizaciji i vrstama pro-gramskih aktivnosti i iznose o~ekivanja u odnosu natretman sa detetom.

Tokom narednog perioda Medicinska slu`ba „Veli-kiMali” prikuplja svu medicinsku dokumentaciju o de-tetu kako bismo stekli {to bolji uvid u zdravstveno sta-nje i specifi~ne potrebe deteta i cele porodice. Va`no je

da svi saradnici budu upoznati sa kompletnim zdrav-stvenim stanjem deteta i specifi~nim situacijama u ko-jima je dete naro~ito osetljivo, ukoliko takve situacijepostoje (lekovi, posebne dijete, epilepsija, sr~ane tego-be ili druga specifi~na stanja organizma). Pored zdrav-stvenog statusa, Medicinska slu`ba kroz posete poro-dicama obra}a pa`nju na materijalne uslove porodice injeno op{te zdravlje. Va`na uloga Medicinske slu`be„VelikiMali” nastavlja se i kroz kontinuirano pra}enjezdravstvenog stanja deteta, periodi~ne posete porodi-cama i kontakte sa specijalisti~kim ustanovama na ko-je je dete upu}eno.

Kreiranje Individualnog programa podr{ke

Kao integracija svih prethodnih koraka sledi pra-vljenje Individualnog programa podr{ke za konkretnodete, u ~emu u~estvuju ~lanovi 3P tima, Medicinskaslu`ba, supervizor i roditelji.

Individualni program podr{ke sadr`i:

- elemente zdravstvenog statusa deteta, analize po-rodi~ne situacije deteta i zapa`anja saradnika i supervi-zora koji su upoznali dete na razli~itim aktivnostima,

25

- trenutni funkcionalni status deteta i ciljeve koji seodnose na naredne korake za svaku oblast razvoja (In-dividualizovani plan),

- vrste aktivnosti u koje }e dete biti uklju~eno (ak-tivnosti VM i/ili vrti}, {kola, folklor, sportska aktivnosti druge aktivnosti koje postoje u gradu).

Individualni program podr{ke se revidira na {estmeseci, kada se proveravaju i po potrebi menjaju funk-cionalni status i ciljevi za naredni period, za svakuoblast razvoja (Individualizovani plan).

Ponovi}emo jo{ jednom da se Individualizovaniplan6 sastoji iz ciljeva koji se postavljaju na osnovufunkcionalnog statusa deteta. Ciljevi predstavljaju na-redne nivoe u ovladavanju funkcijama i ve{tinama urazli~itim oblastima razvoja. Ovaj plan je deo celokup-nog Individualnog programa podr{ke7.

Po~etak realizacije programa podr{ke podrazume-va da je sa~injen Individualni program podr{ke za kon-kretno dete i da su u okviru odre|enih programskih

aktivnosti odabrani saradnici „VelikiMali” koji }e bitizadu`eni za direktnu komunikaciju sa tom porodicomi rad sa detetom.

Uklju~ivanje deteta sa ometenostima u razvoju usredinu svojih vr{njaka je cilj koji postavljamo za sva-ko dete. Iz tog razloga je neophodna saradnja sa pred-{kolskim i {kolskim ustanovama, kao i sa sportskim ikulturno-umetni~kim dru{tvima, kako bi se i te sredineupoznale i prilagodile deci.

Programske aktivnosti koje ~ine elemente Indivi-dualnog programa podr{ke u koje }e dete biti uklju~e-no u narednom periodu, odvijaju se na razli~itim me-stima i u okviru razli~itih ustanova.

Deci koja su i pre obra}anja organizaciji bila uklju-~ena u dru{tveno-socijalni `ivot svojih vr{njaka i kojaodlaze u specijalisti~ke ustanove na redovan tretman,na{e aktivnosti predstavljaju dopunu.

Deci koja pre obra}anja organizaciji nisu bilauklju~ena u druge oblike rada i vr{nja~ke grupe, „Ve-likiMali” poku{ava da obezbedi kompletnu uslugu i{to pre uklju~i u neki oblik organizovanog rada u za-jednici.26

6 U prilogu br. 3, na strani 67 mo`ete pogledati primerIndividualizovanog plana za konkretno dete.

7 U prilogu br. 4, na strani 69 mo`ete pogledati primer vi{egodi{njerealizacije Individualnog programa.

Uloga supervizije u razvoju organizacije „VelikiMali”

Od samog osnivanja organizacije uspostavilismo saradnju sa dva psihologa iz Zavoda za psihofi-ziolo{ke poreme}aje i govornu patologiju u Beogra-du, Milenom Jerotijevi} i Nata{om Milojevi}, kao isa doktorkom fizijatrije, Vesnom Kr`i}, koje su ima-le vi{egodi{nje iskustvo u radu sa decom sa smetnja-ma u razvoju. Edukacija, usmeravanje, savetovanje ikontrola rada najbitnija su obele`ja supervizijskograda i tog odgovornog posla one su se hrabro pri-hvatile.

Potrebe na{e organizacije na samom po~etku radaodnosile su se na identifikovanje te{ko}a kod dece sakojima smo radili i na pravljenje programa za podsti-canje njihovog razvoja. U tim prvim koracima bilo jepotrebno da ~lanovi organizacije dobiju specifi~naznanja o razli~itim razvojnim pote{ko}ama i specifi~-nostima pristupa u zavisnosti od vrste pote{ko}e kojudete ima. Podjednako va`no bilo je i to da dobijemopovratnu informaciju o tome koliko je na{ pristup ina~in rada efikasan u odnosu na decu sa kojom smoradili.

Sa pove}avanjem broja korisnika, a samim tim ipro{irivanjem vrsta problema sa kojima smo se susre-tali, javila se potreba i za podr{kom u proceni nivoafunkcionisanja svakog pojedina~nog deteta sa smetnja-ma u razvoju i pravljenjem individualnih programa.Saradnja sa porodicama postala je sve zahtevnija tesmo organizovali niz sastanaka koje su vodile na{e su-pervizorke, na temu znanja i profesionalnih ve{tinapotrebnih za rad sa porodicama. Razmatrani su pro-blemi u radu sa pojedina~nim porodicama i pronala`e-na re{enja koja su doprinosila boljoj i adekvatnijoj sa-radnji.

Planiranjem uvo|enja asistencije za decu koja seuklju~uju u redovan obrazovni sistem (vrti}i i {kole)otvorilo se novo podru~je supervizijskog rada. Taj no-vi vid supervizije odnosi se na pru`anje pomo}i u situ-acijama kada nastaje problem u vrti}u, kao i na anali-zu i procenu adekvatnosti i uspe{nosti asistencije u po-jedina~nim slu~ajevima.

27

KONKRETNE AKTIVNOSTIORGANIZACIJE „VELIKIMALI”

Za svaku aktivnost organizacije odre|eni su koor-dinatori, koji su odgovorni za planiranje, organizova-nje i sprovo|enje aktivnosti. Osim ovoga, njihova oba-veza je da vode evidenciju o svemu {to je va`no za kon-kretnu aktivnost, organizuju i vode sastanke sa sarad-nicima svog tima, reaguju i tra`e re{enja za sve speci-fi~ne situacije u vezi sa aktivnostima za koje su zadu`e-ni, u~estvuju u pisanju projekata i tra`enju sredstava,podnose mese~ne i godi{nje izve{taje, u~estvuju u edu-kacijama i zajedno sa Upravnim odborom planirajurazvoj organizacije u celini.

Svi koordinatori aktivnosti organizacije, zajedno sasupervizorima, ~ine ~lanove Tima za procenu, planira-nje i pra}enje deteta (3P Tim).

Sve odluke u okviru timova „VelikiMali” donose sezajedni~ki, na redovnim sastancima, kada se analizira-ju aktivnosti i na~ini rada koji su se pokazali najuspe-{nijim za pojedina~no dete. Posebno analiziramo po-gre{ne korake i situacije u kojima nismo bili zadovolj-ni sopstvenim na~inima reagovanja.

Roditeljima je omogu}eno da procene i pitaju sve{to ih zanima u vezi sa radom u organizaciji, naro~itoda odlu~e da li }e njihovo dete u~estvovati u odre|enojaktivnosti. Roditelj ima uvid u rad saradnika ili asisten-ta sa svojim detetom, kao i povratnu usmenu informa-ciju o svemu {to se radilo na aktivnostima.

Supervizori organizacije pose}uje redovno sve ak-tivnosti tako da roditelji i saradnici uvek mogu da seposavetuju sa njima.

INDIVIDUALNI RAD

Individualni rad je aktivnost kojom smo jula1999. godine pokrenuli Inicijativu za podr{ku deci saposebnim potrebama i njihovim porodicama, i kojusmo kontinuirano sprovodili do sredine 2004. godine.Cilj nam je bio upoznavanje dece i njihovih porodicakroz dru`enje i posmatranje u svakodnevnim aktivno-stima.

Ulazak u porodicu ozna~io je po~etak realizacijeterenskog pristupa i istra`ivanja polo`aja ove dece una{em gradu. Ono {to smo otkrivali i saznavali na te-renu uticalo je na pokretanje i kreiranje novih aktivno-sti i akcija.

28

Individualni rad predstavlja osnovu na{ih pro-gramskih aktivnosti. Kroz Individualni rad kreiramo irealizujemo program podr{ke u odnosu na specifi~nepotrebe deteta i porodice. Raznovrsnost potreba odre-dila je i raznovrsnost na{ih aktivnosti, od dru`enja uporodici i aktivnosti u dru{tvenoj sredini ({etnje, odla-sci u bioskope, prodavnice, na pijace i dr.), preko op-{teg stimulativnog programa rada, pa sve do ~asovamuzike, logopedskih ve`bi i masa`e.

Cilj Individualnog rada u odnosu na dete je podr-{ka u psihofizi~kom razvoju, uklju~ivanje u postoje}eformalne i neformalne vr{nja~ke grupe, uklju~ivanje uobrazovni sistem i dostupne oblike dru{tvenog `ivota.U osnovi ovako koncipiranog pristupa jeste namera io~ekivanje da se smanji dru{tvena izolovanost ove de-ce i otvori mogu}nost za iznala`enje oblika `ivljenjakoji ne bi nu`no vodili do institucija zatvorenog tipa.

Realizacija individualnog rada:

Plan individualnog rada kreira i ostvaruje asistentu saradnji sa porodicom i supervizorom. Individualnirad se odvija jednom do dva puta nedeljno, u trajanju

od 1,5 do 2 sata. ^lanovi porodice imaju otvorenu mo-gu}nost da u~estvuju u aktivnostima ili da ih posmatra-ju. Tokom samog susreta pa`nja se posve}uje detetu, arazgovor sa roditeljima obavlja se na kraju susreta ili nazasebnom sastanku.

Deca sa kojom tek po~injemo saradnju uglavnomimaju otpor prema bilo kakvoj ponu|enoj organizova-noj aktivnosti, ~ak i kada je to igra. U tom slu~aju pre-pu{tamo inicijativu detetu, ~ekamo njegovu spontanuaktivnost i uklju~ujemo se u meri koja je detetu prihva-tljiva. Tako razvijamo poverenje i ose}anje sigurnostikod deteta. Na{ prvi korak u saradnji sa detetom ostva-ruje se kroz aktivnosti kojima je ono ovladalo i koje mupredstavljaju zadovoljstvo.

Kada asistent nije siguran ili ne zna odgovor na pi-tanje roditelja koje se odnosi na dete, konsultuje super-vizora i ako je potrebno organizuje susret roditelja sanjim. To zna~i da asistent ima i ulogu da pove`e poro-dicu sa odgovaraju}im profesionalcima ili ustanovamakoje su im tako|e neophodne u re{avanju konkretnihpitanja za dobrobit i porodice i deteta.

Asistent vodi bele{ke o susretima, zapa`anjima ipromenama kod deteta. Ovi podaci se dalje koriste

29

za analizu ostvarenih ciljeva, kao i za postavljanje na-rednih.

Izbor mesta susreta zavisi od individualnog plana iciljeva podr{ke, ali i od trenutne situacije i potrebe po-rodice, interesovanja i raspolo`enja deteta, kao i odmogu}nosti izbora sadr`aja u {irem okru`enju. Shodnotome, individualni rad se sprovodi u porodici, u dru-{tvenoj sredini ili u prostorijama „VelikiMali”:

Susreti u porodici su naro~ito va`ni za uspostavlja-nje saradnje, jer omogu}avaju upoznavanje deteta unjegovoj prirodnoj sredini i prirodnom ritmu dana.

Na ovaj na~in upoznajemo se i sa njegovim bli-skim okru`enjem (ro|aci, porodi~ni prijatelji i kom{i-je), kao i kvalitetom komunikacije koje dete ima sa nji-ma. Ukoliko postoje te{ko}e u razumevanju i prihva-tanju deteta od strane bliskog okru`enja, jedan od ci-ljeva individualnog rada mo`e da bude i unapre|enjeovih odnosa.

Tokom vremena, kako raste potreba i mogu}nostza uklju~ivanje deteta u vr{nja~ke grupe i upoznavanjeokru`enja u kojem `ivi, Individualni rad se ~e{}e spro-vodi van porodice. Individualni rad van porodi~nogokru`enja je va`an zbog izlaska deteta „u javnost”, kao

i zbog podr{ke u razvijanju kontakata sa drugima iupoznavanju sa prostorima, ustanovama i objektimakoje svakodnevno koristimo (prodavnica, pijaca, po{ta,poslasti~arnica, kafi}, bioskop, igrali{te, park).

Individualni rad u prostorijama „VelikiMali” tako-|e ima odre|ene prednosti. Opremljene su velikimbrojem igra~aka i knjiga, kao i ra~unarima koje decamogu da koriste. Tu se nalaze i trena`ni bicikl i sto zamasa`u, koji se tako|e koriste u Individualnom radu. Umini-kuhinji zajedno sa decom i roditeljima priprema-mo jednostavna jela (seckamo i rendamo povr}e i vo-}e, se~emo hleb, sipamo jogurt ili sok u ~a{e), a poslejela svi zajedno rasklanjamo i peremo sudove. Ponekadu prostorijama „VelikiMali” organizujemo i male zaba-ve, proslave ro|endana, Nove godine i sl.

Deca se u prostorijama organizacije ose}aju sigur-no i opu{teno, {to je velika prednost prilikom psiholo-{kog testiranja dece i procene logopedskog statusa ko-je supervizori tu i obavljaju.

Napomena:Individualni rad u porodici koji realizuje „Veliki-

Mali” nije porodi~na terapija. Ali ulazak u porodicu jei ulazak u ne~iji privatan `ivot, {to je osetljivo, a pone-

30

kad i rizi~no. Zbog toga nam je u ovom delu rada neo-phodan supervizor. Uloga asistenta nije da daje saveteiz oblasti re{avanja porodi~nih problema, iako Indivi-dualni rad u porodici neminovno zbli`ava asistenta injene ~lanove. Ukoliko postoji potreba ili problem uovoj oblasti asistent je du`an da se konsultuje sa super-vizorom o daljim koracima. Najvi{i nivo u~e{}a organi-zacije u re{avanju ovakvih situacija jeste savetovanje uvezi obra}anja nadle`nim ustanovama. Ukoliko poro-dica i posle svih obrazlo`enja asistenta i supervizora idalje o~ekuje posredovanje u re{avanju njihovih li~nihproblema, saradnja sa tom porodicom se prekida.

Osvrt na Individualni rad i na~in na koji smo ga razvijali

Individualni rad, i sve ostale na{e aktivnosti, bilesu osmi{ljavane na takav na~in da budu dopuna aktiv-nostima postoje}ih institucija sistema i da kroz sarad-nju sa njima razvijamo obuhvatan i celovit pristup u re-{avaju problema ove dece i njihovih porodica u Pan~e-vu. Me|utim, zbog nezadovoljenih potreba ne takomalog broja dece sa smetnjama u razvoju da u dr`av-nim ustanovama dobiju odgovaraju}e usluge, bili smo

prinu|eni da, naro~ito u Individualnom radu, razvije-mo sistem podr{ke koji ve} postoji u istitucijama (logo-pedski tretman, kinezi terapija, psiholo{ko testiranje).S jedne strane dr`ava odvaja sredstva za usluge koje nesti`u do korisnika, a sa druge strane „VelikiMali” iz po-vremenih donacija, za iste usluge, treba da obezbedisredstva. U svakom slu~aju to nije racionalno, a iz po-zicije nevladine organizacije nije ni odr`ivo.

Umesto da uti~emo na promenu usluga u dr`avnimustanovama, mi smo postoje}u situaciju i problem „pri-mirili“ tako {to smo taj deo posla preuzeli na sebe. Takosmo postali zamena za one aktivnosti koje ve} postoje ugradu, ali koje prema izjavama roditelja nisu odgovaralepotrebama dece i porodica. Umesto da uti~emo na pro-menu i unapre|enje postoje}eg zvani~nog sistema podr-{ke koji ne zadovoljava potrebe korisnika, svojim anga-`ovanjem smo takav sistem zapravo podr`avali. Na po-slednjoj superviziji profesorki defektolo{kog fakulteta izZagreba ova ~injenica, koja nas je ti{tila skoro godinudana, postala je o~igledna, i suo~ila nas je sa neuspehomu ostvarivanju ciljeva jednog dela na{ih aktivnosti.

Rad sa mladim osobama sa ometenostima je tako-|e ono ~ime nismo zadovoljni i na {ta `elimo kriti~ki

31

da se osvrnemo. Individualnim radom obuhvatali smodecu pred{kolskog i {kolskog uzrasta kao i mlade kojisu vi{e godina bili isklju~eni iz dru{tvenog `ivota i naj-ve}i deo vremena provodili u porodi~nom okru`enju.Ali smo od po~etka realizacije Individualnog rada raz-vijali celovit program podr{ke samo za decu, dok smoza mlade tek povremeno organizovali aktivnosti kojesu izlazile u sustret neznatnom broju njihovih potreba.Osposobljavanje za samostalan `ivot i rad uz podr{ku,koji su najva`niji za njihov budu}i `ivot, nismo uspelini da zapo~nemo u okviru na{ih aktivnosti.

O ovoj temi smo raspravljali na sastanku sa kolegi-nicama iz Hrvatske, koje su na{e supervizorke upravoza ovaj segment podr{ke osobama sa ometenostima injihovim porodicama. Iako se u toku ovih pet godinarada „VelikiMali” nisu stekli realni uslovi da i mladimasa smetnjama pru`imo kvalitetnu podr{ku, zajedno sasupervizorkama smo zaklju~ili da je to veliki propustorganizacije.

ASISTENCIJA U REDOVNIM VRTI]IMA -UKLJU^IVANJE (INKLUZIJA) DECE SA TE[KO]AMA U RAZVOJU UREDOVNE GRUPE VRTI]A

Kroz saradnju sa Pred{kolskom ustanovom „De~jaradost” iz Pan~eva, od 2000. godine postepeno smokreirali i realizovali program asistencije, ~iji je cilj da sedeci sa te{ko}ama u razvoju olak{a ulazak u vr{nja~kugrupu i boravak u njoj, kao i da se pomogne vaspita~i-cama. Rad na ovom programu podrazumevao je zajed-ni~ke edukacije vaspita~a i stru~nih saradnika pred-{kolske ustanove i asistenata „VelikiMali”, kao i zajed-ni~ke aktivnosti u planiranju i pra}enju asistencije. Bezotvorenosti i spremnosti direktorke, stru~ne slu`be ivaspita~ica ovaj program ne bi bio realizovan.

PU „De~ja radost” je, u saradnji sa nevladinom or-ganizacijom „VelikiMali”, jedna od prvih dr`avnih usta-nova u zemlji koja je zapo~ela proces inkluzije na komebi trebalo da se zasniva i reforma specijalnog obrazova-nja. Do sada je dvadesetoro dece sa te{ko}ama u razvo-ju bilo obuhva}eno programom asistencije pri uklju~iva-nju u redovan pred{kolski sistem, {to govori o va`nosti

32

ove saradnje. Ova ustanova je prepoznala mogu}nost dazajedno sa nama poku{a da re{i pitanje uklju~ivanja de-ce sa te{ko}ama u razvoju u redovne grupe vrti}a. Pre-poznali su potrebe i pravo te dece da borave u vr{nja~-kim grupama, a saradnju sa nama kao na~in da to i rea-lizuju, bez obzira na to {to na{a organizacija nije bila pri-hva}ena od lokalne stru~ne javnosti.

Va`no je napomenuti da su i pre po~etka rada or-ganizacije „VelikiMali” i deca sa te{ko}ama u razvojubila upisivana u redovne grupe vrti}a. Razvojno save-tovali{te u Pan~evu i neke specijalisti~ke ustanove izBeograda preporu~ivale su uklju~ivanje dece sa omete-nostima u redovne vrti}e i {kole kao neophodni pod-sticaj i podr{ku njihovom razvoju. Ali sem neposrednepreporuke da ta deca budu uklju~ena, nije postojala ni-kakva dalja podr{ka detetu, vaspita~u i grupi vr{njaka,niti pra}enje tog procesa od strane stru~njaka koji suuklju~ivanje preporu~ivali. Odgovornost za uspe{nuinkluziju dece sa smetnjama u razvoju bila je isklju~ivona vaspita~ima.

Nedostatak osnovnih informacija o funkcionisanjudeteta sa te{ko}ama u razvoju, nemogu}nost saveta ikonsultacija sa stru~njacima koji su uklju~ivanje prepo-ru~ivali, kao i nepripremljenost grupe dece, neke vas-

pita~e su suo~ili sa neuspesima zbog kojih su izgradiliotpore prema uklju~ivanju ove dece u redovne grupe.Kada se sve ovo uzme u obzir njihov otpor je oprav-dan. Zbog toga je va`no da svi oni koji upu}uju decu uredovne ustanove imaju na umu da bez terenske pose-te i stalnih konsultacija sa vaspita~ima inkluzija dece saposebnim potrebama mo`e do`iveti neuspeh.

Asistencija predstavja jedan od na~ina podr{ke de-ci sa te{ko}ama u razvoju pri uklju~ivanju u redovnegrupe vrti}a. Asistent je osoba koja boravi u istoj grupisa detetom i poma`e vaspita~u u realizaciji dnevnog re-`ima aktivnosti. Uloga asistenta je da stvara uslove zauklju~ivanje i {to kvalitetniji boravak deteta sa smetnja-ma u razvoju u grupi. On ima razli~ite zadatke i cilje-ve, kako u odnosu na dete i njegove roditelje, tako i uodnosu na samu vr{nja~ku grupu i vaspita~a. Vaspita~i asistent bi trebalo da budu partneri u ovom procesu.

Uspe{na asistencija podrazumeva slede}e korake:

• uspostavljanje kvalitetne veze na relaciji dete--porodica-zajednica (vrti}) i senzibilisanje zajedniceprema uklju~ivanju dece sa ometenostima u vaspitno-obrazovni sistem;

33

• po{tovanje i ravnopravno podsticanje svih aspe-kata razvoja deteta (emotivni, socijalni, fizi~ki, intelek-tualni, komunikacijski);

• podjednako obu~avanje svih u~esnika programainkluzije (vaspita~, asistent, roditelj, dete, deca iz grupe).

Ko su asistenti i kako se pripremaju iedukuju za uklju~ivanje dece

Asistent je osoba koja je obu~ena za obavljanje oveaktivnosti. Edukacije novih asistenata obavljaju super-vizori i stru~njaci sa iskustvom u ovoj oblasti, iz orga-nizacije „VelikiMali”.

Ovu vrstu edukacije organizovali smo na osnovusopstvenih iskustava iz prakse, kao i na osnovu prime-ra uspe{nog sprovo|enja programa asistencije u ino-stranstvu, jer u na{oj zemlji program asistencije do sa-da niko nije sprovodio, niti je na fakultetima o tome bi-lo re~i.

Da bi asistent u~estvovao u programu uklju~ivanjadeteta u vrti} neophodno je da dobro poznaje kon-kretno dete i da je bio oko tima za pravljenje Individu-alnog plana podr{ke detetu. Asistenti mogu da budu

stru~na lica ali to nije neophodan uslov. I motivisanisudenti, kao i osobe sa zavr{enom srednjom {kolomtako|e mogu postati asistenti. Ono {to je najva`nije jeda odgovaraju detetu i prihvataju principe rada i asi-stencije.

Obaveze koje asistenti „VelikiMali” imaju premaorganizaciji:

• saradnja i komunikacija sa vaspita~ima, drugomdecom i roditeljima,

• pra}enje i korigovanje ciljeva Individualnog pla-na podr{ke za dete,

• konsultacije sa supervizorima organizacije,• vo|enje evidencije o susretima i realizovanim ci-

ljevima,• prisustvovanje sastancima i edukacijama koje or-

ganizuje odgovorni tim „VelikiMali”.

Obaveze koje asistenti i organizacija imaju premadetetu sa te{ko}ama u razvoju koje uklju~ujemo u vr-ti} uz asistenciju:

• procena nivoa funkcionalnog statusa, vrsta pote-{ko}a deteta i njegovih mogu}nosti, i pravljenje Indivi-dualnog plana podr{ke u odnosu na to;

34

• procena nivoa podr{ke koja je potrebna detetu ugrupi od strane asistenta ili grupe vr{njaka (privreme-na, povremena ili stalna asistencija u odnosu na nivosamostalnosti deteta);

• podr{ka i osna`ivanje porodice;• procena preduslova za uklju~ivanje deteta u vr-

{nja~ke grupe, {to podrazumeva: - dogovor sa stru~nim timom PU „De~ja radost”,- pronala`enje voljnog vaspita~a i adekvatne grupe,- odre|ivanje i edukaciju asistenta;

• priprema za uklju~ivanje u vrti}:- upoznavanje sa vaspita~ima i grupom dece,- dogovor oko dinamike dolazaka,- predstavljanje uloge asistenta;

• dogovor sa roditeljima deteta sa smetnjama u raz-voju oko njihove uloge i saradnje kroz po{tovanje do-govorenih principa u ku}nom okru`enju (higijenskenavike, obla~enje, hranjenje);

• pra}enje i ocena uspe{nosti i tempa uklju~ivanja(izve{tavanje, analiza, korekcija programa i ciljeva, re-agovanje na eventualne te{ko}e);

• prilago|avanje programa rada u grupi mogu}no-stima deteta sa ometenostima;

• priprema i podsticanje deteta da uz podr{ku u~e-stvuje u grupnim aktivnostima (igra, komunikaci-

ja, u~enje grupnih pravila, podsticaj fizi~kog raz-voja)

• podsticanje i podr`avanje deteta u usvajanju ve-{tina i navika svakodnevnog `ivota (higijenskenavike, hranjenje, presvla~enje i sl.)

Nije svakom detetu sa te{ko}ama u razvoju neop-hodna asistencija.

Deci sa smetnjama u razvoju koja mogu da samo-stalno funkcioni{u shodno svom uzrastu nije neophod-na asistencija, ve} im je za samostalan boravak u grupidovoljna podr{ka vaspita~a u pogledu pojednostavlji-vanja zadataka, odmeravanja na~ina komunikacije iprilago|avanja grupnim aktivnostima. Iako su samo-stalna u presvla~enju, hranjenju i obavljanju higijenskihnavika, i ova deca tra`e ve}u pa`nju i podr{ku vaspita-~a. Zbog toga je va`no da vaspita~ ima mogu}nost dase povremeno savetuje i konsultuje sa stru~njacima.

Privremena asistencija je potrebna onoj deci kojaimaju te{ko}e u razvoju i koja imaju izra`enije straho-ve kada je u pitanju odvajanje od roditelja i susretanjesa novim situacijama, novom grupom dece, kao i decikojoj treba vi{e vremena da bi usvojila dnevni re`im

35

aktivnosti i grupna socijalna pravila. U ovu grupu spa-daju i ona deca koja su „na korak do osamostaljivanja”i potrebna im je minimalna podr{ka za obavljanje sva-kodnevnih aktivnosti. Kada se deca naviknu na deodnevnih aktivnosti ili kada ih grupa sa vaspita~em po-dr`i u obavljanju onih aktivnosti u kojima jo{ nisu sa-mostalni, asistent se postepeno povla~i iz grupe, uz da-lje konsultacije sa vaspita~em i roditeljima.

Stalna asistencija je potrebna onoj deci koja nisusamostalna u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, usva-janju toaletnih navika, hranjenju, presvla~enju, igranjui komunikaciji. Va`no je da i ova deca budu u redovnojgrupi vr{njaka u vrti}u jer je to prirodna sredina za de-cu, ali nihovo uklju~ivanje bez asistenta mo`e mnogoda optereti vaspita~a i grupu. Prakti~no, bez asistentaova deca ne bi mogla da budu samostalno uklju~ena ugrupu.

Priprema vaspita~a i grupe dece za dolazak deteta sa posebnim potrebama

Pripremne aktivnosti pre dolaska deteta:

• Radionice: Uo~avanje razlika i sli~nosti me|u na-ma, Tolerancija na razli~itosti u funkcionisanju i raspo-lo`enju (pribli`iti deci kroz usmeravanje na ~ula, go-vor, motoriku, na primer radionica „@ap~e”);

• Predstavljanje karakteristika konkretnog detetakoje }e do}i u grupu (njegove specifi~nosti u funkcio-nisanju, u ~emu je razli~ito od drugih);

• Poziv deci na pomo} vaspita~u: vaspita~ nagla{a-va da je uspeh deteta da se uklopi me|u njima zaslugacele grupe; potrebno je da upoznaju dete sa smetnjamau razvoju i poziva ih u po~etku na ose}anja empatije;

• Saveti vaspita~u kakav odnos bi trebalo da imaprema detetu: ve}a tolerantnost prema detetu kada nemo`e ne{to da postigne, i ve}e strpljenje jer je prilago-|avanje deteta grupi i grupe detetu proces koji traje.

Aktivnosti po dolasku deteta u grupu:

• Radionice za upoznavanje, na primer, radionice otome {ta dete voli, a {ta ne voli, koje su mu sli~nosti sa

36

pojedinom decom iz grupe, a koje su razlike, {ta mo`eda uradi a {ta ne mo`e;

• Potvrda svega {to se radilo na pripremnim aktiv-nostima kroz ono {to deca u grupi vide (na primer, raz-li~itost u reagovanju, ili nemogu}nost deteta sa poseb-nim potrebama da uradi ne{to {to ostala deca mogu);

• U toku rada vaspita~ podsti~e podr{ku druge de-ce da u~estvuju i pomognu detetu pri realizaciji nekihaktivnosti;

• Vaspita~ poja{njava deci situacije koje im nisu do-voljno jasne (nastale konfliktne situacije izme|u detetasa posebnim potrebama i nekog deteta/dece iz grupe,agresvno pona{anje deteta prema nekom detetu/deci izgrupe, nezainteresovanost deteta za ostalu decu odno-sno potrebu deteta da se igra samo).

Primeri obra}anja deci koje su navelivaspita~i iz sopstvenog iskustva:

…„Postoje deca koja su druga~ija, u na{u grupu }edo}i jedno takvo dete…”

…„Mi }emo se i dalje igrati, a trudi}emo se da injega uklju~imo u na{u igru… Bilo bi va`no da mu svizajedno pomognemo da nas bolje upozna i da ga nau-~imo na{im igrama…”

…„Pomo}i}emo mu, zajedno }emo ga upoznati…On }e nam se i sam predstaviti…”

…„Ja }u biti malo tolerantnija prema njemu, a odvas o~ekujem da me razumete… Nekad }u biti malo vi-{e uz njega, ali }u i vama pomagati kada treba…”

…„Nismo svi uvek raspolo`eni, i on ne mo`e uvekda bude raspolo`en. Pusti}emo ga tada…”

…„Ja nemam uvek odgovor… Hajde da poku{amozajedno da razumemo njegovo pona{anje, mo`da }emoprona}i odgovor…”

Program asistencije „VelikiMali” u Pan~evu, iakova`an i neophodan, na`alost „pokriva” mali broj dece- od 10 do 12 godi{nje. Pri tome postoji stalan rizik daprogram bude zaustavljen prestankom rada „VelikiMa-li” ili prekidom saradnje sa pred{kolskom ustanovom.Za trajno re{enje ovog programa trebalo bi da na nivougrada postoji tim, odgovoran za ovaj ili sli~ne progra-me, dok bi nevladine organizacije trebalo da budu do-puna i podr{ka u osmi{ljavanju i realizaciji.

37

PRINCIPI AASISTENCIJE NAA PRIMERU[VEDSKE

Uravnote`avanje i prilago|avanje zahteva sredineprema mogu}nostima deteta

1. Upoznavanje, uspostavljanje odnosa poverenja iotvorene komunikacije izme|u asistenta i vaspita~i-ce; timski rad; podela odgovornosti - asistent preu-zima grupu ostale dece kada vaspita~ica radi sa de-tetom sa posebnim potrebama na savladavanju obra-zovnog zadatka, stalna razmena mi{ljenja i utisakaizme|u asistenta, vaspita~ica i roditelja.

2. Od po~etka rada asistent ima „kontakt” svesku zaroditelje, radi stalne razmene mi{ljenja i informisa-nja o proteklim doga|ajima u ku}i ili vrti}u; prepo-ru~uje se da roditelj u po~etku prisustvuje radu ugrupi; roditelj je uklju~en u timski rad sa vaspita~i-com i asistentom.

3. Asistent poku{ava da se pribli`i drugoj deci u grupikroz zajedni~ke aktivnosti i igre koje nude mogu}-nost gra|enja kooperativnih, solidarnih odnosa ugrupi; adekvatan pristup i obja{njenje drugoj deci osvrsi njegovog boravka.

4. Podr`avanje organizovanja rada po grupama; obra-}ati pa`nju pri formiranju manjih grupa da sa decomsa ometenostima budu vr{njaci koji imaju podstica-jan stav; za vreme velikog odmora organizovati de-cu u grupne igre; kada je dete sa posebnim potreba-ma uklju~eno u neku grupnu aktivnost, koliko godje mogu}e izbegavati igre takmi~arskog karaktera.

5. Asistent pred grupom dece podr`ava i nagra|ujesvaki napor deteta sa posebnim potrebama kadauradi neki zadatak ili prihvati zahtev.

6. Da grupa ne bi stekla pogre{an utisak da su dete iasistent neodvojiva celina, asistent uvek nenametlji-vo prati pona{anje deteta sa posebnim potrebama:

- poku{ava da predupredi negativna pona{anja,- „upo{ljava” i anga`uje dete u aktivnostima koje

mu prijaju,- favorizuje fizi~ke aktivnosti sa decom,- odr`ava kreativnu i pozitivnu atmosferu u kojoj

se pronalazi re{enje za svaku situaciju,- iako je asistent u grupi zbog odre|enog deteta,

on svoju pa`nju usmerava i na ostalu decu takoda ona steknu ose}aj da je tu i zbog njih.

38

Iz predavanja „Deca sa posebnim potrebama i asisten-cija pri uklju~ivanju u redovan obrazovni sistem” Zorice Er-deljan, pedagoga vannastavnih aktivnosti i asistenta deci sate{ko}ama iz spektra autizma u obrazovanju, odr`anog uPan~evu 2003 godine.

Inkluzija i asistencija, jo{ uvek nisu prihva}ene i podr`ane od strane dr`ave

To {to dr`ava jo{ uvek nije preuzela odgovornostza odvijanje inkluzije u velikoj meri ote`ava polo`aj de-ce sa ometenostima u zajednici. Inkluzija je komplek-san proces i zahteva anga`ovanje ve}eg broja ljudi, do-bro poznavanje specifi~nosti i mogu}nosti sredine, ali isistemsku podr{ku dr`ave na svim nivoima.

U Pan~evu je realizaciju programa asistencije obez-bedila organizacija „VelikiMali” uz pomo} projekata ko-ji su podr`avani isklju~ivo iz donacija. Dok inkluzija izvani~no ne postane deo vaspitno-obrazovnog sistemaovaj period bi trebalo iskoristiti upravo za ispitivanje ipripremu terena, kako bi se sve specifi~nosti vezane zaovaj program unapred uzele u obzir. Time }e biti znat-no olak{ano implementiranje inkluzije u dr`avni sistem.

Iako je dr`ava odgovorna za dono{enje zakona ko-jima se inkluzija podr`ava, najve}e mogu}nosti i poten-cijali za odvijanje ovog procesa se nalaze u lokalnoj za-jednici. Da bi se program asistencije kao i ostali obliciuklju~ivanja dece sa ometenostima kvalitetno odvijali,potrebno je da postoje odre|eni preduslovi. Na osno-vu iskustava iz drugih zemalja va`no je da na op{tin-skom nivou postoji nezavisno telo, odnosno tim koji bibio zadu`en za uklju~ivanje dece sa ometenostima u re-dovno obrazovanje. Da bi ovo telo funkcionisalo bilobi nepohodno da kontinuirano prati stanje na terenu,kao i da ukr{ta sve relevantne informacije va`ne zauspe{nu inkluziju. Stru~njaci koji bi ~inili ovaj tim tre-balo bi da:

• prikupljaju evidenciju potencijalnih asistenata iobezbe|uju njihove edukacije za podr{ku deci priuklju~ivanju u vrti}e i {kole,

• vode preciznu evidenciju dece koja imaju te{ko}eu razvoju, i realno sagledavaju njihove mogu}no-sti da se uklju~e u redovni vaspitno-obrazovniproces,

• imaju evidenciju voljnih vaspita~a i prosvetnihradnika spremnih da prihvate decu u svoje grupei odeljenja,

39

• odr`avaju stalnu komunikaciju i dobru saradnjusa vaspita~ima, u~iteljima i nastavnicima,

• obezbe|uju edukacije svih u~esnika procesa in-kluzije,

• prate, evaluiraju i obezbe|uju superviziju pro-grama,

• obezbe|uju uslove, dodatna sredstva i podr{ku zaljude obuhva}ene ovim procesom.

FIZI^KE AKTIVNOSTI U SALI I NA BAZENU

Pored prirode, neophodno okru`enje za razvoj psi-homotornih sposobnosti, sticanje fizi~ke kondicije ispretnosti, jesu i prilago|eni sportski tereni, fiskultur-ne sale i bazeni. Kada se radi o sportsko-rekreativnimaktivnostima dece sa ometenostima va`no je da mestana kojima se aktivnosti sprovode budu ona koja su na-menjena {irem gra|anstvu, a ne izolovana i njima po-sebno namenjena. Da bi svi ti sportski objekti i prosto-ri zadovoljavali potrebe svih gra|ana bez razlike, neo-phodno je da su arhitektonski prilago|eni.

Deca sa te{ko}ama u razvoju ~esto nisu dovoljnouklju~ena u sportsko-rekreativne aktivnosti. Ova ~inje-nica je uticala da od osnivanja organizacije radimo narazvijanju fizi~kih aktivnosti. Uspostavljanjem saradnjesa upravama DTV „Partizan” i JKP „Mladost”, aprila2000. godine pokrenuli smo program Fizi~kih aktivno-sti za decu sa smetnjama u razvoju, u gradskoj sport-skoj sali i na bazenu.

Ove sportske ustanove ve} ~etiri godine u kontinu-itetu podr`avaju na{e aktivnosti besplatnim ustupa-njem prostora fiskulturne sale i bazena. Prava su{tina

40

ove saradnje je i u prihvatanju na{ih aktivnosti kao de-la programa njihovih ustanova.

Osim u ovim sportskim prostorima, Fizi~ke aktiv-nosti sa decom sa posebnim potrebama sprovodimo ina javnim otvorenim prostorima, igrali{tima, u parko-vima u gradu.

Ciljevi programa Fizi~kih aktivnosti organizacije„VelikiMali” su:

• unapre|enje psihofizi~kog razvoja, spretnosti izdravlja dece kroz razne ve`be, igre, poligone,grupne aktivnosti, masa`u;

• socijalizacija kroz kontakte, razmenu sa drugomdecom i odraslim osobama - asistentima, kroz di-namiku grupne aktivnosti, zajedni~ke igre, i pod-sticanje pozitivne atmosfere u kojoj se bodri sva-ki ulo`eni napor da se nau~i ne{to novo;

• osamostaljivanje u obavljanju higijenskih navika,presvla~enju, tu{iranju, pranju kose, ruku, odla-sku u toalet, uz podr{ku i podsticanje.

Aktivnosti su organizovane dva puta nedeljno ugradskoj sportskoj sali, i jednom nedeljno na bazenu.Od sredine 2001. godine jednom mese~no organizuje-mo i veliku Igraonicu za svu decu. Na ovaj na~in pru-

`amo deci ~etiri do pet sati nedeljno dodatnih fizi~kihaktivnosti. Ovim programom je obuhva}eno oko 25dece sa smetnjama u razvoju.

U okviru pojedinih aktivnosti organizujemo i pre-voz dece kombijem, {to je za decu dodatna zanimljiva iedukativna situacija. Iako bi prevoz bio dragocen za ve-}i broj dece, usled tehni~kih ograni~enja (broj mesta ukombiju), morali smo da postavimo kriterijume po ko-jima prioritet u prevozu imaju deca sa te`im fizi~kimsmetnjama, deca ~iji su roditelji u te{koj materijalnoj si-tuaciji, i deca ~iji su roditelji privremeno spre~eni da ihdovode (bolest, trudno}a ili sl.).

Ve}ina roditelja se posle procedure upoznavanja saorganizacijom i odluke da `eli da svoje dete uklju~i u Fi-zi~ke aktivnosti u sali, li~no pojavi barem na nekolikoprvih susreta. Na taj na~in se i na „terenu” upoznaju saaktivnostima i na~inom rada „VelikiMali”. Uklju~enostroditelja u Fizi~ke aktivnosti je po`eljna, ali je ~e{}e pri-sustvo roditelja na bazenu nego u sali. Ve`be u sali seodvijaju u prepodnevnim ~asovima kada ve}ina rodite-lja radi (zbog toga je i obezbe|en prevoz), dok je na ba-zenu uklju~enost roditelja ve}a zbog povi{ene bezbed-nosti dece koja ne umeju da plivaju. Izme|u ostalog, ba-

41

zen je veoma atraktivan za celu porodicu i odvija se ne-deljom pre podne kada ve}ina roditelja ne radi.

Osnovni oblici rada koje zastupa organizacija „Ve-likiMali” i koji se primenjuju na Fizi~kim aktivnostimasu kombinacija grupnog i individualnog rada, uz indi-vidualizovani pristip svakom detetu (po{tovanje mo-gu}nosti, potreba, interesovanja). Ukoliko je detetu po-trebna podr{ka u obavljanju fizi~kih aktivnosti, ulogaasistenata u sali je da ga u tome podr`i.

Forma ~asa u sali se vremenom izdefinisala, krozpozitivna i negativna iskustva, kao i uz sugestije super-vizora.

Predstavi}emo aktivnosti u sali i na bazenu, koje suustaljene ve} nekoliko godina i kroz koje se pro`imajuholisti~ki, individualizovani, terenski, ali i inkluzivnipristup.

Fizi~ke aktivnosti u sali

Jasna struktura ~asa je jedna od specifi~nosti veza-na za aktivnosti u sali. To podrazumeva da postoji usta-

ljen program aktivnosti koje se rade sa decom odre|e-nim redosledom, uz improvizovanje u zavisnosti odbroja dece, njihovog raspolo`enja i drugih faktora.Druga specifi~nost je {arolikost dece koja dolaze na ve-`banje, u smislu uzrasta, pola, funkcionalnih sposobno-sti, interesovanja, pa`nje. Iz tog razloga je va`no da sesvi ovi faktori uzmu u obzir prilikom pripreme i reali-zacije same aktivnosti. Posle du`eg vremena provede-nog na aktivnostima deca sti~u iskustvo koje im poma-`e da se lak{e i samostalnije uklju~uju u organizovanirad i grupne aktivnosti.

Deca koja ve`baju u sali mogu se podeliti u tri gru-pe u odnosu na nivo podr{ke koja im je potrebna, i naosnovu toga se formira i na~in rada sa njima:

Deca koja mogu samostalno da prate organizova-ni rad. Kada jedna osoba pokazuje ve`be deca mogu daih izvedu, imaju dovoljan stepen pa`nje da bi ih prati-la i za to im nije potrebna dodatna asistencija.

Deca koja mogu da prate organizovani rad uz po-vremenu asistenciju. Ovoj grupi dece je potrebna podr-{ka asistenta za odre|ene ve`be, dok neke jednostavni-je ve`be obavljaju potpuno samostalno.

42

Na samom po~etku, prvih nekoliko meseci, skorosvako dete zahteva asistenciju. Pojedina deca se br`e osa-mostaljuju, tako da je kod njih asistencija privremena.

Deca koja u sali zahtevaju stalnu asistenciju. Decaiz ove grupe su najbrojnija na na{im aktivnostima u sa-li. To su deca sa te`im smetnjama ~iji je razvoj sporiji,tako da im je potreban poseban ritam, brzina i prilago-|avanje ve`bi, kao i stalan asistent. ^esto ne mogu daotprate celu ve`bu. Asistent je tu da pomogne i podr`idete da u granicam svojih mogu}nosti {to bolje uradive`bu. Ukoliko se detetu neka aktivnost ne dopadne ilinije zainteresovano za nju, slobodno je da uradi ne{todrugo sa svojim asistentom.

Priprema ~asa:Fizi~ke aktivnosti u sali i na bazenu pru`aju mo-

gu}nost uklju~ivanja ve}eg broja dece razli~itog uzrastai razli~itih sposobnosti. Da bi se ova prednost iskoristi-la potrebno je da se aktivnost unapred pripremi i osmi-sli. Za ovaj deo su odgovorni koordinatori koji dan ra-nije telefonom pozivaju porodice i potvr|uju dolazakdeteta. U odnosu na broj dece i obim podr{ke koja imje potrebna, planira se i broj asistenata i volontera.Ovaj na~in pripreme je tako|e va`an iz aspekta „eko-

nomisanja ljudstvom” - da bi na aktivnostima prisu-stvovao potreban broj asistenata i volontera.

Ovako izgleda ~as fizi~kog:- Presvla~enje dece je obavezna aktivnost i pre i po-

sle sale. Veliki broj dece sa posebnim potrebama dugosavla|uje ovu veoma va`nu a za njih „komlikovanu”radnju, koja je ~esto zanemarena u porodici. Zbog to-ga mi koristimo Fizi~ke aktivnosti kao priliku za uve-`bavanje presvla~enja, obla~enja i obuvanja, va`nih zaosamostaljivanje dece. Pored toga, asistent u sali poma-`e detetu i pri usvajanju toaletnih navika - pranju ruku,obavljanju fiziolo{kih potreba i sl.

- Uvodno ve`banje - zagrevanje i aktivno ve`banje~ine ve`be u kretanju (tr~anje, poskoci, hodanje i puza-nja na razli~ite na~ine). Na ove ve`be se, zavisno od de-ce i njihovog raspolo`enja, ponekad nadove`e i ve`ba-nje u mestu, naj~e{}e u le`e}em polo`aju u parteru (ve-`be istezanja i snage). Ovaj deo ~asa traje 10 do 15, akada su deca posebno raspolo`ena i ~itavih 40 minuta.

- Organizovane aktivnosti i igre koje sprovodimou drugom delu ~asa su: poligon (sastavljanje, prelazaki demonta`a), ve`banja sa loptom, prilago|ene igre(hvatalice, „Care, care, govedare” i sl.), ve`be sa pado-branom ili drugim rekvizitima i dr. Pri kraju ovog dela

43

uobi~ajeno je i da deci omogu}imo slobodne aktivno-sti, sa rekvizitima ili bez njih, uz stalni nadzor asistena-ta. Sre|ivanje sale, u smislu vra}anja rekvizita na njiho-vo mesto, obavezan je deo ~asa u kome u~estvuju svadeca i asistenti.

- Relaksacija i masa`a su poslednje aktivnosti na~asu, koje vode smirivanju i opu{tanju od prethodnihaktivnosti.

Igraonica

Igraonica predstavlja aktivnost koju organizujemojednom mese~no, obi~no poslednje subote u mesecu, itraje efektivno 1,5 do 2 sata. Deca se u dru{tvu asiste-nata, volontera i pojedinih roditelja slobodno kre}u iigraju po sali ili igrali{tu, a na raspolaganju im je velikibroj rekvizita i igra~aka koje mi prethodno raspore|u-jemo po punktovima. Igraonica je na{a najintenzivnijaaktivnost jer se na relativno malom prostoru na|e i vi-{e od tridesetoro dece, i isto toliko odraslih osoba. Naigraonici su, pored na{ih asistenata, volontera i decekorisnika, uvek prisutna i njihova bra}a i sestre, „decaprijatelji-volonteri”, kao i roditelji koji u`ivaju u doga-|aju i poma`u oko organizacije. Uz veliki vazdu{ni du-

{ek, padobrane, strunja~e, valjke, lopte, obru~eve, ba-lone, i uz razne druge dru{tvene igre (tvister, kuglanje,odbojka...) dru`imo se, isprobavamo {ta sve mo`emo,upoznajemo se i radujemo.

Bazen

Individualizovani pristup se najbolje oslikava u ra-du na bazenu, gde je zbog specifi~nih uslova potrebnoda skoro uz svako dete bude po jedna starija osoba -roditelj, asistent ili volonter „VelikiMali”.

Aktivnosti na bazenu nisu struktuirane kao u sali,atmosfera je neformalnija, ali se primenjuju ve`be i ak-tivnosti individualno za svako dete, sa ciljem da nau~ida pliva, ukoliko je to mogu}e. Pojedina deca su tokomovih pet godina nau~ila da se samostalno odr`avaju navodi i plivaju, ali je isto tako veliki uspeh i to {to detenau~i da samostalno hoda po dubljem delu bazena, dapotopi glavu u vodu, sko~i sa ivice bazena ili da plivana dasci od stiropora. Asistent na bazenu je dobro upo-znat sa mogu}nostima deteta i u zavisnosti od togauskla|uje ve`be. Iako na u aktivnostima preovla|ujeindividualni pristup, na bazenu je mogu}e organizova-

44

ti i grupne aktivnosti - igre sa loptom, „Ribice”, „Jure”i druge igre, {to mi ~esto i upra`njavamo. Aktivnosti sesa decom sprovodimo onoliko dugo koliko ih dr`i pa-`nja, a zatim se slobodno igraju. Prednost bazena u od-nosu na salu je u pozitivnijoj i emotivnijoj atmosferi,kao i ve}oj efikasnost u sferi socijalizacije dece jer je vi-{e me|usobnih kontakata sa neometenom decom i gra-|anima koji koriste bazen.

KREATIVNE RADIONICE I DRU@ENJE UPOPODNEVNOM VRTI]U

Od oktobra meseca 2000. godine, kada je usposta-vljena saradnja sa Pred{kolskom ustanovom „De~ja ra-dost”, paralelano sa uklju~ivanjem dece uz asistencijuotpo~ele su i grupne, popodnevne aktivnost u redov-nom vrti}u.

Na{a prvobitna ideja, u vreme otpo~injanja ovihgrupnih aktivnosti u vrti}u, bila je da oformimo grupudece sa te{ko}ama u razvoju pri redovnom vrti}u, uprepodnevnim ~asovima. Cilj nam je bio da kroz ra