Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma 35/srpski.pdf · Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u saradnji sa Save-tom za integraciju Roma AP Voj-vodine i u 2013. godini obeleži-la

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

ISSN

221

7-50

16

br. 35, januar-februar 2014. godine

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i

|indo 35, januari-februari 2014. br{

ISSN

221

7-50

24

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

ISSN

221

7-50

16

br. 35, januar-februar 2014. godine

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i

|indo 35, januari-februari 2014. br{

ISSN

221

7-50

24

A Monthly Periodical of The Roma Inclusion Office

no. 35, january-february 2014.

Foto meseca

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDuško Jovanović

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić

Zita FarkašPamela Uzelac

Jovana Davidović

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Ivana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Ana Kozlovački

Tehnička priprema i štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/488-17-23

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović - 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,Pred vama je januarsko-februarski broj našeg ma-

gazina. Uvodni tekst je rezime aktivnosti koje je Kan-celarija organizovala u 2013. godini. Tradicionalno je obeležen Osmi april, Svetski dan Roma, a održana su i dva seminara za Koordinatore za romska pitanja na teritoriji AP Vojvodine i seminar za nove nastavnike romskog jezika. Takođe, sprovedene su mere afirma-tivne akcije za upis u srednje škole, na visoke škole i fakultete. Održana je i završnica uspešnog projekta ,,Poboljšanje zapošljivosti Roma AP Vojvodini”. Za kraj, Kancelarija je potpisala novi donatorski ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte, koji će doprineti poboljšanju rada Kancelarije.

U rubrici Položaj Roma biće reči o sastanku na temu ,,Unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji”.

Rubrike Projekti predstavljaju tri projekta: ,,Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u pet opština u AP Vojvodini”, ,,Inicijativa za lokalno odlučivanje” u okviru kojeg će biti otvoren reciklažni centar u Opštini Žabalj i najava projekta prekogranične saradnje sa hr-vatskim gradom Vinkovci.

Socijalna zaštita je rubrika sa dva teksta. Prvi je o Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, a drugi o sastanku za direktore centara za socijalni rad u AP Vojvodini.

Projekat ,,Pametno odrastanje” udruženja ,,Inte-rArt” donosimo vam u rubrici Obrazovanje.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta te-matizovan je u rubrici Istorija.

O Trifunu Dimiću pišemo u rubrici Poznati Romi.Udruženje ,,Čiriklji” iz Bačkog Petrovca organizo-

valo je likovnu koloniju za decu školskog uzrasta, a tekst o ovom događaju nalazi se u rubrici NVO.

Rubrika Tradicija upoznaće vas sa romskim prazni-kom Vasilicom.

Ovaj broj donosi novu rubriku pod nazivom Romi u svetu, koja će biti stalna rubrika u narednim broje-vima, a predstavljaće poznate Rome sveta iz svih do-mena kulture. Za početak donosimo tekst o Čarliju Čaplinu.

Nadamo se da će i ovaj broj ispuniti vaša očekivanja.

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Osmi april u Skupštini AP Vojvodine

Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u saradnji sa Save-tom za integraciju Roma AP Voj-vodine i u 2013. godini obeleži-la je Svetski dan Roma u Velikoj Sali Skupštine AP Vojvodine.

Svečanosti su pored preds-tavnika organizatora, romskih

nevladinih organizacija i samih Roma, prisustvovali i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnop-ravnost polova, Ana Tomano-va-Makanova, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Miros-lav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kao i mnogobro-jni prijatelji romske nacionalne zajednice.

Prisutne je muzičkim ko-lažom pozdravio trio Mulić - Ivana, Zoran i Dušan Mulić. Učenici Osnovnih škola Jovan Jovanović Zmaj iz Đurđeva i Isidora Sekulić iz Šajkaša reci-tovali su na romskom jeziku. Za kraj prisutni su imali priliku da vide i odlomak iz predstave Hamlet romskog teatra Suno e Rromengo.

U 2013. godini Kancelarija za inkluziju Roma obeležila je sedmu godinu svog postojanaja. Osim sada već tradicionalnog obeležavanja Osmog aprila, Svetskog dana Roma, Kancelarija je održala i dva seminara za Koordinatore za romska pitanja sa teritorije Vojvodine. Naravno, i u 2013. godini, Kancelarija je sprovela mere afirmativne akcije za upis u srednje škole, kao i na više škole i fakultete. Uspešno je završen projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini“ i potpisan novi do-natorski ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte za projekat pod nazivom „Jačanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma“. Kancelarija je, takođe, podržala organizaciju seminara za nove nastavnike romskog jezika, jer je očuvanje romskog jezika temelj očuvanja romske kulture i tradicije, u njemu je biće romskog naroda.

Međutim, ono što je svakako u najvećoj meri obeležilo 2013. godinu jeste otvaranje sektora za una-pređenje položaja Roma pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji predstavlja korak dalje kada je u pitanju institucionalno rešavanje romskih problema.

kAncelArijA zA inkluziju rOmA u 2013. gOdini

Obeležavanje Svetskog dana Roma

Foto

: Min

a Ka

radž

ić

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Otvoren sektor za unapređenje položaja roma

Sektor za unapređenje polo-žaja Roma Pokrajinskog sekre-tarijata za privredu, zapošlja-vanje i ravnopravnost polova je još jedan korak ka stvaranju institucija za rešavanje pitanja pripadnika romske nacionalne zajednice. Na čelu ovog resora nalazi se mr Slavica Denić.

U Vojvodini već postoje insti-tucije koje se bave unapređenjem položaja Roma, to su Savet za in-

tegraciju Roma u AP Vojvodini i Kancelarija za inkluziju Roma. Ovaj sektor predstavlja nastavak saradnje između pokrajinskih institucija i pripadnika romske nacionalne manjine i njeno po-dizanje na jedan viši nivo. Novo-formirani Sektor za unapređenje položaja Roma pored Slavice Denić čine još tri lica romske populacije, koji su zaposleni na neodređeno vreme i čiji ulazak u pokrajinske institucije znači da pokrajinska Vlada ima poverenje u predstavnike romske zajednice i pruža im priliku da učestvuju u rešavanju sopstvenih problema, što je uostalom i osnovni prin-cip Dekade Roma.

Za romsku zajednicu je ovo veoma značajno jer znači mogućnost da utiče na unapređenje svog položaja i rešavanje pitanja poput obra-zovanja, zapošljavanja, stano- vanja, zdravstva i mnogih dru-gih, od kojih zavisi standard i način života jednog kolektivi-teta.

Seminar za nove nastavnike romskog jezika

Obuka za nove nastavnike romskog jezika počela je 16. maja 2013. godine, seminarom održanim u Bečeju. Organiza-tori seminara su Opština Bečej i Pokrajinski sekretarijat za ob-razovanje, upravu i nacionalne zajednice, uz podršku Kancela-rije za inkluziju Roma i Matice romske. Seminaru, u trajanju od četiri dana, prisustvovao je dvadeset i jedan budući nastav-nik romskog jezika. U Opštini Odžaci, 24. maja 2013. godine održan je seminar za još osam-naest novih nastavnika. Ovaj

seminar organizovala je Opšti-na Odžaci u saradnji sa Pokra-jinskim sekretarijatom za obra-zovanje, upravu i nacionalne zajednice, takođe uz podršku Kancelarije za inkluziju Roma i Matice romske.

Tema ovih seminara bila je priprema novih nastavnika za predmet Jezik sa elementima

„Mi moramo da menjamo tabue. Ne prihvatam odbijanje. Siromaštvo treba da bude mo-tiv više. Naša deca ne smeju da budu izvor neukosti i neznan-ja. Mi možemo da preuzme-mo odgovornost za kreiranje sadašnjosti i budućnosti. To pokazuju rezultati koje smo da sada postigli.”

Petar Nikolić, predsednik Saveta za integraciju Roma

AP Vojvodine

„Znate, ja sam nuklear-ni fizičar, i istinski verujem u lančanu reakciju. Stoga je važno da svi mi, svako u svom domenu, pomognemo roms-koj populaciji. Naša pomoć pokrenuće niz novih akcija i aktivnosti. I opravdaće se moja vera u lančanu reakciju.”

prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u

Novom Sadu

„Pojedinac ne može sam mnogo toga da učini u bilo kom pogle-du, samo zajednički kao kolektiv možemo da se izborimo za naše prisustvo u svim sferama društvenog života. Onog momenta kad budemo, pre svega, svoje obrazovne kapacitete podigli do te mere da romska intelektualna elita može ravnopravno da učestvuje u rešavanju pitanja koja se tiču naše populacije, steći će se uslovi za veće prisustvo Roma u institucijama. To je dvosmeran proces i mi moramo dokazati svoje kompetencije i mogućnosti da bi nam se vrata institucija masovnije otvorila. U svakom slučaju, u Pokrajini je osnivanjem Saveta, Kancelarije, sada i ovog Sektora dokazano da volja, put i način postoje.“

Slavica Denić


nacionalne kulture Roma. Pla-nirano je da se do početka nove školske godine pored ova dva se-minara, održe još dva, ukoliko se obezbede adekvatna materijalna sredstva. Nakon završenog semi-nara polaznici su polagali završne testove, a sertifikate su im uručili predstavnici Matice romske.

Sertifikati za nove nastavnike romskog jezika

Dodela sertifikata za nastav-nike romskog jezika upriličena

je u maloj Sali Skupštine AP Vojvodine. Dodeli je prethodi-lo testiranja kandidata. Testove je pregledala i ocenila komisija u sastavu: Petar Nikolić, pred-sednik Matice romske, mr Ma-rija Aleksandrović, profesorica na Visokoj strukovnoj školi za obrazovanje vaspitača Mihai-lo Palov u Vršcu, profesor Vi-tomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske na-cionalne zajednice, Duško Jo-

vanović, direktor Kancelarije za inluziju Roma i Ranko Jo-vanović, predsednik Asocijacije romskih nastavnika Vojvodine i edukator na seminaru za na-stavnike romskog jezika.

Dodeli sertifikata su prisustvo-vali i pokrajinski sekretar za ob-razovanje, upravu i nacionalne zajednice Andor Deli i načelnik školske uprave za južnobački i sremski okrug, Petar Viđikant.

Učesnici seminara

„Ovakve edukacije su jako značajne. Pokrenuo ih je po-kojni Trifun Dimić. Nakon njegove smrti sve to je ne-kako stalo. Evo prilike da se to ponovo pokrene, obilnije i temeljnije, jer je u pitanju sjajna ideja koja je godina-ma stagnirala. Nadam se da ćemo uspeti da u velikom broju škola u Vojvodini i Sr-biji uvedemo romski jezik, jer svi smo mi svesni toga koliko je romski jezik važan da bi se očuvao identitet romskog na-roda. Osim toga, to će doves-ti do zapošljavanja Roma, i pokrenuće proces standardi-zacije i normizacije romskog jezika, koji je potreba i neop-hodnost. Važno je da je sve krenulo. Naravno da će sve ovo zahtevati promene for-me, ali bitno je da je krenulo, i da se ne tapka u mestu“.

Marija Aleksandrović, profesorica na Visokoj školi

strukovnih studija Mihalio Palov u Vršcu

„Na ovaj način mi dajemo mogućnost i priliku, jednom veli-kom delu vaših sunarodnika, a naših sugrađana, da imaju pot-puno jednake uslove, kao što imaju i svi ostali učenici u našim školama. To smatram velikom prednošću, ali i velikom obave-zom. Svi zajedno moramo naše učenike ne samo da naučimo romskom jeziku, nego i da negujemo njihov korektan odnos prema osnovnim, srednjim školama i univerzitetima. Mislim da zajednički treba da podelimo ovu obavezu i učinimo sve da broj učenika koji pohađaju nastavu na romskom jeziku bude što veći, a želeo bih da i broj učenih profesora, vaših budućih kolega, bude veći.”

Petar Viđikant, načelnik školske uprave za južnobački i sremski okrug

Foto

: Min

a Ka

radž

ić


Imajući u vidu tešku prohod-nost Roma na tržištu rada zbog predrasuda, nedostatka stručne spreme i kvalifikacija, na osno-vu dosadašnjih iskustava Kan-celarija za inkluziju Roma prip-remila je projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u APV“, ko-jim je konkurisala na poziv De-legacije EU u Beogradu, u okviru programa IPA 2007 RSEDP II.

Sa opštim ciljem da se poboljša društveno-ekonomski položaj Roma kroz stvaranje novih rad-nih mesta i očuvanje postojećih putem povećanja motivisanosti radne snage, projekat je realizo-van u saradnji sa Sekretarijatom

za privredu, rad i ravnopravnost polova, Nacionalnom službom za zapošljavanje, lokalnim sa-moupravama, koordinatori-ma za romska pitanja i nevladi-nim organizacijama. Finansiran je iz sredstava EU u iznosu od 208.994 eura, a u ukupnom iz-nosu od 237.794 eura. Projektom je predviđeno da se sve aktiv-nosti odviju u 20 vojvođanskih opština: Novi Kneževac, Kikin-da, Sombor, Apatin, Kula, Bela Crkva, Bečej, Žitište, Zrenja-nin, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin i Senta. Tokom 27 meseci implementa-

cije projekta, realizovane su sve predviđene aktivnosti: osnivanje 20 firmi, stručna obuka 100 ne-zaposlenih Roma, stručna obuka za 50 lica romske nacionalnosti za potrebe poznatog poslodavca.

„Ovaj projekat je pokazao da Romi itekako jesu sprem-ni za nove programe i itekako jesu spremni da preuzmu od-govornost i obavezu. Oni su uspeli da prepoznaju značaj i potencijal ovog projekta. Ono što smo mi želeli jeste, pre svega, da ljudima damo šansu“.

Miroslav Vasin

Završna konferencija projekta

uSPešnA zAVršnicAZavršna konferencija projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” održana je 7.

maja u sali Skupštine AP Vojvodine. Konferenciji su pored korisnika projekta prisustvovali i Miro-slav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, predstavnici Narodnog univerziteta Božidar Adžija, kao i predstavnici delegacije EU iz Beograda. Događaj je privukao i veliku pažnju medija.

Foto

: Min

a Ka

radž

ić


mere afirmativne akcije u 2013. godini

Kancelarija za inkluziju Roma je i 2013. godine u saradnji sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine nastavila sprovođenje mera afirmativne akcije za upis učenika roms-ke nacionalnosti u srednje i vi-soke škole i na fakultete. Ove mere podrazumevaju da se za one učenike koji polože kvalifi-kacioni, odnosno prijemni ispit, omogući upis na željene smero-ve van kvote. Odlukom Minis-tarstva prosvete ta kvota je limi-tirana na 2% od ukupnog broja upisanih studenata, na koje će se primeniti ova mera, uključujući i osobe sa invaliditetom. Limi-tiranje broja studenata romske nacionalnosti koji će se upisati

na prvu godinu studija dovelo je do toga da jedan broj studenata koji su položili prijemni ispit, a nisu rangirani u okviru kvote za budžet, ostanu neupisani.

U 2013/14. godini primenom mera afirmativne akcije upisano je 105 učenika u srednje škole i 47 studenata na Visoke škole i fa-kultete u Vojvodini.

edukacija i razmena iskustava

U organizaciji Kancelarije za inkluziju Roma održan je, još jedan u nizu, seminar za koor-dinatore za romska pitanja opš-tina u AP Vojvodini. Seminar je održan u Vrnjačkoj banji. Cilj ovog seminara je bio sticanje novih znanja, jačanje kapaci-

Učesnici seminara

„Od momenta primene mera afirmativne akcije do danas zastu-pam stav da, ako država Srbija zaista želi da prekine začarani krug bede i siromaštva romske zajednice i integriše Rome u sistem, pre svega im mora dati šansu uključivanja u školsko obrazovne ins-titucije, tj. mora da obezbedi mogućnost da svaki učenik romske nacionalnosti koji položi prijemni ispit bude i upisan na željeni smer, kao i da mu se obezbedi stipendija u prvoj godini studija. Na žalost u praksi je to drugačije“.

Duško Jovanović

Foto

: Min

a Ka

radž

ić


teta, kao i razmena iskustava stečenih višegodišnjim radom.

Na trodnevnom seminaru ko-ordinatori su upoznati sa izvori-ma finansiranja i mogućnostima za realizaciju EU projekata, a takođe je izvršena i analiza ak-tuelnog stanja na lokalnom ni-vou u opštinama AP Vojvodine. U okviru seminara upriličena je poseta Likovnom udruženju Roma Srbije u Trsteniku, gde su kooridinatori upoznati sa radom ovog likovnog udruženja, a imali su priliku i da vide preko sto pe-deset umetničkih dela Roma sli-kara iz cele Evrope.

Ovo je bila i prilika da nas ko-ordinatori upoznaju sa aktuel-nostima u njihovim Opštinama. Za naš list govore: Danijela Ign-jac iz opštine Apatin, Vesna No-vakov iz opštine Kovin, Dobrila Nikolić iz grada Zrenjanina, Mi-roslav Meržan iz opštine Kikinda i Ninoslav Jovanović iz Opštine Inđija.

dvostruki značaj seminara

Kancelarija za inkluziju Roma je organizovala posled-nji seminar u ovoj godini za ko-ordinatore za romska pitanja u AP Vojvodini. Seminar je odr-žan u Kruševcu, a tema je bila, uvek aktuelna, rodna ravno-pravnost, kao i oblici i uloga go-vora u diskriminaciji. Učesnici su takođe razmenili dosadašnja znanja i iskustva u radu. Semi-nar je poslužio i za prezentaciju dosadašnjih rezultata na polju unapređenja položaja Roma u Vojvodini, kako bi se pokrenu-la slična incijativa i na teritoriji Grada Kruševca.

U prostorijama Centra za stručno usavršavanje Grada Kruševca Kancelarija za inkluziju Roma prezentovala je ostvarene rezultate u procesu unapređenja položaja Roma za predstavnike Gradske uprave Kruševac, kao i za predstavnike romskih NVO. Pored prezentacije Kancelarije za inkluziju Roma, rad koordi-natora sa teritorije cele Pokrajine je prezentovao Zoran Kalanjoš, koordinator za romska pitanja Opštine Sombor. Prezentacijom je predstavljeno stanje u svim opštinama pre angažovanja koor-dinatora za romska pitanja i na-kon njegovog angažovanja, kako bi bio vidljiv očigledan napredak u svim oblastima.

U ime lokalne samouprave i Centra prisutne je pozdravio Ne-nad Stanojević, direktor Centra. Okupljenima su se takođe obrati-li i pomoćnica Pokrajinskog sek-retara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova zadužena za unapređenje položaja Roma Slavica Nikolić i predsednik Sa-veta za integraciju Roma Petar Nikolić.

korak dalje – novi donatorski ugovor

Projektni tim Kancelarije za inkluziju Roma u saradnji sa eksternim saradnicima, vredno radi na prikupljanju sredsta-va iz stranih fondova. Nakon upešno završenog dvoipogodiš-njeg projekta „Poboljšanje za-pošljivosti Roma u AP Vojvo-dini“, finansiranog iz sredstava Evropske Unije kroz RSEDP II program, početkom septembra 2013. godine direktor Kancela-

rije Duško Jovanović, svoj po-tpis stavio je na još jedan izu-zetno bitan donatorski ugovor. Naime, potpisan je jednogodiš-nji ugovor sa Institutom za ot-voreno društvo iz Budimpešte za projekat pod nazivom „Ja-čanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma“. Ukupna vred-nost projekta je 77.072 dolara.

Projekat sadrži tri osnovne komponente:

• Obuka osoblja i saradnika Kancelarije putem programa obuke na temu upravljanja EU projektima, prikupljanja sredstava EU, zastupanja i strateškog planiranja koje će pružiti Kancelariji relevantne veštine i znanja kao osnov za kompetentniji rad unutar vla-dinih, nevladnih i privrednih aktera na svim nivoima.

• Mentorska podrška Kance-lariji u razvijanju strateškog pristupa prikupljanju sreds-tava EU, izgradnji partners-tva i finalizaciji strategije Kancelarije za 2014-2017.

• Studijska poseta Briselu, koja bi doprinela izgradnji kapa-citeta Kancelarije za zastu-panja.

Ovim projektom Romi će do-biti jaku instituciju kojoj mogu da se obrate i koja će biti partner ne samo romskoj zajednici, nego i nevladnim organizacijama i institucijama. Štaviše, Kancela-rija za inkluziju Roma će postati poželjan partner novim donato-rima i EU partnerima.

Jovana Davidović


unAPređenje POlOžAjA rOmAU Velikoj Sali skupštine AP Vojvodine 20. februara održan je sastanak na temu „Unapređenje po-

ložaja Roma u Republici Srbiji“. Sastanku su prisustvovali predstavnici republičkih, pokrajinskih i lokalnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija.

Radni deo sastanka bio je podeljen u pet celina: Uvodna reč, Dekada Roma u Republici Srbiji, Sis-tem socijalne zaštite i problem dečijeg prosjačenja, Primeri dobre prakse, Diskusija.

Simbolično održavanje skupa na Svetski dan socijalne pravde ima za cilj da ukaže na činjenicu da se socijalna pravda zasniva na principima unapređenja bor-be protiv siromaštva, promociji prava na rad, jednakosti polova i ostvarivanju jednakih šansi za sve. Ovaj susret je pogodno tlo za predstavljanje aktivnosti, pla-nova, perspektiva, mera i potre-ba institucija i organizacija, kako bi se zajednički vršio uticaj na donošenje sistemskih i održivih rešenja problema romske nacio-nalne zajednice u Srbiji.

romi u institucijama − ključ rešenja problema

Na samom početku prisutni-ma su se obratili Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović, di-rektor Kancelarije za inkluzi-ju Roma AP Vojvodine i Petar Nikolić, predsednik Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine.

Miroslav Vasin je istakao da su u Vojvodini stvoreni svi institu-cionalni uslovi za unapređenje položaja Roma, ali i dalje mno-

gi Romi, opterećeni svojom eg-zistencijom, ne mogu da se pos-vete svom talentu i kreativnosti. Cilj svih institucija i organiza-cija jeste omogućiti Romima da nesmetano svoje kreativne ideje pretvore u stvarnost.

Učesnici sastanka

Položaj roma

„Najveći civilizacijski is-pit je poboljšanje položaja Roma.“

Miroslav Vasin

Foto

: Vla

da V

ojvo

dine


Organizatori sastanka

Položaj romaFo

to: V

lada

Voj

vodi

ne

Direktor Kancelarije za inklu-ziju Roma Duško Jovanović re-kao je da cilj ovog sastanka nije ukazati samo na primere dob-re prakse, nego i na pogreške, koje ne treba osuđivati nego zajednički pronaći način da se one isprave. Kada je u pitanju rešavanje romskih problema najvažnije je da postoje želja i ini-cijativa, kao i dobra koordinacija.

Petar Nikolić, predsednik Save-ta za integraciju Roma, označio je ovaj sastanak kao dokaz da romska zajednica nije sama u rešavanju svojih problema i do-dao da siromaštvo Romima ne sme biti opravdanje za neobra-

zovanost, nego motiv za obrazo-vanje.

dekada roma u republici Srbiji

Dekada Roma je međunarodna inicijativa, u okviru koje su se vlade Centralne i Jugoistočne Evrope obavezale da regional-no rade na unapređivanju so-cijalno-ekonomskog statusa i inkluziji Roma. Cilj Dekade je unapređenje položaja Roma, vidljivo i merljivo izveštavanje o postignutom napretku. Prioritet-ne oblasti Dekade su obrazovan-je, zapošljavanje, zdravlje i stano-vanje.

Zamenik direktora Kacelari-je za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije Drago-ljub Acković govoreći o Dekadi Roma istakao je potrebu da se

ona produži. Pored svih mana i nedostataka, ona je važna jer je donela Romima saznanje da nisu sami. Ono na čemu treba radi-ti jeste monitoring Dekade, tj. utvrđivanje koliko je sredstava namenjenih Romima stiglo do krajnjih korisnika.

Nenad Vasić predstavio je aktivnosti Saveta za integraci-ju Roma u Republici Srbiji. Je-dna od važnih oblasti na koju je ovaj Savet orijentisan jeste zapošlajvanje Roma, tj. praćenje sprovođenja afirmativnih akci-ja u praksi. Predlog Saveta je i raspisivanje posebnih konkursa za Rome, kao i donošenje konk-retnog dokumenta kojim bi se podstaklo zapošljavanje. Plan Saveta je i pokretanje sajta, koji bi omogućio monitoring Dekade Roma u Srbiji, jer bi se na njemu predstavili svi projekti, njihova evaluacija i preporuke koje su dobili.

Zamenik predsednika Nacio-nalnog Saveta romske nacional-ne manjine, Dragan Vasiljković rekao je da je Republika Srbi-

„Najveći problem Roma jeste što nas nema u sistemu, što nismo na vreme shvatili potrebu da se uključimo u rad institucija. Svaku diskriminaciju možemo pobediti jedino uključivanjem u sistem. Snaga sistema je iznad svega. “

Petar Nikolić

„Romi su savest čove-čanstva.“

Duško Jovanović


Položaj romaFo

to: V

lada

Voj

vodi

ne

ja u toku Dekade Roma naj-manje postigla od svih država jugoistočne Evrope i istakao da je ono što nedostaje zajednički napor svih institucija, kao i di-rektno učešće Roma.

dečije prosjačenje

Pored toga, značajna oblast o kojoj se raspravljalo je i pitanje dečijeg prosjačenja. Procena or-gana, ustanova i civilnog društva je da su prevalentni faktori rizika dečijeg prosjačenja pripadnost

romskoj zajednici, prinuda deteta na prosjačenje od strane organi-zovane grupe, uticaj siromaštva, kao i odsustvo roditeljskog sta-ranja. Prisutni su se takođe složili u činjenici da bi rešenje ovog problema trebalo tražiti na lokalnom nivou, kao i da bi ins-tutucije, pre svega Centar za so-cijani rad, trebalo da budu servis koji će ukazati na propuste ne-savesnih roditelja i pozvati ih na odgovornost. Dečije prosjačenje jedan je od glavnih razloga zbog kojih 5% romske dece nikada ne

upiše osnovne škole, a 15% upi-sanih ih napusti.

Primeri dobre prakse

Kao primeri dobre prakse predstavljeni su Sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci Grada Kragujevca, Centar za ekonoms-ko osnaživanje Roma iz Sremske Mitrovice, kao i Centar za proiz-vodnju znanja i veština iz Novog Sada.

D.J.


šAnSA zA rOmkinjeKancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine potpisala je još je-

dan donatorski ugovor. U pitanju je jednogodišnji ugovor sa Am-basadom Kraljevine Norveške za projekat „Poboljšanje zapošlji-vosti Romkinja u pet opština u AP Vojvodini“. Ukupna vrednost projekta je 60.000 evra. Partner Kancelariji za inkluziju Roma na ovom projektu je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Sprovođenje projekta počeće u martu te-kuće godine.

norveška ambasada - podrška razvoju

zapadnog Balkana

Norveška ambasada ima dve grant šeme koje predstavljaju suštinski deo podrške razvo-ju Zapadnog Balkana. Jedna od njih je Fond Ambasade, čija su sredstva predviđena za ravoj civilnog društva i lo-kalne zajednice u Srbiji, Ma-kedoniji i Crnoj Gori. Fond Ambasade je otvoren preko cele godine za inicijative koje obično traju do godinu dana i čiji iznos ne prelazi 100.000 evra. Prioritet imaju projek-ti antikorupcije i vladavine prava, reforme sektora bez-bednosti i lokalne odbrane, pitanja energije, životnih us-lova i klime, inkluzije i rasta na lokalnom nivou.

Prijem u Ambasadi Norveške

Projekti

Ideja za pisanje ovog projek-ta javila se nakon uspešno spro-vedenog projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Voj-vodini“, finansiranog od strane Evropske Unije, kroz RSEDP II program, kojim je otvoreno 20 firmi u Vojvodini.

Prioritet za opštine predstavlja sistematizovano radno mesto Koordinatora za romska pitanja, kao i to koliko je dosadašnja saradnja sa Kancelarijom bila uspešna. Osim toga važna je i činjenica da li je lokalna samoup-rava donela Lokalne akcione pla-nove za unapredjenje položaja Roma i da li izdvaja sredstva iz budžeta za njihovu implementa-ciju. Naravno, najveću prednost imaće one opštine u kojima živi

veliki broj pripadnika romske populacije.

Bolji uslovi života

Novim projektom predviđena je socijalna inkluzija Romkinja u Vojvodini, čime se doprinosi boljim uslovima njihovog života i rada. Planiraju se radionice za jačanje kapaciteta u procesu pos-lovanja na temu računovodstva i finansija, pravnih regulativa, administrativnih obaveza i mar-ketinga. Radionicama mogu prisustvovati sve zainteresova-ne Romkinje. Takođe će im biti pružena podrška za konkurs za samozapošljavanje kroz men-torsku i tehničku pomoć. Biće otvoreno deset firmi, a za lakši

početak poslovanja predviđena je kupovina neophodne opreme. Predviđena su dva okrugla stola sa predstavnicima relevantnih institucija koje će biti uključene u proces donošenja odluka.

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


nOVi PrOjekAt – reciklAžni centArU opštini Žabalj do kraja aprila biće otvoren reciklažni centar za sakupljanje, otkup i preradu se-

kundarnih sirovina. U pitanju je projekat „Inicijativa za lokalno odlučivanje“, u vrednosti od 103 hiljade dolara, koji će zajednički realizovati Opština Žabalj, Romski privredni centar Vojvodine, Ins-titut za otvoreno društvo iz Mađarske i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine. Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte obezbedio 67 hiljada dolara, a 36 hiljada dolara su obezbedile Opština Žabalj i Kancelarija za inkluziju Roma.

U okviru projekta planirano je da u Vojvodini budu otvorene četiri sabirne stanice, u kojima će se sekundarne sirovine sakupljati i otkupljivati, u saradnji sa lokalnim samoupravama, privrednim subjek-tima i neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina.

Vlada AP Vojvodine - lider u poboljšanju položaja roma

Potpisivanju ugovora o realiza-ciji tog projekta, prisustvovao je pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je re-kao da je otvaranje reciklažnog centra u Žablju još jedan od po-

kazatelja da je Vlada AP Voj-vodine regionalni lider kada je reč o projektima koji doprinose poboljšanju položaja romske na-cionalne zajednice.

„Ovaj projekt je višestruko značajan. Osim što će podstaći zapošljavanje Roma koji se ug-lavnom bave sakupljanjem se-kundarnih sirovina, istovremeno će doprineti i povećanju svesti građana o značaju zaštite životne sredine i uvesti evropski sistem vrednosti u oblasti reciklaže ot-pada“, rekao je sekretar Vasin, dodavši da je projekt u skladu sa obavezom Srbije da u okviru pregovora sa Evropskom uni-jom značajnu pažnju posve-

ti rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine.

Projekat od višestrukog značaja

Direktor Kancelarije za ink-luziju Roma Duško Jovanović naveo je da je prostor za otva-ranje centra obezbedila Opština Žabalj, dok je regionalni part-ner obezbedio 67 hiljada dola-ra za nabavku opreme. Prema Jovanovićevim rečima, plan je da u prvoj fazi realizacije projekata bude zaposleno deset lica, a da se do kraja godine umreži preko pe-deset lica romske nacionalnosti, odnosno neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina.

Učesnici sastanka

ProjektiFo

to: A

rhiv

a Ka

ncel

arije


Potpisivanje ugovora

Projekti

„Činjenica je da u Srbiji pos-toji veliki broj neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, i da su to najvećim delom pripa-dnici romske nacionalnosti. Naš zadatak je da kroz ovaj centar ani-miramo te ljude, da ih umrežimo

i formalizujemo njihov rad“, na-veo je Duško Jovanović, dodavši da je jedan od ciljeva da se kroz rad centra obezbede sredstva za obrazovanje i dalje zapošljavanje pripadnika romske nacionalne zajednice.

Opština žabalj pouzdan partner romske zajednice

Opština Žabalj još jednom je pokazala spremnost da sarađuje sa romskom nacionalnom za-jednicom, kao i da pruži punu podršku procesu unapređenja položaja Roma.U ovoj opštini je osnovana i prva romska zemljoradnička zadruga, kao i prva lokalna Kancelarija za ink-luziju Roma.

Predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, rekao je da je ot-varanje reciklažnog centra, jedan u nizu uspešnih projekata koje ta opština realizuje u saradnji sa pokrajinskom Vladom. „Za našu opštinu taj projekat je ve-oma značajan, jer će omogućiti zapošljavanje naših sugrađana, ali i povećati svest građana o potrebi zaštite životne sredine“, rekao je Božić.

D.J.

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ijeFo

to: A

rhiv

a Ka

ncel

arije


Predstavnici hrvatskog grada Vinkovaca posetili su Kance-lariju za inkluziju Roma. Cilj posete bio je dogovor povodom zajedničkog učešća na konkur-su za projekte prekogranične saradnje. Hrvatsku delegaciju činili su predstavnici Zavoda za zapošljavanje područne jedinice Vinkovci, predstavnici Razvoj-ne agencije grada Vinkovaca,

kao i predstavnici drugih grad-skih institucija.

Domaćini su pored direktora Kancelarije za inkluziju Roma Duška Jovanovića bile i Slavica Denić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu zapošlja-vanje i ravnopravnost polova i Rada Mitrović, direktorica Po-krajinskog zavoda za socijalnu zaštitu.

nAjAVA PrOjektA PrekOgrAniČne SArAdnje

Učesnici sastanka

Projekti

Na samom početku direktor Kancelarije za inkluziju Roma predstavio je rad Kancelarije, ali i stanje u kome se romska popula-cija trenutno nalazi u Vojvodini. Potom su predstavnici hrvatske delagacije, svako u svom dome-nu, govorili o položaju Roma u njihovom gradu.

„Cilj današnjeg sastanka je umrežavanje. Međuregionalna sara-dnje je nešto na čemu EU danas insistira. Projekti prekogranične saradnje su važni za zemlje u regionu, kao prevashodno razmena iskustava. Oni su zapravo novo sprovođenje programa i projeka-ta koji su već dali dobre rezultate.

Iskustva i saznanja do kojih smo došli u radu sa romskom za-jednicom apsolutno su primenljivi na sve ugrožene kategorije stanovništva. To su modeli koji su već pokazali rezultate.

Promocija dijaloga i saradnje jako je važna kada govorimo o protoku novca i kapitala, kao i kada govorimo o razmeni ljudskih resursa i ideja. Kao takva od izuzetnog je značaja za razvoj ne samo Srbije, nego i celog regiona.

Duško Jovanović

mali broj nezaposlenih i socijalno ugroženih roma

Vesna Kovač, rukovodilac odeljenja posredovanja pri Na-cionalnoj službi za zapošljavanje u Vinkovcima, rekla je da se tre-nutno na evidenciji ove službe nalazi samo devet nezaposlenih pripadnika romske populacije, a da su Romi u ovoj opštini zaista dobri preduzetnici. Prema po-dacima kojima raspolaže Ivanka Mandić, rukovodilac odeljenja

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


Radni sastanak

Projekti

informatike i analitike, deset pripadnika romske populacije koristilo je mere aktivne politi-ke zapošljavanja. Milica Benić, direktorica Centra za socijalni rad Vinkovci istakla je da se na evidenciji ove službe ne nalazi ni jedan pripadnik romske po-pulacije. Do sada su zabeležena tri slučaja, u pitanju su korisnici koji su koristili prava porodične zaštite.

isti problemi sa obe strane

Načelnik područnog odreda Vinkovci Hrvatskog zavoda za zapošljavanje Mario Paljušaj is-takao je da isti problemi, kada je u pitanju sprovođenje projeka-ta samozapošljavanja, postoje sa obe strane granice. Prvi problem je svakako održivost novootvore-nih firmi. One nemaju podršku, niti su im otvorena vrata tržišta. Preduzetnici bi se trebali bavi-ti onim što oni najbolje znaju, dakle delatnošću za koju su se opredelili, a sve ostalo bi trebalo da preuzmu institucije. Sa dru-ge strane, Paušalj je istakao da je

broj nezaposlenih u stalnom po-rastu, a to ne mogu da zaustave i spreče samo mere aktivne politi-ke zapošljavanja.

Osnivanje centra za samozapošljavanje

Projektna ideja koju su gos-ti iz Vinkovaca predložili domaćinima jeste osnivanje Cen-tra za samozapošljavanje, po jed-nog na svakoj strani. Aktivnosti tog centra podrazumevale bi or-ganizaciju sajmova zapošljavanja, zatim osnivanje berze zapošljavanja, kao i održavanje radionica za nezaposlene osobe. Otvorena je i mogućnost medija-cije u zapošljavanju, koja podra-

zumeva komunikaciju sa poslo-davcem, jer uglavnom su projekti zapošljavanja orijentisani na ne-zaposlena lica, dok poslodavci

ostaju po strani. U sve aktivnosti centra bile bi uključene isključivo nezaposlene osobe. Možda neće moći svi da se zaposle, ali će ve-liki broj nezaposlenih moći da steknu sjajna iskustva i na taj način upotpune svoju radnu bi-ografiju.

Ovakvom prekograničnom sa-radnjom ostvaruje se razmena znanja i iskustva, a budućim pre-duzetnicima biće otvorena vrata za izvoz svojih proizvoda.

Jovana Davidović

Učesnici sastanka

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


Socijalna zaštita

tim zA SOcijAlnO ukljuČiVAnje i SmAnjenje SirOmAštVAVlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Ka-

binetu potpredsednika Vlade za evropske integracije u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačan-je kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim Ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Danas Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva sprovodi politike socijalnog uključivanja i nalazi se pri Kabinetu Ministra bez portfelja zaduženog ze evropske integracije.

Pitanja socijalnog uključivanja i borbe protiv siromaštva Roma i Romkinja postala su prioritet svih zemalja EU od kada je usvo-jen Okvir za nacionalne strate-gije za Rome 2011. godine, kao i država u procesu pristupanja EU. U Srbiji je postavljen čvrst osnov za održivo unapređenje položaja Roma i Romkinja, posebno u sektorima obrazovanja i zdravst-va. Sledeći korak ka unapređenju socijalnog uključivanja i smanje-nja siromaštva Roma i Romkinja jeste fokus ka podizanju stepena delotvornosti usvojenih mera i bolje ih povezati sa dostupnim i budućim izvorima finansiranja, uključujući i donatorska sredstva. Od važnosti je i da strateška do-kumenta Vlade Republike Srbije i Evropske komisije za programi-ranje finansijske pomoći sadrže mere za unapređenje položaja Roma i Romkinja.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Re-publike Srbije aktivno učestvuje u radu šest pregovaračkih grupa u procesu pregovora o članstvu u EU, od kojih je poglavlje 23 us-mereno na reforme pravosuđa i osnovnih prava. U okviru pog-lavlja 23 tema pregovora će biti i socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS.

Socijalno uključivanje roma i romkinja

Tim za socijalno uključivanje je 18. juna 2013. godine organizo-vao, u saradnji sa Evropskom ko-misijom i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, drugi po redu Se-minar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u RS, kao nas-tavak procesa koji je započet u junu 2011. godine. Ovaj događaj je organizovan u trenutku kada unapređenje položaja Roma i Romkinja ima veliki značaj na evropskom kontinentu kao i za sve zemlje kandidate i potenci-jalne kandidate. Dobro je da je ova tema od značaja za EU, jer to osigurava da će EU pružati veću pažnju i podršku unapređenju položaja Roma i Romkinja u Sr-biji.

Od izuzetne je važnosti činjenica da su pitanja socijal-nog uključivanja i borbe protiv siromaštva Roma i Romkinja do-bila veći značaj u okviru Evrops-ke unije, kao i u celoj Evropi pos-lednjih godina. S tim u vezi, kao i države članice EU, i države u procesu pristupanja EU treba da pruže doprinos definisanju jas-nih i ambicioznih ciljeva u ob-lasti zapošljavanja, obrazovanja i smanjenja siromaštva ugroženih

grupa stanovništva, naročito Roma i Romkinja. Unapređenje socio-ekonomskog položaja Roma u Evropi kontinuirano je politički prioritet još od 2010. godine kada je usvojen Okvir nacionalne stra-tegije za Rome i Romkinje koje su postale prioritet svih zemalja EU. Pitanje unapređivanja položaja romske populacije prepoznato je u dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta (EU okvir za nacionalne strategije za integra-ciju Roma), kao i međunarodnih organizacija poput Saveta Evrope (Strazburška deklaracija o Romi-ma).

Analiza unapređenja položaja roma

na lokalnom nivou

Tokom 2013. godine Tim je sp-roveo analizu saradnje i koordi-nacije između mehanizama na-menjenih unapređenju položaja Roma koji već postoje na lokal-nom nivou: zdravstvene medija-torke, pedagoški asistenti, lokal-ni romski koordinatori. Neke od preporuka navedene analize su:

• Usvajanje lokalnih akcionih planova (LAP) u okviru do-kumenata u bilo kojoj oblasti socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, uz obavezno us-vajanje budžeta za njihovu


Socijalna zaštita

primenu u lokalnim samoup-ravama. Ova preporuka se odnosi na lokalne samoup-rave. Potrebno je da svi me-hanizmi, to jest nadležna mi-nistarstva, u opisima poslova svojih zaposlenih obuhvate i rad na ostvarivanju ciljeva postavljenih LAP-om, kako bi se omogućilo neposredno uključivanje u realizaciju pla-niranih programa.

• Formulisanje protokola o saradnji između nosilaca javnih politika socijalnog uključivanja Roma na nacio-nalnom i lokalnom nivou.

• Uspostavljanje protokola o saradnji sa centrima za soci-jalni rad od strane svih insti-tucija u opštinama u kojima deluju mehanizmi za socijal-no uključivanje Roma i Rom-kinja. Centri za socijalni rad se kod svih mehanizama po-javljuju kao ključni akter u rešavanju problema Roma. U tom smislu, treba uspostavi-ti formalnu saradnju između

CSR kao institucije i ostalih nacionalnih i lokalnih meha-nizama.

• Ostvarivanje saradnje između pojedinačnih mehanizama za uključivanje Roma i Romkin-ja u RS: Ministarstvo zdrav-lja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba zasebno da usposta-ve i definišu načine saradnje između zdravstvenih medija-torki i pedagoških asistenata kad je u pitanju praćenje zd-ravstvenog stanja i potreba školske dece. Edukacija ro-ditelja da podrže školovanje svoje dece zahteva zajednički rad pedagoških asistenata i koordinatora za romska pi-tanja, te je neophodno da ga Ministarstvo prosvete, lokal-ne samouprave i Kancelarija za ljudska i manjinska prava usaglase. Saradnja Nacional-ne službe za zapošljavanje i pedagoških asistenata daje dobre rezultate kad je u pi-tanju identifikovanje Roma

koji nisu završili osnovno školovanje i njihovo motivi-sanje da ga završe. Takođe, saradnja NSZ sa koordina-torom za romska pitanja je od koristi u bržem nalaženju Roma koji su zainteresova-ni za učešće u programima NSZ.

• Uspostavljanje integrisanih usluga tržišta rada i usluga socijalne zaštite. Trebalo bi pospešiti već započetu sara-dnju između CSZ i NSZ na pružanju integrisanih soci-jalnih usluga kada je reč o radno sposobnim Romima – primaocima novčane socijal-ne pomoći, da bi se podstak-lo dalje zapošljavanje Roma.

Romi su jedna od najugrože-nijih društvenih grupa u Srbi-ji i samo kroz udruženi napor celog društva može se unapre-diti njihov položaj, kako bis-mo smanjili nejednakosti koje postoje između Roma i ostatka stanovništva.

Mirjana Maksimović


Na sastanku su predstavljeni najznačajniji rezultati rada Pokra-jinskog zavoda sa stručnim radnici-ma u centrima za socijalni rad u pro-tekloj 2013. godina, a predstavljen je i plan stručne podrške Pokrajinskog zavoda za 2014. godinu.

Podrška supervizorima

Stručnu podršku supervizorima u centrima za socijalni rad, Pokrajinski zavod pruža od 2010. godine. Tokom 2013. godine održano je 20 grupnih supervizija, kojima su obuhvaćeni supervizori iz svih centara za soci-jalni rad na teritoriji Pokrajine. Ovi grupni sastanci imaju edukativnu i podržavajuću funkciju, a supervizori se kroz ovakav način rada osposob-ljavaju da planiraju i realizuju grupne sastanke, da vode grupu, osmišljavaju teme, vežbe, kreiraju studije slučaja, vode i učestvuju u diskusiji, dono-se zaključke, reflektuju, rezimiraju, daju povratnu informaciju. Takođe, supervizorima se pruža mogućnost da “ventiliraju”, da svoje probleme u radu i međuljudskim odnosima po-dele sa grupom i svojim kolegama.

Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu nastaviće i u 2014. godini da pruža stručnu podršku supervi-zorima u centrima za socijalni rad učešćem na grupnim supervizijama kao i okruglim stolovima i eduka-cijama bez provere znanja u orga-nizaciji samih superivizora. Osim toga, stručna podrška supervizorima pružaće se kroz individualne kon-

sultacije i povremene stručne pose-te centru za socijalni rad po potrebi supervizora.

Podrška stručnim saradnicima

U toku 2013. godine Pokrajinski zavod pružao je stručnu podršku i stručnim radnicima u centrima za socijalni rad u AP Vojvodini na rad-nom mestu voditelja slučaja. Tokom prethodne godine održano je 15 edukativnih radionica na tri različite teme iz oblasti zaštite dece, odraslih i starih i iz oblasti unapređenja orga-nizacije rada u centrima za socijalni rad. Edukativnim radionicama pri-sustvovalo je ukupno 208 voditelja slučaja i drugih stručnih radnika iz 41 centra za socijalni rad u AP Voj-vodini. Teme edukativnih radionica bile su: Porodice u riziku od izdva-janja dece, Nivoi i značaj planiranja, prepoznavanje vrednosti i važne uloge planiranja, plan usluga i Upravljanje vremenom u procesu vođenja slučaja.

Planom rada Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu za 2014. godinu predviđeno je da se stručne podrška voditeljima slučaja u centrima za socijalni rad pruža kroz: učešće na konferencijama slučaja, organizo-vanje stručnih i konsultativnih sasta-naka sa voditeljima slučaja i drugim stručnim radnicima a na predlog Pokrajinskog sekretarijata, inspekci-je ili samog centra, davanje odgovora na stručna pitanja i dileme u vezi pri-mene metode vođenja slučaja ili pri-

mene Pravilnika o organizaciji, nor-mativima i standardima rada u CSR. Takođe, Pokrajinski zavod pružaće stručnu podršku voditeljima slučaja u iniciranju i organizovanju okruglih stolava, tribina i edukacija bez pro-vere znanja, a na teme od značaja za svakodnevni rad stručnih radnika.

Stručni i tematski sastanci

Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu je podržao inicijativu prav-nika iz centara za socijalni rad za organizovanjem stručnih i temats-kih sastanaka. U 2013. godini orga-nizovana su 4 sastanka pravnika čiji su domaćini bili: CSR Novi Bečej, CSR Žabalj i Titel, CSR Bački Petro-vac i CSR Žitište. Teme skupova su bile: Starateljska zaštita odraslih lica, Starateljstvo nad maloletnim licima, Lišenje roditeljskog prava, Otvorena pitanja i problemi u radu.

Početkom ove godine, Pokrajinski zavod izvršio je anketiranje pravni-ka u centrima za socijalni rad, a radi prikupljanja podataka o potrebama pravnika za stručnom podrškom. U skladu sa ispitanim potrebama, u 2014. godini, Pokrajinski zavod nastaviće da pruža stručnu podršku pravnicima u centrima za socijal-ni rad kroz organizovanje stručnih skupova na teme po izboru samih stručnih radnika u centrima, a koje su relevantne za njihov svakodnevni rad i unapređenje stručnog rada u centrima za socijalni rad.

Maja Dumnić

Socijalna zaštita

SumirAni rezultAti i PredStAVljeni PlAnOViPokrajinski zavod za socijalnu zaštitu 20.02.2014. godine organizovao je sastanak za direktore

centara za socijalni rad u AP Vojvodini. Stručni skup otvorili su ispred Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Tomislav Bogunović, kao i direktorka Pokrajinskog zavo-da Rada Mitrović.


Obrazovanje

glASAm zA PAmetnO OdrAStAnjeProjekat „Pametno odrastanje“ udruženja „InterArt“ promovisan je 28. februara na Sajmu knjiga

i obrazovanja „Putokazi“ na Novosadskom sajmu. U pitanju je nacionalni projekat usmeren na kre-ativni razvoj mlade generacije.

Tom prilikom je deset najboljih romskih učenika dobilo je vaučere za „Đački planer“, mali ro-kovnik pomoću kog će učenici na najbolji način organizovati svoje vreme i obaveze. Osim romskim učenicima, vaučeri su dodeljeni u najuspešnijim učenicima iz svih novosadskih osnovnih škola, kao i najuspešnijim mališanima iz Dečijeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici.

Cilj projekta „Pametno odras-tanje“ je pomeranje dece sa ulice ka porodici. Dete ne može posta-ti izvrstan čovek ukoliko mu od-rasli u tome ne pomognu.

„Pametno odrastanje“ je nemoguće zamisliti bez pravih vaspitača. S tim u vezi na Projek-tu učestvuju studenti i nastav-no osoblje sa Visoke škole stru-kovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

Projekat se sastoji iz niza mani-festacija i akcija, koje su bazirane

na negovanju porodičnih vred-nosti, ali i na podsticanju razvoja profesionalnih vrednosti.

Početkom ove godine započeta je akcija „Izuzetni direktori za izuzetnu decu Novog Sada“. Na dan Svetog Save, 27. janu-ara, održan je seminar „PR promoteri znanja i veština za 21. vek“.

BABY eXit

BABY EXIT se održava u kon-tinutietu od 2001. godine. Svake godine sa različitom temom. Ove godine to je Pametno odrastan-je.

Trinaesti po redu, Festival op-timizma, održaće se ove godine 17. i 18. maja 2014. na Petrovara-dinskoj tvrđavi. Najavljeno je tri

hiljade učesnika i četrdeset hilja-da posetilaca. Posetu su najavile i sve velike medijske kuće.

Finansiranje projekata omo-gućavaju brojni privredni subjekti i pojedinci. Ono što ne-dostaje jeste veća podrška ins-titucija, a one su upravo te ko-jima omogućavanje pametnog obrazovanja treba da bude pri-marni cilj.

Jovana Davidović

đački rokovnik – alat za 21. vek

Napravljen da u potpunos-ti opravda u svetu odraslih dobro poznatu izreku: Orga-nizacija je ključ uspeha. To je prvi profesionalni rokovnik, a ujedno i dnevnik odrastanja. Osim đačkih i drugih obave-za đaci u njega mogu beležiti svoje putovanja, pročitane knjige, zanimljive događaje i doživljaje.

„Pametno odrastanje je sva-kako jedna od najlepših tema o kojima bi se moglo govori-ti na otvaranju Sajma knjiga i obrazovanja Putokazi. Zada-tak svih nas odraslih bi trebao da bude obezbeđivanje vedri-jeg, pametnijeg i bezbednijeg detinjstva za našu decu. Ono mora da bude u fokusu jav-nosti, s obzirom na sve okol-nosti u kojima današnja deca odrastaju“

Sanja Danilović, menadžer

Promocija projekta

O interArtu

Udruženje InterArt je osno-vano 2004. godine kao samos-talno i neprofitno udruženje, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja alterna-tivnog obrazovanja, održivog razvoja, naučno-tehničkog razvoja, medijskog i kultur-nog delovanja, integracija u sistem EU i sistema zaštite životne sredine. Najvažniji projekti udruženja su: Baby Exit, Đački Oskar, Svet baj-ki, Kulturni vremeplov, Đački planer, Za lepši grad koji voli-mo, Čigra.

InterArt okuplja kreativne, obrazovane, ambiciozne mla-de ljude, koji svojim timskim radom ostvaruju ciljeve ove organizacije

Izvo

r: In

tern

et


međunArOdni dAn SeĆAnjA nA žrtVe HOlOkAuStASvake godine 27. januara obeležava se Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. To je dan

sećanja na sve žrtve nacističkog režima tokom Drugog svetskog rata. Tragediju miliona nedužnih ne možemo izbrisati, ali sećanje na njih ne sme izbledeti. Ono mora trajati kao opomena i podsetnik da se takav zločin više nikada ne ponovi.

„Tragedija nastala kao pos-ledica Holokausta se ne može izbrisati. Mora biti zapamćena sa sramom i strahom dokle god ljudsko sećanje bude pos-tojalo. Samo ako se sećamo, onda možemo odati prikla-dnu počast žrtvama. Milioni nedužnih Jevreja i pripadnika drugih manjina ubijani su na nezamislive, varvarske načine. Nikada ne smemo zaboraviti te muškarce, žene i decu, niti njihovu agoniju.“

Generalni sekretar UN-a Kofi Annan,

27. januar 2006.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine od strane Ujedinjenih nacija, a u spomen na 27. januar 1945. godine kada su trupe Crvene armije oslobodile logor smrti „Aušvic-Birkenau“.

Rezolucija UN-a kojom je us-tanovljen ovaj dan apeluje na sve države članice da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, čime se želi pokazati odlučnost da se pomogne u sprečavanju genocida u budućnosti.

U Nemačkoj, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokaus-

ta, obeležava se kao memorijal-ni nacionalni praznik nazvan Dan sećanja na žrtve nacional-socijalizma. Praznikom ga je proglasio federalni predsednik Roman Hercog, 3. januara 1996. godine.

Tokom Drugog svetskog rata u evropskim zemljama život je iz-gubilo oko 53 miliona ljudi. Pre-ma gorkim sećanjima bio je to jedan od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva. Holokaust je sa sobom odneo 6 milona, a Aušvicu 1, 5 milion žrtava.

Srbija odala počast žrtvama Holokausta

Dan sećanja na žrtve holoka-usta obležava se u Srbiji od 2006. godine. Ovogodišnja centralna državna komemorativna cere-monija održana je kod Spomeni-ka žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u

okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Sta-rom sajmištu.

Centralnoj državnoj ceremo-niji odavanja počasti prisust-vovali su preživeli iz Holokaus-ta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Dru-gom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta romske na-cionalne manjine, ministri Vla-de Srbije, predstavnici Grada Be-ograda, veliki broj predstavnika diplomatskog kora, udruženja i građana.

Povodom Međunarodnog dana sećanja žrtava Holokausta, u Istorijskom arhivu Beograda otvorena je izložba „Beogradski Jevreji – Život i Holokaust”.

U Beogradu je takođe održa-na i Prva međunarodna kon-ferencija pod nazivom „Holo-kaust nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu“ u organizaciji Fakulte-ta za poslovne studije i pravo i Fakulteta za strateški i operati-vni menadžment Univerziteta Union – Nikola Tesla. Skupu je prisustvovalo oko 80 učesnika, predstavnika vladinih i nevla-dinih organizacija, nacionalnih manjina, profesori i studenti, ali i strani predavači iz Hrvats-ke, Izraela, Bosne i Hercegovi-ne, Ruske Federacije. Predse-dnik naučnog odbora prof. dr

„Prisećanje ne sme pres-tati – ono takođe mora biti upozorenje budućim gene-racijama da budu na opre-zu. Zato je veoma bitno naći pravi način koji će biti efekti-van, koji će iskazivati žaljenje za patnje i gubitke, a biti posvećen sećanju na žrtve, što će pomoći sprečavanju ponavljanja zločina“.

Roman Hercog

istorija


Života Radosavljević je u svom izlaganju istakao da je cilj sku-pa da bude osvetljeno pitanje žrtava u Drugom svetskom ratu, pre svega Srba, Jevreja i Roma i da se dođe do novih naučnih činjenica. Kako je do-dao, budućim generacijama treba da se prenese činjenica da zločin poput Holokausta ni-kada ne sme da se ponovi u is-toriji, a time se daje konkretan doprinos pomirenju na pros-toru bivše Jugoslavije. Tokom konferencije je ocenjeno da se o problemu Holokausta u Srbiji ne vodi dovoljno računa, zbog čega je jedan od ciljeva skupa da bude napravljena baza učesnika

i aktera, koji svedočenjima i naučnim informacijama mogu da doprinesu u rasvetljavan-ju tog složenog problema. Konferencija je propraćena autentičnom izložbom fotog-rafija pod nazivom „Holokaust nad Srbima, Jevrejima i Romi-ma u Drugom svetskom ratu“, autora Bajrama Halitija.

Predsednik Skupštine grada Novog Sada, Siniša Sević, po-vodom obeležavanja Međuna-rodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, položio je cveće na spomenik na Jevrejskom groblju. Pored predsednika novosads-ke Skupštine, venac su položili i predstavnici Jevrejske opštine.

„Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta je dan kada svi treba da se setimo nevinih žrtava nacističkog terora i pokušaja nacista da naprave, kako su oni to govo-rili, čistu naciju. Bitno je da shvatimo da nema malih, sit-nih i beznačajnih diskrimina-cija, da ne postoje bezazlene diskriminacije i da su svaka diskriminacija, nepoštovanje različitosti, omalovažavanje i nipodaštavanje vrlo opasni. Za nas ne postoje male i be-zazlene disrkiminacije i na svaku diskriminaciju ćemo vrlo oštro odgovoriti“.

Siniša Sević

istorija

Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu

Izvo

r: In

tern

et


istorija

Pisma logorašice

Pisma Hilde Dajč nude redak i dirljiv uvid u uslo-ve u Jevrejskom logoru na Sajmištu, izmedu decembra 1941. i maja 1942. Hilda Dajč je rođena 1922. u imuć-noj aškenaskoj porodici koju su sačinjavali njeni roditel-ji, Emil i Augusta i mlađi brat Hans. Pre rata, pošto je maturirala u gimnaziji kao jedna od najboljih u svojoj generaciji, Hilda se upisa-la na studije arhitekture, na Beogradskom univerzitetu. Pošto su, u okupiranoj Srbi-ji, studije prekinute, Hilda je volontirala kao medicinska sestra u Jevrejskoj bolnici u Beogradu. Decembra 1941, Hilda se, protivno željama svoje porodice, dobrovoljno prijavila da ode u logor i na-stavi da vrši dužnosti medi-cinske sestre među, kako je sama izjavila, „ljudima koji-ma je potrebna pomoć“.

Četvrto pismo upućeno je Mirjani Petrović, Hildi-noj školskoj drugarici. Pis-ma je krijumčarilo jevrejsko bolničko osoblje, koje je re-dovno posećivalo logor. Ovo je poslednje sačuvano Hildino pismo, napisano početkom februara 1942.

„Mila moja,Svim filozofiranjima je kraj

na žičanoj ogradi i realnost kakvu vi van nje ne možete

ni izdaleka da zamislite jer biste od bola urlali - pruža se u potpunosti. Ta realnost je nenadmašna, naša beda ogromna, sve fraze o jačini duha padaju pred suzama od gladi i zime; sve nade o skorom izlasku gube se pred jednoličnom perspektivom pasivnog bivstvovanja koje ni po čemu na svetu ne liči na život. To nije ni ironi-ja života. To je njegova naj-dublja tragedija. Možemo da izdržimo ne zato što smo jaki, nego stoga što nismo svakog trenutka svesni svoje beskrajne mizerije u pogle-du svega, svega sto sačinjava naš život.

Već smo tu skoro devet ne-delja i još sam pomalo pis-mena, jos umem pomalo da mislim. Svako veče, bez izu-zetka, čitam tvoja i Nadina pisma i to mi je jedini tre-nutak kada sam nešto dru-go, ne samo Lagerinsasse (logorašica). Robija je zlato prema ovome, mi ne znamo ni zašto, ni na što, ni na koli-ko smo osuđeni. Sve na sve-tu je divno, i najbednija eg-zistencija van logora, a ovo je inkarnacija sviju zala. Svi postajemo zli jer smo glad-ni, svi postajemo zajedljivi i brojimo jedan drugom za-logaje, svi su očajni - a ipak se niko ne ubija, jer smo svi skupa jedna masa životinja koju prezirem. Mrzim nas sve jer smo svi jednako pro-pali.

Blizu smo sveta, a tako udaljeni od svih. Ni sa kim nemamo veze, život svakog pojedinca napolju teče isto tako dalje, kao da se pola kilometra dalje ne odigra-va klanica šest hiljada ne-vinih. Svi smo jednaki po svome kukavičluku i vi i mi. Dosta!

Ja ipak nisam takav ne-junak kao što bi po ovome mogla da sudiš. Podnosim sve što mene pogađa lako, bezbolno. Ali ta okolina. To je ono što me nervira. Lju-di mi idu na živce. Ni glad od koje plačeš, ni zima pri kojoj ti se voda u časi i krv u žilama sledi, ni smrad latrina, ni košava, ništa nije tako odvratno kao gomila koja zaslužuje sažaljenje, a ti joj ne možes pomoći, nego se staviti iznad nje i prezreti je. Zašto taj svet govori uvek samo o ono-me što vređa njegova creva i ostale organe vrlo cenje-nog kadavera. Pre neki dan smo uređivali leševe, bilo ih je 27, u turskom paviljo-nu, i to sve u front. Meni ništa više nije odvratno, ni moj prljavi posao. Sve bi se moglo samo kad bi se znalo ono što se ne može saznati – kada će se otvoriti kapi-je milosti. Kakve li namere imaju sa nama? U stalnoj smo napetosti: hoće li nas streljati, dići u zrak, trans-portovati u Poljsku? To je sve sporedno! Sadašnjost


istorija

samo treba preskočiti, nije nimalo prijatna, nimalo.

Sada je pola tri, dežuram celu noć u ambulanti (sva-ku četvrtu noć) u paviljonu kašlju u horu i čuje se klo-paranje kiše sa krova. Ovde u ambulanti puši se furuna dozlaboga, ali ko se dima ne nadimi…

Ovo je moj najuzbudljivi-ji dan u logoru. Želeti nešto toliko pa da se to ispuni više je nego sreća. Možda ćemo se jednom živi izvući odav-de u jedan srećniji život, jer to tako strašno, mada već malokrvno želimo.

Mirjana, moja draga, mi smo roblje zarobljeno, mno-go manje još od toga, mi nismo ni koliko gubavci, mi

smo jedna prezrena i glad-na horda, a kad i pored toga čovek ugleda malo života, a to si ti, oseti toliko novih životnih sokova da struje u njemu. Samo da, ovo večno samo – otrgnuti se posle toga od života toliko je bolno i gorko da ni more suza pro-livenih nije dovoljno merilo. Kako mi je tek sada teško. Plačem i svi se smeju: „Zar ti koja vučes kao muškarac smeš da plačeš kao senti-mentalna šiparica!“

Ali šta ću kad mi je tako grozno teško pri duši. To je refren koji celu noć ponav-ljam. Znam da nema izg-leda da ćemo skoro izaći, a napolju ste ti i Nada, jedino što me vezuje za Beograd

koji po nekoj neshvatljivoj kontradikciji istovremeno strašno mrzim i strašno vo-lim. Ti ne znaš, kao što ni ja nisam znala, šta to znači biti ovde. Želim ti da nikad ne saznaš. Već kao dete bo-jala sam se da me ne zako-paju živu. I ovo je neka vrsta prividne smrti. Hoće li pos-le nje biti nekog vaskrsenja? Nisam nikad toliko mislila na vas dve kao sada. Stalno razgovaram sa vama i želim da vas vidim jer ste vi za mene onaj „izgubljeni raj“.

Ljubi vas vaša logorka“

Izvor: http://www.open.ac.uk/socialsciences/sem-

lin/sr/hilda-dajc.php

Jovana Davidović

Izvo

r: In

tern

et


žiVeO je zA SVOj nArOdŽiveo je i radio za svoj narod, za njegovu svetliju budućnost, emancipaciju i integraciju. Iako ga

je smrt prerano uzela, iza sebe je ostavio bogat i raznolik stvaralački opus. To bogastvo nasledila je romska nacionalna zajednica, kojoj je čitav svoj životni i radni vek i bio posvećen.

Poznati romi

Trifun Dimić rođen je u malom vojvođanskom mestu, Gospo-đinci, 29. februara 1956. godine.

Među prvima započeo je čuvanje od zaborava narod-nog blaga Roma. Vredno je sa-kupljao i beležio dela usmenog romskog stvaralaštva. Kao re-zultat toga, 1979. godine, obja-vio je dve knji-ge: zbirku pesama „Dolazeći sa vašara“ i „Kletve, zakletve i blagoslovi Roma“. U izdanju Matice romske, 1986. godine, objavio je i zbirke pesa-ma „Narodna romska poezija“ i „Vreme samoće“.

Pored romskog usmenog stvaralaštva interesovalo ga je

i duhovno stvaralaštvo. U izdanju Društva Vojvo-dine za jezik, književnost i kulturu Roma objavio je 1987. godine prevod „Pesme nad pesmama“ iz „Starog zaveta“, a potom 1991. godine i prvi pre-vod „Novog zaveta“, da bi 1997. godine objavio i pre-vod Biblijskog petoknjižja. Preveo je i crkvenu knjigu „Službenik“, zahvaljujući kome se 1993. godine po prvi put u svetu održala Liturgija na romskom je-ziku u Sabornoj crkvi u Novom Sadu. Na romski jezik preveo

je i muslimansku versku knjigu „Kuran“, ali je to ostalo neobjav-ljeno.

Trifun Dimić

Izvo

r: In

tern

et

Izvo

r: In

tern

et


Bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopi-sa „Romologija“ koji je od 1989. godine izlazio na srpskom i romskom jeziku. Ovaj časopis podsticao je umetničko stvaralaštvo Roma i objav-ljivao originalne književne tekstove romskih pisaca, za-tim priloge iz sociologije, etnografije i folklora Roma. Časopis je pratio i aktuelna zbivanja u kulturi Roma, kao i aktuelne probleme roms-ke populacije u Srbiji. Osim toga pokrenuo je i uređivao časopis za romsku kulturu i književnost „Reč Roma“, koji je izlazio od 1994. godine u

izdanju Društva Vojvodine za jezik, književnost i kultu-ru Roma. Iste godine pokre-nuo je i časopis Društva za jezike, književnost i kulturu „Most“ Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine, koji je takođe uređivao.

1996. godine osnovao je Maticu romsku u kojoj je bio

predsednik do svoje smrti.Još jedan od Dimićevih po-

duhvata bio je i rad na polju obrazovanja na maternjem, romskom jeziku. Sačinio je plan i program za nastavni predmet „Jezik i nacionalna kultura Roma“ koji je odob-rila Vlada Srbije, Ministars-tvo za prosvetu 1998. godi-ne, a 2000. godine je objavio je i prvi „Bukvar“ na roms-kom jeziku. Nakon pripre-me udžbenika obučio je i određeni nastavni kadar za izvođenje, tada fakultativne, nastave na romskom jezi-ku. Održavanje fakultativne nastave na romskom jeziku

počelo je 1996. godine u Voj-vodini za 72 učenika, uzrasta od prvog do osmog razreda osnovne škole, u tri odeljenja u Obrovcu i dva odeljenja u Tovariševu. Uz pomoć ove nastave učenici su negova-li svoju kulturu i tradiciju, a ujedno su se pripremali i za uspešnije savladavanje celo-

kupnog gradiva.Pored pomenutih izdanja

objavio je preko stotinu stručnih radova iz oblasti romologije. Takođe je pisao poeziju, prozu, filozofske i istorijske studije.

Osnovni cilj mu je bio da se što više romske dece edukuje da bi se prekinuo začarani krug siromaštva: „Neobrazovani smo zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neobrazo-vani“.

Svoj životni put završio je u Novom Sadu 13. avgus-ta 2001. godine. Iako ga je smrt prerano uzela, za so-bom je ostavio grandiozna dela, kojima je postavio te-melje savremenoj romologi-ji na prostorima nekadašnje Jugoslavije, ali i šire.

Njegovo ime danas sa po-nosom nose ulice u Novom Sadu i Gospođincima, og-ranak Gradske biblioteke Novi Sad u Šangaju i jedna škola u Crnoj Gori. U znak sećanja na velikog stvaraoca svake godine u Novom Sadu održava se i Međunarodni književni festival za decu i omladinu.

Ono što je Trifun Dimić uradio u toku svog života, svi njegovi naslednici zaje-dno nisu uspeli da dostig-nu. Mnogo ideja je ostvario, neke od neostvarenih ostva-rili su njegovi naslednici, ali još uvek mnogo toga nažalost čeka svoju realizaciju.

Aleksandra Mićić

Poznati romi

Trifun Dimić u radnoj sobi

Izvo

r: In

tern

et


likOVnO StVArAnje krOz druženje i igru

Učesnici Likovne kolonije

nVO

U osnovnoj školi „Jan Amoš Komenski“ u Kulpinu održana je Likovna kolonija dece školskog uzrasta u okviru projekta „Dani romske kulture južnobačkog okruga“, koji je finansiralo Minis-tarstvo kulture i informisanja.

Cilj ovog projekta je da deca kroz druženje i igru likovno stvaraju. Zadata tema bila je romski tradicionalni motivi, jer se tako ujedno i afirmiše rom-ska kultura i tradicija. Na likov-noj koloniji učestvovala su deca iz tri opštine: Bački Petrovac, Srbobran i Odžaci.

Likovnu koloniju je realizova-lo Udruženje „Čiriklji“ iz Bačkog

Petrovca uz pomoć slikarke i fo-tografkinje Mine Karadžić, koja je izrazila svoje zadovoljstvo postignutim rezultatima:

„Deca kroz crtež, ako im se zada opuštajuća tema, daju kre-ativne radove, potvrđuju da su jednaki bez obzira na na-cionalnu pripadnost, koja im se rođenjem daje. Umetnost ne priznaje konvencije, nacio-

nalnu i versku pripadnost, ona udružuje i spaja ljude. Tu je da upoznamo sebe i ono što je oko nas.“

Svi radovi sa kolonije biće ob-javljeni na sajtu Mine Karadžić, www.minakaradzic.com, a po-četkom juna biće izloženi u Mu-zejskom kompleksu u Kulpinu, u okviru tradicionalne Likovne kolonije.

Foto

: Min

a Ka

radž

ić


nVO

„Delikatnost procene dečijih likovnih radova ogleda se u uvažavanju rešenja svakog de-teta. Ukoliko se dete suoči sa krutim kriterijumima odras-log pri proceni crteža to nikako neće biti podsticajno za njega. Prilikom crtanja u grupi, naj-bolje je razgovarati sa decom o crtežima, dozvoliti im da nešto

kažu, diskutovati o problemi-ma s kojima se sreću tokom rada, predlagati moguće pute-ve rešenja. Odrasli ne bi smeli nametati svoj estetski ideal niti razvijati atmosferu neprikosno-venosti sopstvenog suda. Treba znati da se i u likovnoj umetnos-ti često sreću različita mišljenja o istim delima. Preporučljivo

je razvijati takvu atmosferu u vrtićima i školama. Samo na taj način dete može dobiti nove impulse za kreativni rad i upor-nost da istraje.“

Metodika likovnog vaspitanja predškolske dece,

dr Bogomil Karlavaris, Jovanka Kelbli,

Miroslava Stanojević

Za upoznavanje i prepozna-vanje likovnog izraza deteta, potrebno je razviti sposobnost spontanog, posmatranja sveta i pojava oko sebe – bez ikak-vih opterećenja ili predrasu-da. Na taj način u sebi razvi-jamo razumevanje za njihova prva viđenja i iskustva, a dete-tu pružamo dragocenu slobo-du iskazivanja. Dete prvi put uočava, otkriva i izražava otk-riveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje i prvi odgovor. Čak i u stal-no ponavljanim pokušajima da naslika nešto, što se nama može činiti kao “ista” priča, uvek se radi o novostečenim veštinama i novom izražavanju unutrašnjeg bića deteta. De-ca svoju sposobnost razvijaju iz prirodnih potencijala svog bića, a kroz spontanu interak-ciju unutrašnjeg sveta i njego-ve spoljašnje okoline. Zato je važno zapamtiti da, iako sva deca imaju sposobnost likov-

nog izražavanja i stvaranja, ono što od njih možemo očekivati je kreativan proces, a manje re-alizovan likovni proizvod. Uz stalnu pomoć i ohrabrenje odraslih deca će biti sposob-na za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Prema nama idu nedodirnuti, još su uticaji okoline neznatni, imaju samo svoj unutrašnji svet, svet koji se stalno dopunjava no-vim iskustvima i učenjem. Taj je svet, priznat ćete, nama po-nekad nerazumljiv, zbunjujući. Na vaspitačima i učiteljima je velika odgovornost da sačuvaju taj unutrašnji svet, a da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem obogati svoje iskustvo i razvije vlastiti od-nos prema spoljašnjem svetu. Svrha vaspitanja, a posebno vaspitanja u oblasti umetnos-ti, i jeste u tome da se sačuva posebnost deteta i njegovi po-tencijali, da se oni iskazuju na najrazličitije načine, dok samo,

uz našu pomoć, ne prepozna specifičnosti svog karaktera i stekne veštine njihovog razvi-janja i nadograđivanja.

Dečja likovna dela su iskre-na, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili name-re da naprave nešto za odrasle. Vrednost i važnost dečjeg li-kovnog izražavanja nije u tome da “zna” nacrtati ili naslikati ono što ćemo mi prepoznati, nego u onome što samo dete vidi, pronađe ili otkrije u svetu koji ga okružuje – u drvetu, u šeširu, u kući. Svi dečji likovni radovi ne sadrže originalnost ili estetsku vrednost, zato se veli-ko bogatstvo krije u razgovoru o crtežu ili slici kroz koji nam otvaraju vrata svog unutrašnjeg sveta, mašte, želja, snova, stra-hova. Ovaj razgovor je podje-dnako blagotvoran i koristan, kako za dete, tako i za odrasle.

Iz časopisa Dete,

vrtić, porodica

impulsi za kreativni rad

Sačuvati posebnost deteta i njegovih potencijala

Aleksandra Mićić


tradicija

SreĆnA VASilicA!Romi širom sveta obeležavaju Vasilicu. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog, tj. pra-

voslavne Nove godine. Muslimanski Romi ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda dolaska Turaka na ove prostore, kada su bili pravoslavne veroispovesti.

legenda spasa

Prema predanjima i legendama Romi su bežali od osvajača i došli do „Velike vode“. Jedini spas bio je preplivati vodu. Ali, kako većina naroda nije znala plivati, bio je to veliki rizik da se ne bi utopili. Da bi ih spasio od ove situacije, Bog im je poslao guske, koje su ih na svojim širokim belim krilima odnele na drugo mesto, u drugu zemlju.

Kao rezultat ovog dobročinstva, Romi svake godine slave Va-silicu. Slavljem, na ovaj dan, oni izražavaju svoju veliku zahval-nost prema Bogu.

rituali i običaji

Tradicionalno svake godine, 12. ili 13. januara uveče, domaćin sa još jednim članom porodice kol-

je živinu, obično guske ili ćurke. Neki to čine i 13. ili 14. janua-ra pre svitanja, u zavisnosti od porodične tradicije. Broj živine,

zavisi od veličine i materijalnog stanja porodice, kao i od broja gostiju koji će biti na proslavi, ali najvažnije je da bude neparan.

Klanje se vrši ritualnim okre-tanjem glave prema istoku. Oni koji obavljaju klanje moraju biti ritualno čisti (okupani). Ovaj čin ima karakter obreda i predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Pri klanju živine domaćin bira što deblju, jer se veruje da će tako i godina biti berićetna. Iz tog razloga živina se nekada kupovala mnogo ranije. Guske i ćurke su se kljukale projinim valjčićima, tako da za Vasilicu

Izvo

r: In

tern

et


tradicija

budu dobro ugojene, i kao takve ponos domaćina.

U pojedinim starim niškim i leskovačkim porodicama, prisu-tan je prastari običaj da se lome teleće noge i peva: „But satipe lelega me dajake me dadaske. Te bićhaven lelega mi kudelja. Ze-rem phagava lelega te pakhore.“ U pesmi se od Vasilice traži da pošalje zdravlje i sreću za celu porodicu ili će joj u protivnom polomiti krila.

Prema romskoj mitologiji, postoje uverenja da Romi tra-dicionalno kolju guske, zato što im treba izvaditi srce i jetru, kako bi preuzeli njihovu sreću. Na dan klanja, porodica pripre-ma jelo samo od srca i jetre gu-saka.

dolazak položajnika i njegova uloga

Na Vasilicu, 14. januara ujutro porodica koja je sla-vi, otvara kućna vrata. U kuću ulazi polažajnik sa badnja-kom okićenim zlatnicima i sa krčagom sa sveže zahvaćenom vodom. Polažajnik, uzima vodu

i prska zidove svežom vodom, a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: „Bahtali Vasilica!“ ili „Bahtalo Vasili!“, što znači „Srećna Vasilica!“, uz pozdrav: „Ov sasto!“ (Da si živ i zdrav!). U drugim slučajevima polažajnik sa

sobom donosi pšenicu, i dok ula-zi u kuću baca je u vis govoreći: „Neka vam je srećna Vasilica!

Neka vam Bog da sreće, zdravlja i blagostanja! Ove godine malo, a dogodine više!“

Polažajnik je obično neko dete iz komšiluka ili rodbine. Ono se daruje novcem ili slatkišima. Vodi se računa da polažajnik bude isti kao prošle godine, da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne.

tri dana slavlja

Romi Vasilicu slave tri dana. Prvi dan slavi se u krugu porodi-ce. Romi iz Čair-mahale te večeri pale za stolom pet belih svećica u plitkoj posudi sa brašnom: za Boga, Vasilicu, večeru, zdrav-

lje i posao. Zatim, otvaraju kućna vra-ta i dozivaju Vasili-cu da im uđe u dom rečima: „Avaj, avaj, gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka, marikli...“ („Dođi, dođi, slatka Vasilico! Imamo šotku, ima-

mo pitu...“). Na sto postavljaju sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku. Zatim se međusobno blagosiljaju: „Evo ove godine da te vidim, a dogo-dine neka trpeza bude tako obil-na da te uopšte ne vidim sa druge strane stola“.

Drugog dana Vasilice, odlazi se u goste. Organizuje se druženje kod nekog uglednog domaćina. Okiti se pečeni ćuran i nosi se kroz prostoriju uz pevanje šaljive pesme: „Davaj, davaj, Vasilico! Ko služi neka se ne tuži!“, a zatim se pevaju pesme u čast domaćina i ostalih gostiju.

Trećeg dana praznika, za ručak pravi se pilav ili pasulj sa životinjskom iznutricom. Pored glavnog jela, mesi se i pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj kome pripadne sakriveni novčić cele godine biti srećan.

Pamela Uzelac

Paša i praznična trpeza

U nekim romskim kućama domaćin polažajnika poslužuje pašom (pihtijama), napravljenog od belog luka, glave, vrata, kri-la i noge guske. Paša se priprema na specifičan način. Tečni deo paše se menja u čvršći, što simbolizuje spašavanje Roma od uta-panja u „Velikoj vodi“ i njihov opstanak na zemlji. Paša je simbol velikog poverenja prema guskama.

Uveče, 14. januara, pravi se večera. Za ovu priliku sprema se čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe pihtije, a kao desert – tatlije, baklave i ostali slatkiši. Piju se vino i rakija.

Izvo

r: In

tern

et


Prvi put publiku je oduševio sa samo pet godina. Na scenu je izašao jer je njegovoj majci, koja je inače bila pevačica, u toku nastupa u baru otkazao glas. Sa scene je ispraćen gromoglasnim aplau-zom. Već tada bilo je jasno da će postati pravi miljenik publike. I to se zaista dogodilo.

Milione ljudi širom sveta nasmejavao je svojim čuvenim likom Skitnice. Bio je to čovečuljak sa tankim brčićima, odeven u pohabano odelo, sa polucilindrom na glavi, štapom u rukama i nekoliko brojeva većim cipelama, zbog kojih je smešno hodao. Skitnica je uvek bila spreman na šalu, ali se ispod toga krio emotivan lik sa posebnim simpatijama prema siromašnima.

Predstavljamo Vam Čarlija Čaplina.

romi u svetu

HumOrOm PrOtiV nedAĆAFo

to: w

ww.

char

lieca

plin

.com


tragična porodična priča

Slavni glumac Čarli Čaplin rođen je 1889. godine u Volvortu, siromašnom delu Londona, pod imenom Čarls Spenser Čaplin. Otac Čarli Čaplin stariji bio je romskog porekla, alkoholičar, koji je svoju porodicu napustio nakon sinovljevog rođenja. Maj-ka mu je bila glumica Lili Harvi, koja je pevala po barovima.

Ubrzo nakon očeve smrti, majka mu je doživela nervni slom i završila u ludnici. Pos-le porodične tragedije, prvo je smešten u sirotište, a kasnije u školu za siromašne, gde se edu-kovao tri godine. To mu je jedi-no formalno obrazovanje koje je stekao. U tom periodu Čarli je sa svojm polubratom Sidijem ski-tao po ulicama. Buduća zvezda radila je kao berberin, prodavac i fabrički radnik, a u isto vreme učio je ples i akrobatiku.

Filmska zvezda

Nakon što je upoznao Freda Karna i bio primljen u njegov

ansambl, otišao je u Njujork. Godine 1913. zapažen je od sta-ne filmskog producenta Marka Seneta koji mu je ponudio pot-pisivanje ugovora. Čarlijevi prvi radovi bili su u produkciji, a sni-mio je i velik broj nemih filmo-va u kojima je stvorio popularni lik Skitnice. Bio je zvezda nemog filma, ali se vrlo dobro snašao i kada se pojavio zvuk u pokret-nim slikama. U tome mu je po-moglo specifično shvatanje hu-mora za koji je govorio da je to način da u racionalnom vidimo iracionalno i savladamo životne nedaće.

Sa bratom je 1918. godine otvorio filmski studio u Los Anđelesu i svi njegovi filmovi dočekani su sa pozitivnim kriti-kama (Mališan, Žena iz Pariza, Potraga za zlatom, Svetla veleg-rada, Moderna vremena).

Bekstvo iz Amerike

Nakon 1945. godine snimao je satirične filmove, uglavnom sa političkim temama. Snimio je film i o Hitleru i Musoliniju, a ismevao je i mnoge američke političare. Bio je optužen da

podržava komuniste – što je on uvek demantovao. Kada je pede-setih godina napustio Ameriku više se nije vratio, jer mu je pov-ratak bio zabranjen.

„šareni“ ljubavni život

Njegov ljubavni život bio je ve-oma buran sa bezbroj ljubavnih afera i veza, četri braka i jedana-estoro dece. Njegova sklonost ka mlađim ženama, koje su bile i do 30 godina mlađe od njega, nika-da nije bila prihvaćena od strane javnosti.

komedija i posle smrti

Umro je u snu, na Božić 1977. godine u Švajcarskoj, ali se nje-gova komedija i dalje nastavila. Njegovo telo, pokopano na grob-lju, ukrali su poljski emigran-ti želeći da on njegove porodice iznude novac. Nakon toga je po-kopan u istu grobnicu, ali ispod debelog sloja betona.

Aleksandra Mićić

romi u svetu

Britanska kraljica Elizabe-ta II 1975. godine dodelila mu je čin viteza, kao jednom od najzaslužnijih građana zemlje.

Foto

: ww

w.ch

arlie

capl

in.co

m

Foto

: ww

w.ch

arlie

capl

in.co

m

Foto

: ww

w.ch

arlie

capl

in.co

m


Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

CRNA GORA

Documents

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma 35/srpski.pdf · Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u saradnji sa Save-tom za integraciju Roma AP Voj-vodine i u 2013. godini obeleži-la