UUVODNA REVODNA REČ Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP ... 11/srpski.pdf · Prevod na romski jezik: ... jela Jovanović na radnom mestu stomatološke sestre. Kancelarija za inkluziju

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Ružica Nikolić, dipl. ekonomista

Redakcija:Dragana Dimitrov, dipl. prof. srpske

književnosti i jezikaRužica Nikolić, dipl. ekonomistaIgor Dimić, strukovni vaspitač

Petar Miler, dipl. ing. mehatronike - masterSnežana Dimić, dipl. pedagog

Jovana Davidović, srpska književnost i jezik - master

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Zita Farkaš, dipl. ph

Fotograf:Vitomir Dimić

Prevod na romski jezik:Marija Petković

Prevod na engleski jezik:Centar stranih jezika SOHO, Novi Sad

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČUVODNA REČ

Kraj godine je vreme rezervisano za sabiranje postignutog i neostvarenog. Tu su i obećanja koja smo dali sebi i drugima. Najčešće obećavamo da ćemo biti bolji u godini koja dolazi. Ponekad smo nezadovoljni postignutim rezultatima. Ako bolje zavirimo u prošlu godinu oživeće u našem sećanju svi osmesi koje smo izmamili, suze koje smo izbri-sali, brige koje smo oterali. Upravo u tome je naš najveći uspeh, a sve ostalo treba da ostane u godini iza nas. Želimo vam da u narednoj godini poraste broj izmamljenih osmeha, da suze i brige budu deo sećanja. Da zaista budemo bolji kao što smo i obećali. Uspeh je time zaragantovan.

Redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Tim jači od pojedincaTema broja: Tim jači od pojedinca

Kancelarija za inkluziju Roma osnovana je odlukom Skupštine AP Vojvodine 24. maja 2006. godine s ciljem da dopri-nese boljem položaju Roma u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravstva i ljud-skih prava. Kancelarijom upra-vljaju direktor, upravni odbor i nadzorni odbor, koje imenuje Vlada AP Vojvodine. Od strane Izvršnog veća AP Vojvodine, 25. aprila 2007. godine, za direktora je postavljen Duško Jovanović, diplomirani inženjer poljopri-vrede. Sredstva za rad Kance-larije obezbeđuje Vlada AP Vojvodine. Za prvih pet godina rada, Kancelarija je realizovala niz aktivnosti, samostalno ili u saradnji sa Savetom za inte-graciju Roma u AP Vojvodini, pokrajinskim sekretarijatima, lokalnim zajednicama i nevla-dinim organizacijama. Posebno su značajne akcije u oblasti obrazovanja, stanovanja i zapo-šljavanja.

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopra-vnost polova, na čijem je čelu Miroslav Vasin, prepoznao je potrebu za osnivanjem Kancela-rije. „Ukoliko se problemi Roma

snažno ne podržavaju i koordi-niraju sa jednog mesta, gubi se na efektivnosti svega onoga što radimo. Danas mi se čini da ne postoji dilema da li je Kance-larija opravdala svoju svrhu i postojanje. Dosadašnji rezultati ostvareni su zahvaljući Kance-lariji, dok smo svi mi bili njeni pratioci”, objašnjava Vasin.

Budžet Kancelarije za inkluziju Roma za 2011. godinu je iznosio dvadeset i tri miliona dinara. Budžetski plan i plan aktivnosti Kancelarije za 2011. godinu se poklapaju. Koor-dinatori predstavljaju kariku između korisnika i Kancela-rije i njihov rad olakšava kori-snicima upotrebu pomoći koja stiže preko Kancelarije. Sred-stva su takođe predviđena za

fi nansijsku podršku učenicima i studentima. Podrška se sastoji iz jednokratne pomoći za mate-rijalno ugrožene učenike i studente, za nabavku udžbenika i školskog pribora, troškova ishrane i smeštaja u učeničke i studentske domove, kao i stipendiranje studenata studij-skog programa za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku u okviru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspi-tača „Mihailo Palov” u Vršcu. Sredstva su upotrebljena i za podršku inkluzivnih procesa u lokalnim samoupravama, kao i prilikom zapošljavanja Roma u državnim institucijama. Dode-lile su se subvencije za samo-zapošljavanje za deset novih fi rmi. Budžet je usmeren i na održavanje seminara za koor-dinatore za romska pitanja radi njihovog usavršavanja i prenosa informacija, i seminara redak-cije mesečnika „Dekada Roma u AP Vojvodini”. Sredstva su izdvojena i za pripremu i izda-vanje mesečnika, koji ljudima u Vojvodini, a i šire, služi kao dobar izvor informacija o akti-vnostima Kancelarije ljudima koji rade na procesima inkluzije Roma.

Ružica Nikolić

KANCELARIJA ZA INKLUZIJU ROMA U 2011. GODINIKANCELARIJA ZA INKLUZIJU ROMA U 2011. GODINI

Zaposleni u kancelariji

U radu sa strankom

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

3Dekada Roma u AP Vojvodini


OLOVKA JE MOJ IZBOR ZA BUDUĆNOSTOLOVKA JE MOJ IZBOR ZA BUDUĆNOST

Ponekad se zapitamo, da li je bolje u životu samo uzimati, a ne vraćati ništa, ili slediti izreku našeg poznatog nobe-lovca: „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo”. Da li je zaista tako da čovek dobija onoliko koliko i daje, otkrićemo od mlade Romkinje Jelice Jovanov.

U malom seocetu nadomak Bačke Palanke živi četvoro-člana porodica Jelice Jovanov. Otac joj je u invalidskoj penziji od ’86. godine, a majka doma-ćica koja povremeno radi sezonske poslove. Starija sestra je završila srednju školu, ali zbog teške materijlne situacije roditelji nisu imali mogućnosti da je dalje školuju. Ona je danas udata žena i uzorna majka dvoje dece. Kao i svi tinejdžeri koji sa velikom željom iščekuju letnji raspust, Jelica je takođe delila njihovu radost, ali gleda-jući stanje svoje porodice, bila je prinuđena da nadničari sa majkom po njivama, tokom letnjih vrućina kao srednjo-

školka, a i kao studentkinja. Njeni roditelji su žrtvovali svoje živote i za nju i njenu sestru, kako bi im omogućili školovanje i pristojan život.

„Bilo je trenutaka kada se pozajmljivalo da bi se kupila mesečna karta ili knjige”, objašnjava Jelica. Gimnaziju “20. oktobar” završava 2001. godine, opšti smer u Bačkoj Palanci, ali je Jelicino studiranje je moralo da sačeka dve godine, upravo zbog nedostatka sred-stava. Za nju je to bio veoma težak period, jer je imala veliku želju da studira. Prošle su i dve godine nakon završene srednje škole, i život joj pokazao i svoju drugu stranu. Uz pomoć Petra Nikolića i Kancelarije za inklu-ziju Roma, 2003. godine Jelica ostvaruje svoj san. Primenom Mera afi rmativne akcije postala je brucoš na Pravnom fakul-tetu u Novom Sadu, na kom je i diplomirala 2008. godine. „Za vreme studija živela sam kod kuće sa roditeljima, pohađala sam samo obavezna preda-

vanja i vežbe. Nisam mogla da priuštim sebi stanovanje u Novom Sadu”, podvlači Jelica. Kancelarija je puno nade i truda uložila u Jelicino studiranje, prepoznavši u njoj kvalitet, odgovornost, moral i uspeh. Na trećoj godini studija, po preporuci Kancelarije, Jelica je postala stipendista Sekratarijata za rad, zapošljavanje i ravno-pravnost polova, koju je dobi-jala sve dok nije diplomirala. Nakon završetka studija, 2010.godine, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Dušk Jovanović joj je pomogao da zasnuje radni odnos kao pripravnik u Sekre-tarijatu na određeno vreme. Nakon položenog državnog ispita, Jelica danas radi u kabi-netu Pokrajinskog sekretara Miroslava Vasina, primljena je na neodređeno vreme.

„Kancelarija mi je puno pomogla tokom studiranja. I stipendiju su mi omogućili da dobijam. Bez pomoći direk-tora Duška Jovanovića ne bih uspela”, govori Jelica.

Preporukom Kancelarije, Jelica upisuje master studije na Fakultetu za menadžment, koji je omogućio besplatno studiranje za petoro studenata romske nacionalnosti.

„Upis na master studije mi mnogo znači, želim da proširim svoja znanja i budem uspešna. Kroz svoj uspeh dokazaću kako je sve moguće kada čovek radi na sebi. Romi su isto tako inteli-gentni kao i neromi, to je činje-nica, ali zbog predrasuda koje

“Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne”. (Anatole France)

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


ljudi imaju, treba to dokazati, a to je na nama mladima. Mi smo dobili šansu”, rekla je Jelica.

Tokom studiranja, Jelica je imala veliku podršku svoje porodice. Teški životni trenuci i velika odricanja su ostala iza nje, a sada je došlo vreme da se njen trud i zalaganje porodice nagrađuje i ceni. Bogatstvo je njeno znanje, a ona je ponos svoje porodice i Kancelarije za inkluziju Roma, koja je vero-vala u nju.

Ružica Nikolić

U inđijskom Domu zdravlja „Dr. Milorad Mika Pavlović” je početkom godine zaposlena Dani-jela Jovanović na radnom mestu stomatološke sestre. Kancelarija za inkluziju Roma je fi nansirala tri mesečne plate u bruto iznosu, a nakon toga je njeno fi nansiranje preuzeo inđijski Dom zdravlja. Nakon prvog meseca rada Dom zdravlja je doneo odluku da sve stomatološke usluge za Rome budu besplatne, u okviru ambu-lanti u Beškoj i Krčedinu gde je Danije radila, sa ciljem da se animira što veći broj Roma na očuvanju oralne higijene. Odluka se pokazala uspešnom, jer se povećao broj pacijenata romske nacionalnosti za tri puta više od dosadašnjeg broja. Danijela Jova-nović naglašava da je zaposlenjem dobila mnogo, pre svega sa mate-rijalne strane, kao i da njeno školovanje nije bilo uzaludno. Radno mesto stomatološke sestre pokazuje jasnu poruku društvu da

ima mesta i za Rome u instituci-jama.

Na inicijativu Kancelarije za inkluziju Roma zaposlena je Ružica Miler, dvadeset i jedno-godišnja Romkinja. Milerova je, 19. jula tekuće godine, potpisala ugovor na godinu dana, sa Speci-jalnom bolnicom za psihijatrijske bolesti u Kovinu. Prema tom ugovoru, Kancelarija za inkluziju Roma snosila je troškove plate Milerove prva tri meseca, a nakon toga obavezu fi nansiranja preu-zela je bolnica. Direktor bolnice dr Željko Rodić, specijalista psihijatrije, prihvatio je poziv za saradnju direktora Kancelarije za inkluziju Roma Duška Jova-novića, i na taj način pokazao svoju spremnost da učestvuje u progresu romske populacije. Na ovu saradnju posebno su ponosne obe strane. Milerova je uspela da ostvari svoju želju i ostane u svom rodnom mestu.

Kancelarija je omogućila

opstanak prve romske biblio-teke u Evropi i fi nansirala radno mesto bibliotekara svih 12 meseci 2011. godine. Biblioteka se nalazi nadomak Novog Sada, u romskom naselju Šangaj i pred-stavlja najmlađi ogranak GBNS. Bibliotekarka Dragana Dimi-trov je postigla izuzetan uspeh i biblioteku pretvorila u nefor-malni edukativni centar za čiji se uspeh čulo nadaleko. Inicijativom Kancelarije sistematizovano njeno radno mesto i od naredne godine ono će se fi nansirati iz budžeta Grada Novog Sada.

Uključivanje Roma u lokalnu samoupravu je od izuzetnog značaja za Kancelariju, te ona posebnu pažnju posvećuje zapo-šljavanju koordinatora za romska pitanja.

Opština Bač i Kancelarija su uspeli da se dogovore oko fi nansiranja koordinatora za romska pitanja, gde je Kance-larija fi nansirala zaradu za prvu

ZAPOŠLJAVANJE ROMAZAPOŠLJAVANJE ROMAVisok broj radno sposobnih, a nezaposlenih Roma, jedan je od osnovnih razloga njihovog lošeg

društvenog i ekonomskog statusa. Stoga nije slučajno što je jedna od prioritetnih oblasti Dekade Roma upravo zapošljavanje. Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine do sada je sprovela brojne programe i projekte, koji se tiču zapošljavanja Roma, kako bi se postojeća slika poboljšala.


Jelica na svom radnom mestu

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


polovinu godine, a Opština Bač za drugu polovinu. „Za mene je veoma važno to što je Kancelarija uspela da izdejstvuje uključivanje lokalne samouprave u procese rešavanja problema Roma u Opštini Bač tako što je pristala da preuzme obavezu fi nansiranja radnog mesta romskog koordi-natora”, rekao je koordinator Dragan Jovaović.

Kancelarija za inkluziju

Roma je potpisala ugovor sa Evropskom komisijom za reali-zaciju dvogodišnjeg projekta „Poboljšanje zapošljivosti u AP Vojvodini”.

Kancelarija za inkluziju Roma ima obavezu da radi dve godine na poboljšanju zapo-šljivosti Roma na teritoriji AP Vojvodine u 20 opština sa tri akti-vnosti:

1. otvaranje 20 fi rmi i dodela najmanje 30 subvencija u novčanom iznosu od 200.000 dinara po subvenciji

2. obuka za zanimanja za najmanje 150 ljudi, nakon čega će dobiti sertifi kate sa kojima mogu da se prijave na biro rada

3. zapošljavanje osoba romske nacionalnosti kod poznatog poslodavca

Na konkurs su mogle da se prijave osobe romske nacional-nosti koje su na evidenciji Nacio-nalne službe za zapošljavanje i koje su prisustvovale obukama koje je organizovala Kancelarija za inkluziju Roma. Obuke su se održale sa ciljem da se nauči pisanje biznis planova, radi

ekonomske održivosti svake ideje za održanje fi rme i da se u kandi-datima iskristališe jasna ideja o funkcionisanju buduće fi rme. Pre objavljivanja konkursa za dodelu subvencija Kancelarija je održala tribine u svakoj od 20 opština u kojoj se projekat sprovodi i naišla je na veliko interesovanje ljudi. Interesovali su se za subvencije i za obuke za zanimanja.

Na konkurs za subvencije se prijavilo 50 ljudi sa 50 ideja o osnivanju fi rmi. Za obuke za zanimanja, trenutno je zainte-resovano 155 ljudi, koji su se odlučili za pojedina zanimanja koja su navedena u projektnoj dokumentaciji. U prvoj godini projekta, realizovano je otvaranje 10 fi rmi i dodela 15 subvencija. Za narednu godinu, planirano je da se otvori još 10 fi rmi i dodeli najmanje 15 subvencija. U martu 2012. godine, očekuje se polazak 150 ljudi iz 20 opština na obuke za zanimanja i njihovo zapošlja-vanje.

Ružica Nikolić


Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


U Vladi Vojvodine potpisani su ugovori za samozapošljavanje Roma kroz realizaciju projekta „Poboljšanje zaposlenosti Roma na teritoriji APV”. Ugovore je sa vlasnicima 10 novootvorenih fi rmi potpisao Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, dok je „start up” pakete potpisnicima uručio predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić. Ceremoniji je prisustvovao i pokrajinski sekretar za rad, zapo-šljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin. Prioritet Vlade Vojvodine je da paralelno rešava sve probleme koji decenijama i vekovima postoje u romskoj zajed-nici. Reč je o problemima zapo-šljavanja, zdravstvenim proble-mima, kao i o rešavanju stambenih i komunalnih pitanja. Do sada je pokrajinska Vlada uspela da otvori pedesetak fi rmi u kojima su vlasnici i radnici Romi, a danas zajedno sa Evropskom unijom, biće otvoreno još 10 fi rmi i dodeljeno 16 subven-cija, koje će omogućiti da pripad-nici romske zajednice obezbede sebi egzistenciju. Pored onoga što čini fi nansijsku podršku, podrška se ogleda i u računarskoj opremi i u knjigovodstvenim i marketi-nškim uslugama - u svemu onome što je potrebno da bi jedna kompa-nija počela da radi. Romska zajed-nica se nalazi u jednom začaranom

krugu gde ljudi ne mogu da steknu egzistenciju, jer nemaju obrazo-vanje, a ne mogu da steknu obra-zovanje, jer nemaju mogućnost da rade i nemaju mogućnost da fi nansiraju to obrazovanje, tako da pokrajinska Vlada podstiče i obra-zovanje i zapošljavanje paralelno, istakao je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić. Pokra-jinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin podsetio je da su kompletne aktivnosti koje se tiču poboljšanja položaja Roma u Vojvodini prepo-znate su od strane Evropske unije kao jedne od najboljih u Evropi, što ima za posledicu projekat obilaska evropskih zemalja i prikazivanja projekta rešavanja i poboljšavanja položaja romske nacionalne zajed-nice u Vojvodini, koji će biti reali-zovan u 2012. godini. Ovaj model

afi rmiše obrazovanje, zapošlja-vanje i stanovanje Roma, a njegov cilj je integrisanje romske popula-cije u društvenu zajednicu.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović izrazio je zadovoljstvo što se na ovaj način završava jedna teška godina. On je naglasio da otva-ranje svakog novog radnog mesta, davanje mogućnosti da se soci-jalno ugrožene kategorije stano-vništva u ekonomskom i mate-rijalnom smislu razvijaju, jeste nešto što je politika i pokrajinske Vlade, ali i čitave države. Projekat koji se realizuje već dve godine, ima za cilj obuku preko 150 lica romske nacionalnosti. S druge strane, obaveza je da se u okviru ovog projekta osnuje 20 fi rmi i preduzeća, kao što je to učinjeno danas. U ovoj kalendarskoj godini učinjeno je to za prvih 10 fi rmi, a na proleće će biti raspisan još jedan konkurs, koji će imati za cilj osni-vanjejoš 10 fi rmi i preduzeća, uz prateći paket i uz iznos od 200.000 dinara. Namera je da se kroz reali-zaciju ovog evropskog projekta pokaže da Vojvodina ima kapaci-tete za vođenje i pisanje evropskih projekata a to je preduslov da se i ubuduće otvaraju vrata za ovakve i slične projekte.

* preuzeto sa sajta Vlade APV

POTPISANI UGOVORI O SAMOZAPOŠLJAVANJUPOTPISANI UGOVORI O SAMOZAPOŠLJAVANJU

Potpisivanje ugovora

Predsednik Vlade APV dr Bojan Pajtić uručuje „poslovni paket“

Izvo

r: V

lada

APV

Izvo

r: V

lada

APV

Izvo

r: V

lada

APV

Izvo

r: V

lada

APV


Kancelarija je, u saradnji sa Domovima zdravlja na teri-toriji Vojvodine, realizovala brojne akcije koje se razlikuju zbog specifi čnosti problema i ciljne grupe. Duško Jovanović je ispred Kancelarije za inklu-ziju Roma, podržao je donaciju nemačke fondacije „Wester-wald” u dodeli medicinske opreme i pomagala za Opštine Ruma, Pančevo, Pećinci, Bački Petrovac i Novi Kneževac.

Predsednik nevladine orga-nizacije „Romski ton” Dušan Jovanović je kroz saradnju sa nemačkom fondacijom obezbedio bolničku opremu vrednu preko 250 hiljada evra, dodeljenu zdravstvenim usta-novama u Vojvodini. „Dugogo-

dišnja kvalitetna saradnja naše NVO sa nemačkim fondaci-jama, rezultirala je realizacijom donacije u vidu medincinske opreme, bolničkih kreveta, ortopedskih pomagala, invalid-skih kolica, bolničkih ormarića i plakara”, rekao je Dušan Jova-nović.

Pri samom činu uručenja medicinske opreme zdra-vstvenim ustanovama, učestvovao je i direktor nemačke fondacije Alehandar Baumann, predsednik NVO Romski Ton Dušan Jovanović, kao i predstavnici Kancela-rije za inkluziju Roma, na čelu sa direktorom Duškom Jova-novićem. „Upravo Kancela-rija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine je bila ta koja

je od samog početka davala podršku pri realizaciji svih aktivnosti oko dopremanja, a potom i raspodele medicinske opreme zdravstvenim usta-novama”, ističe Duško Jova-nović. Alehandar Baumann je, pri obraćanju prisutnima u domu zdravlja u Pećincima, naglasio da je transparentnost u radu, saradnja NVO i insti-tucija, direktna podrska Vlade AP Vojvodine i Kancelarije za inkluziju Roma dovela do ovih rezultata.

Preventiva je zdravlje

Kancelarija za inkluziju Roma je u Inđiji, u saradnji sa Domom zdravlja „Milorad Pavlović” i Opštinom Inđija,

ROMI I ZDRAVSTVOROMI I ZDRAVSTVO

Ustavom Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje je defi nisano kao stanje potpunog fi tičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti i nemoći. Ostvarivanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja istaknuto je kao osnovno ljudsko pravo koje pripada svakom pojedincu i njemu danas teži međunarodna zajednica. Duboke razlike u pogledu zdravstvenog stanja ranjivih grupa i uskraćivanje njihovog prava na zdravstvenu zaštitu najčešće su posledica prethodnog kršenja nekog drugog prava. To potvrđuje i položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Romi predstvaljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa. Njeni pripadnici su ti kojima je najčešće uskraćen pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i brojnim drugim odrednicama prava na zdravlje.


Donirana oprema

Donirana oprema

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR


realizovala akciju obilaska sve romske dece do 18 godina starosti i informisala roditelje o važnostima vakcinisanja dece MMR vakcinom, kao jedine sigurne zaštite od malih boginja. Epidemiolog dr Gajić je predočio kakava je realna slika kada se deca ne vakcinišu, da postoje dva slučaja obol-jenja od malih boginja u nehi-gijenskom romskom naselju u Rumi i da što pre moraju da se obiđu naselja na terito-riji opštine Inđija. Terenskim obilascima evidentirano je da postoje romska deca koja nisu vakcinisana. Na osnovu analize problema, isplanirano je: da se informišu sve ambulante u naseljenim mestima o akciji vakcinacije romske dece, da se uzmu kontakt podaci od svake

romske porodice kroz jedan formular-kalendar imuniza-cije, da romska deca koja ne poseduju zdavstvenu knjižicu budu vakcinisana i da uđu u evidenciju i da im se napravi zdravstvena knjižica, da se odredi doktor koji će ići na teren sa zadatkom informisanja roditelja o posledicama malih boginja i važnostima vakcina-cije sve dece, da vakcine budu besplatne, da se vakcinacija obavlja u svakoj mesnoj ambu-lanti kako bi se izbeglo osipanje dece pri vakcinaciji zbog nemo-gućnosti dolaska u Dom zdra-vlja u Inđiji.

Kroz ovu akciju su pose-ćene romske porodice u nasel-jenim mestima u Inđiji, Novim Karlovcima, Beški, Slanka-menu, Krčedinu, Maradiku i

Čortanovcima.Kancelarija za inkluziju

Roma je u saradnji sa Domom zdravlja u Inđiji, sprovela uspešnu kampanju vakcina-cije romske dece, koja treba da služi kao model dobre prakse i ostalim Opštinama u Vojvo-dini.

Ružica Nikolić


Donirana oprema

Donirana oprema

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR

Izvo

r: A

rhiv

a K

IR


Kancelarija za inkluziju za Roma, svesna problema stanovanja Roma, ove godine je asfaltirala tri ulice u Novom Bečeju. Investiciju je podržao Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a vrednost uloženih sredstava jeste dvadeset i četiri miliona dinara. Kancelarija je uspela da vrati osmehe poje-dinih porodica, jer sada deca svoje školske dane mogu da započnu bez blatnjavih cipela, roditeljima i drugim posetio-cima se olakšao prilaz naselju, ali olakšan život porodica ispred čijih kuća je dobijen asfalt. Aktivnosti Kancelarije se ne zaustavljaju. U planu imaju pilot projekat osvetlja-vanja romskih naselja, pomoću alternativnih izvora energije.

Romski resurni centar Ekumenske humanitarne organizacije (EHO RRC) iz Novog Sada, sproveo je projekat „Socijalna inkluzija i

poboljšanje uslova stanovanja u romskim naseljima u AP Vojvodini, Republici Srbiji”, koji su podržale dve švaj-carske organizacije, Švajcarska protestantska crkva (Hilfswerk der evangelischen Kirchen Schweiz – HEKS) i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (Swiss Agency for Develop-ment and Cooperation – SDC). Projekat je takođe fi nansijski podržan i od norveške orga-

nizacije Norveška crkvena pomoć, Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške i Vlade AP Vojvodine. Za reali-zaciju projekta, EHO je uspo-stavio saradnju sa pokrajinskim sekretarijatima, kao i sa Kacela-rijom za inkluziju Roma. Nove krovne pokrivače, prostorije za stanovanje, opremljena kupa-tila koja su stavljena u funk-ciju, dobila su romska naselja u Bangladešu, Đurđevu, Opštini Žabalj i u Opovu.

Desetogodišnje isku-stvo u radu sa Romima u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji, dovelo je do toga da RRC danas primenjuje jedan od retkih i uspešnih participa-tivnih modela rada i saradnje sa romskom zajednicom. RRC tokom svog rada razvio je posebnu metodologiju reša-vanja postojećih infrastukturnih problema u romskim naseljima, kao i njihove lagalizacije.

Ružica Nikolić

NOVI POČECI U ROMSKIM NASELJIMANOVI POČECI U ROMSKIM NASELJIMA

Nemaština i život u nehigijenskim uslovima svakodnevnica su većine Roma u Srbiji. Njihovi dani prolaze u borbi za život. Kartonske kutije, blatnjavi putevi i trošne kuće postali su sinonimi za romska naselja

Kancelarija iza sebe ostavlja još jednu godinu. Promene koje su oni izvršili vidljive su i lako uočljive. Planove za narednu godinu saznajemo od direktora ove institucije: „Pred nama je nastavak realizacije projekta „Poboljšanje zapošlji-vosti Roma u AP Vojvodini”, koji podrazumeva otvaranje još 10 novih fi rmi kao i sprovođenje obuke za 150 lica romske nacionalnosti, za određena zanimanja. U planu nam je pokre-tanje projekta stambenog zbrinjavanja 150 romskih porodica u tri Opštine u Vojvodini, inicijativa za osnivanje Zavoda za kulturu Roma Vojvodine, uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u pojedinim Opštinama, kao i nastavak akcije zapo-šljavanje Roma u pokrajinskim i lokalnim institucijama”.


Poljski wc u romskom naselju

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna ŠijačkiDirektorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački

POMERAMO STANDARDE NJIHOVOG ŽIVOTAPOMERAMO STANDARDE NJIHOVOG ŽIVOTA

Zavod je osnovan kao stručno vladino telo u cilju efi kasnijeg spro-vođenja monitoringa u oblasti rodne ravnopravnosti i stvaranja prepo-ruka za integraciju rodne perspek-tive u sve politike, mere, akcije i programe koje pokrajnska Vlada donosi i sprovodi.

O Zavodu i zainteresovanosti romske populacije za korištenje resursa ove institucije, razgovarali smo sa direktorkom Zavoda Vesnom Šijački.

* Kakvu pomoć Zavod za

ravnopravnost polova AP Vojvodine pruža svojim korisnicima?

Zavod sprovodi istraživačke, edukativne i promotivne programe u oblasti rodne ravnopravnosti. To znači da prikuplja aktuelne i precizne podatke o položaju žena u određenim oblastima (u politici, ekonomiji, na selu, u romskoj zajednici...) i defi -niše zaključke i preporuke za pobol-jšanje njihovog po ložaja. On kreira

i organizuje obuke i edukacije kojima po većava nivo znanja i kapacitete određenih grupa žena za njihovo ekonomsko i političko osnaživanje.

* Kako se ljudi mogu informisati o konkursima koje Zavod raspisuje?

Zavod obaveštava ciljne grupe o konkur-sima u sredstvima javnog informisanja, na mejling listi „Ženska posla”, na sajtu Zavoda

i putem poziva akademskim ciljnim grupama. Zavod za ravnopravnost polova sprovodi programe u svim opštinama i gradovima Vojvodine. To jeste i osnovni razlog osnivanja Zavoda: efi kasnija promocija poli-tika rodne ravnopravnosti na terito-riji AP Vojvodine i osposobljavanje donosilaca odluka i zaposlenih u lokalnim samoupravama za aktivno sprovođenje politike jednakih mogućnosti.

* Da li su Romkinje vaše kori-snice?

Romkinje su dvostruko diskri-minisane žene i one su u fokusu pažnje Zavoda zbog brojnih problema sa kojim se suočavaju. Jedan program smo realizovali 2008. godine uz donatorsku podršku UNDP-a (Program Ujedinjenih nacija za razvoj). Projekat je bio koncipiran tako da ohrabri i ospo-sobi Romkinje za samostalno zastu-

panje njihovih prava pred lokalnim institucijama koje nisu dovoljno senzibilisane za njihove probleme, kao i pred romskom zajednicom koja takođe najčešće diskriminiše devojčice i žene romske nacional-nosti.

Programom iz 2010. godine urađeno je mapiranje kapaciteta besplatne pravne pomoći u AP Vojvodini, edukacija o vrstama diskriminacije koje trpe Romkinje, kao i modele podrške koje bi Romkinjama trebale da pružaju kancelarije za besplatnu pravnu pomoć, posebno na planu zapošlja-vanja.

Organizovane su obuke namenjene Romkinjama na temu vrste i kapaciteta besplatne pravne pomoći.

Program posvećen šansama i izborima za romske devojčice u oblasti obrazovanja, osmišljen je s obzir činjenicu da je obrazovanje najvažniji uslov za izlazak iz kruga siromaštva.

Cilj programa kojim smo mapi-rali kapacitete ženskih romskih orga-nizacija u Vojvodini bio je izrada baze preciznih i aktuelnih podataka o romskim organizacijama.

* Koju pomoć romska popula-cija najviše traži?

Romkinje sa kojima smo sara-đivale prihvatale su saradnju i odgo-varale na sve pozive na edukaciju. Interesovanje i otvorenost za komu-nikaciju su očigledni i svaki vid saradnje je ostvarivao rezultate i pomerao standarde njihovog života.

Snežana Dimić

Zavod za ravnopravnot polova je pokrajnska institucija osnovana 2004. godine Odlukom Skupštine AP Vojvodine. Osnivanjem Zavoda i donošenjem Deklaracije i Odluke o ravnopravnosti polova zaokružen je sistem institucionalnih mehanizama na pokrajnskom nivou i ujedno je utemeljen pravni okvir za ostvarenje rodne ravnopravnosti na teritoriji Vojvodine u oblastima koje su u nadle-žnosti Pokrajne.

IntervjuIntervju

Izvo

r: Za

vod

za ra

vnop

ravn

ost p

olov

aIz

vor:

Zavo

d za

ravn

opra

vnos

t pol

ova


IntervjuIntervjuPredsednik Opštine Beočin, Bogdan CvejićPredsednik Opštine Beočin, Bogdan Cvejić

SISTEMSKI I PLANIRANOSISTEMSKI I PLANIRANO

* Predstavite Vašu opštinu i njenu strukturu stanovništva.

Opštinа Beočin je višenаcionаlnа sredinа, kojа premа popisu iz 2002. godine broji dvadeset dve nаcije, odnosno 16.086 stаnovnika. U ovoj opštini najbrojniju nacio-nalnu manjinu čine Romi, kojih ima 1.048 .

Romskа nаseljа nа teritoriji opštine su ,,Šljivik” ,,Kolonije” i ,,Filijаlа”. Romskа zаjednicа je u većem broju nаstаnjenа i u mesnoj zаjednici Susek, koja nemа odvojeno romsko nаselje.

Nakon bombardovanja 1999. godine, ovu opštinu naseljavaju interno rаseljenа licа romske nacionalnosti, sа Kosovа i Metohije, а dolaze i povrаtnici iz zаpаdnih zemаljа, tzv. reаdmisаnti.

* Kakav je položaj romske populacije iz opštine Beočin?

Ako sagledamo položaj Roma u odnosu na druge zajednice, jedino oni imаju predstаvnike u Skupštini Opštine Beočin, ispred svojih nаcionаlnih strаnаkа. Imаmo sistemski rešeno pitаnje koordinаtorа zа romskа pitаnja, pedаgoškog аsistentа u nаstаvi u Osnovnoj školi ,,Jovаn Grčić Milenko” Beočin i u predškolskoj ustanovi ,,Ljubа Stаnković” Beočin.

* Da li opredeljujete sred-stva u budžetu Opštine koja su namenjena Romima?

Nа osnovu Odluke Skupštine Opštine Beočin, usvojen je lokаlni аkcioni plаn zа unаpređenje obrаzovnog stаtusа Romа opštine Beočin zа period 2011 – 2015. godine. Zа reаlizаciju lokаlnog akcionog plаnа zа unаpređenje obrаzovnog stаtusа Romа opštine Beočin, plаnirаn je iznos od pet stotina hiljada dinаrа nа poziciji „Dekada Roma”. U toku

je reаlizаcija projekta ,,Inklu-zivno obrаzovаnje Romа”, koji je potpisаn sа 56 Opštinа Repu-blike Srbije.

* Ko su partneri u vašim aktivnostima?

Pаrtneri Opštine Beočin u procesu inkluzije Roma jesu romske nevlаdine orgаnizаcije sа teritorije opštine Beočin, dve osnovne škole, predškolskа ustаnovа, Centаr zа socijаlni rаd, Rаdio i televizijа Beočin (lokаlnа televizijа), Nаcionаlnа službа zа zаpošljаvаnje i Kаncelаrijа zа inkluziju Romа Vlade AP Vojvodine.

* Kakvi su Vaši planovi za naredni period?

Planovi za narednu godinu uključuju izrаdu lokаlnog аkcionog plаna zа zаpošljаvаnje, zdravstvo i stanovanje.

Petar Miler

Na desnoj obali Dunava i severnim padinama Fruške gore na sedamnaest kilometara od Novog Sada nalazin se opština Beočin. Ima deset naselja i približno sedamnaest hiljada stanovnika. Funk-ciju predsednika Opštine od avgusta 2008. god. obavlja Bogdan Cvejić. On nas je detaljnije upoznao sa strukturom stanovništva ove opštine i aktivnostima koje su usmerene ka romskoj nacionalnoj zajednici.

Izvo

r: ar

hiva

opš

tina

Beoči

nIz

vor:

arhi

va o

pštin

a B

eoči

n

Izvo

r: ar

hiva

opš

tina

Beoči

nIz

vor:

arhi

va o

pštin

a B

eoči

n

Zgrada opštine


Koordinatorka za romska pitanja Jasmina PadrunekKoordinatorka za romska pitanja Jasmina Padrunek

NE ODUSTAJE OD BORBENE ODUSTAJE OD BORBE Koordinatorka za romska pitanja na teritoriji opštine Bela Crkva radi više od dve godine.

Mesto koordinatora još uvek nije sistematizovano. Bela Crkva spada u red nerazvijenih opština i nema pravo da zapošljava nove radnike. Zbog toga nije došlo do sistematizacije, iako predstavnici lokalne samouprave imaju veoma dobru saradnju sa koordinatorom i nastoje da pomognu koliko to prilike u opštini dozvoljavaju.

Na pitanje čemu posvećuju najveću pažnju, koordinatorka kaže:

- Obrazovanje je jedan od prioriteta u mom radu. Smatram da je to najbolji način da se naš, romski, narod izvuče iz zača-ranog kruga bede i siromaštva. Zbog toga smo konkurisali za DILS-ov projekat o stanju i potrebama lokalne samouprave u pogledu unapređenja obra-zovanja Roma. Projekat nam je usvojen te smo pokrenuli niz akcija kako bismo pobol-jšali stanje na polju obrazo-vanja romske dece. Lokalna samouprava hoće da pomogne, u skladu sa svojim mogućno-stima, između ostalog i orga-nizovanjem besplatnog prevoza za učenike srednje škole.

Koordinatorka kaže da je na polju zapošljavanja za sada

nemoguće načiniti napredak, jer u opštini Bela Crkva nema radnih mesta. Najveći broj ljudi u opštini je nezaposlen i dok se stanje ne poboljša nemoguće je, nažalost, učiniti nešto više po ovom pitanju.

U oblasti stanovanja učinjen je mali napredak pošto je Opština u cilju poboljšanja stanovanja Roma adaptirala nekoliko romskih kuća koje su bile u lošem stanju. Adaptirani su krovovi, ozidani dimnjaci, na plafonima postavljene rigips ploče. „Naravno da postoji još mnogo kuća koje zahtevaju adaptaciju, ali pošto su sredstva bila ograničena i vrlo skromna, za sada je urađeno toliko, a mi se nadamo da će u bliskoj buduć-nosti biti još ovakvih akcija”, rekla je koordinatorka..

Što se tiče zdravstva, Opština je postavila zdra-vstvenog medijatora koji unapređuje zdravstvenu zaštitu romske populacije.

Mnogo porodica i pojedi-naca je dobilo njenu pomoć, ali je koordinatorka iz mnoštva slučajeva izdvojila jedan koji joj je posebno drag. Reč je o porodici Mitrović. Oni imaju troje maloletne dece, nezapo-sleni su i nisu bili u moguć-nosti da svojoj kćerki, Dragani, obezbede prevoz do Pančeva, gde pohađa srednju medi-cinsku školu za negovateljicu. Karta košta 21.000 dinara i uz pomoć Opštine uspeli smo da im obezbedimo potreban novac kako bi ona mogla nesmetano da pohađa nastavu.

Bela Crkva je veoma tole-rantna sredina u kojoj se poštuju ljudska prava svih građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, te za koordinatorku u ovoj oblasti nije bilo posla.

Uloga koordinatora jeste zahtevan, ali Jasmina Padrunek svedoči da se uložena ener-gija vraća: „Ne bih mogla da izdvojim samo jednu situaciju, jer su mi sve situacije podjed-nako drage, već bih istakla koliko je lep osećaj kada uspem da pomognem ljudima da ostvare nešto što sami nisu mogli. Sećanje na izraz sreće i zadovoljstva na njihovim licima pomaže mi da istrajem i moti-više me da se još više trudim , čak i onda kada su izgledi za uspeh mali.

Dragana Dimitrov

Koordinator za romska pitanjaKoordinator za romska pitanja

Jasmina u kancelariji

Izvo

r: op

štin

a B

ela

Crk

vaIz

vor:

opšt

ina

Bel

a C

rkva

Izvo

r: op

štin

a B

ela

Crk

vaIz

vor:

opšt

ina

Bel

a C

rkva


ObrazovanjeObrazovanje

AKTUELNOSTI IZ OPŠTINE BAČAKTUELNOSTI IZ OPŠTINE BAČ

Lepota različitosti

Opština Bač je nosilac projekta „Lepota različitosti”, koji se odnosi na obrazovnu inkluziju Roma.

Partneri na ovom projektu jesu tri osnovne škole, predškolska ustanova i nevla-dina organizacija.

U Selenči, u Osnovnoj školi „Jan Kollar”, krajem novembra 2011. godine je organizovana svečanost povodom dodele školskog pribora za četrdeset i dva deteta romske nacional-nosti. Direktor ove osnovne škole Svetlanja Zolnjan izra-zila je zadovoljstvo zbog zain-teresovanosti roditelja romske nacionalnosti, koji sa većom pažnjom prate napredak svoje dece.

U akciji podele školskog pribora učestvovale su prosvetni radnici.

Svoju humanost pokazao je preduzetnik Jan Trusina, koji je poklonio svoj romskoj deci papuče.

Radosna dečica trčkarala

su po holu snažno grleći svoje poklone. Na pitanje kako se osećaju, uzviknula su gotovo uglas: „Jako smo srećni. Dobili smo sve što nam treba za školu – i sveske, i olovke, i bojice, i svašta još!”

Koordinator Jovanović se raduje što neromsko stanovni-štvo u sve većoj meri postaje senzibilisano za romsku problematiku i kaže: „Nama je neophodna podrška nerom-skog stanovništva. Zahvalju-jući njihovom razumevanju i pomoći, počeli smo da napredu-jemo. Sada ih molimo da budu strpljivi i sačekaju da promene postanu uočljive. One neće izostati, siguran sam.”

Dragana Dimitrov

Samo ukoliko romska deca budu obrazovanija od svojih roditelja, neće morati da čekaju pomoć, umeće sama da se snađu na suravoj životnoj pozornici i obezbede materijalna sredstva sebi i svojoj porodici. Sada većina mora da čeka podršku, kako bi napredovala na bilo kom polju.

Ukoliko ne može da im se pomogne trajno, boljitak će im načiniti i pružanje kratkotrajne pomoći.

To su učinili u opštini Bač, gde je podeljeno stotinu i sedamdeset prehrambenih paketa huma-nitarne pomoći, koju je uz pomoć predsednika opštine Bač, Tomislava Bogunovića i pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma obezbedio koordinator za romska pitanja opštine Bač Dragan Jova-nović.

Dodeljivanje školskog pribora

izvo

r: iz

arh

ive

koor

dina

tora

opš

tine

Bač

izvo

r: iz

arh

ive

koor

dina

tora

opš

tine

Bač

izvo

r: iz

arh

ive

koor

dina

tora

opš

tine

Bač

izvo

r: iz

arh

ive

koor

dina

tora

opš

tine

Bač

Koordinator, direktorka škole sa učenicima


S obzirom da je obrazo-vanje jedan od najvećih prob-lema Roma, Ministarstvo prosvete je od 2008. godine u obrazovni sistem uključilo romske pedagoške asistente. U protekloj školskoj godini angažovano je sto sedamdeset i osam pedagoških asistenata romske nacionalnosti. Jedna od njih je Maja Jovanović iz Deronja. Maja na ovoj misiji radi savesno i marljivo. Svi do sada ostvareni rezultati govore u prilog tome.

Važna karika u lancu obrazovanja Roma

Njihova uloga je posrednička. Predstavljaju kariku koja povezuje učenike i roditelje sa obrazovno-vaspitnim institucijama. Angažovani su putem javnog konkursa za zapošljavanje, a uloga im je defi nisana Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o

programu obuke za pedagoškog asistenta. Njegovim radom upravlja direktor škole ili član tima školskog rukovod-stva koga bira direktor. Pored obaveznog završenog četvrtog stepena srednje škole, asistenti moraju pohađati petodnevni uvodni modul.

Pedagoški asistent se dodeljuje predškolskim i školskim ustanovama, koje pohađaju deca iz siromašnih sredina ili marginalizovanih društvenih grupa u kojima se ne govori tečno jezik na kome se izvodi nastava, deca sa posebnim potrebama, sa inva-liditetom, sa poremećajima u ponašanju koji su uzrokovani tragičnim okolnostima.

Na romskim pedagoškim asistentima je velika odgov-ornost. Oni rade sa romskom decom, kojoj je potrebna dodatna pomoć u učenju i opštem jezičkom razvoju, učestvuju u procesu njihove integracije u vršnjačku grupu i

podstiču upis dece u osnovnu školu.

Na početku puta

Misija OEBS-a u Srbiji 2007. godine prva prepoznaje potrebe romske dece i raspisuje konkurs za romske asistente. Maja Jovanović prolazi konkurs i postaje romski asistent.

Naredne godine, putem javnog konkursa Ministar-stva prosvete, Maja dobija posao pedagoškog asistenta u Osnovnoj školi Vuk Karadžić u Deronjama.

Tim konkursom iz 2008. godine, romski asistenti preimenovani su u pedagoške asistente, jer se oblast njihovog delovanja proširila i na neromsku decu, kojoj je potrebna pomoć.

Maja je prvi pedagoški asistent u svojoj opštini. Svojim radom trasirala je put svojim naslednicima i nasledni-cama. Danas na teritoriji njene opštine angažovana su još dva pedagoška asistenta, jedan u Bogojevu, drugi u Odžacima.

Aktivnosti u nastavi

Maja radi sa šezdesetoro dece nižeg školskog uzrasta, od prvog do četvrtog razreda. Pomoć koju im pruža u savla-davanju nastavnog gradiva predstavlja njenu, kako kaže, osnovnu i najvažniju aktivnost. Deci pomaže putem individu-alnog rada sa njima, ali ukoliko više njih ima iste probleme, Maja organizuje grupni rad. Takođe, prisustvuje časovima

PODRŠKA ROMSKOJ DECI ZLATA VREDNAPODRŠKA ROMSKOJ DECI ZLATA VREDNA

Pedagoški asistent Maja Jovanović sa učenicima


Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić

Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić


drugih učitelja, koji joj pomažu u otkrivanju problema i izboru metoda za njihovo što efi kas-nije rešenje, a to joj umnogome olakšava rad.

Rad na terenu Pored rada u nastavi, bitan

deo Majinog rada predstavlja rad na terenu. Ukoliko se roditelji na odazovu na poziv za roditeljski sastanak ili na poziv za razgovor sa učiteljem, Maja odlazi kod njih, u kućnu posetu.

Rad na terenu kaže nije lak, ali je zasigurno najdelotvorniji način za privlačenje pažnje roditelja. Treba ga sprovoditi češće, a ne samo onda kada se javi problem. Pri razgovoru sa roditeljima, Maja ne govori samo o poteškoćama na koje deca nailaze, nego upoznaje roditelje sa svim postignućima i uspesima njihove dece, i kako i sama kaže, nikako ne zaobilazi pohvale. Na taj način, roditelji dobijaju podstrek, pa čak i svojom voljom posećuju školu.

Pored posete roditeljima, Majin rad na terenu podra-zumeva i promovisanje i afi r-maciju upisa u predškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje. Tu aktivnost sprovodi neza-visno od nastavnog osoblja, a na rezultate koje postiže, posebno je ponosna.

Neku decu sam tim putem otkrila, pronašla. Vodili su se kao da ne postoje. Nisu imali dokumenta, niti su znali da govore, broje ili pišu. Konti-nurianim radom sa njima, uz podršku učitelja, uspeli smo da ih opismenimo i danas su oni potpuno ravnopravni sa

svojim vršnjacima- istakla je sa ponosom Maja.

Vannastavne aktivnosti

Od 1998. godine u okviru Osnovne škole Vuk Karadžić deluje Recitatorska sekcija. U njenom radu, Maja učestvuje od samog početka. Najpre ju je njen otac, Ranko Rajko Jovanović, koji je tada vodio ovu sekciju, pripremao za takmičenja, na kojima je učestvovala tokom svog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Dve godine je kao gimnazijalka predstavl-jala Opštinu na pokrajinskoj smotri recitatora u Sečnju. Vest i činjenica da jedna Romkinja predstavlja opštinu na tom takmičenju, kako kaže Maja, iznenadila je mnoge i uzdrmala dotadašnju sliku o Romima, promenivši je nabolje.

Sada Maja, umesto svog oca, vodi ovu sekciju. Na pokrajinskom takmičenju za recitatore na romskom jeziku, koje je pre dve godine organi-zovano, učestvovalo je njenih šest učenika, od kojih je četvoro osvojilo prva mesta.

Uspešni učenici

Maja sa ponosom ističe da će ovog septembra u srednjoškolske klupe ući četiri njena učenika. Jedan od njih, Kića Jovanović, dobitnik je nagrade Fonda Ivana Aleksića. Nagrada se dodeljuje za postignute uspehe, primereno vladanje i izuzetan odnos prema nastavnom osoblju. Uz diplomu, učenik je dobio i novčanu nagradu, kao moti-vaciju da nastavi sa uspesima.

Kiću je za ovu nagradu predložilo Nastavno veće škole i to je ono što je jasan pokazatelj da je integracija romske dece u obrazovni sistem napravila velike pomake.

Maja kaže da je to raduje, ali isto tako je svesna da postoji još mnogo izazova koji su pred njom.

Nastavnik romskog jezika

U Osnovnoj školi Vuk Karadžić, Maja predaje i izborni predmet Jezik i nacio-nalna kultura Roma. Dozvolu za to dobila je od strane Školske uprave. Učenici od prvog do osmog razreda, podeljeni u tri grupe, pohađaju ovaj predmet.

Zainteresovanost za ovaj predmet za Maju je najveća nagrada.

Rastimo zajedno Jovanovićeva je kao

pedagoški asistent učestvovala i u projektu, koji se, pod nazivom

Maja Jovanović sa nagrađenim učenicima


Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić

Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić


Rastimo zajedno, sprovodio na lokalnom nivou, u partner-stvu sa Osnovnom školom Vuk Karadžić iz Deronja i Naro-dnom bibliotekom Branko Radičević iz Odžaka.

Kako se rodila ideja za ovaj projekat? Naime, svake godine se, posredstvom delo-vanja pedagoškog asistenta, sve više romske dece upisivalo i dolazilo u gradsku biblioteku. To je radnicima biblioteke priv-uklo pažnju i izrazili su želju da se oni, i svi drugi građani, koji to žele, bolje upoznaju sa romskom kulturom. Zajedno sa Majom i Osnovnom školom u kojoj ona radi, dogovorili su se da organizuju pred-stavu Romska svadba, koja će promovisati i afrimisati romsku kulturu, tradiciju i običaje. U pripremi i realizaciji predstave pored romske, učestvovala su i neromska deca, koja su sama izrazila želju da budu njen deo.

Ovaj projekat ušao je u deset najzapaženijih kulturnih projekata u Srbiji u protekloj godini. Ovaj rezultat je bitan iz dva razloga, kaže Maja, jer je afi rmisao Rome u najboljem mogućem svetlu na

republičkom nivou, ali i zbog toga što predstavlja posticaj za sve nove projekte, jer lepo je znati da neko vidi i ceni to što radite.

Podom Osmog aprila-Svetskog dana Roma

Prema Majinim rečima, učiteljice 8. aprila svake godine bar jedan čas posvete Svetskom danu Roma. Tom prilikom deca se upoznaju sa romskom kulturom i istorijom.

Maja u okviru izbornog predmeta organizuje Javni čas. Tom prilikom deca recituju na romskom jeziku. Prisutni mogu da ih slušaju, ali i pogledaju izložbu učeničkih likovnih radova na temu Romska zani-manja nekad i sad i Život Roma.

Osim toga, tim povodom u školi se organizuju i preda-vanja za nastavno osoblje na temu kulture, tradicije i isto-rije Roma, ali i predavanja iz oblasti reproduktivnog zdravlja za romsku populaciju. U pitanju su predavanja i radionice o abortusu, ranoj udaji, polnim bolestima itd.

Jovanovićeva je istakla da svega ovoga ne bi bilo da ne postoji izuzetna saradnja sa direktorom škole, Branislavom Ninkovim, koji je uvek spreman da pomogne u realizaciji svih aktivnosti namenjenih romskoj populaciji, njihovoj integraciji i afi rmaciji.

Pogled u budućnost

Maja kaže da bi volela da se i dalje bavi integracijom Roma i implementacijom romskog jezika u obrazovni sistem. Strpljenja i volje, koja je za to neophodna, ima, kaže, dovoljno. Ideje joj nikad ne manjkaju. Njih pronalazi u radu sa decom. Oni su njena inspiracija i njeni pokretači.

Motivaciju pronalazi u svim onim talentima koje je tokom svog rada otkrivala. Ističe da u genetskom kodu Roma postoje velike predispozicije za muziku i glumu. Oni se naprosto rađaju sa tim. Mnogi od njih ni ne znaju da imaju talenat. Zato sam ja tu. Da im pomognem da otkriju svoj talenat i da ga neguju-sa osmehom govori Maja.

Dosadašnji rad Maje Jovanović svedoči o tome da je trud neophodan preduslov za uspeh. Kao mlada, eman-cipovana i uspešna Romkinja daje pravi primer svoji sunaro-dnicima i sunarodkinjama. Ona zajedno sa ostalim pedagoškim asistentima krči jedini pravi put ka ostavarivanju romske vizije o progresu i inkluziji. Obrazo-vanje Roma je jedino koje vodi u smeru napred.

Jovana DavidovićMaja Jovanović i njeni učenici


Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić

Izvo

r: iz

arh

ive

Maj

e Jo

vano

vić



ROMAVERSITAS SRBIJAROMAVERSITAS SRBIJA

Podrška romskim studentima

Đorđe Jovanović je inicirao ideju o otvaranju „Romaver-sitas” programa u Novom Sadu. Veliku podršku u izradi plana za ovaj program imao je od Nataše Kočić Rakočević pred-stavnice REF-ovog programa u Srbiji i Univerziteta u Novom Sadu, koji sprovodi superviziju ovog programa. Ideja se takođe oslanjala i na već postojeće inicijative za visokoobrazo-vanje Roma u Vojvodini, koju su započeli pre 20 i više godina Matica romska i Trifun Dimić, profesorka Svenka Savić i Petar Novica Nikolić. Supervizorka programa je profesorka Slobo-

danka Markov, dok su medi-jatori Aleksandar Jovanović i Milan Beljić. Osnovna karakte-ristika programa je mentorstvo,

odnosno podrška studentima kako bi uspešno završili fakul-tete.

Sa studentima se razgovara, oni se informišu o svemu što ovaj program pruža i ukoliko požele, mogu da mu se prikl-juče i koriste njegove resurse.

Studentima je, u okviru ovog programa, obezbeđen i opremljen prostor za učenje i zabavu, dodatni časovi sa profe-sorima-mentorima, psihološka podrška, pokrivanje troškova knjiga, učenje engleskog i romskog jezika i obuka o infor-macionim tehnologijama.

Kursevi engleskog jezika

Rukovodioci programa su prateći rad i potrebe romskih

„Romaversitas” se sprovodi u nekoliko zemalja u regionu, a od maja 2011. godine realizuje se i u Srbiji.

Cilj „Romaversitas” programa jeste da pomogne studentima romske nacionalnosti tokom njihovog studiranja i da ih poveže, odnosno umreži. Kroz ovaj program oni se osnažuju da kroz aktivnije angažovanje pomognu drugim Romima i novim romskim studentima, odnosno da hrabro prihvate svoj romski identitet i da se oseć aju odgovornim za buduć nost Roma. „Romaversitas” Srbija fi nansiran je od strane Romskog edukativnog fonda iz Budimpešte.

Testiranje romskih studenata

Testiranje romskih studenata

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


studenata, došli do sjajne ideje:- Budući da je obrazovanje

jedno od najbitnijih stvari u životu i da mi živimo u svetu gde sve počiva na znanju, smatram da emancipacija romske zajed-nice zavisi od toga koliko će njenih pripadnika završiti škole i u tom kontekstu smo shvatili da romskim studentima nedo-staje znanje engleskog jezika, koji je i svetski jezik. Zato smo mi i došli na ideju da organizu-jemo kurseve engleskog jezika za studente romske populacije. Naša ambicija je da studenti na engleskom jeziku pričaju, istra-žuju i učestvuju na inostranim konferencijama, rekla je super-vizorka projekta, profesorka Markov.

Saradnja Filozofskog fakul-teta i tima koji rukovodi Roma-versitas programom, rezultirala je time da su mr Jagoda Topalov (lektor Odseka za anglistiku) i njenih 15 studenata sa Katedre za anglistiku, izrazili želju da volonterski podučavaju engle-skom jeziku studente romske nacionalnosti.

- Prijavila sam se da

predajem zato što sam smatrala da mogu da odvojim deo svog slobodnog avremena da pomognem studentima i da učestvujem u nečemu što je zaista dobro. Radim ono za čega sam se već opredelila,

predajem i podučavam, rekla je profesorka.

Testiranje studenata dogo-dilo se u novembru, a mogli su da prisustvuju svi studenti koji žele da uče engleski jezik preko Romaversitas programa. Testiranje treba da pokaže nivo njihovog znanja ovog stranog jezika i da olakša profesorici i studentkinjama-volonter-kama podelu polaznika u grupe kreirane prema nivou znanja.

Na testiranje je došlo trideset i petoro studenata, vidno ushićenih i srećnih, jer će moći da uče engleski jezik besplatno, u terminu koji njima odgovara. Organizatori su bili zadovoljni zainteresovanošću studenata, jer je to bila potvrda da su odgovorili na njihove potrebe.

Snežana Dimić

Šta za brucoša znači poznavanje engleskog jezika?

Enis Saitovski, student prve godine Pravnog fakulteta u Novom Sadu ističe da u današnje vreme bez poznavanja i onog najosnovnijeg nivoa engleskog jezika nema socijaliza-cije i daljeg napredovanja u društvu. „Živimo u doba globali-zacije gde engleski jezik puno znači i mi studenti ga moramo naučiti kako bismo dostigli određeni nivo komunikacije na stranom jeziku, veoma mi je drago mi što sam deo ovog programa.”, rekao je.

A za studentkinju master studija?

Dragana Dimitrov je upisala dvoje master studija – na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i privatnom Fakultetu za menadžment. Sreli smo je na testiranju i pitali zbog čega je njoj potrebno znanje engleskog jezika. Odgovorila nam je: „Sve češće sam u situaciji da treba da komuniciram na engle-skom jeziku i jednostavno ne mogu sebi da dozvolim da ne vladam odlično tim jezikom. To što sam visokoobrazovana smatram kao svoju obavezu da se dalje usavršavam i radim na sebi. S druge strane, mnogo kvalitetne literature nije preve-deno sa engleskog na srpski i to je razlog više da usavršim svoje znanje engleskog jezika.


Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Studentikinja Aleksandra u razgovoru sa našom novinarkom


SUŠTINA JE U OBRAZOVANJUSUŠTINA JE U OBRAZOVANJU

NVO „Roma Bejaša Rumunka” iz Bačkog Monoštra već trinaest godina daje doprinos opštoj emancipaciji i integraciji Roma . O počecima, radu i projektima, razgovarali smo sa predsednikom ove ogranizacije Ivanom Petrovićem.

„Rumunka” je samostalna, vanstranačka, nevladina orga-nizacija osnovana 1998. godine sa idejom da kroz projekte, edukacije, kulturne i sportske aktivnosti, doprinese razvoju romske zajednice i njenom ekonomskom osnaživanju. Od aprila ove godine ova organi-zacija nosi novo ime „Roma Bejaša Rumunka Bački Mono-štor”.

Dosadašnje aktivnosti Rumunka je realizovala u saradnji sa domaćim i stranim donatorima kao što su: Fond za otvoreno društvo, CONCERN, SPOLU-holandska NVO, Misija OEBS-a u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holan-dije, BCIF – Beograd, Incest Trauma Centar – Beograd, Cip – Beograd, Crveni krst Sombor, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Ministar-stvo ekonomije i regionalnog razvoja, Grad Sombor i Mesna zajednica Bački Monoštor.

Prvi i najmiliji projekat

Na pitanje koji je najvažniji projekat koji su uradili do sada, Ivan Petrović je odgovorio: „Prvi projekat naše organiza-cije je ujedno i najvažniji, ali i najmiliji projekat koji smo sproveli. U pitanju je projekat „Step by step”, sproveden u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo. Rezultat ovog projekta je zabavište za romsku decu i decu iz socijalno ugroženih porodica, koji u kontinuitetu radi od 2000. godine. Imali smo i donatore koji su učestvovali u realizaciji tog projekta, kao što su, Concern, Centar za interak-tivnu pedagogiju i Crveni krst Sombor”.

Obrazovanje je jedino rešenje

Organizacija je posebno ponosna na svoje aktivnosti na

polju obrazovanja. I to upravo zbog toga što je suština reša-vanja svih romskih problema upravo u obrazovanju Roma. „Romi ne idu u školu zato što su siromašni, a s obzirom da su neobrazovani, ne mogu ni da se zaposle, pa su i dalje siromašni. To je lavirint čije je jedino moguće rešenje obrazo-vanje. Upravo iz tog razloga naša organizacija je fokusirana upravo na obrazovanje. Kao primer mogu da navedem da smo prošle godine upisali četr-naestoro dece u srednje škole, dok je njih devetoro maturi-ralo i završilo zanate, rekao je Petrović”

Saradnja sa lokalnom samoupravom

Saradnja sa lokalnom samoupravom je na veoma zavidnom nivou. Organizacija ima potpisan Memorandum

NVONVO

Ivan Petrović

Ivan Petrović u razgovoru sa našim novinarom

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


NVONVO

o saradnji sa lokalnom samo-upravom. Zajedno sa sa još sedam romskih nevladinih organizacija osnovala je Forum romskih nevladinih organi-

zacija, koji je ušao u budžet Grada Sombora. Ove godine je odvojeno milion dinara za realizaciju upisa dece romske nacionalnosti u srednje škole

i na fakultete. Kao rezultat toga četrnaestoro romske dece upisano je u srednje škole, a jedna devojka je upisala Medi-cinski fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu.

Klub starih Roma

Udruženje se bavi i projek-tima koji su vezani za soci-jalna pitanja. Prošle godine je završen projekat pod nazivom „Klub starih Roma”. Klub je radio četiri godine preko Novo-sadskog humanitarnog centra i bio je fi nansiran od IOM-a-(International Organization for Migration). Godinu dana je klub radio u režiji Rumunke, a fi nansijski je podržan od strane BCIF-a (Balkanski fond za civilne inicijative).

Ništa bez saradnje sa koordinatorom

U prostorijama udruženja smo zatekli i koordinatora za romska pitanja Grada Sombora, Zorana Kalanjoša. Evo šta je on rekao o saradnji sa romskim nevladinim organizaci-jama na teritoriji ovog grada.

„Do prošle godine u Somboru smo imali jedanaest registrovanih romskih nevladinih organizacija. Međutim, priliku da se uskladi sa novim Zakonom o udruženjima kod Agencije za privredne registre propustilo je njih šest. Tako da sada trenutno imamo pet udruženja, a jedno je u postupku ponovne registracije. Znači imaćemo šest udru-ženja od sledeće godine. Do prošle godine smo imali u budžetu konkursna sredstva namenjena samo za romske nevladine organizacije. Nažalost, ove godine ta stvaka je ukinuta zbog restrikcije budžeta. Jedanaestog ovog meseca biće javna rasprava o budžetu, tada nameravamo da to

vratimo budžet za romska udruženja na nivo na kom je bio prošle godine. Što se tiče moje saradnje sa romskim nevladinim organizacijama, uglavnom se svodi na

prosleđivanje informacija i pružanje pomoći u pribaljanju i popunjavanju konkursne dokumen-tacije za razne projekte. Najbolju i najplodniju saradnju imam sa udruženjem „Roma Bejaša Rumunka”. U Bačkom Monoštru se inače nalazi i najveće romsko naselje u somborskoj opštini, tako da ovo udruženje ima zaista veliku i važnu ulogu u procesu osnaživanja romske popula-cije.”

Klub starih Roma

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Izvo

r: iz

arh

ive

udru

ženj

a N

VO

Izvo

r: iz

arh

ive

udru

ženj

a N

VO


Udruženi protiv diskriminacije

Organizacija trenutno realizuje jedan vredan projekat prekogranične saradnje u okviru IPA programa, zajedno sa organizacijama iz Pečuja (Mađarska), Belog Manastira (Hrvatska) i Tuzle (Bosna I Hercegovina). Cilj projekta

je prevazilaženje diskrimina-cije u oblasti obrazovanja i zapošljavanja. Organizacije iz Mađarske i organizacija „Roma Bejaša Rumunka Bački Mono-štor” su fokusirani na prevazi-laženje diskriminacije u oblasti zapošljavanja, a organizacije iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske su fokusirani na obrazovanje.

Krah jednog dogovora

Da sve ne ide uvek glatko govori i Petrovićeva priča o jednom projektu koji još uvek stoji u mestu. „Pre tri godine pokrenuli smo projekat sa „Brodoremontom”. Mislili smo da će to biti prava stvar. Potpisali smo ugovore, tačnije deca su potpisala ugovore da će po završetku srednje škole raditi u „Brodoremontu”, a oni će učestvovati u fi nansi-ranju njihovog školovanja. Plaćali su mesečne karte za njih šestoro, smeštaj u domu i sve troškove vezane za školu. Imali su obavezu da posle toga rade sedam godina, da bi se ispla-tili stipendiju. Međutim, fi rma je propala, ušla je u stečajni postupak, tako da se ne zna šta će biti u budućnosti. Nadam se da će se od proleća situacija srediti i da će se projekat nasta-viti.”

Igor Dimić

Bodrog fest

Od 2005. godine, svake druge subote, u avgustu, održava se etno-festival „Bodrog fest”. Značaj ovog festivala ogleda se u očuvanju monoštorske tradicije i kulture, kao i prirodnih bogatstava sela.

Na severu Vojvodine, blizu današnjeg Sombora, u srednjem veku je stajao slavni grad Bodrog. Osnovao ga je mađarski kralj Stefan kako bi imao utvrđenje i središte isto-imene županije, i to na samom raskršću važnih drumova. Uz njega se pominju i tvrđave Bodrog Monoštor i Bartanj.

Grad je tajanstveno nestao u Dunavu, a ovi krajevi su opusteli posle najezde Turaka u 16. veku. U to doba su se naselili Šokci iz Bosne, vođeni Franjevcima, koji su osnivali škole. Okupl-jali su decu i učili ih na daščicama da čitaju i pišu. U čast prošlosti ovaj festival nosi upravo ime ovog srednjovekovnog grada.

Festival je plod dobrih međunacionalnih odnosa. Romska zajednica na ovom festivalu pred-stavlja svoj folklor, tradicionalnu hranu i zanate.

NVONVO

Dodela paketića od strane udruženja

Izvo

r: iz

arh

ive

NV

OIz

vor:

iz a

rhiv

e N

VO


MLADI I AKTIVNIMLADI I AKTIVNI

Udruženje Čiriklji Bački Petrovac registrovano je 19. februara 2010. godine kod Agencije za privredne registre Republike Srbije. Prilikom registracije popunjene su pristupnice za oko sto sedam-deset i šest članova udruženja. Funkciju predsednice udruženja od samog osnivanja vrši Danijela Boganović. Na samom početku udruženje je imalo medijske prezentacije na lokalnom nivou.

Prva aktivnost udruženja bila je pokretanje folklorne sekcije tokom marta meseca te godine. Ona od tada radi bez prestanka, a u njenom radu učestvuju omladinci udruženja.

Lokalni akcioni plan za obrazovanje Roma

28. maja iste godine usvojen je Lokalni akcioni plan za obra-zovanje Roma. Plan je u toku dva meseca izradila odabrana radna grupa, među kojima su bili članovi udruženja. Plan podrazumeva unapređivanje predškolskog, osnovnoškol-skog i srednjoškolskog obrazo-vanja, ali i osnaživanje romske zajednice uz poštovanje različi-tosti i multikulturalnosti.

Nagrađeni učenici-članovi udruženja

Članica udruženja Čiriklji Ivana Igić ušla je u krug četr-

deset najboljih romskih učenika. 19. aprila 2010. Ministar Čiplić joj je uručio zahvalnicu i lap-top kao nagradu. Ovim povodom održana je i konfe-rencija za štampu na lokalnom nivou. Svojim uspešnim rezul-tatima ova učenica postala je uzor ostalim omladincima.

Najboljoj romskoj učenici Dijani Necić, iz Maglića, članici udruženje Čiriklji, 23. decembra 2010. godine. Dodeljen je računar kao nagrada za postignut uspeh u školo-vanju. Dodeli su prisustvovali direktorica Fonda za razvoj AP Vojvodine, Snežana Repac i predsednik opštine Bački Petrovac, Vladimir Turan. Dijana Necić je nagrađena kao učenica osmog razreda, nosilac Vukove diplome i dobitnik velikog broja nagrada na takmi-čenjima.

Udruženje je takođe tokom 2010. u saradnji sa Kancela-rijom za inkluziju Roma, za

članove udruženja, koji su odlični učenici, obezbedilo stipendije.

U školskoj 2010/2011. Godini četiri članice udruženja upisane su u srednju školu. Ivana Igić upisana je u Srednju ekonomsku, Dijana Necić u Srednju medicinsku, Miloja Brančić u Srednju saobra-ćajnu i Biljana Raćipovović u Srednju ekonomsku školu. U istoj godini Božana Igić, takođe članica udruženja upisana je na prvu godinu Visoke stru-kovne škoe poslovnih studija u Novom Sadu.

Jednodnevna dečija letnja likovna kolonija

U 2011. godini realizovan je i projekat pod nazivom Jednod-nevna dečija letnja likovna kolonija. Projekat je realizovan od strane Pokrajinskog sekreta-rijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice. Predavač

NVONVO

Likovna kolonija

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Predsednik udruženja


NVONVO

na koloniji bio je naš poznati slikar i profesor Ivan Križan, koji je ovim putem obeležio pedeset godina svog rada. Uspeh ove manifestacije jeste pre svega u tome što je su deca naučila nove tehnike crtanja, dok su kroz druženje sa decom iz drugih nevladinih organi-zacija naučili se toleranciji i multikulturalnosti.

Obrazovna inkluzija Roma

Opština Bački Petrovac se tokom godine uključila u DILS projekatObrazovna inkluzija Roma, koji realizuje Mini-starstvo prosvete u saradnji sa Fondom za obrazovanje Roma iz Budimpešte, a sredstva su obezbeđena od strane Svetske banke. Cilj ovog programa je i unapređenje dostupnosti i kvali-teta obrazovanja i vaspitanja Roma na lokalnom nivou, a u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i rešenjima vezanim za sistem-skom i institucionalno uređenje oblasti inkluzivnog obrazo-

vanja. Programom je planirana i podrška opštinskog mentora za izradu dugoročnog plana upisa romske dece, lokalnih akcionih planoca, prepremu predloga projekta itd.

Saradnja sa fondom Jarmila

Tokom ove godine udru-ženje je potpisalo protokol o saradnji sa Omladinskim parla-mentom opštine Bački Petrovac, kao i sa Građanskim fondom Jarmila. Direktorica i predsed-nica ovog fonda, Jarmila Bohuš, je 12. jula organizovala prijem i nagradila najbolje romske učenike.

Članovi udruženja kao ekolozi

22. aprila udruženje Čiriklji je u saradnji sa omladinskim udruženjem E. Y. B. L. Organi-zovalo ekološku akciju sađenja drveća. Tom prilikom omla-dinci oba udruženja su sadili mladice drveća. Na taj način je promovisan značaj timskog

rada, zaštite i očuvanja životne sredine, kao i multikulturalnost i tolerancija među omladinom.

U avgustu iste godine potpisan je protokol o saradnji sa Ekološkim pokretom Bačkog Petrovca.

Kurs računara za Rome

Kurs računara za Rome je projekat udruženja Čiriklji, koji je odobren i realizovan od strane Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavalje i ravnopra-vnost polova. Projektom je predviđena obuka za rad na računaru za sedam Roma i Romkinja, u rasponu od 18. do 35. godina, sa ciljem da se raču-narski opismene i na taj način uključe u savremene tokove života. Posle uspešno završenog kursa polaznici su dobili serti-fi kat, koji će i svakako pomoći prilikom zapošljavanja.

Prva donacija udruženja

Udruženje Čiriklji je u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma dalo svoju prvu donaciju. U pitanju je dona-cija medicinske opreme (stalci za infuziju, invalidske kolica, dvokrilni ormari sa policama, itd) za dom zdravlja Bački Petrovac.

Udruženje Čiriklji je mlado udruženje. Osnovano je prošle godine i veliki broj njegovih članova čine omladinci, deca i studenti. Međutim, rezul-tati ovog udruženja svedoče o njegovoj zreloj volji da romskoj populaciji pomogne na putu integracije u sve pore društva.

Jovana Davidović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Danijela sa članovima udruženja


ZdravstvoZdravstvo

JAČANJE IMUNITETAJAČANJE IMUNITETA

Imuni sistem predstavlja složeni sistem našeg organizma sa ciljem da nas odbrani od raznih spoljnih i unutrašnjih uzročnika bolesti, kao što su virusi, bakterije, paraziti, otrovi i kancerogene ćelije. Postoji nespecifi čni i specifi čni imunitet. Nespecifi čni nas štiti na ulaznim vratima bolesti i deluje isto na sve uzročnike, a specifi čni imunitet deluje ciljano na određene uzročnike bolesti. Elementi imunog sistema su ćelije bele krvne loze koje nas štite sistemski, velika lepeza raznovrsnih ćelija koje su locirane u tkivima i deluju lokalno i složen hemijski kompleks koji se nalazi u krvotoku. Ova tri sistema su koordinisana i zajedno čine celokupan imunitet.

Pravilna ishrana na prvom mestu

Da bi naš imuni sistem bio aktivan i spreman da se bori protiv bolesti, prvo i osnovno je pravilna ishrana. Sveže voće i povrće je jako važno, pogotovo zimi, kada nemamo veliki izbor. Moramo jesti svaki dan razno-vrsne namirnice da bi uneli u organizam što više vitamina i minerala koje utiču pozitivno na imunitet. Vitamini deluju kao antioksidansi, što znači da nas štite od štetnih uzročnika i podmeću se umesto naših ćelij-skih sastojaka. Minerali, kao što su selen i cink, koji se nalaze u svežim namirnicama, sastavni su deo ćelijskog imuniteta. Od svih minerala oni najviše utiču

na imuni sistem. Iako nam je dovoljna mala količina ovih elemenata, njih je jako malo u pojedinačnim namirnicama. Zato je važan svakodnevni unos raznovrsnog svežeg voća i povrća. Od zimskih povrća jako su bitni kupus i sve njegove varijante, razne repe ako ih neko voli, celer, ren, luk, beli luk, i svi zakišeljeni oblici povrća. Voća ima malo više vrsta, pa se može uskladiti ishrana po ukusu. Citrusi su jako bitni u hladnim mesecima, jer sadrže puno vitamina, od toga najviše C vitamina, antioksidanasa koji nisu vitamini i vlakana koji olakšavaju varenje, koje je isto tako povezano sa imunitetom. Banana je dobar izvor bakra i dijetalnih vlakana, kalijuma i

gvožđa. Kivi je jedan od najbo-gatijih izvora C vitamina u zimskim mesecima. Koristite ga često. Sve što nađete na policama u radnji ili na pijaci, možete slobodno koristiti. Vrlo je bitno da znate da se kuvanjem (već iznad 60 °C) uništa-vaju mnogi vitamini, pa tako spremljena hrana nije istovetna po zdravstenom delovanju kao sveža. Ovakve postupke treba izbegavati, a najbolje je jesti sveže voće.

Mlečni proizvodi su jako bitni zbog kulture bakterija koja se nalaze u njima. Te bakterije, kada se unesu u naš organizam, utiču na probavni trakt tako što nas štite od patogenih bakterija koje se unose ishranom. Na taj način smanjuju potrebnu akti-vnost imunog sistema, pa naš imuni sistem može da deluje na drugim poljima odbrane, ostaje mu više snage i ćelija vojnika. Od mlečnih proizvoda jako su bitni jogurti, kefi ri, sveži i zreli sirevi. I njih moramo da kori-stimo u našoj ishrani.


ZdravstvoZdravstvo

Pomoćne lekovite supstance

Postoje sredstva koja nisu deo naše ishrane, ali se mogu unositi da bi se poboljšao imuni sistem. Tu spadaju propolis, med, matični mleč, polen, ekstrakti ehinacee, aloa, noni, acerola, žen-šen, kompleksi vitamina i minerala, izdvojen kompleks vitamina C, A, E, selena i cinka.

Propolis je produkat pčela koje ga sakupljaju sa drveća i stabljika da bi štitili svoju košnicu. Jedan je od najistra-ženijih pčelinjih produkata. Snažno deluje protiv virusa, bakterija i deluje vrlo snažno na imunitet povećavajući njegovu aktivnost. Važno je znati za njega da ne sme da dođe u kontakt sa metalnim predme-tima jer na taj način gubi akti-vnost. Pakovan je uvek u staklo ili plastiku, a kašike sa kojima vadimo propolis moraju biti od drveta ili plastike. Propolis je gorak, pa ga deca baš ne vole. Ako hoćemo detetu davati propolis, savetuje se da se meša sa medom. Postoje i alkoholni ekstrakti, daju se samo odra-slima. Propilenglikolni ekstrakti

su isto pogodni za decu, jer na taj način sprečavamo štetno delo-vanje alkohola. Uvek se drži na hladnom mestu, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti.

Matični mleč predstavlja isključivu hranu pčelinje matice i kažu da je lekovitiji i od propolisa. Poseduje puno vrsta

vitamina i minerala i hemijske supstance koje aktiviraju imuni sistem. Najbolje je matični mleč uzimati liofi lizovan, tj osušen na poseban način, jer se supstance u matičnoj mleči jako lako razlažu kada se mleč čuva na sobnoj temperaturi. Ako ga ne koristimo liofolizo-vano, mora se držati na 2-8 °C

u fi žideru. Sledeća jako bitna stvar kod njega je unos. Prepo-ručljivo ga je unositi tako, što se matični mleč ostavi ispod jezika da se na taj način resor-buje. Ako možete, nemojte ga samo progutati. Naučno je dokazano da je veća efi kasnost ako se unosi na ovaj način.

Ehinacea je biljka čiji ekstrakti aktiviraju imuni sistem. Deluje povećavajući broj limfocita u cirkulaciji i dovodi do povećanog stvaranja interferona od strane limfo-cita. (Interferon je supstanca pomoću koje se branimo protiv virusa.) Preporučuje se deci od treće godine starosti u obliku sirupa, a starijoj deci i odra-slima u obliku 80% kapi. Sa primenom kapi ehinacee treba početi odmah pri pojavi prvih simptoma bolesti i nastaviti dok se bolest ne povuče. Ova biljka nije za svakodnevnu upotrebu radi prevencije, uzima se samo pri nastupanju bolesti. Jedino se uzima preventivno tada, kada su vladaju velike epidemije gripa ili je osoba vrlo lošeg opšteg stanja.

Aloe vera je kaktus koji ima mnogobrojna lekovita svojstva, između ostalog i poja-čava imunitet. Može se koristiti u obliku tečnosti ili kao gel. Deluje protiv virusa, bakte-rija i gljivica. Preporučuje se i za osobe obolele od malignih bolesti.

Žen-šen ili ginseng je dalekoistočna biljka koja se koristi za aktivaciju imuniteta i za povećanje izdržljivosti. Najčešće se nalazi u obliku kapsula, gde se sprašeni koren inkapsulira nepromenjen. Povećava energiju, budnost i efi kasnost, a takođe utiče i na povećanje imuniteta.

Propolis

Matični mleč


ZdravstvoZdravstvo

Vitamini i minerali

Vrlo je važno unositi dovoljnu količinu C vita-mina, bilo preko ishrane, bilo preko dijetetskih suplemenata. Dnevna doza C vitamina je oko 250 mg, mada se uzimaju veće doze kada je čovek bolestna, od 500 pa i do 1000 mg. Ove veće doze mogu da budu štetne za želudac, jer je C vitamin kise-lina. Osobe koje imaju problema sa žgaravicom ili čirem, treba da uzimaju ovaj vitamin u više podeljenih doza, od po 250 mg odjednom, dok se ne postigne 1000 mg.

A i E vitamini su takođe jaki antioksidansi. Svaki ima svoju ulogu u ćelijskom imunitetu. Vitamina ima u svakom žuto i narandžasto obojenom povrću i voću (šargarepi, bundevi, narandži, grapeu), a E vitamina ima u jajima, mleku, oraša-stom voću i uljima suncokreta i masline.

Selen predstavlja mineral koji se pretežno nalazi u mesu,

ribi, školjkama, žitaricama, kupusu, celeru, džigericama. Ove namirnice treba da se nađu na trpezi da bi naš imuni sistem bio jak da se odbranimo od uzročnika bolesti koje nas napadaju u ove hladne dane.

Cink je važan mineral koji ulazi u sastav mnogih enzima našeg organizma, a igra i veoma važnu ulogu u imunom sistemu. Cink se pretežno nalazi u namir-nicama životinjskog porekla kao što su jetra, meso i riba, a

u manjim količinama ima ga i u lešnicima i drugom orašastom voću.

Jedan od domaćih recepata za podizanje imuniteta jeste da iscedite jedan grejpfrut (crveni ili žuti) i dva limuna, zatim to zasladite sa puno meda i popi-jete ga ako nemate problema sa želucem, pre jela, ili posle jela, ako imate tih problema.

Namirnice i način ishrane su prvi i osnovni način jačanja imuniteta. Sve ostalo je samo dodatno. Važna je zdrava i raznovrsna ishrana, sa svežim voćem i povrćem u koje je potrebno uključiti ribu i meso sa iznutricama. Meso je bitan izvor gvožđa, folne kiseline, vitamina B12, selena i cinka. Lakše se resorbuju ove mate-rije iz mesnih prerađevina i sve one čine ceo organizam jačim. Zgodno je imati kući i med sa propolisom i matičnim mlečom da bi u trenutku kada osetimo da nam je imunitet pao, možemo uzeti kašiki-cu-dve ove prijatne pomoćne lekovite materije. Očuvanje i jačanje imunog sistema zavisi samo od nas. Na raspolaganju imamo široku lepezu mogućih namirnica i pomoćnih lekovitih sredstava, koje treba pravilno da upotrebimo.

Zita Farkaš

Izvor:httpdavidbozek.nethttpklinikperintal.comhttpwwwastma.rsishranamaticnim-lec-jpghttpwwwcapital.baradionice-za-sek-tore-voca-i-povrca.bmphttpwwwgardenguides.comhttpwwwmodernmedicalguide.com

Ehinacea

Kako znate da vam je imuni sistem opao?Ako se osećate

umornim, stalno vam se spava, bledi ste, ne možete svakodnevne poslove da obavljate kako ste inače navikli, nemate energije i vrlo lako se razbolite, to Vam je jasan znak. Kada vam je imuni sistem jak, teško razboljevate, dok se u suprotnom lako razbo-lite.


Prof. mr Zoran MulićProf. mr Zoran Mulić

MUZIKA-PROFESIJA I ŽIVOTMUZIKA-PROFESIJA I ŽIVOT

* Vi ste jedan od naših najplodnijih muzičkih stvara-laca. Gde pronalazite inspira-ciju za svoja dela?

- Trudim se da napravim kompozicije koje će ostaviti nekog traga, odnosno, koje će zadovoljiti osnovne kriterijume valjane i dobre kompozicije. To mi je osnovno merilo. Što se tiče inspiracije, to je veliko pitanje. Inspiracija je, po mom mišl-jenju, romantični pojam. Jedan veliki književnik na pitanje: „Šta je muzika?”, odgovorio je: „Muzika je lirska paučina, koja spaja racionalni i emotivni deo našeg bića, dakle glavu i srce.”. To je tako divno rečeno. Moram da Vam priznam, da je, kako sam stariji i kako ulazim u neke zrelije godine, osnovni postulat mojih razmišljanja u komponovanju i kreiranju muzike izvorni melos. To nije ništa novo, jer uglavnom se svi na kraju ipak vraćaju

tome. Živimo u Vojvodini gde se prepliću razni nacionalni, konfe-sionalni i mnogi drugi uticaji, pa je sasvim prirodno da sve to nalazi odjeka i u muzici i umet-nosti uopšte. U kompoziciji se trudim da što više upotrebim muzički folkolor naše sredine i naravno svog romskog naroda. Pokušavam da romsku muziku, koja je deo romskih gena i romski muzički idiom ugradim u svoje kompozicije. U dana-šnjem vremenu dekadencije, ne samo u muzici, nego i u drugim oblastima kulture i umetnosti, sveža krv, prema mom mišl-jenju, može biti samo nacionalni idiom. Jedino nacionalni idiom može napraviti kvalitetan pomak u muzici i umetnosti uopšte.

* Komponovali ste prvu celokupnu liturgiju na romskom jeziku. Kako ste došli na tu ideju?

- Ja uvek ističem da je to ″prva-druga liturgija″. Pre petnaestak godina, zahvalju-jući blagoslovu Vladike bačkog Irineja i gospodinu, koji nažalost nije više među nama, Trifunu Dimiću, romski jezik je postao službeni jezik pravoslavnog bogosluženja. Većina Roma u Vojvodini, a posebno u Bačkoj, pravoslavne je veroispovesti. Trifun Dimić je sa blagoslovom Vladike Irineja preveo na romski jezik „Bibliju”, „Službenik” i „Liturgiju Svetog Jovana Zlato-ustog”. Prve liturgije bile su kompilacija. Bilo je delova i na romskom, i na srpskom i na crkvenoslovenskom. Te prve liturgije bile su zapravo inici-jalna kapisla.

Ideja se rodila, kada sam, sada već mogu da kažem pre dosta godina, upoznao jednog predivnog čoveka u Šapcu. U pitanju je pravoslavni sveštenik, otac Rade. Upoznao sam ga sasvim slučajno i on mi je rekao da bi bilo lepo da se komponuje liturgija na romskom jeziku. Ideja je rasla i sazrevala u meni. Pisao sam samo u danima posta. Period stvaranja trajao je oko pet godina.

Cela priprema liturgije je splet srećnih okolnosti. Pre svega, uspeo sam da stupim u kontakt sa najboljim horom na zemaljskoj kugli, a to je hor „Glinka” iz Petrograda i sa njihovim maestrom Vladi-

Prof. mr Zoran Mulić govori o svom kompozitorskom radu i svom iskustvu u radu sa studentima. U stvaralačkom opusu prof. Mulića posebno mesto zauzima Liturgija na romskom jeziku, uz koju se vezuje saradnja sa najboljim horom na svetu, horom „Glinka” iz Petrograda. I u kompozitorskom, i u profesorskom radu, prema njegovim rečima, najvažniju ulogu igra ljubav prema muzici, a kada se ta ljubav produbi, muzika postaje život.

Uspešni RomiUspešni Romi

Zoran Mulić u razgovoru sa našom novinarkom

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


slavom Černušenkom. Kopča naše saradnje bio je moj veliki prijatelj Svetislav Nićetan.

Liturgija je izvedena 12. oktobra prošle godine u Alma-škom hramu u Novom Sadu pod pokroviteljstvom Vlade AP Vojvodine, a uz veliku podršku dr Bojana Pajtića. To je prvi put u istoriji hrišćanstva da je cela liturgija, dakle integralno, i sveštenički i horski delovi, izve-dena na romskom jeziku.

* Kako je tekla saradnja sa horom „Glinka” iz Petro-vgrada?

- Saradnja sa horom „Glinka” je za mene veliko isku-stvo. To nije bila samo poslovna saradnja, već su ostvareni kvalitetni ljudski odnosi. Ja ću Vam navesti samo jednu reče-nicu dirigenta ovog hora, koji je svakako jedan od najvećih muzičara današnjice, Vladislava Černušenka: „Zorane, mi to ne radimo, ni zbog mene, ni zbog Vas, mi ćemo to radimo u slavu Boga”. I oni su zaista tako tome i pristupili. Njihov sistem rada je besprekoran. To su ljudski glasovi iz koji ″izlaze″ orgulje, prava fantazija. Ko ih nije čuo, ne može ni da zamisli kako to zvuči. Ono što je za instrumen-

talnu muziku Berlinska fi lhar-monija, to je za vokalnu muziku hor „Glinka”.

Oni su se tome u potpunosti posvetili i radili sve to sa srcem. Pripreme su trajale skoro godinu dana, sa svakodnevnim probama. Povremeno sam odlazio tamo i bio sam prosto zaprepašćen do koje mere su oni prostudirali romski jezik. Nijedan akcenat nije bio pogrešan.

Koliko je njima čitava ova priča značila govori podatak da oni žele da se ova liturgija izvede i u Petrogradskoj oblasti, u kojoj, inače, živi oko četiri stotine hiljada Roma. Plan je da se to sprovede u delo ove ili sledeće godine. Već su pokrenuli inicijativu. Kroz ovu saradnju uspostavljena pre svega ljudska dimenzija. To mi je najveća nagrada. Materijalno nijednog trenutka nije bilo u prvom planu, nego samo muzika.

* Pored toga što ste muzički stvaralac, bavite se i pedagoškim radom. Predajete na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Vršcu. Šta je, po Vašem mišl-jenju, najbitnije i najvažnije u radu sa studentima?

- Jasno je da kod onih koji se opredele za Muzičku akade-miju, već postoji ljubav prema muzici. U radu sa njima tu ljubav treba sve više produbljivati, do one mere kada muzika postaje sastavni deo života svakoga od njih. Vreme studiranja istina kratko traje, u proseku 4-5 godina, i to brzo prođe. Ako nema dovoljno velike i duboke ljubavi prema muzici, onda je nemoguće zalaziti u bilo koje druge sfere. Drugo, potrebno ih je naučiti zanatu. Predajem veoma specifi čne predmete orkestraciju i kompoziciju. Već na počeku, kažem im: „Ja vas ne mogu naučiti da budete kompozitori, sa tim se prosto čovek rodi ili se ne rodi, ali vas mogu naučiti stilske karakteristike određenih epoha, posebno savremenog stvaralaštva kao i nekim zanat-skim stvarima. A kako i šta dalje raditi, to morate vi sami osetiti”. To su neke osnovne stvari, koje pokušavam da ostvarim u svom pedagoškom radu na Muzičkoj akademiji.

Što se tiče rada na Visokoj školi strukovnih studija za obra-zovanje vaspitača u Vršcu, drago mi je da je otvoren smer za obra-zovanje vaspitača na romskom jeziku. Rad sa studentima, razlikuje se od rada sa studen-tima na Muzičkoj akademiji. To je niži nivo upoznavanja sa muzikom. Njima pokušavam da usadim ljubav prema muzici. Moje mišljenje je da je osnova muzike narodna muzika dakle odakle potičete. I na kraju dolazi ozbiljna, klasična muzika kao najviši vid. S tim u vezi poku-šavam da im ugradim ljubav prema pravoj narodnoj muzici, koju će oni u kasnijem periodu prenositi na decu sa kojom budu radili.

Uspešni RomiUspešni Romi

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


* Kakva su Vaša dosada-šnja iskustva u radu sa romskim studentima?

- Kod nas na Muzičkoj akademiji većina romskih studenata bavi se reprodukti-vnom umetnošću. Najčeće su to studenti koji sviraju gudačke instrumente. Pokazalo se da su veliki talenti. U nekom trenutku se nešto desi, ja ne znam šta je u pitanju, pa se malo izgube.

Postoje neke indicije da su mnogi veliki svetski umetnici imali romsko poreklo, o tome zašto se to nigde jasno ne ističe, nekom drugom prilikom.

Do sada sam imao samo jednog romskog studenta, koji je studirao kompoziciju. Pokazao je izuzetan talenat. Međutim, život ga je odveo na drugu stranu. Manje piše, manje radi.

Što se tiče rada sa romskim studentima u Vršcu njihovo znanje muzike nije u prvom planu, tako da ja ne mogu puno da proniknem u njihov talenat i njihov rad.

* Šta Vam je kao umetniku i kao profesoru još uvek ostalo samo želja?

-Pošto je moja velika ljubav, koja je takođe vezana za Vojvodinu, tambura, želja mi je oduvek bila da napravim jedan veliki tamburaški orke-star sastavljen od Roma. Njih je jako teško okupiti, jer čim nauče da sviraju, odmah krenu bukvalno ″trbuhom za kruhom″, koliko god bili talentovani. Postoji dogovor da se za sledeći Svetski dan Roma organizuje Festival nove romske pesme. Međutim, meni je želja da se to ne desi samo jedanput, nego da to postane tradicija, da prezentu-jemo romsku kulturu na jednom visokoumetničkom nivou i da ne

budemo večito Romi zabavljači. Svetska violinistkinja Marina Jašvili je jednom prilikom rekla da „Ako u Vašoj muzici nema muzikantskog, nemojte svirati”. A mi, Romi to imamo.

Druga želja je da se napravi veliki Vojvođanski tamburaški orkestar, jer tambura je nešto što je prepoznatljivo za Vojvodinu.

Ispričaću Vam jednu crticu. Kada je kod nas bio hor Glinka organizovan im je prijem u Skupštini AP Vojvodine. Tom prilikom ja sam im napravio jedno malo iznenađenje. Skupio

sam osam-devet tamburaša i kada su oni zasvirali, ceo hor zajedno sa dirigentom je ostao zatečen. Nisu mogli da veruju da takav plemenit i pitom zvuk postoji. Nikad tako nešto nisu čuli.

Ja sam pokušavao bezbroj puta da pronađem načina da osnujemo jednu instituciju posvećenu tamburi i tamburaškoj muzici. Mi nikada, ma kakve fi lharmonije imali, ne možemo dostići Berlinsku fi lharmoniju ili Bečku, jer niti imamo tradiciju, niti materijalnu osnovu, jedno-stavno ne možemo. Ali možemo da skupimo dvadesetak dobrih tamburaša, kako bi napravili Vojvođanski tamburaški orke-star, koji će biti reprezent i najbolji ambasador kulture sa ovih naših prostora.

Što se tiče mog kompozitor-skog rada, želeo bih da napišem još neke stvari, ali neka to ostane moja mala tajna. Otkriću vam samo da je to vezano za muziku mog naroda, a biće sinteza savremenog stvarala-štva i romskog idioma. Romski mentalitet koji se pokazuje kroz muziku je izazovan za mnoge. Do sada se nije dešavalo da se romska muzika reprezen-tuje na jednom visokoumetni-čkom nivou, ali ako pogledate kroz istoriju mnoga velika dela svetske umetnosti su inspirisana upravo romskim životom. Neka ostaje tajna kakvu scenu ja zami-šljam u svojoj mašti. Uz Božju pomoć, nadam se da ću uspeti da iznedrim još nešto što je vezano za moj narod.

Jovana Davidović

Uspešni RomiUspešni RomiFo

to: V

. Dim

ićFo

to: V

. Dim

ić


MUZEJ ROMSKE KULTUREMUZEJ ROMSKE KULTURE

Muzej u Vašim kompjuterima

Prvi muzej romske kulture osnovan je 1991. godine u Brnu. 21. oktobra 2009. godine. Akademik umetnosti i nauke Dragoljub Acković otvorio je Muzej romske kulture u Beogradu. U početku je u muzeju bilo izloženo sto hiljada eksponata, što i nije bilo mnogo, ali kako kaže naš sagovornik: „To vam je kao da gajite decu”. Nekoliko stotina eksponata Acković je tokom prošlih 30 godina prikupljao. Plan i program muzeja će možda u ovom trenutku zvučati kao prava naučna fantastika, ali Dragoljub Acković i njegovi saradnici trudili su se da stvore

originalno delo. Da bi unapre-dili postojeću akciju, sve one eksponate do kojih nisu mogli da dođu oni su počeli da slikaju. U 2011. godini njihova riznica eksponata vidno se povećala, sakupili su sto pedeset hiljada digitalizovanih eksponata i krenuli da stvaraju nešto što je za svakog od nas zvučalo tek samo kao misaona imenica, a to je virtuelni muzej. Ne izmišl-jeni muzej, muzej koji se stvara ni iz čega, već virtuelni muzej koji ima fotografi ju predmeta koje postoje, on je ta fotografi ja uslikana u nečijoj kući ili je ta fotografi ja stavljena kao uslikan predmet u muzeju.

„Za Muzej romske kulture sa pet stotina hiljada ekspo-nata potrebno je dva hektara

zemlje koja mi u ovom trenutku nemamo. U skladu sa vremenom u kojem živimo i svakako naprednom tehnolo-gijom virtuelni muzej je nešto novo i drugačije što možemo da ponudimo našim posetiocima a da im ne uskratimo ni jedan eksponat, sliku, umetničko delo”, govori Acković i dodaje: „Na primer, mi u muzeju ne moramo da imamo izloženu celu kovačnicu, ali možemo da imamo bar dva čekića i da ih pokažemo kako oni izgledaju i svi će znati o čemu pričamo, ali naši posetioci mogu videti i pet stotina različitih čekića koje smo mi slikali na određenom mestu. Naša obaveza je da ponudimo origanalne primere u najboljem svetlu, da i posetiocu sa Aljaske pokažemo kako taj predmet izgleda, da ga opišemo na jeziku koji on razume. Ako je to melodija da je snimimo ili transkribujemo, a da on u svojoj fotelji tamo u nekom gradiću na Aljasci klikne i kaže: „Da ovo je romska kultura”. Da biste ušli u stranu državu potreban vam je pasoš, da biste ušli u virtuelni muzej romske kulture potrebna vam je šifra koju ćemo vam mi dati. Sa šifrom i jednim klikom na kompijuter ulazite u sasvim novu dimenziju umetnosti

Svaki narod ako želi da bude narod, mora da ima svoje institucije. Ako narod nema institucije on nema svoju školu, muzej, radio-stanicu ili radio-emisiju. Ako nema jezik, knjige, Bibliju ili Kuran ili neko drugo književno delo, slike, onda to i nije narod. „Romi će imati svoje medije, i rešiće sve svoje probleme onog momenta kada budu imali sve elemente države.” D.A.

Danas romsku zajednicu čeka niz problema koje tek treba rešiti, a da su na dobrom putu suoča-vanja sa njima govorili su nam mnogi, pored toga tu su i vidiljivi rezultati koje možemo pročitati, videti, ali i pogledati. Danas možemo da odemo u posetu Muzeju romske kulure i vidimo sve ono što ovom narodu daje obeležje jednog naroda. Naša novinarka za vas otvorila je vrata Muzeja i u razgovoru sa njegovim osnivačem predstaviće sve ono što postoji u njemu.

KulturaKultura

Dragoljub Acković u razgovoru sa našom novinarkom

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


koja sadrži više stepenica, a na svakoj možete pronaći ono što vas interesuje, da li je to oblast kulture ili vas možda zanima prva romska biblioteka „Trifun Dimić” ili evropska biblio-teka za čiji program postoji sto hiljada digitalizovanih doku-menata.

Nikada ne razmišljajte negativno o nečemu što ne znate. Ako ne znate jezik jednog čoveka, ne možete da kažete da ga on nema. Neko je nekada za nekoga, čiji jezik nije razumeo, rekao da je Nemac. Ne dozvolite sebi da postanete „neko” ko sebi nije dao šansu

da šifrom i jednim klikom na kompjuteru obezbedi sebi doži-vljaj romske kulture na jednom višem nivou.

Snežana Dimić

odini

Izloženi eksponati

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić

32 Dekada Roma u AP Vojvodini32 Dekada Roma u AP Vojvodini

Documents

UUVODNA REVODNA REČ Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP ... 11/srpski.pdf · Prevod na romski jezik: ... jela Jovanović na radnom mestu stomatološke sestre. Kancelarija za inkluziju