Kompetencije Potrebne Za Razlicitost i Socijalnu Inkluziju

8/11/2019 Kompetencije Potrebne Za Razlicitost i Socijalnu Inkluziju

1/32

1 | s t r a n a

Razliitost i socijalna inkluzija : istraivanje kompetencija

potrebnih za profesionalnu

praksu u oblasti vaspitanja iobrazovanja u ranomdetinjstvu

Sva deca i odrasli imaju pravo da se razvijaju inapreduju u kontekstu koji karakterie

pravinost i uvaavanje razliitosti

Razliitost u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstu i obuavanje


2/32

2 | s t r a n a

Istraivanje i razvijanje publikacije realizovala je DECET/ISSA zajednika radna grupa zaprofesionalizam

DECET (Diversity in Early Childhood Education and Training), je evropska mrea koja predstavlja organizacije koje rade uoblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu u Belgiji, Francuskoj, Grkoj, Irskoj, Holandiji, Engleskoj, kotskoj i paniji.

lanovi DECET- a imaju zajednike ciljeve koji se odnose na uvaavanje razli itosti u okviru prakse i treninga u oblastivaspitanja i obrazovanja. DECET tei da promovie i istrauje naela demokratskog vaspitanja i obrazovanja u ranom detin jstvu(ECEC), uvaavajui razliite (kulturne i druge) identitete dece i porodica.DECET m rea vaspitanje i obrazovanje u ranomdetinjstvu vidi kao bezbedno okruenje, u kome ljudi mogu da ue jedni od drugihuprkos kulturniim i drugim granica i u kome seefikasno moe reagovati na po javu predrasuda i diskriminacije.

DECET radi na ostvarenju svojih ciljeva kroz: 1. Umreavanje trenera, praktiara, istraivaa, kreatora i donosioca politika u Evropi 2. Aktivno i kritikopreispitivanje i promovisanje kvaliteta usluga vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu , to ukljuuje

pravinost, dostupnost i uvaavanje razliitosti 3. Razvijanje novih znanja, uvida i resursa u ovoj oblasti4. Saradnju sa drugim mreama u nutar i izvan Evrope.

Za vie informacija: www.decet.org

lanovi zajednike DECET/ISSA radne grupe za profesionalizam: - P avee Point Travellers Centre, Irska: Colette Murray - Mutant, Holandija: Ana del Barrio Saiz - Associaci de Mestres Rosa Sensat, panija : Irene Balaguer - ESSSE, Ecole Sant Social Sud Est, Francuska: Myriam Mony & Dominique Malleval - VBJK, Resource and Research Centre on Early Childhood Education and Care, Belgija: Jan Peeters & Katrien Van Laere

Pridrueni lanovi DECET -a: - Men In Childcare: Kenny Spence - University of East London, Engleska: Mathias Urban

Prijatelji DECET a: - Atfale, Maroko: Khaled El Andaloussi & Laila Benjelloun - Grupo de Trabajo de Infancia Indgena y Educacin, Meksiko: Fernando Viveros

ISSA (International Step by Step Association Meunaradna Korak po Korak organizacija) povezuje strunjake i organizacijekoje rade u oblasti vaspitanja, obrazovanja i razvoja u ranom detinjstvu. ISSA mreu ine 31 nevladina organizacija saseditima u Centralnoj i Istonoj Evropi, Centralnoj Aziji i Karibima. Sveobuhvatni cilj ISSA-e je promovisanje kvalitetnihinkluzivnih, iskustava u okviru vaspitanja i obrazovanja, usmerenih na kreiranje uslova da sva deca postanu aktivni lanov iidemokratskog drutva znanja. ISSA to ini kroz: podizanje svesti o vanosti kvalitetnog vaspitanja i obrazovanja; razvijanjemresursa; diseminacijom informacija; zagovaranjem; jaanjem saveznitva i graenjem kapaciteta za stvaranje uslov a u kojimasva deca napreduju. Za vie informacija: www.issa.nl

lanovi ISSA-e u radnoj grupi za profesionalizam : - Zorica Trikic, CIP- Centar za interaktivnu pedagogiju, Srbija - Dawn Tankersley, programski konsultant, ISSA

Finansirano od strane: The Bernard van Leer Foundation, Hag, Holandija www.bernardvanleer.org

Koordinacija DECET/ISSA radne grupe za profesionalnost :Myriam Mony, Jan Peeters

Koordinacija broure Katrien Van Laere

Autori: Ana del Bario Saiz, Dominique Malleval, Zorica Trikic, Katrien Van Laere, Colette Murray, Kenny Spence , Myriam Mony, Dawn Tankersley , Mathias Urban

Urednici: Colette Murray, Siobhan Dignan

Dizajn i korice www.la-voila.be

Ovaj materijal moe biti umnoavan bez posebne dozvole, za edukacije i treninge, pod uslovom da su kao izdavai imenovani/naznaen i DECET i ISSA.Materijal je preveden sa engleskog u okviru projekta IMPRES i uz podrku CIP -Centra za interaktivnu pedagogiju. www.impres.rs www.cipcentar.org
http://www.decet.org/http://www.decet.org/http://www.decet.org/http://www.issa.nl/http://www.issa.nl/http://www.issa.nl/http://www.bernardvanleer.org/http://www.bernardvanleer.org/http://www.la-voila.be/http://www.la-voila.be/http://www.impres.rs/http://www.impres.rs/http://www.cipcentar.org/http://www.cipcentar.org/http://www.cipcentar.org/http://www.impres.rs/http://www.la-voila.be/http://www.bernardvanleer.org/http://www.issa.nl/http://www.decet.org/


3/32

3 | s t r a n a

Re zahvalnosti

Publikacija Razliitost i socijalna inkluzija nastala je uz finansijsku podrku Fondacije Bernard van Leer.Rezultat je zajednikog rada vie institucija i pojedinaca, te na poetku elimo da se svima zahvalimo nanesebinoj saradnji i spremnosti da nam svoje line i strune uvide stave na raspolaganje. Bez njih ovo izdanjene bi bilo mogue.

Belgija (Flamanska zajednica) : De Palmbum, Gent/Elief, Antverp/Elmer, Brisel/Okido Mobel Stekelbes, Antv erp/t Sloeberken, Gent/CVO VSPW School opleiding Begeleider Kinderopvang, Gent

Francuska: Centre Communal Action Sociale, Grenobl/Koordinator grada Grenobla / Creche timovi iz gradaLiona : Crche Ranvier, Crche Saint -Lazare, Multi accueil Perrache/Crche associative parentale Kindertreff,Lion/ Koordinator deije nege u gradu Lionu

Irska: Valaru, Kork/Little Acorns Childrens Centre, Mejo/Dublin Institute of Technology, Dablin/Inchicore

Service , Providers, Dablin

Srbija : P redkolska ustanova Rakovica, Beograd/Predkolska ustanova Zvezdara, Beograd,/ Predkolskaustanova Olga Jovii Rita Kraljevo/ Predkolska ustanova ulii, Zaje ar

Meksiko: Melel Xojobal, San Cristobal De Las Casas, Meksiko; [email protected]/UCIEP, Mexico; FONI,Centro de apoyo para la educacion y creatividad Calpulli, Oaxaca, Mexico

Maroko : iskreno hvala edukatorima koji su uestvovali na projektu u Maroku

Holandija : Korein Kinderplein, Ajndhoven /Stichting de Meeuw, R oterdam/Kindercentrum Wereldkids,Dordreht/ Peuter Plaza, Ajndhoven/Stichting Charlois Welzijn, Roterdam /Stichting Humanitas Kinderopvang,Herlen

kotska : Gilmer ton Child and Family Centre, Edinburg/Graduates of Men in Childcare

panija : iskreno hvala edukatorima koji su uestvovali na projektu u paniji

Engleska : Hillfield Childrens Centr e, Konventri

Puno hvala na doprinosima u vidu fotografija: Caroline Boudry, Kenny Spence, Anna van Kooij, Derek Speirs/Report i ISSA-i

Najvie se zahvaljuje mo deci, roditeljima i strunjacima koji su dali dozvolu da se koriste njihove fotografije.


4/32

4 | s t r a n a

Predgovor Razvoj profesije u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja je trajni proces koji je od skoro poeo da dobijana znaaju . U nekim evropskim zemljama razvijaju se profesionalne asocijacije i mree. Druge zemljepak,imaju priliku da ue na osnovu n jihovih iskustva. Jedan od prvih zadataka u definisanju profesije jeuspostavljanje zajednikih vrednosti. ta znai biti profesionalac1 u oblasti ranog vaspitanja iobrazovanja? Koje su kompetencije potrebne za mnoge uloge koje preuzimaju oni koji rade sa decom?Razgovori na ove teme moraju doi u fokus kako bi se unapreivala praksa i status svih koji se baveranim vaspitanjem i obrazovanjem.

Kvalitet kadrova u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja, kao i kvalitet vaspitno-obrazovne prakseodreuje mnogo faktora, ukljuujui i kompetencije svih koji se ovom oblau bave.. Jedna od kljunihkompetencija potrebnih za vaspitno-obrazovni rad u ranom detinjstvu povezana je sa postizanjemdrutvene pravde kroz aktivno bavljenje pitanjima razliitosti, jednakosti i socijalne inkluzije . Meutim, unekim zemljama veliki je izazov traiti od zaposlenih u ranom vaspitanju i obrazovanju da se bavepitanjima drutvene pravde kada je sama njihova profesija izloena nejednakom tretmanu. Kontinuiranirazvoj profesije mora da ide uporedo sa radom na postizanju drutvene pravde za svu decu, porodice izajednice.

Ova publikacija je vaan korak u radu na definisanju kompetencijapotrebnih za uvaavanje razliitosti isocijalne inkluzije, kao i za unapreivanje prakse u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja. Primeri izprakse, korieni u ovoj brouri, izuzetno su pouni. Oni koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja u

ranom detinjstvu moraju biti otvoreni da se razvijaju i ue zajedno sa decom i porodicama sa kojimarade. Te kompetencije postavljaju izazove pred profesiju: da istrauje line i kolektivne vrednosti iholistiki prihvati razliitost i socijalnu inkluziju.

Mreama DECET i ISSA treba estitati na vostvu u zapoinjanju ovog dijaloga, to su uradile krozobjavljivanje i oznaivanje kompetencija u ovoj publikaciji.

Najtoplij pozdrav svima koji e koristiti ovaj dokument na naem zajednikom profesionalnom putu.

Kathryn ORiordan, Association of Childcare Professionals (Irska)

1 Zbog jasnoe teksta koristiemo muk i rod svih relevantnih imenica koje se odnose na odrasle koji rade u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja. Kadase koristi muki rod odnosi se na oba roda.


5/32

5 | s t r a n a

Uvod Jednakost i uvaavanj e razliitosti iz profesionalne perspektive

Sva deca i odras l i imaju pravo da se razvi jaju i napreduju u kontekstu koj i karakteriu pravinosti uvaavanje razliitosti . Deca, roditelj i i profes ionalci , bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik,veroispov est, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinskostanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status, imaju pravo na kval i te tne vaspi tno-obrazovneprograme osloboene od d iskr iminaci je (skr ivene i l i o tvorene, individualne i l i ins t i tucionalne)(lan 2. UN-Kon vencija o pravim a deteta, 1989. god.)

Rad DECET-a i ISSA-e zasniva se na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Obe mreezastupaju visokokvalitetni vaspitno- obrazovni rad koji uvaava i potuje razliitosti i promovie jednakost

za svako dete. Ova broura je sainjena kako bi se naglasila potreba da profesionalne vaspitno-obrazovne zajednice prepoznaju, potuju i prihvate razliitost i jednakost kao deo njihovogprofesionalnog angaovanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu. DECET i ISSAprepoznaju kompleksnost ovog procesa u okviru koga se aktivno promovie uvaavanje razliitosti i jednakost kao najvii standard.

Imajui u vidu da se praktiari u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja nalaze u razliitim fazama ovogprocesa, DECET i ISSA su pozvali neke od njih da, popunjava jui upitnik i uestvujui u intervjuu,podele svoje iskustvo i praksu sa drugima . Pitali smo ih ta misle da je vano da bi se potrebe razliitihzajednica zadovoljile sa potovanjem i uvaavanjem , ljubavlju, panjom i solidarnou, uz aktivnopreispitivanje diskriminacije i nejednakosti. Istraili smo, dalje, i ta profesionalci misle da je vano zapraksu . Na cilj je bio da na osnovu meunarodnih iskustava i zaj ednike strune perspektivenaglasimo, ne samo kompleksnost, ve i mogunosti za reavanje pitanja razliitosti i jednakostiu okviruprakse ranog vaspitanja i obrazovanja. Zanemarujui granice drava i kontinenata u procesu uenja

jednih od drugih, prakti arima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, u Evropi i ire,prua se mogunost da unaprede vaspitno-obrazovni rad..

Na ta mislimo kada pominjemo kompeten cije?

Rei imaju razliita znaenja ili definicije u razliitim jezicima i kontekstima. Koncepti kao to su naprimer razliitost, jednakost, kritika refleksija (razmatranje) suveoma kompleksni . U ovoj brouridefiniemo ove pojmove i posebno obraamo panju na re kompetentnost . Ovde, kompetentnost znaiposedovati sposobnost pokazivanja profesionalnih kvaliteta. (videti Radne definicije, strana 33. )

Kvalitet vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu zavisi od kompetentnih praktiara kao to su oni kojisu doprineli ovoj brouri. Veoma esto, povezujemo pojam kompetentnost sa kvalitetima pojedinanogpraktiara, neim to moe da se stekne kroz obuavanje i strun u pripremu. Tekoa sa ovim pojmom je to to je on dosta uzak. Posebno u kontekstu engleskog jezika gde je biti kompetentan (potpunoljudski atribut) esto svedeno na kompetencije serije izolovanih vetina i delova znanja koje seoekuje da pojedinci poseduju kako bi izvrili odreeni zadatak. U ovoj brouri upotrebljavamo pojamkompetentnost u mnogo irem, sistemskom znaenju. On obuhvata pojedince i timove, ustanove ukojima rade i pedagoke i politike sisteme podrke oko njih . Na nivou pojedinanog praktiara, bitii ostati kompetentan jekontinuirani proces koji obuhvata sposobnost da se doprinosi i gradi nakorpusu strunog znanja ; steknu praktine i refleksivne vetine i razvije profesionalan stav .

Od poetka naih diskusija u ovoj radnoj grupi, posmatrali smo kompetentnost ne samo iz perspektivepojedinanih praktiara, ve i kroz iru, sistemsku perspektivu. Nau perspektivu podrava skoranja CoRE studija (CoRE - Kompetencije potrebne za rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranomdetinjstvu ) koja je pokazala da kvalitet zaposlenih i kvalitet vaspitno- obrazovnih praksi odreuju mnogifaktori , ukljuujui kompetentnost pojedinaca na svim nivoima vaspitno-obrazovnog sistema (praktiari,menaderi, treneri, kreatori i donosioci politike...) i ceo spektar sistematskih kriterijuma. To ukljuuje, naprimer, dobre radne uslove koji smanjuju fluktuaciju zaposlenih, kontinuiranu pedagoku podrku za

doku mentovanje i kritiko razmatranje sopstvene prakse, kao i zajedniko konstruisanje pedagogije uprocesu kombinovanja teorije i prakse. Iako je vano posedovati korpus znanja i praktine vetine,praktiarima i timovima su potrebne i refleksivne kompetencije, jer rade u veoma kompleksnim,nepredvidljivim i raznolikim kontekstima.


6/32

6 | s t r a n a

Kljuni nalaz CoRE studije je da kompetentnost u kontekstu vaspitanja i obrazovanja u ranomdetinjstvu mora da se shvati kao karakteristika celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema . Kompetentnisistem se razvija kroz uzajamne odnose izmeu pojedinaca, timova, ustanova i ireg drutveno -politikog konteksta. Kompetentni sistem zahteva mogunosti da se svi zaposleni angauju uzajednikom uenju i kritikoj refleksiji, ukljuu jui i dovoljno vremena za ove aktivnosti.

U ovoj brouri, opisujemo sutinske kompetencije potrebne za profesionalnu praksu u vaspitno-obrazovnom radu po pitanjima razliitosti i jednakosti , sugeriemo detaljnije kriterijume za njihovurealizaciju u pr aksi i ilustrujemo nae sugestije citatima koje su pruili praktiari.

Da li nam je potrebno specifino znanje i kompetencije za rad na pitanjimarazliitosti i jednakosti?

Praktiari ponekad smatraju da su pitanja razliitosti i jednakosti relevantna samo kada se govori o radusa novim zajednicama i kulturama. U ovoj brouri razliitost i jednakost posmatramo kao relevantne za

razliitost u drutvu, njegov veinski i manjinski deo i kao direktno povezane sa individualnim i grupnimidentitetima.

Kada pr aktiari ponu da rade sa decom i roditeljima iz razliitih kultura, razliitogporekla i sposobnosti,mogu osetiti nesigurnost, kulturni ok, strah i neugodnost. Oni mogu da pomisle da nisu adekvatnopripremljeni, da im nedostaje odreeno znanje, vetine i kompetencije kako bi na adekvatan nainreagovali u takvim situacijama. Ili moda misle da im uopte nisu potrebne nove vetine ili kompetencije.Oni tretiraju sve ljude na isti nain isa tim samo treba izai na kraj . Obe situacije se deavaju usva kodnevnoj praksi. ak i praktiari koji zajedno rade mogu da imaju promenljiva gledita o tome nakoji nain se treba baviti pitanjima raliitosti i jednakosti.

Primeri:

Kada vrti primi dete sa smetnjama i razvoju i njegovu porodicu, praktiari esto misle da im jepotrebno vrlo specifino medicinsko znanje i vetine kako bi se na adekvatan nain bavilipotrebama tog deteta i obezbedili mu dodatnu obrazovnu podrku.

Ako predkolska ustanova eli da organizuje trening o interkulturalnim temama, zaposleni moguda misle da je od sutinske vanosti da ue o novim kulturama i onome to se smatra problematinim pitanjima odreene kulture ili veroispovesti. Ili moda misle da interkulturalnitrening treba da bude fokusiran na to kako zajednice, kao to su roms ka ili nomadska zajednicaIrske, treba da se prilagode i uklope u drutvo. Oni mogu da smatraju da je za te zajednice tonajbolja opcija na duge staze.

Ukoliko se pojave sporna pitanja u vezi sa rodnom igrom, neki praktiari misle da je bavljenjepitanjem roda vei drutveni problem. Oni mogu da misle da u vrtiu ne moe nita da se uradipovodom toga, jer roditelji imaju sopstvene stavove o takvim stvarima (u nekim porodicama se, naprimer, ne odobrava da se deaci oblae u haljine kada se igraju ).

Ovi primeri navode na pitanje da li je potrebno da praktiari steknu posebna znanja, vetine ikompetencije u vezi sa pitanjima razliitosti i jednakosti, kao deo njihovog profesionalnog razvoja. Onoto znamo je da se informacije o razliitosti i jednakosti esto posmatraju kao struno ili

specijalizovano znanje o datoj temi. Praktiari u vaspitno-obrazovnoj sredini esto mogu da se osetekao da su nedovoljno spremni ili da im neto nedostaje i zbog toga im je potrebna podrka specijalisteza odreenu obla st. U stvarnosti, prilikom pruanju vaspitno-obrazovnih usluga, praktiari se baveraznolikim pitanjima, porodicama i zajednicama svaki dan; zbog t oga je nae miljenje da izmeuprebacivanja odgo vornosti spoljanjim strunjacima ili jednostavnog ignorisanja pitanja, moemo danaemo prostor za razvijanje kompetencija..

Prepoznajui da praktiari mogu da budu zbunjeni ili da se oseaju nesigurno kada se bave pitanjimarazliitosti i jednakosti na njihovom novom putovanju uoblasti vaspitanja i obrazovanja u ranomdetinjstvu, eleli smo da saznamo ta o tome misle iskusni praktiari. Da li veruju da postoji potreba zaposebnim znanjem i kompetencijama kako bi se radilo u kontekstu razliitosti i inkluzije? Njihova

miljenja su data ovde.


7/32

7 | s t r a n a

ta praktiari mi sle?

Kroz upitnike i intervjue, sprovedene sa iskusnim praktiarima, prikupili smo njihova razmatranja imiljenja o radu po pitanju razliitosti i jednakosti . Saznali smo da praktiari prepozna ju potrebu zakompetencijama koje generalno iskazuju uvaavan je prema svoj deci i porodicima i dobroj praksi.Meutim, prialisu, takoe , i o potrebi za posebnim znanjem koje je relevantno za njihov kontekst i neobavezno dato od strane strunjaka.

Praktiari sa kojima smo priali rade u razliitim zemljama, drugaijim politikim, drutvenim,ekonomskim i kulturnim kontekstima i raznolikim radnim uslovima. Bez obzira na ove okolnosti i njihoverazliite kvalifikacije, porekla i identitete, oni su naznaili sledee fundamentalne i sutinskekompetencije koje su potrebne praktiarima koji se bave vaspitno-obrazovnim radom u konteksturazliitosti i jednakosti:

volja da se prihvati razliitost u drutvu i uvaavanje drugih naina postojanja ne osuivati posedovati otvorena shvatanja gajiti empatiju i razumevanje pokazivati fleksibilnost i prilagodljivost biti senzitivan (svestan potreba deteta i roditelja) i responsivan (preduzimati akciju u skladu

sa tim) po dravati razvijanje oseaja pripadanja biti entuzijastian: biti angaovan i motivisan biti kreativan rad i pronalaenja alternativnih reenja i pristupa pokazivati toplinu i ljubav .

Ove kompetencije predstavljaju osnovu i preduslove za visokokvalitetnu praksu i profesionalno

angaovanje. Podrazumeva se da je za rad u razno vrsnom kontekstu od vitalne vanosti postojanjetoplog i empatinog profesionalnog stava. Me utim, pitanje je: da li moemo rei da je empatian stavvaniji od savladavanja posebnih znanja ili vetina? Praktiari sa kojima smo razgovarali su se, izgleda,vie fokusirali nakvalitet definisan kroz vrednosti i stavove, nego na pr aktine vetine. Ovo je neto nata treba obratiti posebnu panju i to ne treba uzimati zdravo za gotovo . Sa druge strane, moda tupostoji jo neka poruka: injenica da praktiari stalno govore o ovim kvalitetima moe da znai da onipredstavljaju konstantan izazov, ak i za iskusne profesionalce .

Izazov je predstavljao i proces sainjavanja ove broure, proces koji je i sam jedna zajednikakonstrukcija. Prikupili smo gledita praktiara, diskutovali smo o nalazima u okviru radne grupe, koristiliistraivanje o profesionalizmu uoblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstu, kao i DECET i ISSA

okvire rada. esto smo raspravljali o slinoj2 dilemi na koju nailaze praktiari: da li su kompetencije koje

su potrebne za rad na pitanjima razliitosti i jednakosti u ranom detinjstvu generike ilispecijalizovane ? Da li je empatian, zainteresovan, uvaavajui i uopteno profesionalan stav vaniji odspecijalizovanog znanja ? Praktiari u naoj studiji snano sugeriu da je kombinacija oba od sutinskevanosti. Mi se sa njima slaemo.

2 Moss, P. (2008). The democratic and reflective professional: rethinking and reforming the early years workforce/Demokratski i refleksivniprofesionalac: ponovno razmatranje i reformisanje radnika/ca iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu . In L. Miller & C. Cable(Eds.), Professionalism in the Early Years/Profesionalizam u vaspitno-obrazovnoj oblasti (pp./strane 121-130). Hodder: Arnold. Urban, M. (2008). Dealing with uncertainty: challenges and possibilities for the early childhood profession. /Kako se nositi sa neizvesnou : izazovi imogunosti za vaspitno-obrazovnu profesiju European Early Childhood

Education Research Journal, 16(2), 135-152. Peeters, J. & Vandenbroeck, M. (2011). Child care practitioners and the Process of professionalization. /Praktiari/ke u vaspitanju i obrazovanju iproces profesionalizacije In L. Miller & C. Cable (Eds.),Professionalization and Management in the Early Years/Profesionalizacija i upravljanje u oblasti vaspitanja i obrazovanja (pp./strane62-74). London.


8/32

8 | s t r a n a

emu tee DECET i ISSA?

DECET mrea se zalae za vaspitanje i obrazovanje u ranom detinjstvu i vaspitno -obrazovne programei zajednice gde svi:

poseduju oseaj pripadanja bivaju osnaen i da razviju razliite aspekte svog identiteta mogu da ue jedni od drugih uprkos kulturnim i drugim granicama mogu da uestvuj u kao aktivni graanin i aktivno reaguju na predrasude koristei otvorenu komunikaciju i volju za razvojem rade zajedno na preispitivanju instutucionalizovanih formi predrasuda i diskriminacije.

ISSA mrea prua podrku profesionalnim zajednicama radi razvijanja snanog civilnog drutva kojeutie i pomae donosiocima odluka da:

prue visokokvalitetne vaspi tno-obrazovne programe za svu decu od roenja do osnovnekole (od roenja do 10 . godine starosti), sa fokusom na najsiromanije i one koji su unajnepovoljnijem poloaju

obezbede vee uee porodice i zajednice u deijem razvoju i uenju osiguraju socijalnu inkluziju i uvaavanje razliitosti .

Kompetencije koje su predstavljene u ovom dokumentu, iako su izvedene iz radnih okvira DECET iISSA, su takoe sainjene i na osnovu toga ta praktiari misle da je vano kada se u praksi bavepitanjima razliitosti i jednakosti.

Na koji nain moete da koristite ovaj dokument ?

Ova broura ne nudi standardnu listu kompetencija koje praktiari treba da steknu kako bi radili ukontekstu koji odlikuje razliitost i inkluzija. Umesto toga elimo da predstavimo ovu brouru kaodinamian dokument koji je otvoren za diskusiju i kritiko preispitivanje. Pozivamo vas da ga koristitekao sredstvo za podsticanje pitanja koja su od znaaja za preispitivanje i istraivanje ideja,kompetencija, linih iskustava i primera dobre prakse u vaem okruenju.

Ova broura se moe koristiti: - za angaovanje u timskim diskusijama u predkolskim ustanovama (jasle, vrti), privatnim vrtiima

i drugim mestima gde se organizovano radi sa decom ranog uzrasta,

- kao podrka strunom usavravanju, bazinom obrazovanju , kao instrument za razvija nje kritikerefleksije na temu njihove profesionalne uloge u vezi sa pitanjima razliitosti i jednakosti.S drugestrane, ova b roura moe da bude od pomoi ustanovama za razvijanje plana profesionalnogusa vravanja,

- za informisanje zainteresovanih kreatora politika i donosioca odluka, akademskih aktera,praktiar a i roditelja o tome na koji nain se moe baviti profesionalnou u vaspitno-obrazovnomsektoru, sa fokusom na pitanjima razliitosti i jednakosti. Ova broura je takoe relevantna zasituacije koje su u vezi sa socijalnom negom/brigom i edukacijom,

- da inspirie praktiare, edukatore, pedagoge , nastavnike i vaspitae u praksi .

Ova broura je sainjena u skladu sa naelima DECET-a i misijom ISSA-e. Za referencu, molimo vas davidite brouru DECET-a Making Sense of Good Practice/Osmiljavanje dobre prakse (www.decet.org/makingsenseofgoodpractice ) i ISSA-in dokument Competent Educators of the 21stCentury: ISSA Pr inciples of Quality Pedagogy. / Kompetentni Vaspitai/uitelji 21. veka: ISSA principikvalitetne pedagogije (www.issa.nl/resources )
http://www.decet.org/makingsenseofgoodpracticehttp://www.decet.org/makingsenseofgoodpracticehttp://www.decet.org/makingsenseofgoodpracticehttp://www.issa.nl/resourceshttp://www.issa.nl/resourceshttp://www.issa.nl/resourceshttp://www.issa.nl/resourceshttp://www.decet.org/makingsenseofgoodpractice


9/32

9 | s t r a n a

Rad na stvaranju drutvene

promene

Praktiari:

su svesni da su predkolske ustanove (jaslice, vrtii) autentinopovezane sa irim drutvenim kontekstom. Interakcije i odnosi kojipostoje u ustanovi odraz su zbivnja u iroj zajednici.

shvataju da se drutvo stalno razvija i menja. Deca, roditelji izaposleni u predkolskoj ustanovi, kao i same predkolske ustanovesu proizvod drutva i lokalnih sredina iz kojih potiu/ u kojima susmeteni. Dakle, praktiari ne mogu da budu statini ili nepromenjivi.Oni treba da budu svesni i odgovorni tj. da kontinuirano prilagoavajusvoju praksu uoenim promenama u porodici i drutvu. Ovo je trajanproces koji se zapravo nikada ne zavrava.

prepoznaju injenicu da neka deca, roditelji i kolege nemaju ista pravakao drugi, da drutvo nema sluha za njihove probleme i da sesuoavaju sa diskriminacijom. Profesionalci koji rade u vaspitno-

obrazovnom sektoru svesno rade na tome da kreiraju uslove u kojimasvako ima pravo da bude sasluan i bude tretiran sa uvaavanjem,priznavanjem , solidarnou, brigom i da zna da pripada.

oseaju se sigurno kad uvode i isprob avaju novu praksu i ideje.

K o m p e t e n c i j a


10/32

10 | s t r a n a

Sutina naeg posla je da budemo neumorni, odvani, preduzimljivi, dinamini iradoznali u realizaciji svakodnevne prakse. ak i vie od toga, mi cenimo i ukljuujemonove naine rada. (panija)

Edukatori su otvoreni za promene u smislu prilagoavanja i uenja, dok se populacija

obuhvaena predkolskom ustanovom/vrtiem kontunuirano menja. (Meksiko)

Za mene, kao edukatorku, je vano senzibilisati iru zajednicu u smislu prava i potreba porodica koje ive u zajednicama koje su u nepovoljnom poloaju.Nephodno je aktiviratise i baviti se ljudskim pravima radi reavanja problema. U isto vreme to treba da uradimouz potovanje privatnosti svake porodice i samo u sluaju ako porodica da svoj

pristanak. (Srbija)

Mi treba da budemo dovoljno hrabri da preispitujemo sopstvena gledita i praksu. Dok toradimo treba da razmatramo ulogu koju vrti ima u drutvu. Takoe treba da budemosvesni vanosti jednakih ansi za svako dete i porodicu i na koji nain mi to shvatamo irealizujemo u naoj praksi.(Francuska)

Profesionalci koji rade na pitanjima razliitosti treba da poseduju svest o moi i privilegijama koje ima dominantna grupa i tekoama na koje nailaze neke manjiskegrupe u drutvu. Treba da razumemo kakve to posledice ima po mogunosti koje imajuodreene grupe, kao i na njihovo iskustvo. (Irska)

Neophodno je da praktiari budu u stalnoj potrazi za inovacijama, kao i njihovi stvaraociu predkolskoj ustanovi i lokalnom drutvu.(Maroko)

Ukoliko radimo sa decom iz nomadskih3 zajednica, ja se trudim da nauim ono to

njihova porodica odabere da ponudi iz njihove kulture. Od vitalne je vanosti da posedujete sposobnost da promenite miljenje i prihvatite nova gledita. (Irska)

U nekim sluajevima(na primer, ako roditelj govori drugi jezik, a ne dominantan jeziksredine), mi kao profesionalci treba da se zalaemo za to da roditelji dobiju pomo kakobi imali pristup odgovarajuim uslugama na koje imaju pravo.(kotska)

Mislim da je vano razmatrati kako drutvo utie na ivotne okolnosti roditelja; to znaida treba prepoznati da situacija u kojoj se neki roditelji nalaze nije uvek povezana sanjihovom odgovornou. Drutvena angaovanost u smislu volje za prevazilaenjem

postojeih drutvenih pojava (na primer diskriminacije) je neophodan pristup u oblastivaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu. (Belgija)

Misija vrtia i tima zaposlenih treba da uzima u obzir drutvena kretanja i promene kojeutiu na porodice u kojima deca rastu.(Francuska)

3 Travellers


11/32

11 | s t r a n a

Otvorenakomunikacija

i dijalog

Praktiari:

razvijaju i unapreuju svoju praksu koristei otvorenukomunikaciju i dijalog. Prepoznajui izazove, praktiari uestvujuu dvosmernom procesu u okviru kojeg svi (deca, roditelji,zaposlen i) imaju pravo da iskazuju svoje ideje i oseanja.Praktiari, svojim gleditima ili ekspertizom, ne dominirajudijalogom, ve ga neguju, pokreu ga i sluaju ta drugi imaju dakau. pomau dijalog koristei aktivno sluanje, bez predrasuda.Praktiari se trude da postavljaju prikladna i relevantna pitanja ine plae se izazovnih odgovora. stvaraju bezbedno okruenje u kome se svako osea slobodnoda podeli svoje gledita i miljenja i da doprinese razvoju

vaspitno obrazovne prakse. Praktiari pre poznaju potrebu zapoverenjem i umeju da izgrade to poverenje stvaranjem oseajasigurnosti u interakcijama. su svesni da neka deca i roditelji nemaju priliku da se njihovglas uje u drutvu i da zbog toga retko uestvuju uravnopravnom dijalogu, koji odlikuje uvaavanje. Praktiarisvesno preuzimaju inicijativu kako bi se omoguila trajnarazmena. Neka deca i roditelji nee prirodno teiti da iskau taele, zbog njihovog kulturnog konteksta/okolnosti ili zbognjihovog prethodnog iskustva u drutvu.

uzimaju u obzir da u dijalogu nisu bitne samo rei iprilagoavaju se kako bi mogli da komuniciraju i na neverbalaninain.

K o m p e t e n

c i j a


12/32

12 | s t r a n a

Trudim se da sasluam i da odvojim dovoljno vremena da razumem ljude. Dakle, elimda nauim alternativne naine komuniciranja i zato pitam viejezine kolege, koleginice iroditelje da mi pomognu u mojoj komunikaciji sa decom i roditeljima.(Francuska)

Radoznalost moe da bude pozitivna, ali ona ima svoje granice. Kada upoznam

izbeglice, u poetku biram ekajui pristup. Ukoliko ljudi ele da ispriaju svoju priu,ispriae je. Ovo vai za sve situacije. Osim toga, moete neto da uradite samo ondakada su roditelji sa tim saglasni. (Belgija)

Praktiari koji rade sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka treba da se angauju ustvaranju dijaloga sa roditeljima i drugim praktiarima kako bi uvideli najbolje naine da

pomognu razvoj svakog pojedinanog deteta. Vrlo je vano misliti na deija pravanasuprot potreba i oseati se sigurno da bi doveli u pitanje model deficita . Praktiarmora da se osea dovoljno samopouzdano da bi preuzeo ulogu zatitnika prava deteta.(Engleska)

Otvorenost prema deci, roditeljima, kolegama i koleginicama razliitog porekla (npr.kulturnog, drutveno-ekonomskog) je izuzetno vana ; ne treba da se plaimo onoga tone razumemo. (Srbija)

Ukoliko radimo sa porodicama u kojima su roditelji razvedeni, neophodno je raditi irazgovarati sa oba roditelja kako bi se na adekvatan nain zadovoljavale potrebe deteta.Ja odravam odreenu ravnoteu izmeu linog angaovanja i odravanja line distancei izbegavam ogovaranje ili davanje negativnih komentara o drugom roditelju ili bilo komroditelju.(Francuska)

Mi u naem timu diskutujemo o mnogim situacijama vezanim za decu i porod icu.Razmatramo zajednike karakteristike i razlike izmeu svakog deteta i porodice. Na

primer, na Dan majki, predloili smo Robertu, koji ima dve majke, da napravi dva poklona, po jedan za svaku mamu. (Holandija)

Preuzimam inicijativu i uvek se trudim da komuniciram sa roditeljima na razumljiv nain.U poetku, traim najbolji nain da ostvarim kontakt sa roditeljima. Ovo moe da zahtevadosta kreativnosti u komunikaciji. To nije neto to se moe pronai u knjigama; ti to

jednostavno mora da uradi. Nema veze ako jezik koji koristi nije perfektan.(Belgija)

Ponekad, na primer, porodice iz nomadske zajednice ne ele da se identitet njihove

dece otkriva u okruenju. Odvajanje vremena kako bi se istrailo i podralo njihovoshvatanje u vezi s a tim zato i na koji nain pruati podrku identitetu deteta, viestruko

je korisno. Ponekad to oduzima dosta vremena i uveravanja zato to se njihovi roditelji plae da e im dete biti izdvojeno i diskriminisano u vrtiu.(Irska)

Moje miljenje je da je vano stvarati prostore gde se roditelji oseaju dobrodolo ibezbedno. Pozivanjem roditelja da uestvuju u vrtiu i zajednikim deljenjem stvari, vistvarate mogunost za pravi dijalog sa roditeljima. (Belgija)

Uvek treba da budete otvoreni i da pokuate da otkrijete zato roditelji ne sarauju savrtiem, ne postavljaju pitanja ili ne razgovaraju o problemima. Ukoliko ste biliugnjetavani i diskriminisani u drutvu teko je verovati dominantnoj grupi. Stvaranje

poverenja je sutina svega; pomae vam kao praktiaru da osigurate da se glas dece izmarginalizovanih grupa u je i da budu prihvaena u vaem vrtiu. (Irska)


13/32

13 | s t r a n a

Kritikarefleksija:

istraivanje kompleksnih pitanja

iz razliitih perspektiva

Praktiari:

shvataju da svako dete, roditelj i kolega imaju svoju prolost iiskustva, norme i vrednosti. Oni su svesni da i porodice, istotako, imaju razliita uverenja, ideje i pristupe situacijama i topotuju.

su svesni kako njihova sopstvena iskustva, norme i stavoviutiu na to kako pruaju vaspitno-obrazovne usluge. Zato supraktiari u mogunosti da kritiki razmatraju (pogledati Radnedefinicije) kako njihovo poreklo i perspektive utiu na nain nakoji posmatraju, prihvataju i rade sa ljudima iz raznolikihkulturnih okruenja i razliitog porekla. znaju kako da izgrade empatine odnose sa decom, roditeljimai kolegama. Kroz lino preispitivanje oni ue da razumeju iuvaavaju oseanja, potrebe i miljenja drugih, ak i ako su ukonfliktu sa njihovim vrednostima i ne slau sa iskazanimgleditima. pokazuju iskreno interesovanje za perspektive drugih ,potujui istovremeno njihovu privatnost. Oni aktivno trae tuemiljenje i istrauju razliita gledita kako bi unapredili svojupraksu.



14/32

14 | s t r a n a

Kao profesionalac morate da se zapitate o dubljim znaenjima u ivotu i istraujete tato govori o vama kao osobi, a zatim i o drugima. (Holandija)

Za praktiare je korisno da budu upoznati sa statusom azilanata ili izbeglica u Irskoj: da poseduju empatiju i svest o stresu i tekoama na koje nailaze porodice u novoj kulturi ,suoene sa novim jezikom. Takoe je vano posedovati osetljivost, zbog injenic e da suudaljeni od svoje proirene porodice, kako bi se radilo u atmosferi potovanja,uvaavanja i solidarnosti sa ljudima. (Irska)

Kada radite sa meovitim porodicama, korisno je da posedujete znanje iz oblastizakonskih regulativa, roditeljskih prava, prava zakonskog starateljstva i posebno dabudete informisani o porodinoj situaciji.(Francuska)

Poznata mi je injenica da su drutvene mree za samohrane majke esto ograniene.Kao praktiaka, pokuavam da utvrdim da li jeneka majka u takvoj situaciji i zatim nudiminformacije i podrku.(Belgija)

Od vitalne je vanosti da znamo zato radimo odreene stvari i jo vie, da stavljamodobrobit svakog deteta u fokus naeg razmiljanja. Na taj nain produbljujemo sopstvenevetine i znanje, na profesionalizam i kontinuirano prilagoavamo nae metode rada.(Francuska)

Mislim da je u procesu obuavanja buduih profesionalaca potrebno obratiti panju nasledee uputstvo: vie ne zna nego to zna. U naoj profesiji nita nije crno ili belo, tonaglaava potrebu za radoznalou. Bez brzog ocenjivanja! Namera i efekat svake akcijesu vani. (Holandija)

Mislimda su ove oblasti, seksualne orijentacije i roda. jo izazovnije zato to nije posveivano dovoljno panje istraivanju naih stavova i neizgovorenih vrednosti; imam

utisak da ove oblasti stvarno stavljaju zaposlene na probu kada je u pitanju diskusija o njima. ini se da te teme izazivaju oseaje neprijatnosti, teko je biti otvoren u grupi, jermogu delovati prilino lino. (Irska)

U cilju stvaranja otvorene i temeljne komunikacije i sa roditeljima i sa timom, nauila samkako da kaem ono to zapravo mislim sa uvaavanjem. To vai za sve, i pozitivnesituacije i kompleksnije stvari. (Belgija)

OK, prihvatila bih istopolne roditelje, ali se plaim da bi moja tradicija i nain vaspitanjauticali na moje ponaanje. Morali bismo da priamo puno kao tim kako bismo podelilioseanja i predrasude i istraili kako se svi oseamo u vezi sa pitanjem istopolnihroditelja. (Srbija)

Ja dolazim iz porodice koja je bila u nepovoljnom poloaju. Na timskim sastancimakoristim svoje iskustvo da zaponem diskusiju sa kolegama i koleginicama o tome kako

je nositi se sa situacijama koje ukljuuju porodice koje su u nepovoljnom poloaju. Na primer, kada roditelji zaborave da donesu pelene, razmotrim dublje njihovu situaciju i pozovem lanove i lanice tima da gledaju dalje od pelena. (Belgija)


15/32

15 | s t r a n a

Uenje kroz

processukobljavanjamiljenja

Prakti ari:

su svesni da neslaganja predstavljaju prirodan deo ivota i damogu lako da se dogode kada se sretnu ljudi razli itog porekla. se ne pla e neslaganja, mogu da upravljaju tom situacijom nakonstruktivan na in, mogu da ne primaju na li an na in gledi tesa kojim se ne sla u. Kada se prakti ari suo avaju sasituacijama, normama i vrednostima koje su im nove inepoznate, oni prepoznaju izazov, ali mogu da se uzdr e odneprijateljske reakcije ili od rekacije koja dolazi iz frustracijezbog susreta sa nepoznatim Kao profesionalci, oni se nakonstruktivan na in suo avaju sa nejasno ama inepoznanicama. shvataju da se, kada je u pitanju konfrotacija, ne radi o tome ko

je u pravu a ko nije, ve tra e zajedni ko razumevanje kako bimogli da postignu kompromise i zajedni ki dogovore re enja. kada su suo eni sa sopstvenim sna nim emocijama, mogu dapodele svoja ose anja i razmotre svoje reakcije sa kolegama,

koleginicama i timom, bez straha od posledica. poznaju svoja ograni enja i snage. Humor i samosvest suvani kvaliteti u svakoj radnoj situaciji. Praktiari znaju da netreba da shvataju sebe suvie ozbiljno. znaju da nemaju sve odgovore. vrednuju neslaganja/proces sukobljavanja miljenja kao prilikeza uenje radi unapreenja prakse.



16/32

16 | s t r a n a

Dobra komunikacija sa decom, roditeljima i kolegama znai biti u stanju da sluate igovorite; da se lako snalazite sa reima i posedujete kapacitet za pregovaranje.( Meksiko)

Ja poinjem od iskazivanja potovanja prema tome ta svaka osoba moe da ponudi i

obezbeujem da svaija uloga bude vrednovana. Volja da se saslua i otvorenost zadiskusiju o pitanjima koja iskrsnu, su od krucijalne vanosti. (Irska)

Radi promovisanja uea oeva i vaspitaa u vaspitno-obrazovnoj sredini u kojojdominira enski pol, potrebni su nam praktiari koji su voljni da sauvaju svoj smisao zahumor. Potrebni su nam praktiari debelokoci koji mogu da prihvate danjihov trudnekada ne rezultira uspehom ili onim to su oekivali. (kotska)

Ponekad porodice misle da se nad njima vr i diskriminacija zbog njihovog porekla ilikulture ak i kada to zapravo nije slu aj. Ovo mo e da izazove konflikt. Pove ati svest orazli itosti i uklju iti ih u izradu i razvoj misije i strategije va e ustanove od su tinske jeva nosti. Proveravanjem u kojoj meri su va e procedure za upis uskla ene sa pravomna jednaku dostupnost programa/servisai osigura ete se da slu ajno ne do e dodiskriminisanja porodice koja poku ava da upi e dete u va vrti . (Irska)

U radu sa porodicama-razli itog porekla i/ili iz razli itih kultura moram da stavim stvariu perspektivu. To zahteva istrajnost . (Belgija)

Ponekad zaposleni ne ele da diskutuju o pitanju razli itosti zbog straha da ne poka uneke li ne predrasude. Oni smatraju da takva diskusija mo e da ugrozi njihovu poslovnu

poziciju ili izazove da drugi zaposleni budu prema njima kriti ki nastrojeni . (Irska)

Neophodno je razmi ljati i do i do jasne percepcije o tome ta mo e su tinski da semenja, a ta ne. Zdrava ravnote a izme u li nog anga mana i profesionalne distance jemoj profesionalni stav; na taj na in uvek mogu da ostanem mirna i da analiziram rizike

pre nego to ne to preduzmem . (panija)


17/32

17 | s t r a n a

Zajedni kokonstruisanje noveprakse i znanja sadecom, roditeljima

i kolegama/koleginicama

Prakti ari:

mogu da budu istra ivai. Tra e i zajedni ko razumevanje ikompromise kroz dijalog sa decom, roditeljima i drugimkolegama, prakti ari stalno razvijaju svoju praksu. Povrh toga,tako su vi e i u mogu nosti da razmenjuju ste eno znanje. su svesni da znanje ne dolazi samo iz knjiga. Praktiari susposobni da konstruiu nove naine rada kombinovanjemznanja nastalog u radu sa decom, roditeljima, kolegama, sasocio- pedagokim, psiholokim, antropolokim, ekonomskim,politikim i znanjem o zatiti sredine, steenim kroz literaturu ilistrune obuke. su voljni da daju roditeljima, deci, i ostalim zaposlenima ansuda javno iskau svoje ideje

znaju da nain na koji zapadne zemlje sagledavaju ranodetinjstvo nije jedino vienje detinjstva u svetu rastueglobalizacije. su voljni da ue od dece, roditelja, kolega i ire zajednice. se oslanjaju na ukljuenost drugih u razvijanju nove prakse, u

kojoj se svako osea uvaenim i potovanim uesnikomprocesa. Zajedniko konstruisanje (co -constructing) novogznanja i unapreenje prakse nije samosta lna aktivnost. mogu da se nose sa neizvesnou. On i se osea ju ugodno isigurno, istraujui nepoznate puteve i zna ju da proces moe dadovede do neeg vrednog.



18/32

18 | s t r a n a

Pitamo roditelje koje nadimke ili nazive iz milote koriste za dete. Trudimo se najboljeto moemo da kaemo te rei na maternjem jeziku deteta kako bi ulo poznate zvukekada je sa nama. Takoe traimo sadraje koji su poznati detetu, kao to je muzika iznjihove zemlje. Veoma je vano, da se dete podri u prilagoavanj u i da oseti da

p ripada. (Belgija)

Pre svega, svesna sam da u svom radu sa roditeljima i decom nemam sve odgovore.Znam da u saradnji sa roditeljima i decom treba da izgradim najprikladniju praksu tako da postoji uvaavanje za razliite perspektive. (Engleska)

Radi promovisanja u e a o eva i vaspita a mu kog pola u vaspitno-obrazovnoj srediniu kojoj dominira enski pol, od su tinske je va nosti da budete fleksibilni i voljni daisprobate alternativne metode . (kotska)

Kada radim sa decom koja imaju posebne zahteve, ja preko roditelja upoznajem identitetdeteta kako bih to bolje i to adekvatnije podr ala njegove potrebe, (Irska)

Ja mislim da su prakti ari kreativni i imaju energiju za iznala enje kompromisa. Na primer, jedno dete je zahtevalo d a ga dre sve vreme u rukama. To nije uvek praktinou vrtiu. Posle nekoliko razgovora sa roditeljima, doli smo do ideje da namestimo viseukolevku tako da je detetu bilo udobno i bezbedno. (Belgija)

Promenila sam praksu zahvaljujui tome to sam radila zajedno sa pedagokimasistentom (asistent za rad sa romskom decom). Najvea promena je da sam poela da

sluam i ujem pre nego to donesem odluku ili brzopleto donesem sud. Sada vidim dane elimo uvek da vidimo vane stvari oko nas. (Srbija)

Shvatila sam da nisam prepoznavala kvalitete i znanje deteta iz nomadske zajednice.Njegovo iskustvo nije bilo predstavljeno u vrtiu. Onda smo napravili Porodini zid pa sudruga deca videla njegove konje, on je poeo da imenuje razliite vrste konja i da delisvoje znanje sa vrnjacima. Promenila sam okruenje kako bi osigurala da su njegovainteresovanja vidna i kako bi mogao da se iskae. (Irska)

Intezivna saradnja sa roditeljima poinje sa ulaznom procedurom kada nam roditelji pokazuju ka ko se nose sa vanim pitanjima za njihovo dete. Ranije smo samoobjanjavali roditeljima kako mi radimo u vrtiu, danas pitamo roditelje: kako vi elite dase brinemo o vaem detetu? (Belgija)


19/32

19 | s t r a n a

ta kau praktiari Baviti se vaspitanjem i obrazovanjem dece ranog uzrasta je profesija puna izazova i priznanja u isto

vreme. Praktiari koji su doprineli ovoj brouri su izdvojili dileme, izazove, priznanja i radosti kojedoivljavaju u radu sa decom i roditeljima dok podravaju razliitost i kompleksnost porodica iz kojihdeca dolaze. Takoe, kroz intervjue koji su sa njima voeni, praktiari su iskazali svoje snove i vizije osvom poslu.

Nae nade i snovi Dete uvek treba da bude u fokusu. Oseati ljubav prema radu sa decom i roditeljima. Izuze tna posveenost /strast prema poslu. Radoznalost i glad za znanjem. Vizija budueg drutva. Praktiar treba da bude ponosan na ovaj vaan posao.

Empatija je od vitalne vanosti. Drutveni angaman je vaan da bi se preispitala pitanja moi Biti aktivista: spreman za pokretanje akcije Razvijanje demokratske svesti Uiniti da se svaiji glas uje Biti entuzijasta: idealista Kada se profesionalci tretiraju sa uvaavanjem oni ponu da veruju da mogu da

pokrenu promenu


20/32

20 | s t r a n a

Kao profesionalka vidim sebe kao deijeg izaslanika i nadam se da svi profesionalci i profesionalke vide sebe u toj ulozi.(Holandija)

Morate da volite posao, rad sa decom, roditeljima i lokalnom zajednicom. estorazmiljam o znaajnoj ulozi koju imamo u ivotu deteta i pitam se kako dauradimo jo vie, da damo vei doprinos.(Belgija)

Kao praktiar moete da steknete puno znanja i vetina u koli. Ali i dalje trebada ih integriete u sebe i stvarno verujete u njih kako biste bili profesionalac.(Belgija)

elim da vidim promene u naoj profesiji. elim da vidim razliitost i jednakostkao integralne delove edukacije i pre i tokom rada. Mnogi praktiari i dalje nerazumeju da mo i diskriminacija negativno utiu na ivote dece i da je njihovaulogu da vaspitanjem i obrazovanjem dece u ranom detinjstvu prue podrku

razvoju drutva u celini. (Irska)

Mislim da je vano za praktiare da nikada ne prestanu da ele da ue.(Maroko)

Nadam se da e drugi profesionalci otkriti i prepoznati bogatstvo razliitosti i tovidet i kao priliku za razvijanje demokratskih naela u iroj populaciji. (panija)

U mom iskustvu, poto radim u razliitim okruenjima, otvorena sam zarazliitost i vrata su se otvarala i za mene. Ako niste otvoreni za razliitu decu i porodice, ne moete zaista da napredujete u svom radu. (Belgija)

Neophodno je radu sa decom ranog uzrasta obezbediti dostojanstvo kojezasluuje, prepoznati ga kao profesiju. (panija)

Za profesionalca je vano da bude entuzijastian kada radi sa porodicama izaj ednicama iz defavorizovanih sredina; da bude idealista. (Holandija)

Kao profesionalka elim da se osetim kao deo zajednice i okruenja u kojemradim. elim da budem angaovana i da teim ka jasnom cilju: podrka iunaprenje pozitivnog razvoja dece kao doprinos razvoju celokupne zajednice.(panija)


21/32

21 | s t r a n a

Izazovi

Ne plate se da pravite greke Budite hrabri da zatraite linu pomo, a ne samo pomo vezanu za posao Nauite kako da dovedete u pitanje m o snanih tradicionalnih-dominantnih vrednosti Usvojite pravu profesionalnu ravnoteu izmeu line angaovanosti i odravanja

profesionalne distance sa roditeljima Nauite kako da ouvate va profesionalni identitet, dok u isto vreme odajete priznanje

doprinosima roditelja Ugradite samopouzdanje u svoj kapacitet i mo da utiete na stvari Shvatite kada treba da interveniete , a ne da se upliete/meate Nosite se sa oseanjima bespomonosti, straha, usamljenosti, besa Nauite kako da definiete ta je ispravno a ta pogreno i ta treba razviti kod dece i

roditelja. Konfuzija je prisutna : poremeen sistem vrednosti Ispunite visoka oekivanja koje pred vas postavljaju struka, zakon i obrazovne politike Otkrijte kako da se oseate dovoljno sigurno da bi smeli da budete nesigurni Pokaite empatiju umesto saaljenja Otkrijte kako da konstruktivno dovodite u pitanje diskriminaciju i predrasude Prevaziite strah od postavljanja pogrenog pitanja; vano je da postavljate pitanja Osigurajte da da svako dete dobije podrku za svoj identitet Preispitajte svoje pretpostavke o odreenoj zajednici


22/32

22 | s t r a n a

Ustanove su delile zadatke sa roditeljima, ne dovodei u pitanje vaspitno-obrazovnu

ulogu roditelja . (panija)

Za mene je od vitalne vanosti da se ne oseam sama, u smislu da mogu da delimsvoja ra zmatranja sa drugim profesionalcima, radei u timovima i u okviru mree.(panija)

Profesionalni razvoj edukatora zavisi mnogo od podrke organizacije. Vano je daustanova ostane uz nas, tako da moemo da unapreujemo razvoj naihkompetencija kroz ne posrednu praksu. (Meksiko)

Odrati profesionalnu distancu sa porodicama iz defavorizovanih sredina moe bititeko; ali to je opasno jer vas spreava da radite svoj posao dobro. uvajte svojegranice. Ne elite da budete humanitarni radnik. Odreena vrstina je neophodna.(Holandija)

Uviam da se praktiari nekada plae roditelja. (Irska)

Moda e vam biti teko da se rastanete od deteta zbog vae ukljuenosti iangamana. (Holandija)

Pomagati roditelju materijalnim stvarima (npr. nuditi igrake ili garderobu) i u isto

vreme ne povrediti njihovo samopouzdanje moe da predstavlja izazov. (Holandija)

Prvi put kada sam otila da radim sa nomadskom zajednicom bila sam vrlonervozna. Seam se da sam imala bol u stomaku. Zapravo nisam znala ta daoekujem. Toliko toga sam nauila od ove zajednice to je promenilo moja predubeenja. To je bio uzajamni proces i oni su se oslobodili . (Irska)


23/32

23 | s t r a n a

Biti deo profesionalnog sistema

Jedno od naela koje je proisteklo iz upitnika i intervjua je bilo skoncentrisano na rad u timu.Profesionalnost ne moe biti ograniena samo na odgovornost pojedinca ve je treba posmatrati kaodeo ireg drutvenog konteksta. Profesionalci i profesionalni tim kojise bavi vaspitanjem i obrazovanjemdece ranog uzrasta treba da rade i ue u stimulativnom i pozitivnom radnom okruenju, Na taj nain bise podralo njihovo osnaivanje i motivacijaza razvoj u okviru svojih raznolikih uloga. Kompetencijenaznaene u ovoj brouri treba da budu negovane na svim nivoima vaspi tno-obrazovnog sistema,ukljuujui:

Pojedinanog profesionalca profesionalni tim Organizaciju centra i lokalnu zajednicu Sadraj obuke pre zaposlenja i tokom rada Politika i istraivanje.

Stavljanje u fokus deijeg znanja o drutvenoj razliitosti moe da nas navede na dublje promiljanje o tome na koji nain ona stiu znanja o drutvenoj i kulturnoj razliitosti i o povezanosti ovog znanja sa predrasudama i radom na jednakosti u vaspitanju i obrazovanju

Glenda Mac Naughton


24/32

24 | s t r a n a

Primeri dobre prakse u Evropi

U delu bro ure koji sledi na i ete kolekciju primera va ih kolega iz razli itih zemalja. To je kolekcijauspe nih pristupa koji podr avaju 5 kompetencija proisteklih iz ovog projekta. Primeri obuhvatajuindividualne i timske sugestije, kao i ideje za praksu, uklju enost lokalne zajednice, obu avanje prezaposlenja i tokom rada , istra ivanje i politiku.Iako svaki primer dolazi iz odre enog kulturnog, dru tvenog, politi kog i ekonomskog konteksta, on ipakpru a ideje za razmatranje i prilago avanje , to mo e unaprediti pojedina ne kontekste.

Stru no usavr avanje

Holandija MUTANTProjekat - obuka za akciono istra ivanje - unapre enje profesionalnih kvalitetaorganizacija za rad sa decom ranog uzrasta, kroz kriti ku refleksiju.

Model Odr ivog u enja u profesionalnoj zajednici koja u i je prakti an pristup skorijeg datuma.Njegov je cilj da vaspitno-obrazovni stru njaci i njihovi treneri razviju kritiki refleksivan stav prema svomznanju i praksi. Model je razvijen u okviru dvogodi njeg akcionog istra ivanja od strane BureauMUTANT (2007.-2008.). MUTANT je mala holandska nezavisna agencija koja pru a podr kuprofesionalcima u ustanovama iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, socijalnog rada izdravstva primenom inovativnih metoda, kroz obuke i konsultacije.

Ovaj projekat se bavi procesom kriti ke refleksije edukatora, pomeraju i fokus sa individualnog nagrupno u enje i potrebu uklju ivanja svih zaposlenih u okviru svake vaspitno-obrazovne ustanove,ukljuujui menad ment i zaposlene na centralnom nivou (misli se na stru ne slu be).

Zajedni ki je sa injeno i razvijeno osam na ina u enja:

1. Imenovanje kvaliteta : vrednovanje, razmatranje i imenovanje glavnih kvaliteta profesionalaca iroditelja.

2. Postavljanje kri tikih pitanja : vrednovanje kritike refleksije i postavljanje kritikih pitanja.3. uvanje dnevnika o procesu uenja : dokumentovanje linog i timskog profesionalnog procesa

uenja. 4. Refleksija na promiljanja, oseanja i motivaciju : tri izvora znanja.

5. Mapir anje konteksta predkolske ustanove/vrtia : podsticanje i podravanje kontekstualnograzmiljanja /refleksije/znanja o kontekstu njihove ustanove i kontekstu porodica. 6. Formulisanje linog izazova : fino usklaivanje linih i profesionalnih ciljeva sa ciljevima

vaspitno-obrazovne ustanove.7. Saradnja sa kolegom : sprovoenje zadataka i saradnja sa kolegom u ulozi kritikog

profesionalnog partnerstva. 8. Dogovor i postavljanje pravila za zajednicu koja ui : razvijanje konkretnih definiuih naela

koja opisuju kak o lanovi tima ele da komuniciraju meu sobom.

Kljuni elementi ovih naina uenja:

1. Unapreeno uenje kao unutranji proces: vrednovanje kvaliteta, lina motivacija, iskustva ioseanja profesionalaca.

2. Razvijanje kolaborativnog stava gde se svaiji glas vrednuje i uje. 3. Negovanje etosa koji je orijentisan ka ispitivanju: postavljanje kritikih pitanja i diskutovanje o

iskustvima i gleditima.4. Primena konflikta kao izvora saznavanja.


25/32

25 | s t r a n a

Iskustva i rezultati Ko-konstrukcija kao pristup i metod uenju na treninzima i u praksi doprinosi jaanju procesa uenja utimovima i poveava zadovoljstvo i entuzijazam, kao i posveenost praktiara. Kapacitet za kritikurefleksiju je unapreen na razliitim nivoima vaspitno-obrazovnih organizacija.

Za dalje informacije: [email protected] www.mutant.nl

Centralna i Istona Evropa / Centralna Azija - International Step by Step Association ISSA (Meunarodna organizacija Korak poKorak)

Uiti zajedno, graditi zajedniko razumevanje i uvaavanje vaspitai i nastavnici i pedagoki asistenti primer iz Srbije

Mali broj romske dece u centralnom i jugoisto nom delu Evrope e imati u svom vrti u vaspita e ilinastavnike - pripadnike njihove kulturno-etni ke ili jezi ke grupe . lanovi romske zajednice retko imajupriliku da se upi u u kole vi eg obrazovanja, jo manje da postanu nastavnici.

Nevladine organizacije koje su lanice ISSA-e rade na ovom pitanju kroz stvaranje pozicije pedago kogasistenta za romsku decu u obrazovnom i vaspitnom okru enju. To se smatra prvim, ali privremenimkorakom za romsku decu i porodice u premo avanju kulturnog i lingvisti kog jaza izme u kulturevaspitno-obrazovne ustanove i njihove zajednice. Kako bi se izbeglo preslikavanje postoje ih odnosamo i u dru tvu i stvarnih ivotnih iskustva Roma, pozicija pedago kog asistenta za romsku decu odpo etka je posmatrana kroz partnerski odnos sa vaspita ima i nastavnicima u obrazovnom kontekstu.

U Srbiji CIP Centar za interaktivnu pedagogiju je razvio i sproveo trening model u okviru koga suasitenti, vaspita i i nastavnici zajedno poha ali obuku iz oblasti dru tvene pravde i mentorske sastanke.Ovakav pristup je omogu io da obe strane imaju iskrenu razmenu mi ljenja i (s)ru e barijere. U esnicisu mogli da imenuju probleme, iska u svoje perspektive i ka u ta njih brine kada su u pitanju romskadeca, majke i porodice. To je takoe omoguilo da Romi budu vidljiviji u ustanovi. Rezultat je bio da suasistent i poeli da formiraju jaka saveznitva sa vaspitaima i nastavnicima, to je zauzvrat bilo odkoristi za decu i porodice.

U okviru treninga, vaspitai/nastavnici i asistenti su poeli kritiki da razmatraju svoje sisteme vrednosti,predrasude koje su im ali jedni o drugima i unutranje i spoljanje prepreke na koje su nailazili u

zajednikom radu. Razmenili su i svoja lina iskustva o diskriminaciji i nepravdi i poeli da kritikipreispituju institucionalno ponaanje koje odrava diskriminaciju unutarsistema.

Zajednikim ueem, obe zajednice su mogle da se otvoreno angaaju i da na taj nain: unaprede kros- kulturnu komunikaciju izmeu razliitih grupa konstruiu novo znanje o tome kako da stvaraju saveznitva izmeu grupa da bi zajedno radili

protiv nepravde i opresije unaprede svoj kapacitet za empatiju; nauili su kako da ue jedni od drugih samo sluanjem i

razumevanjem umanjili stereotipe i predrasude koje su imali jedni prema drugima i grupama kojima pripadaju.

Kroz ovaj projekat je uesnicima postalo jasno da veoma odvojene grupe mogu da rade zajedno kadase zajedno okupe oko zajednikih pitanja kao to je kako moemo zajedno da osiguramo u naimprogramima i se rvisima dobrobiti za decu?

Za vie informacija: Zorica Triki: [email protected] www.cipcentar.org i www.issa.nl
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.mutant.nl/http://www.mutant.nl/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.issa.nl/http://www.issa.nl/http://www.issa.nl/http://www.issa.nl/mailto:[email protected]://www.mutant.nl/mailto:[email protected]


26/32

26 | s t r a n a

Francuska ESSSE Lyon

Trening modul: razni na ini da se uje glas odraslih i dece. Raznolike discipline, zajedni ke kompetencije

Stvaranje ovog filma pokreno je ESSE-ov sektor za obu avanje EJE (Early childhood education), film jeproduciran u saradnji sa Eric Ferrier (Arfrips Lyon) trenerima i prakti arima iz razli itih disciplina.Projekat je finansiran od strane Bernard van Leer Fondacije. Cilj nije bio samo da se prika u razli itetehnike koje vaspita i koriste u radu, ve da se osvetle razli iti rezultati koji nastaju u tom dinami nomprocesu , kao i da se demonstriraju njihove pojedina ne komptencije kroz razli ite situacije, kao to su:

dnevni rituali dobrodolice i pozdravljanja sa decom vaspitno- obrazovne rutine kao to su: jelo, spavanje i vreme za igru sastanci i interakcije sa roditeljima, formalno i neformalno, pojedinano i u grupama.

Ove situacije nude gledaocima priliku za refleksiju i postavljanje pitanja u okviru njihove profesionalneprakse. Gledaoci, u isto vreme, dobijaju radni okvir za refleksiju neke svoje profesionalne situacije. Ovaj

film predstavlja razli ite scenarije koji uklju uju roditelje, decu i profesionalce iz pet razli itih okru enja: jasle, dnevni centri, pedijatrijske bolnice, pred kolske ustanove, usluge za decu sa smetnjama u razvoju.

Film prati i radna knjiga koja se koristi u obu avanju. Te i da poka e mnoge kompetencije potrebne zarad sa roditeljima, decom i kolegama/inacama u razli itim okru enjima i kontekstima.

Za vie informacija: Mony Myriam: [email protected]

kotska: mukarci u vaspitanju i obrazovanju dece ranog uzrasta Projekat Sami oevi

U kotskoj ima veoma malo slubi/usluga/vrtia koje vrlo paljivo razmatraju potrebe oeva koji suodvojeni od svoje dece. Jedan takav primer je Projekat Sami oevi ili Klub tata .

Klub tata je grupa bazirana na aktivnostima za samohrane oeve i kontakt oeve (to jest, oeve kojisa svojom decom kontaktiraju uz odreena ogranienja) u Edinburgu. Grupa je nastala partnerstvomizmeu centra Gilmerton Child & Family, lokalnog tela za decu ispod pet godina starosti iz porodica kojeprolaze kroz odreene tekoe, i volonterske organizacije One Parent Families Scotland. Grupa jeaktivna deset godina, poznata je u Edinburgu i advokati, policajci, socijalni radnici i zdravstveni posetiociupuuju oeve na njen rad, pored toga to se oevi sami prijavljuju u nju.

Specijalizovani radnik u Klubu tata je kvalifikovani strunjak u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranomdetinjstvu to mu omoguava da prua podrku i tatama i deci. Centar upravlja projektom, a on radi uokruenju/vrtiu tri dana nedeljno i moe da koristi njihov kombi i vozaa za izlete. Veliki broj oeva kojikoriste usluge centar dobijaju podrku kroz ovaj projekat, kao i drugi oevi u zajednici.

Fokus organizacije The Child & Family Centre su poredice iz osetljivih druvenih grupa.Klub tata imomo guava da u okviru redovnog programa u vrtiu sagledaju potrebe oeva. Centar takoe podravaitav dijapazon usluga, ukljuujui zajedniku brigu za porodice koje prolaze razliite tekoe, pruanjepodrke za roditeljske grupe u zajednici, ukljuujuii grupu za mlade majke. Osnovni cilj projekta Samioevi je pruanje podrke mukarcima i enama kojima je ta podrka potrebna. The Child & FamilyCentre takoe ima veliki broj mukih vaspitaa koji podravaju oeve.Oevi nam govore da im grupa daje priliku da provedu zaista kvalitetno vreme sa svojom decom, to oniizuzetno cene. Grupa im daje i ansu da imaju interakcije sa drugim mukarcima u slinoj situaciji i dapriaju o stvarima sa profesionalcem. To je veoma vano jer im pomae da razree teko e na kojenailaze bez ukljuivanja suda i zakonskih procedura.

Za vie informacija: [email protected] www.dadclub.org.uk
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.dadclub.org.uk/http://www.dadclub.org.uk/http://www.dadclub.org.uk/mailto:[email protected]:[email protected]


27/32

27 | s t r a n a

Projekti u okviru bazinog obrazo vanja

Francuska - ESSSE LyonRefleksivna metodologija analyse de pratiques, (analiza prakse)

Sektor EJE (Early Childhood Education) organizacije ESSSE, Health and Social School of the South- east koled u Lionu, koristi analizu prakse kao refleksivnu metodologiju u radu sa studentima. kola jeprimenila ovu praktinu analizu u okviru modula Culture et Education/Kultura i obrazovanje za rad napitanjima razliitosti u okviru slubi za decu ranog uzrasta.

Tutori u ESSSE- u koriste pojedinane i grupne diskusije za analiziranje praktinih iskustava studenata izrazliitih perspektiva. Analiziranjem i razmatranjem svoje prakse u okviru grupe, studenti stvaraju novekompetencije kako bi osveeno razvijali svoj profesionalni identitet. Ova metodologija pred studentestavlja izazov da kreativnije razmiljaju, kao i da pronalaze jedinstvenost u svakoj situaciji. To zahtevaosveeno angaovanje studenata u svakoj situaciji. Ovaj metod prua podrku studentima da stalno

ponovo promiljaju ili kritiki r azmatraju svoje delanje i da, dok to rade, preispituju svoje vrednosti.Svi studenti tokom svog staa imaju zadatak koji ukljuuje realizaciju pedagokog ili socijalnog projektakoji je baziran na praktinoj situaciji/praktinom zadatku. Ovaj pristup pomae studentima da napraveveze izmeu njihove line posveenosti i njihovih profesionalnih zahteva.

Za vie informacija : Mony Myriam: [email protected]

Belgija VSPW Adult Educational Institute, Gent

Traganje za kriti kom samorefleksijom u okviru bazi nog obrazovanja profesionalaca zarad u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu

Pre est godina, VSPW, jedna obrazovna ustanova u Gentu u Belgiji, uvela je program bazi nogobrazovanja vaspita a u svoj sektor (od ro enja do 3 godine starosti i van kolska nega/vaspitanje iobrazovanje). VSPW ima dugu pedago ku tradiciju. Pitanje kao to je Ko sam ja kao edukator se uovom Institutu smatra najva nijim za one koji rade u oblasti pedagogije ili socijalnog rada. Dakle,kritika samorefleksija je od krucijalne va nosti za razvoj vaspita a.

Fokus programa se u skorije vreme pomerio od samorefleksije kao li nog kvaliteta do samorefleksijekao sposobnosti. Ranije se samorefleksija posmatrala kao profesionalni kvalitet koji student prirodno

poseduje ili postepeno razvije. Do danas, bazi na istra ivanja sa studentima VSPW su pokazala dakritika samorefleksija treba da bude promovisana kao neophodna kompetencija tokom inicijalnogobrazovanja profesionalaca koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta.

Studenti i nastavnici zajedno istra uju kori enje kreativnih metoda kao jednog od mogu ih na ina zaunapre ivanje procesa u kome student u e o samorefleksiji. Izbor kreativnih metoda polazi od ideje dasamorefleksija nije samo verbalna ve tina ve da mo e biti stimulisana i kroz neverbalne aktivnosti.Podsticanjem studenata kroz razli ite izazovne situacije koji se pred njih stavljaju kao pojedince I kaotimove, kori enjem razli itih metoda kao to su ples, vizualno konstruisanje, crtanje, drama, studentipo inju da preispituju sopstveno razmi ljanje i pona anje. Prva istraivanja sa kreativnim metodama subila intezivna, ali su se pokazala veoma korisnim. Studenti su sa entuzijazmom reagovali na ovaj novinain refleksije; kako je njihovo samopouzdanje raslo primenom kreativnih metoda, poeli su da seoseaju sposobnije i da verbalizuju svoje refleksije.

Institut je razvio i profil kompetencija (BinK) koji se fokusira na decu, roditelje, tim, ustanovu, lokalnuzajednicu i svet. Povezivanjem svih ovih dimenzija i naglaavanjem rada na pitanjima razliitosti kaokljune vetine, kritika samorefleksija postaje deo kolektivne aktivnosti, a ne samo pojedinanaaktivnost. BinK profil je realizovan u svim kursevima osnovnih studija, a rezultat toga je da treneristvaraju prostore za kritiku refleksiju u njihovim programima.

Za vie informacija : www.vspw.be en www.vbjk.be
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.vspw.be/http://www.vspw.be/http://www.vspw.be/http://www.vbjk.be/http://www.vbjk.be/http://www.vbjk.be/http://www.vbjk.be/http://www.vspw.be/mailto:[email protected]


28/32

28 | s t r a n a

Istraivanje i politika

Belgija flamanska zajednica: VBJK Socijalna funkcija vrtia/programa i servisa za decu ranog uzrasta

Iako su Flamanci mnogo godina dostizali ciljeve uspostavljene sa mitom u Barseloni, razliite studije supokazale da ne samo da ima malo mesta za decu (od roenja do 3 godine starosti) u vaspitno -obrazovnom sistemu, ve i da je dostupnost nejednaka. Zahvaljujui ovim studijama, zapoet je dijalogizmeu kreatora i donosioca politike i strunjaka koji se bavevaspitanjem i obrazovanjem dece ranoguzrasta. Pored toga, rasla je svest o tome da flamanske organizacije koje se bave vaspitanjem iobrazovanjem mogu da doprinesu postojeim drutvenim nejednakostima i da je to jeda n od puteva kaponovnom stvaranju siromatva.

Kao prvi pokuaj da se prevazie ovaj rani obrazovni jaz, flamanska vlada se saglasila da e finansirati,od 2004. godine pa na dalje, male i fleksibilne vaspitno-obrazovne centre pri zajednicama koje u

defav orizovanim sredinama i nalaze se u nepovoljnom drutvenom poloaju. Do 2006. godine,osnovano je 18 ovakvih centara, koji su uspeli da poveaju obuhvat dece i razviju partnerstva saroditeljima. Meutim, nisu uspeli da utiu na politike pristupa/upisa koje sprovodi sistem ranog vaspitanjai obrazovanja, kao to su se kreatori politika nadali.

Na osnovu zapaanja da pitanje dostupnosti ne moe samo da se reava na nivou pojedinanog centra,zapoeto je istraivanje u 16 pilot oblasti u 2007. godini. U svakoj oblasti praktiari iz razliitih centara suradili zajedno na konstruisanju novog znanja o zajednikoj socijalnoj politici i zajednikoj politici okompetencijama u kontekstu pitanja razliitosti i inkluzije. Oni su takoe istraivali i razliite naine zapoveanje transparentnosti politika dostupnosti/upisa dece, koje uzimaju u obzir potrebe razliitihpopulacija. Posle dve godine, strukturni efekti vezani za dostupnost usluga za porodice izmarginalizovanih grupa i defavorizovanih sredina su i dalje v rlo ogranieni.

U 2009. godini flamanska vlada je preuzela dalje korake radi unapreenja socijalne inkluzije. Novadirektiva je zahtevala da svi finansirani vaspitno- obrazovni centri i neki privatni centri rezerviu 20%njihovih kapaciteta za porodice s a jednim roditeljem i porodice koje ive u siromatvu i kriznimsituacijama. Usled toga, dravna agencija odgovorna za vaspitanje i obrazovanje, Child & Family, jeformirala sistem za profesionalni razvoj u kontekstu razliitosti i socijalne inkluzije. Agencija je kreiralazajednice za kritiko uenje (pod nadzorom VBJK-a: The resource and research centre for earlychildhood education and care/Resursni i istraivaki cenatar u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranomdetinjstvu) za pedagoke koordinatore iz razliitih organizacija. Angaovani su koordinatori koji u

procesu uenja osnauju profesionalce zaposlene u dnevnim vaspitno -obrazovnim centrima da izgradesvoje vetine i kompetencije u kontekstu koji neguje razliitost i socijalnu inkluziju.

Za vie informacija: [email protected] www.vbjk.be

Engleska: University of East LondonDokazi zanovani na praksi

Posmatranje kompetentnosti iz sistemske perspektive ima posledice ne samo po profesionalnu praksu,ve preispituje dominantne naine sticanja znanja i hijerarhijski odnos izmeu teorije i prakse. Vie nisusamo istaivai i nauni radnici na fakultetima oni koji, kroz svoja istraivanja, pruaju dokaze zaonoto funkcionie; ve se razvija i koncept prakse zasnovane na dokazima. Svi akteri u profesionalnomsistemu doprinose stvaranju strunog znanja .

Istraivanjima sa , nasuprot istraivanju na , praksa moe da premosti jaz izmeu funkcionosanja usistem u i poznavanja tog sistema I da prihvati razliku, razliitost i neureenost ljudskog ivota umestoto pokuava, u prvom primeru, da ih rei. (Schwandt 2004.god.).

Koje su implikacije takvog obostranog razumevanja istraivanja i prakse? Prvo i najvani je je da je

neophodno prepoznati da se dokazi, to jest struno znanje, stalno stvaraju od strane svih aktera uprofesionalnom sistemu to u novi fokus stavlja svakodnevna iskustva praktiara u radu sa decom injihovim porodicama. Politika moe da prui drugi i siguran radni okvir (u smislu finansiranja, resursa,priznanja) da prikupi, sprovede diseminaciju i izvede teoriju iz prakse koncept koji se naziva dokazi
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.vbjk.be/http://www.vbjk.be/http://www.vbjk.be/mailto:[email protected]


29/32

29 | s t r a n a

zasnovani na praksi (Urban, 2010.god.). Uspeni primeri se razlikuju u svojim kontekstima, ciljevima ipristupima (npr. the Centres of Innovation na Novom Zelandu, ist projekat u Irskoj, theBildung:elementar project u Nemakoj).

Meutim, iz svih njih mogu da budu izvedene tri kljune poruke: 1. Oni nisu ogranieni na pojedinanog praktiara, ve obraaju panju na odnos izmeu pojedinaca

i timova, praktiara i porodica, vaspitno-obrazovnog okruenja i ireg drutvenog konteksta.Profesionalnost se razvija kao atribut celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema. 2. Oni podstiu postavljanje kritikih pitanja, i za to sistematski stvaraju prostore/uslove, i vrednuju

razliitost i raznolikost moguih odgovora na ova pitanja. Nova shvatanja se razvijaju iz razliitihgledita. Vaspitno-obrazovna praksa je utisnuta u politiki i kulturni kontekst drutva, ioblikovana je njegovom ekonomijom i istorijom. Postati kritiki osveen (svestan, kao to je torekao Paolo Freire ) u smislu ovakvih uticaja je kljuna odlika okruenja za profesionalno uenje;istraivanje i praksa idu ruku pod ruku u stvaranju etosa ispitivanja (Urban, 2007.).

3. Oni se grade na ideji nade. Paolo Freire (2004.god.) nas podsea da je vaspitno -obrazovnapraksa tu sa razlogom i da implicira promenu. Ali ono emu se mi nadamo mora da budediskutovano. Istraivanje i teorija imaju udeo u ovoj diskusiji. Oni nisu vie ogranieni napruanje dokaza za ono to funkcionie, ve se angauju u dijalogu o znaenjima, vrednostimai svrsi vaspitno- obrazovnih praksi. Za ta treba da funkcionie, za koga i ko u tome(ne)uestvuje, odreujui kakvi bi trebalo da budu ishodi?

Za vie informacija : Dr Mathias Urban, University of East London: [email protected]

Irska: Pavee Point, EDENN - Equality and Diversity Early ChildhoodNational Network Obuavanje u oblasti razliitosti i jednakosti u irskom sektoru

Jedinica za vaspitno-obrazovnu politiku (The Early Years Education Policy Unit) u Kancelariji ministra zadecu i pitanja mladih (Office of the Minister for Children and Youth Affairs) finansira Nacionalnu inicijativuza pitanja razli itosti i jednakosti (Diversity and Equality Initiative) (2011.god.). Ovaj projekat vodi ClareCounty Childcare komitet i realizuje se kroz vaspitno-obrazovne okru ne i gradske komitetske strukture.Ovo je obimna inicijativa u okviru koje e 160 vrti a (5 u svakoj od 32 okruga) dobiti akreditovanu obukuiz oblasti pitanja razli itosti i jednakosti, mentorsku podr ku kako bi sproveli implementaciju iodgovaraju e resurse radi zadovoljenja potreba u svom vrti u. Inicijativa e biti vrednovana/evaluirana.Zasnovana je na radu ist projekta i EDENN Network-a.

Pre vi e od deset godina, Pavee Point, prepoznaju i potrebu za fokusom na pitanjima razli itosti i jednakosti u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, razvio je program za obu avanje uoblasti promovisanja razli itosti i jednakosti za irsko okru enje/kontekst - ist projekat. Ovaj projekat sesastojao od pilotiranja i vrednovanja/evaluacije. Proces je otkrio zna ajne nedostatke u znanju,nagla avaju i stvarnu potrebu za anga ovanjem na polju li ne refleksije, rad na stavovima, iantidiskriminaciji, uklju ujui vrlo prakti an anga man dece i roditelja u vezi sa pitanjima razli itosti i

jednakosti. U esnici su pokazali volju da razmotre i vrednuju svoju praksu, i tokom trajanja kursa suidentifikovali njihove pojedina ne potrebe za u enjem i prihvatali promene.

Rezultati su podstakli Bernard van Leer Foundation i okru ne i gradske vaspitno-obrazovne komitete uIrskoj da podr e implementaciju nacionalnog programa za obuku trenera (2006. god.). Treneri su

odabrani kroz proces intervjuisanja. Program se sastojao od 165 sati neposredne obuke, akreditovan jeod strane Nacionalnog univerziteta Irske (National University of Ireland (NUI,Maynooth) u Mejnutu. To jeprvi akreditovani vaspitno-obrazovni program obuke u domenu promovisanja razli itosti i jednakosti uRepublici Irskoj.

Program se bavi putovanjem kroz promene samog trenera: kako spoznaje I razumeva koncepterazliitosti i jednakosti, na koji na in dru tveni i istorijski konteksti uti u na razmi ljanje i praksu; istra ujepitanja mo i i kako predrasude, diskriminacija, rasizam, seksizam i td. funkcioni u u dru tvu; kako setrenre anga uje u kriti koj refleksiji: kako da kontekstualizuje praksu u svakom vrti u. Metodologijapodr ava i podsti e grupno u enje, pre nego individualno, kao i timsko anga ovanje kroz tokom obuke.

Rade i u tandemu sa ovim inicijativama , ist projekat je bio uspe an u odr avanju fokusa na pitanjimarazliitosti i jednakosti u klju nim vaspitno-obrazovnim dokumentima - S olta: Nacionalni okvir kvaliteta(National Quality Framework) (2006.god.); Aistear: Okvir rada za kurikulum u oblasti vaspitanja iobrazovanja u ranom detinjstvu (the Early Childhood Curriculum Framework) (2009.god.) i Vodi za
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


30/32

30 | s t r a n a

stru njake u oblasti vaspitanja i obrazovanja na polju po tovanja razli itosti i jednakosti (Diversity andEquality Guidelines for Child-care Providers) (2006.god.).

Za vie informacija : [email protected] www.paveepoint.ie
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.paveepoint.ie/http://www.paveepoint.ie/http://www.paveepoint.ie/mailto:[email protected]


31/32

31 | s t r a n a

Radne definicije Koncepti kao to su razliitost, jednakost, kritika refleksija i kompetencije su kompleksni i njihovaznaenja mogu da budu razliita zavisno od jezika i konteksta. Za potrebe ovog dokumenta, koristimosledee radne definicije.

Razliitost Odnosi se na raznoliku prirodu drutva. Na primer, drutvenu klasu, rod, invaliditet, porodinu strukturu,gej mukarce, gej ene, biseksualne i transrodne osobe (LGBT), porodini status, manjinske grupe,manjinske etnike grupe, ukljuujui Rome i nomadske zajednice iz Irske i veinsku /dominantnu grupu.Razliitost govori o tome po emu se ljudi razlikuju i o razliitim nainima kojim ive svoje ivote. Radis e o uvaavanju tih razliitosti kao prirodnog naina ivljenja. Ne postoje dva ista oveka to znai damnogo razliitih elemenata ini zajednicu kojoj pripadate, radite i u kojoj ivite. Razliitost je neto totreba da bude priznato, prihvaeno i uvaav ano i mnogi njeni elementi mogu da budu slavljeni. Postoji i

senovita strana razliitosti: to su stereotipi, predrasude, diskriminacija i rasizam, seksizam, klasizamitd.

Jednakost Odnosi se na vanost prepoznavanja i prihvatanja razliitosti i podravanja indivudualnih i grupnihpotreba. Kod jednakosti se radi o osiguranju pravinosti u smislu pristupa, uea i ishoda za svu decu injihove porodice. U oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu jednakost uea je posebnovana kada se radi sa decom i roditeljima. Jednakost ne govori o tome da se svi ljudi isto tretiraju, veda postoji razumevanje da se potrebe zadovoljavaju na razliite naine. Jednakost takoe ne govori opolitikoj korektnosti, ve o osiguravanju da se ljudi tretiraju na pravedan nain, bez diskriminacije i da

im se prua podrka da imaju pristup stvarnim prilikama za samorazvoj i kvalitetne ishode.

Kompetentnost Kvalitet vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu zavisi od ljudi koji rade sa decom, porodicama izajednica ma. Oekujemo od praktiara da budu kvalifikovani, veti i kompetentni. Pojam komptentnostobino povezujemo sa kvalitetima pojedinanog praktiara, pre nego sa neim to moe da se steknekroz obuku i strunu pripremu. Ali ovaj individualni koncept je dosta uzak. Biti kompetentan (potpunoljudski atribut) je esto reducirano na posedovati kompetencije serije diskretnih vetina i delovaznanja koje se oekuju, koje bi pojedinci trebalo da poseduju kako bi izvravali odreeni zadatak. Uovoj brouri pojam kompetentnost shvatamo i koristimo na mnogo iri, sistemski nain. On ukljuuje

pojedince i timove, ustanove u kojima rade i pedagoku i politiku podrku sistema u kome se nalaze.Na nivou individualnog praktiara, biti i postajati kompetentan je kontinuirani proces koji obuhvatasposobnost nadogradnje i doprinosa korpusu profesionalnog znanja, sticanje praktinih i refleksivnihvetina i razvijanje profesionalnog stava.

Kritika refleksija Kritika refleksija je proces analiziranja, razmatranja i preispitivanja iskustva u okviru irokog kontekstarazliitih pitanja (npr. pitanja koja se odnose na drutvenu pravdu, razvoj kurikuluma, teorije uenja,politike, kulturu). Razvijanje refleksivne prakse moe da se posmatra kao lino putovanje, ali putovanjena koje moda ne treba krenuti sam. Kritika refleksija dodaje dubinu i irinu linoj refleksiji analiziranjem

znaenja kroz postavljanje pitanja o i povezivanjem znaenja sa spektrom linih i profesionalnih pitanja.Kritika refleksija se unapreuje angaovanjem u zajednicama koje kritiki ue sa vaim timom.


32/32

Za vie informacija posetite website DECET i ISSA

www.decet.org

www.issa.nl

www.impres.rs www.cipcentar.org
http://www.decet.org/http://www.decet.org/http://www.issa.nl/http://www.issa.nl/http://www.impres.rs/http://www.impres.rs/http://www.cipcentar.org/http://www.cipcentar.org/http://www.cipcentar.org/http://www.impres.rs/http://www.issa.nl/http://www.decet.org/

Documents

Kompetencije Potrebne Za Razlicitost i Socijalnu Inkluziju