Click here to load reader

Antropologija Za Pocetnike

  • View
    292

  • Download
    19

Embed Size (px)

Text of Antropologija Za Pocetnike

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    1/71

    Antropologija za poetnike

    Studenti etnologije i antropologije buduim studentima

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    2/71

    Izdava: Klub studenata etnologije i antropologije (KSEA), ika Lju-bina 18-20, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet

    Tira: 500 primeraka

    Urednica: arna Brkovi

    Izdavaki saveti i prelom: Milo Milenkovi

    Recenzija: Jana Baevi

    Likovni urednik: Marko Markovi

    Publikacija se moe nai na adresi:www.ksea.org.rs

    Publikacija je objavljena uz pomoMINISTARSTVA NAUKE REPUBLIKE SRBIJE

    kao deo programa Promocije i popularizacije nauke.

    http://www.ksea.org.rs/http://www.ksea.org.rs/
  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    3/71

    SADRAJ

    Uvod: ta je uopte Antropologija za poetnike? 5

    Antropologija i film 9

    Antropologija i EU 17

    Antropologija i knjievnost 27

    Antropologija i nacija 35

    Antropologija i ples 45

    Antropologija i politika 61

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    4/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    5/71

    arna Brkovi

    Klub studenata etnologije i antropologije 5

    Uvod: ta je uopte Antropologija za poetnike?

    Pred vama se nalazi publikacija ija je osnovna svrha da antropologijupriblii poetnicima. Antropologija je drutvena nauka koja u javnosti

    ima vie imena etnologija, socijalna antropologija, kulturna antropolo-

    gija, socio-kulturna antropologija, etnografija. Iako postoje odreene,

    pre svega istorijski i institucionalno stvorene, razlike izmeu svih ovih

    imena, itatelji i itateljke publikacije ne bi trebalo da obraaju panju na

    njih.

    Kakva je antropologija koju pokuavamo da pribliimo ovom publika-

    cijom? Autorke i autori su sami birali teme i nenamerno, iako verova-

    tno ne i sluajno, tri teksta su posveena umetnosti, a tri politici. Antro-

    pologija se esto kree upravo u tom meu-prostoru. Ovde predstav-

    ljeni tekstovi su skice za razumevanje i uputstva za pomalo neuobiajno

    posmatranje razliitih domena stvarnosti. Iz njih ete moi da saznate da

    se antropologija nekada bavila istraivanjima udaljenih grupa ljudi, ali ida danas proizvodi vana saznanja o savremenim drutvenim proce-

    sima.

    Nai zamiljeni itaoci i itateljke pohaaju osnovnu i srednju kolu, ili

    se bave nekim drugim drutvenim i prirodnim naukama, ili su zaintere-

    sovani za izbor profesije svoje dece, ili upravo odluuju koji projekat

    intervencije u drutveni ivot Srbije treba podrati, moda prosto traeta e itati u narednom periodu, a moda se nalaze u vie opisanih situ-

    acija istovremeno.

    Na kraju svakog teksta na stranicama koje slede nalazi se kratak spisak

    knjiga i radova koji mogu biti korisni ukoliko vas interesuje neka od

    predstavljenih tema ples, knjievnost, film, Evropska unija, nacija ili

    politika.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    6/71

    Antropologija za poetnike

    6 Klub studenata etnologije i antropologije

    Antropologija za poetnike je nastala kao deo programa populariza-

    cije i promocije antropologije koji sprovodi Klub studenata etnologije i

    antropologije, a podran je od strane Ministarstva nauke Republike Sr-

    bije. U okviru istog programa, lanovi Kluba su organizovali jednodne-

    vni seminar za srednjokolce na Filozofskom fakultetu u Beogradu pod

    nazivom Antropologija?, objavili trei broj studentskog antropolo-

    kog asopisa The POST, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda orga-

    nizovali promociju antropolokih knjiga objavljenih tokom 2007. go-

    dine, postavili sajt (www.ksea.org.rs) na kome moete proitati radove iz

    asopisa The POST, i nai druge zanimljive stvari.Uivajte!

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    7/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    8/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    9/71

    Ivan ivi

    Klub studenata etnologije i antropologije 9

    ANTROPOLOGIJA I FILM

    Iako se film kao ozbiljan predmet antropolokih izuavanja nametnuo

    tek krajem XX veka, veza izmeu antropologije i vizuelnih medija zna-tno je dua i njeni poeci se mogu nai jo u drugoj polovini XIX veka,

    mnogo pre nego to je antropologija uopte prepoznata kao akademska

    disciplina. Ubrzani razvoj tehnologije fotografije u tom periodu dao je

    antropolozima koji su tek formirali svoju nauku medij koji, pod idealnim

    uslovima, dostie maksimalnu moguu objektivnost u beleenju poda-

    taka. Fotografija im je omoguavala da zabelee dogaaje, osobe, artefa-

    kte i sve ostalo to su smatrali neophodnim u svojim radovima, ali i mo-

    gunost da se ti materijali koriste u naknadnim istraivanjima.

    Daljim razvojem tehnologije, ali i antropologije kao nauke, fotografija je

    postala nezaobilazno pomono sredstvo, koje je upotpunjavalo naune

    tekstove i prezentacije, dajui im uverljivost i dubinu koju pisana ili iz-

    govorena re nije uvek u stanju da prenese. Fotografija, meutim, nije

    uspela da se nametne kao samodovoljno sredstvo antropolokog iskaza,pre svega zbog svoje dvodimenzionalnosti.

    Naime, u analizi vizuelnih medija neophodno je usredsrediti se najpre na

    dve stvari sadraj i kontekst.Sadraj predstavlja ono to je na prvi po-

    gled vidljivo i jasno ta je objekat snimanja, u koji enterijer/eksterijer

    je taj objekat uklopljen i sl. Sa druge strane, kontekst je tee uoiti i pot-

    rebno je utroiti vie vremena da bi se otkrio. On predstavlja priukoju

    medij koji posmatramo objanjava ko su osobe ili mesta koja vidimo,

    kako su meusobno povezane, kako su se tu nale, ko je i zato ba u

    tom vremenu i prostoru odluio da zabelei njihovo postojanje, radnje i

    prie i sve drugo to je neophodno da se sazna da bi se dolo do odgo-

    vora na pitanje koje je na poetku analize postavljeno. Upravo nemogu-

    nost da se kontekst u potpunosti umetne u sam medij dovela je do toga

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    10/71

    Antropologija za poetnike

    10 Klub studenata etnologije i antropologije

    da fotografija bude shvaena tek kao podrka u antropolokom istrai-

    vanju, ali ne i kao celovito nauno delo.

    Pojavom filma su drutvene nauke dobile medij koji, po svojoj prirodi,

    osim sadraja iskazuje i kontekst dok smo u posmatranju fotografija

    uglavnom primorani da sami konstruiemo priu koju ona opisuje, ideja

    filma upravo jeste prianje pria koje objanjavaju likove, situacije i nji-

    hovu meusobnu povezanost. Naravno, odsustvo naracije u fotografiji

    ne treba shvatiti kao injenicu, jer ona nije liena toga, ali u njoj kontekst

    nije uvek lako uoljiv niti jasan i, samim tim, podloniji je konstrukci-

    jama i naknadnim reprezentacijama.Iz saradnje filma i antropologije vremenom se razvila posebna grana

    antropologije vizuelna antropologija, kao disciplina koja se bavi analizom

    i proizvodnjom vizuelnog materijala u kome ova nauka prepoznaje od-

    reenu vrednost. Moe se rei da su antropolozi meu prvima uoili

    znaaj filma u drutvenim naukama, njegove prednosti u istraivanjima i

    razliite mogu

    nosti primene.

    Robert Flaerti, koji se smatra jednim od utemeljivaa vizuelne antropo-

    logije, snimio je 1922. godine film Nanuk sa severa (Nanook of the

    North) koji se smatra prvim antropolokim filmom. Flaerti je u potpu-

    nosti prihvatio u to vreme potenciranu ideju o istraivakom radu kao

    suivotu istraivaa i istraivanog dosta vremena je provodio ivei sa

    ljudima koje je snimao, uei njihov jezik i tradiciju, u elji da dobije to

    realniju sliku kulture koju je eleo da filmuje. Proizvod su jako emotivni,

    ivotni i ubedljivi filmovi koji pruaju znaajan uvid u razmiljanja i i-

    vote ljudi koji se u njima pojavljuju.

    U filmovanju kulture je jedan drugi vizuelni antropolog, Sol Vort, otiao

    korak dalje u svom projektu Through Navajo Eyeson je, zajedno sa ne-

    koliko svojih studenata, est godina prouavao ivot Navaha u Arizoni

    tako to je pripadnicima tog naroda koji se do tada (poetak projekta je

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    11/71

    Antropologija i film

    Klub studenata etnologije i antropologije 11

    bio 1966. godine) nikada nisu sreli sa filmskom tehnikom dao kamere i

    nauio ih da ih koriste, bez upuivanja u filmske tehnike i teorije slike,

    analizirajui kasnije materijal koji su oni napravili. Rezultat su sedam

    filmova koje su montirali Sol Vort i njegovi studenti u kojima se vidi

    posve drugaiji pristup filmu kao ideji Navaho su tu ideju shvatili kao

    deo sopstvenih ivota u toj meri da je u jednom kadru zabeleeno i ubi-

    stvo jednog od njih.

    Dobar primer filma koji se moe smatrati antropolokim, iako to nije po

    svom opredeljenju, jeste popularni film amerikog reditelja dokumenta-

    raca Majkla Mura Bowling for Columbine. To je film koji na poseban nain,iako prilino subjektivan i centriran u poziciju autora, koristi drutvenu

    teoriju da bi postavio problem, analizirao ga (uz pomopriznatih teore-

    tiara kulture) i ponudio njegovo eventualno reenje.

    Igrani film kao predmet prouavanja antropologije javlja se relativno

    kasno. Iako su veod ezdesetih godina prolog veka poela ozbiljnija

    prouavanja popularne kulture, uglavnom u radovima poststrukturolo-

    kih i semiolokih kola u drutvenim naukama, prvi znaajni radovi o

    filmu u antropologiji se javljaju tek pre tridesetak godina. Igrani film,

    meutim, i dalje ne nalazi svoje stalno mesto unutar antropologije, ugla-

    vnom zbog ideje da se radi o reiranom delu koje ne predstavlja stvar-

    nost ve njenu reprezentaciju i zbog jo uvek vaee podele filma na

    dokumentarne (koji mogu biti i antropoloki) i igrane (koji to nisu). Sa-

    ma ova podela se sve vie naputa, jer je injenica da je objektivni pri-

    stup filmovanju kulture esto veoma problematian koncept. Savremeni

    teoretiari razliku izmeu dokumentarnog i igranog filma vide pre svega

    u tehnici i produkciji, ali ne i u znaenjimakoja oni nose. Najekstremnija

    moderna tumaenja ne briu samo razlike izmeu dokumentarnih i igra-

    nih filmova, ve i izmeu filmova i ivota uopte, posmatrajui film ne

    kao refleksiju stvarnosti ve kao izdvojenu hiperrealnost koja nije di-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    12/71

    Antropologija za poetnike

    12 Klub studenata etnologije i antropologije

    rektno povezana sa stvarnou koja nas okruuje, osim kroz znaenja

    koja delimo.

    Analiza vizuelnih medija nas dovodi u poziciju profesionalnog posmat-

    raa ija glavna odlika mora biti maksimalna mogua nepristrasnost i

    pripremljenost za razumevanje razliitih konteksta. Treba imati uvek na

    umu da su vizuelni mediji podloni razliitim interpretacijama, ali i da

    zbog svoje prirode, koju pojedini teoretiari smatraju identinom ulozi

    koju je u istoriji ljudskih drutava imala mitologija, predstavljaju moan

    alat za manipulaciju.

    Posmatranje, naime, koliko god tako zvualo, nije prirodna pojava, ve

    pre svega kulturoloki proces izgraen na naim idejama i predstavama

    o objektu posmatranja. Na primer, ukoliko grupa ljudi posmatra foto-

    grafiju mladenaca na venanju primer u kome su i sadraj i osnovni

    kontekst jasni mi emo dobiti razliite komentare od svakog posmat-

    raa ponaosob, u zavisnosti od stepena njihove bliskosti sa ljudima na

    fotografiji (da li su mladenci nai preci, roditelji, poznanici ili potpuno

    nepoznati ljudi), pripadnosti zajednici (da li su mladenci iz poznatog

    okruenja ili su iz drugog grada ili pripadaju drugoj etnikoj grupi), vre-

    menske distance (da li je fotografija iz vremena koje nam je blisko ili ne)

    i sl. Dalje, ako naete staru razglednicu vaeg mesta, vi ete na njoj naj-

    pre uoiti promene koje su se desile u periodu od kada je ta fotografija

    nastala do danas na ovom mestu se vie ne nalazi park nego poslovna

    zgrada, ova fasada vie ne izgleda tako, ovaj spomenik nije danas na tom

    mestu, tramvaji vie ne prolaze ovom ulicom samo su neki od pri-

    mera. Meutim, ako razglednicu pokaete osobi koja je u vaem mestu

    ivela u vreme kada je razglednica nastala, ona e tu fotografiju povezati

    sa ljudima koji su u to vreme iveli u kui koja je na njoj prikazana ili

    prodavnicom koja se tu nalazila i, uopte, sa duhom tog vremena. Pro-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    13/71

    Antropologija i film

    Klub studenata etnologije i antropologije 13

    naete li svoju fotografiju od pre deset ili petnaest godina sasvim si-

    gurno ete se zadrati nekoliko trenutaka na njoj. Videete sebe u tom

    periodu, setiete se svojih tadanjih elja, matanja, ideja i razmiljanja

    ubeeni da posmatrate sebe u tom periodu. Ali, ono to zaista posmat-

    rate jeste vi danas koji posmatraju sebe u prolosti i neizostavno u to

    posmatranje ugraujete i iskustvo koje je steeno izmeu nastanka foto-

    grafije i trenutka njenog posmatranja.

    Jedan optiji primer nam daje Edvard S. Kurtis, ameriki fotograf koji je

    krajem XIX veka putovao Severnom Amerikom i fotografisao starose-

    deoce amerikog kontinenta. On je ostavio za sobom neprocenjivu ar-hivu njihovih portreta, stanita i svakodnevnog ivota, toliko obimnu i

    znaajnu da su ak i potomci tih naroda u XX veku koristili njegove fo-

    tografije u rekonstrukciji zaboravljenih obiaja, alata, oruja ili odee.

    Meutim, istraivanja starosedelakih kultura na podrujima koje je ob-

    raivao i Kurtis sprovedena u poslednjih tridesetak godina pokazala su

    da je on u svom radu neretko pribegavao konstrukcijama romantizova-njustarosedelakog identiteta iz pozicije dominantne kulture u cilju do-

    bijanja to efektnije i egzotinije fotografije. Ukoliko danas pristupamo

    analizi njegovih fotografija, nemogue je zaobii i kritiku ireg konteksta

    u kome su one nastajale ne samo predmeta fotografisanja vei onoga

    ko je, kako i zato fotografiju napravio.

    Pojamposmatranja, dakle, predstavlja refleksiju naeg identiteta i ideja na

    medij koji posmatramo i nikada nije jednostrana prirodna pojava ve

    interakcija izmeu posmatraa i predmeta posmatranja uslovljena usvo-

    jenim kulturnim obrascima. Ova interakcija, koja sa sobom nosi mno-

    tvo poznatih i jo mnogo vie nepoznatih znaenja, poruka, iskustava i

    sl. upravo jeste ono to filmove ini toliko maginim i privlanim.

    Ba kao i mitove nekada.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    14/71

    Antropologija za poetnike

    14 Klub studenata etnologije i antropologije

    Preporuena literatura:

    Perkins, V. F. 1976. Film as film: understanding and judging movies.

    Harmondsworth: Penguin Books

    Banks, Marcus. 2001. Visual Methods in Social Research. SAGE Publicati-

    ons Ltd

    Worth, Sol. 1997. Through Navajo eyes. Albuquerque: New Mexico Press

    Caton, C. Steven. 1999. Lawrence of Arabia: A Films Anthropology.

    Berkeley: University of California Press

    Ruby, Jay. 2000. Picturing Culture: Explorations of Film and Anthropology.Chicago: University of Chicago Press

    Barnouw, Erik. 1974. Documentary - A History of the Non-Fiction Film. New

    York: Oxford University Press

    Turkovi, Hrvoje. 1988. Razumijevanje filma. Zagreb: Grafiki zavod Hr-

    vatske

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    15/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    16/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    17/71

    Ivana Gaanovi

    Klub studenata etnologije i antropologije 17

    ANTROPOLOGIJA I EVROPSKA UNIJA

    Pojedine kolege sociolozi, sa dozom ironije, pitali su me: ta to antro-

    polozi misle da prouavaju u vezi sa Evropskom unijom (i globalizaci-

    jom), i zato se opet trude da 'ukradu' socioloke teme? U kontekstu

    inter-studenske komunikacije rekla bih da antropolozi datim temama

    mogu mnogo armantnije da pristupe, i tada bih to izdvojila kao kljuni

    razlog. Ali u kontekstu publikacije koja je pred vama, duna sam i elim

    da dam konkretnije razloge.

    Antropologija EU u etnologiji i antropologiji u Srbiji za sada nije barazvijena oblast prouavanja, mada je to u svetskim, a posebno evrop-

    skim, pa i amerikim antropologijama od poslednje decenije XX veka

    naovamo, jedna od najznaajnijih oblasti, i obino se prouava u kon-

    tekstu globalizacijskih procesa. Zato nije zauujue to se u domaem

    kontekstu sa uenjem gleda na one koji kau da se kao antropolozi ba-

    ve procesima evropske integracije. Na samom poetku ovakvih diskusija

    treba naglasiti da se pri bavljenju odreenim (posebno aktuelnim) te-

    mama ne radi ni o kakvom preuzimanju, otimanju ili krai, veo tome

    da se teme same nameu istraivaima iz razliitih nauka i disciplina; to

    zapravo znai da je antropologija (kao i druge humanistike discipline i

    drutvene nauke) pod stalnim uticajem spoljnih deavanja, i da se nje-

    ne teme na taj nain stalno dopunjavaju, iezavaju i preosmiljavaju.

    Tako je na red (izmeu ostalih) dola i tema Evropske unije.

    Evropska unija se u drutvenim naukama i humanistikim disciplinama

    posmatra kao vrlo specifian politiki, ekonomski i obrazovni integraci-

    oni proces ili entitet. esto se vidi kao neka vrsta avangarde meuna-

    rodnih organizacija, koja je uvela novi model transnacionalnog diskursa.

    Zato je obino izdvojena kao fenomen kome je potrebna posebna pa-

    nja i analiza. Sami antropolozi su se zainteresovali za ove procese pose-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    18/71

    Antropologija za poetnike

    18 Klub studenata etnologije i antropologije

    bno poetkom 90-tih godina XX veka, iako je evropska integracija za-

    poeta jo neposredno nakon Drugog svetskog rata, tanije 1951. go-

    dine. Zato tek tada? Zapravo, u tom periodu tadanja Evropska Zajed-

    nica poela je aktivno da razvija specifinu kulturnu politiku, i zato

    to je u to vreme, posle pada gvozdene zavese dolo do znatnih kul-

    turnih promena na kontinentu. Dakle, im se pojavio pojam kultura, i

    sa njim nerazdvojan pojam identitet, pojavili su se i antropolozi.

    EU predstavlja temu za istraivanje u nastajanju, i ako su se antropolozi

    ve odluili da se bave politikom, EU predstavlja pravo mesto za to.

    Ona je obino okarakterisana kao proces, jer integracija na razliitimnivoima, iako je veodavno zapoeta, ne izgleda kao da e se uskoro

    okonati, a prema savremenim drutvenim teoretiarima ishodi ovih

    tokova su potpuno neizvesni. U dananjem stadijumu integracije evrop-

    skih zemalja osnovni zadatak EU je rad na stvaranju i jaanju tzv. ev-

    ropskog identiteta, koji predstavlja nastavak relativno uspene integra-

    cije na ekonomskom, obrazovnom i politikom nivou. Stvaranje ev-

    ropskog identiteta podrazumeva pojaavanje svesti evropskih graana

    o zajednikoj pripadnosti, o potovanju zajednikih vrednosti1, i o mo-

    gunosti zajednikog ivota ljudi bez obzira na nacionalnu pripadnost ili

    ono to se smatra nacionalnom kulturom. Ipak, spajanje ovih razlii-

    tih drava u zajedniko politiko telo je veoma komplikovan i viedi-

    menzionalan proces, a ispostavilo se da je kulturna integracijamoda nje-

    gov najproblematiniji deo.

    Jo od XVI neka evropski narodi i kulture su objektifikovali sebe i

    druge kroz nacionalne stereotipe, koji su podrazumevali da odreeni

    narod ili nacija predstavlja zajednicu koja poseduje odreeni skup

    1 Neke od osnovnih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija su liberalno-

    demokratski politiki principi, potovanje fundamentalnih ljudskih prava, individuali-zam, pluralizam i vladavina prava.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    19/71

    Antropologija i EU

    Klub studenata etnologije i antropologije 19

    karakteristika koje se radi lake percepije oznaavaju kao kultura, a

    oseanje pripadnosti takvoj ogranienoj, esencijalnoj grupi oznaeno je

    kao identitet. Takav nain poimanja sebe i drugih, kao jasno raz-

    granienih, esto je ishodovao nacionalizmom, ksenofobijom, rasiz-

    mom, proizvodei tako meusobne sukobe koji su kulminirali u dva

    svetska rata.2Nakon Drugog svetskog rata, bilo je jasno da takve nacio-

    nalne drave nisu vie poeljan oblik politikog ureenja. Tendencije

    Evropske unije danas su veoma razliite od predratnih: u njoj se tei

    ostvarivanju interkulturalnog dijaloga izmeu graana svih drava na

    kontinentu, bez obzira na njihovo kulturno naslee, religijska opredelje-nja, jezik, obiaje i sl., odnosno tei se onome to se popularno naziva

    slaganje razlika. Takvim tenjama bi doprinela ideja da se pojedinac

    samo-percipira izvan granica odreene kulture u irem, evropskom, pa i

    globalnom kontekstu, mnogo apstraktnijem nego to je to nekada bila

    nacionalna drava. Ipak, ma koliko takve ideje izgledale kao poeljne i

    relativno lako ostvarljive, ispostavilo se da to nije uvek sluaj i da su opi-

    ranja takvoj zamisli naalost veoma esta.

    Teme i pristupi antropologa u prouavanju EU su veoma raznoliki, ali,

    kao to sam venapomenula, zajedniko im je to se mahom bave onim

    2Sami antropolozi su u toku prve polovine XX veka skovali koncept kulture, koji jepre svega imao funkciju analitikog sredstva pomou ovog pojma vetaki su ograni-avali zajednice koje su potom prouavali. Pored toga to je ovaj koncept omogua-

    vao da se odreene grupe ljudi poimaju kao esencijalne celine, nepromenljive, homo-gene i prirodne, to je dovelo do veoma nepovoljnih posledica, od kojih su neke - gorenabrojani rasizam, nacionalizam (u ekstremnim sluajevima i nacizam), ksenofobija ovaj pojam je s druge strane bio veoma teak za definisanje, pa je zato bio veoma pri-kladan za najrazliitije upotrebe i zloupotrebe. Dakle, iako je prouavanje egzotinihzajednica tj. kultura moda i delovalo kao ultra-zanimljiv posao, njegovi ishodi obi-no nisu bili ni malo romantini.Danas taj isti koncept kulture predstavlja najei instrument za razliite politikestrategije. U savremenoj antropologiji je, pak, takav koncept kulture i fiksiranog identi-teta odbaen, i smatra se da, u stvari, mi nismo predodreeni da se identitifikujemo saodreenom kulturom, da nam to nije sudbina i da smo zapravo sami kreatori sops-

    tvenih identiteta, koji su obino hibridizovani, promenljivi, koje sami biramo premaafinintetima.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    20/71

    Antropologija za poetnike

    20 Klub studenata etnologije i antropologije

    nivoom integracija i problemima koji se oznaavaju kao kulturni ili

    identitetski. Prema Bornmenu i Foleru (Borneman & Fowler 1997:

    497), mogue je izdvojiti tri do sada najea antropoloka pristupa EU.

    Prva perspektiva se odnosi naprouavanje politikih centara, tj. elita

    koje stvaraju politiku EU, kao to je prouavanje administrativnih i po-

    litikih kultura (ili organizacionih kultura) koje se uspostavljaju i raz-

    vijaju u vrhovnim evropskim institucijama (npr. u Evropskoj Komisiji;

    takva istraivanja su posebno interesantna jer te institucije predstavljaju

    prave male multikulturalne zajednice ljudi koji dolaze iz razliitih drava

    i koji treba skladno da sarauju tako da predstavljaju neku vrstu mi-kro-eksperimenta multikulturalne politike). Takoe, ovakav pristup pod-

    razumeva i analiziranje nekih od pravnih i drugih zvaninih dokumenata

    putem kojih se promovie kulturna politika EU, kao i kritiko razmat-

    ranje takve politike, i sl. to su pristupi odozgo. Druga vrsta antro-

    polokih pristupa su pristupi odozdo, koji se odnose naprouavanje

    direktnih kontakata Evropske unije i lokalnih zajednica, odnosnorazliitih svakodnevnih iskustava pri takvim kontaktima, pri emu se

    obino obraa panja na naine na koje se EU i lokalni konteksti prila-

    goavaju jedno drugom. Antropoloka perspektiva ovde moe pomoi

    u razumevanju dinaminog odnosa izmeu etnikih, regionalnih, religij-

    skih, nacionalnih i nadnacionalnih identiteta. I, trei pristup predstavlja

    fokusiranje antropologa na sfere interakcije, tj. na direktne meusobne

    susrete izmeu ljudi u Evropi; tu se panja vie usmerava na to kako

    Evropljani percipiraju svet u cilju razumevanja zato se neko ponaa na

    odreeni nain, i zato se, npr. neki bune ili opiru odreenim politikama

    koje dolaze iz Brisela.

    Ovakvo nabrajanje antropolokih pristupa prouavanjima EU moe da

    pomogne samo u davanju nekakve opte slike, ali ono nikako ne iscrp-

    ljuje teme interesantne antropolozima. Plodne teme za antropoloku

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    21/71

    Antropologija i EU

    Klub studenata etnologije i antropologije 21

    analizu su takoe i prouavanje odnosa EU prema jeziku, novcu, turi-

    zmu, seksu, sportu (Borneman & Fowler 1997: 498), rodnim odnosima,

    odnosima moi, posebno meu vladajuim strukturama i sl.

    Kao ogromna multikulturna politika tvorevina, EU predstavlja pravu

    laboratoriju za antropologe, a posebno sa stanovita problema koje

    proizvodi. U nekim elementima moemo da vidimo da su nastojanja EU

    uspeno sprovedena, jer EU ima sopstveni paso, himnu (Oda radosti),

    zastavu, valitu (euro), sopstveni elitni fudbalski ampionat (Liga ampi-

    ona) i sl. I to moe da nam izgleda kao da je EU dovoljno integrisana i

    da time podstie multikulturalnost ipak, trebalo bi da budemo obazriviprema takvim zakljucima, a posebno prema prirodi i odabiru same

    multikulturalne politike. Znaajna panja antropologa usmerena je i na

    neke aspekte EU koji direktno dovode u pitanje njene liberalno-demo-

    kratske osnove, to se pre svega odnosi na koncept graanstva (po ko-

    jima bi slobodni graani trebalo da budu tretirani kao ravnopravni bez

    obzira na kulturne/identitetske razlike). Ovde konkretno mogu navestiprimer este pojave diskriminacije prema migrantima (posebno onima

    koji dolaze iz islamskih zemalja, pa tu dolaze do izraaja i problemi koji

    potkopavaju proklamovanu sekularnu osnovu evropskog identiteta, v.

    Maleevi, 2006), kao i razliitim manjinskim zajednicama ili etni-

    kim grupama.

    Kada kaem da se antropolozi zanimaju i za uzroke i posledice obustav-

    ljanja ratifikacije ustava Evrope (2005. godine), za sve izraenije aktiv-

    nosti islamskih fundamentalista, za probleme koji stoje iza usporavanja

    prijema nekih novih drava-lanica u EU, lako se moe zakljuiti da sva

    ova pitanja nisu iskljuivo od akademskog znaaja i da su antropoloke

    teorije vane i u smislu da bi mogle pruiti veoma vredne sugestije u

    javnim raspravama, koje se vode u politikoj teoriji, i posebno u glavnim

    politikim institucijama koje se bave kreiranjem kulturne politike, tj.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    22/71

    Antropologija za poetnike

    22 Klub studenata etnologije i antropologije

    izborom karakteristika za oznaavanje evropskog identiteta. Dakle,

    antropolozi bi mogli uticati na revidiranje postojeih politikih i obrazo-

    vnih sistema, a posebno u okvirima pojedinanih drava.

    Identitetska, tj. kulturna politika se najuspenije sprovodi kroz obrazo-

    vni sistem, tako to se ideja o pripadnosti toj-i-toj kulturi postepeno

    ubrizgava ljudima od najranije mladosti, stvarajui na taj nain pred-

    stavu o sebi i drugima kao odvojenim kategorijama, pri emu se

    obino stie utisak da tako nemamo mogunost izbora i da smo prosto

    predodreeni da budemo, npr. Francuskinje, Nemci, Hrvatice ili Srbi.

    Ono to antropolozi ele da predloe, ne kao alternativu, vekao za sa-da jedini nain za relativno harmoniniji suivot razliitih individua i

    grupa je da prestanemo da percipiramo sebe i ostale kao kulturno date

    veda shvatimo da imamo potpunu mogunost da biramo kako i sa im

    elimo da se identifikujemo, da moemo pritom da se predomiljamo,

    kao i to da treba da toleriemo tue izbore i ubeenja.

    Antropologija EU tako moe pomoi i u razumevanju, pre svega iden-

    titetskih problema koji se javljaju u savremenoj Srbiji, a koji su u direkt-

    nom ili indirektnom odnosu sa evropskim integracijama. Srbija je danas

    u nekakvom procesu priprema, tj. ispunjavanja odreenih uslova koji su

    neophodni da bi se uklopila u pravila, standarde i vrednosti koje integra-

    cija u EU podrazumeva. Ipak, verovatno nikome ne mora da se obja-

    njava da u tom procesu postoji mnogo tekoa i da, na primer, pravno

    prihvatanje osnovnih principa ljudskih prava ne mora da znai da vie

    nema etnikih, polnih, starosnih, verskih diskriminacija u naoj zemlji.

    Model Evropske unije kao prostrane zajednice na kojoj zajedno ive i

    privreuju ljudi sa razliitim ubeenjima, ukusima, veroispovestima, koji

    govore razliite jezike, koji imaju razliite predstave o seksu, telu i koji

    imaju razliitu boju koe, ali u kojoj svi dele ista osnovna ljudska prava i

    slobode, veoma je harmonian. Ipak, iz razliitih razloga veoma je teko

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    23/71

    Antropologija i EU

    Klub studenata etnologije i antropologije 23

    ostvarljiv. Antropolozi svojim istraivanjima na razliitim nivoima, kako

    lokalnim i na nivoima nacija-drava, tako i na onim kompleksnijim ni-

    voima evropskih zajednica, stalno pokuavaju da uvide ta to ne tima

    u tom sistemu, i kako se moe doi do eventualnih reenja, posebno u

    naoj zemlji. Ipak, uloga antropologa u javnom dijalogu, posebno u na-

    oj zemlji, ni delom nije ostvarena koliko bi trebalo da bude, i nadam se

    da emo glas antropologa imati prilike da ujemo i van fakulteta i disci-

    plinarnih skupova, kako u zemlji, tako i u Evropi.

    Predlozi za itanje:

    Borneman, James. Fowler, Nick. 1997. Europenization, u:Annual Review

    in Anthropology, Vol. 26, str. 487-515

    McDonald, Maryon. 2005. EU Policy and Destiny: A Challenge for

    Anthropologists, u:Anthropology Today, Vol. 21 (1), str. 3-4

    Maleevi, Miroslava. 2006. Evropa: kriza identiteta, u: GEI SANU

    LIV. Beograd: Etnografski institut SANU, str. 9-28Radovi, Sran. 2007. Globalizacija identiteta u zakasneloj tranziciji:

    predstave o Evropi i Srbiji meu studentima u Beogradu, u: GEI SANU

    LIV. Beograd: Etnografski institut SANU, str: 45-59

    Ribi, Vladimir. 2006. Ujedinjena Evropa: ekonomske, obrazovne i po-

    litike integracije, u: Etnoantropoloki problemi. Beograd: Odeljenje za et-

    nologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, str. 61-79

    Shore, Cris. 1993. Inventing the 'People's Europe': Critical Approaches

    to European Community 'Cultural Policy', u: Man, New Series 28 (4),

    str. 779-800

    Shore, Cris. Black, Annabel. 1992. The European Communities: Andthe Construction of Europe, u:Anthropology Today8 (3), str. 10-11

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    24/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    25/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    26/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    27/71

    Ana ugurovi

    Klub studenata etnologije i antropologije 27

    ANTROPOLOGIJA KNJIEVNOSTI

    Ako ste se do sada pitali ta e vam itanje kolske lektire, ili ko odluuje

    o tome koja e se knjievna dela itati kao lektira i koliko e se vremena

    posveivati raspravama o njima, odgovore na ova pitanja moete potra-

    iti u antropolokom bavljenju knjievnou. Ali to su samo neka od

    pitanja; sami ete moi da uoite nova.

    Antropoloko itanje omoguie vam da knjievnost doivite na novi

    nain, i da uoite veze nekog knjievnog dela sa njegovim i vaim kon-

    tekstom, koje bi vam inae verovatno izmakle. Sve u svemu, antropolo-gija kao nauka o komunikaciji, obogatie ne samo vau komunikaciju sa

    knjievnim delom, ve e ukazati i na to kako su knjievna dela koja ste

    proitali uticala na vau svakodnevnu (obinu i naizgled niim uslov-

    ljenu) komunikaciju. Antropoloko bavljenje knjievnou moe vam

    razjasniti kako je ona, na primer, neraskidivo povezana sa geografijom i

    kartografijom, i kako knjievna dela mogu uticati da imaginarne granicepostanu stvarne, a da se stvarne granice pomeraju.

    Uobiajeno je da se antropoloki rad zamilja kao prikupljanje podataka

    na terenu. Teren je najpre bilo udaljeno, izolovano i neistraeno mesto

    nastanjeno drutvima bez pisma i istorije. Kasnije, kada su se neke pret-

    postavke pokazale kao netane, a opisana mesta kao nepostojea, antro-

    poloki tereni postali su mnogo blii i nalazili su se u drutvu iz kog je i

    sam antropolog. Antropolog je (ma gde da se nalazio) prouavao ljude

    sline sebi, a postojanje istorije i pisma nije vie bilo prepreka za antro-

    poloka istraivanja, veih je uinilo potpunijim. Konano, teren antro-

    pologa prestao je da bude zamiljan kao mesto (u smislu geografskog

    pojma) i postao je svako podruje ljudske komunikacije. Knjievnost je

    u antropologiji malo istraen teren koji istovremeno i mami i odbija is-

    traivae zbog injenice da je naoko svima poznat.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    28/71

    Antropologija za poetnike

    28 Klub studenata etnologije i antropologije

    U etnologiji u Srbiji najistraeniji deo knjievnosti do sada je narodna

    knjievnost. Ali to je tek deo sveukupne knjievnosti. Sve ostale oblasti

    knjievnosti mogu nam rei isto toliko. Pitanje je samo koja su nam saz-

    nanja, i za koje ciljeve, potrebna.

    Knjievnost antropologije

    Antropolozi koji su imali osobene stilove pisanja, odnosno koji su ras-

    paljivali matu svojih italaca, ranije su nazivani piscima sa grekom.

    Sputani talenat za ivo opisivanje izbijao je iz njihovih etnografija, inei

    ih zanimljivijim za iru italaku publiku, a primamljivijim za kritiku istalnu podozrivost pripadnika ue naune zajednice.

    Uprkos preutnim zahtevima za strogou naunih tekstova, svaki je

    antropolog razvio sopstveni stil pisanja, po kom je prepoznatljiv. Kao i

    knjievnici, antropolozi nastoje da nam drutvenu stvarnost to bolje

    opiu, objasne, ili da je promene, samo to u svom opisivanju koriste

    drugaija stilska sredstva.

    Knjievnost i istorija

    Knjievnost nam moe ukazivati na istoriju na dva naina. Prvi je da se

    u knjievnim delima ogledaju shvatanja, vrednosti i naini izraavanja (i

    ire, naini komunikacije) perioda u kome su nastala (o tome nam go-

    vore u to vreme najitaniji knjievni anrovi). Drugi je ukazivanje na

    stereotipe koji su u nekom trenutku sluili za zamiljanje ivota u ne-

    kom ranijem periodu. Oni vie opisuju prilike u periodu u kom su nas-

    tali, nego u periodu na koji se odnose.

    Knjievnost i etnologija

    Knjievna dela mogu da sadre opise materijalne kulture (odee, tipova

    naselja, izgleda kua), ali i obiaja i verovanja karakteristinih za odre-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    29/71

    Antropologija knjievnosti

    Klub studenata etnologije i antropologije 29

    eno podruje u odreenom periodu. Ovi opisi se, naravno, razlikuju od

    etnografskih o nekim stvarima govore mnogo vie, a o nekim drugim

    mnogo manje, dok neke potpuno izostavljaju. I ovde se treba uvati

    upadanja u zamku stereotipa.

    Kada je u pitanju srpska narodna knjievnost, na osnovu nje su

    (re)konstruisana mnoga verovanja i obiaji, koji su se mogli odnositi na

    tadanje ili ranije periode. U njoj se, izmeu ostalog, provlae i podaci o

    lepotnim idealima, muko-enskim i srodnikim odnosima koji su pos-

    tojali u vreme njenog nastanka (ali i tokom njenog daljeg postojanja).

    Knjievnost i geografija

    Putopisna knjievnost nastojala je da priblii ili opie razliite regione.

    Meutim, ona je esto ila dalje od toga opisivanje se nikad nije zasni-

    valo na pukom posmatranju, a njegov rezultat esto je bilo udaljavanje.

    Putopisna knjievnost ila je suprotnim putem od antropologije, jer je

    obino polazila od elja i predrasuda

    italaca, a zavravala u preteriva-

    nju. U njima je zamiljanje sveta uvek podlono pojednostavljivanju i

    stereotipizaciji. A kao posledica toga, svet je zamiljan sa pomerenim

    granicama istoka, zapada, severa i juga, pri emu su strane sveta dobijale

    i svoja simbolika znaenja.

    Knjievnost i antropologija

    Knjievnost, izmeu ostalog, govori (nekad veoma detaljno) i o svakod-

    nevnom ivotu razliitih drutvenih grupa. Kada naunik ne moe da se

    vrati u prolost da bi prikupljao podatke o ivotu ljudi u nekom periodu,

    knjievnost mu moe posluiti kao bogat izvor. Na primer, iz knjievnih

    dela se moe saznati kako su izgledale rodne uloge (ta su bile osobine

    pristojne i dobre ene, a ta osobine poeljnog mukarca) u nekom pe-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    30/71

    Antropologija za poetnike

    30 Klub studenata etnologije i antropologije

    riodu, kako su se sklapali brakovi, kako su vaspitavana deca, kako pos-

    tupaju patriote, ta znae odreeni gestovi...

    Knjievnost i komunikacija

    Knjievnost nam moe otkriti ne samo kako su se ljudi ponaali, ili ka-

    kve su obiaje imali i u ta su verovali. Ona nam govori i o nainima na

    koje su ljudi zamiljali mesta, ljude i sebe, kao i na koje su sve naine

    komunicirali.

    Oko odreenih knjievnih anrova (nauna fantastika bi bila najpozna-

    tiji primer) formiraju se grupe ljudi koje na prvi pogled mogu izgledatiraspreno (i koje u fizikom smislu verovatno nikada i nisu grupa), ali

    koje imaju identitete karakteristine i za sva ostala grupisanja (kada se

    posmatraju u okviru ireg drutva u kom postoje). Njihovi lanovi stu-

    paju u meusobnu interakciju, ali isto tako komuniciraju i sa pripadni-

    cima drugih grupa i mogu se posmatrati i istraivati kao jedna potkul-

    tura.

    Knjievnost i nacionalizam

    U pojavi nacionalizma, znaajnu ulogu odigrala je knjievnost, koja se

    poela iriti na narodnim jezicima. Moe se rei da je ta veza do danas

    ostala neraskidiva. Utvreniji i potvreniji jezici doprinosili su irenju

    svesti o grupnoj pripadnosti i jaanju grupa. Tako je, na primer, u ev-

    ropskim nacionalizmima koji su uticali na stvaranje novih (nacionalnih)

    drava vanu ulogu odigrala pojava narodnih (ili narodskih) jezika (tj.

    jezika najveeg dela stanovnika odreene oblasti, koji su obino bili ne-

    pismeni). Najbolja potvrda nekog narodnog jezika bila je knjievnost

    (kako anonimnih, tj. grupa autora, tako i istaknutih pojedinaca, obino

    kolovanih na nekom drugom jeziku, ija su imena i prezimena bila i

    ostala poznata).

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    31/71

    Antropologija knjievnosti

    Klub studenata etnologije i antropologije 31

    Nacionalne knjievnosti stvaraju i potvruju stereotipe koje njihovi i-

    taoci prihvataju i dalje ive. One pojaavaju svest o zamiljenoj zajednici

    kojoj njihovi itaoci pripadaju i stvaraju osnove njenog daljeg zamilja-

    nja.

    U narodnoj knjievnosti mogu se, prema razliitim potrebama, izdvajati

    osobine pripadnika odreene nacije. Njena rasprostranjenost obino se

    poklapa sa teritorijom na koju data nacija pretenduje, a eljena teritorija

    moe se proiriti i na geografske pojmove koji se u delima narodne knji-

    evnosti pominju.

    Kako je srpska etnologija u poetku bila nacionalna nauka o narodu, unjenom bavljenju knjievnou dominiralo je istraivanje (ali na poe-

    cima mnogo vie i samo zapisivanje) narodne knjievnosti, i to srpske

    narodne knjievnosti. Smatram da je danas nemogue suditi da li je to

    bilo dobro ili loe. No uprkos tome, sporovi ipak postoje. Moje milje-

    nje je da su oni vredniji zbog toga to nam ukazuju na mnotvo strate-

    gija upotrebe knjievnosti, koja ne mora nuno biti zloupotreba, negozbog toga to nastoje da nam ukau na (sumnjive) neistine.

    Knjievnost, antropologija i sporedne stvari

    Za antropologe knjievna dela su vredna nezavisno od njihove estetske

    vrednosti. Njihova vrednost za antropologiju potie od toga to ona

    govore o ivotima ljudi koji ih stvaraju i ljudi koji ih itaju. Antropolo-

    zima nije bitno samo iz kog je perioda poteklo i kom knjievnom pra-

    vcu je pripadalo odreeno knjievno delo. Podjednako vano je i to ko-

    joj je italakoj grupi bilo namenjeno i koliko je bilo itano, i kako se sve

    to vremenom menjalo (ako se menjalo). U antropolokom bavljenju

    knjievnou vano je i ono to je u knjievnim delima napisano, kao i

    ono to je izostavljeno. Pitanje cenzure, odsustva potrebe ili prosto ne-

    mogunosti da se o neemu pie ili ita, upotpunjuju nae znanje o pro-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    32/71

    Antropologija za poetnike

    32 Klub studenata etnologije i antropologije

    uavanim ljudima, njihovim ivotima, razgovorima, ili ak razmilja-

    njima.

    * * *

    Antropologija (ili bar etnografija) je osoben stil pisanja. To je nekada

    bilo (a i danas je izmeu ostalog) pisanje o Drugima, voeno eljom da

    se jasno opie kako je biti Tamo (ako ne upliemo dalje naune analize).

    Ali uvek je bilo i ostalo pisanje o upoznavanju i razumevanju drugaijeg,

    makar ono bilo i u nama samima.

    Svet u kom ivimo manje je uslovljen onim to opaamo, a vie onim

    to zamiljamo. Knjievnost ne samo da opisuje naine naeg zamilja-

    nja, ve utie i na to kako emo zamiljati. Zato smatram da je njeno

    prouavanje bitno i neizbeno u savremenoj antropologiji.

    Antropologija nee umanjiti vae uivanje u proitanom, ona e samo

    uticati da vae itanje postane dublje, vieslojnije i bogatije. Uz nju e

    va proitani svet dobiti mnoge nove dimenzije.

    Predlozi za dalje itanje:

    Kovaevi, Ivan. 2001. Istorija srpske etnologijeI i II. Beograd: Srpski ge-

    nealoki centar

    Anderson, Benedikt. 1998.Nacija: zamiljena zajednica. Beograd: Plato

    Burdije, Pjer. 2003. Pravila umetnosti. Novi Sad: Svetovi

    Goldsvorti, Vesna. 2000. Izmiljanje Ruritanije. Beograd: GeopoetikaTodorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    33/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    34/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    35/71

    Nataa Bokovi

    Klub studenata etnologije i antropologije 35

    ANTROPOLOGIJA I ETNICITET

    -A znate li vi ta je to nacija?-zapita Don Vajs.-Znam-kae Blum.-A ta je?-pita Don Vajs.-Nacija?-veli Blum.-Nacija, to je narod koji ivi na istom mestu.-Bogami, ako je tako-ree Ned kroz smeh-onda sam i ja nacija, poto vepet go-dina ivim na istom mestu.-A i oni koji ive na razliitim mestima.-To pokriva i moj sluaj-veli Do.

    Dejms Dojs (navedeno prema: Eriksen, Tomas Hi-lan. 2004.Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek)

    ta je etniki identitet? Da li je to neto prirodno, dato? Da li se on

    prenosi genima?

    Antropologija se razvija kao disciplina koja prouava Druge, bilo da su

    to primitivne zajednice, drutva bez drava ili seljak u srpskoj antro-

    pologiji. Time to definiemo ko pripada Drugima, mi posredno odre-

    ujemo ko smo to Mi. Taj proces obuhvata isticanje razlika (Drugih u

    odnosu na Nas) i slinosti (meu nama samima). Jedan od naina da se

    omee grupe je isticanje etnikih granica.

    Etnike ideologije se obino pozivaju na zajedniko poreklo koje se po-

    dupire tvrdnjama o osobenim biolokim i kulturnim karakteristikama.

    Jedan od najvanijih faktora koji se koristi je zajedniko poreklo. Nere-tko se tvrdnje o zajednikim precima podupiru i tvrdnjama o istorij-

    skom tlu na kom odvajkada ivi taj narod. Obino se poziva na istorio-

    grafske injenice koje govore tome u prilog. Uzmimo na primer pita-

    nje o poreklu Crnogoraca. Postoje dve suprotstavljene naune verzije.

    Prva zastupa stav da Crnogorci predstavljaju posebnu balkansko-sloven-

    sku etniku sintezu, druga pokuava da pokae da su Crnogorci pore-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    36/71

    Antropologija za poetnike

    36 Klub studenata etnologije i antropologije

    klom Srbi i da su sauvali srpsko etniko bie tokom istorije. I jedna i

    druga interpretiraju odreene istoriografske podatke ne bi li dokazale

    svoje stanovite. Kako odrediti koja je tana? I da li se to uopte moe

    odrediti? Ono to imamo su fragmentarni ostaci na osnovu kojih gra-

    dimo nae interpretacije onoga to je bilo. ak i kada bismo imali mno-

    go vie podataka i dalje ostaje pitanje ko je to pisao i iz koje perspektive.

    Mi ne znamo ta su te grupe u prolosti koristile kao kriterijum podele.

    Koliko daleko treba ii da bi se utvrdilo da se neka grupa izdvojila kao

    etnika zajednica? Danas se za crnce u Americi sve ee koristi naziv

    Afroamerikanci. Ovo implicitno govori neto o shvatanju njihovog po-rekla, premda je verovatno da bi njihovi preci pre dva veka tvrdili da su

    oni poreklom Jorube ili Dogoni. Upravo zbog ovakvih reinterpretacija

    prolosti moe se rei da zajednika istorija podrazumeva mnogo zajed-

    nikih seanja, ali jo vie zajednikog zaboravljanja. Antropolozi i ne

    pokuavaju da utvrde koja verzija je istinita, vepokuavaju da odrede

    zato se ba te odreene vezije koriste, ko ih koristi, i s kojim ciljem.

    Komparativna istraivanja biolokih razlika odavno su naputena u

    drutvenim naukama. Pokuaji da se na osnovu veliine i oblika lobanje,

    duine kostiju... utvrde granice nisu urodile plodom. Jo vanije, poka-

    zalo se da uspostavljanje razlika na taj nain neretko vodi u otvoreni ra-

    sizam.

    Sve ei su pokuaji da se granice etnikih identiteta utvrde preko kul-

    turnih razlika. Pri tome se koriste razliiti elementi.

    Religija je esto ujedinjujui faktor, ali da li ona predstavlja granice jedne

    etnike grupe? Poznato je da su Srbi pravoslavci, ali ta emo sa Srbima

    krinijancima, katolicima ili ateistima? Hrvati se razlikuju od Srba po

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    37/71

    Antropologija i etnicitet

    Klub studenata etnologije i antropologije 37

    tome to su katolici, ali ako bi to bio jedini faktor koji odreuje etnicitet,

    da li to znai da su panci i Hrvati ista etnika grupa?

    Jezik se obino uzima kao jedan od najvanijih elemenata na osnovu

    kojeg se odreuju granice etnike grupe. Ali ukoliko jezik stvarno pred-

    stavlja tu granicu ta emo sa Romima (ili Jevrejima) koji govore razlii-

    tim jezicima ali sebe smatraju, i drugi ih smatraju, istom etnikom gru-

    pacijom? Ili, ta emo sa zajednicama za koje se tvrdi da ne pripadaju

    istim etnikim grupama a govore istim jezicima? Kao primer moemo

    uzeti sudbinu srpskohrvatskog ili hrvatskosrpskog (danas bonjakog,

    crnogorskog, srpskog, hrvatskog) jezika. Kao to znamo, raspad Jugos-lavije pratila je i podela nekad jedinstvenog na (zvanino) vie jezika.

    Lingvistiko pribliavanje i udaljavanje pratilo je politiko.

    Kao kriterijumi podele mogu posluiti i druge kulturne odlike kao to su

    recimo klasa ili psihike osobine.

    Ono to je zajedniko za sve njih je da u trenutku kada poslue kao re-

    peri za odreivanje razlika meu etnikim grupama, ti elementi se pred-

    stavljaju kao neto nepromenljivo, neupitno, stalno. Drugim reima, kul-

    tura i etnicitet bivaju predstavljeni kao veni, jasno ogranieni entiteti

    koji se mogu utvrditi na osnovu objektivno postojeih razlika. Ali kao

    to gornji primeri pokazuju, to nije ba tako. Razlike nisu date, niti razli-

    iti etniki identiteti prirodno proistiu iz njih. Pre bi se moglo rei da

    se one stvaraju (i/ili naglaavaju) pri izgradnji etniciteta. Odnosno, one

    su pre posledica nego uzrok u procesu odreivanja Nas i Njih.

    Poto shvataju da se ovaj fenomen ne moe objasniti prosto karakteris-

    tikama neke grupe, antropolozi, i drugi drutveni teoretiari naglasak

    prouavanja prenose sa sadraja etniciteta na drutvene procese koji

    proizvode i reprodukuju, dakle organizuju, granice identifikacije i dife-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    38/71

    Antropologija za poetnike

    38 Klub studenata etnologije i antropologije

    rencijacije meu etnikim kolektivitetima. Time se upravo istie da je

    etnicitet drutveni, a ne prirodni fenomen.

    Kada se tvrdi da su etnike grupe drutveno konstruisane to ne znai da

    se time eli rei da one nisu stvarne, niti da gube na znaaju kako su

    proricali teoretiari modernizacije. Ratovi voeni na prostoru bive Ju-

    goslavije samo su jedan od primera koji pokazuju koliko je istraivanje

    etnike (nacionalne) identifikacije drutveno relevantno polje prouava-

    nja.

    Znaaj uloge koju obrazovanje ima u izgradnji etnikih (nacionalnih)

    identiteta odavno je prepoznat. Masovno, uniformno obrazovanje esto

    podrazumeva irenje jednog okamenjenog pogleda na kulturu i isto-

    riju. Ono nas ui kojoj etnikoj grupi pripadamo i koje su nae kulturne

    odlike. Zato ono moe biti mono sredstvo apstraktne identifikacije.

    Analiza institucionalnih praksi pomae nam da bolje razumemo kojielementi se koriste u izgradnji nacionalnog identiteta, kako se etniki

    identitet stilizuje i puta u masovnu upotrebu. A na taj nain moemo

    ga i relativizovati.

    Bilo da istorijski trenutak u kome se nalazimo nazivamo postmoder-

    nost, pozna modernost ili neto tree, postoji opta saglasnost, kako

    u akademskim, tako i u neakademskim okruenjima da nam se dogaa,

    ili se dogodilo, neto to nazivamo globalizacija. Nacionalne privrede

    su sve vie meuzavisne i uslovljene promenama internacionalizovanog

    ekonomskog sistema. Nove informacione tehnologije dovele su do

    promena u koliini i dostupnosti informacija. Sve vie se govori o kul-

    turnoj homogenizaciji, obino prepoznatoj kao vesternizacija.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    39/71

    Antropologija i etnicitet

    Klub studenata etnologije i antropologije 39

    Kao jednu od posledica imamo i pokuaj prenoenja liberalno-demo-

    kratskih naela ureenja drava. Drave na razliite naine reguliu od-

    nos prema etnokulturnim razliitostima. Jedno od osnovnih naela libe-

    ralnih demokratija bio je da drava treba da bude neutralna prema

    njima. Drugim reima, praktikovanje kulturnih, etnikih (polnih, profe-

    sionalnih...) identiteta bilo je smeteno u sferu privatnog ivota (to nije

    briga drave) i tolerisano sve dok se time ne ugroavaju prava drugih.

    Danas smo svesni da je pria o etnokulturnoj neutralnosti liberalizma

    samo mit. Postali smo svesni da nisu svi jednaki pred zakonom veda

    postoje i oni koji su jednakiji. Ukoliko ne pripadamo veinskoj grupi(na primer: u Americi belim anglo-saksonskim protestantima) ili ne go-

    vorimo istim jezikom ili praktikujemo seksualne prakse koje se ne po-

    dudaraju sa javno priznatim drutvenim normama, postoji velika vero-

    vatnoa da neemo imati ista prava kao i drugi koji to ne rade. Kao od-

    govor javlja se potreba za definisanjem prava manjina (etnikih, polnih,

    starosnih, profesionalnih...). Multikulturne politike definiuoveka pre-

    ko kulture koju on praktikuje. Ovo ostavlja prostor grupama i poje-

    dincima da na osnovu pripadnosti odreenoj kulturi zahtevaju posebna

    prava koja ranije nisu bila pod regulacijom drave. A ta se deava kada

    se ovakav model prenosi u postsocijalistike zemlje (i to nas moda

    najvie zanima, u Srbiju)? Kako e ovakva politika uticati na shvatanje

    etnikih identiteta? Ideja da se promenom konteksta menjaju i znaenja

    odavno predstavlja opte mesto u antropologiji. Jedan od zadataka ove

    discipline je da prouava na koji nain se elementi preneti iz druge sre-

    dine transformiu i prilagoavaju ve postojeem okruenju. A antro-

    poloko znanje se moe upotrebiti u promiljanju politika identiteta.

    Kao displina koja se bavi prouavanjem identiteta, antropologija prou-

    ava svakodnevno iskustvo, kao i strategije koje pojedinci koriste u iz-

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    40/71

    Antropologija za poetnike

    40 Klub studenata etnologije i antropologije

    graivanju sopstva. U tom smislu prouavanje etniciteta je jedno od va-

    nih polja prouavanja

    Na prvi pogled ini se da nove reproduktivne tehnologije nemaju nika-

    kve veze sa etnikim identitetom. Meutim, nije uvek tako. Poreklo se

    kod Jevreja rauna preko majke. Odnosno, nije bitno koje je nacional-

    nosti otac, ukoliko je majka Jevrejka i dete e biti smatrano Jevrejem.

    Zbog toga donacija sperme nije kontroverzna. Neto sasvim drugo se

    moe rei za donaciju jajnih elija. Ukoliko ena koja donira jajnu eliju

    nije jevrejskog porekla, a ena koja nosi dete jeste, postavlja se pitanje da

    li je dete Jevrejin (Jevrejka). Ovo je preraslo u javnu debatu o tome tauopte znai biti Jevrejinom, gde su granice jevrejstva.

    Pitanje imigranata (posebno druge, tree...) generacije takoe moe imati

    veze sa etnikim identitetom. Kao to bi rekao Kimlika, nije isto biti

    Amerikanac kineskog porekla i Kinez u Americi. U zavisnosti od toga

    kako pojedinci percipiraju sebe (i kako ih drugi percipiraju), zavisie i

    strategije kojee koristiti u ivotu.

    ta emo sa meovitim brakovima? Ukoliko je mama Hrvatica, a tata

    Srbin (ili obrnuto) ta je dete? Ukoliko u ovom trenutku zanemarimo

    institucionalna pitanja (na primer koje e dravljanstvo (a) imati ili, ako

    je mukarac, u iju vojsku e ii), pitanje koje se postavlja moe biti da li

    e taj pojedinac biti Srbin, Hrvat ili e izgraditi neki novi identitet koji

    nee biti ni hrvatski ni srpski; ili, u kojim situacijama se e ispoljiti srp-

    ski, u kojim hrvatski, a u kojim situacijama etniki identitet nee igrati

    nikakvu ulogu.

    Kada se prodavao Knjaz nastala je velika debata o tome ko ima pravo

    da ga kupi. Radnici su protestovali protiv prodaje stranim ulagaima i

    zalagali se da ga Divac otkupi. Na plakatima je pisalo da ne damo na

    Knjaz nekom strancu. Iako se prodaja jedne firme na prvi pogled moe

    sagledati kao obina ekonomska transakcija, konflikti koji su nastali

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    41/71

    Antropologija i etnicitet

    Klub studenata etnologije i antropologije 41

    ukazuju da se aspekti etnikog (nacionalnog) mogu ispoljiti i u oblasti

    potronje.

    U ovom radu navedeni su samo neki od konteksta u kojima etniki (na-

    cionalni) identitet igra vanu ulogu. Sveprisutnost i kompleksnost ovog

    fenomena zahteva da se on sagledava iz razliitih perspektiva i na razli-

    itim nivoima. Zbog svog uporednog globalnog zahvata i istraivakog fokusa na

    lokalni nivo, svog naglaska na kulturu i drutvenu konstrukciju, svoje sposobnosti

    da vidi individualno drvee ali i kolektivnu umu, antropologija nudi obeanje svetu

    izvan akademske ustanove: relativizovati predstave o etnicitetu i odupreti se natura-

    lizaciji ili neupitnom preuzimanju etnikog identiteta i nacionalistike ideologije

    (Denkins, Riard. 2001. Etnicitet u novom kljuu. Beograd (i. e.) Zemun:

    XX vek, str. 29).

    Preporuena literatura:

    Denkins, Riard. 2001. Etnicitet u novom kljuu. Beograd (i. e.) Zemun:XX vekEriksen, Tomas Hilan. 2004. Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek,KrugJansen, Stef. 2005.Antinacionalizam: etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu.Beograd: XX vek, Krug, Beogradski centar za ljudska pravaKeduri, Eli. 2000.Nacionalizam. Podgorica: CIDKimlika, Vil i Opalski, Magda. 2002. Moe li se izvoziti liberalni pluralizam?Beograd: Beogradski centar za ljudska prava

    Nedeljkovi, Saa. 2007. ast, krv i suze: ogledi iz antropologije etniciteta i na-cionalizama. Beograd: Zlatni zmaj, Odeljenje za etnologiju i antropologijuFilozofskog fakultetaSmit, Antoni D. 1998. Nacionalni identitet. Zemun: XX vek, Beograd: i-goja tampa

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    42/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    43/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    44/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    45/71

    Igor Koruga

    Klub studenata etnologije i antropologije 45

    ANTROPOLOGIJA I UMETNOST:

    ANTROPOLOGIJA PLESA

    Iako je umetnost oblast istraivanja prema kojoj antropologija ima afi-

    nitete jo od svojih prvih izuavanja, tek od pre trideset ili etrdeset go-

    dina ova disciplina poela je da posmatra razne umetnike vrste, oblike i

    tvorevine kao entitete sa znaajnim ulogama u odreenim kulturnim

    procesima. U okviru irokog spektra razliitih vrsta umetnosti da nab-

    rojim samo neke: muzika, slikanje, ples, skulptura, nonja, arhitektura,knjievnost antropologija se interesovala i za izvoake umetnosti3 kao

    to su ples, pozorite, performansi i rituali. Tumaenjima i prouava-

    njima ovakvih umetnikih formi, antropologija je kroz odreene dru-

    tveno-kulturno-ekonomsko-politike kontekste i procese pronalazila

    njihova nova znaenja i funkcije koje imaju u razliitim kulturnim siste-

    mima. Na taj nain stvorena su razna mesta komunikacije izme

    u an-

    tropologije i umetnosti, meu kojima se izdvaja i antropologija plesa

    (dance anthropology).

    Etnokoreologija (alternativni naziv za antropologiju plesa) nastajala je,

    zapravo, kroz dva procesa. Sa jedne stane, gledano kroz istoriju plesa,

    javljali su se koreografi i igrai koji su tragali za plesnim formama sup-

    rotstavljanim belom baletu kao vladajuoj visoko umetnikoj igri nasta-

    loj tokom XIX veka u Evropi i Americi. Naime, novi koreografi su po-

    etkom XX veka uvodili elemente egzotinih plesova (sa svih konti-

    nenata) koji su predstavljali drugost u odnosu na elemente baleta, a to su

    3 Svestan sam da je termin izvoake umetnosti irok pojam koji obuhvata mnogorazliitih vrsta izvedbi zbog kojih danas teatrolozi irom sveta verovatno debatuju okosame definicije ovog termina. Zato elim da ukaem iskljuivo na one vrste izvedbikoje imaju neku vrstu kolektivnog karaktera (ali i ne samo kolektivnog) i poseban zna-aj u pojedinim kulturnim kontekstima (kao npr. obredne povorke Dodola u narodnojreligiji Srba).

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    46/71

    Antropologija za poetnike

    46 Klub studenata etnologije i antropologije

    odreeni kostimi, pic patike (baletanke), poloaji i figure tela kao i nji-

    hova kretanja koji su za cilj imali da se odupru sili gravitacije ime su

    stvarali i odreenu telesnu estetiku. Za razliku od belog baleta, novi

    plesni elementi podrazumevali su drugaiji poloaj tela, drugaiju upot-

    rebu ekstremiteta, kime, miia i pokreta. Ovi plesovi su uglavnom do-

    lazili iz istonih kultura i drava i u njima su imali jednaku vrednost kao

    i beli balet u Evropi i Americi. Dobar primer mogu biti plesovi ju-

    goistone Azije.4 Ovakav proces meanja raznih plesnih elemenata,

    brojni teatrolozi i baletski teoretiari uzimali su kao vanu injenicu za

    razvoj istorije plesa (poto su nastajale nove vrste i pravci igre5) kao i uuspostavljanju odnosa sa drugim kulturama (ples je sluio kao sredstvo

    komunikacije, taka dodira izmeu dve ili vie kultura).

    Sa druge strane, gledano iz antropolokog/etnolokog ugla, ples je bio

    jedan od entiteta koje su etnolozi izuavali paralelno sa drugim religij

    4Iako egzotina vrsta plesa u odnosu na balet, veina plesnih formi jugoistone Azijenije bila primenjivana samo u okviru nekog rituala ili magijskog ina (kao to se naj-ee misli). Naime, oni su se igrali i na dvorovima. Takoe, veina njih predstavlja itradicionalne oblike pozorine umetnosti. Time se ove plesne forme mogu u okvirusvojih kultura okarakterisati kao visoko umetnika vrsta igre, ba kao i sam balet naZapadu.5Nakon dominacije klasinog baleta u Evropi i Americi, prodorom novih plesova saistoka, dolo je do nastanka novih stilova u igri. Upotreba egzotinih plesnih eleme-nata u igri je samo jedan od procesa koji su tekli paralelno i koji su nastali kao otporprema baletu kao institucionalno, elitno i estetski jasno uokvirenoj umetnikoj igri.Drugi procesi ili otpori odnosili su se na promenu poloaja tela, kretanja, upotrebuekstremiteta, ali nisu nastajali usled meanja sa plesovima istoka (npr. veliku ulogu jeodigrao i ekspresionizam u umetnosti poetkom XX veka). Sva navedena deavanja

    odreivala su istorijski razvoj plesa paralelno u Americi i Evropi, gde je u prvoj polo-vini XX veka nastao moderan balet kao kontrapunkt belom baletu (najpoznatiji pred-stavnici su: Isidora Dankan, Rudolf Laban, Rut St. Denis, Pol on u Evropi i MartaGrejem, Mersi Kaningam u Americi itd.), potom postmoderni ples kao suprotnostmodernom baletu u drugoj polovini XX veka (predstavnici: Ivona Rajner, Stiv Pak-ston, Debora Hej, Meredit Monk, Tria Braun, Pina Bau), i savremeni ples koji serazvija iz postmodernog plesa tokom 80-tih i 90-tih godina, i traje danas sa itavimspektrom razliitih stilova, tehnika i vrsta igre (Pina Bau, Ana Teresa de Kersmejker,an Fabr, Meg Stjuart, Fiziki teatar DV8, Ksavijer le Roj, erom Bel, Boris aramc,Marten Spanberg... lista je predugaka...). Upravo savremeni ples nastaje u vreme raz-

    voja raznih teorijskih paradigmi kao npr. feminizam, studije kulture, poststrukturali-

    zam, postkolonijalizam, kulturna fenomenologija telesnosti koje su ukljuene u nje-govu filozofiju.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    47/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 47

    skim, ekonomskim, socijalnim i srodnikim aspektima u drugaijim kul-

    turama u odnosu na Zapad, iako je vano napomenuti da je u po etku

    etnolokih istraivanja ples bio tertiran kao element od sekundarnog

    znaaja. Meutim, sredinom XX veka, u kontekstu promena u samoj

    antropolokoj nauci, istraivanja nisu bila usmerena samo na druge kul-

    ture vei na sopstvene tj. zapadne. Poto su sve vie i vie nastajale no-

    ve plesne tendencije (uz to i performerske), istraivanja su mogla da se

    usmere i na moderne plesne i performerske izvedbe, koje su takoe bile

    kulturno utemeljene i koje su oslikavale moderno drutvo. Korak po

    korak, ples je dobio status vanog elementa u odreenju neke kulture,pa je time postao deo istraivanja i drugih drutvenih disciplina pored

    etnologije i antropologije (kao npr. sociologije, filozofije, folkloristike,

    semiologije, muzikologije itd.) Uz to, van granica institucionalnog umet-

    nikog okvira, u savremenom drutvu raale su se brojne uline i grad-

    ske varijante plesa (go-go dance, hip-hop, striptiz). Ovakve vrste plesa, ia-

    ko neinstitucionalnog karaktera, mogle su tako

    e da budu istraivanekao drutveni fenomeni.

    Na osnovu ovih procesa, u akademskim pristupima oformile su se dve

    oblasti koje ples posmatraju iz razliitih uglova:

    1. studije plesa (dance studies) koje se oslanjaju na umetniko-

    teorijski pristup plesu, kritiki tumae brojne plesne izvedbe XX

    i XXI veka sa akcentom na zapadne okvire, ali ne iskljuujui i

    ne-zapadne forme itd;

    2. antropologija plesa(dance anthropology) koja, pored gore navede-

    nog, prouava razliite koncepte plesa i plesnih tela iz ugla nje-

    govih uesnika, tvoraca i posmatraa, izuava plesove van okvira

    Evrope, istrauje naine na koje ples biva odraz identiteta, ide-

    ologije, rodnih odnosa i drugih drutvenih i kulturnih procesa

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    48/71

    Antropologija za poetnike

    48 Klub studenata etnologije i antropologije

    razliitih naroda.Antropologija plesa6zato stalno komunicira sa

    drugim disciplinama, meu kojima su i antropologija pozorita,

    antropologija performansa7, folkloristika, sociologija, filozofija

    itd.

    Iako koriste razliite uglove gledanja, oba pristupa su neprestano ispre-

    pletena i predstavljaju jedan drugom vrst oslonac u teorijsko-metodo-

    lokom okviru i praksi.

    KRATKA ISTORIJA ANTROPOLOGIJE PLESA

    Bez obzira na to to je antropologija plesa poela da se razvija kao pod-

    disciplina u okviru antropologije tek 60-tih i 70-tih godina XX veka,

    njeni poeci postoje jo od istraivakih radova klasinih antropologa:

    Tajlora, Redklif-Brauna, Malinovskog, Evans-Priarda, Boasa, Krebera i

    Mid.8 Meutim, klasini antropolozi su u svojim radovima posmatrali

    ples iskljuivo kroz njegove socijalne funkcije, a malo su obraali panju

    na specifinosti pokreta i samog plesa. To znai da je ples najee bio

    tretiran kao nain kojim se lanovi neke zajednice integriu u kolektiv.

    Povremeno bi klasini antropolog snimio na diktafonu pesmu koja prati

    odreeni ples, fotografisao izvedbu ili je moda ak i snimio kamerom.

    Ipak, ovako zabeleeni podaci nisu puno znaili za antropoloke analize.

    6Danas se termini antropologija plesa, etno-ples i etnokoreologija uzimaju kao sino-nimi. U ovom tekstu koristim naziv antropologija plesa, jer time obuhvatam i teorijski ipraktini pristup u posmatranju plesa kao antropolokog i umetnikog fenomena.7Ovde treba napomenuti da antropologija pozorita i performansa imaju slian status irazvoj kao i antropologija plesa. No ipak, ples je u odnosu na pozorite bio vie prisu-tan u kulturama koje su bile izuavane, iako je, sa antropoloke take gledita, biloteko napraviti razliku da li su neke izvedbe u odreenoj kulturi mogle da se odredekao plesni performansi ili pozorini akti. Naime, to je zavisilo od samog antropologakoji je posmatrao performativni in, definiui ga u odnosu na kategorije plesa i pozo-rita svoje kulture. Zato bi, po mom miljenju, trebalo posmatrati ove kategorije kao

    me

    usobno povezane, a pristupati im zasebno u zavisnosti od predmeta istraivanja.8Njihov rad se vezuje za prvu polovinu XX veka.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    49/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 49

    Zapravo, bili su nepotpuni i nedovoljni. Pored dobrog opisa plesne iz-

    vedbe, bilo je neophodno uti i same informante i njihova objanjenja i

    stavove. Moda prvi meu klasinim antropolozima koji je imao druga-

    iji pristup, ime je postavio i osnovu za razvoj antropologije plesa (iako

    se nije zvanino interesovao za ples u svojim istraivanjima), bio je

    Franc Boas. Naime, polazei od toga da svaku kulturu treba posmatrati

    kroz sopstveni razvoj, tako i svaki ples treba izuavati u okvirima sops-

    tvene kulture. Ovime je Boas odbacio ideju da je ples univerzalni jezik i

    suprotstavljao se svojim savremenicima jer nije hteo da ples posmatra

    kao jo jedan argument u brojnim generalizacijama pri istraivanjimadrugih, nezapadnih kultura.

    Mnogo decenija kasnije (60-tih i 70-tih godina XX veka) Boasovi uticaji

    su opstali u teorijskim paradigmama pionira antropologije plesa: Adriane

    Kepler, Anje Peterson Rojs, Dudit Hane, Drid Viliams itd. Ovi zaet-

    nici posmatrali su ples kao kulturno determinisan element, kao vid iden-

    titeta i kao vid komunikacije u nekoj zajednici.9

    U tom smislu, poredplesa vanost su imali i razni drugi oblici izvoenja (i javnog i privatnog)

    kao npr: brojni rituali, amanistiki transovi, obredi prelaza, upotreba

    maski itd. Oni su teili dobrom opisu izvedbi i obraanju panje na sva-

    ki detalj plesa i pokreta, crpeli su to vie informacija od svojih ispi-

    tanika kako ne bi donosili pogrene zakljuke zbog turih podataka. Ta-

    koe, ovakvi pristupi bili su usmereni i na ples u savremenim zapadnim

    drutvima, bilo da je reo institucionalnom ili neinstitucionalnom ob-

    liku plesa. Posebno su u fokus istraivanja dolazile javne izvedbe i ple-

    sovi koji su reprezentovali identitet manjinskih grupa, kao marginalizo-

    vanih unutar nekog kompleksnog drutva (npr. uline hip-hop izvedbe

    9Komunikacija se odvija meu pripadnicima jedne zajednice, ime se oni definiu kao

    kolektiv i identitetski odreuju kako bi komunikacija bila okrenuta i ka spolja tj. kadrugim zajednicama i kulturama

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    50/71

    Antropologija za poetnike

    50 Klub studenata etnologije i antropologije

    mladih pripadnika crne rase u amerikim gradovima, ili striptiz ples).

    Ipak, pored ovog pristupa dugo je opstajalo verovanje da ples moe da

    se razume bez posebnog kulturnog konteksta, to je dovodilo do obele-

    avanja brojnih plesova drugih kultura kao primitivne umetnosti i ti-

    me kao marginalne u okviru umetnosti Zapada. Ovo je posebno bilo

    prisutno u svetu igraa.

    Meutim, u periodu izmeu Boasa i utemeljitelja antropologije plesa,

    javile su se autorke i autori koji su doprineli razvoju antropolokog pri-

    stupa plesu. Meu njima treba izdvojiti Gertrudu Kurat, igraicu koja je

    postavila osnove etnokoreologije. Kuratova je nameravala da tokomprouavanja svakog plesa, posebno egzotinih, detaljno zabelei na

    papiru svaki pokret tela, miia, ekstremiteta. Ovakav pristup se u svetu

    plesa nazva Labanizacija.10Meutim, ovim pristupom nije mogao da se

    prenese momenat energije igraa tokom izvedbe, to je bitan element u

    antropolokom izuavanju i analizi plesa bilo koje kulture. No i pored

    odreenih nedostataka, Gertruda Kurat je postavila ceo sistem izu

    ava-

    nja i teorijske analize koji se zasnivao na antropolokom i umetnikom

    pristupu, a posebna vanost je u tome to je pokazala da su antropolo-

    ke tehnike relevantne za studijski pristup plesu. Uz ovo ne treba isklju-

    iti ni brojne antropologe kao na primer Mosa, Brdvisla, Burdijea koji su

    u razdoblju od 50 godina u svojim istraivanjima ukljuivali telo, po-

    malo i ples. No to su vie bili poetni koraci antropologije tela koja se

    poela razvijati od 80-tih godina XX veka. Za njih, ples je bio sporedna

    stvar, iako su se bavili telom.

    10Naziv Labanizacija vodi poreklo od imena Rudolf Laban, evropskog igrakog umet-nika i teoretiara koji je uspostavio sistem beleenja u plesu, pokretu i koreografiji udelu Kinetoraphie Laban 1928 godine. Ova studija je i danas primarna u sistemskombeleenju pokreta, koristi se u edukativnim pristupima na svim plesnim akademijama u

    svetu, a primenjuje se i u drugim oblastima kao to su studije kulture, neverbalna ko-munikacija i druge.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    51/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 51

    Od perioda kada je ples u akademskim disciplinama postao bitan ele-

    ment u izuavanju svake kulture, tendencije u istraivanjima su se pre-

    nele i na ire kategorije kao to su prisustvo raznih vrsta politike i rodnih

    odnosa u plesu, odnosi izmeu kulture, tela i pokreta, prisustvo brojnih

    plesnih poetika itd. Ove studije dovele su do spoja sa itavim nizom ra-

    zliitih pristupa, ukljuujui semiotiku, fenomenologiju, postkolonijalnu

    teoriju, poststrukturalnu filozofiju i feminizam, kao i do znaajnog do-

    dira sa savremenom teatrologijom. U dananje vreme, antropologija ple-

    sa je uvedena kao predmet na pojedinim univerzitetima u Evropi, ime

    je potvren njen status antropoloke poddiscipline.

    OBLASTI KOJE POTVRUJU POSTOJANJE ANTROPOLOGIJE

    PLESA

    Iako je veprikazano da antropologija plesa jeste usredsreena na ples,

    neophodno je utvrditi drutvene i kulturne procese i kategorije sa ko-jima ples ostvaruje dijaloge. Na osnovu njih, antropologija moe da op-

    ravda svoje prisustvo u istraivanju plesa i da pokae kako se antropolo-

    gija plesa razlikuje od umetnikih studija plesa i teatrologije. Iako su

    umetniki i antropoloki pristup plesu vrlo isprepletani i podjednako

    neizostavni u prouavanju plesa, bitno je i razlikovati ih kako ne bi do-

    lazilo do zabune u analizama. Jedno je teatroloka analiza, a drugo an-

    tropoloka. Meutim, takoe smatram da ove dve vrste pristupa ne tre-

    ba da se posmatraju samo odvojeno vei kroz stalni meusobni dijalog.

    U radu The Politics and Poetics of Dance, Suzan A. Rid, antropolokinja sa

    Univerziteta Berkli u Kaliforniji, prikazala je kako su se od 80-tih godina

    XX veka brojni istraivai usmerili na ples. Antropolozi su u novim ple-

    snim istraivanjima odigrali kljunu ulogu time to su komparativnim

    analizama kritikovali kolonijalne i etnocentrine kategorije i pokazali da

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    52/71

    Antropologija za poetnike

    52 Klub studenata etnologije i antropologije

    ples i pokret mogu biti kljuni u stvaranju kolonijalnih, rodnih, etnikih,

    nacionalnih odnosa i diskursa. Tako autorka ukazuje na neke od oblasti

    koje spadaju u istraivanja antropologije plesa (Rid, A. Suzan. 1998. The

    Politics and Poetics of Dance, u: Annual Review of Anthropology, Vol.27,

    str.503-532):

    POLITIKE PLESA Studije u ovoj oblasti izuavaju kako ples moe

    biti posmatran kao izraavanje i praksa odnosa moi i protesta, otpora,

    kompleksnosti u drutvu. Ovakva stanovita povezuju ples sa oblastima

    etniciteta, nacionalnog identiteta, rodnih odnosa i odnosa klasa. Kaoprimer za ovaj pristup moe posluiti lanak autorke J. C. Dezmond

    koja ukazuje da socijalni identiteti mogu biti oznaeni, formirani i zak-

    ljueni (Desmond, C. Jane. 1993-1994. Embodying difference: isues in

    dance and cultural studies, u: Cultural Critique, Vol.26, str. 33-63) kroz

    telesne pokrete, ime ples i pokret predstavljaju neku vrstu socijalnog

    teksta (koji je kompleksan i u stalnoj promeni) iijim

    itanjem se mo-

    gu utvrditi oznake pojedinih grupa u nekom drutvu i njihove razlike.

    To znai da, na primer, klasne razlike i odnosi koji ukazuju ko je domi-

    nantan a ko potinjen u nekom drutvu mogu biti dobar razlog za pri-

    menu plesa kao otpora takvom stanju. U tom sluaju, ples slui kao

    sredstvo za stvaranje etnikog/nacionalnog identiteta grupe koja se time

    bori protiv potlaenosti. Ovaj primer moe posluiti i u prouavanju

    kolonijalnih odnosa, irenja globalizacije itd.

    PLES I ROD ples moe da se posmatra kao celokupan skup znae-

    nja u kojima su prisutne rodne razlike. Taj skup ine elementi kao to su

    telesni renik, kostimi, slike tela, trening, plesne tehnike i brojni dis-

    kursi u plesu. Na primer, pokreti mukaraca i ena u kubanskom plesu

    rumba demonstriraju rodne razlike: dok mukarci vide plesni podijum

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    53/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 53

    kao priliku da demonstriraju svoju snagu, hrabrost, mukost, ene tee

    ka izraavanju mekoe, opreza, gracioznosti, elegantnosti, ljupkosti

    Posebno su interesantne inverzija i meanje rodova u plesovima raznih

    kultura koji slue ili kao demonstracija moi (npr. mukarci obueni u

    enski kostim parodirajui ismevaju ene i ukazuju na svoju snagu) ili

    kao sistem otpora (ene koje u raznim ritualima i plesnim performan-

    sima preuzimajui ulogu mukarca demonstriraju protest prema domi-

    naciji mukaraca).

    POKRET, TELO I KULTURA brojni teoretiari i filozofi su to-kom 70-tih i 80-tih godina, meu kojima se najvie istiu Merlo-Ponti,

    Burdije, Fuko, Pirs, uticali na teorijske ideje koje su se raale krajem XX

    veka. Pored toga, nastanak novih ideja u feminizmu doprineo je pome-

    ranju tela u fokus antropologije. Mnogi antropolozi su teili ka prevazi-

    laenju kartezijanskog dualizma duh/telo. Kao novi pristup, predlagalo

    se da dualizam duh/telo pone da se sagledava kao spoj, odnosno stalna

    isprepletenost ova dva entiteta. Kroz prevazilaenje dualizma, teilo se i

    ka prevazilaenju drugih dualizama (muko/ensko, spolja/unutra itd.).

    U radu Promenljiva tela, australijska filozofkinja Elizabet Gros predstavila

    je novu ideju u prouavanju odnosa tela i kulture (Gros, Elizabet. 2005.

    Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, Beograd: Centar za enske studije i

    istraivanje roda). Ta ideja se zasniva na spoju diskurzivne analize (koju

    je formulisao Fuko) i kulturne fenomenologije telesnosti (koja se razvija

    od Merlo-Pontija). Naime, teilo se da telo bude posmatrano kao mesto

    dodira ili granica spoljanjih (kulturnih, drutvenih) uticaja i unutranjih

    (psihikih) procesa. Zato je bilo neophodno videti i utvrditi kako dis-

    kursi kulture i spoljanja okolina mogu uticati na pojedinca, kako se ti

    uticaji prikazuju na telu (da li u izgledu tela? Garderobi? Ponaanju?) i

    kakve veze ti uticaji imaju sa psiholokim procesima na osnovu kojih se

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    54/71

    Antropologija za poetnike

    54 Klub studenata etnologije i antropologije

    pojedinac odreuje u prostoru i vremenu naeg sveta. Uz navedenu au-

    torku, ovakvom pristupu se mogu dodati i drugi teoretiari, kao npr.

    Tomas orda, Margaret Lok, Pol Konerton....

    ZAKLJUAK

    eleo sam da kroz veoma kratke i ture podatke prikaem ta se sve

    podrazumeva pod nazivom antropologija plesa, da pokaem njenu ge-

    nezu, zatim injenice koje potvruju njeno postojanje i potrebu za nje-

    nim opstankom, i da ukaem na puteve kojima bi se ova poddisciplinamogla dalje razvijati. Sama antropologija plesa, kako je venapomenuto,

    zahteva stalnu komunikaciju sa drugim naukama i pravcima. Kljuno u

    ovakvoj komunikaciji jeste da se u njenom centru nalazi upravo ples.

    Takoe, objanjeno je da razvoj plesa moe da se posmatra na dva ni-

    voa: jedan nivo podrazumeva istorijsko-umetniki pristup, koji kroz

    istoriju posmatra, opisuje i interpretira istorijske pozicije umetnikih

    (plesnih), praktinih i teorijskih formacija (Cveji, Bojana. Markovi,

    Tanja. Mati, Ljubia. Mirkovi, Maja. uvakovi, Miko. Vujanovi,

    Ana. 2002. Fragmentarne istorije plesa u XX i poetkom XXI veka: dis-

    kursi, poze i transgresije plesa, u: asopis TkH asopis za teoriju izvoa-

    kih umetnosti, br.4, Beograd, str. 19); drugi nivo podrazumeva pristup

    plesu iz pozicije drutveno-kulturno-istorijski-politikog konteksta. U

    ovom tekstu nije dovoljno razraen prvi pristup, zato to postoji brojna

    literatura u kojoj se dosta moe saznati o plesu i svim njegovim oblicima

    (i na istoku i na zapadu). Problem je to strune literature o drugom (an-

    tropolokom) pristupu nema. Odnosno, ona postoji na brojnim jezicima

    i u raznim drugim akademskim okvirima, ali ne i u naem. Zato sam po-

    kuao makar ukratko da prikaem ta se podrazumeva pod antropolo-

    kom analizom plesa.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    55/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 55

    Prema miljenju Adriane Kepler, iako ima snaan potencijal, ova poddi-

    sciplina opstaje i dalje na periferiji antropolokih istraivanja (Kaepler,

    L. Adrienne. 1978. Dance in Anthropological Perspective, u: Annual

    Review of Anthropology, Vol.7, str. 31-49). Upravo zbog nedovoljnog anga-

    ovanja antropologa, razvoj antropologije plesa postoji, ali je dosta spor.

    Poseban paradoks je, na primer, to to, iako je interesovanje za antro-

    poloko izuavanje tela od kraja XX veka postalo ak neka vrsta trenda

    (posebno kada je reo zapadnim akademskim okvirima), u okviru same

    antropologije tela interesovanje za ples, pokret, pozorite i druge umet-

    nike forme ove vrste izuzetno je malo. Ples, i njemu sline vrste umet-nikih izvedbi, imaju kljuan znaaj u izuavanju tela. Zato se postavlja

    pitanje: Zato je interesovanje za ples u antropologiji toliko malo? Mo-

    da odgovor na ovakav problem odnosa antropologije i umetnosti lei u

    tome to da bi ste bili deo ovog odnosa poeljno je imati iskustva i zna-

    nje iz antropologije, ali i u umetnosti.

    Stoga su brojni antropolozi plesa bili baletski igrai koji su imali velika

    iskustva i u igri i u antropologiji. Ovo me ponovo dovodi do nunosti

    za podvlaenjem ideje da umetniki i antropoloki pristup svoj zajedni-

    ki jezik mogu pronai upravo u oblastima istraivanja tela, plesa, ne-

    verbalne komunikacije, pokreta, gesta itd. esto se pitam da li su nove

    antropoloke i umetnike teorije iste ili razliite (jer se dosta pozivaju na

    iste izvore). Naime, smatram da njihovi pristupi jesu razliiti ali da vie

    ne mogu da se posmatraju kao potpuno nezavisni entiteti. Oni su u sta-

    lnoj komunikaciji i isprepletenosti. Dobar primer bi mogao biti model

    Mebijusove trake: u pitanju je traka u obliku osmice koja, kako god da

    se okrene, uvek ima jednu povrinu (stranu).11Na taj nain treba posma-

    trati i antropoloko-umetniki pristup telu i plesu, koji se moe razvijati

    11

    Za razliku od obine, ispravljene trake koja uvek ima dve strane: prednju i zadnju, iligornju i donju....

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    56/71

    Antropologija za poetnike

    56 Klub studenata etnologije i antropologije

    najvie angaovanjem antropologa. Ovakav model se posebno moe

    pronai u novim tendencijama savremenog plesa na zapadu (tzv. neo-

    konceptualni ples ili think dance) koji u svojim umetnikim istraivanjima,

    a potom i izvedbama ukljuuje antropoloke teorije razvijene od osam-

    desetih godina do danas. Naravno da u dijalogu etnologije/antropologije

    i umetnosti ne treba izostaviti doprinose npr. folkloristike i semiologije

    kojima su izuavane brojne performativne izvedbe i rituali u savreme-

    nim i tzv. primitivnim kolektivima. Ali u odnosu na ovakve pristupe,

    antropologija moe otii i korak dalje, ime svoju saradnju sa umetnou

    nee zasnivati samo na izuavanju kolektiva, vei pojedinaca.Zato ovaj tekst nastoji da ukae na veliku potrebu za udruivanjem raz-

    nih disciplina i pravaca, ak i onih ekstremno razliitih, zatim za preva-

    zilaenjem brojnih dihotomija koje svojim granicama oteavaju razvoj

    novih pristupa u antropologiji, i konano za ruenjem naunih stereo-

    tipa prema hibridnim pravcima, koji upravo mogu doprineti reavanju

    problema u koje zapadajuvrsto ustoli

    eni i dominantni pravci.

    LITERATURA ZA DALJE ITANJE:

    Kaepler, L. Adrienne. 1978. Dance in Anthropological Perspective, u:Annual Review of Anthropology, Vol.7, str. 31-49Kaepler, L. Adrienne. 2000. Dance Ethnology and the Anthropology ofDance, u: Dance Research Journal, Vol. 32, No. 1. str. 116-125

    Peterson Royce, Anya. 2002. The Anthropology of Dance. Princeton BookCompany Gros, Elizabet. 2005. Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, Beograd:Centar za enske studije i istraivanje rodaCohen, Selma Jeanne. 1988. Ples kao kazalina umjetnost. Zagreb: CekadeRid, A. Suzan. 1998. The Politics and Poetics of Dance, u:Annual Reviewof Anthropology,Vol.27, str.503-532Cveji, Bojana. Markovi, Tanja. uvakovi, Miko. Vujanovi, Ana.2002.asopis TkH asopis za teoriju izvoakih umetnosti, broj 4.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    57/71

    Antropologija i ples

    Klub studenata etnologije i antropologije 57

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    58/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    59/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    60/71

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    61/71

    arna Brkovi

    Klub studenata etnologije i antropologije 61

    ANTROPOLOGIJA I POLITIKA

    Na prvi pogled, deluje kao da je sasvim jasno ta je politika. To je ono

    ta se radi u Skuptini, ministarstvima, tokom optinskih, parlamentar-

    nih i raznih drugih izbora, ili pri susretu predsednika dve zemlje. Politika

    se povezuje sa reima poput: evropske i evro-atlantske integracije, meuna-

    rodni odnosi, sporazum o pridruivanju Evropskoj Uniji. Politika se naj-

    ee definie kao vetina upravljanja dravom.

    Meutim, da li politika moe postojati bez drave? Odnosno, ta se de-

    ava u zajednicama koje nemaju dravni aparat?

    Antropolozi su u prvoj polovini XX veka intenzivno istraivali egzoti-

    ne, udaljene, ne-evropske zajednice grupe ljudi koje su ivele druga-ije od evropskih zajednica, i koje se u svakodnevnom govoru obino

    nazivajuplemena(mada, neophodno je napomenuti da to kakvu vrstu

    zajednice oznaava re plemenikada nije bilo potpuno jasno). Zajed-

    nice su meusobno bile jako razliite, gotovo isto kao to je svaka od

    njih bila drugaija od evropskih drutava. Verovatno jedine zajednike

    osobine tih raznolikih istraivanih grupa odnosile su se na ono ta ne-maju istraivane grupe nisu bile evropske, nisu imale dravni aparat,

    nisu imale optinske izbore, predsednike niti parlament.

    Antropologija politike je pod-discplina koja se stvara onda kada su an-

    tropolozi pomislili da odsustvo drave, izbora i predsednika ne znai i

    odsustvo politike. Istraivane grupe nisu imale birokratiju i razraen dr-

    avni aparat ali to ne znai da su bile pred-politineili apolitine.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    62/71

    Antropologija za poetnike

    62 Klub studenata etnologije i antropologije

    Od 1940. godine antropolozi su uvideli da politika moe imati razliite

    oblike i da moe biti sprovoena kroz razliite drutvene institucije.

    Ispostavilo se da su srodnike veze esto iskoriene kao nain usposta-

    vljanja politikih odnosa. Saznalo se da postoje grupe od vie stotina

    hiljada ljudi koje nemaju centralizovanu hijerarhiju jednog vou, jednu

    vrhovnu instituciju, jedinstveni aparat. Ted Luelen u kratkim crtama

    prenosi E. J. Evans Priardov opis akefalne zajednice zajednice bez

    jedinstvenog voe kod Nuera u istonoj Africi: Rat i prepirke su skoro

    neprestani. Sredstvima procesa dopunjujue suprotnosti, sve vee i vee grupe mogu se

    ujedinjavati za te svrhe. Na primer, dve grupe mogu meusobno ratovati, ali skla-

    paju prijateljstvo ako ih trea obe napadne. Da bi se suprotstavile jo veoj pretnji,

    sva tri biva neprijatelja se mogu zdruiti. Politiko jedinstvo Nuera mora biti odre-

    eno shodno situaciji, kako se sve vee i vee jedinice sabiraju prema potrebi, a onda

    rastaju kad pretnja proe. (Luelen, Ted. 2001. Uvod u politiku antropologiju.

    aak-Beograd: Gradac, str. 34)

    Sasvim oekivano pitanje na saznanje da politika u nekim zajednicama

    ima drugaije oblike od onih na koje smo navikli, moglo bi da bude

    kakve to ima veze sa mnom? Zato bi to bilo vano za drutvo u kome

    ja ivim?

    Cilj antropologije najee nije prosto prikupljanje saznanja o razliitim

    nainima na koje ljudi rade razliite stvari. Iako je zanimljivo saznati ka-

    ko neke grupe definiu svoje srodnike, kako sve mogu da sede i u kom

    poloaju su navikli spavaju, ta smatraju ukusnim, na koji nain razume-

    ju prostorne odnose, kako ureuju svoje kue, i tako redom, nakon pro-

    ste fasciniranosti razliitou, sa prikupljenim saznanjima moe se uradi-

    ti i neto drugo.

  • 7/27/2019 Antropologija Za Pocetnike

    63/71

    Antropologija i politika

    Klub studenata etnologije i antropologije 63

    Uvianje da srodniki odnosi mogu biti pretvoreni u sredstva politikog

    delovanja navelo je antropologe da pomisle da i zapadna drutva moda

    slino funkcioniu. Mark Abele, francuski antropolog, pokazao je da

    lokalna, optinska vlast u Francuskoj, u mestu po imenu Jon, takoe

    koristi srodnike odnose u stvaranju lokalnog politikog sistema. Abele

    je pokazao da, iako pravno bilo koji stanovnik moe da se kandiduje za

    mesto u lokalnoj vlasti, u praksi stvari funkcioniu malo drugaije. Samo

    osobe iz porodica iji su lanovi vebili u lokalnoj vlasti oni koji imaju

    znaajne i duge porodine istorije bivaju izabrani. Politiki legitimitet

    u ovom