MOZAIK STIL, MATERIJAL, TEHNIKA, DIZAJN

1

MOZAIK STIL, MATERIJAL, TEHNIKA, DIZAJN.............................................1

Uvod u umetnost mozaika............................................................................................................................ 3

Andamento .................................................................................................................................................... 4

Materijali....................................................................................................................................................... 7

Izbor podloge za mozaik ............................................................................................................................ 12

Sredstva za lepljenje................................................................................................................................... 15

Osnovni alati ............................................................................................................................................... 16

Ponimo da pravimo mozaik ..................................................................................................................... 20

Primena dizajna.......................................................................................................................................... 23

Fugovanje.................................................................................................................................................... 24

Korak po korak vodi kroz tehnike: direktni i indirektni metodi ......................................................... 25

Direktni metodi........................................................................................................................................... 25

Indirektni metod......................................................................................................................................... 27

2

Uvod u umetnost mozaika

Mozaik je dizajn ili slika dobijena polaganjem malih komada stakla, kamena, terakote itd. u cementnu podlogu ili neku drugu vrstu veziva. Ova vrsta dekoracije se esto koristi na zidnim panelima ili podovima ali naroito je efektna na lunim povrinama kao to su lukovi i tavanice. Mozaik moe biti eksterijerni ili unutranji.

Jo od drevnih vremena umetnost mozaika je igrala vanu ulogu u ukraavanju i umetnikom izraavanju, u kuama, crkvama i javnim mestima.

Umetnost mozaika, u raznim oblicima, upranjava se hiljadama godina ali mozaik koji je nama poznat izumeli su Grci, a potom su svoju vetinu preneli na Rimljane. Mnogi drevni mozaici zauujue dobro su odoleli zubu vremena.

Tokom istorije Rimljani su postali Vizantinci koji su poznati po svojim superiornim zidnim i lunim mozaicima. Vizantijsko carstvo je palo u 15. veku, a mozaik doivljava svoj pad sve do ponovnog oivljavanje u 19. veku, oivljavanje koje traje i danas.

Moderni materijali i tehnike doveli su do toga da je mozaik sve ivahniji. Raunari su idealni za dizajniranje savremenih mozaika i koriste se u te svrhe obilato.

Rane mozaike sreemo ve u periodu etiri ili tri hiljade godina pre nove ere. Ovi rudimentarni mozaici, uglavnom iz Mesopitamije, sainjeni su od glinenih kupa koje su najpre peene, a potom bojene. Tanke kupe su potom utiskivane u zidove od blata, a imale su funkciju zatite i ukrasa.

Grci su veoma dobro iskoristili ljunak za podne mozaike. Ovakvi mozaici od ljunka se mogu nai irom grkog sveta od 6. do 4. veka pre nove ere. Mnogi od njih su polihromni i esto prikazuju svetle figure na tamnoj pozadini. Dobri primeri ovakvog mozaika naeni su u Atini, na Korintu i na Tarsusu.

Do kraja 3. veka pre neve ere, mozaik od ljunaka je zamenjen mozaikom od tesera napravljenih od kamena i stakla. Zbog toga to je tesera manja, ona se moe upakovati na manju povrinu u velikom broju. I kao to znate sa tampanih fotografija, to je vie takica, to je vie detalja. Ovo je dovelo do pojave veoma sloenih mozaika sa puno detalja.

Rimljani su umetnost mozaika nauili od Grka i zasluni su za njeno irenje po itavoj imperiji. Neki od najranijih mozaika iz 1. i 2. veka pronaeni su odlino ouvani u Pompeji. ak su i plonici bili ukraeni motivima od kamena i mermera. S obzirom na nasilni kraj Pompeje, pravo je udo da je takvo blago preivelo.

U moderno doba kao najzasluniji za popularizaciju ove umetnosti pominje se panski arhitekta Gaudi, a njegovi uveni radovi mogu se videti u Barseloni.

Danas mozaik, kao umetnost, cveta. Ljudi kao da su zaraeni virusom mozaienja svega i svaega.

3

Postoji mnogo stvari na koje morate misliti kada dizajnirate mozaik. Na prvom mestu je dizajn zatim materijal koji ete koristiti i boje koje elite. Nain na koji se pojedinani komadi materijala, tesserae, polau na podlogu igra veliku ulogu.

Andamento Andamento je termin koji se koristi u izradi mozaika i oznaava smer linija fuga. Ritam ovih linija daje oblik radu. Drugim reima, to je uvoenje sistema u rad. to se tie andamenta ili hoda linija, trebalo bi rei da postoji vie stilova polaganja ploica i ostalog materijala za mozaike. Polaganje tesserae na podlogu se tradicionalno zove opus (mn. opera). Razliiti opus za rezultat ima drugaiji ritam mozaika. Kada upoznate i shvatite rezultate korienja odreenog opusa, onda ete moi da predvidite i krajnji ishod vaeg rada.

Opus Regulatum ploice se polau na ujednaen nacin tako da linije izmeu njih izgledaju kao reetka. Uproeno govorei, podsea na nain na koji se lepe ploice u kupatilu ili kuhinji.

4

Opus Tesselatum podrazumeva takoe pravilan, ponavljajui nain polaganja ploica, u poretku kako se polau cigle u zidu, a pravac polaganja moe biti horizontalan ili vertikalan.

Opus Vermiculatum potie od latinske rei vermicularis, to znai crvoliki i predstavlja jedan od naiizraajnijih oblika polaganja ploica. Ploice su poloene du kontura slike, pratei njen oblik. Tako slika dobija jedinstvenu dinamiku ali je ovaj stil izuzetno naporan za rad i zahteva veliku vetinu. Sutina je u tome da od poetka do kraja veliina ploica mora biti ista.

Opus Palladianum je tehnika koja mozaiku dodaje duh modernog. Ploice su nepravilnih i nejednakih oblika, a jedino to im je zajedniko je istovetan razmak izmeu njih. Ova vrckava tekstura se koristi i kao pozadina, a mozaici uraeni u ovom stilu su jako zanimljivi, ukoliko su dobro izvedeni.

Opus Classicum najei stil korien na rimskim mozaicima je upravo ovaj. Ovo je tradicionalan stil koji se sree na levantskim rimskim mozaicima ali isto tako i

5

viktorijanskim klasinim podovima u Engleskoj. Ovde se kombinuju opus tesselatum i opus vermiculatum. Fokus dizajna kreiran je vermiculatumom i lei na pozadini koja je raena tesselatumom.

Opus Circumactum ovaj stil je pogodan za mozaike na kvadratnoj osnovi. Ploice se polau u obliku etvrtina kruga od uglova ka centru gde se sreu. Efekat je izuzetno ritmian.

Opus sectile je tehnika kod koje jedna tesera ini itav oblik. Na primer, ako je riba napravljena od jednog komada stakla, onda moemo smatrati da je ovde primenjen opus sectile.

Opus musivum - kad je opus vermiculatum proiren tako da popunjava itavu polje, onda se takva povrina smatra opus musivumom. Ovaj stil radu daje veoma ivahan ritam.

Opus Regulatum i Opus Regulatum i

Opus Palladianum Opus Vermiculatum Postoje i drugi stilovi kao i meavina stilova.

6

Materijali Materijal od koga se mozaik slae moe biti raznovrstan ali ponimo od osnovnog. Tesserae latinska re i tradicionalno ime za ploasti materijal od koga se pravi mozaik. Premda je njeno izvorno znaenje kocka, u novije doba pod ovim pojmom podrazumeva se svaki materijal za mozaik. Tesera je osnovna jedinica mozaika, drugim reima, elija mozaika, a njena veliina zavisi od dimenzija u kojima je ploica iseena. Na osnovu toga imamo sledeu podelu:

Moderne normalna osnovna glazirana ili neglazirana keramika ploica u obliku kvadrata, stranice 2cm. Ovakve ploice su dobre za mozaike koji su vei od 9m2.

Vizantijske sledea veliina je vizantijski rez - polovina poloice 2cm x 1cm. Na ovaj nain je seen venecijancki smalti.

Rimske 1cm x 1cm. Ove male ploice sa nepravilnim ivicama, zbog runog seenja, imaju tipino rimski izgled.

7

Mikro mozaik 5mm x 5mm i manje. Male ploice za fine radove manjih razmera, sa puno detalja. U modernom dizajnu mozaika dozvoljeni su svi raspoloivi materijali, uljuujui i kosti, dugmad, perle, polomljene porecelanske sudove, metal

Metalni epovii za boce Metalne ploice Staklene perle Kombinovan materijali

koljke Lomljeni porcelan Lomljene keramike ploice

Tesere se mogu podeliti i po vrsti materijala od koga su napravljene:

Smalti etvrtasti, mali, debeli komadii runo pravljenog italijanskog neprozirnog stakla. Klasini materijal za mozaik. Budui da su rune izrade, veoma su skupi. Opseg boja je veliki, a poseduju zadivljujua svojstva prelamanja svetlosti. Veliina varira neznatno, a nejea je 10mm x 15mm x 7mm, s tim to debljina nije sasvim ujednaena. Nepodesan je za radove iji krajnji rezultat mora da bude ravna povrina, kao to su podovi i slino. Meutim, upravo ta neujednaenost debljine je razlog zbog kog smalti hvata svetlost tako dobro i itav

8

mozaik ini svetlucavim. Iz istog razloga (neujednaene povrine) mozaik raen smaltijem se ne fuguje jer je ideja da e se sam fugovati utiskivanjem u adheziv. Za povrinu od 30cm x 30cm potrebno je oko 1,35kg smaltija.

Zlatni i srebrni smalti takoe je italijansko staklo rune izrade ali sa jedne strane, izmeu dva sloja stakla (gornjeg tanjeg i donjeg debljeg) ima zlatnu ili srebrnu foliju. Obino je iseen u kvadratnom obliku, 2cm x 2cm. esto se sree na vizantijskim mozaicima na kojima su prikazani religiozni motivi. Moe se koristiti i sa suprotne strane jer zlatna folija ima zelenkasti odsjaj, a srebrna plavi. Mnogo je skuplji od obinog smaltija jer se izrauje sa pravim zlatom i srebrom ali ak i nekoliko paljivo rasporeenih komada dae mozaiku utisak raskoi.

Vitrano staklo se obino proizvodi u obliku kvadrata, veih stranice 2cm i manjih stranice1cm, mada se mogu nai i drugi oblici (krug ili trougao npr.). Gornja strana je glatka i ravna, dok je donja talasasta zbog boljeg prianjanja na adheziv. Idealan je materijal za poetnike jer je tanko, ravno i lako se see. Ovo je jako dobar materijal za trodimenzionalne radove jer su mu ivice iseene pod uglom pa se lako prilagoava zaobljenim povrinama. Proizvodi se u svim moguim bojama. Za povrinu od 30cm2 potrebno je neto manje od 1kg ovog materijala.

Glazirane i neglazirane keramike ploice su kvadratnog oblika dimenzija 2cm x 2cm x 3mm. Kod glaziranih ploica boje su intezivne ali je paleta prilino oskudna jer se svodi uglavnom zelene i plave tonova ili sline koje su podesne za bazene. Neglazirane imaju bogatije palete ali boje nisu intezivne ve vie pastelne.

Glaani i neglaani mermer je jedan od najstarijih poznatih

9

materijala za mozaik. Osim mermera postoje i druge vrste kamena koje su pogodne za izradu mozaika. Prirodne varijacije boja u strukturi kamena su njegova velika prednost. Tradicionalno se koristi za izradu podnih mozaika ali se moze koristiti i za zidne. Poto se mermer iseca u kockama stranice 1cm (najee), treba imati u vidu da je ovo teak materijal pa je potrebna vetina da se postavi na podlogu koja je veretikalna. Dobra strana kamena je i ta to se moe isecati u raznim oblicima. Mermer je takoe skup ali ne toliko kao smalti.

ljunak i ovaj materijal spada u najstarije, a najvie je korien u antikoj Grkoj. Koristi se i danas ali prilino retko. Obino se ne kupuje ve ga umetnici sami prikupljaju. Boja zavisi od geologije podruja. Moe se kombinovati i sa drugim vrstama kamena.

Staklo u boji - moete kupiti gotovo ili ga napraviti sami. Ploice dobijate tako to table stakla isecate rezaem za staklo, najpre u trake, a potom u kvadrate. Za mozaik je bolje koristiti neprozirne boje za staklo, mada i transparentne mogu da izgledaju dobro.

Keramike ploice za kuu takoe se mogu koristiti kao materijal za mozaik ali je preporuljivo da to budu zidne ploice. Podne ploice su obino mnogo tvre i deblje od zidnih pa ih je teko sei alatom za mozaik. Koriste se veoma esto za dekorisanje nametaja.

10

Razni naeni predmeti polomljeni tanjiri, dugmad, epovi za flae, staklo u boji, ogledalo, koljke, ljunak sve to pronaete, a to se moe uklopiti u motiv pogodan za mozaik. Polomljena keramika je dobar izvor materijala za mozaik ali nije za radove koji su namenjeni otvorenom prostoru. Sav ovaj nabrojeni materijal svakako nije za podne mozaike.

11

Izbor podloge za mozaik Mozaik moete raditi na skoro svakoj povrini, tako da je izbor podloge, manje-vie, stvar izbora oblika na kome elite da radite, njegove primene i mesta. Kada birate podlogu mislite na sledee:

1. Da li je dovoljno izdrljiva da podnese teinu tesera, lepka i mase za fugovanje? 2. Da li oblik podloge ima dobre proporcije? 3. Oblik podloge mora da odgovara veliini tesera koje koristite. Blage obline su

lake za rad, vrlo naglaeni oblici mogu da zahtevaju veoma male komade koji e pratiti nagibe i kao rezultat imati glatku povrinu.

4. Da li koristite pravi adheziv koji odgovara i podlozi i teseri? Najee korieni materijali za podloge su sledei:

Drvo: lako se iseca u eljeni oblik i veliinu i stoga je idalna podloga za mnoge radove. Mozaik moete raditi na skoro svakoj drvenoj povrini, samo imajte u vidu da nijedno drvo nije potpuno otporno na vodu i da moe da ispuca ili da se savije. Tvrda perploa (debljine bar 1,5cm) je jako dobra podloga koja se nee kriviti. Povrinu drveta obavezno morate izgrebati kako bi bila hrapava, a isto tako morate naneti i siler pre mozaienja.

Komoda i sto kao podloge za mozaik

Terakota: i predmeti napravljeni od peene gline su dobra podloga jer pruaju obilje oblika i veliina na kojima se moe raditi mozaik.

12

Fontana od terakote i keramike posude ukraene mozaikom

Beton: mozaik moete dodati i ve napravljenim predmetima i objektima od betona, kao to su fontane, ploe za batense staze i ardinjere.

Staklo: mozaik moete postavljati na prozorsko staklo ili staklene predmete kao to su inije, tanjiri itd.

13

Mrea: to je fina mrea na bazi smola koja se ponaa kao meupodloga. Lako se see u bilo koji oblik i veliinu. Mozaik se fiksira za mreu, a potom se polae na betonsku osnovu ili neku drugu trajnu podlogu.

Kao podlogu moete koristiti zidove, gipsane predmete, posude, posluavnike... pustite mati na volju!

14

Sredstva za lepljenje Materijal od koga je nainjena podloga, tesere, upotrebna vrednost i lokacija mozaika su faktori koji utiu na izbor sredstva za lepljenje koje ete koristiti. Postoji lepak za svaku priliku. Ponite od uputstava za upotrebu na pakovanjima i otkriete sami.

Akrilna sredstva za lepljenje: prodaju se kao razliite robne marke. Za mozaik kupujte samo beli gusti lepak koji tokom suenja postaje proziran i nosi oznaku PVA (polivinil acetat). U zavisnosti od namene, moete koristiti vodootporni ili vodorastvorivi. Ovi lepkovi se uglavnom koriste za unutranje radove koji nee biti izloeni vremenskom uticaju. Njihova prednost je u tome to su izuzetno jaki i mogu privrstiti teseru na klizavim povrinama kao to su staklo i keramika. Razreeni se koriste kao impregnatori za drvo pre polaganja mozaika ili kao pojaanje za masu za fugovanje. Cementni malteri: tradicionalno sredstvo za lepljenje je smea cementa, peska i vode. Moete ih nai ve pripremljene (dodaje se samo voda). Za mozaike koji se rade na otvorenom prostoru koristite one koji su otporni na vodu i mraz. Epoksivne smole: dvokomponentna sredstva za lepljenje koja se sastoje od smole i uvrivaa koje treba sjediniti neposrdno pre upotrebe. Trajno vezuju tesere za metale.

15

esto su dosta prljavi, jakog mirisa i prilino ograniavaju rad. Druga sredstva za lepljenje: silikon, lepak na bazi silikona, graevinski lepak uvek proverite uputstvo na pakovanju da proverite da li sredstvo odgovara teserama, podlozi i krajnjem odreditu mozaika.

Osnovni alati Osim podloge, tesera i sredstva za lepljenje, jedino to vam je jo potrebno da biste poeli da pravite mozaik su seice za tesere. Kao ostale alate moete koristiti i predmete iz domainstva. Kako vae vetine budu napredovale i kako budete poeli da koristite raznovrsne materijale, tako ete dodavati vaem kompletu alata nove alatke.

Alati za seenje slue za oblikovanje i obradu tesera Kleta za ploice: dizajnirane su za seenje ploica. Pogodne su za seenje stakla, keramike, grnarije, porcelana i sl.

Seice za ploice: dizajnirane su za obeleavanje, seenje i lomljenje keramikih ploica. Sastoje se od tokastog rezaa za keramiku koji slui za obeleavanje reza i hvataa koji slui za lomljenje ploice po rezu. Veoma su korisne za duge ravne rezove ali i za isecanje trouglastih oblika. Dosta su jake pa se njima mogu sei podne i zidne ploice.

16

Kleta za staklo: imaju rezae u obliku diskovoba kraka. Slue za s

a na eenje stakla, ogledala,

staklenih ploica i sl.

Reza za staklo: je pogodan za staklo u boji i ogledalo. Iseca nepravilne oblike od ovih materijala brzo i jednostavno.

Stoni reza za keramike ploice: pogodan je za seenje veih ploica, naroito onih od tvrih materijala kao to su podne i zidne ploice. Ima ugraen reza i hvata za prelamanje ploica po rezu.

Seice za mikro mozaik: nezamenjive su za rad sa minijaturnim komadima materijala. Naroito su dobre za rad sa akrilnim staklom.

Papagaj kleta za ploice: veoma su korisna za oblikovanje ploica u zahtevnije oblike kao to su krugovi, kao i za doterivanje neravnih ivica ploica.

Maljevi svih vrsta: su veoma korisni. Obina kuna verzija je pogodna za lomljene velikih ploica. Grnarije, stakla, ogledala i slinih materijala u nasumine oblike. Za preciznije seenje debljih materijala kao to je smalti ili prirodni kamen, bolje je koristiti tradicionalni malj za mozaike sa nakovnjem.

17

Posude: svih vrsta bie vam potrebne za uvanje tesera, meanje lepka i mase zafugovanje, za vodu za ienje. Pre nego to pobacate stare posudomainstva razmislite da li biste mogli da ih upotrebite za izradu mozaika. Ako ste od onihne vole da preu za sobom, koristite

de iz

koji plastine

osude za jednokratnu upotrebu.

p

Alat za nanoenje sredstava za lepljenje: zaod linog izbora i vrste lepka. Lopatice raznih veliina i vrsta su korisne za cementna lepila. Zamanje radove e biti dovoljne plastine spatule, noevi za buter i paletni noevi. PVA i epoksivni lepkovi mogu se nanositi plastinim spatulama,

visi

etkicama, akalicama, drvenim tapiima i td.

Alat za nanoenje mase za fugovanje: pomase smesa ravnomerno utisne u prostor izmeu tesera. Moraju biti savitljivi i ne smeju grebati povrinu. Plastine spatule, suneri, gumene

u da

e posao.

spatule pa ak i ruke u rukavicama, zavri

18

Oprema za zatitu na radu: je obavezan deo

u

pribora. Zatitne naoare nosite prilikom isecanja i lomljenja tesera; zatitnu masku za nos nositeprilikom meanja prakastih lepkova i masa za fugovanje; debele gumene rukavice nosite prilikomlomljenja materijala, a rukavice za jednokratnupotrebu kada radite sa lepkovima, adhezivima i masom za fugovanje.

Masa za fugovanje: je ona smesa koja se utiskuje u razmake izmeu tesera kod najveeg broja

ozaika, mada postoje i oni koji se jednauje dizajn i ojaava rad. Uglavnom su n

e koji im pojaavaju jainu i eksibilnost. Prodaju se u beloj, crnoj, sivoj i

mnogim drugim bojama. Masu moete i sami obojiti dodavanjem slikarskih akrilnih boja.

m ne fuguju. Ona a u

bazi cementnog maltera i proizvode se kao krupnozrne i sitnozrne u zavisnosti od toga da li popunjavate iroke ili uske razmake. Pojedine sadre i polimerfl

Sredstva za ienje: slue za uklanjanje vika

ase za fugovanje, kao i za doterivanamune krpe, suneri i plastine ice za ribaneoma korisni.

m je mozaika. je su P

v

19

Ponimo da pravimo mozaik Priprema podloge Povrina podloge mora biti ista i suva. Kad mozaik polaete na povrine kao to su drvo i unutranji ili spoljni zidovi, zasecanje podloge e je nazubiti pa e tako poboljati prianjanje tesera. Koristite otar no ili slikojim ete izgrebati povrinu. Impregnacija je takoe korisna za povrine kao i terakota. Koristite PVA lepak razreen vodom ili slivezivne mase koje ete naneti etkom. Vrlo je va

pregnirate sve drvene povrine, a isto vai i za iku.

an alat

to su drvo ne

no da terakotu i im

neglaziranu keram

Priprema tesera Tesere moraju biti iste, bez ostatka prljavtine, masnoe i praine. Operite materijal pre nego to ga iseete u manje komade. Komadi koji nisu previe prljavi mogu se oistiti vlanom krpom. Nakon pranja tesere se moraju dobro osuiti. koljke bi trebalo potopiti u vodu i drati ih tako

ekoliko dana,n s tim to vodu treba menjati svakodnevno, a akon toga ih ostaviti jo par dana da se osue. ljunak

potom ga ispirati sve ba nekoliko dana da bi

ntreba potopiti u vodu preko noi, a

ok voda ne bude ista. I njima tredbili potpuno suvi.

Proverite sredstvo za lepljenje Obavezno proitajte uputstvo prizvoaa na pakovanju! Nije loe da pre nego to preete na posao isprobate

ejstvo lepka na nekom malomd komadu podloge. Naroito bratite panju na izbor lepka za spoljane mozaike.

e ili vruine stvaraju pukotine u koje posle vo e sasvim sigurno unititi va rada kad

oIzuzetne hladno

rodire voda opta voda pone da se smrzava. Dizajn i motiv Inspiraciju moemo nai u svemu: prirodi, gradskoj sredinoseanjima, snovima, knjigama sa motivima, asopisima

i,

20

izbor zavisi samo od vas. Va dizajn moe biti potpuapstraktan ili savreno isplaniran. Moete poeleti da prepravite neki ve postojei motiv. Skiciranje vam moepomoi da osmislite ideju, kao i da planirate boje i andamento. Skicu moete nacrtati i direktn

no

o na podlogu. rugi nain prenoenja motiva na podlogu (drvo ili

Jednostavan linijski crte je sve to vam je potrebno. Imajte m

Dterakota) je pomou indigo papira. Vei dizajn se moe prenositi deo po deo. Moete raditi ta hoete, samo ne preterujte sa planovima. Spontanost je potrebna ako elite da va dizajn bude dinamian i zanimljiv. Ono to je najjednostavnije obino daje najbolje rezultate.

o za

na umu da lepota mozaika lei u materijalu koji koristinjegovu izradu. Neka vam materijal pomogne da doneseteodluku o dizajnu. Dovoljno je da imate ideju odakle da ponete, a inspiracija e doi sama po sebi u toku rada.

Kad govorimo o dizajnu, moramo imati na umu da je kontrast kljuan za dobar mozaik. Kontrast izmeu slike i pozadine, bordure i centralnog dela, unutar slika i motiva, stvorie fine definicije i jake konture.

Veliina tesera bi trebalo da bude dovoljno velika da ostavi utisak i dovoljno mala da doara detalje.

Povrine jakih suprotstavljenih boja daju snagu dizajnu, nijanse jedne boje daju vibracije i dubinu.

Tekstura se dobija kombinovanje materijala sa razliitim svojstvima. Na primer, glazirana i neglazirana keramika na jednom radu dae tonove boja.

Boja Poto ste osmislili dizajn, moraete i da ga ispunite bojom. Izaberite ono to vam se dopada! Polaite tesere i igrajte

ko izgledaju i kako se slau. Imajte na umu da je

vaka jedinica zapravo jedinica boje, teksture, veliine, s

em

se raznim kombinacijama. Postavite ih na dizajn da bisteproverili kasoblika i svetlosti. Na va dizajn e uticati kako se one Oko posmatraa e izmeati oblike i boje na vadizajnu. Umesto da veliku povrinu pokrijete istom teserom,

lau.

21

menjajte nijanse kako bi dizajn bio zanimljiviji (osim ako ne elite da postignete ujednaenu boju na odreenoj

iinu i

ili boje.

rajte se, eksperimentiite, udaljite se pogledajte, nite i opet se udaljite pogledajte sve

ok ne budete zadovljni. Kad ponete nemojte se plaiti

povrini). Utapajte boje jednu u drugu menjajui veloblik. Izmeajte komade razliitih boja. Postavite suprotneboje jednu pored druge zbog kontrasta. Napravite crne ili sive fuge da naglasite ili odvojite elemente dizajna Igpreuredite, promed da neto promenite ili odbacite tokom procesa rada.

Seenje tesera Uvek kad se sreete sa novom tehnikom ili alatom, provebajte malo sa otpadnim materijalom (pre nego to napadnete neki dragoceni komad tesera). Radite u zatienoj, zatvorenoj prostoriji koju je lako oistiti; raviete dosta loma u vidu komadia i iglica koji su vrlo

ke

i avan pritisak nainie

ete

icu na ravnu

lago

tvrdi za kleta

potri i koji mogu nekoga povrediti. NOSITE ZATITNE NAOARE! Moete isei sve potrebne komade ili ih sei postepeno dok radite. Izbor je va, a zavisi od sloenosti dizajna, oblika podloge i lepka koji koristite.

Kleta za mozaik: kleta drite za krajeve drki, dlanom ruke kojom seete, a zaobljeni deo seica okrenite ka sebi. Palcem i kaiprstom druge ruubacite teseru u seice (licem na gore) na otprilike 6mm dubine, stisnite drke dok steete palac kaiprst. Ujednaen i uprravan lom. Napravite dijagonalne linije tako toglavu kleta postaviti pod uglom, a poravnati kaiprst i palac sa ovim uglom. Obline isecajte tako to ete odlamati male komadie sve dok ne postignete eljeni oblik.

Seice za ploice: postavite plopovrinu i pomou tokia za rezanje napravite rezod ivice do ivice. Postavite ploicu u hvata i bstisnite drke. Ako ste sve uradili kako treba dobiete ist lom du linije reza. Ovaj alat je jakoristan za isecanje trouglova.

eki: obian eki je koristan za lomljenje veih komada ili onih koji su previe

ko

.

ekiem moete dobiti raznovrsne komade nepravilnih oblika. Da biste izbegli pravljenje nereda, pre nego to ponete sa lomljenjem, ploice umotajte u stari pekir ili plastinu kesu patek onda ponite da udarate ekiem.

Malj sa nakovnjem: nakovanj bi trebalo da je

22

postavljen na visinu koja vama odgovara i okrenutotricom na gore. Malj drite vrsto ali ruku opustiteDrite teseru izmeu palca i kaiprsta tako da se sredinom nalazi n

.

a vrhu otrice nakovanja. icu

rac to

bude proraunata, to se

i

e i

no

ecate die moete ih lomiti i rukom.

Obuhvatite staklo rukama tako da palevi budu sa gornje strane uz samu liniju reza, a ostali prsti sa donje strane takoe uz liniju reza. Kratkim, odsenim pokretima povucite oba kraja na dole (

okoladu).

Zamahnite maljem tako da pogodite vrhom otrnakovanja. Neno zamahujte. Previe jak udadovee do toga da tesera pukne na mestu gdene elite. Jaina mora da postie vebom.

Kleta za staklo: koriste se slino kao i ona za ploice. Poravnajte tokie sa smerom rezastegnite drke. Promena ugla i pritiska slui za isecanje razliitih oblika.

Reza za staklo: drite reza u ruci kojom seetpostavite toki za seenja na oko 3mm od ivice koja je najblia vama. Palac slobodne ruke postavite iza glave rezaa kako se ne bi vraao unazad. Ujednaeno pritisnite reza na staklo duinom celog reza i kotrljajte ga od vas. Ako isecate vee komade iz table, postavite staklo na ravnu povrinu stola tako da ivica stola bude tana rezu, akom vrsto pritisnite deo koji se nalazi na stolu, a drugom rukom uhvatite to dublje moete slobodan deo i naglim trzajem ga povucite na dole. Staklo e pui tano po rezu. Ako ismanje koma

kao kad lomite

Primena dizajna Cementiranje: pomeajte cementni malter u skladu sa uputstvom proizvoaa. Masatrebalo da lii na gusto blato. Nansesite malter na manju povrinu podloge pomou spatule ili nazubljene mistrije. Debljina nanosa zavisi od debljine tesera. Cilj vam je da malter obuhvati tesere

bi

tako da ostavi dovoljno prostora za fu u njih. Malter e sme da isplivava preko povrine mozaika. Utiskujte te ite vu povrinu, a onda ponovite postupak. Umesto ovoga moete i da maete tesere

govanje izmesere u malter dok ne popunn

omalterom pomou male mistrije ili paletnog noa. Ovo funkcionie kod veih komada ili u sluaju da sloj maltera koji ste naneli na podlogu nije dovoljno debeo. Za male tesere ovo nije preporuljivo. Mozaici bez fuga: koljke i kamenje su suvie hrapavi i porozni za fugovanje; ne fuguju

23

se ni mozaici kod koji se debljina tesera mnogo razlikuje; isto vai i za smalti i jo neke vrste vitranog stakla koji naleu tesno jedne uz druge tako da fugovanje nije potrebnoZa koljke i kamenje preporuuje se cementni malter kao lepilo.

.

Staklene tesere i smalti: se vezuju za podlogu akrilnim ili cementnim malterom. U malter se moe dodati boja koja odgovara dizajnu (imajte na umu da ovde nema fuga pa am je jedina ansa za dodavanje boje ovde). Nanesite malter na podlogu u sloju koji dgovara teserama. Kamenje i ljunak se moe utiskivati u malter i pod uglom kako bi e uklopili u dizajn. Malter e isplivati izmeu tesera pa e se mozaik praktino sam

isfugovati. Ako se vae tesere mnogo razlikuju po debljini, nanesite debeo sloj maltera i eljenog nivoa.

vos

utiskujte ih do

Fugovanje Fugovanje je tehnika popunjavanja prostora izmeu tesera.

ivo fuga bi trebalo da bude isti kao nivo itavog mozaika.

ja

NMasa za fugovanje nije nita drugo do finija varijanta cementnog maltera. Ona ujednauje dizajn. Njena bopoboljava dizajn, a slui i za uvrivanje mozaika.

Izbor boja za fuge je neogranien. Postoje va pripremljene mase u boji. Moete i sami obojiti masu dodavanjem pigmenata ili slikarskih akrilnih boja.

Ostavite malter da se propisno osui. Za unutranje mozaspoljne mozaike 72h.

ike to vreme je 24h, a za

Pomeajte prah za masu prema uputstvu proizvoaa. Dodajte boju dok ne postignete eljenu nijansu i imajte u idu da e biti malo svetlija kad se osui. Ako niste sigurni a je boja dobra probajte na komadu na kome ste ranije

vd

24

isprobavali sredstvo za lepljenje ili na nekom neupadljivom estu na mozaiku. Imajte u vidu da fuge ne moraju na

itavom radu biti iste boje. m

Oistite sve ostatke maltera sa tesera i izmeu njih. Stavite rukavice i nanesite masu za fugovanje po itavom mozaiku bilo spatulom, bilo rukama. Proverite da li ste utisnuli masu u sve razmake i da li pokriva itav mozaik.

Masa mora delimino da se stvrdne pre nego to uklonite ostatke. Obino oko 15-20

te to minuta. Uzmite istu vlanu krpu ili dobro isceen suner i obriite viak mase. Radipolako kako ne bi otetili ili izgrebali fuge. Nakon toga na povrini e ostati brljotine. Uklonite ih istom suvom krpom ili guvanim novinama. Ako su se komadii mase zalepili za tesere, uklonite ih drvenim tapiem, plastinom icom za ribanje ili slinim alatima, pazei da ne otetite tesere.

z Neki materijali prosto trae zavrni sloj laka nakon to se masa za fugovanje osui. Lakiranje ljunka istie njihov mokar izgled. Porozni materijali se takoe lakiraju. Lakovi

ajnoj varijanti. Izbor je na vama. se proizvode u mat i sj

Korak po korak vodi kroz tehnike: direktni i indirektni metodi

Direktni metodi

etod jedan: rad Mram

sa lepkom na ravnim povrinama kao to su stone ploe, ogledala, ovi za slike

Materijal: kleta za ploice, perploa ili neka druga drjednokomponentni lepak, lepak za ogledala, olovka, marker, skalpel,

vena podloga, vodootporni tesere.

25

Korak po korak:

1. izaberite drvenu podlogu i isecite je na eljene dimenzije

2. izgrebite povrinu skalpelom i pripremite je tako to ete je premazati rastvorom lepka i vode u odnosu 1:1

3. nacrtajte dizajn na podlozi markerom 4. isecite i zalepite ploice tako to ete lepak

cureti van ivica i koja e poeti vrsto da vezuje za nekih 20 minuta

5. ostavite rad da se sui 24h, a onda se spremite

nanositi na poleinu svake u koliini koja nee

za fugovanje

Metod dva: rad sa malterom na povrinama kao to su ardinjere, saksije, ogledala, like s

Materijal: kleta za ploice, olovka i marker, skalpel, paletni no, gumena spatula, krpa,

perploa ili neglazirana vodootporni jednokomponentni lepak, cementni malter, keramika saksija, tesere Korak po korak:

1. odaberite perplou ili saksiju 2. izgrebite povrinu skalpelom i pripremi

izajn po povrini maltera dok je jo

jednu

u povrinu moete da uradite za to vreme

6. sloj bi trebalo da bude dovoljne debljine da se tesera utisne ali ne sme da isplivava preko nje;

ti prostora za fuge a malter i obavezno

svaku lupnite vrhom kleta za ploice kako bi

te je tako u

ite

to ete je premazati rastvorom lepka i vode odnosu 1:1

3. kad se osui premaite tankim slojem maltera,ne pratite uputstvo proizvoaa ve napravmasu gustine krema

4. izgrebite dvlaan i ostavite da se sui

5. napravite smesu maltera za lepljenje prema uputstvu proizvoaa i nanesite je napovrinu dizajna. Imate oko 40 minuta za raddok malter ne pone da se stee pa stoga procenite kolik

tako e vam osta7. neno pritisnite teseru n

bolje prionula

26

Indirektni metod Ovaj proces podramoguiti postavlja

zumeva postavljanje tesera licem na go e na mreicu, to e vam nje mozaika u arhitektonski prostor kao to su podovi, zidovi, kamini

ro Materijal: mreica, lepljiva folija, papir, olovka i ma

prker, skalpel, kleta za ploice,

vodoot orni jednokomponentni lepak, tesere Korak po korak:

1. napravite kopiju tane veliine mozaika na

natron papiru jer podovi i zidovi nisu uvek pravilni

2. nacrtajte dizajn na ovom papiru, ako ste zadovoljni pojaajte linije crnim markerom

3. poloite papir na ravnu povrinu, ako je dizajn prevelik isecite ga na delove, uvrstite lepljivomtrakom da se ne bi pomerao i pokrijte najlonskom folijom

4. postavite mreicu preko svega (plastika e spreiti da se lepak razliva i da se papir lepi zmreicu)

a

za pod tesere moraju biti iste debljine

7. kad zavrite rad ostavite ga 24h da se osui, a zatim ga neno okrenite i skinite plastiku, a potom ostavite jo 24h da se lepak potpuno osui

8. isecite viak mreice i va rad je spreman za postavljanje

5. sad moete poeti da lepite tesere na mreicu prema dizajnu koji se nalazi ispod nje. Lepak nanosite na poleinu ploice. Vano je da seploice ne dodiruju da bi cementni malter mogao da prodre oko svake kad se mozaik bude instalirao

. ako je mozaik6

27

MOZAIK STIL, MATERIJAL, TEHNIKA, DIZAJNUvod u umetnost mozaikaAndamentoMaterijali Izbor podloge za mozaikSredstva za lepljenjeOsnovni alatiPonimo da pravimo mozaikPrimena dizajnaFugovanjeKorak po korak vodi kroz tehnike: direktni i indirektni metodiDirektni metodiIndirektni metod