Ariana Stamatovic Monolog o Ljubavi

8/9/2019 Ariana Stamatovic Monolog o Ljubavi

1/111

MISTERIJA ŽIVOTA – LJUBAV

„U svetu ljudi i bogova postoji samo jedan zakon, a to je da su sve stvari prolazne.“

Gantana Sidarta Buda

I DEO

Ajmo, ponovo.

Pa još jednom... Pa, sve to opet dok god ne postanemo ista ljubav.!edina stvar koja je va"na za ljubav je #S$#%A.&A' sve uništava. %e ni bes, ni mr"nja, nego la".(ad je la" na s)eni, ljubavi nema.

U*+

-ta je stvarno ljubav/udno je što ovakvo pitanje uopšte mora da se postavi0 1ar ne bismo svi mi trebali da znamošta je to ljubav#stina je da niko ne zna ili tek poneko.&jubav je skliznula negde duboko u ponor iskustava koje retko imamo.#stina je da se o njoj peva, pišu se knjige, prave se 2ilmovi, vide3ete je na $*4u, u bioskopu, u

pozorištu, u3ete je na radiju 5 jer postoji velika industrija koja vam pokazuje šta je to ljubav.Ali ljubav i dalje ostaje 2enomen, a trebalo bi da bude jedna od oni6 stvari koje najbolje

poznajemo.&jubav je 6rana za dušu ali nas stalno izgladnjuju. (ao da naše duše nikada nisu osetile ljubav

pa joj ni ukus ne znaju.$elo dobija 6ranu i nastavlja da "ivi, a duša, me7utim još nije dobila 6ranu, tako da je mrtvaili još nije ro7ena, ili je veito na samrti.Svi mi se ra7amo potpuno opremljeni i potpuno sposobni da volimo i da budemo voljeni.Svako dete je po ro7enju ispunjeno ljubavlju i savršeno dobro zna šta je to. etetu nema

potrebe da govorite šta je to ljubav, ono to dobro zna. Problemi se ra7aju jer majka i ota) neznaju šta je to ljubav. # nijedno dete ne dobije roditelje kakve zaslu"uje. $akvi roditelji

jednostavno ne postoje na ovom svetu. A do trenutka kada to dete i samo postane roditelj, ono3e izgubiti sposobnost da voli.ete se ra7a kao ljubav, ono je stvoreno od ljubavi. Ali roditelji ne mogu da daju ljubav. +niimaju sopstvene probleme 5 nji6 nisu voleli nji6ovi roditelji. „8i te volimo“, mogu da namka"u roditelji, ali ono što stvarno rade nije ljubav.+ni dete tretiraju na uvredljiv nain i tu nema poštovanja. %ijedan roditelj ne poštuje svojedete. # ko još razmišlja o poštovanju deteta %iko0 ete ak ne smatraju ni osobom.ete se smatra problemom.Ako je mirno, onda je dobro. Ako ne vrišti i ne pravi 6aos, ako se sklanja s puta roditeljima,onda je dobro, savršeno je dobro. Ali tu nema ni poštovanja ni ljubavi.9oditelji zaista ne znaju šta je to ljubav. 8u" ne voli svoju "enu, a ni ona njega. &jubav

izme7u nji6 ne postoji ali zato postoji domina)ija, posesivnost, ljubomora i gomila drugi6otpora koji ozbiljno uništavaju ljubav. A dete je kr6ko, takva je i njegova ljubav.

1


2/111

/ovekovo dete je bespomo3no ako ostane samo, nemogu3e da 3e pre"iveti. Umre3e. (ao iljubav. &jubav je napustila i niko ne vodi rauna o njoj.9oditelji ne mogu da vole, oni ne znaju šta je to ljubav pošto i6 nikada nije obuzela.Setite se svoji6 roditelja :ne ka"em da su oni odgovorni;. +ni su "rtve, baš kao i vi, i nji6oviroditelji su bili "rtve.

# tako sve unazad do Adama i


3/111

Ako ste muškara), tako7e obratite pa"nju0 -ta radite 1ar se ne ponašate kao svoj ota), zar neradite sve one besmislene stvari koje je i on radio, a koje niste baš najbolje razumevali kad ste

bili dete %ekada ste govorili= „(ako on to mo"e da radi“ i to je u vama budilo iznena7enje...a sada vi radite to isto.*idite... ljudi su ponavljai, oni ponavljaju, oni su imitatori. /ovek je majmun.

9adite isto što i oni, a to morate da prekinete, inae 3ete ostati iskvareni i nikad ne3ete otkritišta je to ljubav.# zato ne mogu da vam ka"em de2ini)iju ljubavi jer ona ne postoji. %e mogu ni da vam je

poka"em, jer ona predstavlja nevidljiv 2enomen. %e mo"ete je se)irati, ni analizirati. %ju samo mo"ete iskusiti i samo kroz to iskustvo mo"eteda otkrijete šta je ona zapravo.

Prva stvar koju treba da uradite jeste da odba)ite svoje roditelje. :%e mislim da i6 se rešite2iziki a ni da i6 ne poštujete.;$reba da se oslobodite nji6ovi6 glasova u svojoj glavi koje ujete, programa, šablona, trakekoju nosite u sebi.

#zbrišite i6 i bi3ete vrlo iznena7eni kada i6 izba)ite iz sebe, kako odjednom postajeteslobodni.# po prvi put 3ete poeti da saose3ate sa svojim roditeljima, što u suprotnom ne biste mogli jer

biste i6 zauvek prezirali.Svaki ovek ose3a prezir prema svojim roditeljima. A i kako ne bi, kad su i6 toliko povrediliA roditelji +ni nisu znali da vas povre7uju, "eleli su vam dobro, "eleli su da urade sve zavaše dobro.Ali nešto se ne3e desiti samo ako "elite.Samo dobre "elje ne znae ništa.Ali šta su oni još mogli da urade %i oni sami nisu poznavali radost, ni ljubav.+ni su roboti, znali to ili ne, i namerno ili nenamerno, stvori3e atmos2eru u kojoj 3e nji6ovade)a :tj. vi; postati, pre ili kasnije, 9+B+$#.A vi, ako ne "elite da postanete robot nego ljudsko bi3e, oslobodite se svoji6 roditelja.8ora3ete da budete jako pa"ljivi. :$e"ak je to i naporan posao i ne mo"ete stalno da garadite.;8ora3ete da budete vrlo pa"ljivi kada je re o vašem ponašanju.Posmatrajte sebe, što eš3e, svesno. (ad god primetite da se vaša majka javlja kroz vas,

prekinite je, sklonite se od nje. Uradite nešto potpuno suprotno, ono što ona ne bi mogla ni dazamisli.

%a primer= vaš mu", sa sjajem u oima gleda drugu "enu. Posmatrajte sebe i svoje postupke.a li radite isto što bi uradila i vaša majka da je vaš ota) sa sjajem u oima gledao drugu

"enu Ako to radite, nikada ne3ete znati šta je to ljubav, nego 3ete samo ponavljati istovetnu priu. Bi3e to isti in koji 3e odigrati drugi glum)i i to je sve. #sti truli in koji se uvek iznova ponavlja. %emojte biti majmun imitator. %apustite s)enu. Uradite nešto novo. Uradite neštošto vašoj maj)i ne bi ni na pamet palo. Uradite nešto što vašem o)u ne bi ni na pamet palo.akle prva stvar koju treba da uradite, jeste da se oslobodite svoji6 roditelja.

Druga stvar je slede3a=&judi misle da mogu da vole samo ako prona7u dostojnog partnera. (akva glupost0

%ikada ne3ete na3i takvog partnera.&judi misle da 3e voleti samo onda kada na7u savršenog muškar)a ili savršenu "enu. $o jeisto glupost.

%ikada i6 ne3ete na3i, jer savršenstvo ne postoji. A ako i postoji... onda i6 se ne3e ti)ati vašaljubav. +ni savršeni i ne3e biti zainteresovani za vas nesavršene.

3


4/111

#li, ako su ova bi3a i savršena, nji6ova potreba za ljubavlju nije ista kao i vaša. +na je potpunodrugaije vrste.:Setite se Bude, #susa @rista, &ao ea.;*i ne mo"ete da razumete takvu vrstu ljubavi.Prvo morate da razumete onu ljubav koja je prirodni 2enomen, jer vi to još ne s6vatate. a

biste razumeli trans)edentno, prvo morate razumeti prirodno.# još jednom, ponavljam, ne treba da tra"ite savršenu "enu ili savršenog muškar)a jer i tu idejusu vam usadili= da navodno ne3ete biti sre3ni ako ne na7ete tu savršenu osobu. # tako i6 vitra"ite, i ne nalazite i ostajete nesre3ni )elog "ivota.Savršenstvo vam nije potrebno da biste bili ispunjeni ljubavlju i razvijali se. &jubav nemaništa s tim.+soba ispunjena ljubavlju jednostavno voli kao što diše, jede, pije i spava. Baš tako

jednostavno.&judi nikad ne ka"u= e sad, vazdu6 nije savršen i sad ne3u da dišem.&judi dišu i u %eC Dorku, i u airu i u $okiju i u (atmanduu. &judi dišu svuda, ak i kad jevazdu6 vrlo zaga7en i zatrovan. &judi i dalje dišu. %e mogu sebi da dozvole da ne dišu samo

zato što vazdu6 nije onakav kakav bi trebalo da bude.Ako ste gladni, vi nešto pojedete, šta god da je. Ako u pustinji umirete od "e7i, popi3ete bilošta, bilo kakvu tenost, vodu ak i ako nije ista. Poznato je da su ljudi pili i svoj urin. /ovekakoji umire od "e7i ne zanima šta pije, popi3e bilo šta da bi utolio "e7.'iv ovek ispunjen ljubavlju jednostavno voli. &jubav predstavlja prirodnu 2unk)iju. Ako idalje budete tra"ili savršenstvo, ne3ete prona3i ljubav u sebi. Baš naprotiv, posta3ete osobakoja ne voli.&judi koji tra"e savršenstvo, ljudi koji ne vole... to su neurotini ljudi. Pa ak i ako tineurotini ljudi prona7u ljubavnika, oni za6tevaju savršenstvo i zbog tog za6teva, ljubav bivauništena.(ada muškara) zavoli "enu ili obrnuto, kada "ena zavoli muškar)a, za6tevi stupaju na s)enuistog trenutka.'ena poinje da za6teva savršenstvo od mu"a, samo zato što je voli. (ao da je poinio nekigre6. (ao da odjednom od obinog oveka mora da postane superovek. %aravno da je teško

postati superovek, zbog toga ljudi ponu da varaju. Poinju da se pretvaraju i da igraju razneigri)e. &judi samo igraju igri)e u ime ljubavi.1apamtite, ne treba da za6tevate savršenstvo. %emate pravo da za6tevate nešto od nekoga.Ako vas neko voli, budite za6valni, ali nemojte ništa da za6tevate jer druga osoba nemaobavezu da vas voli. Ako vas neko voli 5 to je udo0 Budite uzbu7eni zbog tog uda.&judi, me7utim, nisu uzbu7eni. 1bog mali6 stvari 3e uništiti svaku mogu3nost da ljubavopstane. &judi nisu mnogo zainteresovani za ljubav i njene radosti. *iše i6 zanimaju nji6ovi

egoistini tripovi.*odite rauna o svojoj radosti. +bratite pa"nju na svoju radost. # neka vas zanima samo vašaradost. Sve ostalo nije va"no.&jubav je prirodna 2unk)ija kao i disanje.(ad nekoga zavolite, nemojte poinjati sa za6tevima 5 tako 3ete samo zatvarati vrata nasamom poetku. %emojte ništa da oekujete. Ako vam se nešto desi, budite za6valni. Ako nenai7ete ni na šta, to znai da nema ni potrebe za tim, nema potrebe da nešto nai7e. $o nemo"ete ni da oekujete.Samo posmatrajte.Posmatrajte ljude i obratite pa"nju na to kako jedni druge uzimaju zdravo za gotovo.Ako vam supruga priprema 6ranu, zašto joj se nikada ne za6valjujete %e mora za6valnost da

bude verbalizovana, ali treba da se bar vidi u vašim oima. 8e7utim, vi se i ne trudite iuzimate sve zdravo za gotovo 5 kao da je to njena du"nost (o vam je to rekao

4


5/111

Ako je vaš suprug taj koji zara7uje nova), vi mu nikada ne za6valjujete. %e ose3ate nikakvuza6valnost. „$o je ono što muškara) treba da radi.“ $o vi mislite. (ako onda ljubav mo"e dase razvija&jubavi je potrebna atmos2era ispunjena ljubavlju, ispunjena za6valnoš3u... +kolina u kojojnema za6teva, u kojoj nema oekivanja. $o je druga stvar koju treba dobro da zapamtite.

Treća stvar= Umesto da mislite kako da dobijete ljubav, ponite da je pru"ate. Ako dajete, primi3ete je. rugi nain ne postoji.&jude više zanima kako da zgrabe i dobiju.Svi su zainteresovani za to da dobiju i izgleda da niko ne u"iva u pru"anju. &judi su izuzetnonevoljni u davanju, ak i ako daju, daju da bi dobili nešto zauzvrat, i sve to lii na posao. %a

pogodbu.&judi se uvek trude da dobiju više nego što daju 5 a to je onda dobra pogodba, dobar posao. Adruga strana radi to isto.&jubav nije !sa!, tako da treba da prestanete da se ponašate kao poslovni ljudi. U suprotnom3ete propustiti i "ivot i ljubav i sve ono lepo što ona donosi. !er sve što je lepo nema notu

poslovnosti.Pru"ite i nemojte da ekate da vidite koliko mo"ete da ugrabite. *rati3e vam se, ali to dolazi

prirodno. # vra3a se samo po sebi, nema potrebe da za6tevate. (ad za6tevate nikada se nevra3a. (ad za6tevate, spreavate vra3anje. akle, pru"ajte. Ponite da pru"ate.U poetku 3e vam biti teško jer su vas )elog "ivota uili da dobijate a ne da dajete. U poetku3ete voditi rat protiv svog oklopa. Prvo se oslobodite svoji6 roditelja, a kad se nji6 oslobodite,oslobodili ste se )iviliza)ije, društva, porodi)e, obrazovanja, )elog sistema... jer sve to vaširoditelji predstavljaju.(ad se oslobodite svega toga 5 posta3ete pojedina). +sta3ete sami. U tome i jeste suštinarazvoja. $akva bi trebalo da bude svaka odrasla osoba. +drasla osoba je ona osoba kojoj nisu

potrebni roditelji. +drasla osoba je ona osoba kojoj nije potreban niko da se za njega ve"e iosloni. +drasla osoba je osoba koja je sre3na u svojoj samo3i. +drasla osoba je ona koja mo"eda bude sre3na i sama sa sobom. %jena samo3a nije usamljenost, njena samo3a predstavlja+SA8&!


6/111

PU$ + !A + 8#

1nam da se ljubav ne mo"e nauiti, niti uzgajati. Uzgajana ljubav ne bi bila ljubav uopšte. !erkada nešto nauite, to znai da je došlo spolja, i da to nije bilo ve3 u vama. 1nai da to nema baš nikakve veze sa unutrašnjim razvojem.A ljubav mora da se razvije u vama ako "elite da bude prava i autentina. !er ljubav nijeuenje ve3 razvoj. &jubav je uvek tu. +na je samo vaše bi3e.

Ra"#ijanje !$%!a ega

&judi govore da se plaše ljubavi.$aj stra6 se javlja kad nekoga iskreno zavolite, a vaš ego poinje da se topi i da nestaje. 1najteda ne mo"ete istovremeno da volite i da slušate svoj ego.

8o"da 3e vam biti od pomo3i ako s6vatite odakle potie ego, ako s6vatite njegovo poreklo.

(ad se dete rodi, ono je potpuno bespomo3no, naroito beba ovekova. $a beba ne mo"e da pre"ivi bez tu7e pomo3i. *e3ina drugi6 mladuna)a :"ivotinja, biljaka, pti)a...; mo"e da pre"ivi bez roditelja, bez porodi)e, bez društva. Pa ak ako im je nekada i potrebna pomo3, onda je tomala pomo3 na nekoliko dana, nekoliko nedelja, a najviše na nekoliko mese)i. ete oveka

je toliko bespomo3no da mora da zavisi od drugi6 ljudi godinama. $u se nalazi poreklo ega.+se3aj bespomo3nosti dovodi do ra7anja ega u oveku.ete jeste bespomo3no, zavisi od drugi6 ljudi, ali dete to ne zna, i on tu zavisnost od drugi6tumai kao da je ono )entar sveta.Svako dete u svojoj maloj glavi razmišlja ovako= „(ad god malo zaplaem, mama odma6dotri kad sam gladan, dam samo znak i odma6 mogu da sisam kad se upiškim, opet samozaplaem i dolazi neko da me presvue.“ ete "ivi kao pravi mali kralj.A u stvari, ono je potpuno bespomo3no i zavisno, a majka, ota), porodi)a... upravo su ti kojimu poma"u da pre"ivi. %e zavise roditelji, ni porodi)a od deteta, ve3 obrnuto, ono zavisi odnji6. Ali detetov mozak to tumai drugaije= ja sam )entar )elog sveta i )eo svet postoji samozbog mene.U poetku, detetov svet je vrlo mali. %jega ine= majka koja se brine o njemu, ota) koji je tunegde u blizini :mo"da brat, sestra; i to je sve. +ni su )eo detetov svet. +ni vole to dete. Adete postaje sve ve3i i ve3i egoista. +no poinje da misli da je )entar sveta i tako nastaje ego.4? godine i te prve godine su najva"nije u svaijem "ivotu jer takav period se višenikada ne3e ponoviti. Psi6ologija ka"e da je dete sa etiri godine skoro kompletna linost.-ablon je u potpunosti uspostavljen. $aj šablon 3e ponavljati itavog svog "ivota, u razliitimsitua)ijama. o svoje E. godine, dete potvrdi sve svoje stavove i potpuno razvije ego. Sa E

godina ono odlazi u svet i nailazi na milion problema. (ad napusti porodini krug javljaju se

6


7/111

prvi problemi, jer niko više ne "eli da vodi rauna o tom detetu kao što je to majka inila, iniko ne brine kao što je brinuo ota).Umesto toga, svako dete se suoava sa ravnodušnim stavom i po prvi put ego biva povre7en.Ali, šablon je ve3 uspostavljen.U školi, dete mo"e misliti da je superiorno, ali vrlo brzo 3e otkriti da sva druga de)a o sebi

misle to isto. $ako nastaje sukob, tako nastaje ego, tako nastaje borba.+nda se sve ovo pretvara u priu "ivota okru"eni ste svi milionima ega, koji su isti kao vaši, isvako pokušava da uspostavi kontrolu, da manevriše, da bude dominantan, da manipuliše

preko zdravlja, mo3i, politike, znanja, snage, la"i, izgovora, 6ipokrizije. Pa ak i putemreligije i morala ljudi pokušavaju da vladaju, i to samo da bi pokazali ostatku sveta 5 „!a sam)entar sveta.“

+vo je koren svi6 problema koji postoje me7u ljudima. Baš zbog tog kon)epta se uveksukobljavate i borite sa nekim.A drugi ljudi vam, u stvari, nisu neprijatelji. +ni su baš isto što i vi, potiete iz iste prie. Svise nalaze u istoj situa)iji, i oni su odrasli na isti nain.

Postoji i druga strana= npr. ako bi de)a rasla u vrti3ima, bez majki i oeva, bez ljubavi, uzravnodušnost... mo"da ne bi imala problema s egom, ali imala bi neke druge, mo"da ak iopasnije probleme.Ako dete raste u atmos2eri potpune nezainteresovanosti, on ne3e imati svoj )entar. Bi3e u6aosu, nespretno, ne3e znati ko je uopšte, ne3e imati svoj identitet. Bi3e zastrašeno,

preplašeno i ne3e mo3i da napravi ni jedan korak bez stra6a, jer ga niko nije voleo.


8/111

8orate da odba)ite ego. Ako mo"ete to da uradite, da ga ostavite po strani bar na nekolikotrenutaka, mo3i 3ete na momenat da vidite lepotu i bo"anstvenost.

Bez ljubavi ne mo"ete istinski da "ivite, mo"ete samo da postojite. &jubav je poezija. Akonema ljubavi, kako mo"ete da se molite, da meditirate, da budete svesni

U "ivotu postoji ritam, a nakon etrdesete godine javlja se nova dimenzija, spiritualnadimenzija. Ako ne mo"ete da se u6vatite u košta) s njom, ako ne znate šta da radite, obuze3evas bolest, obuze3e vas nemir.elokupan ljudski razvoj se odvija u kontinuitetu. Ako propustite jedan korak, dolazi do

prekida. ete razvija ego i nikada ne naui da ga ostavi po strani, nikada ne mo"e da voli,nikada ne mo"e da se opusti u neijem prisustvu.


9/111

%e zna se koji je prirodni poten)ijal deteta, tako da nikako ne mo"ete uspešno da mu pomognete da ostvari svoj prirodni poten)ijal. %e mo"ete da pru"ate pomo3, ako ne znate koji je )ilj. Sve što mo"ete da uradite je da se ne mešate.A svi se, baš obrnuto, u ime „pomo3i“ mešaju svima u "ivot i niko se ne buni, jer se sve

plasira pod lepim imenom. # naravno da je dete tako malo i tako nemo3no, tako zavisno od

vas a da ne mo"e ni da se pobuni.

# verujte mi, svi ljudi su baš kao i vi i njima su nji6ovi roditelji pomagali, baš kao i vama. %iti su de)a ostvarila svoj prirodni poten)ijal, niti ste vi to uredili.eo svet propušta suštinu, uprkos pomo3i roditelja, porodi)e :u"e i šire;, komšija, nastavnika,sveštenika.# svi su tako nekako optere3eni pru"anjem pomo3i da pod tim teretom ne mogu da ostvare nineprirodne poten)ijale, a kamoli prirodne0/ovek ne mo"e da se pomeri od tog tereta a teret koji ovek nosi na le7ima, te"ak je iogroman kao sami @imalaji.

%e pru"ajte de)i pomo3.Pru"ite im ljubav, podsti)aj, poka"ite toplinu, poka"ite im da i6 pri6vatate.!er svako dete nosi nepoznati poten)ijal u sebi i niko ne zna šta 3e postati. # zapamtite da jesvako dete posebno. !edinstveno0 $ako da ne postoji neka opšta dis)iplina za svu de)u.Ako ste zaista 6rabri i zreli, vi ne3ete pomagati detetu. Pusti3ete ga da radi ono što "eli.Pustite ga da ide gde "eli. *aš um i vaš ego 3e stalno biti u iskušenju da se umeša i uvek sadobrim razlogom. Um je mudri ra)ionalista. „8o"e se desiti ovo, ono, nešto opasno i ako sene umešaš, dete mo"e da upadne u ša6t ako ga ne zaustaviš.“ Sad ste verovatno zgranuti, alivam predla"em da se ne mešate. U redu je da zaštitite dete, da pokrijete ša6t, da ga ogradite ilinešto slino, ali nemojte svom detetu stajati na put. Pustite ga da ide svojim putem.8ora3ete da ponete da razumevate neke va"ne obras)e razvoja "ivota.'ivot se sastoji od E )iklusa. Svi prolazimo kroz E "ivotni6 )iklusa kao što se 1emlja okre3eoko svoje ose za ? sata. %iko ne zna zašto se to ne dešava > ili H sati. +dgovor ne postoji.$o je prosto injeni)a. # zato isto tako niko ne zna zašto "ivot prolazi tako u E )iklusa. Pojmanemam. Ali znam, mnogi su umni ljudi pisali o tome, da onaj ko razume ti6 E )iklusa,razume3e mnogo štošta o ovekovom rastu i razvoju.

Prvi6 E godina su najva"nije, jer tada se postavlja osnov za sav budu3i "ivot. 1apitate li sezašto se sve religije sveta veoma trude da zgrabe de)u što pre !er ti6 prvi6 E godina

predstavlja period kad vas uslovljavaju, kad vas 2iluju i pune idejama koje 3e vas proganjati)elog "ivota, koje 3e vam skretati pa"nju sa poten)ijala koji imate u sebi, idejama koje 3e vas

kvariti, koje vam ne3e dati da vidite jasno. Uvek 3e vam to mutiti vid kao magla i sve 3e vamizgledati zbunjuju3e.

Postojanje je potpuno jasno. Stvari su jasne, ali u vašim oima kao da ima prašine. A prašinase nakupila tokom ti6 prvi6 E godina "ivota kada ste bili tako nevini, naivni, puni poverenja,da ste pri6vatali kao istinu sve što vam se ka"e.A kasnije u "ivotu bi3e vam teško da otkrijete ono što je postalo deo osnove. # dovodi3ete u

pitanje 6iljade i 6iljade drugi6 stvari, ali nikada osnove svoji6 prvi6 verovanja.

Pravi nain da izrazite ljubav prema detetu jeste da ga ti6 prvi6 E godina pustite da bude potpuno nevino, da ga ne uslovljavate, da E godina bude divlje, da bude paganin. %e treba ga

muiti da primi bilo koju religiju. %i jednu religiju. Svako ko pokuša da privoli dete nekoj

9


10/111

religiji ne pokazuje saose3anje, ve3 pre okrutnost, jer ta osoba kao da siluje ili truje dušu jedne nove, sve"e osobe.Pre nego što je dete i postavilo pitanje, vi ste mu ve3 odgovorili uz pomo3 nasilni6 2ilozo2ija,dogmi, ideologija, gluposti... +vo je sve pomalo udno.ete nije ni postavilo pitanje o Bogu a svi ga ve3 ue tome ko je Bog. 1ašto su ljudi u"asno

nestrpljivi Saekajte. Strpite se. Uite vašu lek)iju. Strpljenja000

#pak, ako samo dete jednog dana poka"e interesovanje za Boga i pone da postavlja pitanja,onda pokušajte da mu odgovorite, ali samo o svojoj ideji Boga, jer niko nema monopol nadtime.$rebalo bi da mu predstavite sve ideje o Bogu koje su se predstavljale razliitim ljudima urazliitim periodima od razliiti6 religija, kultura i )iviliza)ija.(ad mu sve to predstavite, morate mu re3i da mo"e da izabere izme7u svega ovoga, koja idejamu najviše odgovara ili mo"e da izmisli i svoju ako mu ni jedna ne paše.

%emojte se opet zauditi./ovek mo"e da "ivi bez Boga. %e postoji neka unutrašnja potreba za njim. 8ilioni ljudi su

"iveli i "ive bez Boga. $o znai da Bog nije neizbe"an i potreban svima.9e)ite detetu da vi imate svoju ideju i da ona predstavlja kombina)iju razni6 ideja koje znate.8o"e nju da izabere, mada ne treba da 2orsirate da je vaša ideja prava, ni najbolja. +na mo"dane3e odgovarati vašem detetu.

%e postoji neka unutrašnja potreba da se sin slo"i sa o)em, niti 3erka s majkom. U stvari,mnogo su bolji izgledi ako se de)a ne sla"u sa roditeljima. $ako se odvija evolu)ija.Ako bi se svako dete slagalo sa roditeljima, onda ne bi bilo evolu)ije. Svaki naš ota) bi seslagao sa svojim o)em i svi bismo bili tamo gde je Bog ostavio Adama sa


11/111

pora"eni, depresivni ljudi koji pokušavaju da naprave nešto od "ivota. &judi koji imaju ose3ajda su sve nji6ove godine buntovništva, nekako, protra3eno vreme.

%eki od nji6 su postali i predsedni)i ili guverneri, linosti na polo"ajima i onda razmišljaju= bili smo glupi, samo smo svirali gitaru a )eo svet je prolazio pored nas.Poinju da "ale. anas je vrlo retko prona3i 6ipika koji je star. A i ako i6 na7ete, oni kao da su

izopšteni iz društva, jer su bezvredni... +ni su ništa.

akle, ako ste roditelj, bi3e vam potrebno u"asno puno 6rabrosti da se ne mešate. +tvoritedetetu vrata u nepoznatom prav)u, tako da ono mo"e da istra"uje. +no ne zna šta nosi u sebi,niko to ne zna. ete mora samo da baulja u mraku. %e dajte mu da se plaši mraka, ne dajtemu da se plaši neuspe6a, ne dajte mu da se plaši nepoznatog.Pru"ite mu podršku.(ada krene na put u nepoznato, ispratite ga i dajte mu punu podršku, pru"ajte mu svu svojuljubav, dajte mu sve blagoslove. %e dozvolite da na dete utiu vaši stra6ovi. 8o"da 3ete se vi

plašiti, ali te stra6ote treba da zadr"ite za sebe. %emojte i6 istresati pred dete, a to znai nemešati se.

'ivotni )iklusi 5 druga etapa od E. do I?. godine

%ovi )iklus je kao novi dodatak "ivotu. ete poinje da do"ivljava iskustvo prvog naletaseksualne energije. $aj period je kao neka vrsta generalne probe.#skreno, mislim da je posao roditelja vrlo te"ak i ako niste spremni da pri6vatite tako te"ak

posao, nemojte ni da postajete roditelj. &judi tako olako postaju roditelji, ne znaju3i šta rade.*i donosite novi "ivot, a njemu 3e biti potrebna sva nega ovoga sveta.

(ada dete pone da se poigrava sa svojom seksualnoš3u, tada se roditelji najviše mešaju jer suse i njima mešali u tom periodu.+ni znaju samo ono što je njima ra7eno, tako da samo nastavljaju da to rade i svojoj de)i.ruštvo ne dozvoljava poigravanje sa seksualnoš3u. !oš uvek postoje odvojene škole zadevoji)e i za deake.Ali danas bar u nekim naprednijim zemljama svi idu u istu školu. 8e7utim, u zemljama kaošto su #ndija, %epal, -ri &anka ili u muslimanskim zemljama, u


12/111

Ako je devoji)a videla toliko nagi6 deaka, ne vidim zašto bi se zanimala za druge,zanimanje bi samo nestalo. 9asli bi zajedno na prirodan nain, a ne kao dve razliite vrste"ivotinja.

e)a danas, upravo sada, tako rastu= kao da su dve razliite vrste "ivotinja. +na ne pripadaju

ljudskoj rasi, dr"e i6 razdvojenima.@iljadu prepreka je postavljeno izme7u nji6 tako da ne mogu da ve"baju za seksualni "ivotkoji im predstoji.A pošto nije bilo probe, nema ni predigre u pravim seksualnim odnosima ljudi.A predigra je vrlo va"na i daleko je va"nija od pravog seksualnog kontakta jer pravi seksualnikontakt traje nekoliko trenutaka. +n ne predstavlja 6ranu nego vas ostavlja u predvorju pakla.#z tolikog nadanja ništa nije proisteklo.# onda nakon svog truda, odlazak u bioskop i u diskoteku, odlazak u restoran i pria osvakojakim glupostima koje ne zanimaju ni vas ni drugu osobu ali oboje priate. # ništa. %ištane izaziva toliku 2rustra)iju kao seks.

Sigurno je da 3ete, ako pogledate oko sebe, otkriti 6iljadu i jednu stvar koja je bolja od seksa.Seks je samo nešto... :objasni3u kasnije;. $ako da se oboje nakon svog onog da6tanja iubrzanog disanja, nakon toliko znojenja, na kraju ose3ate nekako prevareni.9azlog je vrlo prost. %e poznajete umetnost seksa, vi znate samo srednji deo. $o je isto kaokada biste videli samo nekoliko trenutaka sredine nekog 2ilma.

%ormalno je što ne mo"ete da s6vatite ništa, nedostaju vam poetak i kraj. A mogu3e je da stevideli baš deo 2ilma u kome se ništa ne dešava.

8uškar)a je sramota posle seksa. +n se okrene na drugu stranu i zaspi. Poznato vam je to, zar ne+n jednostavno ne mo"e da se suoi sa "enom. %jega je sramota i zato se okre3e na drugustranu i tone u san. 'ena plae i je)a jer nije to ono emu se nadala. $o je sve1ašto se onda di"e toliko drame oko ovoga9azlog je, me7utim, taj što vam je društvo otkazalo generalnu probu. *i ne znate šta je

predigra.

Predigra je istinski deo seksa koji donosi najve3e zadovoljstvo. Predigra je više ispunjenaljubavlju. Seks predstavlja samo biološki klimaks, ali klimaks ega Propustili ste sve štomo"e da dovede do klimaksa. a li mislite da mo"ete da dosegnete klimaks, a da preskoitesve stepeni)eUz stepeni)e morate da se penjete stepenik po stepenik i tek onda mo"ete da dostignete

klimaks :vr6una); a svi odma6 idu pravo na vr6 i preskau stepenike.Seksualni "ivot ve3ine ljudi ne predstavlja ništa drugo do neku vrstu olakšanja. #stina nanekoliko trenutaka imate ose3aj da ste se oslobodili velikog tereta, kao kod kijanja. (ako jesamo dobar taj ose3aj0 Ali, koliko on traje(oliko dobro se ose3ate nakon što kinete (oliko dugo vas dr"i taj ose3aj(ada kinete, s tim odlazi i sva radost kijanja. $o je bilo samo nešto što vam smeta. 9ešili stese toga što vam predstavlja teret i malo ste se opustili.$ako izgleda seksualni "ivot ve3ine ljudi. %eka koliina energije vam predstavlja teret, inivas usporenim, pretvara se u glavobolju. Seks je taj koji vas osloba7a ose3anja tereta.

%ain na koji se de)a vaspitavaju predstavlja neku vrstu kasapljenja nji6ovog )elog "ivota.

12


13/111

$i6 E godina tokom koji6 traje isprobavanje seksualnog "ivota su od suštinskog znaaja.evoji)e i dea)i bi trebalo da idu zajedno u školu, u 6ostele, na bazene i u zajednikespavaoni)e.$rebalo bi da ve"baju za "ivot koji im predstoji, moraju da se za njega pripreme.+pasnost ne postoji. %ije problem ako detetu date potpunu slobodu da istra"uje svoju rastu3u

seksualnu energiju, umesto da je osu7uje i potiskuje.Ali, upravo se to radi. -irom sveta. /udan je ovaj svet u kome trenutno "ivimo. *aše ra7anje je posledi)a seksa, vaša de)a 3e se roditi nakon seksa, a on predstavlja stvar koja se najvišeosu7uje, predstavlja najve3i gre6.# sve vaše religije vam pune glavu ovakvim glupostima.

&judi širom sveta su puni svakakve trule"i koju ovek mo"e da zamisli, iz prostog razloga štoim nije dozvoljeno da se razvijaju na prirodan nain.

%ije im dozvoljeno da pri6vate sebe. Svi su postali du6ovi. +ni nisu autentini, pravi ljudi,ve3 su samo senke ljudi koji bi mogli da budu.akle, )iklus od E. do I?. godine od velike je va"nosti jer 3e vas pripremiti za slede3i6 E

godina0Ako ste dobro uradili doma3i, ako ste se u sportskom du6u igrali svojom seksualnoš3u 5 a to

je jedini mogu3i du6 u tim godinama 5 ne3ete postati perverzni, niti 3e vam padati razneudne stvari na pamet.Umesto toga, na prirodan nain 3ete se slagati sa suprotnim polom i suprotan pol 3e se slagatisa vama. %išta vas ne3e spreavati, niti 3ete raditi nešto na"ao na raun drugi6 ljudi.Svest 3e vam biti ista, jer vam niko nije usadio ideju o tome šta je „ispravno“ a šta je„pogrešno“, vi ste jednostavno ono što jeste.

'ivotni )iklusi 5 tre3a etapa od I?. do I. godine

U ovi6 E godina vaš odnos prema seksu sazreva.*a"no je da ovo dobro razumete ako je proba dobro prošla tokom naredni6 E godina kadavaša seksualnost sazreva, doga7aju se veoma udne stvari o kojima mo"da ni ne razmišljate,

jer vam nije ni pru"ena prilika. *e3 sam navela da vam )iklus od E. do I?. godine dajenagoveštaj predigre. +vaj sedmogodišnji )iklus 3e vam dati nagoveštaj onoga što dolazi posleseksa. *i i dalje provodite vreme sa devoji)ama i dea)ima, ali sada poinje nova 2aza.Poinjete da se zaljubljujete.$o još uvek ne predstavlja biološko interesovanje. %e zanima vas :bar ne još; da pravite de)u,ni da ulazite u brak. +vo su godine romantini6 igara. *iše vas zanima lepota, ljubav, poezija,muzika, skulptura... +ve godine predstavljaju razliite 2aze romantike.

A ako osoba ne poseduje odre7enu romantinu osobinu, ona nikada ne3e znati šta je to štodolazi posle seksa. Seks se nalazi u sredini. -to je predigra du"a, ve3e su šanse za postizanjeklimaksa, a što su ve3e šanse za postizanje klimaksa, to je bolji uvod u ono što dolazi posle0 Aako par ne spozna ono što dolazi posle, nikada u potpunosti ne3e spoznati seks.U današnjem :modernom; društvu postoje seksolozi koji ue predigri.

%auena predigra nije prava stvar, ali oni ue ljude tome :mada ne mogu tome da i6 naue;.Ali ajde da posmatramo to sa pozitivne strane 5 bar su postali svesni injeni)e da bez

predigre seks ne mo"e da dovede do klimaksa.$i seksolozi, me7utim, ne znaju kako da jedne naue ono što dolazi posle jer muškara) izgubiinteresovanje nakon što do7e do vr6un)a. +n je završio, posao je obavljen.

%e mogu da se slo"im da je seks posao. a bi došlo do onoga posle, ovek mora da poseduje

romantian um, poetski um, um koji zna da poka"e za6valnost.

13


14/111

Potrebno je da osobi koja vas je dovela do vr6un)a, "eni ili muškar)u, poka"ete za6valnost.$o što dolazi posle predstavlja vašu za6valnost0 Ako toga nema posle seksa, to samo znai daseks nije kompletan, a seks koji nije kompletan predstavlja uzrok svi6 problema koje ovekima.Seks mo"e da bude orgazmian samo kada predigra i ono što dolazi posle stoje u ravnote"i.

Samo nji6ova ravnote"a pretvara klimaks u orgazam.

8orate da razumete re „+9GA1A8“. $o znai da je )elo vaše bi3e 5 um, telo, duša, sve 5ukljueno, organski ukljueno. $ada on postaje meditativan trenutak.+šo ka"e da ako orgazam na kraju ne postane meditativan, odnosno da ako orgazam na krajune vodi trenutku medita)ije, onda vi zapravo ne znate šta je seks.

Proitala sam stotine knjiga o seksologiji pisali su i6 ljudi koje svi smatraju ekspertima oni i jesu to :Mrom, Mrojd, Adler i mnogi drugi, da i6 sad sve ne navodim;. Ali nisam bila tolikoube7ena da ti „ekperti“ znaju nešto o 6ramu koji nosite u sebi u kome medita)ija )veta. (aošto se de)a ra7aju iz obinog seksa, tako se medita)ija ra7a iz 2antastinog seksa.

'ivotinje tako7e naprave mladunad i u tome nema ništa posebno.Samo je ovek taj koji mo"e da iskusi medita)iju kao )entar orgazminog ose3anja. +vo jemogu3e samo :i samo još jednom; ako je mladim ljudima od I?. do I. godine dozvoljenaromantina sloboda.

'ivotni )iklusi 5 etvrta etapa od I. do N. godine

U tom periodu dolazi vreme kada mogu da se smire. 8ogu da izaberu partnera. Sada susposobni da izaberu iz iskustva koja imaju iz pret6odna dva )iklusa razvoja.

%iko drugi to ne mo"e da uradi umesto vas. $o je pre neki ose3aj 5 nije to matematika, niastrologija, ni pid"ing, ništa to ne vredi.$o je ose3aj. # uvek 3e biti ose3aj.

%akon što ste bili u kontaktu sa mnogo, mnogo ljudi, iznenada osetite neki klik koji nisteosetili ni sa kim pre toga.# to osetite sa takvom sigurnoš3u, toliko ste ube7eni, da u to ne mo"ete ak ni da posumnjate./ak i ako pokušate da posumnjate, ne mo"ete, jer ste neverovatno sigurni u to. %akon ovogklika se smirujete.

'ivotni )iklusi 5 peta etapa od N. do >H. godine

Posle perioda od I. do N. godine, vi 3ete se smirivati. %ajprijatniji period "ivota dolaziizme7u N. i >H. godine najradosniji period, ispunjen mirom i 6armonijom, jer dve osobe poinju da se tope i spajaju me7usobno. 'ivotni )iklusi 5 šesta etapa od >H. do ?. godine

+vaj E4godišnji period predstavlja novi korak, otvara nova vrata. Ako ste do >H. godineostvarili ili još bolje, uspostavili 6armoniju, orgazmiko ose3anje i ako ste kroz orgazamotkrili medita)iju, onda 3ete sve više pomagati jedno drugom da se prepustite medita)iji bezseksa, jer u ovom trenutku seks poinje da izgleda kao deija igra, detinjasto.U ?4oj godini, ovek bi trebalo tano da zna ko je.

'ivotni )iklusi 5 sedma etapa od ?. do ?J. godine

14


15/111

U ovom periodu ovek sve dublje ulazi u medita)iju, sve više ulazi u sebe, i sve više poma"e partneru da uini to isto. Partneri postaju prijatelji.*iše ne postoji ono „suprug“ i „supruga“, to vreme je prošlo.+no je donelo bogatstvo u vaš "ivot, a sada se razvija nešto što je ve3e ak i od ljubavi. $o je

prijateljstvo, veza ispunjena saose3anjem u kojoj poma"ete jedno drugom da spoznate štoviše, da postanete nezavisniji, da što više vremena provodite samostalno, kao dva velikastabla koja stoje zajedno, ali i koja stoje zasebno, blizu jedno drugom. #li kao dva stuba 6ramakoji dr"e isti krov, stoje3i tako blizu, ali su sve vreme odvojeni, nezavisni i sami0

'ivotni )iklusi 5 osma etapa od ?J. do HO. godine

U ovom periodu ova samo3a :iz pret6odnog )iklusa; postaje 2okus vašeg bi3a. Sve drugo gubismisao.!edina stvar koja ima neko znaenje je biti sam.

'ivotni )iklusi 5 deveta etapa od HO. do O>. godine

U ovi6 E godina postali ste sve ono što treba da budete, poten)ijal koji 3e da pro)veta, a odO>. godine do EF. godine se pripremate da odba)ite telo.Sada znate da niste ni telo, a znate da niste ni um. %egde oko >H. ste spoznali da niste telo. o?J. ste s6vatili da niste ni um.Sada u ovom periodu sve nestaje, osim svedoenja. Preostaju vam samo ista svest. $aj divni

plamen svesti ostaje sa vama i to predstavlja pripremu za 2iziku smrt.

EF godina

EF godina predstavlja prirodan ljudski vek. # ako sve ide svojim prirodnim putem, tj. svojim prirodnim tokom, ovek umire ispunjen neverovatnom radoš3u, 2antastinom ekstazom,ose3aju3i se blagosloveno što nije pro"iveo beznaajan "ivot, što je bar našao svoj dom.A zbog ovog bogatstva, ove ispunjenosti, ovek je u stanju da blagoslovi postojanje. Biti blizuovakve osobe u trenutku smrti predstavlja neverovatnu priliku.#ma3ete ose3aj da dok osoba napušta telo :naše privremeno vozilo u ovoj dimenziji; nekinevidljivi )vetovi padaju po vama. #ako ne mo"ete da i6 vidite, mo"ete da i6 osetite. $o jeista radost i dovoljno je samo je malo okusiti da bi vam se )eo "ivot promenio.

P&A8


16/111

Uzmite drve3e za primer.rve3e umire, ali ono to ne zna.Pti)e i "ivotinje tako7e umiru, ali ne znaju za to.Samo ljudi znaju da moraju da umru, a ak je i to znanje veoma maglovito, nejasno.

#sti je sluaj sa "ivotom 5 pti)e ili insekti su "ivi, ali ne znaju da su "ivi.(ako onda mo"ete poznavati "ivot, ako ne poznajete smrt(ako mo"ete znati da ste "ivi, ako ne znate da 3ete umreti Spoznaja i jedne i druge stvaridolazi u istom trenutku. Pti)e, "ivotinje, )ve3e, drve3e... svi su oni "ivi, ali to ne znaju.

/ovek je s6vatio, donekle, da 3e umreti, ali ta spoznaja je maglovita, sakrivena iza gustogdima.#sto va"i i za "ivot0 'ivi ste, ali ne znate šta to tano znai biti "iv0 (ada mislim na spoznaju,mislim na to da treba da obratite pa"nju na ono što "ivotna energija predstavlja, na ono što seve3 doga7a.akle, kada ovek postane svestan svoga bi3a, ve3 je krenuo na put ljubavi.

(ada do7ete do take kada ste potpuno u stanju pripravnosti, da ni traak mraka ne mo"e dase na7e u vašoj okolini, to znai da ste došli do kraja puta.8ada, put zapravo nikada ne poinje i nikada se ne završava. :%ije vam ništa jasno0; /ak i

posle tog trenutka 3ete nastaviti, ali onda 3e put imati sasvim drugo znaenje, nosi3e potpunodrugaiji kvalitet 5 predstavlja3e isto zadovoljstvo.Sada, trenutno, taj put predstavlja ist oaj0

+bratite :svesno; pa"nju na svoje postupke, veze, svoje pokrete.-ta god da radite, ak i najobiniju stvar kao što je 6odanje uli)om, pokušajte da obratite

pa"nju. Mokusirajte se na sadašnji momenat.

Gantama Buda je govorio svojim ueni)ima= „(ada zakoraite desnom nogom, zapamtite da je to desna noga kada zakoraite levom nogom, zapamtite da je to leva noga. (ada udišete,imajte na umu misao 5 SAA U#-


17/111

:%e "elim da vas plašim, ali pokušajte da razumete ovo valjano, onako kako bi i trebalo darazumete0;

8e7utim, vaše duboko verovanje postoji vi znate da 3ete ponovo da uda6nete.U suprotnom bi disanje postalo 2iziki nemogu3e logino, zar ne

Ako biste postali toliko uplašeni da pomislite „(o sa sigurnoš3u zna da ako izda6nem i da 3u,kada pro7em kroz tu malu smrt, biti sposoban da ponovo uda6nem Ako ne mogu ponovo dauda6nem, onda je bolje da ne izda6nem“. Umrli biste istog trenutka.Ako prestanete da izdišete, umre3ete.*i to, ipak, ne radite, jer u sebi nosite duboko poverenje.$o poverenje je deo "ivota, deo ljubavi. $ome vas niko nikada nije nauio.(ada dete pro6oda, ono duboko veruje da 3e biti sposobno da 6oda. %iko ga nije tome nauio.+no je samo videlo druge ljude da 6odaju uspravno i to je to.eluje prosto, zar neAli, kako ono mo"e da do7e do zakljuka 5 !a 3u biti spoboban da 6odam +no je tako malo.&judi su tako veliki, d"inovi u pore7enju s njim, ono zna da 3e pasti svaki put kada ustane, ali

to mu ni malo ne smeta da i dalje pokušava.Poverenje je usa7eno.+no se nalazi u svakoj pori "ivota.ete pokušava i mnogo puta 3e pasti, pokuša3e opet i opet i opet. !ednog dana poverenje

preovladava i dete poinje da 6oda. Sjajno, zar ne

Ako posmatrate svoje disanje, posta3ete svesni duboko usa7enog sloja poverenja, suptilnog poverenja u "ivot, bez ikakve sumnje, bez oklevanja.Ako 6odate, i to ako 6odate usmerene pa"nje, malo4pomalo i posta3ete svesni da *# ne6odate, ve3 da „pored vas prolaze“. $o je veoma tanano ose3anje 5 da "ivot prolazi pored vas,a ne da se vi sami kre3ete.(ada osetite glad, ako usmerite pa"nju na to, vide3ete da je to "ivot, da je vaš "ivot gladan ane vi.(ako vaša pa"nja i pozornost bude rasla, posta3ete svesni injeni)e da imate samo jednu stvar koju mo"ete nazvati svojom, a to je svedoenje.Sve ostalo pripada univerzumu, samo svedoenje pripada vama.

#pak, kada postanete svesni svedoenja, nestaje ak i sama ideja onog „!A“. /ak vam ni onane pripada. +no je deo tame, magla koja vas je okru"ila. %a jasnom svetlu, kada je nebo istoi kada obla)i nestanu, a sun)e sja svom snagom, ne postoji nikakva ideja da treba da budete„!A“. $u je samo svedoenje, vama ništa ne pripada. A to svedoenje je )ilj našeg putovanja.

8nogi se pitaju kako se zapoinje „$o putovanje“!ednostavno.$rudite se da što eš3e postajete svesni svedok. -ta god da radite, posvetite tome potpunu

pa"nju, tako 3e ak i najmanje stvari postati svete. %e radi se o tome šta radite, ve3 kako to radite.9adite, sedite, istite, 6odajte... i neprestano obasjavajte sve više i više trenutaka svog "ivotasveš3u.

%eka plamen u vama gori stalno, tokom svakog pokreta.Postanite neverovatni izvor svetlosti.

2 +šo 9ad"niš

17


18/111

II DEO

&jubav je kao vetri3 u toploj no3i koji vam daje baš ono što vam tog trenutka treba.

Budite romantini.$rudite se da budete što više romantini i pokušajte da prisvojite za sebe one najbolje deloveljubavi.

%emojte misliti da ljubav mora veno da traje, niti da 3e se vaš ljubavni "ivot nešto poboljšati jer 3ete znati da ste zajedno danas, a da sutra mo"da morate da se rastanete. &jubav dolazi kaosve", mirisni povetara) u vaš dom, ispunjavaju3i ga sve"inom i mirisima, ostaje koliko god joj

postojanje to dozvoli, a zatim odlazi.

%e bi trebalo da pokušavate da zatvorite sva vrata i prozore, jer 3e taj isti sve"i povetara) postati potpuno ustajali vazdu6.U "ivotu se sve menja i promena je lepa, ona vam donosi više iskustva, više svesti i ve3uzrelost.>

&!US(< #

&judske ideje su uglavnom gomila besmisli)a000

&jubav je jedina religija, jedino bo"anstvo, jedina misterija koja se mora "iveti i razumeti.&jubav dolazi sa ro7enjem, ali nije razvijena baš kao što ni sve ostalo nije razvijeno.ete mora da raste.ruštvo koristi taj jaz.Potrebno je vreme da bi ljubav deteta rasla, a društvo u me7uvremenu uslovljava deiji umla"nim idejama o ljubavi.*remenom, vi postajete spremni da istra"ujete svet ljubavi, a ve3 ste ispunjeni gomilom idubioza i predrasuda kada je re o ljubavi da i nema baš mnogo nade da 3ete mo3i da otkrijete

pravu, a da odba)ite la"nu ljubav.

Skoro svakom detetu se govori ista stara glupost= da je ljubav vena, da kada jednom zavolite

jednu osobu, onda je volite zauvek...Ako nekoga zavolite, a kasnije tu ljubav više ne ose3ate, to znai da niste ni voleli.$vrd stav. 8orate da priznate. %ezgodan stav.+n vam daje sliku vene ljubavi, a u "ivotu ništa nije veno0@mm0

'ivot je konstantna promena, sve se menja, sve se kre3e. %išta nije statino, ništa nije veno.

*ama je usa7ena ideja o venoj ljubavi koja 3e vam uništiti )eo "ivot.

*i 3ete oekivati venu ljubav od vaše jadne "ene, kao što 3e i ona to oekivati od vas. &jubav

postaje sekundarna, a venost postane primarna.3 +šo 9ad"niš

18


19/111

A ljubav je kao )vet.vet )veta ujutro ali do veeri uvene.&jubav je taj delikatan )vet.# kako ovek da natera )vet da bude vean

Plastino )ve3e08o"ete da imate plastino )ve3e to je baš ono što ljudi rade 5 brak, porodi)a, de)a, 2amilija 5 sve je plastino.Plastika nosi u sebi nešto spiritualno 5 vena je0?

Prava ljubav nije sigurna baš kao ni "ivot.*i ne mo"ete da tvrdite da 3ete sutra biti ovde./ak ne mo"ete sa sigurnoš3u da ka"ete ni da li 3ete biti "ivi slede3eg momenta.*aš "ivot se konstantno menja 5 od detinjstva, preko mladosti, srednjeg doba, starosti, dosmrti 5 on se menja.Prava ljubav se, tako7e, menja.a li mo"ete to da s6vatite

Ako s6vatite da se ljubav menja... :mo"ete da zavolite nekog drugog ili da se vaša partnerkazaljubi u nekog drugog;... to sve nije va"no, uz razumevanje, mogu3e je da 3e vaša ljubav da

potraje do"ivotno :u ovoj dimenziji; ali treba i da zapamtite, ona ne3e biti stalno ista.#ma3e svoje uspone i svoje padove. 8enja3e se.

+vo je vrlo jednostavno za razumevanje.(ada ste poeli da volite, bili ste previše mladi, niste imali iskustva... (ako vaša ljubav mo"eda bude ista kada sazrite kao osoba# vaša ljubav sazreva.(ad ostarite i vaša ljubav postaje drugaija.&jubav 3e se stalno menjati.Povremeno, bi3e joj potrebna samo prilika da se promeni.

8ogu3e je da 3ete morati da promenite ljubavnika više puta tokom "ivota. %ema tu nieglošeg. 8enjaju3i ljubavnike tokom "ivota, bi3ete zapravo oboga3eni i svet 3e biti oboga3en.

Ali realnost je mnogo drugaija.'ivimo u svetu punom iluzija...

anašnji ljudi, ako samo vide da je partner nekog drugog pogledao i ako mu spaze nagoveštaj privlanosti u oima, dolaze do izbezumljenja0

8orate da s6vatite da muškara) ne treba da prestane da pokazuje zanimanje za lepe "ene nauli)i, lepe glumi)e u 2ilmovima :vi biste, naravno, baš to 6tele da se on samo zanima za vas;morate da razumete pomalo ljudsku psi6ologiju. Ako muškara) nije zainteresovan za "ene nauli)i, 2ilmu... zašto bi uopšte bio zainteresovan i za vas

%jegovo interesovanje za "ene je garan)ija zainteresovanosti za vas, da još uvek postojimogu3nost da ljubav potraje.8i, današnji ljudi, radimo upravo suprotno. 8uškar)i pokušavaju da urede stvari tako danji6ove "ene budu zainteresovane samo za nji6.'ena bi trebala da se u potpunosti 2okusira na tog jednog muškar)a. +n treba da postane jedini)entar njenog interesovanja.Ali i muškar)i tra"e isto0

+ni na taj nain izlu7uju jedno drugo.4 +šo

19


20/111

(on)entrisanost na jednu osobu mora vas odvesti ravno u ludilo.

a biste "iveli opuštenijim "ivotom, "ivopisnijim "ivotom, morate da budete 2leksibilni.Savitljivi. Stalno imajte na umu da je sloboda najviša vrednost, i da ako ta ljubav ne

predstavlja pru"anje slobode, onda ona nije ljubav uopšte.

%eki od ti6 stari6 idiotski6 kon)epata još uvek mo"ete na3i u #ndiji. %a milione "ena umrlo jetako što su "ive spaljene tokom krema)ije njenog supruga. +vo pokazuje da je muška:suprugova; posesivnost toliko velika da ne samo da on "eli da poseduje "enu dok je "iv, ve3 ida se plaši šta 3e biti kada on umre0 +n tada ne3e mo3i ništa da uradi, tako da je bolje da onodma6 povede "enu sa sobom./udan neki svet...!adne "ene. 9obinje posesivnosti jednog muškar)a.# nikada ni jedan muškara) nije uskoio u vatru za krema)iju za svojom suprugom za IF FFFgodina-ta to znai

a li to znai da "ene samo vole muškar)e a li to znai da muškar)i ne vole "ene a li toznai da "ena nema svoj "ivot a li to znai da samo "ivot njenog mu"a predstavlja i njen"ivot i da li i ona sirota mora da umre kad i njen mu" umre

Besmislene ideje su nam usa7ene. %ešto kao unutrašnji neprijatelj. (ad god pomislite na neku besmisli)u, proistite je, odba)ite je. Ako ste naisto sa sobom i ako ste proiš3enog uma,mo3i 3ete da prona7ete rešenje za svaki problem koji 3e se na3i na vašem "ivotnom putu.

Ako stvarno iskreno po"elite da se oslobodite od tog 7ubreta i besmisli)e, morate da budetesvesni da je vaša majka deo toga, a to 3e vas verovatno boleti. Ali, majka je ta koja vas je prvazatrovala.FK problema potie od majke jer dete raste u njenoj materi)i. /ak i dok je u materi)i,majina raspolo"enja i emo)ije utiu na dete. Ako je majka stalno besna, tu"na, lošeraspolo"ena, is2rustrirana, ako ne "eli dete a mu" je :uslovno re)imo; primorava da ga zadr"i,ako ona ne "eli da rodi dete, sve 3e to uti)ati na 2ormiranje detetovog uma.ete se nalazi na poetku stvaranja i ne utiu samo meso i krv majke na dete, ve3 i njeno

psi6ološko stanje.

1ato dok je u drugom stanju, budu3a majka mora da bude veoma pa"ljiva jer se u njoj stvaranovi "ivot. Sve što uradi 5 sva7a s mu"em, s komšijom, 2rustra)ija zbog neega 5 sve to trujedetetov um, još od samog poetka.

/ak i pre nego što se rodi, dete ima usa7ene predrasude.# da znate nije samo vaša majka ljuta na muškar)e. *elika ve3ina "ena je ljuta na svojemuškar)e.+ev bes ne utie mnogo na dete, jer ono svoj "ivot poinje u majinoj materi)i, u majinojsen)i. +ta) je samo usputni pratila) i usputni posetila).ete, dakle, )eo dan ui od majke. Sve. 1ato se svaki jezik i zove „maternji“. 8ajka govori,ota) sluša. ete ui jezik od majke. # ne samo jezik, ve3 usvaja i sve njene stavove.#pak, "ivotom kojim "ivimo trenutno najve3im delom upravljaju muškar)i.ruštvo su stvorili muškar)i i ve3 vekovima u tom društvu za "enu nema mesta.1ato je pomalo udno kad i ako "ene ne pokazuju razumevanje jedna za drugu. Umovi "ena

su uslovljeni, tako programirani, da pokazuju razumevanje za muškar)e.

20


21/111

Prošlost je prošlost. %aroito je va"no za "ene da ponu da gledaju muškar)e drugim oima.A "ene ovog društva nisu više neuke./ak su i 2inansijski sposobne da budu nezavisne i inteligentne kao i bilo koji muškara). %ema

potrebe da budete ljute na muškar)e. Ako je vaša majka bila ljuta 5 mo"da nije bilaedukovana, mo"da nije mogla 2inansijski da bude nezavisna.

(ao ptii)a zatvorena u zlatnom kavezu ona je "elela da leti otvorenim nebom, ali... nijemogla. Bila je u kavezu0Ali, vi niste.U zemljama Bliskog istoka "ena je u podre7enom polo"aju. oduše, postoje neki pokreti zazaštitu "ena, ali sve to slabo 2unk)ioniše. + tome se ak dovoljno i ne govori.Ali, postoji jedan 2enomen kojim sam ja kao "ena iznena7ena da ve3ina "ena ni ne razmišljada bude oslobo7ena. $akve "ene su izgubile svaku nadu. Udaju i6 kao devoji)e, ugovorenim

brakovima, pro2it je bitan, sakate im genitalije da ne u"ivaju, nego da budu inkubatori zadonošenje što više mali6, novi6 ljudi isprani6 mozgova.H

Ali, u drugim zemljama, gde se na "enu gleda drugaije, i pozi)ija "ena je drugaija. Bitno je

da se "ena edukuje jer eduka)ija mo"e da je uini 2inansijski nezavisnom. *i ne morate da budete ku3na pomo3ni)a, tj. doma3i)a.*i ne morate da se udate.*i mo"ete da "ivite sa nekim koga volite, a ne morate da se udate za njega.

'ena mora da se bori za to.'ena mora da uini da brak bude potpuno privatna stvar u koju ni vlada, ni društvo, ni religijaniti bilo ko nema pravo da se meša.

*i ne "ivite u okru"enju u kojem je "ivela vaša majka ili vaša baka i potpuno je besmisleno danosite njen bes0 Bes dovodi do 2rustra)ije, ini da budete još više besni, da budete nasilni... to

je vrzino kolo iz kojeg je skoro nemogu3e iza3i.

Ali vi morate da "ivite svoj "ivot.*i niste došli ovde da "ivite "ivot svoje majke, zar ne8o"da je ona i patila, ali zašto vi "elite da stvorite još patnje na svetu1ašto neko uopšte "eli da bude mueni)aPonite da gledate na muškar)e drugim oima. !er, ako su nji6ovi pre)i prouzrokovali patnju"eni, oni to ne mogu da izbrišu. -ta je bilo, bilo je. Sada je drugo vreme.8ada, bilo bi jako lepo kada bi se, ali samo iz dubine duše, svaki muškara) izvinio za ono što

je muškara) inio "eni 6iljadama godina unazad. :$akvi muškar)i postoje ali oni pripadaju

nekim drugim kategorijama.;Prestanite da slušate glas vaše majke u svojoj glavi. $aj glas mo"e da vam upropasti "ivot.*i morate da nauite da volite.1apamtite= muškara), kad je voljen, postaje ljubazniji, 2iniji, postaje d"entlmen. Gubi oštrinu0Postaje ne"niji.

#li, kao što samo u ljubavi "ena poinje da )veta. Samo u ljubavi "enin pogled dobijaodre7enu dubinu, drugaiji sjaj, njeno li)e poprima radosniji izraz. 'ena u ljubavi prolazi krozsna"nu trans2orma)iju, postaje zrelija.

'ene vole da se igraju uslovljavanja.5 8oj trenutni mu" je


22/111

%aroito u ljubavi.+na igra igre zbog uslovljavanja.+na be"i i muškara) postaje lova).+na postaje plen.*e3ina "ena u"iva u onom 2amoznom „on me juri“0

'ene... stanite000Pa to je ru"no0$o je stvarno ru"no, a vi niste svesne ozbiljni6 posledi)a.

%ije dobro biti iiji plen.A vi ste nji6ov plen muškara) je lova) :to mu je tako7e usa7eno; i on automatski ulazi u igru.*i, mo"da i ne znaju3i to, prepuštate muškar)u da bude nadmo3niji.$radi)ija :stara kurva; vas je nauila da ini)ijativu u ljubavi treba da poka"e muškara), a ne"ena jer je to „navodno“ suprotno "enskoj gra)ioznosti.

$o su zastareli stavovi. Stavovi koji više ne va"e.Uostalom, zašto biste vi kao "ena da još u poetku budete u podre7enom polo"aju

# ako volite muškar)a... 6o3ete li da ekate da on, posle F godina, da ini)ijativu0

'ene se, izgleda, zaljubljuju u muškar)e koji ne preduzimaju ini)ijativu0

Ako "ena voli nekog muškar)a iskreno, trebala bi da preuzme ini)ijativu i ne bi trebalo da seose3a poni"enom ako je muškara) odbije ili ako se ne poka"e baš toliko zainteresovanim. $oi6 i mo"e uiniti jednakim.$o su male stvari koje mogu da uine veliku stvar za "ene.$e stvari mogu uiniti osloba7anje "ena mogu3nim.

Ali ak i današnja "ena se još uvek trudi da sve bude „igra“.'ene privlae muškar)a svojom lepotom, ode3om, par2emom, 2rizurom 5 uini3e sve štomo"e.+na osvaja muškar)a.# onda... onog trenutka kad je on osvojen, ona pone da be"i, toplo46ladno.Ali, ovo je glupo, jer ljubav ne bi trebala da bude prljava igra.

&jubav je sama po sebi dovoljna, svest 3e pratiti takvu ljubav poput senke.Ali, postoje i ljudi koji ne mogu da vole, nji6ovo sr)e je kao kamen. Postalo je kao kamen.

%ain na koji su odgajani, kultura, društvo u kome "ive, uništilo je sposobnost da vole, jerovim svetom ne upravlja ljubav ve3 prepredenost.

a biste bili uspešni u ovom svetu, ne morate da volite. 8orate biti tvrda sr)a i oštrog uma.Sr)e vam, u stvari, uopšte i ne treba.

&jude vo7ene sr)em ovaj svet uništava, iskoriš3ava, ugnjetava.+vim svetom upravljaju prepredeni, pametni ljudi, oni koji nemaju sr)a, koji su okrutni.elokupno društvo napravljeno je tako da svako dete poinje da se udaljava od sr)a i svojuenergiju usmerava ka glavi.Sr)e biva ignorisano.$akve nam genera)ije sti"u.

Postoji jedna pria koja se pripoveda po $ibetu, %epalu i severnim delovima #ndije.

$ibetan)i su davno, na poetku vremena, po toj prii, imali sr)e koje se nalazilo tano nasredini tela. Ali pošto su ga stalno terali u stranu, pošto su ga terali s puta, ono se više ne

22


23/111

nalazi na sredini tela. Sada jadniak eka pokraj puta= „Ako vam nekad budem potreban, tusam“ 5 ali o njemu ve3 odavno niko ne brine, niti mu ko daje podršku. Umesto toga, svi gaosu7uju.

Ako ka"ete, re)imo= „Uinio sam to jer sam ose3ao da tako treba“, svi 3e vam se smejati.

„+setio si. !esi odlepio aj nam neki valjan razlog, neki logian razlog da znamo zašto si touradio0 +se3anja nisu dobar razlog da se nešto uradi“.

%iko sr)e ne uje.A um neprestano brblja... bla, bla, bla. $ako da sr)e nešto i ka"e, to niko uo ne bi. %e bidoprlo do ljudi. $a kako2onija u ovekovoj glavi toliko bruji od prie da je nemogu3e,apsolutno nemogu3e uti sr)e.Sr)e polako prestaje i da se oglašava.Pošto ga niko ne uje, pošto ga stalno ignorišu, sr)e prestaje da se javlja.

1namo da glava vodi „glavnu“ re u ovom modernom, muškom društvu. U suprotnom, "iveli

bismo u sasvim drugaijem svetu 5 u kome bi bilo više ljubavi, manje mr"nje, manje ratova,ne bi se pravilo nuklearno oru"je.Sr)e nikada ne bi podr"avalo razvoj bilo kakve te6nologije koja vodi uništenju. Sr)e nikadane bi bilo u slu"bi smrti. +no predstavlja "ivot, ono bije za "ivot, ono ku)a za "ivot.

&jubav predstavlja najkra3i, najprirodniji put ka smislu ljudskog "ivota.$aj put je toliko lak da njime mo"e da ide ak i dete.1a taj put ne treba nikakva priprema. *i ste sposobni da volite, tako ste stvoreni, sa ljubavlju,ako vam je drugi nisu uništili.

&jubav bi trebalo da bude ista.+dnosno, ona ne bi trebalo da bude neista.

Ako niste znali, a mo"da i jeste, da re „&!UBA*“ potie od veoma ru"ne rei iz sanskrita 5od rei „&+B@“ što znai „po6lepa“.

1ato postoje ljudi koji vole nova), koji vole nekretnine, koji vole ovo, koji vole ono./ak i ako vole nekog muškar)a ili "enu, vole i6 iz iste po6lepe jer oni "ele da poseduju svešto je lepo.U pitanju je "elja za posedovanjem mo3i. 1ato 3ete esto videti kako se ljubavni)i sva7aju,oko besmisli)a i kako posle ka"u da i6 je sramota što se uopšte sva7aju oko takvi6

besmisleni6 sitni)a. ok sede u tišini, oni se pitaju= je l to mene zaposeo neki zao du6 (o togovori iz mene $o je takva glupost.

Ali ne radi se ovde o besmisli)i. 9adi se o tome ko ima mo3 i ko je tu dominantniji, iji 3e seglas više dati i uva"iti.&jubav ne opstaje u takvim okolnostima.

Borba za domina)ijom stalno traje.&jubav ne mo"e da )veta u tako mrgudnim uslovima./ovek se bori za svaku svoju ambi)iju.'ena se bori za muškar)a jer je uplašena, on je )eo dan van ku3e „(o zna, mo"da me vara s

nekom“

23


24/111

'ena je ljubomorna, sumnjiava= "eli da se uveri da još uvek mo"e da dr"i muškar)a podkontrolom.# tako... muškara) kod ku3e vodi bitku sa "enom napolju vodi bitku sa )elim svetom...Gde onda )vet ljubavi mo"e da pro)veta

&jubav mo"e da )veta samo onda kada nema ega, kada ne postoji te"nja za domina)ijom, kada je ovek skroman, kada ne pokušava da bude neko, ve3 je spreman da bude niko.$ada svest dolazi sama po sebi a to je najlepši, najiskreniji nain.

Ako s lako3om umete da volite, zaboravite svest. +na 3e sama do3i.Samo vi idite tim putem, jer svaki korak ispunjen ljubavlju, done3e odre7eni stepen svesti.+vakva vrsta ljubavi put je za uzdizanje u ljubavi.&jubav znai da vam postojanje postaje ugodno.$o se mo"e desiti na više naina= kroz ljubavnike, prijatelje ili mo"e biti direktan i trenutniose3aj 5 kroz sunevu svetlost, kroz zalaske sun)a.Samo iskustvo ljubavi 3e uiniti da postanete usredsre7eni.

$o je ve3 vekovima )ela 2ilozo2ija svi6 ljudi posve3eni6 ljubavi.&jubav je nji6ova nauka, usredsre7ivanje njen rezultat.

Postoje vrste ljudi. !edni imaju dominantniji razum i logiku, drugima je sr)e va"nije. (odlogiara i ra)ionaliste, sr)e nije razvijeno. 1akr"ljalo je.$o je ovekova nesre3a što pokušava da uradi nemogu3e što uporno pokušava da prisili sr)eda slu"i umu, a to nije mogu3e. $ako ovek i sebi i drugima samo stvara probleme i 6aos.

$o je dijalektika ljudskog uma. +n 2unk)ioniše kroz suprotnosti.1avole3ete muškar)a, ali 3ete ga zavoleti iz sasvim pogrešni6 razloga.1avole3ete muškar)a ili "enu zato što u sebi nosite sliku sasvim druge osobe.eak nosi sliku majke, a devoji)a sliku o)a. Svaki ljubavnik tra"i svoju majku, svog o)a 5konana analiza nas dovodi do toga da svi tra"e materi)u i stanje lepote i opuštenosti.*eita potraga za mokšomO +novna psi6ološka injeni)a je da je ovek ve3 upoznao najlepše, najmirnije stanje prero7enja. A ako se ipak nešto grandioznije ne desi u njegovom "ivotu, neki susret sa

bo"anskim, sa univerzumom, sa vaseljenom... on 3e ostati oajan 5 jer, nesvesno, svakitrenutak je sudnji.

+n se se3a da je "iveo ti6 devet mese)i, a imajte na umu da detetu u materi)i ti6 devet mese)i predstavljaju skoro itavu venost jer ono ne zna da broji i nema na ru)i sat.

Svaki trenutak je sam po sebi dovoljan. ete ne zna da 3e do3i i naredni trenutak, tako dasvaki slede3i predstavlja iznena7enje.# bez brige. Bez stresa zbog 6rane, ode3e, skloništa. +no "ivi sa lako3om, opušteno je iusredsre7eno. %e postoji ništa što bi ga u tome omelo. $amo nema ak nikoga ni da se javi.+vo iskustvo od J mese)i je period kada je ovek usredsre7en, neverovatno radostan, smiren,osamljen... drugog nema, ovek je svet, )elina.

%išta mu ne nedostaje, priroda sve sama obezbe7uje, tako da ne mora ni da se napre"e.

'ivot vam se, me7utim, suprotstavlja na potpuno drugaiji nain 5 antagonistiki, satakmiarskim du6om. Svaki ovek predstavlja neprijatelja, jer su svi na istoj pija)i.

6 8okša :na sanskritu oslobo7enje; je pojam koji u indijskim religijama znai oslobo7enje iz venog toka„ra7anja, umiranja i prepora7anja“ :samsara; i svekolike patnje i ogranienosti postojanja u svetu. $o je krajnji)ilj mudrosti u indijskoj 2ilozo2iji.

24


25/111

Svako vam je neprijatelj jer svi imaju iste "elje, iste ambi)ije./ovek te"i da u7e u sukob sa milionima drugi6 ljudi.1bog ovog unutrašnjeg antagonizma, sve kulture sveta 2ormirale su odre7eni sistem etike,

porodine 6ijerar6ije, 2ormalnosti i stalno ga prenose na de)u= „8oraš da poštuješ svog o)a“.1ašto sve kulture ovog sveta, tokom )ele istorije oveanstva, insistiraju na tome= „8oraš da

poštuješ o)a“.(ao da postoji sumnja da ako dete ostave na miru, ono ne3e poštovati svog o)a, to je jednostavna logika. U stvari, svako dete 3e ga mrzeti, kao što 3e i svaka devoji)a mrzetisvoju majku.

a bi se to sakrilo 5 jer bilo bi veoma teško "iveti u društvu u kome su ti sve rane otvorene,nisu sakrivene i gde svako ide unaokolo sa otvorenim ranama 5 mora da postoji odre7enaetika, moral, mora se "iveti odre7enim stilom "ivota kako bi se one pokrile i kako bi se

pokazalo potpuno suprotno 5 da volite svoju majku i da volite i poštujete svoga o)a. ubokounutra je potpuno suprotna situa)ija.

ruštvo vas je podelilo na dva dela. &a"noj linosti se ukazuje poverenje, jer je nju stvorilodruštvo. Pravoj linosti se poverenje ne ukazuje, jer ona potie od prirode, a priroda je izvankontrole svakog društva, kulture ili )iviliza)ije.

Svako dete mora da pro7e kroz trening la"i, mora da bude programirano, tako da bude slugaovog društva, da bude krotki rob.

Svako društvo lomi kimu svakom detetu, tako da ono izrasta u beskimenjaka. +no ne mo"eda podigne svoj glas i ne mo"e ništa da dovede u pitanje.

%jegov "ivot nije njegov.+no voli, ali ta ljubav je la"na.+d poetka mu se govori da voli majku „jer ona je tvoja majka“ 5 kao da biti majka znai

posedovati neki suštinski kvalitet ili da imate obavezu da je volite. Pri6va3eno je da majkumorate da volite.

Po meni, majka je ta koja treba da voli i da ni jednom detetu ne bi trebalo da se ka"e da voli bilo koga, osim ako se to prosto ne desi.

%emojte nikada nikome re3i da ljubav predstavlja du"nost. +na to nije.u"nost je zamena za ljubav.(ada ne mo"ete da volite, društvo vam obezbe7uje du"nosti.

+ne mo"da podse3aju na ljubav, ali ne nose u sebi ništa što joj je nalik, baš naprotiv, du"nost predstavlja samo jednu društvenu 2ormalnost.1ato vi i ne znate da su usredsre7ivanje i ljubav jedno isto.Usredsre7ivanje više odgovara intelektualnom tipu.

%ema nešto u šta treba da se veruje, ne postoji niko kome mora da se preda.Svaka ljubav se pretvori u tragediju zbog druge osobe.

%e radi se o tome da znate kako da "ivite.9adi se o tome da odba)ite sve ono la"no što nosite u sebi. +no što je la"no postoji spolja.(ada odba)ite sve što je la"no i kada ostanete potpuno nagi pred postojanjem, prava linost 3e

poeti da se razvija u vama.

+vo treba da uradi svako od vas da bi prava linost poela da raste, da )veta i da vas dovededo iskonskog znaenja i "ivotne istine.

25


26/111

%


27/111

(ako uopšte neko mo"e da pru"i ljubav kada je toliko ljubomoran, toliko posesivan'ene govore da vole svoje mu"eve a prave im pakao ? sata.

%a svaki nain spuštaju svog supruga. 8u" papuar predstavlja ru"an prizor. Problem je utome što "ena prvo od mu"a napravi papuara, a onda izgubi interesovanje za njega jer kome

papuar mo"e da bude zanimljiv.

Papuar postaje potpuno beskoristan, on nije dovoljno muškara).

8uškara) prvo pokušava od svoje "ene da napravi vlasništvo, a kada to uradi izgubiinteresovanje. $u postoji neka skrivena logika, interes se ogleda u tome da se neko posedujekada to postigne, muškara) tra"i drugu "enu da bi i od nje napravio svoje vlasništvo.

/uvajte se ovoga što vam name3e ego.$ada bivate povre7eni, jer osoba koju pokušavate da posedujete, te"i da se pobuni na ovaj ilina onaj nain, te"i da sabotira vaše trikove, vaše strategije, vaše taktike jer svako, ali bašsvako najviše od svega voli da bude slobodan.

/ak je i ljubav sekundarna u odnosu na slobodu, sloboda predstavlja najve3u vrednost.&jubav se mo"e "rtvovati za slobodu, ali ne i sloboda za ljubav.A mi to radimo ve3 vekovima, "rtvujemo slobodu zbog ljubavi.$ako nastaje antagonizam, dolazi do sukoba i koristimo svaku priliku da povredimo jednidruge.&jubav u svojoj najistijoj 2ormi predstavlja delenje radosti.+na ne tra"i ništa zauzvrat, niti bilo šta oekuje kako onda mo"ete da ostanete povre7eni$ako je ono što se dogodi dobro, a ako se ništa ne dogodi i to je dobro.$reba da u"ivate u tome da dajete, a ne da dobijate.$ada ovek mo"e da voli sa udaljenosti od 6iljade kilometara 2iziko prisustvo tada nije

potrebno.&jubav je du6ovni 2enomen, po"uda 2iziki, ego psi6ološki.8ora3ete da se upoznate sa osnovama ljubavi.8ora3ete da ponete od samog poetka, od nule, u suprotnom stalno 3ete biti povre7eni. #zapamtite... samo vi sebi mo"ete da pomognete, niko drugi za to nije odgovoran.

(ako bilo ko mo"e da vam pomogne %iko drugi ne mo"e da vam uništi ego.Ako ga se vrsto dr"ite, niko ne mo"e da ga uništi ako ste ulagali u njega, niko ne mo"e da gauništi.!a samo mogu da pokušam da vas razumem. 8o"da neko mo"e da vam poka"e put= Buda,

#sus, Ala6, (rišna... ali *# morate da krenete na taj put. *i morate da ga pre7ete. %iko nemo"e da vas vodi, dr"e3i vas za ruku.$o je ono što biste vi "eleli da se igrate igre zavisnosti.Ali, zapamtite da osoba koja je u toj igri zavisna, ona 3e se osvetiti.Uskoro 3e po"eleti da druga osoba bude zavisna od nje ili od njega.Ako je "ena zavisna od mu"a po pitanju nov)a, ona 3e pokušati da uini da on bude zavisanod nje zbog neega. Bilo ega.$o je me7usobni dogovor.+boje tako postaju obogaljeni, a zatim paralizovani ne mogu da postoje jedno bez drugog./ak i sama ideja da mu" mo"e da bude sre3an bez supruge, nju povre7uje. Pomisao da sedobro provodi i smeje sa drugarima u klubu, njoj nanosi bol.

%ju ne zanima njegova sre3a, ona zapravo ne mo"e da veruje u to= „(ako se uopšte usu7ujeda bude sre3an bez mene +n mora da zavisi od mene0“

27


28/111

8u"u isto tako nije prijatno kada se supruga smeje sa nekim, kada u"iva, kada je vesela. +n"eli da poseduje njenu )elokupnu radost, ona je njegovo vlasništvo.1avisna osoba 3e uiniti da i vi postanete zavisni.

Stra6 nikada ne predstavlja ljubav, niti se ljubav iega plaši.1bog ljubavi se ništa ne gubi.1ašto bi se ljubav pribojavala&jubav je samo ta koja pru"a. +na ne predstavlja nikakvu poslovnu transak)iju, tako da nemarei o gubitku pro2ita.&jubav u"iva u davanju, kao i )ve3e što u"iva u puštanju svog mirisa./ega )ve3e ima da se boji/ega vi imate da se bojite

1apamtite, stra6 i ljubav nikada ne idu jedno sa drugim, to je nemogu3e. %ikakva koegzisten)ija nije tu mogu3a.

Stra6 predstavlja suprotnost ljubavi.

&judi obino misle da mr"nja predstavlja suprotnost ljubavi.8r"nja predstavlja ljubav okrenutu naopake, naglavake, ona stoji tu gde stoji, ali nijesuprotna ljubavi.+soba koja mrzi jednostavno pokazuje da negde i dalje voli.&jubav je postala gorka, ali i dalje je tu.Stra6 predstavlja pravu suprotnost ljubavi. Stra6 znai da je energija ljubavi nestala, potpunoišezla.&jubav je dru"eljubiva, bez stra6a dose"e do drugi6 ljudi, potpuno je uverena da 3e biti

pri6va3ena 5 i uvek i jeste pri6va3ena.U stra6u se ovek zatvara u sebe, zatvara sva vrata, sve prozore, tako da ni sun)e, ni vetar, nikiša ne mogu da dopru do njega./ovek sebe "ivog zakopava.Stra6 predstavlja grobni)u 5 ljubav @9A8.U ljubavi, "ivot do"ivljava svoj vr6una).U stra6u, "ivot pada na nivo smrti.Stra6 smrdi a ljubav ima opojan miris.1ašto biste bili uplašeni

Plašite se svog ega, plašite se svoje po"ude, svoje po6lepe, svoje posesivnosti, svoje

ljubomore 5 ali nema šanse da se plašite svoje ljubavi.&jubav je bo"anstvena.&jubav je kao svetlost. (ada je svetlost tu, tama ne mo"e da opstane.(ada ima ljubavi, stra6 ne mo"e da opstane.&jubav mo"e od "ivota da nam napravi slavlje, ali samo ljubav to mo"e ne po"uda, niti ego,ne ni posesivnost, kao ni ljubomora, ni zavisnost.

&!UBA* %< B+

&jubav ne boli ali je bol sastavni deo ovekovog razvoja0

9azvoj je bolan jer ste tokom "ivota izbegli 6iljadu bolova.

28


29/111

#zbegavaju3i bol vi ne mo"ete da ga uništite, ve3 se on samo sakuplja.*i svaki put progutate bol i on ostaje u vašem sistemu.1ato je razvoj bolan kad ponete da se razvijate, tj. kad odluite da ponete da se razvijate,morate da se suoite sa svakim bolom koji ste potisnuli. %e mo"ete samo da ga zaobi7ete.*aspitavani ste na pogrešan nain.

%a"alost, do sada nije postojalo ni jedno društvo koje nije potiskivalo bol.Svako društvo zavisi od potiskivanja.ruštvo potiskuje dve stvari= jedna je bol a druga je zadovoljstvo. A zadovoljstvo potiskujutako7e zbog bola.ruštvo se vodi razmišljanjem da ako nikada nisi previše sre3an, onda ne3eš biti ni previšenesre3an.Ako nema neega što 3e uništiti ogromnu radost, onda ovek ne3e iskusiti duboku bol.a bi izbeglo bol, društvo izbegava i zadovoljstvo.a bi izbeglo smrt, izbegava i sam "ivot.#ma tu neke logike0+be stvari se razvijaju zajedno ako "elite "ivot ispunjen ekstazom, mora3ete da pri6vatite i

agoniju koja dolazi.Ako "elite da se popnete na @imalaje, mora3ete pre osvajanja vr6ova da osvojite i doline.

%ema nieg pogrešnog u dolinama, samo vi morate da promenite pristup.8o"ete da u"ivate i u vr6ovima ali i u dolinama.*r6 je lep ali i dolina je lepa.

Bol i zadovoljstvo su va"an deo "ivota.&judi se toliko plaše bola da ga potiskuju, izbegavaju svaku situa)iju koja donosi bol, stalnose sklanjaju od bola.# na kraju i6 lupi u glavu injeni)a da ako ovek zaista "eli da izbegne bol, onda 3e morati daizbegne i zadovoljstvo.

1ašto kalu7eri i razni drugi iskušeni)i izbegavaju zadovoljstva Plaše ga se.U stvari, oni jednostavno izbegavaju sve što mo"e da im prouzrokuje bol.+ni znaju da ako izbegavate zadovoljstvo, nije mogu3e osetiti jaku bol, jer ona dolazi samokao senka zadovoljstva.# tako, vi onda 6odate obinom ravni)om, nikada ne idete ka vr6u, niti padate u dolinu. Ali..onda ste vi "ivi mrtva), onda vi niste zaista "ivi.'ivot se nalazi izme7u ova dva pola. $a tenzija koja postoji izme7u bola i zadovoljstva inivas sposobnim da stvarate 2antastinu muziku, a muzika nastaje kao rezultat ove tenzije.Uništite polarnost i otupe3ete, posta3ete neaktivnim, nekako prašnjavi, ubu7ali.

%i u emu ne3ete videti smisao i nikada ne3ete upoznati velianstvenost.Propusti3ete "ivot.+naj ko "eli da zna šta je to "ivot i ko "eli da ga "ivi, mora da pri6vati i prigrli smrt.+ni dolaze zajedno, oni predstavljaju dva aspekta jednog te istog 2enomena.1ato je razvoj bolan.8orate :ali baš morate; da se suoite sa svakim bolom koji ste ikada izbegli. $+ B+8orate da se pozabavite svim onim manama koje ste nekako uspeli da zaobi7ete.Ali, što više ulazite u bol, ve3a postaje vaša mogu3nost i sposobnost da se prepustite u"ivanju.

1en uitelji za bol i zadovoljstvo upotrebljavaju rei= 6ladno3a i toplota.# kad i6 pitate kako da izbegnete i 6ladno3u i toplotu, oni vam spokojno odgovaraju= „Budite

toplota i budite 6ladno3a“.!ednostavno, nema šta.

29


30/111

&ako je re3i lako je napisati ali beskrajno teško ostvariti za nas obine ljude.

Bol je bol 5 jednostavno bolna injeni)a.Patnja, s druge strane predstavlja uvek i jedno odbijanje bola, predstavlja tvrdnju da "ivot netreba da bude bolan.

+na predstavlja odbijanje injeni)e, pori)anje "ivota i prirode stvari.Smrt je um kom se ne umire0A opet, ako ne postoji stra6 od smrti, ko 3e onda da umre

/ovek je jedinstveno bi3e po tome što zna da je smrtan i po sposobnosti da se smeje.$ako mo"e da nastane udo, on od smrti mo"e da napravi nešto novo, mo"e da umre smeju3ise000!edino ako umrete smeju3i se, ostavi3ete dokaz da ste "iveli smeju3i se0Smrt predstavlja konaan izraz vašeg "ivota 5 zakljuak, poslednju primedbu.Smrt, nain na koji umirete, pokaza3e kakvim ste "ivotom "iveli. :2izika smrtE;

8o"ete li da umrete smeju3i se0$ada biste pokazali da ste odrasla osoba.(ada biste umrli plau3i, )vile3i, vrsto se dr"e3i "ivota, bili biste dete.

%e biste bili odrasla, ve3 nezrela osoba.Ako umrete kao nezrela osoba, grevito se dr"e3i "ivota, to bi pokazalo da ste izbegavali smrt,i da ste isto tako, izbegavali "ivot, sa svim bolovima koje nosi.9azvijati se, znai suoavati se sa realnoš3u, susretati se sa injeni)ama,kakve god da su.

8oram da vam ponovim= B+& je B+& u njemu nema patnje. Patnja potie iz vaše "elje da bol nestane, iz toga što mislite da bol predstavlja nešto pogrešno.Posmatrajte, budite svedok i bi3ete iznena7eni. %pr. imate glavobolju bol je tu ali ne i patnja.Glavobolja je tu, bol je tu i to je jednostavna injeni)a. # nema tu emu da se sudi.

%e3ete to nazvati ni dobrim, ni lošim, ne3ete to nikako o)eniti to je samo injeni)a.

9u"a predstavlja injeni)u, baš kao i trn.an predstavlja injeni)u, baš kao i no3.Glava predstavlja injeni)u, baš kao i glavobolja.*aše je samo da to primetite.

Gautama BudaN je svoje uenike uio tome da kada imaju glavobolju, samo dva puta izgovore„glavobolja, glavobolja“.

Primetite, ali nemojte da pro)enjujete, nemojte da ka"ete= „1ašto 1ašto sam dobioglavobolju $o nije trebalo da mi se desi.“. +nog momenta kada ka"ete „$o nije trebalo“, visami uvodite patnju na s)enu.$ako vi sami stvarate patnju, a ne glavobolja. Patnja predstavlja vaše pori)anje injeni)e.+nog trenutka kada ka"ete „$o nije trebalo da se desi“, poinjete to da izbegavate, poinjeteda odvra3ate sebe od toga.*oleli biste da budete okupirani neim da biste mogli da zaboravite na to.Ukljuujete radio, $*, kompjuter, odlazite u klub, restoran... ili poinjete da itate knjigu.

%alazite sebi zabavu, odvlaite misli na drugu stranu.$ako ne postajete svedok bola, samo odvlaite pa"nju sami sebi.*aš sistem 3e apsorbovati bol.

7 Prim. autora8 #z "ivota Bude

30


31/111

(ada postanete svedok neega što vam se dešava iznutra, to ne mo"e da vam u7e u sistem.$akve stvari ulaze samo kada i6 izbegavate, kada be"ite od nji6.+ne ulaze u vaš sistem kada niste prisutni.(ako da vam uprostim ovo da biste to stvarno dobro i valjano razumeli

akle, samo kad ste odsutni :niste budni i svesni;, bol mo"e da postane deo vašeg bi3a, aliako ste prisutni, on ne3e mo3i da postane deo vašeg bi3a.# ako mo"ete da vodite rauna o svakom svom bolu, onda se oni ne3e nakupljati. #pak, poštovas niko nije naveo na pravi put, vi i dalje samo nakupljate i izbegavate.Plašite se da ga pri6vatite.1ato vam i razvoj postaje toliko bolan, a razlog toga je pogrešno uslovljavanje. U suprotnom,razvoj nije bolan, ve3 veoma prijatan.

-ta mislite, ima li bola kada se drve3e razvija i postaje ve3e0 %ema0/ak i kada se dete ra7a, ako majka to pri6vata, bola ne3e biti.

Ali, ve3ina majki odba)uje ro7enje jer se plaše. 8ajke postaju napete, pokušavaju da zadr"edete unutra, a to nije mogu3e.ete je spremno da do7e na svet, spremno je da napusti majku.Sazrelo je i materi)a više ne mo"e da ga zadr"i. Ako se još zadr"i u materi)i, umrli bi i majkai dete.8ajka se i dalje plaši. *e3ina majki se i danas plaši, pa tra"e razne vrste anestezijaepiduralno, )arski :ak i ako uopšte nije potreban; a sve zato što se plaše.+ne su ule da je poro7aj bolan, slušale su o poro7ajnim mukama, patnjama, bolu i plaše se. #zbog stra6a postaju napete i zatvorene.

1a druge "ene 5 a takvi6 još ima u primitivnim društvima A2rike, !u"ne Amerike i Azije 5ro7enje deteta je tako jednostavno, bola nema skoro uopšte.

!a sam bila iznena7ena nji6ovim pogledom na svet, svest i prirodu.'ene kazuju da tokom poro7aja prolaze pravu ekstazu, da ne prolaze agoniju nego naprotiv,do"ivljavaju ekstazu.(azuju da nijedan orgazam do"ivljen kroz seks ne donosi toliko zadovoljstvo, nije toliko jak,koliko orgazam koji "ena do"ivljava tokom poro7aja prirodnim putem.eo seksualni me6anizam "ene pulsira na nain na koji to ne mo"e tokom vo7enja ljubavi samuškar)em. !er dete dolazi iz "enine najve3e dubine.

%ijedan muškara) ne mo"e toliko duboko da penetrira u "enu.

Samo to pulsiranje potie iznutra. (osmiko pulsiranje. $o pulsiranje dolazi u talasima:nadolaze3i, jaki, sve br"i talasi;.Samo 3e ti talasi pomo3i detetu da iza7e, samo 3e oni pomo3i u otvaranju prolaza za dete.!ako pulsiranje 3e se odvijati i )elokupno "enino seksualno bi3e 3e biti preplavljenoneverovatnom radoš3u.

Ali, oveanstvu kao da se dogodio neki globalni kvar.U oveanstvu :od davnina do današnji6 dana; desilo se upravo suprotno "ena se ose3a kaoda prolazi kroz najve3u agoniju u svom "ivotu.A takvo poimanje situa)ije stvorio je U8. U pitanju je pogrešan odgoj, tj. vaspitanje. Mizikora7anje mo"e da se odvija na prirodan nain ako ga pri6vatite, a isto se to doga7alo i sa vašim

ro7enjem kao bi3a ispunjenog ljubavlju.

31


32/111

9azvoj znai da ste vi bi3e koje se ra7a svakog dana. Svakog dana i opet, i opet, i opet...9o7enje se ne završava onoga dana kada ste ro7eni ono samo toga dana poinje. $aj dan

predstavlja samo poetak.*i se niste rodili samo onog dana kada ste napustili toplinu i bezbednost materi)e, vi ste tada

poeli da se ra7ate, to je bio samo poetak.

/ovek se stalno ra7a dok god ne umre.:(akva privilegija0;9o7enje se ne desi samo u jednom trenutku. Pro)es ra7anja se nastavlja tokom EF, NF, JF.godina, dok god "ivite.$o je jedan (+%$#%UU8000#mate svakoga dana novu priliku.Svakog dana mo"ete da iskusite radost ra7anja novog dana, ra7anje novog )ve3a, novog liš3a,novi6 grana, uzdizanje do sve ve3i6 grani)a i dodirivanje novi6 visina. #3i 3ete sve više uvisinu, stiza3ete do vr6ova.# rast ne3e biti bolan.

Ali... opet jedno ali...Ali, rast je ipak bolan... :Sad sam kontradiktorna= sad je bolan, sad nije... (o 3e me razumeti,avaj0;9ast je bolan, a vi ste razlog tome.9azlog tome je pogrešno usmeravanje i pogrešno uslovljavanje koje ste prošli.Uili su vas da ne rastete, da ostanete statini, uili su vas da se grevito dr"ite onoga što vam

je poznato i onoga što znate.1ato i plaete kad vam ono poznato isklizne iz ruku.#graka se polomila, neko vam je uzeo )u)lu

1apamtite dobro samo jedna stvar 3e vam pomo3i, a to je svest. %išta drugo.9ast 3e biti bolan dok god ne pri6vatite "ivot sa svim njegovim usponima i padovima. 8orateda pri6vatite i leto i zimu.# toplotu i 6ladno3u.

8nogi istonjaki uitelji bi ovo nazvali istom medita)ijom.+slobodili ste se svega onoga što je staro, što su vam rekli i što je uinjeno.$ada mo"ete da vidite, ili još bolje reeno, tada 3ete progledati, a to je ro7enje neeg novog.#pak... :nije to tako jednostavno; mora3ete da pro7ete kroz neverovatne ose3aje bola, agonije.$o je zato što ste "iveli u odre7enom društvu, u odre7enoj kulturi 5 6induzimu, 6riš3anstvu,mu6amedanstvu, budizmu... u evropskom, arapskom, japanskom ili skandinavskom društvu.

Bili ste deo jedne kulture i zato je rast bolan. !er se svaka kultura trudi da vam uskrati taj rast,kultura "eli da ostanete detinjasti.+na ne dozvoljava psi6iki napredak kao što dozvoljava 2iziki.Psi6olozi su tokom # i tokom ## svetskog rata došli do neki6 zakljuaka i postali svesni jedneveoma udne injeni)e ovekova prosena mentalna starost ne prelazi uzrast od I4I>godina./ak i ovek koji ima EF4ak godina je na mentalnom uzrastu deaka od IF do I> godina.

%everovatno000-ta to znai0$o samo znai da je on sa IF godina prestao da raste telo je nastavilo ali ne i um. %ijednodruštvo ne odobrava um odrasle osobe.

1ašto0

32


33/111

!er odrastao um predstavlja opasnost za strukturu društva, jer 3e uvideti sve one gluposti kojese ine u ime kulture, društva, na)ije.

&ogino je, zar neSami pogledajte= zemlja je jedna, a ljudi su i dalje razdvojeni...

Svi problemi oveanstva bili bi rešeni kada bi sve na)ije nestale. +stali bi samo ljudi. %ije bitna ni rasa, ni pol, ni jezik... ništa. Samo ljudi.Problem u stvari :zvui paradoksalno; uopšte ne postoji. %jega zapravo i nema.+snovni problem me7u ljudima su stvorile grani)e me7u na)ijama.J

anas postoji veoma napredna te6nologija koja mo"e da pre6rani sve ljude na svetu, danasnema potrebe da glad postoji.Ali, to nije mogu3e, jer ove grani)e to ne dozvoljavaju.+drasla osoba :zrela i svesna; mogla bi da vidi koliko je sve to besmisleno odrasla osoba bi tomogla da prozre.+draslu osobu ne mo"ete da ba)ite u ropstvo.

„Prole3e, doba 6iljadu )vetova, jesen, doba "etve. &eto, doba osve"avaju3eg poletar)a, zima,vreme za sneg.Ako ne razmišljate o besmislenim stvarima, bilo koje doba je dobro doba.“IF

Proitajte još jednom= „Ako ne razmišljate o besmislenim stvarima...“9ast je bolan zato što razmišljate o gomilama besmisleni6 stvari. $rebalo je odavno da i6odba)ite.

%isu vas me7utim uili da odba)ujete stvari, naprotiv uili su vas da i6 sve uvate 5 i ono štoima smisla i ono što je besmisleno.$eško vam je zato što vuete gomilu repova za sobom.U normalnom sluaju :bez tog tereta koji nepotrebno vu)arate za sobom; rast bi tekao glatko,

baš kao što se i pupoljak lotosa ras)veta.

&!UBA*%# %


34/111

'ene le"e na le7ima, a te velike „muškarine“ le"e preko ne"ni6 "ena.+datle je i dobila naziv ta uvena poza „misionarska“. # danas ima isto ime.# ka"ite onda zar to nije dosadno0

#ndija je jedna jako stara zemlja i mesto ro7enja mnogi6 nauka a naroito S


35/111

&jubavi treba da se prepustite )elim bi3em.&jubav ne treba da bude projektovana od strane uma, ve3 da bude spontana.

*rlo je va"no da "ena mo"e da do"ivi više orgazama, zato što ne gubi energiju uopšte. 8orateda budete svesni da je ovo baš ovako.

8uškara) je sposoban samo za jedan orgazam i on gubi energiju i izgleda depresivno posleseksualnog pra"njenja. 1ato se samo okrene i zaspi, mrtav umoran./ak i sutra ujutru taj njegov izgled mamurnog depresiv)a mo"e da se primeti i što je stariji,

biva3e mu sve te"e.8orate svi da razumete ovu razliku izme7u polova.

'ena se nalazi na kraju koji prima 5 tako mora da bude, jer ona treba da postane majka prema planu prirode i univerzuma, njoj treba više energije.Ali, u stvari, "enin orgazam odvija se na sasvim drugaiji nain.8uškareva seksualnost je lokalna. (ao lokalna anestezija.$elo "ene je seksualno u )elini i ako njeno telo ne pone da podr6tava od u"itka, ako svaka

3elija njenog tela nije ukljuena, ona ne mo"e da do"ivi orgazmiku eksploziju radosti.

%eke stvari bi trebalo 6itno da se promene.Prvo= "ena ne bi trebala da je ispod muškar)a. $o je ru"no 5 muškara) ima jae telo a "ena jene"nija.'ena treba da bude na muškar)u, a ne on na njoj.rugo= muškara) mora da bude ti6, da ne bude aktivan, da ne bi do"iveo orgazam za dvaminuta.$elu je potrebno vreme da se zagreje, a ako je muškara) previše aktivan, nema vremena za to.*i se spajate, ali to nije spajanje lepote, spajanje ljubavi to je spoj samo iz potrebe. Ako stemuškara), dozvolite vašoj partnerki da se oslobodi svoji6 in6ibi)ija.+na ne treba da se ponaša kao dama, ve3 kao prava "ena.„amu“ je stvorio muškara) a "enu je stvorilo postojanje.*i :muškar)i; treba da završite ljubavnu igru svojim orgazmom, a ne da zaponete njime.

%iko ne treba da bude "rtva bilo kakvi6 glupi6 ideologija, koje su stvorile udan ose3ajkrivi)e i ona vam ne dozvoljava da se opustite i da se igrate.#ako vi mo"da vodite ljubav, vi znate da inite „gre6“ i da vam „pakao“ ne gine. (akvaglupost000*aše religije ne pri6vataju ljubav kao prirodno iskustvo puno igre.+ne osu7uju ljubav.

%eke od religija postavljaju uslov da nikada ne3ete spoznati istinu dok ne napustite "enu.A to uslovljavanje se odigrava toliko dugo da je „skoro“ postalo istina. #ako je to potpuna la".*i ste svi "rtve tradi)ije, mentaliteta i svakako ste zavisni.(ad vam "ena ka"e da ste dosadni, onda je to sigurno tako.$rebalo bi da se zainteresujete i da ne zauzimate odbrambeni stav. $rebalo bi da pitate "enu=„(ako da postanem zanimljiviji“ $o bi bio pravi potez.evojke nisu stalne supruge i nijedan zakon vas ne spreava da odete drugoj koja jezanimljivija.8ada, vi ne s6vatate da su u poetku svi zanimljivi i da nakon nekoliko zajedniki6 dana, svisokovi presuše.&judi ponu da tra"e neku drugu "enu, nekog drugog muškar)a jer svi oni izgledaju mnogo

privlanije od stari6 partnera.#stu stvar 3ete ponoviti u svakom "ivotu.

35


36/111

$o ste ve3 radili a niste s6vatili šta le"i u osnovi toga.'iveti sa muškar)em samo nedelju dana dovodi do problema kako ga se otarasiti.# muškara) razmišlja isto kako da se otarasi "ene.+boje grešite, jer mislite kako su druge "ene i drugi muškar)i interesantniji.:$o je ista ona pria koja govori kako je trava zelenija u komšijskom dvorištu.;

9azdvojenost dovodi do stvaranja tog 2enomena.Svaka "ena mo"e da vam izgleda mnogo interesantnija od vaše supruge jer vaša vas samognjavi i davi.Ali vi ne znate da se svaka, ali baš S*A(A "ena vodi istom 2ilozo2ijom.an ili sedam dana su zanimljive, a kada vas se doepaju, poinje prava stvar 5 poinju dadave.#sto va"i i za muškar)e.(ada upozna "enu na pla"i, u parku, pored reke, pretvara se da je, ni manje ni više, nego kaoAleksandar *eliki. @oda kao lav. Ali za par dana isti se taj „*eliki“ pretvori u pa)ova.(ao u kakvoj lošoj baj)i0

%iko ne govori o tome zašto se sve to baš tako dešava, zašto toliko mnogo ljudi postaje

oajno.+vo sadašnje društvo nikada ne3e biti sre3no, dok god ne dozvolimo ljudima da se kre3u, a neda se zaglavljuju u braku, da se ne upetljavaju u sopstvena obe3anja.

Slobodno dolazite u kontakt sa ljudima i onog trenutka kada osetite da ste ispitali topogra2iju"ene u potpunosti i kada "ena zna da je iskusila sve ono što mo"e u muškar)u, tada je vremeda ka"ete prijateljsko zbogom jedno drugom.

%ema potrebe da se sva7ate, tuete, 6vatate jedno drugo za gušu.

Svet koji je u potpunosti oslobo7en bilo kakvi6 ugovora izme7u "ene i muškar)a bi3eneverovatno lep, pun ljubavi, ne3e biti dosadan ve3 naprotiv, vrlo zanimljiv.8i smo, me7utim, stvorili institu)ije a "iveti u institu)iji baš i nije neko lepo iskustvo.Brak, vaš brak, predstavlja institu)iju.Ako sagledate )elu situa)iju :ako uzmete u obzir )elu sliku; vide3ete da "ivot u institu)iji u

braku, zajedni)i, društvu 5 i ne donosi baš radost, poe3ete da eksperimentišete.

/ini mi se da sada, prvi put u istoriji oveanstva, imamo mla7u genera)iju. %e mislim da u prošlosti nije bilo mladi6 ljudi, ali nije bilo „mla7e genera)ije“. /ak isedmogodišnje dete bi poelo da se bavi oevim poslom, da

Documents

Ariana Stamatovic Monolog o Ljubavi