Celokupna umetnost i vaspitanje ima za cilj da upotpuni nedostatke prirode

PAGE 2

FILOZOFSKI FAKULTET Istorija pedagogije

NOVI SAD

katedra za pedagogiju

ARISTOTEL O VASPITANJU

- Seminarski rad -

Student

Milesa Milinkovi mentor

Br.indexa 465/03 Mr Jovana MilutinoviNovi Sad, april 2005.SADRAJ:

Nekoliko rei o...---------------------------------------------------------------------------------------str.3

Aristotel o vaspitanju----------------------------------------------------------------------------------str.5

Jo poneto o...-----------------------------------------------------------------------------------------str.8

Literatura----------------------------------------------------------------------------------------------str.10NEKOLIKO REI O...

Aristotel.

Asocijacija : filozofija.

Ovde bi mogao biti kraj ovog seminarskog rada.

Kada ne bi postojali stvarni pojmovi, ivotno i pedagoki bitni a koji ne bi mogli da se poveu sa Aristotelom, nastavak prie ne bi postojao. Ne samo na ovom papiru, ve u zbiljnosti.Aristotel je, meutim, u svojih 62 godine bivstvovanja na Zemlji ( 384-322 pr.n.e.) kao filozof, stvorio vie od 400 dela, brojne triktate i izreke. Kao jedan od univerzalnih mislilaca vekovima biva misaoni putokaz zapadnoj civilizaciji. ovek brilijantnog uma i opsenog znanja. Uenik Platonov, Aleksandra Makedonskog uitelj-vaspita.

U shvatanjima temeljnog smisla njegove filozofije postojale su tekoe i izvitoperenja, ali je neizbeno njegova filozofija otvorila mnogim naukama i pitanjima put ka ostvarenju.U okviru tih nauka je i pedagogija.U jednom segmentu svoje (praktine) filozofije, Aristotel se dotie i nama bitnog pojma, pojave vaspitanja. Naime, celinu ljudske delatnosti, Aristotel deli na tri osnovna oblika. Spoznajnu, praktiku i poietiku. U te tri sfere, znanje se javlja kao znanje radi znanja ( spoznajni oblik); znanje radi delanja (praktiki oblik); znanje radi tvorenja ( poietiki oblik).

Svrhu ljudskog delanja Aristotel odreuje kao blaenstvo. Blaenstvo nije naslada ili uivanje, ona je najvie dobro, delatnost prema vrlini. Pojam vrline, Aristotel postavlja saglasno helenskom principu mere. Vrlina je steena sklonost ovjeka da bira djelanje saglasno razumu.( Nikomahova etika, 1106 b- 1107 a). Kao srednja mera izmeu suvie i premalo, ona nije mediokritetsko zagovaranje osrednjosti, ve ono najbolje u delanju to ovek moe ostvariti.

Praktika filozofija ima za predmete delanje pojedinanog oveka, delanje u domainstvu i delanje u polisu. Stoga, praktiku filozofiju deli na etiku, politiku i ekonomiju.

Promiljajui politiku kao aspekt praktine filozofije, Aristotel je shvata kao opte delanje slobodnog graanstva u slobodnom polisu kao umski ureenoj zajednici delatnog ivota ljudi. Pod umski ureenom zajednicom misli usklaenost kombinacija postojeih oblika vladavine (aristokratija, demokratija i bazileja).

Aristokratija je, za njega vladavina najboljih i najsposobnijih. Najbolji i najsposobniji se kreiraju racionalnim vaspitanjem za etiko-politika naela uzorne drave. Vaspitanje je najvanije sredstvo za odranje celog drutvenog poretka jer se vaspitanjem graani ue pokoravanju vlastima ali i upravljanju.

Aristotel je promiljao o vaspitanju-nedvosmisleno.

Aristotel.

Asocijacija za filozofiju?

Ne moemo vie to samo tako rei...

Postoji puno toga to je Aristotel rekao i to se o njegovim izreenostima moe rei a to vie ne spada samo u domen filozofije.

Dakle...ARISTOTEL O VASPITANJU

Celokupna umetnost i vaspitanje ima za cilj da upotpuni nedostatke prirode.Aristotel raspravlja o vaspitanju u okviru svojih razmatranja o idealnoj dravi i idealnom dravnom ureenju u svom delu Politika.

Smatrajui da se svaka dravna zajednica sastoji nuno od onih najsposobnijih koji vladaju i onih koji se pokoravaju, Aristotel kae da vaspitanje zavisi od toga da li e se ljudi smenjivati u tim ulogama ili e jedni doivotno da vladaju a drugi doivotno biti pokoreni. Otuda nastaje i potreba u izvesnom smislu za razliitim vaspitanjem.Dalje, Aristotel se pita da li brigu o deci, odnosno o vaspitanje treba da preuzme drava ili pojedinci, da bi knjigu osmu Politike zapoeo po njemu, neosporivom konstatacijom, da je briga o vaspitanju omladine pre svega dunost zakonodavca. Opravdanje za takvu misao nalazi u injenici da svako dravno ureenje zahteva posebno vaspitanje.

Obzirom da svaka vetina i svaka sposobnost zahteva posebno vaspitanje i da svaki posao iziskuje prethodne navike, to vaspitanje treba da bude briga, ne pojedinca ve drave. Zajedniki zadaci moraju se zajedniki izvravati, kae Aristotel, u prvoj glavi osme knjige.Briga o deci, zapravo, po Aristotelu poinje i pre njihovog roenja a o tome raspravlja u petnaestoj glavi knjige sedme. Brinui o braku buduih roditelja, u smislu odreivanja najpogodnijih suprunika, razlike u godinama kako meu njima samima tako i izmeu njih i njihove jo neroene dece, naina na koji e se budua majka ponaati u toku trudnoe, drava zapravo brine o svojim buduim graanima. U vezi s tim, Aristotel preporuuje da ene raaju u osamnaestoj a da mukarci imaju oko trideset sedam godina, da majke budu duhom mirnije a telom da ne budu nepokretne. Preporuuje i da se nijedno krljavo dete ne odgaja i da broj dece bude ogranien.

Konkretno o vaspitanju dece govori sledee:Do sedme godine potrebno ih je vaspitavati u krugu porodice. Obzirom da svaka drava potrebuje intelektualno, fiziki i moralno snane linosti odnosno graane, Aristotel predlae da se na njihovu telesnu snagu utie najpre izborom hrane koja im se daje. U okviru toga govori da je deci neophodno davati hranu koja sadri to vie mleka a zatim i skree panju na specifinu deju fiziku konstituciju koju karakterie nemogunost pravljenja svih pokreta. U cilju stvaranja zdravih izdrljivih buduih ratnika, predlae kontinuirano i relativnoi rano ali pre svega postepeno navikavanje na hladnou. Dakle, u okviru porodinog vaspitanja, predlae da se ne pribegava nikakvom uenju ni teranju na teke poslove, sve do pete godine. Naprotiv, treba ih raznim sredstvima podsticati na igru jer igra podrazumeva dosta kretanja. Osim toga, igre treba da budu podraavajue u smislu da podraavaju poslove kojima e se deca kasnije baviti.

Uloga pedagoga ili pajdonina, kako ih Aristotel naziva je u tome da odluuju o tome kakve e prie i bajke deca da sluaju, kako e deca da provode svoje vreme, da brinu o tome da deca to manje provode sa robovima i slino. U okviru telesnog vaspitanje je i stav da decu treba pustiti da plau i viu jer je to korisno za raenje a i za telo je neka vrsta vebanja.Aristotel preporuuje da se deca uvaju od rei i prizora nedostojnih slobodnih ljudi. Omladini treba zabraniti da govori ili slua o sramnim stvarima jer u suprotnom to iziskuje kaznu. Smatra prirodnim zabranjivanje i gledanja nepristojnih slika i predstava ali i satirskih igara i komedija. Znai, vaspitanje treba da prui zatitu od tete koja dolazi od svih raznih stvari.

Kada navre pet godina, preporuuje se da deca u toku sledee dve godine prisustvuju onim predmetima koje e i sami imati kasnije da ue.

Kao zadatak drave, vaspitanje iziskuje i zakone kojim e biti regulisano. To se odnosi na to da vaspitanje treba da bude zajedniko za sve i da se moraju regulisati sutina i metod vaspitanja. U okviru knjige osme izlae svoj predlog mogue sutine i metoda vaspitanja ali se pre svega pita: ...da li vie treba uticati na inteligenciju ili na karakter i da li primat dati onim sadrajima koji su korisni za ivot ili onim koji vode ka vrlini ili nekim sadrajima koji vode jo uzvienijim stvarima.

Meutim, za Aristotela, nisu sve korisne stvari neophodne za uenje jer su neki poslovi poniavajui i nisu za slobodne graane jer nisu preduslov za primenu vrline i za delanje u saglasnosti sa vrlinom.

Aristotel se bavi i ljudskom motivacijom u kontekstu da postoje razlike zbog ega neko neto ui ili radi. Zbog sebe, zbog prijatelja ili zbog vrline s jedne strane ili zbog nekih drugih razloga s druge strane. U odnosu na ove dve vrste motiva, kolebaju se, kae Aristotel i kolski predmeti.

Kroz sve njegove izreenosti o svrsi i metodu i tehnikama vaspitanje provlai se nit utilitarizma odnosno korisnosti. Aristotel posmatra svrhu uenja omladine nekim predmeta upravo sa aspekta korisnosti. Da li je i zato neto korisno uiti mlade ljude? Pa tako razmatra korisnost etiri glavna predmeta koja su tada izuavali mladi. Gramatka, u okviru koje je i itanje i pisanje, gimnastika, muzika i crtanje.

Korist gimnastike je u tome to ini ljude hrabrima i formira telo. Meutim postoje i odreeni metodi primenjivanja gimnastike. Naime, sve do puberteta treba primenjivati lake vebe, izbegavati prinudni reim ishrane i prinudne napore jer sve to utie na tok razvoja. Stav je, Aristotelov da ne treba istovremeno naprezati i duh i telo jer su ciljevi ta dva napora suprotni.

Gramatika i crtanje imaju viestruku primenu. Gramatika je korisna za bankarske poslove, za voenje domainstva, za nauku i slino.

Vetina crtanja je preduslov za to bolju procenu umetnikih dela. Ta vetina izotrava smisao za lepotu tela i omoguava izbegavanje prevara prilikom kupovine i prodaje stvari.Muzika je za Aristotela bila predmet dueg promiljanja i njenu korist i moguu tetu je sagledavao sa vie aspekata: Da li muzika treba da bude predmet obrazovanja, igra ili zabava? Kako je video ulogu muzike i svrhu njenu?Korist muzike nije u samoj koristi ve u tome to je lepa i dostojna slobodna oveka. Kao sredstvo za razvijanje vrline, moe da obrazuje odreene osobine karaktera navikavajui ljude na pravu i istu radost. Uz muziku, ljudi treba da se ue pravilnom rasuivanju, uivanju u lepim postupcima i plemenitim karakterima. Ritam i pesma izraavaju i podraavaju nae raznovrsne emocije, ljutnju, blagost, razboritost, junatvo... i sluajui takvu muziku i nae duevno raspoloenje se menja. Aristotel vidi snagu muzike u tome to izraavajui raznolikost emocija, muzika daje sobom jednu etiku sliku, etike osobine i to je njena svrsishodnost.

Dalje, da bi mogli suditi o muzici, potrebno je da znamo da izvodimo muziku. Aristotel kae: Jer nemogue je, ili je bar vrlo teko, da neko postane sudija u neem ime se sam nije bavio. ( knjiga osma, glava esta ). Zahvaljujui uenju muzike u mladosti, mladii e biti u stanju da ocene lepotu i da u njoj uivaju s razumevanjem.

Nadmetanje u muzici, za Aristotela je nepotrebno i nekorisno a uz to smatra da u muziko obrazovanje ne treba uvoditi frule ni bilo koje druge muzike instrumente jer treba stvoriti dobre sluaoce a to se ne odnosi samo na sluanje muzike nastave. Postavlja se pred Aristotela i dilema da li u obrazovanje treba da uu svi ritmovi i sve melodije i da li prednost dati samo lepim ritmovima ili lepim melodijama.

Neki filozofi su, navodi Aristotel podelili melodije na etike odnosno na one koje podstiu na rad i na one koje bude strasti. I jednim i drugim odgovara drugaija i njoj svojstvena priroda harmonije. U muziko obrazovanje, po njegovom miljenju, treba uneti sve vrste harmonije ali ne na isti nain. Za obrazovanje treba uzimati one koje su u najveoj meri etike, a za sluanje kada drugi sviraju one koji ulivaju energiju i one koje izazivaju oduevljenje.

Aristotel iznosi i svoj zakljuak, vezano za svrhu muzike u obrazovanju gde kae: Mi smatramo da bavljenje muzikom donosi ne jednu ve viestruke koristi. To su u prvom redu, obrazovanje i preiavanje oseanja, na treem mestu muzika slui za razonodu, za oputanje i odmor od naprezanja.Na kraju, treba pomenuti da Aristotel promilja i o odmoru i slobodnom vremenu kao o poetku svega. Igru treba primenjivati kao prekid rada jer ona postoji radi odmora a sve to u pogodnom trenutku.

Dakle,

Aristotel je isticao da se cilj vaspitanja sastoji u razvijanju svih svojstava due: razumne i voljne (ivotne). Kao to je svakoj materiji u osnovi mogunost razvijanja, tako priroda i u oveku daje samo zaetke njegovih sposobnosti. ovek je od prirode dobio mogunost razvoja to se ostvaruje vaspitanjem. Priroda je tesno povezala tri strane due, i ovek u vaspitanju mora ii za prirodom, povezujui fiziko, moralno i umno vaspitanje. Aristotel je smatrao vaspitanje sredstvom za uvrivanje dravnog ureenja: "Nikakvu korist nee doneti ni najkorisniji zakoni ako graani ne budu naviknuti na dravno ureenje, ako ne budu vaspitavani u njegovom duhu."

I JO PONETO O...Trebalo bi naglasiti da se pedagoka razmatranja antikih mislilaca u koje se pored Aristotela ubrajaju i Platon i Sokrat karakteriu upravo time da: uglavnom bivaju deo njihovih filozofskih koncepcija

deo su idealizovanog prikazivanja dravnog ureenja i praktine vaspitne delatnosti koja je postojala u vreme ovih filozofa

budui da su bili pripadnici robovlasnike klase, oni su promiljali o vaspitanju samo dece robovlasnika

iz svega gore navedenog sledi i da njihove koncepcije vaspitanja pokazuju njihovu povezanost sa interesima vladajue klase.

Isto tako, naglaavam da pored niza uslovno reeno negativnih odlika vaspitnih koncepcija antikih mislilaca, vrednost ovih promiljanja je trajna i neprocenljiva za pedagoku praksu.

Zakljuak:ivimo u doba velikih tehnikih otkria i pronalazaka.

Put u svemir. Internet. Komunikacija sa drugom stranom Zemljine kugle. Informacije. Materijalno bogatstvo. Duhovno bogatstvo.Demokratija. Sloboda. Nobelove nagrade.

Generacija mojih roditelja kae da smo pametniji od njihove generacije a da se ova dananja deca raaju sa fakultetom. Njihovo razmiljanje nije neosnovano.

Jo je Aristotel govorio o znaaju vaspitanja i obrazovanja. Ukazao na neke znaajne aspekte istog i dao svoje predloge. Govorio je o vaspitavanju mladih podanika jednog polisa a znaaj je daleko vei nego za jedan polis. Znaaj je dalakosean. Razvitak civilizacije zavisi od vaspitanja i obrazovanja. Prenoenje znanja s jedne generacije na drugu i usvajanje znanja iznad tog. Uvek vie.

U Aristotelovo vreme deaci, deca robovlasnika su uili gramatiku, muziku, gimnastiku, crtanje.

Danas i devojice ue...

U Aristotelovo vreme deaci deca robovlasnika su uili gramatiku, muziku, gimnastiku, crtanje.

Danas se ui mnogo vie od toga.

U Aristotelovo vreme deaci, deca robovlasnika su uili gramatiku, muziku, gimnastiku, crtanje.

Danas postoji ideja jednakosti i demokratije, po kojoj pravo na obrazovanje imaju svi, bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost, materijalno stanje i sl.

injenica je da je sistem dananjeg vaspitanja i obrazovanja organizovaniji.

Metode i tehnike naprednije.

Ali kao to ovek nikada ne treba da zaboravi svoje porodine korene, pretke, jer u njemu samom su geni predaka, tako i mi, (neskromno se ve uvrtavam u pedagoge), pedagozi moramo se vraati istoriji pedagoke prakse da bi smo umeli stvarati bolju pedagoku praksu.

U toj istoriji, Aristotel je dao svoj veliki doprinos.Na kraju, ne mogu a da se ne zapitam, da li je filozofija tek puka ljubav prema mudrosti i da li je pedagogija ipak jedna velika mudrost i umee a ne tek nauka o vaspitanju i obrazovanju?

LITERATURA

1. Aristotel, Politika,BIGZ,Beograd, 1975. god2. Milo N. uri, predgovor Aristotelove Politike BIGZ,Beograd, 1975. god3. Milenko A. Perovi, Istorija filozofije, Odsek za filozofiju Filozofskog fakulteta, Novi Sad 2003/2004, str.117

4. Prema: Gudjons, H., Pedagogija temeljna znanja , Educa, Zagreb,1994, str. 150.

Paraf. Milenko A. Perovi, Istorija filozofije, Odsek za filozofiju Filozofskog fakulteta, Novi Sad 2003/2004, str.117

Paraf. Milenko A. Perovi, Istorija filozofije, Odsek za filozofiju Filozofskog fakulteta, Novi Sad 2003/2004str. 117

Milo N. uri, predgovor Aristotelove Politike BIGZ,Beograd, 1975. god, str. 21, 22

Aristotel, Politika,BIGZ,Beograd, 1975. god ; knjiga VII, glava 15, 1337a

Prema: Gudjons, H., Pedagogija temeljna znanja , Educa, Zagreb,1994, str. 150.