Zakon o Srednjem Obrazovanju i Vaspitanju 2013

8/17/2019 Zakon o Srednjem Obrazovanju i Vaspitanju 2013

http://slidepdf.com/reader/full/zakon-o-srednjem-obrazovanju-i-vaspitanju-2013 1/37

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу акона о средњем образовању и васпитању

!роглашава се акон о средњем образовању и васпитању, који је донела Народна скупштина

Републике Србије на седни"и !етог ванредног заседања у 2#1$. години, 2%. јуна 2#1$. године.

!Р број &'

У (еограду, 2%. јуна 2#1$. године

!редседник Републике,

Томислав Николић, с.р.

акон о средњем образовању и васпитању

акон је објав)ен у *Слу+беном гласнику РС*, бр. %%2#1$ од 2%.&.2#1$. године, ступио је на

снагу $.'.2#1$, а примењује се почев од школске 2#1$2#1-. године.

. У/0Н 0Р(

!редмет акона

3лан 1.

0вим законом уре4ује се средње образовање и васпитање, као део јединственог системаобразовања и васпитања, и то5 обав)ање делатности средњег образовања и васпитања,

употреба језика, програми и испити, права, обавезе и одговорности ученика, евиден"ија и

јавне исправе, штрајк запослени6, као и друга питања од значаја за средње образовање и

васпитање.

7ермини изра+ени у овом закону у граматичком мушком роду подразумевају природни

мушки и +енски род ли"а на које се односе.

8и)еви и општи ис6оди средњег образовања и васпитања

3лан 2.

Средње образовање и васпитање остварује с9 у складу са "и)евима који су де:инисани

законом којим се уре4ују основе система образовања и васпитања ;у да)ем тексту5 акон< и

овим законом, а нарочито5

= развој к)учни6 компетен"ија неоп6одни6 за да)е образовање и активну улогу гра4анина за

+ивот у савременом друштву>

= развој стручни6 компетен"ија неоп6одни6 за успешно запош)авање>

= оспособ)авање за самостално доношење одлука о избору занимања и да)ег образовања>

= свест о ва+ности здрав)а и безбедности, ук)учују?и и безбедност и здрав)е на раду>





У стручној школи могу да се стичу спе"ијалистичко и мајсторско образовање у трајању од

годину дана до две године, и други обли"и стручног образовања5 образовање за рад у трајању

од две године, стручно оспособ)авање и обука до годину дана.

У уметничкој школи се стиче опште и уметничко образовање и васпитање у

четворогодишњем трајању за обав)ање послова одговарају?ег занимања и за наставак

образовања у високошколским установама.

@ешовита школа обезбе4ује образовање и васпитање које се стиче у гимназији и стручној

школи, односно у гимназији и уметничкој школи.

У школи за образовање одрасли6 остварују се посебни програми за образовање одрасли6 у

двогодишњем и трогодишњем трајању, програми стручног оспособ)авања, спе"ијалистичког,

односно мајсторског образовања, програми обуке и други програми за образовање одрасли6.

У школи за ученике са сметњама у развоју остварује се образовање и васпитање за

одговарају?а занимања ученика који ову школу по6а4ају на основу миш)ења интерресорне

комисије за про"ену додатне образовне, здравствене и со"ијалне подршке ученику узсагласност родите)а.

У школи могу да се спроводе програми обука.

Aкола са домом обезбе4ује смештај и ис6рану ученика у складу са законом којим се уре4ује

ученички стандард.

Уникатна школа је школа која једина у Републи"и Србији остварује одре4ени програм

образовања и васпитања.

Aкола од посебног интереса за Републику Србију јесте школа која остварује програм

образовања и васпитања који је од посебног интереса за Републику Србију, односно која је од

посебног културног, просветног или историјског значаја за Републику Србију.

/лада одре4ује уникатне школе и школе од посебног интереса за Републику Србију.

Употреба језика

3лан %.

0бразовно=васпитни рад остварује се на српском језику.

а припаднике на"ионалне мањине образовно=васпитни рад остварује се и на језику и писму

на"ионалне мањине, односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то

определи најмање 1% ученика.

Aкола мо+е да остварује образовно=васпитни рад на језику и писму на"ионалне мањине,

односно двојезично и за мање од 1% ученика уписани6 у први разред, уз сагласност

министарства надле+ног за послове образовања ;у да)ем тексту5 @инистарство<, у складу са

законом. Сагласност за остваривање школског програма на јези"има на"ионални6 мањина за

мање од 1% ученика @инистарствB даје по прибав)еном миш)ењу одговарају?ег

на"ионалног савета на"ионалне мањине у складу са законом којим се уре4ује надле+ностна"ионални6 савета на"ионални6 мањина. Уколико на"ионални савет на"ионалне мањине не

достави миш)ење у року од 1% дана од дана пријема за6тева, сматра се да је миш)ење дато.



Cада се образовно=васпитни рад остварује на језику и писму на"ионалне мањине, школа је у

обавези да за ученика организује наставу српског језика.

Cада се образовно=васпитни рад остварује на српском језику, за ученика припадника

на"ионалне мањине организује се настава језика на"ионалне мањине са елементима

на"ионалне културе.

0бразовно=васпитни рад мо+е да се изводи на страном језику, односно двојезично, уз

сагласност @инистарства.

Cада се образовно=васпитни рад остварује на страном језику, ученику се организује настава

српског језика.

(ли+е услове за остваривање програма образовно=васпитног рада на страном језику, односно

двојезично прописује министар надле+ан за послове образовања ;у да)ем тексту5 министар<.

0бразовно=васпитни рад за ученике који користе знаковни језик, односно посебно писмо или

друга те6ничка решења остварује се у складу са аконом.

. !Р0DРE@F СРGD 0(РE0/EGE F /EС!F7EGE

1. Наставни планови и програми

3лан &.

Наставни план и програм доноси се у складу са утвр4еним прин"ипима, "и)евима и

стандардима постигну?а, односно стандардима квали:ика"ије.

Наставни планови и програми доносе се у складу са аконом и овим законом.

Наставни план и програм садр+и и модуле, где модул представ)а скуп теоријски6 и

практични6 програмски6 садр+аја и облика рада :унк"ионално и тематски повезани6 у

оквиру једног или више предмета.

Наставни програм верске наставе

3лан '.

Наставни програм верске наставе, на усаглашени предлог тради"ионални6 "ркава и верски6заједни"а, по прибав)еном миш)ењу органа надле+ног за послове односа са "рквама и

верским заједни"ама, доноси министар.

Cомисија за верску наставу

3лан H.

0рганизовање и остваривање верске наставе прати Cомисија за верску наставу у школи ;у

да)ем тексту5 Cомисија<.

Cомисију образује /лада на време од шест година.



У Cомисију се именују по један представник тради"ионални6 "ркава и верски6 заједни"а,

три представника органа надле+ног за послове односа са "рквама и верским заједни"ама и

три представника @инистарства.

3лан Cомисије мо+е бити разрешен пре истека мандата, и то5 на лични за6тев, на предлог

предлагача и ако не испуњава своју ду+ност као члан Cомисије, односно својим поступ"има

повреди углед ду+ности коју обав)а.

У случају разрешења члана Cомисије пре истека мандата, /лада постав)а новог члана по

прибав)еном предлогу представника чији је члан разрешен.

!редседника и заменика председника Cомисије бирају чланови Cомисије на првој седни"и,

ве?ином гласова од укупног броја чланова Cомисије.

Cомисија обав)а послове који се, нарочито, односе на5

1< усаглашавање предлога програма верске наставе>

2< уIбенике и друга наставна средства, у складу са законом којим се уре4ују питања везана за

уIбенике и друга наставна средства>

$< давање миш)ења о листама наставника верске наставе>

-< друга питања везана за пра?ење организовања и остваривања програма верске наставе.

Начин рада и друга питања од значаја за рад Cомисије, уре4ују се пословником о раду

Cомисије.

2. Развојни план школе

3лан J.

Aкола доноси развојни план у складу са аконом и овим законом.

На основу извештаја о самовредновању у "елини, извештаја о остварености стандарда

постигну?а и други6 индикатора квалитета рада, школа доноси развојни план.

Развојни план школе садр+и5

1< приоритете у остваривању образовно=васпитног рада>

2< план и носио"е активности>

$< критеријуме и мерила за самовредновање планирани6 активности>

-< мере унапре4ивања образовно=васпитног рада на основу анализе резултата ученика на

матурском и завршном испиту>

%< мере за унапре4ивање доступности одговарају?и6 облика подршке и разумни6

прилаго4авања и квалитета образовања и васпитања за ученике којима је потребна додатнаподршка>



&< план рада са талентованим и надареним учени"има>

'< програм заштите од наси)а, злостав)ања и занемаривања, као и пове?ања сарадње ме4у

учени"има и родите)има, запосленима и учени"има и запосленима>

H< мере превен"ије осипања броја ученика>

J< друге мере усмерене на достизање "и)ева образовања и васпитања које превазилазе

садр+ај поједини6 наставни6 предмета>

1#< план припреме за испите којима се завршава одре4ени ниво и врста образовања

;матурски, завршни испити и др.<>

11< план стручног усавршавања наставника, директора, стручни6 сарадника и други6

запослени6 у школи>

12< план напредовања и сти"ања звања наставника, стручни6 сарадника и васпитача>

1$< план ук)учивања родите)а, односно старате)а у рад школе>

1-< план сарадње са другим школама, привредним друштвима и другим органима и

организа"ијама од значаја за рад школе>

1%< друга питања од значаја за развој школе.

$. Aколски програм

3лан 1#.

Aкола остварује школски програм.

Aколским програмом бли+е се одре4ује начин на који школа образује и васпитава ученике

ради сти"ања знања, вештина и ставова неоп6одни6 за да)е образовање и запош)авање,

успостав)а организа"иону структуру засновану на тимском раду и одговорности сваког

запосленог за остваривање утвр4ени6 "и)ева, као и повезивање са репрезентативним

синдикатима и удру+ењима послодава"а и преузимање свог дела одговорности за развој

друштвене средине.

Aколски програм обу6вата све садр+аје, про"есе и активности усмерене на остваривањеприн"ипа, "и)ева и стандарда постигну?а, и задово)ење општи6 и спе"и:ични6 образовни6

интереса и потреба ученика, родите)а, односно старате)а и локалне самоуправе, а у складу

са оптималним могу?ностима школе.

Aколски програм се доноси на основу наставног плана и програма, односно програма

одре4ени6 облика стручног образовања, а узимају?и у обзир развојни план школе, у складу са

аконом и овим законом.

Aкола, у складу са аконом, доноси школски програм, по правилу, на четири године и

објав)ује га најкасније два месе"а пре почетка школске године у којој ?е почети његова

примена.

!оједини делови школског програма иновирају се и надогра4ују у току његовог остваривања.



Aколски програм омогу?ава оријента"ију ученика и родите)а, односно старате)а у избору

школе, пра?ење квалитета образовно=васпитног про"еса и његови6 резултата, као и про"ену

индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.

Aколски програм представ)а основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира,

програмира и реализује свој рад.

Садр+ина школског програма

3лан 11.

Aколски програм садр+и5

1< "и)еве школског програма>

2< назив, врсту и трајање сви6 програма образовања и васпитања које школа остварује и језик

на коме се остварује програм>

$< обавезне и изборне предмете и модуле по образовним про:илима и разредима>

-< начин остваривања прин"ипа, "и)ева и ис6ода образовања и стандарда постигну?а, начин

и поступак остваривања прописани6 наставни6 планова и програма, програма други6 облика

стручног образовања и врсте активности у образовно=васпитном раду>

%< програм допунске, додатне и припремне наставе>

&< програме и активности којима се развијају способности за решавање проблема,

комуника"ија, тимски рад, самоини"ијатива и подсти"ање предузетничког ду6а>

'< :акултативне наставне предмете, њи6ове програмске садр+аје и активности којима се

остварују>

H< начине остваривања и прилаго4авања програма музичког и балетског образовања и

васпитања, образовања одрасли6, ученика са посебним способностима и двојезичног

образовања>

J< програм културни6 активности школе>

1#< програм слободни6 активности>

11< програм каријерног во4ења и саветовања>

12< програм заштите +ивотне средине>

1$< програме заштите од наси)а, злостав)ања и занемаривања и програме превен"ије други6

облика ризичног понашања>

1-< програм школског спорта>

1%< програм сарадње са локалном самоуправом>

1&< програм сарадње са породи"ом>



1'< програм излета и екскурзија>

1H< програм безбедности и здрав)а на раду>

1J< друге програме од значаја за школу.

Fндивидуални образовни планови сви6 ученика који се образују по индивидуалномобразовном плану чине прилог школског програма.

одатна подршка у образовању и васпитању

3лан 12.

а ученика и одраслог коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, спе"и:ични6 тешко?а у

учењу, со"ијалне ускра?ености и други6 разлога потребна додатна подршка у образовању и

васпитању, школа обезбе4ује отклањање :изички6 и комуника"ијски6 препрека и зависно од

потреба, доноси и индивидуални образовни план, у складу са аконом.

8и) додатне подршке у образовању и васпитању јесте постизање оптималног ук)учивања

ученика и одрасли6 у редован образовно=васпитни рад, осамоста)ивање у вршњачком

колективу и његово напредовање у образовању и припрема за свет рада.

а остваривање додатне подршке у образовању и васпитању, директор, наставник, стручни

сарадник, васпитач, педагошки и андрагошки асистент и родите), односно старате), мо+е да

добије посебну стручну помо? у погледу спрово4ења инклузивног образовања и васпитања.

Ради остваривања додатне подршке у образовању и васпитању, школа остварује сарадњу са

органима локалне самоуправе, као и другим организа"ијама, установама и институ"ијама на

локалном и ширем нивоу.

!осебну стручну помо? из става $. овог члана могу да пру+ају ли"а компетентна у области

инклузивног образовања и васпитања и школе које су својим активностима постале примери

добре праксе у спрово4ењу инклузивног образовања и васпитања.

Kисте ли"а и школа из става %. овог члана, утвр4ује министар.

(ли+е услове за утвр4ивање листа из става &. овог члана, прописује министар.

Kисте из става &. овог члана објав)ују се на званичној интернет страни @инистарства.

!рограм културни6 активности школе

3лан 1$.

Cултурна активност школе обу6вата активности које се остварују на основу програма

културни6 активности школе и обу6вата5 прославе дана школе, почетка и завршетка школске

године, прославе школски6 и др+авни6 празника, приредбе, представе, изло+бе, кон"ерте,

спортска такмичења, научно=истра+ивачке активности, и друге активности које доприносе

проширењу ути"аја школе на васпитање ученика и културни развој школског окру+ења, као

и заједничке културне активности са институ"ијама и организа"ијама у локалној самоуправи ради обога?ивања културног +ивота и остваривања образовно=васпитне улоге школе.



!рограм слободни6 активности

3лан 1-.

Ради јачања образовно=васпитне делатности школе, подсти"ања индивидуални6 склоности и

интересовања, правилног кориш?ења слободног времена, као и ради бога?ења друштвеног

+ивота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријате)ства, школа је ду+нада реализује слободне активности, које се, по правилу, спроводе кроз рад у сек"ијама.

!рограм каријерног во4ења и саветовања ученика

3лан 1%.

Aкола омогу?ава :ормирање зреле и одговорне личности, способне да доноси добро

промиш)ене и одговорне одлуке о властитој про:есионалној буду?ности и да и6 спроводи у

дело.

Aкола :ормира стручни тим за каријерно во4ење и саветовање у чијем саставу су стручнисарадни"и и наставни"и. 7им у сарадњи са наставни"има реализује пра?ење индивидуални6

склоности ученика. Саветодавни рад обав)а се током школовања, и школа, по потреби,

сара4ује са надле+ним установама које се баве каријерним во4ењем и саветовањем.

Aкола пома+е учени"има и родите)има у истра+ивању могу?ности за да)е учење и

запош)авање, односно иденти:иковање, избор и кориш?ење бројни6 ин:орма"ија о

про:есијама, каријери, да)ем учењу и образовању и објективно разликовање и :ормирање

сопственог става о томе. У том "и)у школа прати развој ученика и ин:ормише и6 о

занимањима, образовним про:илима, условима студирања и потребама на тр+ишту рада.

!рограм заштите +ивотне средине

3лан 1&.

!рограм заштите +ивотне средине обу6вата активности усмерене на јачање и развој свести о

значају здраве +ивотне средине, одр+ивог развоја и очувању и унапре4ењу природни6

ресурса.

Aкола доприноси заштити +ивотне средине остваривањем програма заштите +ивотне

средине, заједничким истра+ивањем и ак"ијама локалне самоуправе и школе, као и на други

начин, у складу са законом.

!рограм заштите од наси)а, злостав)ања и занемаривања и програми превен"ије други6

облика ризичног понашања

3лан 1'.

!рограм заштите од наси)а, злостав)ања и занемаривања и програми превен"ије други6

облика ризичног понашања, као што су, нарочито, употреба алко6ола, дувана, пси6оактивни6

супстан"и, малолетничка делинквен"ија, саставни су део школског програма и остварују се у

складу са аконом.



!рограми из става 1. овог члана остварују се кроз различите наставне и слободне активности

са учени"има, запосленима, родите)има, односно старате)има, у сарадњи са једини"ом

локалне самоуправе, у складу са утвр4еним потребама.

У остваривање програма из става 1. овог члана ук)учују се и :изичка и правна ли"а са

територије једини"е локалне самоуправе, установе у области културе и спорта, вршњачки

посредни"и, као и ли"а обучена за превен"ију и интервен"ију у случају наси)а,злостав)ања и занемаривања и други6 облика ризичног понашања.

Kисту ли"а обучени6 за превен"ију и интервен"ију у случају наси)а, злостав)ања и

занемаривања и други6 облика ризичног понашања и листу школа које су својим

активностима постале примери добре праксе у спрово4ењу програма из става 1. овог члана,

утвр4ује министар.

(ли+е услове за утвр4ивање листа из става -. овог члана, прописује министар.

Kисте из става -. овог члана објав)ују се на званичној интернет страни @инистарства.

!рограм школског спорта

3лан 1H.

Ради развоја и практиковања здрави6 +ивотни6 стилова, свести о ва+ности сопственог

здрав)а и безбедности, потребе неговања и развоја :изички6 способности, школа у оквиру

школског програма, поред наставе реализује и програм школског спорта.

Aколским спортом су обу6ва?ени сви учени"и кроз оде)ењска такмичења и припреме за

такмичења. Aкола обав)а припреме и такмичења у складу са школским програмом.

Aкола мо+е да сара4ује и са локалним спортским организа"ијама.

У току школске године школа мо+е да организује неде)у школског спорта.

!рограм сарадње са локалном самоуправом

3лан 1J.

Сарадња са локалном самоуправом, која ук)учује и сарадњу са кан"еларијама за младе у

једини"ама локалне самоуправе, остварује се на основу програма који чини део школскогпрограма и део развојног плана школе.

Aкола прати, ук)учује се у дешавања у локалној самоуправи, и заједно са њеним

представни"има планира садр+ај и начин сарадње, нарочито о питањима од који6 зависи

развој школе.

!рограм сарадње са породи"ом

3лан 2#.

Aкола подстиче и негује партнерски однос са родите)има, односно старате)има ученика,заснован на прин"ипима ме4усобног разумевања, поштовања и поверења.



!рограмом сарадње са породи"ом школа де:инише области, садр+ај и облике сарадње са

родите)има, односно старате)има ученика, који обу6ватају дета)но ин:ормисање и

саветовање родите)а, ук)учивање родите)а у активности школе, консултовање у доношењу

одлука око безбедносни6, наставни6, ваннаставни6, организа"иони6 и :инансијски6 питања

и то ради унапре4ивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбе4ивања

свеобу6ватности и трајности образовно=васпитни6 ути"аја.

Ради пра?ења успешности програма, школа мо+е да на крају сваког полугодишта организује

анкетирање родите)а у погледу њи6овог задово)ства програмом и у погледу њи6ови6

сугестија за наредно полугодиште. Eнкетирање се обав)а анонимно како би било објективно.

@иш)ење родите)а, односно старате)а, добијено као резултат анкетирања, узима се у обзир

у поступку вредновања квалитета рада школе.

!рограм излета и екскурзија

3лан 21.

Aкола планира изво4ење излета и екскурзија, на начин и под условима утвр4еним наставним

планом и програмом.

!рограм излета и екскурзија саставни је део школског програма и годишњег плана рада

школе.

!риликом изво4ења излета и екскурзије нарочито се мора водити рачуна о свим видовима

заштите и безбедности ученика.

!рограм безбедности и здрав)а на раду

3лан 22.

!рограм безбедности и здрав)а на раду обу6вата заједничке активности школе, родите)а и

локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спрово4ење и унапре4ивање безбедности и

здрав)а на раду.

Ученичке организа"ије у школи

3лан 2$.

Aкола мо+е да има своје ученичке организа"ије, а мо+е да се повезује и са организа"ијама

ван школе ;8рвени крст, организа"ија горана, планинара, изви4ача и слично<, у складу са

законом.

У свакој школи се организује ученички парламент, у складу са аконом.

Ученички парламент предла+е свој програм рада, у складу са аконом.

Начин рада ученичког парламента одре4ује се актом школе.

Ученички парламенти школа могу да се удру+е у заједни"у ученички6 парламената.



Ученички парламент, уз сагласност школског одбора, мо+е основати ученички клуб. !лан

рада ученичког клуба доноси школски одбор, на предлог ученичког парламента, као саставни

део школског програма. Начин рада ученичког клуба одре4ује се актом школе.

-. @одел "ентар

3лан 2-.

@одел "ентар је школа која унутар школског програма остварује и друге програме и

активности усмерене на унапре4ивање образовно=васпитног рада, пове?ање квалитета и

доступности образовања и васпитања.

Уколико школа остварује програме и активности образовања којима се унапре4ује образовно=

васпитни рад за одрасле, модел "ентар образује "ентар за континуирано образовање

одрасли6, као посебну организа"иону једини"у.

(ли+е услове на основу који6 школа стиче статус модел "ентра и друга питања од значаја за

рад модел "ентра прописује министар.

. 0С7/EРF/EG 0(РE0/EGE F /EС!F7EGE

0бразовно=васпитни рад

3лан 2%.

0бразовно=васпитни рад обу6вата наставне и ваннаставне активности школе којима се

остварује школски програм и пости+у прописани "и)еви, ис6оди и стандарди постигну?а, у

складу са аконом и овим законом.

0бли"и образовно=васпитног рада

3лан 2&.

0бавезни обли"и образовно=васпитног рада за редовног ученика су5 настава = теоријска,

практична и ве+бе, додатнL, допунска настава и пракса када су одре4ени наставним планом и

програмом, припремна настава и друштвено=корисни рад ако се у току школске године ука+е

потреба за њим.

0бавезни обли"и образовно=васпитног рада за ванредног ученика могу бити5 настава,припремни и консултативно=инструктивни рад.

Fзборни обли"и образовно=васпитног рада су верска настава и гра4анско васпитање и други

предмети одре4ени наставним планом и програмом.

Mакултативни обли"и образовно=васпитног рада су5 настава језика на"ионалне мањине са

елементима на"ионалне културе, другог, односно тре?ег страног језика и предмета потребни6

за да)е школовање, стручно оспособ)авање или развој ученика и ваннаставни обли"и = 6ор,

оркестар, позориште, екскурзија, културно=уметничке, те6ничке, проналазачке, 6уманитарне,

спортско=рекреативне и друге активности.

Mакултативни обли"и образовно=васпитног рада обавезни су за ученике који се за њи6

определе.



Настава на да)ину

3лан 2'.

0бразовно=васпитни рад мо+е да се остварује и као настава на да)ину.

Настава на да)ину мо+е да се организује за редовног ученика који није у могу?ности дапо6а4а наставу и друге облике образовно=васпитног рада због5 болести, инвалидитета, као и

немогу?ности путовања до школе због +ивота у уда)еним срединама.

Настава на да)ину остварује се на за6тев родите)а, односно старате)а, за сваку школску

годину.

0 настави на да)ину школа одлучује на основу располо+иви6 средстава потребни6 за овај

вид образовања и васпитања.

Aкола води евиден"ију о образовању и васпитању ученика који остварују наставу на да)ину.

(ли+е услове за остваривање наставе на да)ину, начин осигурања квалитета и вредновања,

као и друга питања везана за остваривање наставе на да)ину прописује министар.

(рој и трајање часова

3лан 2H.

У гимназији ученик мо+е да има до $1 час обавезне и изборне наставе неде)но, у стручној и

уметничкој школи до $$ часа, осим у школи која остварује програме балетског образовања,

где ученик мо+е да има до -1 час.

Cада ученик школе из става 1. овог члана припадник на"ионалне мањине стиче образовање

на језику на"ионалне мањине, односно двојезично или на српском језику, има два часа

наставе неде)но више.

Ученик мо+е да има до четири часа :акултативне наставе неде)но.

3ас теоријске наставе и ве+би траје -% минута, а практичне наставе &# минута.

Настава мо+е да буде организована у блоковима.

У школи за ученике са сметњама у развоју наставним планом и програмом мо+е се

прописати кра?е трајање часа.

(рој ученика у оде)ењу

3лан 2J.

Настава се изводи у оде)ењу до $# ученика, у групи, односно појединачно, у складу са

школским програмом.

У једном оде)ењу могу да буду највише два ученика са сметњама у развоју.



(рој ученика утвр4ен у ставу 1. овог члана умањује се за два по ученику који средње

образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана, односно за

три по ученику који средње образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног

образовног плана са прилаго4еним стандардима.

У оде)ењу, односно васпитној групи ученика у школама за ученике са сметњама у развоју

мо+е бити од шест до 12 ученика, а за практичну наставу до шест ученика.

!рактична настава и про:есионална пракса

3лан $#.

!рактичну наставу и про:есионалну праксу школа мо+е да остварује у сарадњи са

привредним друштвом, установом, другом организа"ијом или другим правним ли"ем.

Начин спрово4ења практичне наставе из става 1. овог члана и друга питања везана за

остваривање практичне наставе уре4ује министар.

а ученика са сметњама у развоју обезбе4ује се адапта"ија радног места у односу на његове

могу?ности и врсту инвалидитета у оквиру практичне наставе.

/реме, начин и услови за остваривање практичне наставе и про:есионалне праксе утвр4ују

се уговором.

руги обли"и непосредног образовно=васпитног рада

3лан $1.

одатну наставу школа остварује за ученика који пости+е изузетне резултате или показује

интересовање за продуб)ивање знања из одре4еног предмета.

опунску наставу школа остварује са учени"има који имају тешко?е у савладавању програма

из поједини6 предмета или са учени"има који +еле да унапреде постигну?а у одре4еној

наставној области.

Ученик је обавезан да остварује допунску наставу ако се про"ени да је то потребно.

!рипремну наставу школа остварује за редовног ученика који се упу?ује на полагање

разредног испита, и за ванредног ученика.

!рипремна настава остварује се и за ученика који је упу?ен на полагање поправног испита, у

обиму од најмање 1#N од укупног годишњег броја часова из предмета на који је упу?ен на

поправни испит.

Aкола је ду+на да организује припрему сви6 ученика за полагање матурски6 и завршни6

испита у обиму од најмање %N од укупног годишњег броја часова из предмета из који6 се

пола+е матурски, односно завршни испит.

а ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, који су ук)учени у редован систем

образовања и васпитања, остварује се додатна подршка у складу са индивидуалнимобразовним планом.



Ученичка задруга

3лан $2.

У школи мо+е да се оснује ученичка задруга с "и)ем подсти"ања развијања позитивног

односа ученика према раду и про:есионалне оријента"ије, повезивања наставе са светом

рада, развијања свести о одговорности за преузете обавезе, као и развоја позитивног односапрема тимском раду.

Рад ученичке задруге уре4ује се статутом школе и правилима за рад задруге, у складу са

законом.

Aкола мо+е пру+ати услуге и продавати производе настале као резултат рада у ученичкој

задрузи, као и школски прибор и опрему.

Средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада

ученичке задруге, екскурзије, ис6рану ученика, награде члановима задруге и унапре4ивање

образовно=васпитног рада у школи и у друге свр6е, у складу са актима којима се уре4ује радученичке задруге.

O. У3НF8F

1. Упис ученика и одрасли6

!раво на упис

3лан $$.

У школу мо+е да се упише ли"е које је завршило основно образовање и васпитање.

Kи"е које је завршило у иностранству основно образовање и васпитање или један од

последња два разреда основног образовања, односно које је завршило у Републи"и Србији

страну школу или један од последња два разреда основног образовања, мо+е да се упише у

школу ако му се призна страна школска исправа.

У први разред школе која остварује програме музичког и балетског образовања и васпитања

мо+е да се упише ли"е које је завршило основно музичко, односно балетско образовање и

васпитање, а ли"е које није завршило основно музичко, односно балетско образовање и

васпитање, ако прет6одно поло+и испит на нивоу програма тог образовања.

Kи"е које по6а4а основно образовање и васпитање, а није га завршило, а завршило је основно

музичко или балетско образовање и васпитање, мо+е да се упише у школу која остварује

програме музичког и балетског образовања и васпитања ради по6а4ања наставе из

уметнички6 и стручни6 предмета.

Након завршеног средњег образовања и васпитања у школу мо+е да се упише ли"е ради

преквали:ика"ије, доквали:ика"ије, спе"ијалистичког или мајсторског образовања.

Наставним планом и програмом утвр4ују се услови за сти"ање спе"ијалистичког и

мајсторског образовања.

Упис у школу за образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју



3лан $-.

У школу за образовање ученика са сметњама у развоју мо+е да се упише ли"е на основу

миш)ења интерресорне комисије и уз сагласност родите)а, односно старате)а.

0длучивање о броју ученика за упис

3лан $%.

Aкола, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно једини"а локалне

самоуправе, до $1. де"ембра, предла+е @инистарству, преко школски6 управа, број ученика

за упис.

!ри одре4ивању броја ученика школа у сарадњи са представни"има организа"ије надле+не

за послове запош)авања води рачуна о потребама привреде и могу?ностима да)ег

школовања буду?и6 ученика.

а школе на територији аутономне покрајине, надле+ни орган аутономне покрајине утвр4ујеброј ученика за упис у школу и достав)а га @инистарству на сагласност.

У поступку утвр4ивања броја ученика за упис у школу у којој се настава изводи на језику

на"ионалне мањине, на"ионални савет на"ионалне мањине даје миш)ење. Уколико

на"ионални савет на"ионалне мањине не достави миш)ење у року од 1% дана од пријема

за6тева, сматра се да је миш)ење дато.

@инистарство доноси одлуку о броју ученика за упис у школе из става 1. овог члана до $1.

марта.

Cонкурс за упис у школу чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно

једини"а локалне самоуправе

3лан $&.

Упис ученика у први разред школе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина,

односно једини"а локалне самоуправе, врши се на основу конкурса.

@инистарство расписује заједнички конкурс за све школе из става 1. овог члана до 1. маја.

Cонкурс садр+и и обавештење о језику на којем се остварује образовно=васпитни рад, као иин:орма"ије о прилаго4еним условима за образовање ученика са сметњама у развоју.

У поступку уписа ученика у школу, основне школе достав)ају @инистарству следе?е

податке5 име и презиме ученика, име једног родите)а, односно старате)а ученика, основна

школа у којој је ученик завршио осми разред и управни округ коме та школа припада, о"ене

ученика из шестог, седмог и осмог разрада ;просек о"ена, појединачне о"ене и број бодова за

сваки од наведени6 разреда<, освојене награде на такмичењима ;збирно и појединачно по

сваком такмичењу<, број бодова на завршном испиту ;збирно и појединачно по испиту<,

укупан број освојени6 бодова током школовања, податак да ли је ученик добитник /укове

дипломе, исказане +е)е ученика ;за први и, евентуално, други круг< = укупан број, списак и

редослед +е)а, уписани про:ил ;уписан у првом и другом кругу, редни број +е)е, ши:ра иназив про:ила<.



Учени"и могу извршити увид у "ентралну базу података путем званичног сајта

@инистарства, уносом своје иденти:ика"ионе ши:ре.

Увид у податке за ученике поједине школе мо+е се извршити само у тој школи, у посебној

просторији у коју је приступ дозво)ен само учени"има, њи6овим родите)има, односно

старате)има и ли"има овлаш?еним за спрово4ење и организа"ију испита.

Aкола у току године врши упис кандидата ради сти"ања спе"ијалистичког, односно

мајсторског образовања, стручне оспособ)ености, преквали:ика"ије, доквали:ика"ије и

обуке, уз сагласност @инистарства, а у школи у којој се настава изводи на језику на"ионалне

мањине прет6одно се прибав)а миш)ење на"ионалног савета на"ионалне мањине. Уколико

на"ионални савет на"ионалне мањине не достави миш)ење у року од 1% дана од пријема

за6тева, сматра се да је миш)ење дато.

Cонкурс за смештај ученика у школу са домом, односно у дом ученика, расписује се у складу

са законом којим се уре4ује ученички стандард.

Упис одрасли6

3лан $'.

Упис одрасли6 врши се у складу са аконом, овим законом и законом којим се уре4ује

образовање одрасли6.

Редослед кандидата за упис у школу и пријемни испит

3лан $H.

Редослед кандидата за упис у школу утвр4ује се на основу успе6а у прет6одном школовању

које ук)учује и успе6 ученика на завршном испиту.

Cандидати који се уписују у уметничку школу ;музичка, балетска и уметничка школа ликовне

области<, односно на образовни про:ил у области уметности, школу или оде)ење за ученике

са посебним способностима ;:илолошка гимназија, математичка гимназија, гимназија за

спортисте и гимназија за ученике са посебним способностима за :изику<, школу у којој се

део наставе остварује на страном језику и школу за талентоване ученике, пола+у пријемни

испит за проверу посебни6 склоности и способности.

Cандидат за упис у школу из става 2. овог члана има право да пола+е пријемни испит на језику на којем је завршио основно образовање и васпитање.

!раво на рангирање ради уписа у школу из става 2. овог члана стиче кандидат који је

поло+ио пријемни испит.

Редослед кандидата за упис у школу из става 2. овог члана утвр4ује се на основу успе6а на

пријемном испиту и успе6а у прет6одном школовању.

Cандидат који је завршио основно образовање и васпитање или последњL два разреда

основног образовања и васпитања у иностранству или који је у Републи"и Србији завршио

страну школу или последња два разреда основног образовања и васпитања у страној школи,уписује се преко броја одре4еног за упис ученика.



Уколико кандидат из става &. овог члана конкурише за упис у школу из става 2. овог члана,

пола+е пријемни испит.

@ерила и поступак за утвр4ивање редоследа кандидата за упис у школу, вредновање учеш?а

ученика осмог разреда на такмичењима и врсте такмичења чија се места вреднују, садр+ину,

време, место и начин полагања пријемног испита и друга питања везана за упис у школу,

уре4ује министар.

Fзбор страног језика

3лан $J.

Ученик у школи настав)а са изучавањем страни6 језика које је учио у основном образовању

и васпитању, уколико су наставним планом и програмом предви4ена два страна језика, или

бира један од њи6 уколико је предви4ен један страни језик, осим ако је наставним планом и

програмом предви4ено обавезно учење одре4еног страног језика.

Eко школа не мо+е да организује наставу ти6 језика због недово)ног броја пријав)ени6ученика ;мање од 1% на нивоу разреда<, у школи се организује настава страног језика за који

постоје услови.

2. Својство ученика

Редован и ванредан ученик

3лан -#.

Редован ученик првог разреда школе је ли"е које је уписано у први разред ради сти"ања

средњег образовања и васпитања или образовања за рад и мла4е је од 1' година, а ванредан

ученик првог разреда школе је ли"е уписано у први разред средњег образовања и васпитања

или образовања за рад и старије је од 1' година.

Fзузетно од става 1. овог члана, ли"е из осет)иви6 друштвени6 група и са изузетним

способностима мла4е од 1' година мо+е да стиче средње образовање и васпитање или

образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогу?ност редовног по6а4ања

наставе, уз сагласност министра.

Наставним планом и програмом за музичко, односно балетско образовање и васпитање и за

образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју мо+е се утврдити друга староснаграни"а за упис у школу.

Сти"ање својства ученика

3лан -1.

Својство редовног, односно ванредног ученика стиче се уписом у школу сваке школске

године, под условима утвр4еним аконом и овим законом.

Редован и ванредан ученик из става 1. овог члана имају право да се упишу у одговарају?и

разред најкасније до $1. августа, осим ако је започет поступак по за6теву за заштиту праваученика, када се врши упис по окончању поступка.



Fзузетно, редован ученик средњег образовања и васпитања који није поло+ио поправни

испит мо+е да заврши започети разред у истој школи наредне школске године, у својству

ванредног ученика, поновним полагањем неполо+еног испита, уз обавезу пла?ања накнаде

стварни6 трошкова које утврди школа. Cада заврши разред, ванредан ученик има право да се

у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.

Упоредно школовање и својство ученика

3лан -2.

Ученик има својство редовног ученика у једној школи, осим ако се упоредо школује у школи

која остварује програме музичког и балетског образовања и васпитања.

Редован ученик мо+е упоредо да савладава школски програм, односно део школског

програма за други образовни про:ил, као ванредан ученик, уз обавезу пла?ања накнаде

стварни6 трошкова.

Fсписивање из школе и поновно уписивање у школу

3лан -$.

Редован ученик који се исписао из школе у току школске године мо+е да се упише у другу

школу у року од седам дана од дана уручења исписни"е.

Ученик из става 1. овог члана, који се не упише у школу у прописаном року, има право да

наредне школске године изврши поновни упис у исту школу и у исти разред.

!релазак ученика у другу школу, односно на други образовни про:ил

3лан --.

Ученик мо+е да пре4е у другу школу, односно на други образовни про:ил, ради завршавања

започетог школовања, осим у школу, односно образовни про:ил за чији упис је прописана

обавеза полагања пријемног испита.

$. !рава и обавезе ученика

!о6ва)ивање и награ4ивање ученика

3лан -%.

Ученик који се истиче у учењу и другим аспектима школског рада по6ва)ује се или

награ4ује.

0пштим актом школе одре4ују се услови и начин доде)ивања по6вала и награда, као и за

избор ученика генера"ије.

3лан -&.

Cао посебан облик признања у току школовања ученику се доде)ује диплома или награда заизузетан општи успе6, односно за изузетан успе6 из поједини6 наставни6 области или

предмета и изузетна постигну?а у било којој области рада школе.



/рсте диплома, односно награда, услове и начин њи6овог доде)ивања утвр4ује министар.

0бавезе ученика

3лан -'.

Редован ученик је ду+ан да по6а4а наставу и извршава друге обавезе утвр4ене аконом, овимзаконом и општим актима школе.

/анредан ученик пола+е испите из сви6 предмета утвр4ени6 школским програмом, осим из

предмета :изичко васпитање = ако је старији од 2# година, и извршава друге обавезе утвр4ене

аконом, овим законом и општим актима школе.

/ладање ванредног ученика не о"ењује се.

Ученик који је смештен у дом у саставу школе одговара за повреду обавезе, односно забране

прописане аконом и законом којим се уре4ује ученички стандард.

O. 08GF/EG F FС!F7F

1. 0"ењивање ученика

3лан -H.

0"ењивањем у школи обезбе4ује се стално пра?ење остваривања прописани6 "и)ева, ис6ода

и стандарда постигну?а ученика у току савладавања школског програма.

Ученик коме је потребна додатна подршка у образовању о"ењује се у односу на остваривање

"и)ева и стандарда постигну?а у току савладавања индивидуалног образовног плана или у

односу на прилаго4ене стандарде постигну?а.

Успе6 ученика и о"ена

3лан -J.

Успе6 ученика о"ењује се из предмета и владања.

0"ена је јавна и саопштава се ученику са образло+ењем.

У току школске године о"ењивање је описно и бројчано и врши се на основу пра?ења

напредовања ученика у савла4ивању школског програма, а на основу посебни6 стандарда

постигну?а најмање три пута у току полугодишта.

Fзузетно, уколико је неде)ни :онд наставног предмета један час, ученик се о"ењује најмање

два пута у полугодишту.

(ројчана о"ена успе6а ученика у учењу је5 одличан ;%<, врло добар ;-<, добар ;$<, дово)ан ;2<

и недово)ан ;1<. 0"ена недово)ан ;1< је непрелазна.

Успе6 ученика из предмета верска настава и гра4анско васпитање о"ењује се описно.



0"ена из изборни6 предмета, изузев верске наставе и гра4анског васпитања, је бројчана и

утиче на општи успе6 ученика.

0"ена из владања током године изра+ава се описно и то5 примерно, врло добро, добро,

дово)но и незадово)авају?е.

ак)учна о"ена из владања изра+ава се бројчаном о"еном и то5 примерно ;%<, врло добро ;-<,добро ;$<, дово)но ;2< и незадово)авају?е ;1< и утиче на општи успе6 ученика.

/ладање ванредног ученика не о"ењује се.

ак)учну о"ену на предлог предметног наставника и о"ену из владања на предлог

оде)ењског старешине утвр4ује оде)ењско ве?е.

Начин, поступак и критеријуме о"ењивања успе6а из појединачни6 предмета и владања и

друга питања од значаја за о"ењивање, прописује министар.

0слоба4ање од наставе :изичког васпитања

3лан %#.

Ученик мо+е бити због болести или инвалидитета привремено или за одре4ену школску

годину ослобо4ен, делимично или у "елини, наставе :изичког васпитања.

0длуку о ослоба4ању ученика од наставе :изичког васпитања и о о"ењивању доноси

наставничко ве?е на основу предлога изабраног лекара.

авршавање школовања у кра?ем року

3лан %1.

Ученик који пости+е изузетне резултате у учењу има право да заврши школовање у року

кра?ем од предви4еног.

Ученик из става 1. овог члана има право да полагањем испита заврши започети и наредни

разред. Наставничко ве?е утвр4ује испуњеност услова за остваривање тог права.

0пшти успе6 ученика

3лан %2.

0пшти успе6 ученика утвр4ује се на крају првог и другог полугодишта на основу

аритметичке средине позитивни6 зак)учни6 бројчани6 о"ена из предмета и о"ене из

владања, и то5

= одличан успе6 = ако има средњу о"ену најмање -,%#>

= врло добар успе6 = ако има средњу о"ену од $,%# зак)учно са -,-J>

= добар успе6 = ако има средњу о"ену од 2,%# зак)учно са $,-J>

= дово)ан успе6 = ако има средњу о"ену до 2,-J.



0"ене из :акултативни6 предмета не утичу на општи успе6 ученика.

Напредовање ученика

3лан %$.

Ученик је завршио разред када на крају школске године има прелазне о"ене из сви6обавезни6 предмета и изборни6 предмета који се о"ењују бројчано.

Редовни ученик понав)а разред када на крају другог полугодишта има три или више

непрелазни6 о"ена из обавезни6 предмета и изборни6 предмета који се о"ењују бројчано,

када не поло+и поправни испит у прописаним роковима, а у школи која остварује програме

музичког и балетског образовања и васпитања ако добије непрелазну о"ену из главног

предмета на годишњем испиту.

Редовни ученик има право једанпут да понови разред у току школовања.

Успе6 ученика на испиту

3лан %-.

Успе6 ученика о"ењује се и на испиту.

Fспити се пола+у по предметима и разредима.

У школи се пола+у5 разредни, поправни и допунски испит. У школи која остварује програме

музичког и балетског образовања и васпитања пола+е се и годишњи испит. Dодишњи испит

из главног предмета пола+е ученик школе која остварује програме музичког, односно

балетског образовања и васпитања који је на крају школске године из главног предмета

о"ењен позитивном о"еном.

Fспити из става $. овог члана пола+у се пред испитном комисијом коју чине најмање три

члана, од који6 су најмање два стручна за предмет који се пола+е. 3ланове испитне комисије

одре4ује директор школе.

0пштим актом школе утвр4ују се рокови за полагање испита.

Сматра се да није поло+ио испит ученик који из неоправдани6 разлога не приступи испиту

или одустане од испита у току или пре испита.

2. Разредни, поправни и други испити током школовања

Разредни испит

3лан %%.

Ученик који из оправдани6 разлога није присуствовао настави више од једне тре?ине

предви4еног броја часова, а о"ењивањем се утврди да није остварио прописане "и)еве,

ис6оде и стандарде постигну?а у току савладавања школског програма, упу?ује се на

разредни испит.

Ученик се упу?ује на разредни испит и из предмета за који није организована настава.



Разредни испит ученик пола+е у јунском и августовском испитном року.

!оправни испит

3лан %&.

!оправни испит пола+е ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испитуима до две недово)не о"ене из обавезни6 предмета и изборни6 предмета који се о"ењују

бројчано.

Ученик пола+е поправни испит у школи у којој стиче образовање и васпитање у

августовском испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском року.

Ученик завршног разреда након полагања разредног испита, ако је поло+ио, има право да у

истом испитном року пола+е завршни матурски испит, односно да пола+е поправни испит

ако није поло+ио разредни испит.

опунски испити

3лан %'.

Ученик коме је одобрен прелазак у другу школу, односно други образовни про:ил у складу

са овим законом, пола+е допунске испите из предмета који нису били утвр4ени школским

програмом, односно наставним планом и програмом који је ученик започео да савла4ује, у

роковима утвр4еним решењем, сагласно општем акту школе.

Kи"е које се уписује у школу ради преквали:ика"ије пола+е испите из стручни6 предмета

које одреди комисија коју чине чланови наставничког ве?а школе именовани решењем

директора.

Kи"е које се уписује у школу ради доквали:ика"ије пола+е допунске испите из предмета

чији садр+аји нису прете+но исти, из предмета који нису били утвр4ени школским

програмом, односно наставним планом и програмом и испите завршног разреда, о чему

одлуку доноси комисија коју чине чланови наставничког ве?а школе именовани решењем

директора.

$. Fспити на основу који6 се завршава одре4ени ниво, односно врста образовања

3лан %H.

Fспити на основу који6 се завршава одре4ени ниво, односно врста образовања су5 општа

матура, стручна и уметничка матура, завршни испит средњег стручног образовања,

спе"ијалистички и мајсторски испит.

Fспити из става 1. овог члана пола+у се у складу са аконом и овим законом.

0рганиза"ију испита из става 1. овог члана, услове под којима се спроводе, састав и

про"едуре рада комисија, термине испитни6 рокова, начин о"ењивања на испитима и друга

питања везана за полагање испита на основу који6 се завршава одре4ени ниво, односно врста

образовања прописује министар.





!рограм стручне и уметничке матуре

3лан &2.

Стручном и уметничком матуром проверава се стеченост компетен"ија и усвојености

посебни6 стандарда постигну?а прописани6 стандардом квали:ика"ије у оквиру

одговарају?ег занимања и за наставак образовања у научној, стручној или уметничкој областиу којој је стекао средње образовање и васпитање, на струковним или академским студијама

без полагања пријемног испита, у складу са законом којим се уре4ује високо образовање.

Стручна матура пола+е се у складу са прописаним програмом стручне матуре који доноси

министар на предлог Савета за стручно образовање и образовање одрасли6.

Уметничка матура се пола+е у складу са прописаним програмом уметничке матуре који

доноси министар на предлог На"ионалног просветног савета.

!раво на полагање стручне и уметничке матуре

3лан &$.

Стручну, односно уметничку матуру пола+е ученик након завршеног четвртог разреда

средњег стручног, односно уметничког образовања и васпитања у стручној, односно

уметничкој школи.

Стручну, односно уметничку матуру мо+е да пола+е одрасли након савладаног програма

трогодишњег средњег стручног, односно уметничког образовања и васпитања у стручној,

односно уметничкој школи по програму прилаго4еном за одрасле.

Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом, спе"и:ичним тешко?ама у учењу или

језичким и со"ијалним баријерама пола+е стручну, односно уметничку матуру у условима

који обезбе4ују превазила+ење :изички6 и комуника"ијски6 препрека, а мо+е да буде

ослобо4ен полагања дела матурског испита из предмета за које су му током образовања

прилаго4авани стандарди постигну?а, или да тај део пола+е у складу са индивидуалним

образовним планом, о чему одлуку доносе тим за инклузивно образовање и тим за пру+ање

додатне подршке учени"има.

7имови припремају планове за организовање и спрово4ење стручне и уметничке матуре за

ученике из става $. овог члана.

Pавна исправа и наставак школовања

3лан &-.

Након поло+ене стручне, односно уметничке матуре ученик стиче средње стручно, односно

уметничко образовање и васпитање, о чему се издаје јавна исправа, у складу са овим законом.

На основу поло+ене стручне, односно уметничке матуре ученик мо+е да се упише на студије

у научној, стручној или уметничкој области у којој је стекао средње образовање и васпитање,

без полагања пријемног испита, осим испита за проверу склоности и способности, у складу

са законом којим се уре4ује високо образовање.



На основу поло+ене стручне, односно уметничке матуре ученик мо+е да се упише на студије

изван области из става 2. овог члана, уз полагање одре4ени6 предмета опште матуре, које

утврди самостална високошколска установа уместо пријемног испита, у складу са законом

којим се уре4ује високо образовање.

$.$. авршни испит средњег стручног образовања и васпитања и спе"ијалистички и

мајсторски испит

!рограм завршног испита средњег стручног образовања и васпитања

3лан &%.

авршним испитом средњег стручног образовања и васпитања проверава се стеченост

компетен"ија де:инисани6 стандардом квали:ика"ије за обав)ање послова одговарају?ег

занимања.

авршни испит средњег стручног образовања и васпитања пола+е се по програму који

доноси министар на предлог Савета за стручно образовање и образовање одрасли6.

!раво на полагање завршног испита средњег стручног образовања и васпитања

3лан &&.

авршни испит пола+е ученик након завршеног средњег стручног образовања и васпитања у

трогодишњем трајању.

!раво на полагање завршног испита има одрасли након савладаног програма средњег

стручног образовања по програму за одрасле, у складу са овим законом.


језичким и со"ијалним баријерама пола+е испите из ст. 1. и 2. овог члана у условима који

обезбе4ују превазила+ење :изички6 и комуника"ијски6 препрека, а мо+е да буде ослобо4ен

полагања дела испита из предмета за које су му током образовања прилаго4авани стандарди

постигну?а, или да тај део пола+е у складу са индивидуалним образовним планом, о чему

доносе одлуку тим за инклузивно образовање и тим за пру+ање додатне подршке учени"има.

7имови припремају планове за организовање и спрово4ење завршног испита за ученике из

става $. овог члана.

Након поло+еног завршног испита, ученику, односно одраслом, издаје се јавна исправа, у

складу са овим законом.

!рограм спе"ијалистичког и мајсторског образовања

3лан &'.

Након савладаног програма спе"ијалистичког, односно мајсторског образовања одрасли

пола+е спе"ијалистички, односно мајсторски испит.

@ајсторским, односно спе"ијалистичким испитом проверавају се знања, вештине и стручнекомпетен"ије одраслог за обав)ање послова одговарају?ег занимања, у складу са стандардом

квали:ика"ије.



!рограм спе"ијалистичког, односно мајсторског испита, на предлог Савета за стручно

образовање и образовање одрасли6, доноси министар.

Након поло+еног спе"ијалистичког, односно мајсторског испита, одраслом се издаје јавна

исправа, у складу са овим законом.

$.-. Fспити други6 облика стручног образовања

3лан &H.

!осле завршеног другог разреда средњег стручног образовања и васпитања или завршеног

двогодишњег образовања за рад, ученик, односно одрасли пола+е завршни испит. авршним

испитом проверавају се знања, вештине и стручне компетен"ије у складу са стандардом

квали:ика"ије.

Ученик и одрасли након завршеног стручног оспособ)авања или завршеног првог разреда

средњег стручног образовања и васпитања пола+е испит стручне оспособ)ености у складу

са стандардом квали:ика"ије. Fспит се пола+е у средњој стручној школи или другојорганиза"ији која има одобрење за рад, о чему се издаје јавна исправа, у складу са овим

законом.

Ученик и одрасли након савладаног програма обуке пола+е испит за обуку у школи или

другој организа"ији која има одобрење за рад, пред посебном комисијом, о чему се издаје

исправа, у складу са овим законом.


језичким и со"ијалним баријерама пола+е испите из ст. 1=$. овог члана у условима који

обезбе4ују превазила+ење :изички6 и комуника"ијски6 препрека, а мо+е да буде ослобо4ен

полагања дела испита из предмета за које су му током образовања прилаго4авани стандарди

постигну?а, или да тај део пола+е у складу са индивидуалним образовним планом, о чему

одлуку доносе тим за инклузивно образовање и тим за пру+ање додатне подршке учени"има.

7имови припремају планове за организовање и спрово4ење испита из ст. 1=$. овог члана за

ученике из става -. овог члана.

!рограме из ст. 1=$. овог члана, на предлог Савета за стручно образовање и образовање

одрасли6, доноси министар.

O. /FН8FP F PE/Н FС!РE/

/рсте евиден"ија

3лан &J.

Aкола води евиден"ију о5

= ученику>

= успе6у ученика>

= испитима>



= образовно=васпитном и васпитном раду>

= запосленима.

виден"ија о ученику

3лан '#.

виден"ију о ученику чине пода"и о његовом идентитету ;лични пода"и<, образовном,

со"ијалном и здравственом статусу, као и пода"и о препорученој и пру+еној додатној

образовној, здравственој и со"ијалној подрш"и.

Kични пода"и о ученику су5 име и презиме ученика, јединствени матични број гра4ана, пол,

датум ро4ења, место, општина и др+ава ро4ења, адреса, место, општина и др+ава становања,

контакт теле:он, матични број ученика, на"ионална припадност, др+ав)анство.

Fзјашњење о на"ионалној припадности није обавезно.

Kични пода"и о родите)у, старате)у и 6раните)у ученика су5 име и презиме родите)а,

јединствени матични број гра4ана, пол, датум ро4ења, место, општина и др+ава ро4ења,

адреса, место, општина и др+ава становања, контакт теле:он, односно адреса електронске

поште.

!ода"и о образовном статусу ученика су пода"и о5 својству редовног, односно ванредног

ученика, уписаном подручју рада, трајању образовања и васпитања, образовном про:илу и

смеру, језику на којем се изводи образовно=васпитни рад, обавезним и изборним предметима,

организа"ији образовно=васпитног рада, индивидуалном образовном плану, страним

јези"има, :акултативним предметима, сек"ијама за које се определио, допунској, додатној и

припремној настави, учеш?у на такмичењима, наградама, изостан"има, изреченим

васпитним и васпитно=дис"иплинским мерама, учеш?у у раду органа школе и опреде)ењу за

наставак образовања.

!ода"и о со"ијалном статусу ученика и родите)а су5 пода"и о условима становања

;становање у стану, ку?и, породичној ку?и, подстанарство, становање у дому, да ли ученик

има своју собу и други обли"и становања<, стању породи"е ;броју чланова породичног

дома?инства, да ли су родите)и +иви, њи6ов образовни ниво и запослење и примања

со"ијалне помо?и<.

!одатак о здравственом статусу ученика је податак о томе да ли је ученик обу6ва?енпримарном здравственом заштитом.

!ода"и о препорученој и пру+еној додатној образовној, здравственој и со"ијалној подрш"и

су пода"и које достав)а интерресорна комисија која врши про"ену потреба и пода"и о

њи6овој остварености.

виден"ија о успе6у ученика

3лан '1.

виден"ију о успе6у ученика чине пода"и којима се утвр4ује постигнут успе6 ученика уучењу и владању и то5 о"ене у току класи:ика"ионог периода, зак)учне о"ене из наставни6

предмета и владања на крају првог и другог полугодишта, зак)учне о"ене на крају школске



године, о"ене на матури и завршном испиту и пода"и о издатим 4ачким књи+и"ама,

сведочанствима и дипломама, уверењима о успе6у ученика и дипломама за изузетан успе6,

као и о о"енама постигнутим на испитима.

виден"ија о испитима

3лан '2.

виден"ију о испитима чине пода"и о обав)еним матурским и завршним испитима,

спе"ијалистичком и мајсторском испиту, испиту стручне оспособ)ености, испиту за обуку за

рад, разредним и поправним испитима, испитима ванредни6 ученика, допунским испитима,

годишњим и другим испитима у складу са законом, као и податак о називу рада који је

саставни део одре4еног испита.

виден"ија о образовно=васпитном и васпитном раду

3лан '$.

виден"ију о образовно=васпитном и васпитном раду чине пода"и о5 подели предмета,

односно модула на наставнике и распореду часова наставе и остали6 облика образовно=

васпитног рада, уIбени"има и другим наставним средствима, распореду писмени6 радова,

контролним ве+бама, остваривању школског програма, сарадњи са родите)има и локалном

самоуправом, васпитној групи, годишњем програму васпитног рада и његовом остваривању и

осталим обли"има васпитног рада.

виден"ија о запосленима

3лан '-.

виден"ију о запосленима чине следе?и пода"и5 име и презиме, јединствени матични број

гра4ана, пол, датум ро4ења, место, општина и др+ава ро4ења, адреса, место, општина и

др+ава становања, контакт теле:он, адреса електронске поште, ниво и врста образовања,

пода"и о стручном усавршавању и стеченим звањима, пода"и о др+ав)анству, способности

за рад са де"ом и учени"има и провери пси6о:изички6 способности, податак о познавању

језика на"ионалне мањине, податак о врсти радног односа, начину и ду+ини радног

анга+овања, истовременим анга+овањима у другим установама, изреченим дис"иплинским

мерама, пода"и о стручном испиту и ли"ен"и, пода"и о заду+ењима и :онду часова

наставника, васпитача, стручни6 сарадника и помо?ни6 наставника, плати и учеш?у у раду

органа школе, а у свр6у остваривања образовно=васпитног рада, у складу са аконом.

Начин прикуп)ања података у евиден"ијама

3лан '%.

!ода"и у евиден"ијама прикуп)ају се на основу документа"ије издате од стране надле+ни6

органа коју достав)ају пунолетни учени"и и родите)и, односно старате)и и изјава

пунолетни6 ученика и родите)а, односно старате)а.

Нарочито осет)иви пода"и обра4ују се уз пристанак пунолетног ученика и родите)а,

односно старате)а, који се даје у писменом облику, у складу са законом којим се уре4ујезаштита података о личности.



/о4ење евиден"ија

3лан '&.

!рикуп)ени пода"и чине основ за во4ење евиден"ија.

виден"ије у школи се воде електронски, у оквиру јединственог ин:орма"ионог системапросвете и у папирној :орми на прописаним обрас"има.

/рсту, назив и садр+ај образа"а и начин во4ења евиден"ија прописује министар и одобрава

њи6ово издавање.

виден"ија се води на српском језику ?ириличким писмом, а латиничким у складу са

законом.

Cада се образовно=васпитни рад остварује и на језику на"ионалне мањине, евиден"ија се

води и на језику и писму те на"ионалне мањине.

виден"ија се мо+е водити и само на језику и писму на"ионалне мањине на обрас"у који

прописује министар, као део подзаконског акта из става $. овог члана.

0брада података

3лан ''.

!одатке у евиден"ијама прикуп)а школа.

иректор школе се стара и одговоран је за благовремен и тачан унос података и одр+авање

а+урности евиден"ија и безбедност података, без обзира на начин њи6овог во4ења.

Рокови чувања података у евиден"ијама

3лан 'H.

Kични пода"и из евиден"ије о учени"има и пода"и из евиден"ије о успе6у ученика који се

односе на зак)учне о"ене на крају школске године и о"ене на матури и завршном испиту

чувају се трајно.

Сви остали пода"и из чл. '#='$. овог закона чувају се десет година.

!ода"и из евиден"ије о запосленима чувају се десет година.

Pавне исправе

3лан 'J.

На основу података унети6 у евиден"ију, школа издаје јавне исправе.

Pавне исправе, у смислу овог закона, су5 4ачка књи+и"а, исписни"а, уверење, сведочанство и

диплома, а за ученике у средњој школи са домом ученичка легитима"ија, односноелектронска карти"а.



Aкола уписаном редовном ученику издаје 4ачку књи+и"у, а приликом исписивања =

исписни"у.

Aкола издаје ученику уверење о поло+еном испиту, односно о савладаном програму

стручног оспособ)авања и сведочанство за сваки завршени разред.

Aкола издаје диплому за стечено образовање за рад у трајању од две године и диплому остеченом средњем образовању и васпитању, о завршеном мајсторском образовању и

завршеном спе"ијалистичком образовању.

Pавна исправа се издаје на српском језику ?ириличким писмом, латиничким писмом у складу

са законом, а када се настава изводи и на језику на"ионалне мањине, јавна исправа се издаје

и на том језику.

@инистар прописује образа" јавне исправе и одобрава његово издавање, осим за електронску

карти"у.

Употреба печата

3лан H#.

Aкола оверава веродостојност јавне исправе печатом, сагласно закону.

Статутом школе одре4ује се ли"е одговорно за употребу и чување печата.

упликат јавне исправе

3лан H1.

Aкола издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрас"у, после проглашења оригинала

јавне исправе нева+е?им у *Слу+беном гласнику Републике Србије* на основу података из

евиден"ије коју води.

У недостатку прописаног обрас"а, школа издаје уверење о чињени"ама унетим у евиден"ију,

у складу са законом.

!оништавање јавне исправе

3лан H2.

Aкола поништава јавну исправу из члана 'J. овог закона ако утврди5

1< да није издата на прописаном обрас"у>

2< да ју је потписало неовлаш?ено ли"е>

$< да није оверена печатом у складу са законом>

-< да није издата на језику и писму у складу са законом>

%< да није издата на основу прописане евиден"ије или да пода"и у исправи не одговарају

пода"има у евиден"ији>



&< да имала" јавне исправе није савладао прописани школски програм, односно наставни

план и програм>

'< да имала" јавне исправе није поло+ио прописане испите у складу са овим законом.

Eко школа не поништи јавну исправу, у складу са законом, поништи?е је @инистарство.

Pавна исправа коју на прописаном обрас"у изда друга организа"ија која обав)а делатност

образовања по ваншколским прописима или која садр+и назив образовног про:ила који се

стиче у школи супротно одредбама овог и закона којим се уре4ује образовање одрасли6 =

ништава је.

0глашавање поништавања јавне исправе

3лан H$.

Aкола, односно @инистарство оглашава поништавање јавне исправе у *Слу+беном гласнику

Републике Србије*.

Утвр4ивање стеченог образовања у судском поступку

3лан H-.

Kи"е које нема јавну исправу о стеченом образовању, а евиден"ија о томе, односно ар6ивска

гра4а је уништена или нестала, мо+е да поднесе за6тев надле+ном суду, ради утвр4ивања

стеченог образовања.

а6тев из става 1. овог члана садр+и доказе на основу који6 мо+е да се утврди да је то ли"е

стекло одговарају?е образовање и потврду да је евиден"ија, односно ар6ивска гра4а

уништена или нестала.

!отврду да је ар6ивска гра4а уништена или нестала издаје школа у којој је ли"е стекло

образовање или друго правно ли"е које је преузело евиден"ију, односно ар6ивску гра4у. Eко

нико није преузео евиден"ију, односно ар6ивску гра4у, потврду издаје @инистарство.

3лан H%.

Решење о утвр4ивању стеченог образовања, ли"у из члана H-. овог закона, доноси надле+ни

суд у ванпарничном поступку, на основу писмени6 доказа.

Решење којим се утвр4ује стечено образовање замењује јавну исправу коју издаје школа.

O. !РFНE/EG С7РEН AC0KСC FС!РE/

3лан H&.

р+ав)анин Републике Србије који је у иностранству завршио средње образовање или

поједини разред школе, односно који је у Републи"и Србији завршио страну школу или

поједине разреде школе, има право да за6тева признавање стечене стране школске исправе.

Страни др+ав)анин и ли"е без др+ав)анства има право да за6тева признавање стране

школске исправе, ако за то има правни интерес.



!ризнавањем се страна школска исправа изједначава са одговарају?ом јавном исправом

стеченом у Републи"и Србији.

Страну школску исправу признаје @инистарство.

!оступак

3лан H'.

У поступку признавања стране школске исправе примењују се одредбе закона којим се

уре4ује општи управни поступак, уколико овим законом није друкчије уре4ено.

У поступку из става 1. овог члана узимају се у обзир5 систем образовања стране др+аве,

трајање образовања, наставни план и програм, права која имао"у даје страна школска

исправа и друге околности од значаја за одлучивање.

Eко се у поступку утврди да страни наставни план и програм знатно одступа од дома?ег са

којим се упоре4ује, признавање се услов)ава полагањем одре4ени6 испита, израдомодре4ени6 радова или провером знања.

@инистарство мо+е утвр4ивање испита и проверу способности и вештина из става $. овог

члана поверити посебној стручној комисији.

Fспити утвр4ени као услов за признавање стране школске исправе пола+у се у одговарају?ој

школи најкасније до датума који одреди @инистарство.

Условни упис

3лан HH.

Kи"е о чијем се праву на признавање стране школске исправе одлучује мо+е бити условно

уписано у наредни разред уколико поступак није окончан до истека рока за упис ученика у

школу.

Решење о признавању

3лан HJ.

Kи"е које за6тева признавање стране школске исправе уз за6тев достав)а оригинал теисправе и превод овлаш?еног преводио"а.

Решење о признавању коначно је у управном поступку.

Cратак садр+ај решења исписује се на оригиналу стране школске исправе и на примерку

превода ;клаузула о признавању<.

@инистарство води евиден"ију и чува документа"ију о признавању стране школске исправе.

O. /РН0/EG 0(РE0/Н0=/EС!F7Н0D РEE

/редновање квалитета рада школе



3лан J#.

/редновање квалитета рада школе остварује се као самовредновање и спо)ашње вредновање

квалитета.

Самовредновање и спо)ашње вредновање врши се у складу са законом.

На основу резултата вредновања квалитета рада, школа сачињава план за унапре4ивање

квалитета рада у областима де:инисаним стандардима квалитета рада установа.

!лан за унапре4ивање квалитета рада саставни је део развојног плана школе.

Q. A7РEPC E!0СKНFR

3лан J1.

апослени у школи остварују право на штрајк у складу са аконом, овим законом и законом

којим се уре4ује штрајк.

Aтрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку ду+ни су да штрајк организују и

воде на начин којим се не угро+ава безбедност ученика и запослени6 и имовине и омогу?ава

наставак рада по окончању штрајка.

3лан J2.

Наставник, васпитач и стручни сарадник остварују прLво на штрајк под условом да обезбеде

минимум про"еса рада школе, у остваривању права гра4ана од општег интереса у средњем

образовању и васпитању.

@инимум про"еса рада за наставника је изво4ење наставе у трајању од $#, односно -#

минута по часу у оквиру дневног распореда и обав)ање испита, а за стручног сарадника,

односно васпитача = 2# часова рада неде)но.

Eко наставник, васпитач и стручни сарадник учествују у штрајку не обезбе4ују?и минимум

про"еса рада из става 2. овог члана, директор школе покре?е дис"иплински поступак.

Наставнику, васпитачу и стручном сараднику, за повреду обавезе из става 2. овог члана,

изриче се мера престанка радног односа.

иректор школе је ду+ан да за време штрајка организованог противно одредби става 2. овог

члана, обезбеди остваривање наставе или обав)ање испита, односно де+урство васпитача

док траје штрајк.

Q. CEНН 0Р(

3лан J$.

Новчаном казном од 1##.###,## до 1.###.###,## динара казни?е се за прекршај школа ако5

1< обави испит супротно одредбама овог закона ;чл. %%=&#, чл. &2, &$. и чл. &%=&H<>

2< не води, на прописани начин, или неуредно води прописану евиден"ију ;чл. &J='H<>



$< изда јавну исправу о завршеном школовању супротно одредбама овог закона ;чл. &1. и &-,

члан &&. став %, члан &'. став -, члан &H. ст. 2. и $. и члан 'J<.

Новчаном казном од %.###,## до 1##.###,## динара казни?е се директор, односно одговорно

ли"е школе, за прекршај из става 1. овог члана.

Q. !0/РE/EG !0СK0/E РSE/Н У!РE/ EУ70Н0@Н0P !0CРEPFНF

3лан J-.

!ослови утвр4ени чланом %. став $. ;давање сагласности за реализа"ију наставе и

остваривање школског програма на јези"има на"ионални6 мањина за мање од 1% ученика по

прибав)еном миш)ењу одговарају?ег на"ионалног савета на"ионалне мањине<, чланом $&.

став H. ;давање сагласности на број ученика за сти"ање стручне оспособ)ености,

преквали:ика"ије, доквали:ика"ије и спе"ијализа"ије<, чланом H&. став -. ;признавање

стране школске исправе<, чланом H'. ст. -. и %. ;поступак признавања стране школске

исправе< и чланом HJ. став -. ;во4ење евиден"ије и чување документа"ије о признавању

стране школске исправе< овог закона, поверавају се аутономној покрајини.

Средства за :инансирање установа на територији аутономне покрајине обезбе4ују се у

складу са законом.

У обав)ању послова из става 1. овог члана органи аутономне покрајине сара4ују са органима

Републике Србије и органима једини"е локалне самоуправе.

У погледу поверени6 послова др+авне управе из става 1. овог члана @инистарство према

аутономној покрајини има права и ду+ности прописане законом којим се уре4ује др+авна

управа.

Q. !РKEН F E/РAН 0Р(

3лан J%.

/лада ?е, у року од &# дана од дана ступања на снагу овог закона, образовати Cомисију из

члана H. став 2. овог закона.

@инистар ?е донети подзаконске акте на основу овлаш?ења из овог закона у року од две

године од дана почетка примене овог закона.

3лан J&.

!одзаконски акти донети до ступања на снагу овог закона примењују се ако нису у

супротности са овим законом, до доношења прописа на основу овог закона.

3лан J'.

Aкола ?е ускладити своју организа"ију и опште акте са одредбама овог закона у року од

шест месе"и од дана његовог ступања на снагу.

3лан JH.





0вај закон ступа на снагу осмог дана од дана објав)ивања у *Слу+беном гласнику Републике

Србије*, а примењује се почев од школске 2#1$2#1-. године.

Documents

Zakon o Srednjem Obrazovanju i Vaspitanju 2013